OCJENE I PRIKAZI

1. Voje, KREDIТNA TRGOVINA U SREDNJOVJEKOVNOM DUBROVNIKU,

ANU BiH, djela .knj. 49. odjeljenje drustvenih naиka, Sarajevo 1976 (390)

О veoma interesantnom pitanjи kome је do sada vrlo malo posveCivana paznja od strane istoriografijc, koja se bavi proЬlemima nase sгednjovje­kovne istorije, govori se и najnovijoj knjizi lgnacija Voje: Kreditпa trgovina и srednjovjekovnom Dubrovniku. Do sada је ovo pitanje и istoriografiji Ьilo zastиpljeno samo иsриt, i to u okviru drugih tema. Ovaj rad I. Voje је prvi uspjesan pokusaj sveobuhvatne analize kreditne trgovine Dubrovnika u sred­njem vijelcu. Rad је veoma znacajan za ekonomsku istoriju Dubrovnika i njegove trgovacke veze sa zaledem i prekomorskim zemljama. Opisom kre­ditne trgovine autor је nastojao da pokaze sveиkupan promet i oЬim poslo­vanja и raznim vremenskim razdoЬljima. Da Ьi pruiio analizu ove vrlo inte­resantne teme, autor је morao temeljito istraZiti i obraditi pojedine arhivske serije Dubrovackog arhiva, posebno kada је rijec о seriji: DeЬita Notariae. Koriscenje bogate arhivske grade ove i drugih serija spomenutog arhiva daju ovom radu jos vecu vrijednost. Osim toga, autor је morao konsиltovati veo­ma bogatи literaturu kako domacu, tako i stranи koja tretira ovaj proЬlem.

Cijela knjiga је podijeljena na cetiri velika poglavlja:

- ocjena i diplomaticka analiza izvora - organizacija kreditнe trgovine - oblm i vrednost kreditne trgovine - tekstilni proizvodi и dubтovaCkoj kreditnoj trgovini

373

Pored spomenutih poglavlja koji prostorno zaшimaju podjednako mjesta u ovoj knjizi, tu su jos: rezime na njemackom, zakljucak na srpskohrvat­skom jeziku, spisak izvora i literature, registar (licnih imena i geografskih pojmova), te velik broj tabelarnih priloga.

U prvom poglavlju data је analiza koristene arhivske grade. U cijelosti је pregledana i izanalizirana serija DeЬita notariae, koja је prilicno brojna (ima oko 60 volumena), а tu su i druge knjige zaduzenja koje su inace zalu­tale u neke druge serije. Autor sam napominje, da nije uspio i sistematski istraiiti sve knjige zaduzenja, nego је za pojedine serije i knjige uzeo najvaz­niju gradu, kroz kojtl је pokusao pokazati aktivnosti trgovaca iz zaleda koji su kao duznici Dubrovcana sudjelovali u kreditnoj trgovini.

Analizom u prvom redu DeЬita, kao najzastupljenije serije u kreditnoj trgovini, autor daje neke veoma zanimljive podatke vezane za dubrovacku kancelariju i njenu sluzbu. Spomenute serije obradili su notari koji su radili u Dubrovackoj kancelariji, i to od prve oeuvane knjige zaduzenja koju је pisao notar Tomazino de Severe, а koja datira iz 1282. godine. Spomenuti notar је zaduznice pisao u jos jednu seriju Dubrovackog arhiva, u Diversa Cancellariae. On se smatra prvim svjetovnim notarom u Dubrovniku. Pori­jeklom је iz Lombardije i radio је kao slнzbenik Dubrovacke kancelarije.

U Dubrovniku је Ьila zavedena praksa da se svi kreditni ugovori koji su premasivali poslovne vrijednosti od 10 perpera, moraju pismeno zaklju­citi. Takva praksa је zavedena 1275. godine. U toku 1248. godine slu:lbи nota­ra preшima Ivan Prodancic, dok је Tomazino i dalje zadriao resor kance­lara, radeci kao kancelar sve do 1286. godine, kada је i umro. Naslijedio ga је Асо ЈасоЬi de Тitulo, а Ivana Prodancica је 1296. godine na polozaju notara naslijedio Andrija Benesic.

Postavlja se pitanje zasto se paralelno s notarskim ispravama, upisuje zaduzenje i u kancelarijske knjige. Odgovore na ovo pitanje aиtor preuzima od Jelene Cvejic, k oja spominje da se pri upisu navodi da је duznik primio izvjesnu sumu novca, i da је du:lan da је u predvidenom roku vrati. Upis је zadrzavao uslove i rokove vracanja duga, а katkada i kazne. Kod drugog nacina иpisivanja, du:lnik samo obecava vratiti pozajmljeni novac и odrede­nom roku. U ovom drugom slнcaju ne postoje odredbe о zateznim kama­tama.

Jedan od posljednjih domaCih notara koji је radio te poslove u Dub­rovniku Ьiо је svesteпik Andrija Benesic. Nakon njegove smrti, te poslove obavljajи iskljucivo stranci. Poslove notara obavljao је Andrija Benesic do 1324. godine, kada ga nasljedиje Johanis de Finis. Serija zaduznica и kojoj је notar Ј oћanis de Finis upisivao zaduzenja пosi naslov Aptagi, ali se zadu:l­nice nastavljaju иpisivati i u seriju DeЬita Notariae s knjigom broj dva. Izvjesno vrijeme poslije ovoga notara radio је u Dиbrovackoj kancelariji Johanes de Bergamo, zatim пotar Soffredus, Francischo de Archo i Theodo­rus Scolmafogia.

Kad је rijec о sadriaju najzastиpljenije serije u ovom radи (DeЬita Notarie), u razlicitim vгemenskim periodima on је Ьiо razlicit. Tu sи и prvom redн zadнznice, kreditni ugovori о mirazu, ugo\•ori о dugovima koji se иzimaju na zalog, ugovori о trgovackim drustvima, о primanju depozita, о dioЬi zaostavstine medu nasljednicima i jedan broj ugovora koji se odno­se na trgovinu zitom i solju. Sadrzaj је zavisio, dobrim dijelom, i od samog

374

поtага. Tako, па primjer, поtаг Johaпes de Finis osim stvari koje sи vezane za kreditпo poslovaпje, unosi i иgovore koji Ьi ро svom sadгZajи spadali и serijи Diversa Notariae, па primjer, potvrde о preиzimaпjи trgovacke robe, иgоvоге о zanatи, иgovore о ispasi stoke, о pгodaji Z.ita, о dаvапји zemlje и zakиp па obradи, о imепоvапји prokиratora, иgovore о dioЬi zaostavstine i drиgo.

Notar Soffredиs иvodi definitivno и praksи Dиbrovacke kaпcelarije da se svi иgovori о kreditnim poslovima иpisujи u јеdпи serijи, i to и DeЬita Notariae. Toga sи se striktпo pridгZavali i пjegovi пasljednici. U prvom po­glavljи aиtor ove knjige daje analizu materijala kojim se slиze notari Dиbro­vacke kancelarije. Sve do 1437. godiпe kпjige sи pisaпe uglavnom па papiru, а nakoп te godiпe na pergameпи.

Osim zvanicnih kпjiga koje sи radeпe и Dиbrovackoj kaпcelariji, tamo­sпji trgovci su vodili svoje privatne knjige о poslovanjи. U njima sи пај­сеsсе иpisivaпa imena dиznika i visina potrazivanja. U Dиbrovnikи sи ova­kve privatпe knjige Ьile и иpotrebl vec potkraj XIII stoljeca. Do daпas se, na Z.alost, sacиvao veoma mali broj privatпih trgovackih kпjiga. Od posebпog sи zпасаја one koje је pиЫikovao М. Dinic,1) а odпose se na trgovackи aktivnost Mihajla Lиkarevica, te trgovacka knjiga brace Kabиzica kоји је obradila D. Kovacevic-Kojic.2)

РоsеЬпо mjesto и analizi izvora dato је poslovпim kпjigama trgovac­kih drиstava koja se spominjи и XIV stoljecи. Ortaci и trgovackim drиstvi­ma vodili sи posebne trgovacke knjige и koje sи uпosili imena svojih dиz­пika kojima sи davali rоЬи па kredit. То sи Ciпili radi bolje koпtrole i evi­deпcije svojЉ dиZпika.

Formulari zaduzпica i ипиtrаsпја struktиra poznati sи па osnovu serije DeЬita Notariae, cije faksimile aиtor и velikom Ьrоји doпosi и svojoj knjizi. U ovom dijelи kпjige rijec је i о пotarskoj tehпici. I pored cinjeпice da је tokom vremena dolazilo do promjene и formиlarи zadиtnice, osпovni tekst oЫigacije duZпika ostao је gotovo nepromijenjeп tokom cijelog sredпjeg vijeka. Izmjena Ьitпih dijelova kreditne isprave ili иkidaпje nekih njenih formula ostali sи и kompeteпciji Velikog vijeca. Tekst zadиsnice ostao је jediпstveп, koncizaп, i bez uoЬicajeпih optereceпja. Ovakva konciznost kre­ditne isprave Ьila је odraz prakticпosti i realnosti.

Aиtor se ovdje пiје osvrtao па diplomaticku obradu formulara zaduz­пice, nagovjestavajиCi da се о tom pitanjи raspravljati и роsеЬпој raspravi.

U пesto manjoj mjeri data је analiza i drиgih koristenih serija и izradi ove siпteze, а и kojima se mogи sresti kreditпe isprave i zadиznice. Tako, па primjer, aиtor daje podatke i о serijama kao sto sи: Reformatioпes, Aptagi, Diversa Cancellariae Testameпta.

Kreditпa isprava и poslovпom zivotи sredпjovjekovnog Dиbrovпika imala је vaпredan znacaj i slu:lila је za razпe transakcije. Otuda se и kпjizi, s mпogo vise paznje, pristиpa prakticnoj иpotreЬi razпih oЬlika kreditne trgovine и svakodnevпom Z.ivotи. Kreditпa trgoviпa и Dиbrovпikи је obиhva-

1) М. Dinic, Iz Dubrovackog arhiva 1, Zbomik za istorijи, jezik i knjizevnost SANU, knj. 17, Beograd 1957.

2) D. Kovacevic-Kojic, Trgovacka knjiga Nikole i Lulce Kabutica, Istorijski pre­gled I, Beograd 1954, 46-48.

375

tila gotovo sve drustvene slojeve pocev od vlastele, preko trgovaca, kako krиpnih, tako i sitnih, do zanatlija i seljaka, ра cak i najnizih slojeva grad­skog stanovnistva koji sиdјеlији и trgovini sa samo nekoliko perpera obrt­nog kapitala.

PraveCi zadиznice, vjerovnici Ьi dolazili kod notara и kancelarijи da ga obavijeste о svojim namjerama. Pogodivsi se о svim иslovima i detaljima и prisиstvu svjedoka, notar Ьi pristиpio иpisivanjи иgovora и svoj protokol. Ovom cinи morali su Ьiti prisutni svi partneri (vjerovnik, duznik i njihovi prokuratori). Kacl је rijec о samoj zadиznici, odnosno njenom tekstu, иpisi­vano је najprije ime dиznika, zatim njegova izjava о obligaciji. Dиznik је mogao doЬiti kredita и onolikom iznosи koliko је mogao pokriti njegov ime­tak svojom vrijednoscи. То је Ьila stvarna garancija za vjerovnika da се mи dиg Ьiti vracen. U slисаји insolventnosti duznika, vjerovnik је mogao prodati njegovu imovinu, i tako naplatiti dug. Kod oЬligacije najcesce se spominjи u zaduznicama nekretnine, kao sto sи, na primjer,: kиса, vino­grad i lada, а katkada se mogu sresti i takvi slиcajevi gdje se kao zalog spo­minje i sama placa. Iz svega ovoga proizlazi da је za doЬivanje kredita imo­vina dиznika preclstavljala dovoljnu garancijи. U slиcaju da du:Z.nik nije imao ovakvи garanciju, ili nije Ьiо dovoljno poznat u poslovnom svijetи,

kredit је mogao doЬiti samo na osnovu jemstva. Prokuratori, kao zastupnici du:Z.nika, javljaju se и kreditnoj trgovini

tek negdje tridesetih godina cetrnaestog stoljeca. Oni su za trgovca nabav­ljali i preuzimali robu i slali је tamo gdje se on nalazio. U njegovo ime mogao је prokurator izmiriti dugove, voditi parnicu, sklapati иgovore i pra­viti dиgove. On је omogucavao tako nesmetano trgovanje na veCim иdalje­nostima ,ра је na taj nacin Ьilo nepotrebno vracanje trgovca u Dubrovnik i natrag. Punomoc u vezi s prokuratorovom funkcijom sacinjena је kod nota­ra i sve to је иnoseno и posebnu arhivsku serijи koja nosi naziv Procurae notariae. Kod sklapanja kreditnog ugovora prokurator је morao notaru po­kazati ugovor о »procuri<< (zastupnistvи). Jedan trgovac је mogao imati vise prokuratora koji sи, umjesto njega, obavljali razlicite poslove i uzimali zaj­move.

Jedan od sastavnih dijelova kreditne isprave predstavlja i rok vracanja kredita. Ovom pitanju autor poklanja prilicno veliku pa:Z.njи u svojoj knjizi. Na to ga је, ро svemu sиdeci, navela veoma bogata izvorna grada koja је mogla dati odgovor na pitanje kako је vracan dug i kako је vjerovnik utи­zivao svoja potrazivanja? Rokovi isplate kretali su se u najvecem b1·oju slu­cajeva od jednog do sest mjeseci, а Ьilo је primjera kada је taj rok iznosio i godinи dana. u trinaestom stoljecu rok је odredivan prema vecim crkvenim svetkovinama. Termin placanja duga Ьiо је vezan za trgovacko putovanje duznika. DuZпik se obavezivao da се potra:Z.ivanje izmiriti do povratka ·S

puto\ranja. Kredit su duznici шogli vracati и ratama. Dio zajma su duznici isplaCi­

vali prilikom pojedinih svetkovina, а moglo је Ьiti i u sedmicnim ili mje­secnim ratama. Rate su mogle Ьiti podjednake, а takoder i razlicite (jedna manja, а dп.tga veca). U slucaju da dиznik izostane s isplatom jedne rate, ili se ne pridгzava termina vracanja prema иzetim obavezama, morao је odmah isplatiti sveukupna potraZivanja vjerovniku. Bilo је i takvih slucaje­va kada Ьi duznik izmirio sva potraZivanja i prije isteka predvidenog termina isplate u ratama. Nisи rijetki slucajevi da duznici vracaju dug иstupanjem

376

kirije od kисе ili dиcana iii da kиси иstире na иzivanje na izvjesno vrijeme zbog dиga. Vracanje dиga и petnaestom stoljecи se vrsilo posгedstvom mje­nice. One, istina nisи Ьile и иpotreЬi и domacem novcanom prometи. Upo­treЬljavale su se samo и trgovackim poslovima sa stranim zemljama.

U vezi s potrazi'lanjem duga, dиbrovacko zakonodavstvo pruzalo је vje­rovnikи dosta mogucnosti da primora dиfuika na isplatи duga. Zakon је и velikoj mjeri stitio vjerovnika i njegova prava. Postojala је и zadиznici po­sebna formиla и vezi sa sиdskim postupkom. Od posebnog је znacaja za dиz­nika Ьila ona varijanta formиlara koja је davala pravo vjerovnikи da moze svog dиznika pozvati na sиd и Dubrovnik ili pred sиd и Ьilo koje drugo mjesto.

Kreditпi poslovi и Dиbrovnikи sи Ьili nerazdvojno povezani s иzima­

njem kaшata. I pored Cinjenice da se Dиbrovacka vlada odlиcno borila protiv lihve, trgovci sи vjesto sakrivali dohotke do kojih su dolazili na os­novu иzimanja kamata kod kreditnih poslova. U ciljи sprecavanja ove po­jave izdat је и Dиbrovnikи 1278. godine zakon о zabrani davanja novca иz kamate. Ucinjeno је to sa namjerom da se zastiti siroшasno pucanstvo ko­je se izricito spominje и tom zakonи. I sama crkva је pokиsavala stati na kraj lihvi zabranjиjиci davanje kredita иz kamatll, uz odredene prijetnje kazni, kao sto su, na primjer, иskraCivanje pricesti i sahrana ро crkvenom obredи, а priЬjegavala је i prijetnji ekskomunikacije. Sve ove prijetnje i eventualne kazne nisи imale иspjeha, јег vidimo da se nesto kasnije (sre­dinom cetrпaestoga stoljeca) u Velikom vijecu spominjи penali. I sama Dи­brovacka komuna је raspisivala zajmove i njime isplaCivala Svetodmitar­ski i Stonski dohodak srpskim i bosanskim vladarima, dajuCi razlicite ka­mate na pozajmljeni nO\'ac. Visina kamate se najcesce kretala od l00/0 do 12D/0• Kod иzimanja zajmova spominju se i zatezne kamate koje sи Ьile

nesto vise od oЬicnih i kretale sи se i do 20°/о. Za ovu vrstu kamata upo­treЬljavani sи и Dнbrovniku razni termini: »poena« i »Usнra«, а izrazi za prave kamate glasili su: interesse, damnum i expensa. Vrlo tesko је aнtoru Ьilo иtvrditi kako sн se penali obracиnavali i kojim postupkom sи vjerov­nici mogli naplatiti kamate. Sve vrste kamata, ра samim tim i zatezne, Ьile sи dнzniku veliki teret zbog koga је on morao vrlo cesto padati pod steeaj.

Trece poglavlje ove knjige bavi se analizom oЬima i vrijednosti kre­ditne trgovine. Aнtor se nije mogao baviti detaljnom analizom ovog pro­Ьlema, jer Ьi to Ьilo preoЬiman posao, s obzirom na to da samo za petna• esto stoljece u kreditnoj trgovini Dиbrovcana i Bosanaca ima vrlo mnogo izvorne grade u Dиbrovackom arhivи da Ьi se mogla samo za to razdoЬlje napraviti jedna posebna sinteza, sto је dobrim dijelom i uradila D. Kova­cevic u radи: »Trgoviпa u srednjovjekovnoj Bosni«.З) I ovako је aиtor dao izvjesnи analizи ekonomskih veza Dиbrovacke RepuЬlike sa zemljama bal­kanskog zaleda, нzimajиci u obzir samo neka karakteristicna vremenska razdoЬlja. Njih obraduje s posebnim osvrtom na vanjskи i иnиtrasnjи po­liticku situaciju, zatim daje analizu nacina kreditiranja i strukturu vjerov­nika i duinika. U razlicitim vremenskim razdoЬljima proanaliziran је pad

3) D. Kovacevic, Trgovina и srednjevjekovnoj Bosni, Naнcno drustvo NR BiH, Djela knj. 18, odjeljenje istorijsko-filoloskih naнka, Sarajevo 1961.

377

i porast vrijednosti kreditne trgovine. Aиtor је oЬim i vrijednost kreditne trgovine podijelio na sedam vremenskih razdoЬlja koja sи poredana slje­decim redosljedom:

- razdoЬlje od 1282. do 1313. godine - razdoЬlje od 1330. do 1339. godine - razdoblje od 1352. do 1364. godine - razdoblje od 1368. do 1395. godine - razdoblje od 1401. do 1405. godine - razdoЫje od 1418. do 1449. godine - razdoblje od 1450. do 1500. godine

Za svako od ovih vremenskih razdoblja dati sи politicki i ekonomski uslovi koji sи uticali na kreditnи trgovinu. Kad је rijec о struktиri vje­rovnika i duznika za ovo prvo vremensko razdoЬlje, uocljivo је da је naj­veci иdio vlastele Ьiо и kreditnoj trgovini, i и procentima njihov иdio iz­nosi od 67,46D/o do 880/о ро pojedinim godinama. Struktura duznika mnogo је ~arolikija od strukture vjerovnika. Potkraj trinaestog stoljeea ne spomi­nju se trgovci, duznici iz balkanskog zaleda. Tek negdje oko 1300 godine javljaju se prvi trgovci, duinici iz SrЬije.

Za drиgo razdoblje, kad је rijec о strиkturi vjerovnika, primjecuje se najveci broj vlasteoskih rodova koji se javljaju kao vjerovnici. Od stra­naca и kreditnoj trgovini najvise se mogu sresti Mlecani, а zatim Firentin­ci i Ankonitanci, а od domacih ljudi iz unиtrasnjosti kao duinici najcesce se spominjи trgovci iz SrЬije. U uskoj је vezi to Ьilo s jacanjem SrЬije u vrijeme Du~ana kada pocinje i razvoj rudnika. Slicna sitиacija је Ьila ka­rakteristicna i za trece razdoЬlje koje se ovdje spominje. Jedino sto se mo­ze primijetiti jeste to da se medu duznicima sada pocinju javljati pucani i zanatlije.

U cetvrtom razdobljи (1368-1395) koje је karakteristicno ро nesre­denim prilikama u SrЬiji i usponu Bosne dolazi do jaceg razvoja kreditne trgovine s Bosancima koji se u sve vecem broju javljaju kao dufnici. Me­du duznicima iz Bosne sve cesce se javljajи ljudi s kraljevskog dvora. Tu su i kraljevi protovestijari: prezЬiter Ratko, Tripe Buca i .Zore Bogsic. Као duznici kod Dubrovcana i dalje se javljaju trgovci iz SrЬije. Pocetkom pet­naestog stoljeca trgovaca iz SrЬije kao dufnika је sve manje, ali zato raste broj Bosanaca kao duZnika koji sudjeluju u kreditnoj trgovini s Dubrov­canima. Uprkos zategnutim odnosima Dubrovacke RepuЬlike i kralja Osto­je, kreditna trgovina izmedu bosanskih trgovaca i Dubrovcana postaje sve intenzivnija.

Nesto oЬimnija kreditna trgovina moze se pratiti tek od 1418. godine (u pretposljednjem razdoblju koje autor navodi). То је period poboljsanja politickih i ekonomskih prilika u Dubrovniku i njegovom susjedstvu. Mali zastoj је nastupio jedino u vrijeme rata s Radosavom Pavlovicem (1430-1433), da Ьi odmah ро okoncanju konavoskog rata oЬim kreditne trgovine naglo porastao. Struktura vjerovnika i duznika se u ovom razdoblju Ьitno mijeпja. Udio vlastele se smanjuje, а povecava se uloga stranaca. Najbroj­niji ucesnici u kreditnoj trgovini su zanatlije, i to proizvodaci sukna. Broj duZпika је u stalnom porastu i registrirani su najviSe iz redova zanatlija, i to obueara.

378

Do najoЬimnijeg razvoja kreditne trgovine dolazi и posljednjem raz­doЬljи (1450-1500. godine). Ni cesti ratovi koji se vode и balkanskom za­ledи i pristttnost Tиraka nisu mogli zaustaviti razvoj kreditne trgovine. Tиr­ci sи svojom prisиtnoscu и dubrovackom sиsjedstvи kocili njen razvoj, po­sebno zavoaenjem novih i novih carina pred samim Dиbrovnikom. Za ovaj posljednji period od posebnog је znacaja opticaj robe izmedu Dиbrovnika i Bosne. Naglo raste iznos sveиkиpnog zadиzenja Bosanaca kod Dиbrovcana. Ро kredite и Dиbrovnik и tokи petnaestog stoljeca, osim bosanskih trgovaca dolaze vazali i poslanici bosanskih velmoza i knezovi pojedinih gradova. Donoseci tabele s brojem dиznika i sиmom dиga za pojedine godine, aиtor i sa:m napoшinje da nije vodio racиna о tome da se pojedini trgovci vise puta zaduzиjи u toku jedne godine. Tako, na prirnjer, samo и toku 1427. godine Radica Ozrisaljica susrecemo kao duznika nekih Dubrovcana viSe риtа,4) а slican slucaj је i s Brailom Tezalovicem. Osim toga, и pojedinim vremenskim periodima dolazi do snaznog formiranja dubrovackih koloni­ja и Bosni i SrЬiji. NaroCito је to karakteristicno za posljednja dva vremen­ska razdoЬ1ja koja se spominju u knjizi. Tako su se domaci ljudi zaduzi­vali na licu mjesta kod Clanova dubrovacke kolonije. Zbog toga se iz tЉ mjesta vrlo rijetko mogu sresti duznici koji odlaze u Dubrovnik da se tamo zadиze.

S obzirom na to da је u kreditnoj trgovini roba igrala vaznи ulogи u zaduzivanjima i vracanju duga, posebno poglavlje ove knjige posveceno је jednoj vrsti robe koja је slиZila kao posrednik и kreditnoj trgovini. Autor је teziste ovoga puta stavio na tekstil, kao rоЬи koja је davana na kredit, mada nista manje ne Ьi Ьilo interesantnije da је obradena ruda (srebro i olovo), kao roba kojom su dиznici vracali dug. Autor је istina о trgovini srebrom i olovom vec govorio na drugom mjestu.5) U ovom poglavlju on dosta govori о: proizvodnji, vrsti, kvalitetu, cijenama (kako domacih tako i stranih uvoznЉ tkanina). Tkanine sи и velikoj mjeri uticale na oЬim kre­ditnih poslova.

Vrlo malo kreditnih ugovora nam kazuje s to је to duznik doЬio od vjerovnika, ali zato dobar dio priznanica govori kojom vrstom robe је duz­nik podmirivao dLtg vjerovniku. Kad је rijec о dиznicima iz Bosne i izmire­njima clugova Dиbrovcanima, najcesce se spominje olovo kao ruda kojom su vracaJi dug. Osim toga dug su izmirivali i srebrom, mada aиtor па strani 274 napominje da se: »sacuvalo relativno malo kreditnih ugovora,

4) Radica Ozrisaljica u toku spomenute godine u priznanicama zadu.Zenja nalazi­mo cak cetiri puta kao duinika kod nekih Dubrovcana. Sveukupna vrijednost njegovih zaduzenja koje је ucinio, bllo sam ili u zajednici s ortacima u toku ove godine, iznose 247 dukata i 271 perpera. Ako se tome doda njegovo pro­kuratorstvo Braikи HvaoviCu na sumu od 1508 dukata, onda ta cifra iznosi mnogo vise. Historiski arhiv u Dubrovnikи: Deblta Notarie XIV, fol. 85', 16. I 1427. fol. 86-86', 18. I 1427, fol. 106', 5. IV 1427, HAD: Diversa Cancellariae XLIV, fol. 99', 16. I 1427. Deb. Not. XIV, fol. 87, 19. I 1427. U spomenutim do­kumentima jednim dijelom se kao du.Znik javlja i Brailo Tezalovic.

5) I. Voje, Argentum de glama, Istorijski casopis XVI-XVII, Beograd 1970., 15--43. Isti, Neka pitanja о trgovini sa bosanskim olovom и Dubrovniku, Rad proCitan na simpozijumu »Rudarstvo i metalurgija Bosne i Hercegovine od praistorije do pocetka ХХ vijeka«, Zenica novembra 1973.

379

па osnovи kojih mozemo doЬiti jasnи slikи ... kakvom robom је dиznik podmirio ovaj dнg«.a)

No i pored svega toga, ovaj rad ima zaista velikи vгijednost, jer se ovo pitanje kreditne trgovine do sada tretiraio samo иsриt, i to najcesce и okvirи nekih drugih tema. Ovo је prvi pokиsaj obrade te proЬlematike и cjeiini, ра stoga rad zaslu:lиje рипи paznjи. Ovaj rad u kojem је zastuplje­na proЬlematika kreditne trgovine, zbog razmatranja ovog fenomena, ima velik znacaj za ekonomskи istorijи, ne samo Dиbrovnika nego i njegova zaleda, posebno kad је rijec о trgovackim odnosima sa sиsjednim balkan­slcim zemljama, ра samim tim i srednjovjekovne Bosne. I sa stanovista drиstvenЉ previranja, ovaj rad ima veliki znacaj s obzirom na to da se pracenjem trgovine moze posmatrati ranokapitalistic~o poslovanje, и kome dolazi do izrazaja akиmиlacija kapitala. Sa stanovista razvijene trgovine, mogu se objasniti mnoge zamrsene politicke pojave i novi drиstveni pro­cesi onog doba koji se javljaju kao rezиltat razvoja, izmedи ostalih, i ove privredne grane. Razvoj kreditne trgovine iz osnova је izmijenio fizionomi­jи, posebno srednjovjekovne bosanske privrede i njenog feиdalnog drиstva, dajиCi tako indirektno oЬiljezje svim vidovima zivota и njoj. Iz ovog djela se najbolje moze vidjeti koliko је Dиbгovcanima poslo za rиkom da ttcvrste svoje pozicije и privredi svog zaleda, narocito kad је rijec о Bosni, gdje se taj иticaj и velikoj mjeri osjecao. Pracenjem kreditne trgovine se moze vidjeti da se Dиbrovcani javljajи kao vidan ciniiac и svim istorijskim do­gadajima и svom 7.aledи. Narocito to dolazi do izrazaja и bosanskoj isto­riji onog vremena.

Kreditnom trgovinom feиdalno drиstvo iz dиbrovackog zaleda иlazi sve vise и robntt proizvodnjи. Ova, mogli Ьismo ih tako oznaciti ekonomska kretanja, koja sи Ьila иsko povezana s politickim strиjanjima, imala sи vid­ljive reflekse -i na unиtra5nji drиstveni razvoj Bosne. Najbolje se to vidi na иsponu plemstva, narocito и petnaestom stoljecu, kada se ono sve viSe za­tvara kao povlasteni stalez. Uloga kredita и poslovanjи u srednjem vijekи Ьila је presиdna kako to kaze i sam Henri Pirenne.7) Iz samog djela se mo7.e zapaziti da је kredit Ьiо neophodan za razvoj trgovine, tim vise sto је u opticajи Ьilo veoma malo novca. Registrovani dиgovi koje aиtor iznosi и tabelarnim prikazima najbolje iiиstrujи trgovackи razmjenи Dиbrovnika s balkanskim zaledem, ра samim time i s Bosnom. Narocito је ona razvi­jena и prvoj polovini petnaestog stoljeca i temeljila se па zadиzenosti iz­medи Dиbrovcana i ljиdi и njihovom zaledи. Nadalje, registrovani dиgovi,

6) Мislimo da autor nije u pravu kad ovo tvrdi. Radeci monografije о Brailи Tezalovicи i Radicи Ozrisaljicu (ova druga је и pripremi za ~tampu), sиsre­tali smo se s podacima koji govore da su dиznici dug izmirili olovom i sreb­rom. Spomenиo bih samo dva slucaja: dug koji је ucinio Brajko Hvaovic, tr~ovac iz Prace, kod Dubrovcanina Tome Bunica 1427. godine u visini od 1508 dиkata, izmirio је zajedno sa svojim prokиratorima Brailom Tezalovicem i Radicem Ozrisaljicem, olovom. Deb. Not. XIV, fol. 87, 19. I 1427. Drugi pri­mjer је izmirenje duga srebrom. Spomenuti Brailo Tezalovic и zajednici s Radicem Ozrisaljicem napravio је dug kod Luke Sorkoceviea и visini od 160 dukata i isti obeeali izmiriti srebrom. Deb. Not. XIV, fol. 85', 16. I 1427. Ovo su samo neki primjeri па koje smo nai~li и prznanicama na zaduzenja, а takvih u knjigama zadиZenja, sigurni smo ima vi~e.

7) Н. Pirenne, Histoire economique de l'occident medieval, 1951., 106. (podatak preuzet od: D. Kovacevic, Trgovina и srednjevjekovnoj Bosni, 186).

380