1

INENJERSTVO BIOTEHNIKIH SISTEMA (IBS) Savremena poljoprivreda u razvijenim zemljama suoena je sa sledeim zahtevima: da se kompletna proizvodnja i prerada obavlja mehanizovano sa to manjim ueem radne snage, da se ostvari to vii kvalitet, da se proizvodi po to niim cenama i da bude to manje uticaja na ivotnu sredinu. Poslednji stav koji je saet u idiomu odriva poljoprivredna proizvodnja (sustainable agricultur), ima meu tri navedena zahteva moda najvei znaaj. Svi istraivaki i razvojni napori, ak i kada su u osnovi posveeni reavanju sasvim drugog problema, u sebi imaju sadran, direktno ili indirektno, cilj da se doprinese reavanju postavljenih zahteva. Poslednjih godina dominantnu ulogu u koncipiranju poljoprivredne proizvidnje ima nov pristup koji se sveukupno definie nazivom precizna poljoprivredna proizvodnja (precision farming) ili lokacijski specifina poljoprivredna proizvodnja. Osnovni princip ovog koncepta je uzimanje u obzir prostorne i vremenske razliitosti tla i useva na posmatranoj parceli zemljita prilikom doziranja koliine ulaza pri tretiranju tla i useva. Pod prostornim varijabilnostima podrazumevaju se promene u proizvodnoj parceli u pogledu tipa zemljita, mikroreljefa, vodnih karakteristika, korovske populacije, dubine slojeva zemljita, vlanosti, hemijskog sastava, prinosa i drugih znaajnih parametara. Prve ideje o preciznoj poljoprivrednoj proizvodnji nastale su jo sredinom XIX veka kao pokuaj predupreenja zemljinog stresa na dejstvo sredstava mehanizacije. Sutinski, koncept nazvan propisana obrada(custom prescribed tillage) bazirao se na definitivnom razdvajanju zona useva i prohoda pogonske maine. Kasnije se sreu slini pokuaji odnosno poznata praksa delimine kontrole prohoda nazvana koncept stalnih tragova. Sledei nivo bio je iri pristup u vidu diferencijalne poljoprivredne proizvodnje koji se odnosio na celinu tehnoloko tehnikog sistema na nivou regiona. To je znailo optimalni izbor proizvodnog programa (struktura setve), pojedinanih tehnologija i adekvatnih tehnikih sistema. Precizna poljoprivredna proizvodnja Koncept precizne poljoprivredne proizvodnje, koji je poeo da se razvija krajem osamdesetih godina u SAD i Zapadnoj Evropi, podrazumevao je naglaeni tehniki pristup lokacijski specifinim uslovima poljoprivredne proizvodnje. Naglaeni tehniki pristup u osnovi podrazumeva sprovoenje definisane tehnologije gajene biljke u konkretnim lokalnim uslovima uz puno uvaavanje determinisanih varijabilnosti resursa i antiresursa. Pod uvedenim pojmom antiresursa podrazumevaju se biljne bolseti i tetoine. Pri tome se varijabilnosti kategorizuju na prostorne, povremene i predvidljive. Navedene kategorije primarno se odnose na definisanje agroekolokih svojstava proizvodne parcele, prisutnosti korovskih populacija, prinosa itd. Raznolikost osobina tla i useva se ranije uzimala u obzir empirijskim putem odnosno od parcele do parcele. U dananje vreme poveala se povrina zemljita koje se obrauje i ista parcela moe obuhvatati razliite celine koje odlikuju raznolike osobine u smislu gore pomenute prostorne varijabilnosti. Kako je u meuvremenu krajem sedamdesetih razvijena tehnologija za pozicioniranje ureaja na poljima, dok su paralelno i tehnike automatizacije, merni ureaji i informacione tehnologije doiveli veliku ekspanziju, otvorile su se izuzetne mogunosti za detaljno i temeljno pristupanje parcelama i usevima u smislu otkrivanja njihovih prostorno-vremenskih razliitosti i postupanja u skladu sa njima.

2

Prelazak na preciznu poljoprivrednu proizvodnju trebalo bi da zapone postavljanjem ciljeva, a oni su prvenstveno vezani za ostvarenje tri u uvodu navedena zahteva koji su pred savremenom poljoprivredom. Na osnovu postavljenih ciljeva definiu se zadaci i obavlja planiranje za njihovu realizaciju.

Precizna poljoprivredna proizvodnja se moe posmatrati kao ciklus koji se sastoji od tri faze i vie operacija na polju i u birou (slika 1): 1. Prva faza je prikupljanje podataka i podrazumeva merenje prinosa ita tokom etve koristei senzore i satelitski sistem za pozicioniranje, kao i neophodno uzorkovanje zemljita pomou adekvatne opreme. U ovoj fazi se pripremaju podaci za formiranje mapa prinosa. Ukoliko se izvre merenja i drugih parametara koji opisuju stanje zemljita i useva, mogu se formirati dodatne mape koje predstavljaju nadogradnju mapa prinosa. 2. Druga faza je vrednovanje i planiranje odnosno formiranje, tumaenje i analiza mapa. To je sloena faza u kojoj se prvo formiraju konkretne mape prinosa koje slue kao izvor informacija za dalju primenu, a zatim i aplikativne mape na osnovu kojih se odreuje nain i dubina obrade, setveni parametari, doziranje mineralnih ubriva i aplikativna koliina pesticida, a sve u zavisnosti od konkretnih lokacija na parceli. Ovaj korak nije automatizovan i zavisi od tehnologa u smislu to on mora da donese itav niz odluka, tipa da li se moraju usrednjiti prinosi u okviru jedne parcele, ili, nasuprot tome, pokuati da se maksimizira prinos u zonama parcele sa velikim potencijalom, i slino. Transfer prikupljenih podataka za vreme uzorkovanja tla i etve od on-bord raunara do kontrolnog raunara vri se ip kartama PCMCIA (Personal Computer Memory Card International Assosiation), a dalje upravljanje podacima pomou GIS geografgkog informacionog sistema. 3. Trea faza je primena aplikacionih mapa. Pored sistema za lociranje neophodna je i tehnika za lokacijski specifinu primenu tehnologija proizvodnje. To se odnosi na aplikaciju linijskih sistema u: - obradi zemljita voenjem po adekvatnoj dubini obrade, - setvi, automatskom regulacijom koliine semena po metru, - aplikaciji mineralnog ubriva sa promenom norme,

Slika 1: Ciklus precizne poljoprivredne proizvodnje

3

- kontroli korova, sa voenom promenom aplicirane koliine pesticida. Tipovi kombajna U zavisnosti od naina dovoenja itne mase u ureaj za vridbu i od njegovog poloaja u odnosu na podunu osu kombajna razlikuju se transverzalni, aksijalni i tangencijalnoaksijalni tip ureaja za vridbu odnosno sistem vridbe (slika 2).

Slika 2: ematski prikaz tangencijalnog i aksijalnog tehnolokog sistema vridbe kombajna

Sutina je u tome, da su ranija reenja sa transverzalnim vridbenim sistemom, sa klasinim bubnjem i podbubnjem, sa sekcijskim slamotresom i ureajem za ienje, usavravana prvenstveno na planu poveanja gabarita (pre svega irine zahvata aparata za rezanje, dimenzija bubnja i podbubnja i poveanja povrine slamotresa i sita). Dalje poveanje gabaritnih dimenzija je postalo ograniavajui faktor daljeg razvoja kombajna. Zato su primat preuzele nove tehnoloke eme kombajna, pre svega sa aksijalnim protokom itne mase u procesu vraja i separacije, a u cilju poveanja propusne moi, smanjenja gubitaka i gabarita kombajna.

Slika 3: Uinak separacije i kvalitet slame za razliite koncepte etve

4

Nivoi kontrole i upravljanja traktorom Kontrola rada traktora poela je primenom jednostavnijih analognih pokazivaa broja obrtaja motora, temperature rashladne tenosti i drugog. Kasnije je poela primena elektronskih senzora koji su omoguili praenje mnogih parametara elemenata i sklopova traktora kao i primenu sktuatora za podeavanje radnih parametara.

Razvojem senzora, primene raunara i elektronike, informaciono komunikacionih tehnologija, sistemi traktora povezuju se u celinu, njima se upravlja pomou electronic control units - ECU (elektronskim upravljakim jedinicama), uz uvaavanje interakcije i sprovoenja automatskog upravljanja.

Daljnji razvoj bio je usmeren ka monitoringu parmetara prikljune maine/orua i upravljanje parametrima traktora i prikljunih maina u skladu sa potrebama i ostvarenju eljenog cilja, strategije.

Sa stanovita mesta prihvatanja i obrade rezultata razlikuju se sledei sluajevi: 1. Prikaz i/ili obrada podataka u raunaru ili terminalu traktora - board computer. 2. Prihvatanje, obrada i memorisanje rezultata i premoenje na poslovni raunar. 3. Korienje programa i zadataka sa poslovnog raunara za upravljanje traktorom. Prenos podataka sa traktorskog raunara na poslovni raunar firme ili zemljoradnika obavlja

se raznim nosiocima memorije. Danas je najrairenija primena Flash memorija, na primer, USB memory stick, SD card i Compact Flash.

U traktor se, kao i u druge samohodne poljoprivredne maine, ugrauje vie sklopova kojima se upravlja preko nezavisnih ECU. Da bi traktor dobro funkcionisao kao celina neophodno je da se one meusobno poveu, i to na funkcionalan nain. Odvojene elektronske upravljake jedinice ECU predstavljaju mreu u okviru traktora kao celine. Njihovo meusobno povezivanje moe da se obavi na razliite naine, ali da bi funkcionisanje bilo to bolje, da bi se ostvarila mogunost za primenu sklopova i ECU raznih proizvoaa, kao i da bi se omoguila komunikacija sa ECU prikljucima, povezivanje treba sprovesti na standardan nain. Ovaj problem uoen je na samom poetku primene lektronike u vozilima, kada je zapoeo rad na standardizaciji. Svetska organizacija za standardizaciju ISO donela je jo 1994. godine standarde kojima se definie nain i protokol povezivanja ECU u mreu. Mrea se naziva Controler Area Network (mrea kontrolera) - CAN. Standardni protokol CAN primenjeuje se na svim savremenim traktorima ime je omogueno prepoznavanje mree, lake odravanje i povezivanje na mreu prikljuaka. Da bi se ostvarila dobra kontrola i upravljanje celinom traktor - prikljuna maina/orue meu njima mora da postoji veza. Najpre, da bi se podaci koje prikupljaju senzori prikljune maine/orue doveli do traktora, te da se na osnovu prorauna potrebnih podeavanja vrati signal do U maine/orua i obavi podeavanje odgovarajuim izvrnimorganima. Ova veza u fizikom i funkcionalnom smislu treba da bude standardizovana. Kontrolno upravljaki sistem prikljune maine/orua povezuje se na kontrolno upravljaki sistem traktora povezivanjem provodnika, kao to je to sluaj i sa povezivanjem elektrine instalacije. Magistrala za transport podataka naziva se BUS, a naziv je preuzet iz raunarske tehnike. BUS namenjen za povezivanje traktora i prikljunih maina na engleskom govornom podruju esto se oznaava skraenicom TIB (Tractor/Implement Bus), a na nemakom LBS (Landwirtschaftliche BUS-Sistem). Rad na standardizovanju BUS sistema zapoet je jo poetkom devedesetih godina prolog veka, ali je standard ISO 11783 usvojen 2002. godine. Pre toga je u primeni bio DIN BUS, koji se i danas sree na nekim traktorima.

5

Tabela 1: Nivoi kontrole i upravljanja traktorom i prikljunom mainom/oruem (1 - rukovaoc, 2 - radni proces, 3 - senzori, 4 - aktuator - izvrni organ, 5 - instrument - monitor), 6 - traktorski raunar - board computer, 7 - upravljaka jedinica (procesni raunar) - electronic control unit - ECU

Obrada zemljita Praenje dubine rada, broj obrta motora, stepena prenosa, broja obrta PTO, brzine rada

Unoenje inputa Praenje brzine kretanja, protoka sredstva, irine zahvata etva Praenje broja obrta PTO, protoka materijala, pritiska presovanja itd.

1. nivo - Primena senzora i aktuatora za kontrolu i

upravljanje

Menandment Praenje podataka od znaaja za knjigovostvo i ocenu kvaliteta

Obrada zemljita Praenje klizanja, optimizacija stepena prenosa, uinka, potronje goriva

Unoenje inputa Praenje ostataka u rezervoaru, radnih parametara, primenjene koliine

etva Praenje radnih parametara, uinka, gubitaka, kvaliteta rada

2. nivo - Primena raunara za obradu informacija

Menandment Praenje kontrolnih parametara rada, bilansiranja trokova, utroka goriva itd.

Obrada zemljita Regulisanje dubine rada, transmisije i motora, kvaliteta rada

Unoenje inputa Regulisanje koliine materijala, optimizacija postupka rada

etva Regulisanje parametara rada, kvaliteta proizvoda (udeo semena korova)

3. nivo - Primena procesnih raunara - ECU za upravljanje

delom procesa

Menandment Optimizacija podataka, ooptimizacija rada, optimizacija inputa

Obrada zemljita Automatko upravljanje mainama - oruima Unoenje inputa Automatsko upravljanje mainama - oruima etva Automatsko upravljanje mainama - oruima

4. nivo - Primena inteligentnih sistema za automatsko

upravljanje

Menandment Raunarom voeno knjigovodstvo, planiranje i dokumentovanje

6

Standard je propisao tehnologiju, fizike komponente i ostale detalje koji omoguavaju uspostavljanje standardne veze meu pojedinim delovima traktora i prikljunih maina. Pojam virtual terminal - VT obuhvata sve mogue pokazivae, od onih koji prikazuju samo jednu vrednost pa sve do ekranskog prikaza, a predvieno je i povezivanje sa poslovnim raunarom.

Svi renomirani proizvoai traktora ubrzano rade na uvoenju ISO BUS.Kada to u potpunosti bude ostvareno, traktor e moi da prepozna svaku mainu/orue koji ima svoj elektronski sistem - automatski, nakon povezivanja BUS magistrala. To e omoguiti iroku primenu 4. nivoa kontrole i upravljanja. Povezivanjem prikljunih maina/orua na sistem kontrole i upravljanja preko ISO BUS magistrale, ukoliko su ostvarene sve programske pretpostavke, ukljuujui i odgovarajui monitor (VT), maina/ureaj prikazuju se na njemu, uz odgovarajue parametre koje je mogue zadati, pratiti ih i njima upravljati u toku rada.

Preklop, naini markiranja i opseg radnih brzina za poljoprivredne operacije u polju U tabeli 2 prikazane su uobiajene vrednosti preklopa za pojedine operacije u poljoprivredi kao i metode koje se primenjuju za svoenje tok preklopa na najmanju moguu meru. Neke od vrednosti date su u irokom dijapazonu, jer preklopi zavise od postupka sprovoenja, primenjene maine/orua, stanja polja, vidljivosti i drugog. Podaci su sainjeni na osnovu prikupljenih podataka sa terena, od vrsnih poznavaoca poljoprivredne prakse.

Tabela 2: Preklopi, kojima se obezbeuje eliminacija oplazina, za konvencionalno navoenje i prosene radne brzine izvoenja operacija (P povrinska primena, bez razvijenih useva; irokoredne biljne vrste; U uskoredne biljne vrste; 1 primenjuje se samo uobiajeni tehnoloki preklop)

Radna brzina, km/h Preklop, m Komentar

Oblast Uobiajena Oranje u brazdi 0.1 0.2 1 Prati se prethodna brazda 6 8 7

Oranje izvan brazde 0.1 - 0.2 Vizuelno 5 9 7 Razrivanje/tanjiranje 0.3 0.6 Vizuelno 6 11 9 Predsetvena priprema 0.2 1.5 Vizuelno 8 12 10 Kombinovana orua 0.2 Vizuelno 6 9 7 P distribucija mineralnih hraniva, zahvat do 18 m 0.5 - 2

Vizuelno ili sa markirantima 8 12 10

P distribucija mineralnih hraniva, zahvat preko 18 m 1 - 2 Samo s markirantima 9 12 10

P zatita bilja, zahvat do 12 m 1 1.5

Vizuelno ili sa markirantima 9 12 10

P zatita bilja, zahvat preko 12 m 0.2 - 1 Samo sa markirantima 6 8 7

Setva uskoredna 0.05 0.2

Marker, pena. Poravnatost prve linije, koriste se vizir oznake (letve)

8 9 8

Setva irokoredna 0.05 0.2

Marker, pena. Poravnatost prve linije, koriste se vizir oznake (letve)

6 8 7

Meuredna kultivacija 0.1 0.2 Vodi se meuredom 4 8 6

7

Prihranjivanje 0.5 2 Vodi se meuredom 8 10 9 Prihranjivanje U, stalni tragovi 0.5 Koriste se stalni tragovi 8 8

Prihranjivanje U, bez stalnih tragova 0.5 2 Koriste se vizir oznake 8 10 9

Zatita bilja 0.1 0.2 Voenje redom 6 8 7 Zatita bilja U, stalni tragovi 0.1 Koriste se stalni tragovi 6 8 7

Zatita bilja U, bez stalnih tragova 0.2 1 Koriste se vizir oznake 6 8 7

etva strnih ita, zahvat do 7 m 0.3 Vizuelno 6 8 7

etva strnih ita, zahvat preko 7 m 0.1 0.7

Vizuelno, preko 9 m obavezno automatsko nav.

4 8 6

Berba kukuruza - Praenje reda 4 8 6 Koenje, zahvat do 3 m 0.1 0.15 Vizuelno 6 9 8 Koenje, zahvat preko 3 m 0.2 0.3 Vizuelno 6 9 8 Obnovljivi izvori energije Biomasa se moe smatrati za strategijski potencijal, ne samo zbog toga to je obnovljiv izvor energije, ve i zbog toga to je iroko rasprostranjena i sveprisutna i moe da obezbedi proizvode od ivotnog znaaja za sektore privrede koji znaajno zavise od uvoza (gorivo za saobraaj, elektrinu energiju, hemijske proizvode, itd.). Pored toga, doprinosi zatiti okoline i socijalno-ekonomskom razvoju (posebno u seoskim podrujima), stvaranjem uslova za novu proizvodnju i odravanjem prirodnog izgleda okoline, koji moe biti izmenjen naputanjem, umskim poarima, erozijom zemljita i dr. Korienjem zemljita za gajenje jeftinih biljnih vrsta, koje imaju sposobnost da brzo rastu na naputenoj ili nekvalitetnoj zemlji, moe se nai reenje ze neke od navedenih problema. Svetska kretanja u oblasti korienja obnovljivih izvora energije pokazuju da se sve razvijene zemlje ubrzano orijentiu na intenzivno korienje svih raspoloivih obnovljivih izvora energije. Evropska zajednica izmenila je u ovoj oblasti svoje planove, propisujui da do 2010. godine udeo biomase u proizvodnji komercijalne energije poraste od planiranih 6% na 12%. Mnoge zemlje Evrope ve danas imaju oko 20% komercijalne energije proizvedene iz biomase (Austrija, vedska, Finska). Dodatan razlog i impuls za korienje biomase potie od sve stroijih uslova koje namee zatita okoline. Gledajui dugorono, iscrpivost svetskih energetskih potencijala svih vrsta, i ak mnogo ranije iscrpivost i onako malih energetskih potencijala Srbije, ukazuje da se energetika Srbije mora orijentisati na sve vee korienje obnovljivih izvora energije biomase, hidropotencijala i drugih. Ovakva orijentacija namee i primenu novih, efikasnijih i ekoloki prihvatljivih energetskih tehnologija, to e doprineti i tehnolokom unapreenju mainogradnje, poveavajui njenu konkurentnost na domaem i stranom tritu. Imajui navedene razloge u vidu, korienje biomase u Srbiji ima znaaj ne samo za trenutno reavanje problema manjka energije, ve ima strateki znaaj neminovnog iscrpljivanja fosilnih goriva i rastueg problema globalnog zagrevanja zbog emisije ugljen-dioksida. Podaci dobijeni u Studiji predstavlajaju takoe podloge za izradu strategijskog koncepta korienja biomase, pre svega otpadne biomase, to bi bila dalja razrada Strategije razvoja energetike Srbije do 2010. godine i vaan doprinos izradi strategije ouvanja okoline. Ne

8

treba zanemariti znaaj razmatranja potencijala obnovljivih izvora energije u celini, i posebno u sluaju Srbije, razmatranja uloge biomase (otpadne i specijalno gajene za proizvodnju energije) i za proces prilagodjavanja i pripreme za ukljuivanje Srbije u Evropsku zajednicu. U procesu pripreme za prikljuenje Evropskoj zajednici i harmonizacije zakonodavstva i privredne strukture i implementacije Direktiva Evropske zajednice u razliitim oblastima, pored direktiva u oblasti energetike i zatite okoline, jedan od najteih problema je usaglaavanje u oblasti poljoprivrede i implementacija tzv. Zajednike agrarne politike, tj. integracija agrarnog sektora u postojeu strukturu finansijske podrke Evropske zajednice u oblasti poljoprivrede. Promena strukture poljoprivrednog sektora zemlje, koja konkurie za Evropsku zajednicu, podrazumeva i usklaivanje agrarne politike sa lokalnim i optim interesima. Studija daje osnovne podatke i da se otvori pitanje perspektive poljoprivrede na novom tritu proizvodnje energenata, kao zamena za mogue smanjenje proizvodnje hrane. U perspektivi treba oekivati otvaranje evropskog trita biomase za proizvodnju alternativnih goriva i energije. U poslednjih desetak godina, a naroito posle potpisivanja Protokola u japanskom gradu Kjoto, 11. decembra 1997. godine, povean je interes za korienje obnovljivih izvora energije, a time i biomase. Protokol iz Kjota je usvojen sa ciljem zajednikog doprinosa razvijenih i nerazvijenih zemalja u spreavanju globalnog zagrevanja, odnosno sa ciljem smanjenja emisije preteno ugljendioksida,ali i drugih gasova koji dovode do efekta takozvane "staklene bate". Jedan od efikasnih naina smanjenja emisije ugljen-dioksida je korienje obnovljivih izvora energije, hidroenergije, energije sunca, vetra, a takoe i biomase. Iako se korienjem biomase, na primer njenim sagorevanjem, oslobaa skoro ista koliina ugljen-dioksida kao i sagorevanjem uglja, biomasa ipak predstavlja gorivo koje ne doprinosi poveanju emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Razlog je u tome to biomasa tokom svog veka utroi, odnosno vezuje ugljen-dioksid iz vazduha, pa ga tokom sagorevanja samo vraa atmosferi. Fabrike za preradu voa-Linije za preradu jagodiastog voa

1 PRIJEM I ISTOVAR Nakon prijema sirovine, gajbice sa voem se istovaruju

viljukarima u skladini prostor. Bin tiperi (automatski prevrtai paleta) prazne gajbice u prijemni bunker-rezervoar sa vodom koji ublaava pad proizvoda i time umanjuje

9

oteenja pri istovaru. Elevator podie jabuke iz vode dok ih istovremeno dodatno prskalice prskaju sveom vodom i peru pre sledee faze prerade.

2 INSPEKCIJA Na traci za sortiranje se vri prva inspekcija proizvoda pre poetka procesa. Oteeno i nezrelo voe se u ovom procesu uklanja, najee runom inspekcijom.

3 SORTIRANJE Jabuke se prenose do mehanikog sortera gde se dodatno eliminie voe neodgovarajue za idustrijsku preradu. Zatim se tako sortirane jabuke ubacuju u mainu za ljutenje kore jabuke.

4 LJUTENJE, UKLANJANJE JEZGRA I SEENJE Jabuke se dalje transportuju-ubacuju u hemijsku kupku u kojoj ostaju u odredjenom periodu vremena. Posle toga jabuke se ubacuju u rotirajui uredjaj i izlau se pari pod pritiskom. Ovo aktivira kaustini rastvor na povrini jabuke i kao posledicu imamo oputanje kore. Maina za pranje ima unutranju spiralu koja lagano pomera voe kroz bubanj tokom okretanja. Jabuke se zatim vodenim tokom prenose do jedinice za uklanjanje jezgra. Jabuka se ovde pozicionira u optimalni poloaj za ljutenje. U ovu sekciju jabuke ulaze dinamikom najee od 400 kom/min. Jedinica se sastoji od cevi, sekcije za uklanjanje semena i sekaa, montiranih na oscilirajui ram. Ova operacija uklanja peteljke, semene upljine i semenke. Zatim se voe prenosi do sekcije za seenje, gde se see na jednake delove, najee polovine.

5 DEAERACIJA Krike jabuke se vodenim tokom dovode do vibracionog inspekcionog transportera gde se uklanjaju sitni komadii. Zatim se podiu do trake za distribuciju i uvode u pogon za deaeraciju. Pogon za deaeraciju se sastoji od specijalno oblikovanih posuda u kojima se proizvod koji se konzervira izlae ciklusu uklanjanja vazduha vakuumom, iz kog sledi predkuvanje parnom infuzijom i na kraju slana saturacija. Jednom kada je ciklus zavren, proizvod se prebacuje u elevator za izbacivanje vode. Ovaj elevator uklanja viak slane vode iz kriki jabuke i prenosi ih do opreme za punjenje proizvoda.

6 PUNJENJE PROIZVODA Krike jabuke se lagano izbacuju na obrtni sto za punjenje gde ureaj za usmeravanje prenosi proizvod u konzerve, koje se posebnim transporterom posle pranja i susenja dovode na punjenje. Punjenje se kompletira manuelno, kako bi se postigao ravnomerni nivo ispunjenosti konzervi, a s obzirom na specifinosti, oblik i veliinu voa.

7 PRAVLJENJE SIRUPA I ZATVARANJE Napunjene konzerve se dalje transportuju u uredjaj za nalivanje-punjenje konzervi vonim sirupom. Napunjene konzerve sa sadrajem voa, se potpuno vakuumiraju i pune sirupom do prethodno odreenog nivoa. Punjenje je sinhronizovano sa mainom za zatvaranje konzervi. Uredjaj za zatvaranje usmerava mlaz pare direktno preko vrha konzerve, kako bi se uklonio viak vazduha pre zatvaranja. Operacija obezbeuje krajnji vakuum u konzervi kada se para kondenzuje. Zatvorene konzerve se transportuju dalje do opreme za pasterizaciju i hlaenje. Poklopci konzervi se uvode automatski u proces zatvaranja iz dozatora-arera poklopaca.

8 PASTERIZACIJA KONZERVI I HLAENJE Kontinuirane rotirajue maine za kuvanje (kontinualni uredjaji) se koriste kada je neophodno postii odreeni stepen automatizacije i veliku temperaturnu efikasnost. Zatvorene konzerve ulaze u pasterizator kroz ureaj koji ih uvodi na rotirajui spiralni bubanj maine za kuvanje. Bubanj spiralno tarnsportuje konzerve kroz parnu zonu. Kontinuirano spiralno kretanje konzervi obezbeuje jednako zagrevanje proizvoda u svakoj konzervi. Na kraju ovog procesa, konzerve se pomou prenosnog mehanizma unose u jedinicu za hlaenje gde se takodje kontinuiranim kretanjem lagano hlade. Zatim se proizvod prenosi do linije za pakovanje, i dalje na paletizaciju i skladitenje.

9 PRIPREMA KOMPOTA Krike jabuke se posle operacija ljutenja i seenja, transportuju u posude za kuvanje pod vakuumom (vakuum uparivae). One se u vakuum posudama meaju sa eernim rastvorom (pripremljenim u odvojenom pogonu odakle se

10

pumpama po odredjenoj recepturi vri doziranje) i kuvaju se pod pritiskom sve dok proizvod ne postigne eljene parametre. Takoe, tokom ovog procesa mogue je pomeati krike jabuke sa kaom od kajsije ili breskve, radi poboljanja boje i izgleda kompota. Finalni proizvod se ubacuje u specijalno obloeni rezervoar, a zatim dalje u klipnu punilicu na kojoj se vri punjenje tegli.

10 PUNJENJE TEGLI Kompot od jabuka se iz rezervoara pumpom transportuje do klipne punilice. Maina-punilica se projektuje za rad sa kaastim i osetljivim proizvodima sa velikim komadima plodova u meavini. Klip za punjenje prenosi proizvod iz posude u teglu kroz rotirajui uredjaj na dnu cilindra za merenje, osiguravajui tako veliku preciznost punjenja. Punilica je automatizovana sa mernim uredjajima po principu nema tegle-nema punjenja, to eliminie gubitak proizvoda kada ne postoji ambalaa. Kao i kod punjenja konzervi, tegle pre punjenja prolaze proces depaletizacije, pranja, suenja i onda se kontinualni transporterima uvode u proces punjenja.

11 ZATVARANJE TEGLI Napunjene tegle sa proizvodom, se prenose iz jedinice za punjenje u jedinicu za zatvaranje pomou specijalno konstruisanih uredjaja koji spreavaju prosipanje proizvoda. Danas se razvijaju sve vie tkz. monoblok uredjaji u kojima se istovremeno u jednom bloku vri i punjenje i zatvaranje, bez obzira da li su u pitanju konzerve ili tegle, naravno sa izmenom odredjenih alata. Svakako alati se menjaju i u zavisnosti od veliine konzervi ili staklenih tegli u odredjenim dijapazonima. Osnovni parametri za to su visina i prenik ambalae, kao i oblik i tip poklopca. Zatvaraica je u principu linijska maina koja zatvara tegle pod vakuumom uz pomo pare, ime se osigurava odsustvo vazduha izmeu proizvoda i poklopca. Poklopci se uvode zatvaraicu pomou magnetnog dozatora koji im garantuje odgovarajui poloaj.

12 PASTERIZACIJA TEGLI I HLAENJE Zatvorene tegle idu dalje na pasterizaciju po istom principu kao i konzerve. S obzirom na veu osetljivost, da bi se izbeglo pucanje stakla usled temperature, proizvod se termiki tretira se nekoliko faza ravnomernog i laganog zagrevanja i odmah zatim hlaenja. Tegle se posle pasterizacije dalje transportuju do uredjaja za etiketiranje, streovanje, paletizaciju na euro palete i dalje viljukarima ili specijalnim transporterima u skladita.

13 PAKOVANJE I SKLADITENJE Posle pasterizacije i hlaenja, finalni konzervirani proizvod se moe tretirati na nekoliko naina. Konzerve i tegle se mogu direktno transportovati do linije za pakovanje gde se etiketiraju i pakuju u kartonske kutije, zatvaraju i pakuju na palete. Proizvod se moe transportovati odmah ka finalnom kupcu ili privremeno uskladititi. Alternativno, konzerve se mogu transportovati na uredjaj za paletizaciju, gde se neobeleene (bez etiketa) reaju u nivoe na palete. Ovaj metod se naziva lako skladitenje i omoguava kasnije etiketiranje, u zavisnosti od elje kupca. Oprema za paletizaciju se takoe moe upotrebiti i u suprotnom procesu, za depaletizaciju, posle ega se pristupa procesa etiketiranja i pakovanja po elji kupca, kako je to ve objanjeno.