Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 7/2016 i 88/2016.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanjalan 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi, metode i nain rada koji se primenjuju u katastarskom premeru, obnovi i odravanjukatastra nepokretnosti.

Obrasci - prilozilan 2.

U postupku katastarskog premera, obnove i odravanja katastra nepokretnosti primenjuju se odgovarajui obrasci, koji su kao prilozi od 1do 21 odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

Znaenje izrazalan 3.

Pojedini izrazi i skraenice upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:1) "garaa" je objekat ili poseban deo objekta namenjen za smetaj vozila koji ini graevinsku celinu i ima zaseban ulaz;2) "garano mesto" je poseban deo objekta namenjen za smetaj vozila koji je predvien tehnikom dokumentacijom kao poseban deo

objekta;3) "globalni navigacioni satelitski sistem - GNSS" je prostorno orijentisan globalni navigacioni sistem koji obezbeuje neprekidno i

pouzdano pozicioniranje, navigaciju i odravanje vremena korisnicima irom sveta u bilo koje vreme i na bilo kom mestu na Zemlji;4) "granine take" su obeleene ili neobeleene prelomne take granine linije parcele, dela parcele, odnosno konturne linije objekta na

terenu;5) "etaa" je prostor izmeu dve uzastopne podne povrine ili izmeu gornje povrine poda i krova u okviru koje se definiu posebni delovi

objekta;6) "imalac prava" je lice koje ima svojinu na katastarskoj parceli, objektu ili posebnom delu objekta, ili lice koje ima drugo stvarno ili

obligaciono pravo na nepokretnosti;7) "katalog ifara i naziva za katastar nepokretnosti" jeste spisak odgovarajuih brojeva i rei prilagoenih informacionim tehnologijama,

kojima se u bazu podataka katastra nepokretnosti na standardizovani nain unose i odravaju podaci o nepokretnostima i pravima na njima;8) "klasa tanosti" je klasa standardne devijacije nastale kao rezultat ocene (najee metodom najmanjih kvadrata), u kojoj su merni

elementi istovremeno izraunate koordinate i gde se, po pravilu, date take podrazumevaju da su bez greaka;9) "odmeranje" je utvrivanje horizontalnog rastojanja izmeu dve take, izmereno do na centimetar i moe biti popreno, koso i apscisno,

pri emu je:- "popreno odmeranje" utvrivanje horizontalnog rastojanja izmeu dve nesusedne take na istoj graninoj liniji ili izmeu dve granine

take razliitih parcela, delova parcela, odnosno objekata,- "koso odmeranje" utvrivanje horizontalnog rastojanja od granine take do apscisne linije (po pravilu do nekog celog metra na apscisnoj

pantljici) postavljene izmeu dve geodetske referentne ili granine take i koje sa apscisnom linijom, po pravilu, zaklapa ugao to blii ugluod 45,

- "apscisno odmeranje" utvrivanje horizontalnog rastojanja du apcisne linije postavljene izmeu dve geodetske referentne ili graninetake;

10) "parcelacija" je postupak u kome se na jednoj katastarskoj parceli obrazuje vei broj graevinskih parcela, na nain i pod uslovimautvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije;

11) "povrina pod objektom" je povrina preseka spoljnjeg gabarita zgrade sa zemljitem ukljuujui i stepenice, terase u nivou zemljita,ulaze u podrume i deo zgrade izgraen na stubovima, kao i povrina ispod nadstrenice koja formira objekat (benzinska pumpa, natkrivenaproizvodna postrojenja, skladita i sl.);

12) "poseban deo objekta" je stan, poslovni prostor, garaa, odnosno garano mesto i predstavlja deo nadzemnog ili podzemnog objektana etai ili deo objekta na vie etaa koji ini graevinsku celinu, kao i deo objekta na etai sa razliitim spratnim visinama (veliki holovi,dvorane i sl.);

13) "poslovni prostor" je poseban deo objekta koji ini graevinsku celinu, koji se sastoji od jedne ili vie prostorija, ima zaseban ulaz inamenjen je za obavljanje poslovne delatnosti;

14) "pravni status objekta, odnosno posebnog dela objekta" jeste injenica o zakonitosti izgradnje objekta, odnosno posebnog delaobjekta;

15) "preparcelacija" je postupak u kome se na veem broju katastarskih parcela obrazuje jedna ili vie graevinskih parcela, na nain i poduslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije;

16) "stan" je poseban deo objekta koji ini graevinsku celinu, koji se sastoji od jedne ili vie prostorija, ima zaseban ulaz i namenjen jeza stanovanje;

17) "tematska celina" je skup meusobno povezanih geoprostornih objekata sa istim ili slinim karakteristikama;18) "faktiko stanje" jeste postojei poloaj i oblik parcele koju je na terenu, u postupku katastarskog premera, obeleio imalac prava,

odnosno postojee stanje izgraenog objekta i posebnog dela objekta, kao i postojee stanje u pogledu prava na nepokretnosti;19) "format za razmenu podataka" je dokument zapisan u posebnom raunarskom formatu koji je baziran na iroko prihvaenim

standardima i koristi se za transfer elektronskih dokumenata od jednog sistema za obradu podataka do drugog;20) "front" je horizontalno rastojanje izmeu dve susedne take granine linije parcele ili konture objekta izmereno do na centimetar.

II. BAZA PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Baza podatakalan 4.

Podaci o nepokretnostima i pravima na njima upisuju se u bazu podataka katastra nepokretnosti Republike Srbije (u daljem tekstu: bazapodataka).

Bazu podataka izrauje Republiki geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod), kao jedinstvenu i integrisanu bazu geoprostornih i drugihpodataka o nepokretnostima i pravima na njima na teritoriji Republike Srbije.

Baza podataka se prema tematskim celinama, u informatikom smislu, izrauje i odrava u skladu sa podzakonskim aktom kojim sepropisuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.

javascript:void(0)javascript:void(0)javascript:void(0)javascript:void(0)javascript:void(0)

Sadraj baze podatakalan 5.

Baza podataka obuhvata podatke o:1) katastarskim parcelama (u daljem tekstu: parcele) i delovima parcela;2) objektima;3) posebnim delovima objekata;4) imaocima prava svojine na parcelama, objektima i posebnim delovima objekata i drugim pravima na nepokretnostima;5) granicama prostornih jedinica.

Format i struktura podataka za razmenulan 6.

U postupku obnove i odravanja katastra nepokretnosti Zavod i geodetske organizacije razmenjuju podatke katastarskog i komasacionogpremera i katastra nepokretnosti u formatu i strukturi podataka koje propisuje direktor Zavoda.

III. GLAVNI PROJEKAT, TEHNIKI IZVETAJ I PROJEKAT GEODETSKOG OBELEAVANjA

Glavni projekatlan 7.

Katastarski premer i obnova katastra nepokretnosti vri se na osnovu glavnog projekta, u skladu sa Zakonom o dravnom premeru ikatastru ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - US i 96/15 - u daljem tekstu: Zakon) i podzakonskim aktom kojim sepropisuje izrada tehnike dokumentacije za izvoenje geodetskih radova.

Projektno reenje geodetskih radova, kao deo glavnog projekta katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti, uslovljeno jeprojektnim zadatkom, Zakonom i podzakonskim aktima za odreenu vrstu radova, kojima su propisani glavni elementi tehnikog reenja,odnosno odabranom varijantom reenja iz idejnog projekta ukoliko je idejni projekat izraen. Projektno reenje naroito sadri:

1) postupak obavetavanja imalaca prava o vrenju i znaaju katastarskog premera, njihovom uestvovanju i obavezama;2) nain organizacije i format razmene podataka;3) izbor klase tanosti graninih taaka nepokretnosti;4) identifikaciju i obeleavanje podruja katastarskog premera;5) definisanje izrade podprojekata;6) postupak geodetskog merenja nepokretnosti;7) postupak prikupljanja podataka o nepokretnostima;8) tehnike uslove koje treba ispunjavati i pratiti tokom realizacije projekta;9) postupak kontrole kvaliteta radova i ostvarenje utvrene klase tanosti;10) nain katastarskog klasiranja zemljita;11) postupak formiranja baze podataka;12) postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima;13) primenjene tehnike normative;14) plan vrenja strunog nadzora.Podprojekti iz stava 2. taka 5) ovog lana, predstavljaju deo tehnike dokumentacije i izrauju se u toku realizacije geodetskih radova

definisanih glavnim projektom i ne podleu tehnikoj kontroli propisanoj za glavni projekat, ve se njihov pregled i overa vri u okviru strunognadzora.

Tehniki izvetajlan 8.

O realizovanom glavnom projektu izvoa radova sainjava tehniki izvetaj, koji naroito sadri:1) naslovnu stranu;2) uvod tehnikog izvetaja;3) podatke o izvoau radova i kopije licenci za rad i geodetskih licenci;4) kopije dokumenata o metrolokim svojstvima geodetskih instrumenata korienih u katastarskom premeru;5) spisak delova elaborata premera;6) izvetaj o realizaciji geodetskih radova prema glavnom projektu.Naslovna strana izvetaja sadri u zaglavlju naziv subjekta koji je izvrio katastarski premer, odnosno obnovu katastra nepokretnosti, u

sredini tekst "Tehniki izvetaj o izvrenim radovima na katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti" i naziv realizovanog projekta,a u donjem delu naslovne strane mesto i datum formiranja izvetaja.

Uvod tehnikog izvetaja je tekstualna celina koja sledi iza naslovne strane i sadri: napomene vezane za materiju izloenu u tehnikomizvetaju, datum realizacije glavnog projekta, broj primeraka izvetaja, naziv podruja obuhvaenog projektom, naziv glavnog projekta koji jepredmet realizacije, potpis ovlaenog lica i peat subjekta koji je realizovao glavni projekat, ime i prezime i broj geodetske licence lica kojerukovodi radovima na realizaciji glavnog projekta i koje je sastavilo tehniki izvetaj, njegov potpis i peat.

Izvetaj o realizaciji geodetskih radova sainjava se po fazama radova prema glavnom projektu i sadri opis izvedenih radova i prilogepropisane ovim pravilnikom (izvetaji, grafiki prilozi, zapisnici i dr.).

Ako se tehniki izvetaj izrauje u vie svezaka, dokumentacija iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana ulae se samo u prvu svesku.

Projekat geodetskog obeleavanjalan 9.

Projekat geodetskog obeleavanja je sastavni deo projekta parcelacije, odnosno preparcelacije i ispravke granica na graevinskomzemljitu.

Projekat geodetskog obeleavanja naroito sadri:1) opte podatke o predmetu projekta i prateoj dokumentaciji;2) projektno reenje geodetskih radova, koje sadri:- zahtevanu tanost graninih taaka parcela,- podatke o postojeim katastarskim parcelama (tanost, aurnost i dr.),- take referentne mree za obeleavanje graninih taaka,- izbor metode geodetskog obeleavanja i elemente za obeleavanje,- kontrolu obeleavanja;3) grafike i druge priloge (grafiki prikaz katastarskih i novoprojektovanih graevinskih parcela, preuzeti podaci iz geodetsko-katastarskog

informacionog sistema i dr.).Kad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, u projektu geodetskog obeleavanja prikazuju se elementi za

obeleavanje prelomnih taaka eksproprijacione linije i elementi za obeleavanje taaka na preseku eksproprijacione linije i parcela.

IV. KATASTARSKI PREMER

Katastarski premerlan 10.

Katastarski premer vri se u cilju obnove katastra nepokretnosti, u sluajevima propisanim lanom 110. Zakona, u skladu sasrednjoronim programom radova, odnosno godinjim planom radova Zavoda.

Katastarski premer se realizuje za teritoriju katastarske optine ili dela katastarske optine koji predstavlja celinu.Kada se katastarski premer vri za deo katastarske optine, granica podruja katastarskog premera odreuje se po granici parcela,

prema podacima postojeeg premera i katastra nepokretnosti.Izuzetno od stava 3. ovog lana, granica podruja katastarskog premera moe da see dugake parcele (saobraajnice, vodotokove i

slino).Sadraj katastarskog premera definisan je lanom 45. Zakona i detaljno se razrauje glavnim projektom iz lana 7. ovog pravilnika za

podruje katastarskog premera.

Odluka o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnostilan 11.

U postupku donoenja odluke o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti Zavod ceni razloge, i to naroito:1) ako postoji vee neslaganje podataka postojeeg premera sa faktikim stanjem parcela u katastarskoj optini, koje se ne moe

otkloniti u postupku odravanja katastra nepokretnosti;2) nedovoljna kompletnost i upotrebljivost postojeih podataka katastra nepokretnosti (podaci nekompletni, oteeni, uniteni i sl.);3) postojei premer je u stereografskoj ili Zoldnerovoj projekciji;4) potreba unapreenja tanosti postojeeg premera.Kada Zavod, shodno stavu 1. ovog lana, oceni da su razlozi za katastarski premer i obnovu katastra nepokretnosti opravdani i ako su

obezbeena finansijska sredstva, uvruje izvoenje katastarskog premera u godinji plan radova.Odluku o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti Zavod moe da donese i na inicijativu jedinice lokalne samouprave ili

organa dravne uprave.

Sadraj odluke o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnostilan 12.

Odluku o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti donosi Zavod, shodno lanu 110. stav 2. Zakona, koja naroito sadri:1) naziv optine;2) naziv katastarske optine, odnosno dela katastarske optine koji je obuhvaen katastarskim premerom;3) povrinu podruja katastarskog premera;4) preglednu kartu podruja katastarskog premera;5) opis granica podruja katastarskog premera, ako podruje katastarskog premera ne obuhvata celu katastarsku optinu;6) planirano vreme za realizaciju katastarskog premera i obnovu katastra nepokretnosti;7) izvor i orijentacioni obim finansijskih sredstava;8) obrazloenje odluke.Posle donoenja odluke iz stava 1. ovog lana, izrauje se glavni projekat katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti.Idejni projekat katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti izrauje se po zahtevu investitora.

Prijava radova na katastarskom premerulan 13.

Ako katastarski premer vri geodetska organizacija, duna je da najkasnije 45 dana pre poetka izvoenja geodetskih radova na terenu,prijavi radove Zavodu, na obrascu koji je dat u Prilogu 1.

Uz prijavu radova geodetska organizacija dostavlja Zavodu i overenu kopiju ugovora zakljuenog sa investitorom, u cilju praenja rokova iobaveza izvoaa radova na katastarskom premeru.

Obavetavanje imalaca prava na nepokretnostilan 14.

Zavod e, shodno lanu 45. stav 3. taka 1) Zakona, najkasnije 30 dana pre poetka katastarskog premera obavestiti imaoce prava nanepokretnosti o katastarskom premeru, objavljivanjem obavetenja u najmanje jednom mediju dostupnom na itavoj teritoriji Republike Srbije,na internet stranici Zavoda i na javnim objektima, zgradama za kolektivno stanovanje i drugim prigodnim mestima u katastarskoj optini ukojoj se vri katastarski premer.

Obavetenje naroito sadri:1) podatke iz lana 12. stav 1. ta. 1)-6) ovog pravilnika;2) javni poziv svim imaocima prava na nepokretnostima da uestvuju u postupku katastarskog premera;3) naziv i sedite izvoaa radova;4) informaciju o dunosti imaoca prava na nepokretnostima da dozvole izvoau radova pristup nepokretnostima u periodu katastarskog

premera;5) informaciju o obavezi imalaca prava svojine na parcelama da u odreenom periodu obelee granine take parcele prema uputstvu

izvoaa radova, kao i o posledicama u sluaju neizvravanja ove obaveze.

Poziv za obeleavanje graninih taaka parcelelan 15.

Pored obavetenja iz lana 14. ovog pravilnika Zavod e, po pravilima o linom dostavljanju, pozvati imaoce prava svojine na parcelamaupisane u katastar nepokretnosti da u odreenom roku, na propisan nain, izvre obeleavanje graninih taaka parcela.

Zavod i izvoa radova organizuju najmanje jedan javni skup radi informisanja imalaca stvarnih prava na nepokretnostima o znaaju ipostupku katastarskog premera.

Identifikacija i obeleavanje granice podruja katastarskog premeralan 16.

Pre izvoenja katastarskog premera vri se identifikacija i obeleavanje granice podruja katastarskog premera na osnovu numerikihpodataka postojeeg premera i katastra nepokretnosti, kao i elaborata omeavanja granice katastarske optine i podataka registraprostornih jedinica iz lana 112. Zakona.

Unitene belege na granici podruja katastarskog premera obnavljaju se i stabilizuju trajnim belegama shodno Prilogu 2.

O izvrenom obeleavanju granice podruja katastarskog premera sainjava se izvetaj i skica obeleavanja granice podrujakatastarskog premera.

Izvetaj o obeleavanju granice podruja katastarskog premera treba da sadri osnovne podatke o podruju katastarskog premera, opispostupka obeleavanja, blie podatke o obnovljenim belegama i potrebna objanjenja skice obeleavanja.

Skica obeleavanja granice podruja katastarskog premera po pravilu sadri:1) naslov "Skica obeleavanja granice podruja katastarskog premera";2) naziv podruja katastarskog premera;3) prikaz granine linije i graninih belega koje su na prelomima sa njihovim oznakama i brojevima;4) zajednike parcele kojima ide ili koje see granina linija;5) brojeve parcela na graninoj liniji;6) prikaz i nazive glavnih saobraajnica, vodotoka i karakteristinih objekata;7) nazive naseljenih mesta;8) naziv predmetne i susednih katastarskih optina;9) razmeru skice.Ako se katastarski premer vri za podruje cele katastarske optine, obeleava se granica katastarske optine.

Obeleavanje granice katastarske optinelan 17.

Obeleavanje granice katastarske optine vri se tako to se trajnim belegama na terenu obeleavaju granine take koje su naprelomima na graninoj liniji katastarske optine, u skladu sa Prilogom 2.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada granica katastarske optine predstavlja i dravnu granicu, ne vri se obeleavanje granice ve sepodaci o granici katastarske optine preuzimaju iz Registra dravne granice.

Kada granina linija katastarske optine ide sredinom dugake parcele (saobraajnica, vodotok i sl.) koja je zajednika za susednekatastarske optine, obeleavanje granice katastarske optine vri se tako to se na terenu obeleavaju granine take zajednike parceletrajnim belegama, u skladu sa Prilogom 2.

Zajednika parcela za susedne katastarske optine iz stava 3. ovog lana, deli se po duini na dve parcele po principu jednakostipovrina.

Granine belege iz stava 1. ovog lana numeriu se od 1 do n u okviru katastarske optine.Za obeleenu graninu liniju katastarske optine izrauje se elaborat obeleavanja granice katastarske optine, koji sadri izvetaj i skicu

obeleavanja granice katastarske optine.Izvetaj o obeleavanju granice katastarske optine sadri osnovne podatke o katastarskoj optini i granici katastarske optine, opis

postupka obeleavanja graninih taaka, blie podatke o postavljenim belegama i potrebna objanjenja skice obeleavanja.Skica obeleavanja granice katastarske optine, naroito sadri: naslov "Skica obeleavanja granice katastarske optine", naziv

katastarske optine u naslovu i sadraj propisan lanom 16. stav 5. ta. 3)-9) ovog pravilnika.Na nain propisan ovim lanom izrauje se i elaborat obeleavanja granice katastarske optine kod izmene granice katastarske optine,

izvrene u skladu sa lanom 43. Zakona.

Obeleavanje granica parcelelan 18.

Imaoci prava na parcelama, uz uputstva i kontrolu izvoaa radova, duni su da sporazumno obelee granine take parcele na svimprelomnim takama granine linije parcele, prema faktikom stanju.

Ako imaoci prava ne obelee granine take parcele, ako je granica sporna ili je pre izvoenja katastarskog premera formirana parcela naosnovu plana parcelacije, odnosno preparcelacije, obeleavanje vri izvoa radova.

Obeleavanje graninih taaka vri se postavljanjem graninih belega tako da se susedne belege, po pravilu, dogledaju, sa maksimalnimrastojanjem po pravcu do 500 m.

Kriva granina linija se obeleava poligonom sa nizom belega, tako da najvee rastojanje te krive granine linije od dui koja spaja dvesusedne belege (strela luka) ne bude vee od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog poloaja za utvrenu klasu tanosti zato podruje.

Granine take parcele obeleavaju se belegama sa oznakom centra belege, u skladu sa Prilogom 2.Nepristupana granina taka obeleava se pomonim belegama iji poloaj omoguava nedvosmisleno odreivanje granine take.Sporna granina linija parcele obeleava se na terenu shodno lanu 49. stav 2. Zakona.O obeleavanju granica parcela izvoa radova sainjava Zapisnik o obeleavanju granica parcela (Prilog 3) koji sadri broj parcele, broj

skice katastarskog premera, imaoce prava na parceli, potpise imaoca prava da su saglasni sa obeleenom granicom parcele, i napomenuako je kod nekih parcela granina linija sporna.

Ako se u postupku katastarskog premera primenjuje fotogrametrijska metoda Zapisnik o obeleavanju granica parcela sainjava se upostupku deifracije.

Geodetske referentne take za katastarski premerlan 19.

Katastarski premer vri se u dravnom referentnom sistemu, koji je materijalizovan prostornom referentnom mreom Republike Srbije -SREF i nacionalnom referentnom mreom permanentnih GNSS stanica Republike Srbije - AGROS.

Postavljanje dopunskih geodetskih referentnih taaka za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti i odreivanje njihovihkoordinata, vri se u skladu sa glavnim projektom.

Za potrebe katastarskog premera mogu se, pored geodetskih referentnih taaka iz st. 1. i 2. ovog lana, koristiti i take za slobodnopozicioniranje, koje se privremeno stabilizuju na terenu.

Koordinate taaka za slobodno pozicioniranje odreuju se GNSS metodom ili merenjem u odnosu na postojee take referentne mree,numeriu se brojevima od 1 do n sa prefiksom SP u okviru podruja katastarskog premera, a na skicama se prikazuju u skladu sapodzakonskim aktom kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.

Tanost geodetskih referentnih taaka za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti i taaka za slobodno pozicioniranje morabiti takva da omoguava postizanje utvrene klase tanosti graninih taaka za podruje premera.

Predmet geodetskog merenjalan 20.

U postupku katastarskog premera vri se geodetsko merenje nepokretnosti prema faktikom stanju na terenu.Predmet geodetskog merenja su granine take na graninim linijama:1) katastarske optine;2) parcele;3) delova parcele (prema nainu korienja);4) zgrada i drugih graevinskih objekata.

U postupku katastarskog premera vri se geodetsko merenje svih zgrada i drugih graevinskih objekata za koje se u skladu sa zakonomkojim se ureuje izgradnja objekata izdaje graevinska dozvola, kao i drugih objekata izgraenih na temeljima i od vrstog materijala.

U postupku katastarskog premera geodetski se mere zgrade iz stava 3. ovog lana, ako su stavljene pod krov ili u funkciju za koju sunamenjene.

Geodetske metode merenjalan 21.

U postupku katastarskog premera mogu se primeniti polarna, fotogrametrijska, metoda globalnog navigacionog satelitskog sistema(GNSS), metoda laserskog skeniranja, kao i njihove kombinacije.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, glavnim projektom moe se propisati da se u postupku katastarskog premera moe koristiti i ortogonalnametoda na podruju katastarskog premera gde se metode iz stava 1. ovog lana ne mogu primeniti.

Klasa tanosti graninih taaka nepokretnostilan 22.

Granine take nepokretnosti klasifikuju se u pogledu tanosti prostornog poloaja u klase tanosti od KT1 do KT3, a tanost poloajagraninih taaka odreuje se standardnom devijacijom horizontalnog i vertikalnog poloaja u dravnom referentnom sistemu, prema tabeli:

Klasatanosti(KT)

Standardna devijacija horizontalnog poloaja graninihtaaka

Standardna devijacija vertikalnog poloaja graninihtaaka

KT1 5 cm 10 cm

KT2 10 cm 15 cm

KT3 25 cm 30 cmGlavnim projektom utvruje se klasa tanosti za podruje katastarskog premera, prema sledeim kriterijumima:1) za granine take parcela i objekata u izgraenom graevinskom podruju u gradovima sa viespratnim stambenim i drugim objektima,

razvijenom infrastrukturom, velikom gustinom detalja, ili drugim podrujima sa visokom vrednou zemljita i objekata, utvruje se KT1;2) za granine take parcela, odnosno objekata u izgraenom ili neizgraenom graevinskom podruju ostalih gradova, naselja gradskog

karaktera, sela zbijenog tipa, naseljenih mesta u kojima se nalazi sedite optine, centri zajednica naselja, naselja (stambena, industrijska,turistika, banjska i vikend) koja su podignuta izvan gradova i naselja gradskog karaktera, sela, ili drugim podrujima sa niom vrednouzemljita i objekata, utvruje se KT2;

3) za granine take parcela i poljoprivrednih i umskih objekata u atarima (vangraevinska podruja katastarskih optina i podrujakatastarskih optina ije je zemljite u celini vangraevinsko podruje i koristi se za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju), ili drugimpodrujima sa niskom vrednou zemljita i objekata, utvruje se KT3;

4) za granine take delova parcele, osim zemljita pod objektom, utvruje se KT3.

Opta pravila geodetskog merenjalan 23.

Koordinate graninih taaka (Y, X, H) kod katastarskog premera odreuju se sa tanou saglasno klasama tanosti utvrenim shodnolanu 22. ovog pravilnika.

Prilikom geodetskog merenja vode se skice katastarskog premera, odnosno fotoskice, u digitalnom ili analognom obliku, u skladu sapodzakonskim aktom kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.

Kontrola merenih vrednosti u postupku geodetskog merenja postie se dvostrukim merenjem istih taaka, merenjem frontova izmeuizmerenih graninih taaka i odmeranjem.

Ako je front nepristupaan za merenje, za krajnje take fronta uzima se kontrolno popreno odmeranje od geodetski izmerene graninetake nepokretnosti ili se granine take nepristupanog fronta mere nezavisno dva puta.

U postupku geodetskog merenja uzimaju se poprena odmeranja izmeu merenih graninih taaka ije je rastojanje manje od jednogmetra.

Maksimalna dozvoljena razlika izmeu merenog fronta i fronta izraunatog iz koordinata taaka ne sme biti vea od dvostruke vrednostistandardne devijacije date u tabeli iz lana 22. ovog pravilnika, za odgovarajuu klasu tanosti.

Kod strmih terena kada je nagib preko 10% frontovi i odmeranja se mere koso, uz obaveznu oznaku "k", a za njihovu redukciju odreujese visinska razlika krajnjih taaka.

U postupku geodetskog merenja, u cilju kontrole postignute tanosti, vri se i nezavisno odreivanje koordinata izabranih kontrolnih taakashodno ovom pravilniku.

Vrednosti izmerenih frontova i odmeranja prikazuju se na skicama katastarskog premera.U postupku katastarskog premera ne mere se granine take nepokretnosti ije je rastojanje od geodetski izmerene granine take te

nepokretnosti manje od dvostruke vrednosti standardne devijacije horizontalnog poloaja za odgovarajuu klasu tanosti (bliske graninetake).

Zapisnik geodetskog merenjalan 24.

Rezultati geodetskog merenja prikazuju se u odgovarajuim zapisnicima geodetskog merenja, u zavisnosti od primenjene geodetskemetode merenja.

Zapisnik geodetskog merenja iz stava 1. ovog lana naroito sadri: brojeve i koordinate geodetskih referentnih taaka, podatke merenja,brojeve i koordinate graninih taaka, tip i serijski broj geodetskog instrumenta, ime i prezime, struna sprema i potpis lica koje je izvrilogeodetsko merenje i datum geodetskog merenja.

Geodetsko merenje granica katastarskih optina, granica podruja primene klasa tanosti,parcela i delova parcela

lan 25.Granine take na granici katastarske optine i granici podruja primene klasa tanosti mere se jedanput sa tanou vie klase tanosti

i koriste se za oba razgraniena dela.Za preuzetu graninu liniju katastarske optine i podruja primene klasa tanosti, na skici katastarskog premera se du granine linije

ispisuju podaci odakle je granina linija preuzeta i kada je merena.Granine take parcele, obeleene shodno lanu 18. ovog pravilnika, mere se odgovarajuom geodetskom metodom merenja uz primenu

utvrene klase tanosti.

Granine take delova parcele mere se prema faktikom stanju geodetskom metodom merenja ili odmeranjem od graninih taaka.U postupku geodetskog merenja vri se i merenje:1) frontova kraih od jednog metra;2) elnih frontova i irina parcela na karakteristinim mestima kod uskih a dugakih parcela, ukoliko su frontovi krai najmanje deset puta

od duine parcele.Ako je od nadlenog organa donet akt kojim se odreuje granica vodnog, graevinskog ili drugog zemljita, shodno zakonu kojim se

ureuje to zemljite, granina linija parcele tog zemljita preuzima se iz odgovarajue dokumentacije i obeleava na terenu.

Geodetsko merenje zgradalan 26.

Zgrade se mere po konturnoj liniji koja predstavlja liniju dodira zemljita i spoljnjeg najireg gabarita zgrade (finalno obraeni fasadni zid ilicokla zgrade).

Meri se i zgrada, odnosno deo zgrade izgraen iznad zemljita na stubovima i stubovi, stepenita uz zgradu, terase i ulazi u podrume.Stubovi, stepenita, terase i ulazi u podrume mere se kada su po obe dimenzije vei od dvostruke vrednosti standardne devijacije

horizontalnog poloaja utvrene za podruje premera.Izuzetno od stava 2. ovog lana, meri se i deo zgrade koji nije na stubovima ako je izgraen na visini manjoj od 4 m.Propisanim geodetskim metodama merenja meri se minimum graninih taaka zgrade na konturnoj liniji, s tim da bude izmeren

neophodan broj taaka za definisanje geometrijskog oblika zgrade.Prilikom geodetskog merenja zgrada vri se merenje svih frontova zgrada u horizontalnoj ravni do na centimetar.Duine frontova zgrada upisuju se na skici, odnosno fotoskici na unutranjem delu zgrade, priblino na sredini iznad linije fronta i paralelno

sa frontom.Rastojanja zgrada od frontova parcela manja od jednog metra mere se i upisuju na skici premera, odnosno fotoskici.Granine take zgrade koje nisu merene geodetskom metodom shodno stavu 5. ovog lana, odreuju se merenjem frontova od graninih

taaka zgrade prethodno izmerenih nekom od geodetskih metoda, odnosno odmeranjem (poprenim odmeranjem od pravilno rasporeenihgraninih taaka prethodno izmerenih nekom od geodetskih metoda ili apcisnim odmeranjem du granine linije objekta).

Geodetsko merenje drugih graevinskih objekatalan 27.

Drugi graevinski objekti, u smislu ovog pravilnika, su saobraajnice (putevi, ulice, eleznike pruge), aerodromske staze, kanali, mostovi,vijadukti, nadvonjaci, podzemni prolazi, luke, brane, nasipi i drugi graevinski objekti u skladu sa katalogom ifara i naziva za katastarnepokretnosti i propisima kojima se ureuje klasifikacija objekata.

Putevi, ulice i eleznike pruge mere se po granici parcele na kojoj su izgraeni.Geodetsko merenje se vri po graninoj liniji tako da rastojanje izmeu dve granine take na pravcu ne bude vee od 500 m, a kriva

granina linija objekta se meri kao poligon tako da najvee rastojanje krive granine linije od dui koja spaja dve susedne granine take(strela luka) ne bude vee od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog poloaja za utvrenu klasu tanosti za to podruje.

Pratei objekti na saobraajnicama mere se po pravilima propisanim za zgrade.Kod nenatkrivenih perona, stajalita i sl. meri se osnova temelja, a kod natkrivenih perona, stajalita, benzinskih pumpi i sl. mere se

stubovi koji nose krovnu konstrukciju i take ortogonalne projekcije krovne konstrukcije.Kod mosta i vijadukta meri se linija spajanja mosta, odnosno vijadukta sa saobraajnicom, trup mosta, odnosno vijadukta po pravilima

geodetskog merenja za saobraajnice, kao i stubovi van vode.Geodetskim metodama merenja stub se meri sa neophodnim brojem taaka za definisanje njegove geometrije.Nadzemni prelazi se geodetski mere po pravilima propisanim za mostove i vijadukte.

Geodetsko merenje podzemnih objekatalan 28.

Geodetsko merenje podzemnih objekata, kao to su podzemne garae, sklonita, podzemni prolazi, podzemne eleznike i metrostanice i tuneli, obuhvata merenje ulaza u podzemni objekat i merenje podzemnog objekta.

Izgraeni podzemni objekti se mere po unutranjim konturama prostorija sa geodetskih referentnih taaka koje se posebno postavljajuunutar objekta ili sa taaka za slobodno pozicioniranje.

Debljine zidova se ne mere ve se preuzimaju iz tehnike dokumentacije (glavnog projekta ili projekta izvedenog stanja) ako postoji.Skiciranje detalja geodetskog merenja podzemnog objekta vri se na dopunskim skicama katastarskog premera, a sluajevi se numeriu

po etaama.U formatu za razmenu podataka dostavlja se geometrija unutranje i spoljne konture podzemnog objekta.

Geodetsko merenje posebnog dela objektalan 29.

U postupku katastarskog premera mere se posebni delovi objekta, koji nisu upisani u katastar nepokretnosti i za koje nije izdataupotrebna dozvola, ako je to predvieno glavnim projektom.

U posebnom delu objekta mere se dimenzije svih prostorija prema vaeem standardu u oblasti izgradnje objekata.Izmerena povrina posebnog dela iz stava 2. ovog lana predstavlja povrinu koja se upisuje privremeno, dok se u skladu sa zakonom, ne

izda upotrebna dozvola i preuzme podatak o povrini iz upotrebne dozvole, odnosno uverenja nadlenog organa ili nalaza i miljenja stalnogsudskog vetaka graevinske struke.

Podaci merenja posebnog dela objekta prikazuju se na Skici posebnog dela objekta koja se izrauje u analognom obliku na kvalitetnompapiru formata A4 (Prilog 4).

Geodetsko merenje vodnog zemljitalan 30.

Vodno zemljite, u smislu ovog pravilnika, jeste zemljite na kome se nalaze tekue i stajae vode sa priobalnim zemljitem.U postupku katastarskog premera meri se granina linija vodnog priobalnog zemljita, kao granica parcele prema susednim parcelama

drugog zemljita.

Prikupljanje podataka o nepokretnostimalan 31.

U postupku katastarskog premera prikupljaju se podaci o nainu korienja nepokretnosti i ostali podaci o nepokretnostima u skladu satematskim celinama baze podataka i katalogom ifara i naziva za katastar nepokretnosti, prema faktikom stanju.

Podaci iz stava 1. ovog lana preuzimaju se i iz vaeeg katastra nepokretnosti ili tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdatagraevinska ili upotrebna dozvola, u skladu sa ovim pravilnikom.

Podaci o objektu i posebnom delu objekta prikupljaju se ako su posebni delovi objekta predmet merenja shodno lanu 29. st. 1. i 2. ovog

pravilnika.Za poseban deo objekta prikuplja se i podatak o postojanju i povrini podrumske prostorije koja pripada posebnom delu objekta.Podaci o podzemnim objektima se vezuju za parcelu na kojoj se nalazi glavni ulaz ili jedan od ulaza u podzemni objekat.Podaci o nepokretnostima prikazuju se na Skici katastarskog premera i skici posebnog dela objekta, kao i u obrascu Podaci o objektima

(Prilog 5).U postupku katastarskog premera prikupljaju se i podaci o nepokretnostima potrebni za masovnu procenu nepokretnosti ako je to

predvieno glavnim projektom, shodno podzakonskom aktu kojim se ureuje procena vrednosti nepokretnosti (Prilozi 6, 4 i 7).

Prikupljanje podataka o kunim brojevima, ulicama i trgovimalan 32.

Podaci o kunim brojevima, nazivu ulica i trgova preuzimaju se iz baze podataka katastra nepokretnosti - Adresnog registra i prikazuju sena skici katastarskog premera.

U sluaju neslaganja podataka iz Adresnog registra sa faktikim stanjem, na skici katastarskog premera unosi se podatak o kunombroju, nazivu ulica i trgova i po faktikom stanju (crvenom bojom). Sva neslaganja unose se u poseban zapisnik koji je sastavni deotehnikog izvetaja o realizaciji glavnog projekta.

Zgradama koje nemaju kuni broj u Adresnom registru ili postoji neslaganje podataka Adresnog registra i faktikog stanja, odreuje sekuni broj u postupku izlaganja podataka o nepokretnostima i pravima na njima, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje nain ipostupak utvrivanja kunih brojeva, oznaavanja zgrada brojevima i oznaavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.

Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljitalan 33.

U postupku katastarskog premera vri se katastarsko klasiranje zemljita.Bonitiranje zemljita vri se ako je to predvieno glavnim projektom.Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljita vri se u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje nain i postupak katastarskog

klasiranja i bonitiranja zemljita.

Prikupljanje podataka o imaocu pravalan 34.

U postupku katastarskog premera prikupljaju se podaci o imaocu prava na parceli u skladu sa faktikim stanjem.Ako se podaci o imaocu prava na parceli ne mogu prikupiti na nain iz stava 1. ovog lana, koristie se postojei podaci koje sadri

katastar nepokretnosti.Podaci o imaocu prava za objekte i posebne delove objekta prikupljaju se prema faktikom stanju, ako objekti i posebni delovi objekta nisu

upisani u katastar nepokretnosti, a ako su upisani preuzimaju se podaci iz katastra nepokretnosti.U postupku katastarskog premera imalac prava moe priloiti isprave o sticanju prava svojine ili drugih prava na nepokretnosti.Podaci o drugim pravima i zabelebama upisani na odgovarajuim parcelama, odnosno objektima i posebnim delovima objekta,

preuzimaju se iz vaeeg katastra nepokretnosti.

Podaci o imaocima pravalan 35.

Podaci o imaocima prava preuzimaju se iz baze podataka i formira se spisak imalaca prava u digitalnom obliku koji sadri:1) redni broj;2) jedinstveni matini broj graana (u daljem tekstu: JMBG), odnosno matini broj (u daljem tekstu: MB) pravnog lica;3) ime, ime jednog roditelja i prezime za fiziko lice, odnosno naziv pravnog lica;4) prebivalite i adresu za fizika lica, odnosno sedite i adresu za pravna lica.Izuzetno, od stava 1. ovog lana, ako je imalac prava strano lice umesto JMBG uzima se broj putne isprave.Redni brojevi u spisku imalaca prava dodeljuju se od 1 do n zasebno za svako slovo azbuke, odnosno abecede.U postupku katastarskog premera dopunjava se spisak iz stava 1. ovog lana sa novoprikupljenim podacima o imaocima prava, iza

poslednjeg rednog broja u okviru slova.Podaci o imaocu prava na parceli upisuju se na skici katastarskog premera, o imaocu prava na objektu u obrascu Podaci o objektu (Prilog

5), a o imaocu prava na posebnom delu objekta na Skici posebnog dela objekta.Podaci o imaocu prava mogu se na obrascima iz stava 5. ovog lana, upisivati i tako to se upisuje poetno slovo prezimena, odnosno

naziva imaoca prava i njegov redni broj iz spiska imalaca prava (npr. 26, W9).Podaci o imaocu prava upisuju se na jeziku i pismu (irilinom ili latininom) prema linoj ispravi za fizika lica i prema reenju Agencije

za privredne registre, za pravna lica.

Skica katastarskog premeralan 36.

Za podruje katastarskog premera izrauju se skice katastarskog premera prema podeli na skice definisanoj glavnim projektom (Prilog 7).Skice katastarskog premera orijentiu se prema severu i numeriu brojevima od 1 do n u okviru katastarske optine, polazei od krajnjeg

severozapada "spiralno" prema krajnjem jugoistoku.Podela na skice katastarskog premera u okviru podruja katastarskog premera prikazuje se na Preglednoj karti poloaja skica

katastarskog premera (Prilog 8).Skice katastarskog premera izrauju se u analognom ili digitalnom obliku.U sluaju da se skice izrauju u digitalnom obliku predaju se i u analognom obliku.Priblina razmera skica je po pravilu ista kao i razmera plana za koju se vri podela na listove plana u dravnoj projekciji. Kod detalja sa

veom gustinom skice se mogu izraivati i u dva puta krupnijoj razmeri od razmere plana.Skice se izrauju na kvalitetnom hamer papiru dimenzija 40 cm x 50 cm, a korisni prostor skice dimenzija 30 cm x 40 cm uokviruje se na

skici crvenom linijom debljine 0,5 mm.Kao podloga za skiciranje u okviru korisnog prostora skice katastarskog premera prikazuje se kvadratna koordinatna mrea oznaena

crvenim takastim linijama debljine 0,2 mm, sa stranama kvadrata 50 mm, ili bleda kopija ortofotoa dobijenog iz poslednjeg periodinogsnimanja iz vazduha teritorije Republike Srbije.

Sadraj vanokvirnog prostora Skice katastarskog premera dat je u Prilogu 7, a okvirni prostor skice sadri:1) granine linije parcela i objekata;2) brojeve parcela i objekata;3) nazive ulica i trgova i kune brojeve;4) brojeve geodetski merenih graninih taaka nepokretnosti;5) brojeve geodetskih referentnih taaka koje su koriene prilikom geodetskog merenja;6) vrednosti merenih frontova zgrada i parcela;

7) vrednosti merenih odmeranja;8) nain korienja i spratnost objekta;9) nain korienja, odnosno katastarsku kulturu i klasu zemljita;10) podatke o imaocima prava na parceli;11) nazive vodotokova, saobraajnica i drugih graevinskih objekata;12) grafike simbole za kartografski prikaz.Deo podruja koji se ne moe prikazati sa svim detaljima na skici katastarskog premera uokviruje se na skici linijom ljubiaste boje, a

uokvireni detalj se prikazuje na dopunskoj skici katastarskog premera u krupnijoj razmeri. Veza izmeu skice i dopunske skice ostvaruje setako to se na skici u uokvireni deo upisuje broj dopunske skice, a na dopunskoj skici se upisuje broj skice sa koje je detalj preuzet.Dopunske skice katastarskog premera se numeriu brojevima u nastavku od poslednjeg iskorienog broja za skice katastarskog premera.

Dopunska skica je istih dimenzija i ima isti opis kao i skica katastarskog premera, s tim da se umesto naziva "skica katastarskogpremera" upisuje naziv "dopunska skica katastarskog premera".

Fotoskicelan 37.

Kada se katastarski premer vri fotogrametrijskom metodom, za potrebe identifikacije i deifracije, izrauju se fotoskice (Prilog 9) u kojese unosi sadraj predvien za okvirni prostor skice katastarskog premera, shodno lanu 36. stav 9. ovog pravilnika.

Fotoskice se izrauju u analognom ili digitalnom obliku. U sluaju da se fotoskice izrauju u digitalnom obliku predaju se i u analognomobliku.

Fotoskice se izrauju na kvalitetnom fotopapiru ili kvalitetnom hamer papiru, dimenzija 40 cm x 40 cm, u razmeri pogodnoj za prikazivanjedeifrovanog detalja.

Fotoskice se numeriu u okviru podruja katastarskog premera i u okviru snimaka. U okviru snimaka fotoskice se numeriu polazei odkrajnjeg severozapadnog dela snimka idui s leva u desno. Zatim se svi snimci reaju prema svom poloaju unutar podruja katastarskogpremera polazei od krajnjeg severozapada podruja idui po redovima do krajnjeg jugoistoka. U okviru podruja katastarskog premerafotoskice se numeriu jedinstvenim brojevima od 1 do n polazei od krajnjeg severozapada "spiralno" prema krajnjem jugoistoku.

Numeracija fotoskica se na fotoskici ispisuje u vidu razlomka, na taj nain to se u brojiocu ispisuje broj fotoskice u okviru podrujakatastarskog premera, a u imeniocu broj snimka i broj fotoskice u okviru snimka (na primer: 28/53-2).

Raspored fotoskica u okviru podruja katastarskog premera prikazuje se na Preglednoj karti poloaja fotoskica (Prilog 10).Deo podruja koji se ne moe prikazati sa svim detaljima na fotoskici prikazuje se na dopunskoj skici, koja je istih dimenzija i ima isti

opis kao i fotoskica. Na dopunskoj skici se umesto naziva "fotoskica" upisuje "dopunska skica". Veza izmeu fotoskice i dopunske skiceostvaruje se tako to se na fotoskici u uokvireni deo upisuje broj dopunske skice, a na dopunskoj skici se upisuje broj fotoskice sa koje jedetalj preuzet.

Kontrola postignute tanosti geodetskog merenjalan 38.

Kontrola postignute tanosti horizontalnog i vertikalnog poloaja graninih taaka nepokretnosti vri se preko kontrolnih taaka koje sebiraju po nalogu i izboru strunog nadzora, najmanje jedna na svakih 300 izmerenih obeleenih graninih taaka parcela, tako da se mogujednoznano identifikovati na terenu i da su ravnomerno rasporeene na podruju katastarskog premera.

Kontrolu tanosti graninih taaka vri izvoa radova u prisustvu strunog nadzora na katastarskom premeru nezavisnim odreivanjemkoordinata izabranih kontrolnih taaka.

Razlike koordinata kontrolnih taaka dobijenih u postupku geodetskog merenja i dobijenih kontrolnim merenjem, ne smeju biti vee odvrednosti standardne devijacije date u tabeli iz lana 22. ovog pravilnika za odgovarajuu klasu tanosti.

Kontrola postignute tanosti horizontalnog i vertikalnog poloaja graninih taaka prikazuje se u Izvetaju o kontroli postignute tanostipoloaja graninih taaka (Prilog 11), koji ini sastavni deo elaborata premera, a sainjava ga izvoa radova.

Izvetaj iz stava 4. ovog lana naroito sadri: spisak brojeva kontrolnih taaka, koordinate odreene katastarskim premerom, korienegeodetske instrumente i pribor, koordinate dobijene kontrolnim merenjem, razliku koordinata i dozvoljenu razliku iz stava 3. ovog lana.

O izvrenom strunom nadzoru u postupku kontrole tanosti graninih taaka iz stava 2. ovog lana, sainjava se zapisnik, koji jesastavni deo elaborata premera.

Metroloko obezbeenje geodetskih radovalan 39.

U katastarskom premeru mogu se koristiti iskljuivo geodetski instrumenti koji imaju potvrdu, ne stariju od dve godine, ovlaenemetroloke laboratorije, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje nain i postupak metrolokog obezbeenja geodetskih radova.

Geodetski instrumenti i pribor koji se koriste u katastarskom premeru su:1) GNSS instrumenti;2) instrumenti za merenje duina, uglova i visinskih razlika;3) merne pantljike;4) fotogrametrijski instrumenti;5) lasersko-skenerski instrumenti.

Numeracija parcelalan 40.

Parcele se numeriu brojevima od 1 do n u okviru katastarske optine.Numerisanje parcela se vri na skicama katastarskog premera, odnosno fotoskicama u postupku izvoenja geodetskih radova.Redosled numerisanja parcela koje se ukrtaju u nivou je sledei: vodno zemljite, zatim zemljite na kome su izgraene eleznike

pruge, a potom zemljite na kome su izgraeni putevi, prema klasifikaciji puteva.Pri ukrtanju prirodnog i vetakog vodotoka prvenstvo ima prirodni vodotok i on dobija jedan parcelni broj, dok se vetaki vodotok

numerie po delovima.Ulica se numerie jednim parcelnim brojem po celoj duini, a ako je preseena trgom ili vanijom saobraajnicom, numerie se po

delovima.Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada se katastarski premer izvodi na delu katastarske optine, parcele se numeriu u nastavku od

poslednjeg iskorienog broja u toj katastarskoj optini.

Numeracija delova parcela i objekatalan 41.

Delovi parcele numeriu se u okviru parcele od 1 do n, sledeim redosledom:1) zemljite pod objektom;2) zemljite uz objekat;

3) katastarske kulture po klasama;4) ostali naini korienja zemljita.Broj objekta je identian broju dela parcele na kome se objekat nalazi i dodeljuje se u nizu prema vrsti objekta poevi od stambenih,

stambeno-poslovnih, poslovnih i drugih.Ako se radi o podzemnom objektu, broj je identian broju dela parcele na kome se nalazi ulaz u podzemni objekat.U zemljite uz objekat svrstava se i zemljite koje je odreeno za redovnu upotrebu objekta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji.

Numeracija posebnih delova objekatalan 42.

Numeracija posebnih delova objekta vri se prema nainu korienja od 1 do n, poevi od najnie etae s leva na desno u odnosu naulaz u zgradu.

Numeracija iz stava 1. ovog lana se upisuje privremeno, dok se u skladu sa zakonom, ne izda upotrebna dozvola i preuzme podatak obroju posebnog dela iz upotrebne dozvole, odnosno uverenja nadlenog organa ili nalaza i miljenja stalnog sudskog vetaka graevinskestruke.

Numeracija graninih taaka nepokretnostilan 43.

Granine take nepokretnosti numeriu se brojevima od 1 do n u okviru katastarske optine.

Nain raunanja povrinalan 44.

Povrine parcela i delova parcela raunaju se iz pravouglih koordinata prelomnih taaka graninih linija.Povrine parcela i delova parcela zaokruuju se do na m.Povrina dela parcele na kome je izgraen objekat istovremeno predstavlja i povrinu pod objektom.Graevinska bruto povrina objekta preuzima se iz tehnike dokumentacije ili graevinske ili upotrebne dozvole.Povrina posebnog dela objekta rauna se prema vaeem standardu u oblasti izgradnje objekata i izraava u m na dve decimale.

Elaborat premeralan 45.

U postupku katastarskog premera formira se elaborat premera, koji obavezno sadri:1) glavni projekat i idejni projekat ako je izraen;2) podatke geodetskog merenja i prikupljanja podataka;3) dnevnik radova;4) zapisnike strunog nadzora;5) tehniki izvetaj shodno lanu 8. ovog pravilnika.Podaci geodetskog merenja i prikupljanja podataka iz stava 1. taka 2) su:1) izvetaj i skica o izvrenom obeleavanju granice podruja katastarskog premera;2) zapisnici o utvrivanju i obeleavanju granica parcela;3) podaci o postavljanju dopunskih geodetskih referentnih taaka;4) zapisnici geodetskog merenja parcela, delova parcela i objekata;5) spisak koordinata graninih taaka parcela, delova parcela i objekata;6) izvetaj o kontroli postignute tanosti geodetskog merenja;7) pregledna karta poloaja skica katastarskog premera, odnosno fotoskica;8) skice katastarskog premera, odnosno fotoskice;9) skice posebnog dela objekta;10) podaci o objektima;11) spisak imalaca prava;12) prikupljene isprave;13) elaborat katastarskog klasiranja, kao i elaborat bonitiranja ako je bonitiranje vreno;14) preuzeta kopija baze podataka postojeeg katastra nepokretnosti u digitalnom obliku;15) uporedni pregled parcela pre i posle katastarskog premera;16) ostali pratei podaci i dokumentacija.

Delovi elaboratalan 46.

U postupku katastarskog premera delovi elaborata premera izrauju se u analognom ili digitalnom obliku, a predaju Zavodu u analognom idigitalnom obliku.

Delovi elaborata premera koji su u postupku katastarskog premera izraeni u analognom obliku prevode se u digitalni rasterski oblik uformatu podataka koji je definisan podzakonskim aktom kojim se propisuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, zapisnici geodetskog merenja se prevode u digitalni oblik u formatu i strukturi propisanim za tekstualnepodatke.

Delovi elaborata koji se u postupku katastarskog premera izrauju u digitalnom obliku, Zavodu se dostavljaju prema strukturi podataka i uformatu koji je definisan podzakonskim aktom kojim se propisuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.

Formiranje sadraja baze podataka katastra nepokretnosti sa privremeno upisanimpodacima

lan 47.Na osnovu podataka iz elaborata premera i podataka koji su preuzeti iz postojeeg katastra nepokretnosti, izvoa radova za podruje

katastarskog premera formira sadraj baze podataka katastra nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima i pravimana njima.

Sadraj baze podataka iz stava 1. ovog lana izvoa radova dostavlja Zavodu u propisanom formatu i strukturi za razmenu podataka.Elaborat premera i sadraj baze podataka izvoa radova dostavlja Zavodu na pregled i prijem, a nakon prijema Zavod daje saglasnost za

izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima.

V. OBNOVA KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Obnova katastra nepokretnosti

lan 48.Obnova katastra nepokretnosti vri se prema podacima katastarskog premera za katastarsku optinu, odnosno deo katastarske optine

na kome je premer izvren (u daljem tekstu: podruje obnove).Obnova katastra nepokretnosti vri se i prema podacima komasacionog premera (komasacije), za katastarsku optinu ili deo katastarske

optine na kome je izvren komasacioni premer (komasacija).

Obezbeivanje organizacionih i tehnikih uslova za izlaganjelan 49.

Zavod preko nadlene slube za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Sluba) kojoj pripada podruje obnove, obezbeujeorganizacione i tehnike uslove za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima (u daljem tekstu: izlaganje), takoto:

1) obrazuje komisiju za izlaganje (u daljem tekstu: Komisija);2) objavljuje javni oglas za obnovu katastra nepokretnosti;3) obezbeuje i dostavlja line pozive za izlaganje;4) obezbeuje odgovarajue prostorije u kojima e se vriti izlaganje i neophodnu opremu za izlaganje.Izuzetno od stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, propisane obaveze moe preuzeti izvoa radova na katastarskom premeru u skladu sa

ugovorom koji se zakljuuje sa investitorom.

Dokumentacija za izlaganje podatakalan 50.

Dokumentacija za izlaganje podataka u postupku obnove katastra nepokretnosti (u daljem tekstu: dokumentacija za izlaganje) obuhvata:1) bazu podataka postojeeg katastra nepokretnosti;2) elaborat katastarskog ili komasacionog premera;3) bazu podataka katastra nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima;4) isprave na osnovu kojih je formirana baza podataka sa privremeno upisanim podacima (isprave pribavljene u postupku katastarskog

premera, reenja o raspodeli komasacione mase, odluke nadlenog organa o odreivanju graevinskog zemljita i dr.);5) upravne predmete.

Promene privremeno upisanih podatakalan 51.

Ako je posle izvrenog katastarskog premera u postojeem katastru nepokretnosti bilo promena na nepokretnostima i pravima na njima,te promene se provode u bazi podataka sa privremeno upisanim podacima.

Formiranje upravnog predmetalan 52.

Za svakog imaoca prava u podruju obnove, Sluba formira, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju organa dravne uprave,poseban upravni predmet koji sadri list nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima i odgovarajue isprave koje se odnose nanepokretnosti i imaoca prava.

List nepokretnosti iz stava 1. ovog lana sadri podatke o svim nepokretnostima jednog imaoca prava u podruju obnove, a prilikomtampe, pored ostalih podataka, sadri datum tampe i konstataciju da su upisani podaci privremeni do potvrivanja katastra nepokretnosti.

Ako u vreme obnove nije osnovan geodetsko-katastarski informacioni sistem, list nepokretnosti formira se shodno postojeiminformatikim programima za katastar nepokretnosti, tako da obuhvata sve parcele jednog imaoca prava svojine.

Javni oglaslan 53.

Vreme i mesto izlaganja objavljuje Sluba u javnom oglasu za obnovu katastra nepokretnosti koji se istie na javnim objektima, zgradamaza kolektivno stanovanje i drugim prigodnim mestima u katastarskoj optini u kojoj se vri izlaganje, na internet stranici Zavoda i u javnimmedijima.

Objavljivanjem javnog oglasa smatraju se pozvanim, lica:1) odreena reenjem o raspodeli komasacione mase;2) koja smatraju da imaju pravni interes da uestvuju u postupku obnove katastra nepokretnosti.Dostavljanjem linog poziva pozivaju se lica:1) utvrena u katastarskom premeru;2) koja nisu utvrena u katastarskom premeru, a upisana su u postojeem katastru nepokretnosti.Licima iz stava 3. ovog lana uz poziv se dostavlja i neoveren list nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima.Datum poetka, odnosno zavretka izlaganja odreen u javnom oglasu smatra se i datumom poetka, odnosno zavretka osnivanja

katastra nepokretnosti, u skladu sa Zakonom.

Postupak izlaganjalan 54.

Postupak izlaganja vodi predsednik Komisije koji na poetku proverava identitet pozvanih lica.Prisutnom licu koje zatrai da uestvuje u postupku priznaje se svojstvo imaoca pravnog interesa i stranke u postupku, ako svoj pravni

interes uini verovatnim i od uticaja na konano utvrivanje prava na nepokretnostima.Izlaganje i konano utvrivanje prava na nepokretnostima vri se i u odsustvu:1) lica koja se u skladu sa ovim pravilnikom ne pozivaju lino;2) lica koja su uredno lino pozvana, a nisu se odazvala pozivu;3) fizikog lica koje je umrlo, a Komisiji nisu poznati naslednici, odnosno pravnog lica koje je prestalo da postoji, a Komisiji nisu poznati

pravni sledbenici.U postupku izlaganja reavaju se svi nereeni zahtevi iz odravanja postojeeg katastra nepokretnosti, kao i novi zahtevi primljeni u

postupku izlaganja.

Zapisnik, prigovor, reenje i albalan 55.

Tokom izlaganja vodi se zapisnik, koji se sainjava i u sluaju kada se, u skladu sa ovim pravilnikom, izlaganje vri bez prisustvastranaka.

Kada se izlaganje vri u prisustvu stranaka, Komisija upoznaje prisutna lica sa podacima o nepokretnostima i pravima na njima, a popotrebi stavlja na uvid i ostale podatke iz dokumentacije za izlaganje i zahteva izjanjenje o njima.

Zapisnik se sainjava za svaki upravni predmet i u njemu se navode nepokretnosti za koje se obnavlja katastar nepokretnosti i odreujuprava na njima, sa navoenjem odredaba Zakona i ovog pravilnika, odnosno propisa na osnovu kojih su odreena.

Zapisnik se uruuje strankama u postupku, odmah po njegovom sainjavanju, odnosno dostavlja strankama koje se lino ne pozivaju ili senisu odazvale pozivu, sa poukom o pravu na prigovor u skladu sa Zakonom.

Stranke koje su uestvovale u postupku mogu izjaviti prigovor i tokom postupka na raspravi, koji se navodi u zapisniku.O prigovoru se odluuje reenjem koje se dostavlja strankama, sa poukom o pravu na albu u skladu sa Zakonom.Kada imalac pravnog interesa izjavi prigovor na privremeno upisane podatke i ako postoji osnov da se prigovor usvoji i da se promene

privremeno upisani podaci, odnosno stanje utvreno zapisnikom ili reenjem, Komisija e, pre donoenja reenja po prigovoru, obaveznoodrati usmenu raspravu u prisustvu stranaka.

Uz poziv strankama na usmenu raspravu dostavie se kopija prigovora imaoca pravnog interesa.Prigovori i albe evidentiraju se u posebnom obrascu koji vodi Komisija i koji sadri broj upravnog predmeta, podatke o podnosiocu

prigovora, odnosno albe i datum podnoenja, datum donoenja reenja i nain odluivanja.

Obnova katastra nepokretnosti prema podacima katastarskog premeralan 56.

Kada su imaoci prava saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima, za imaoca prava svojine odreuje se:1) na parceli, lice utvreno u postupku katastarskog premera;2) na objektu, lice utvreno u postupku katastarskog premera koje ispunjava uslove iz lana 97. Zakona;3) na posebnom delu objekta, lice utvreno u postupku katastarskog premera koje ispunjava uslove iz lana 98. Zakona, odnosno lice koje

je bilo upisano za imaoca prava svojine u postojeem katastru nepokretnosti.Za draoca objekta upisuje se lice koje ne ispunjava uslove iz lana 97. Zakona za upis prava svojine, kao na primer lice:1) koje je izgradilo objekat sa ili bez graevinske dozvole, na svojoj i delu parcele drugog imaoca prava svojine;2) za koje je utvreno da je izgradilo objekat bez graevinske dozvole na parceli drugog imaoca prava svojine, odnosno draoca.U sluaju iz stava 2. taka 2) ovog lana, ako u postupku izlaganja imalac prava svojine na parceli nije saglasan sa upisom dravine

graditelja, graditelj svojstvo graditelja dokazuje u skladu sa Zakonom.Za draoca posebnog dela objekta upisuje se lice koje ne ispunjava uslove iz lana 98. Zakona, ako je u posedu posebnog dela objekta i

ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine na posebnom delu.

Nesaglasnost i otklanjanje greakalan 57.

Kada imaoci prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima, proveravaju se i otklanjaju greke u prikupljanjupodataka u katastarskom premeru i ispravljaju podaci o nepokretnostima i pravima na njima.

Otklanjanje greaka nastalih u prikupljanju podataka u katastarskom premeru vri izvoa radova na katastarskom premeru, na osnovuspiska prigovora i uoenih propusta koji se odnose na podatke katastarskog premera dostavljenih od strane Komisije.

Ako jedan ili vie imalaca prava nisu saglasni sa granicom parcele odreenoj u katastarskom premeru, a ne postoji greka u prikupljanjupodataka u katastarskom premeru, o troku imaoca prava obeleie se sporni deo granice prema poslednjem stanju postojeeg katastranepokretnosti i izvriti geodetsko merenje u klasi tanosti katastarskog premera.

Ako imaoci prava svojine nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o pravima na nepokretnostima ili kad u postupku premera nisuprikupljeni podaci o imaocima prava, utvrivanje prava svojine ili drugih prava vri se prema podacima katastra nepokretnosti za nepokretnostkoja odgovara nepokretnosti iz katastarskog premera.

Obnova katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premeralan 58.

U postupku pripreme podataka za obnovu katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera (komasacije), u bazu podatakase privremeno upisuju podaci o nepokretnostima, uesnicima komasacije, odnosno imaocima prava svojine i drugim pravima na njima(hipoteka, plodouivanje i dr.), sadrani u reenju o raspodeli komasacione mase.

Zapisniklan 59.

U postupku izlaganja, za privremeno upisane podatke sainjava se zapisnik u kome se navode podaci o nepokretnostima i pravima nanjima, sa konstatacijom da su upisani na osnovu reenja o raspodeli komasacione mase.

Primerak zapisnika dostavlja se imaocima prava svojine i drugih prava, odreenim u reenju o raspodeli komasacione mase, sa poukom opravu na prigovor i dalje se postupa u skladu sa lanom 55. ovog pravilnika.

Prijem baze i potvrivanje katastra nepokretnostilan 60.

Po isteku roka za obnovu katastra nepokretnosti i okonanom izlaganju, Komisija:1) tampa i overava konane listove nepokretnosti saglasne zapisnicima sa izlaganja, odnosno donetim reenjima;2) sainjava izvetaj o izvrenom izlaganju, koji je sastavni deo tehnikog izvetaja iz lana 8. ovog pravilnika i koji naroito sadri: reenje

o obrazovanju komisije, mesto i period izlaganja, ukupan broj upravnih predmeta, broj listova nepokretnosti, ukupan broj prigovora i albi ibroj prigovora koji su se odnosili na terenske radove.

Prijem baze podataka katastra nepokretnosti vri unutranja jedinica Zavoda, nadlena za nadzor nad obnovom katastra nepokretnosti,koja predlae i donoenje reenja o potvrivanju katastra nepokretnosti, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se ureuje nadzor.

Ako se prilikom prijema utvrdi da baza podataka katastra nepokretnosti, odnosno dokumentacija za izlaganje podataka propisana u lanu50. ovog pravilnika ima nedostataka ili da postupak izlaganja propisan u l. 54. i 55. ovog pravilnika nije sproveden pravilno, zapisnikom senalae dopuna postupka i otklanjanje nedostataka.

Posle potvrivanja katastra nepokretnosti dokumentacija za izlaganje i baza podataka predaje se nadlenoj Slubi, a kopija bazepodataka predaje se osnovnoj unutranjoj jedinici Zavoda nadlenoj za poslove arhiviranja.

VI. ODRAVANjE KATASTRA NEPOKRETNOSTI

Odravanje katastra nepokretnostilan 61.

Odravanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrivanje i provoenje nastalih promena na nepokretnostima i pravima na njima,kroz postupak izmene postojeih podataka ili upisa novih podataka o nepokretnostima i pravima na njima u bazi podataka.

Postupak prikupljanja, utvrivanja i provoenja promena iz stava 1. ovog lana, pokree se na osnovu zahteva stranke ili po slubenojdunosti.

U postupku odravanja katastra nepokretnosti vri se i obnavljanje granica parcele i identifikacija nepokretnosti.

Vrste promenalan 62.

Promene u postupku odravanja katastra nepokretnosti jesu promene na nepokretnostima i pravima na njima nastale:1) deobom parcele izvan graevinskog zemljita;2) spajanjem parcela izvan graevinskog zemljita;3) realizacijom projekta parcelacije, odnosno preparcelacije i ispravke granica na graevinskom zemljitu;4) u postupku ureenja mee pred sudom;5) promenom vrste zemljita;6) promenom naina korienja i katastarske klase zemljita;7) izgradnjom, deobom i spajanjem objekta;8) dogradnjom objekta;9) rekonstrukcijom objekta;10) uklanjanjem objekta ili dela objekta;11) promenom naina korienja i strukture objekta i posebnog dela objekta;12) promena nastala na objektima za koje je upisano da su bez graevinske, odnosno upotrebne dozvole;13) promenom imaoca prava, odnosno draoca;14) promenom vrste prava i oblika svojine na nepokretnosti;15) sticanjem prava korienja;16) sticanjem prava zakupa;17) brisanjem draoca i upisom prava svojine na parceli;18) utvrivanjem slubenosti;19) uspostavljanjem hipoteke;20) izmenom prvenstvenog reda upisa;21) upisom prava pree kupovine;22) istekom vanosti upisa;23) ponitavanjem, odnosno ukidanjem isprave koja je bila osnov za promenu u katastru nepokretnosti;24) ispravljanjem greaka, nedostataka i propusta;25) na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konaan upis prava (upis predbelebe);26) promenom linih, statusnih i drugih podataka o imaocu prava na nepokretnosti;27) nastankom injenice koja se odnosi na linost imaoca prava, odnosno nepokretnost (zabeleba);28) utvrivanjem i promenom kunog broja;29) imenovanjem, odnosno promenom naziva ulice ili trga;30) promenom granica, naziva i matinih brojeva prostornih jedinica;31) promenom podataka od uticaja na visinu katastarskog prihoda;32) promenom podataka od uticaja na trinu vrednost nepokretnosti;33) po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.Promene iz stava 1. ta. 1)-28) ovog lana upisuje se u bazu podataka na osnovu reenja, a promene iz ta. 29)-32) upisuju se bez

donoenja reenja.Ne smatra se promenom u postupku odravanja katastra nepokretnosti i ne donosi reenje za:1) obnavljanje granica parcele;2) identifikaciju nepokretnosti.Ne smatra se promenom u postupku odravanja katastra nepokretnosti i ne donosi posebno reenje o upisu u bazu podataka, za upis i

brisanje zabelebe:1) podnetog zahteva za provoenje promene;2) da prvostepena odluka nije konana;3) da prvostepena odluka nije pravnosnana;4) pokretanja upravnog spora protiv drugostepene odluke donete u odravanju ili obnovi katastra nepokretnosti.

Podnosilac zahtevalan 63.

Zahtev za provoenje promene podnosi:1) imalac prava;2) dralac nepokretnosti;3) imalac pravnog interesa.Zahtev za provoenje promene moe u ime lica iz stava 1. ovog lana podneti zastupnik, odnosno punomonik, shodno zakonu kojim se

ureuje opti upravni postupak.Ako je punomonik advokat ili predstavnik slube pravne pomoi jedinice lokalne samouprave, punomoje, odnosno ovlaenje koje se

prilae uz zahtev se ne overava u skladu sa propisima kojim se ureuje overavanje potpisa.Imalac pravnog interesa u zahtevu navodi svoj interes i podnosi odgovarajue dokaze o tome.

Zahtev za provoenje promenelan 64.

Zahtev za provoenje promene podnosi se:1) nadlenoj Slubi preko prijemne kancelarije;2) korienjem web servisa Zavoda;3) potom.Zahtev za provoenje promene podnosi se u roku propisanom Zakonom, na propisanim obrascima (Prilozi 12 i 13), koji naroito sadre:1) podatke o podnosiocu zahteva - ime, ime jednog roditelja i prezime, adresu i JMBG, odnosno naziv, sedite, adresu i MB pravnog lica,

kao i kontakt telefon, odnosno adresu elektronske pote;2) vrstu promene;3) podatke o nepokretnosti;4) potpis podnosioca zahteva, odnosno zastupnika ili punomonika.Uz zahtev za provoenje promene prilau se isprave za upis u papirnoj formi, u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, odnosno u

formi elektronskog dokumenta, kao i dokaz o izvrenoj uplati takse.Ako se zahtev podnosi preko web servisa Zavoda, zahtev i isprave za upis dostavljaju se u skladu sa ovim pravilnikom i propisima kojima

se ureuje upotreba elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta.Na osnovu zahteva Sluba formira upravni predmet pod odreenim brojem za tekuu godinu, u skladu sa propisima o kancelarijskom

poslovanju organa dravne uprave.

Izjava geodetske organizacijelan 65.

Kada je za provoenje promene potrebno izvesti geodetske radove na terenu i kada radove izvodi geodetska organizacija, uz zahtev sedostavlja i Izjava geodetske organizacije o prihvatanju izvrenja geodetskih radova na terenu (Prilog 14), koja sadri i zahtev za izdavanjepodataka i istovremeno predstavlja prijavu radova geodetske organizacije nadlenoj Slubi.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, zahtev Slubi u ime podnosioca zahteva moe dostaviti i geodetska organizacija koja izvodi te radove, ukom sluaju zahtev sadri i punomoje, odnosno ovlaenje podnosioca zahteva na istom zahtevu koje se ne overava, da geodetskaorganizacija u njegovo ime moe dostaviti zahtev Slubi.

Geodetska organizacija duna je da zahtev dostavi najkasnije u roku od tri dana od dana davanja punomoja, odnosno ovlaenja iz stava2. ovog lana.

Evidentiranje i zabeleba zahtevalan 66.

Kada su u bazu podataka uneti svi neophodni podaci iz zahteva, u bazu podataka upisuje se vreme prijema zahteva (godina, mesec, dan,as, minut i sekund), a na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev upisuje se zabeleba o podnetom zahtevu i broju predmeta radi injenjavidljivim.

Dokaz o prijemu zahteva izdaje se na kopiji podnetog zahteva stavljanjem otiska prijemnog tambilja i upisivanjem vremena prijemazahteva i broja predmeta ili se izdaje potvrda o prijemu zahteva (neposredno ili putem web servisa Zavoda) koja se generie iz bazepodataka.

Urednost zahtevalan 67.

Zahtev za upis u katastar nepokretnosti je uredan ako ima sadraj propisan odredbama lana 124. Zakona.Uz zahtev za upis prilikom podnoenja zahteva u prijemnoj kancelariji nadlene Slube podnosi se dokaz o uplati takse, a ako dokaz nije

podnet ili je zahtev podnet potom, odnosno korienjem web servisa Zavoda bez dokaza o uplati takse, podnosiocu zahteva dostavlja seopomena za plaanje i dostavljanje dokaza o uplati takse.

Ostali zahtevilan 68.

Podnoenje zahteva za obnavljanje granica parcele, identifikaciju nepokretnosti, izradu geodetskih podloga za potrebe raznih vrstaprojekata u inenjersko-tehnikim oblastima, kao i za izdavanje podataka za vetaenje ne predstavlja zahtev za provoenje promene ukatastru nepokretnosti, a podnosi se shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na zahtev za provoenje promene za koje jepotrebno izvesti geodetske radove na terenu.

Evidencija geodetske organizacije o primljenim zahtevimalan 69.

O primljenim zahtevima stranaka za pruanje usluga koje su u vezi sa odravanjem katastra nepokretnosti, geodetska organizacija jeduna da shodno lanu 18. stav 2. taka 1) Zakona vodi evidenciju primljenih zahteva stranaka, u digitalnoj ili analognoj formi.

Evidencija iz stava 1. ovog lana se vodi po godinama i naroito sadri:1) redni broj zahteva;2) ime, ime jednog roditelja, prezime, adresu i JMBG, odnosno naziv, sedite, adresu i MB pravnog lica, podnosioca zahteva;3) kontakt telefon podnosioca zahteva;4) vrstu zahtevane promene, odnosno vrstu geodetskih radova na terenu;5) podatke o nepokretnosti (broj parcele, naziv katastarske optine, i sl.);6) datum podnoenja zahteva stranke naveden u obrascu zahteva;7) datum izjave geodetske organizacije naveden u obrascu izjave;8) naziv Slube kojoj je predat zahtev stranke;9) datum i broj predmeta pod kojim je zaveden zahtev stranke u Slubi;10) datum izvoenja geodetskih radova na terenu;11) datum predaje elaborata geodetskih radova Slubi;12) postojanje nedostataka konstatovanih u zapisniku prilikom pregleda i prijema elaborata radova od strane Slube (da/ne).

Vrste geodetskih radova na terenulan 70.

Za promene iz lana 62. stav 1. ta. 1), 3), 4), 6), 7), 8), 9) i 10) ovog pravilnika potrebno je prethodno izvesti geodetske radove na terenu.Za promene iz lana 62. stav 1. ta. 11), 24), 28) i 33) ovog pravilnika, po potrebi se prethodno izvode geodetski radovi na terenu shodno

odredbama ovog pravilnika.Geodetski radovi na terenu izvode se i u postupku obnavljanja granica parcele, identifikacije nepokretnosti, izrade geodetskih podloga za

potrebe raznih vrsta projekata u inenjersko-tehnikim oblastima, za potrebe vetaenja, kao i u drugim sluajevima propisanim zakonom ilidrugim propisom.

Opta pravila kod izvoenja geodetskih radova na terenulan 71.

Prilikom izvoenja geodetskih radova na terenu u postupku odravanja katastra nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe ovogpravilnika koje se odnose na katastarski premer.

Geodetsko merenje u postupku odravanja katastra nepokretnosti vri se polarnom metodom, ortogonalnom metodom, metodomglobalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS), fotogrametrijskom metodom, metodom laserskog skeniranja i njihovom kombinacijom.

Koordinate graninih taaka u postupku odravanja katastra nepokretnosti odreuju se korienjem servisa AGROS sistema ili geodetskihreferentnih taaka u sistemu ETRS89/UTM projekciji.

U katastarskim optinama u kojima je katastarski, odnosno komasacioni premer izvren shodno Zakonu i ovom pravilniku, u postupkuodravanja katastra nepokretnosti koordinate taaka se odreuju u klasi tanosti utvrenoj za to podruje.

Za podruje u kojem katastarski, odnosno komasacioni premer nije izvren u ETRS89/UTM projekciji, ve su koordinate graninih taakatransformisane iz Gaus-Krigerove, Zoldnerove ili stereografske projekcije u ETRS89/UTM projekciju, kod kriterijuma tanosti u premeru kojisu propisani ovim pravilnikom, umesto vrednosti standardne devijacije horizontalnog poloaja primenjuje se vrednost 0,1 mm x M, gde je Mimenilac razmere analognog katastarskog plana za predmetno podruje.

Za podruja u kojima katastarski, odnosno komasacioni premer nije izvren u dravnom referentnom sistemu ETRS89/UTM ili nijetransformisan u taj sistem, geodetsko merenje i odreivanje koordinata graninih taaka vri se u postojeoj projekciji (Gaus-Krigerova,stereografska i Zoldnerova projekcija).

Izvoa geodetskih radovalan 72.

Izvoenje geodetskih radova na terenu obavlja geodetska organizacija ili Zavod, u skladu sa Zakonom.Izvoenje geodetskih radova na terenu obavlja i geodetski strunjak koji je reenjem suda ili drugog organa odreen da vetai u

konkretnom predmetu, shodno zakonu kojim se ureuje rad sudskih vetaka, a u skladu sa Zakonom i odredbama ovog pravilnika koje seodnose na izvoenje geodetskih radova i dostavljanje elaborata geodetskih radova.

Poetak izvoenja radovalan 73.

Geodetska organizacija moe poeti izvoenje radova na terenu nakon potpisivanja izjave iz lana 65. stav 1. ovog pravilnika i preuzimanjaodgovarajuih podataka prema poslednjem stanju u bazi podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema.

Kopiju zahteva stranke (za provoenje promene u katastru, obnavljanje granica parcele, identifikaciju nepokretnosti i izradu geodetskihpodloga za potrebe raznih vrsta projekata u inenjersko-tehnikim oblastima i dr.) i kopiju izjave o prihvatanju izvoenja geodetskih radova naterenu, geodetska organizacija zadrava u svom predmetu.

Izdavanje podataka za potrebe geodetskih radova na terenulan 74.

U postupku odravanja katastra nepokretnosti, u zavisnosti od vrste geodetskih radova na terenu, Zavod, odnosno Sluba izdajegeodetskoj organizaciji podatke propisane ovim pravilnikom, koji su navedeni za odgovarajuu vrstu geodetskih radova na terenu.

Kada je ovim pravilnikom predvieno izdavanje koordinata geodetskih referentnih taaka i graninih taaka nepokretnosti, Zavod, odnosnoSluba e izdati geodetskoj organizaciji koordinate geodetskih referentnih taaka i graninih taaka nepokretnosti u ETRS89/UTM projekciji,kao i korienoj metodi geodetskog merenja u premeru, odnosno odravanju premera.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, za podruje za koje nije izvren prelazak na ETRS89/UTM projekciju, izdaju se koordinate taaka iz bazepodataka katastra nepokretnosti u postojeoj projekciji (Gaus-Krigerova, stereografska i Zoldnerova projekcija).

Ako za predmetno podruje nije izraen digitalni katastarski plan u postojeoj projekciji, izdaju se numeriki podaci geodetskog merenjanepokretnosti ili spisak koordinata detaljnih taaka ako ne postoje numeriki podaci.

Za premer koji je izvren shodno Zakonu i ovom pravilniku uz izdate podatke izdaje se podatak o klasi tanosti iz lana 22. ovog pravilnika,a za premer izvren u skladu sa ranijim propisima uz izdate podatke izdaje se i podatak o kategoriji premera, koji se odreuje na osnovukriterijuma prema Prilogu 15.

Na zahtev geodetske organizacije mogu se izdati i drugi podaci o nepokretnosti u vezi sa kojom se vri geodetsko merenje.Geodetska organizacija nakon preuzimanja podataka moe po istom zahtevu zatraiti dopunu preuzetih podataka, odnosno dodatne

podatke potrebne za izvoenje geodetskih radova.Podaci iz st. 1-7. ovog lana, izdaju se po pravilu u roku od pet radnih dana od dana podnoenja zahteva.Prilikom izdavanja podataka geodetskoj organizaciji, Sluba je duna da u predmetu saini specifikaciju izdatih podataka i unese sledee

podatke:1) ime i prezime i potpis lica koje je izdalo podatke;2) datum preuzimanja podataka;3) ime i prezime i potpis lica koje je preuzelo podatke.U sluaju dostavljanja podataka elektronskom potom, u predmet se ulae sadraj elektronske pote i slubena beleka lica koje je

dostavilo podatke sa datumom prosleivanja i nazivom primaoca podataka.Primerak podataka koji su izdati geodetskoj organizaciji ulae se u predmet Slube.Podaci iz st. 1-7. ovog lana mogu se izdati samo geodetskoj organizaciji koja ima licencu za rad geodetske organizacije i geodetsku

licencu odgovornog lica.

Elaborat geodetskih radovalan 75.

Elaborat geodetskih radova ine podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka na terenu.Elaborat geodetskih radova obavezno sadri:1) naslovnu stranu (Prilog 16);2) izjavu odgovornog lica iz lana 19. stav 1. Zakona, da su geodetski radovi izvedeni u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom, drugim

propisima, standardima i tehnikim normativima (Prilog 17);3) zapisnik o izvrenom uviaju (Prilog 18).Zavisno od vrste geodetskih radova na terenu, elaborat geodetskih radova sadri i druge podatke koji su propisani ovim pravilnikom za

svaku vrstu geodetskih radova.Elaborat geodetskih radova izrauju se i predaje Slubi u analognoj i digitalnoj formi u propisanom formatu, sadraju i strukturi podataka.Svi delovi elaborata moraju biti overeni potpisom i peatom odgovornog lica iz lana 19. stav 1. Zakona.Naslovnu stranu elaborata geodetskih radova overava potpisom i peatom odgovorno lice u geodetskoj organizaciji iz lana 19. stav 1.

Zakona, kao i ovlaeno lice u ime geodetske organizacije.Kada elaborat geodetskih radova izrauje Zavod, odnosno Sluba, elaborat ne sadri izjavu iz stava 2. taka 2) ovog lana, a umesto

podataka o geodetskoj organizaciji u elaborat geodetskih radova unosi se podatak da je Zavod, odnosno Sluba izvrila i overila geodetskeradove na terenu.

Skica odravanja katastra nepokretnostilan 76.

Skica odravanja katastra nepokretnosti sadri vanokvirni i okvirni prostor skice (Prilog 19).Vanokvirni prostor skice sadri:1) naziv "Republika Srbija";2) naziv optine i katastarske optine;3) naziv "SKICA ODRAVANjA KATASTRA NEPOKRETNOSTI";4) naziv geodetske metode merenja;5) broj upravnog predmeta;6) priblinu razmeru crtea, odnosno skice;7) vrstu promene, odnosno promena, ako ih je vie;8) ime i prezime, potpis i struna sprema lica koje je izradilo skicu;9) naziv izvoaa geodetskih radova;10) ime i prezime, potpis i peat odgovornog lica;11) podatke o izvrenom pregledu od strane Slube.U okvirni prostor skice unose se podaci postojeeg stanja katastra nepokretnosti i podaci o nastalim promenama.

Podaci postojeeg stanja katastra nepokretnosti, koji se unose u okvirni prostor skice i koji se odnose na predmetnu parcelu, su:1) granica parcele, delova parcele i objekata na parceli;2) broj parcele, brojevi delova parcele i brojevi susednih parcela;3) oznaka za nain korienja parcele, odnosno delova parcele;4) naziv ulice i kuni broj;5) spratnost i nain korienja objekata;6) oznake i brojevi geodetskih referentnih taaka koje su koriene prilikom geodetskog merenja.Podaci novog stanja koji se unose u okvirni prostor skice zavise od vrste geodetskih radova na terenu i propisani su ovim pravilnikom u

okviru svake vrste geodetskih radova na terenu.

Prikazivanje podataka na skici odravanja katastra nepokretnostilan 77.

Na jednu skicu odravanja katastra nepokretnosti, po pravilu, unose se podaci koji se odnose na reavanje po jednoj prijavi.Crte na skici odravanja katastra nepokretnosti orijentie se prema severu.Podaci postojeeg stanja katastra nepokretnosti prikazuju se na skici crnom bojom.Iscrtavanje i ispisivanje podataka novog stanja, nastalog kao posledica prijavljene promene, vri se crvenom bojom.Nove granine take numeriu se privremenim brojevima od 1 do n u okviru skice odravanja katastra nepokretnosti.Nevaee granine linije parcela, delova parcela i objekata, kao i drugi nevaei podaci na skici nastali kao posledica prijavljene promene,

ponitavaju se tako to se na nevaeoj liniji, odnosno podatku iscrtava znak "x" crvenom bojom.Za objekte koji su upisani u katastru nepokretnosti i od uticaja su na geodetsko merenje, a koji su uklonjeni na predmetnoj parceli i kao

promena nisu prijavljeni Zavodu, na skici se u sredini predmetnog objekta iscrtava znak "x" u krugu crvenom bojom.Grafiki simboli na skici se prikazuju saglasno podzakonskom aktu kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.Skica odravanja katastra nepokretnosti u analognom obliku izrauju se na kvalitetnom hamer papiru formata A4 ili A3, u razmeri koja

omoguuje prikaz propisanog sadraja.

Zapisnik o izvrenom uviajulan 78.

Zapisnik o izvrenom uviaju sadri:1) Naziv, sedite i kontakt podatke izvoaa radova koji je izvrio uviaj;2) naziv "ZAPISNIK O IZVRENOM UVIAJU";3) datum i vreme izvrenja uviaja;4) broj upravnog predmeta;5) vrstu geodetskih radova;6) ime i prezime, odnosno naziv lica podnosioca zahteva;7) ime i prezime prisutnih stranaka;8) utvreno injenino stanje;9) tekst "zapisnik je proitan svim strankama koje su prisustvovale uviaju";10) izjave stranaka i primedbe na zapisnik;11) potpise prisutnih stranaka;12) ime i prezime lica koje je izvrilo uviaj;13) ime i prezime, potpis i peat odgovornog lica koje overava zapisnik.U zapisniku o izvrenom uviaju, u delu koji se odnosi na rezultat uviaja na terenu, navodi se kratko tok i sadraj izvrenih radnji u

postupku uviaja, koji u zavisnosti od vrste geodetskih radova na terenu naroito sadri: kratak opis izabrane metode geodetskog merenjanepokretnosti i postupak rada, koriene take referentne mree, koriene podatke katastra nepokretnosti, konstataciju o izgradnji,odnosno uklanjanju objekta ili dela objekta na parceli koji nije bio predmet zahteva, konstataciju o neslaganju katastarskih podataka sastanjem na terenu, tanost merenja, date izjave, kao i druga bitna zapaanja.

Kopija zapisnika o izvrenom uviaju uruuje se podnosiocu zahteva na licu mesta, nakon izvrenog uviaja.

Izdavanje podataka za deobu parcelelan 79.

Za potrebe deobe parcele, po pravilu, izdaju se:1) koordinate geodetskih referentnih taaka;2) podaci o graninim takama parcele, shodno lanu 74. ovog pravilnika;3) kopija katastarskog plana, sa brojevima graninih taaka i brojevima taaka geodetske referentne mree, odnosno odgovarajuih skica

za parcelu.

Deoba parcele na osnovu zadatog uslovalan 80.

Kada se deoba parcele vri na osnovu zadatog uslova, koordinate graninih taaka nove granine linije raunaju se na osnovu tog uslova ikoordinata graninih taaka predmetne parcele.

Koordinate graninih taaka nove granine linije prenose se na teren i obeleavaju propisanim belegama.Deoba parcele nee se vriti u sluaju kad granina linija see postojee objekte na parceli, osim u sluaju dvojnih objekta gde granina

linija izmeu parcela see objekat po vertikali na posebne objekte.

Deoba parcele prema definisanoj graninoj linijilan 81.

Kada se deoba parcele vri prema graninoj liniji na terenu definisanoj od strane imaoca prava svojine, vri se geodetsko merenje taakanove granine linije.

U postupku deobe katastarske parcele mora se uspostaviti neophodan broj graninih taaka parcele koja se deli, uz odreivanje iobeleavanje graninih taaka koje definiu novu graninu liniju prema podacima premera.

Sadrina elaborata geodetskih radova kod deobe parcelelan 82.

Elaborat geodetskih radova u postupku deobe parcele, pored delova navedenih u lanu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadri i:1) podatke za obeleavanje novih graninih taaka parcele i apcisna odmeranja novih graninih taaka du granine linije parcele;2) zapisnik sa podacima o izvrenom geodetskom merenju;3) skicu odravanja katastra nepokretnosti;4) koordinate taaka nove granine linije parcele.

Na skici odravanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih lanom 76. ovog pravilnika, prikazuju se i:1) nova granina linija parcele;2) oznake i privremeni brojevi novih graninih taaka parcele;3) mereni frontovi i odmeranja;4) brojevi novoformiranih parcela, koje upisuje Sluba posle pregleda elaborata.

Realizacija projekta parcelacije, odnosno preparcelacije i ispravke granica nagraevinskom zemljitu

lan 83.Za potrebe realizacije projekta parcelacije, odnosno preparcelacije i ispravke granica koriste se, po pravilu, podaci iz projekta geodetskog

obeleavanja.Koordinate graninih taaka nove granine linije prenose se na teren saglasno projektnom reenju geodetskih radova iz lana 9. ovog

pravilnika i obeleavaju se propisanim belegama.Kada je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, obeleavaju se prelomne take eksproprijacione linije i take na

preseku eksproprijacione linije i parcela.

Elaborat geodetskih radova kod realizacije plana parcelacije, odnosno preparcelacije iispravke granica na graevinskom zemljitu

lan 84.Elaborat geodetskih radova kod realizacije plana parcelacije, odnosno preparcelacije i ispravke granica, pored sadraja navedenog u lanu

75. stav 2. ovog pravilnika, sadri i:1) tehniki izvetaj o realizaciji projekta geodetskog obeleavanja;2) skicu odravanja katastra nepokretnosti.Na skici odravanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih lanom 76. ovog pravilnika, prikazuju se i:1) nova granina linija parcele;2) oznake i privremeni brojevi novih graninih taaka parcele;3) mereni frontovi i odmeranja;4) brojevi novoformiranih parcela, koje upisuje Sluba posle pregleda elaborata.

Izdavanje podataka za potrebe ureenja mee pred sudomlan 85.

Za potrebe ureenja mee pred sudom, vetak geodetske struke duan je da prijavi radove Slubi i dostavi kopiju reenja suda kojim jeodreen da vetai u konkretnom predmetu.

Vetaku iz stava 1. ovog lana Sluba izdaje podatke navedene u lanu 74. ovog pravilnika.

Geodetsko merenje granica i prikupljanje podataka o promeni katastarske kulturelan 86.

Izdavanje podataka, geodetsko merenje i izrada elaborata geodetskog merenja nove granice katastarske kulture na parceli, vri se popravilima koja su propisana za postupak deobe parcele.

Kod utvrivanja promene katastarske kulture, odnosno naina korienja parcele, postupa se shodno podzakonskom aktu kojim seureuje nain i postupak katastarskog klasiranja i bonitiranja zemljita, osim u sluaju promene nastale izgradnjom ili uklanjanjem objekta ilidelova objekta.

Izdavanje podataka za geodetsko merenje novog objektalan 87.

Za potrebe geodetskog merenja novog objekta, izdaju se:1) koordinate geodetskih referentnih taaka;2) kopija katastarskog plana sa brojevima delova parcele i brojevima graninih taaka parcele ili kopija odgovarajue skice;3) po potrebi i podaci o graninim takama parcele, shodno lanu 74. ovog pravilnika.

Geodetsko merenje novog objektalan 88.

Geodetsko merenje graninih taaka novog objekta vri se shodno pravilima koja vae za katastarski premer objekata.Ako je novi objekat izgraen bez graevinske i upotrebne dozvole, prikupljaju se podaci o objektu i posebnim delovima objekta u skladu sa

Zakonom i ovim pravilnikom.Podzemni objekti se, po pravilu, geodetski mere u toku izgradnje.

Sadraj elaborata geodetskog merenja novog objektalan 89.

Elaborat geodetskih radova kod geodetskog merenja novog objekta, pored delova navedenih u lanu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadri i:1) skicu odravanja katastra nepokretnosti;2) zapisnik sa podacima o izvrenom geodetskom merenju;3) koordinate novih graninih taaka objekta.Na skici odravanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih lanom 76. ovog pravilnika, prikazuju se sledei podaci novog

stanja:1) granice novog objekta;2) oznake i privremeni brojevi novih graninih taaka objekta;3) spratnost i nain korienja;4) mereni frontovi i odmeranja.

Izdavanje podataka za geodetsko merenje dograenog objektalan 90.

Za potrebe geodetskog merenja dograenog objekta izdaju se:1) koordinate geodetskih referentnih taaka;2) podaci o graninim takama objekta koji je dograen, shodno lanu 74. ovog pravilnika;3) kopija katastarskog plana sa brojevima delova parcele, brojevima graninih taaka i brojevima taaka geodetske referentne mree;

4) po potrebi i podaci o graninim takama parcele, shodno lanu 74. ovog pravilnika.

Geodetsko merenje dograenog objektalan 91.

Ako je povrina dograenog dela objekta van gabarita postojeeg objekta manja od povrine postojeeg objekta, odreivanje koordinatagraninih taaka dograenog dela objekta, po pravilu, vri se na osnovu merenih frontova i odmeranjem (poprenim odmeranjem odprethodno izmerenih graninih taaka ili apcisnim odmeranjem du granine linije objekta).

Ako je povrina dograenog dela objekta van gabarita postojeeg objekta vea od povrine postojeeg objekta, vri se geodetsko merenjepostojeeg i dograenog dela objekta kao celine, u skladu sa lanom 26. ovog pravilnika.

Ako je objekat dograen nadziivanjem postojeeg objekta, ne vri se geodetsko merenje, ve se prikupljaju podaci o spratnosti i nainukorienja dograenog objekta.

Ako je dogradnja izvrena bez graevinske i upotrebne dozvole, prikupljaju se podaci o objektu i posebnim delovima objekta u skladu saZakonom i ovim pravilnikom.