II GRUPAOSTALI SAVEZNI PROPISI KOJIMA SE REGULISE ZASTITA OD POZARA I EKSPLOZIJAII GRUPASADRAJZakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih ugljovodonika 3Pravilnik o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenihi gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodimai gasovodima za meunarodni transport 7Pravilnik o uskladitenju i uvanju kalcijum-karbida i manipulisanju kalcijum-karbidom27Pravilnik o zatiti na radu i tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice29Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne posude pod pritiskom 41Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove, za komprimirane,tene i pod pritiskom rastvorene gasove51Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za teneatmosferske gasove 59Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskomza tene atmosferske gasove 61Pravilnik o tehnikim normativima za postavljanje stabilnih sudova pod pritiskomza teni ugljen-dioksid 67Pravilnik o tehnikim normativima za pregled i ispitivanje stabilnih sudovapod pritiskom za teni ugljen-dioksid 71Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnihgasova i para

73Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odmaivanje, pranje ili ienjemetalnih delova i predmeta od drugog materijala 81Pravilnik o tehnikim normativima za radove pri ienju i odmaivanju opreme za.kiseonik 83Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnoggasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 BAR 85Pravilnik o tehnikim normativima za kuni gasni prikljuak za radni pritisak do 4 BAR89Pravilnik o tehnikim normativima za unutranje gasne instalacije 93Pravilnik o tehnikim normativima za pekare 113Pravilnik o tehnikim normativima za preradu ita u mlinske proizvode 115I GRUPAZAKONO CEVOVODNOM TRANSPORTU GASOVITIH I TENIH UGLJOVODONIKA("SI. list SRJ", br. 29/97)I OSNOVNE ODREDBElan 1.Ovim zakonom ureuju se uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tenih ugljovodonika.lan 2.Cevovodnim transportom gasovitih i tenih ugljovodonika, u smislu ovog zakona, smatra se transport gasovitih i tenih ugljovodonika, naftovodima i produktovodima.lan 3.Gasovitim i tenim ugljovodonicima, u smislu ovog zakona, smatraju se: prirodni gas, teni derivati prirodnog gasa, gas iz postrojenja za gasifikaciju, sirova nafta i gasoviti i teni derivati nafte propisanih tehnikih karakteristika, u skladu sa jugoslovenskim standardima.lan 4.Gasovodima, naftovodima i produktovodima, u smislu ovog zakona, smatraju se cevovodi sa ureajima, postrojenjima i objektima koji slue za transport gasovitih i tenih ugljovodonika.lan 5.Zatitni pojas gasovoda, naftovoda i produktovoda u smislu ovog zakona, jeste propisani prostor irine po 200 m sa jedne i druge strane cevovoda, raunajui od ose cevovoda, u kome drugi objekti (gustina naseljenosti) utiu na njihovu sigurnost.Zatitni pojas naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata u smislu ovog zakona jeste propisani prostor u kome gasovodi, naftovodi ili produktovodi utiu na njihovu sigurnost.Radni pojas, u smislu ovog zakona, jeste propisani minimalni prostor du trase gasovoda, naftovoda ili produktovoda potreban za njihovu nesmetanu izgradnju i odravanje.Zone opasnosti, u smislu ovog zakona, jesu propisani delovi prostora u kojima se nalaze ili postoji mogunost da se nau zapaljive ili eksplozivne smee para, tenosti i vazduha, odnosno gasa i vazduha.lan 6.Gasovodi, naftovodi i produktovodi mogu biti za meunarodni transport, magistralni transport i lokalni transport.lan 7.Gasovodi, naftovodi i produktovodi za meunarodni transport su gasovodi, naftovodi i produktovodi iji se poetak i zavretak nalaze na teritoriji drugih drava, jedan njihov deo prelazi preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije, kao i gasovodi, naftovodi i produktovodi iji se poetak ili zavretak nalazi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.lan 8.Gasovodi, naftovodi i produktovodi za magistralni transport su:1) gasovodi za transport prirodnog gasa, i gas, iz postrojenja za gasifikaciju i produktovoda gasovitih

derivata nafte od predajnih stanica na naftno-gasnim poljima, predajnih ili prikljunih mesta na gasovodima za meunarodni transport, proizvodnih postrojenja gasa, ili gasovitih derivata nafte i terminala ili podzemnih skladita prirodnog gasa do prikljuka na gasovod i produktovod za lokalni transport u naseljenim mestima ili na industrijskim postrojenjima, ukljuujui i merno-regulacione stanice;2) naftovodi i produktovodi za transport sirove naftei tenih derivata nafte od terminala u luci, otpremnihstanica na naftnim poljima i rezervoarskog prostorapreraivaa nafte do rezervoarskog prostora rafinerije ilipotroaa;3) gasovodi i naftovodi za transport prirodnog gasaili sirove nafte od proizvodne platforme do terminala.lan 9.Gasovodi, naftovodi i produktovodi za lokalni transport su:1) prikljuni gasovodi, za transport prirodnog gasana naftno-gasnim poljima od sabirno-otpremnih stanicaza gas do lokalnih potroaa;2) spojni gasovodi za transport gasa na kompleksugasifikacionog postrojenja;3) spojni gasovodi za transport prirodnog gasa igasovitih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog,petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja;4) gasovodi za distribuciju prirodnog gasa, odnosnogasa iz postrojenja za gasifikaciju;5)sabirni i razvodni gasovodi, naftovodi iproduktovodi izmeu proizvodnih objekata (buotina)naftno-gasnih polja i njihovih sabirnih stanica i prikljunigasovodi, naftovodi i produktovodi izmeu sabirnih isabirno otpremnih stanica;6) prikljuni naftovodi na naftno-gasnim poljima odotpremnih stanica za naftu do prijemnih terminala;7) spojni naftovodi i produktovodi za transport sirovenafte i tenih derivata nafte na kompleksu rafinerijskog,petrohemijskog ili drugog industrijskog postrojenja.lan 10.Bezbedan i nesmetan transport gasovitih i tenih ugljovodonika (projektovanje, izgradnja, ispitivanje I putanje u rad, korienje i odravanje i mere zatite gasovoda, naftovoda i produktovoda) vri se po propisanim tehnikim uslovima.II USLOVI ZA BEZBEDAN I NESMETANCEVOVODNI TRANSPORT GASOVITIH ITENIH UGLJOVODONIKA1. Projektovanje i izgradnjalan 11.Gasovodi, naftovodi i produktovodi mogu se graditi u koridoru utvrenom prostornim planom, na trasi za koju se utvrdi da se u pogledu prirodnih i vetakih (radom stvorenih) uslova i primenom tehnikih propisa obezbeuje sigurnost ivota i zdravlja ljudi, ivotne sredine i materijalnih dobara.lan 12.Gasovodi, naftovodi i produktovodi izgrauju se po pravilu, izvan naseljenih mesta (osim lokalnih kojima se vri transport za potrebe industrijske i iroke potronje), ograenih kompleksa, preduzea, eleznikih stanica, morskih i renih pristanita, zatitnih podruja za pitke i lekovite vode i objekata za potrebe odbrane zemlje.I GRUPAPri projektovanju gasovoda, naftovoda i produkto-voda mora se uzeti u obzir propisana gustina naseljenosti po jedinici zatitnog pojasa cevovoda na kome e oni biti izgraeni.lan 13.Odreivanje lokacije, trasiranje i polaganje gasovoda, naftovoda i produktovoda, kao i lociranje, konstruisanje i izgradnja cevovoda, ureaja, postrojenja i objekata vre se na propisan nain.Zatitni pojas gasovoda, naftovoda i produktovoda, naseljenih zgrada, objekata i infrastrukturnih objekata, radni pojas, zone opasnosti, radni parametri gasovoda, naftovoda i produktovoda prema njihovoj podeli iz lana 5. ovog zakona i zatita od korozije gasovoda, naftovoda i produktovoda utvruju se na propisan nain.lan 14.Gasovodi, naftovodi i produktovodi za meunarodni i magistralni transport moraju biti opremljeni propisanim sistemom veza radi bezbednog i nesmetanog prenosa informacija koje se odnose na njihovo korienje i odravanje.lan 15.i produktovodaTrasa gasovoda, naftovoda obeleava se na propisan nain.lan 16.Poslove projektovanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i produktovoda moe obavljati samo preduzee ili drugo pravno lice koje ispunjava propisane uslove.lan 17.Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole za izgradnju gasovoda, naftovoda ili produktovoda, pored dokumentacije utvrene propisima kojima se ureuje izgradnja objekata, podnosi se i zapisnik o tehnikom nadzoru projektne dokumentacije kojim se utvruje da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom za izradu te dokumentacije.2. Ispitivanje i putanje u probni rad i upotrebulan 18.U toku izgradnje a pre putanja u probni rad gasovoda, naftovoda i produktovoda, vri se njihovo propisano ispitivanje.lan 19.Gasovod, naftovod ili produktovod putaju se u probni rad i u upotrebu po propisanim uslovima i na propisan nain.lan 20.Gasovod, naftovod ili produktovod, za meunarodni ili magistralni transport ne moe se pustiti u probni rad i upotrebu bez prethodnog odobrenja organa nadlenog za poslove energetike.Odobrenje iz stava 1. ovog lana izdaje se kad se utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za bezbedan i nesmetan transport gasovitih i tenih ugljovodonika gasovodom, naftovodom ili produktovodom.

3. Korienje i odravanjelan 21.Korienje i rukovanje gasovodom, naftovodom ili produktovodom i njihovo odravanje u toku rada, remonta i vanrednih dogaaja; pregled i odravanje sigurnosnih ureaja; evidentiranje kvarova, korozije i proputanje cevovoda; ispitivanje zamenjenih delova i izvrenih popravki kvarova, kao i obavezna i povremena kontrola gasovoda, naftovoda, ili produktovoda vri se po propisanom postupku i na propisan nain.lan 22.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom, duno je da optim aktima uredi postupak i nain korienja i odravanja gasovoda, naftovoda ili produktovoda u skladu sa ovim zakonom.lan 23.Delovi gasovoda, naftovoda ili produktovoda koji prestaju da se koriste moraju se na propisan nain fiziki odvojiti od cevovodne mree, ureaja ili postrojenja.Otvoreni delovi iskljuenih cevovoda, ureaja i postrojenja moraju se na propisan nain oistiti (osloboditi) od ugljovodonika i zapaljivih smea, zatititi i zatvoriti.lan 24.Delovi gasovoda, naftovoda ili produktovoda i njihovih ureaja i postrojenja koji su privremeno iskljueni iz upotrebe moraju se pre uvoenja u upotrebu ispitati, u skladu sa lanom 18. ovog zakona.Iskljuenjem iz stava 1. ovog lana ne smatra se iskljuenje koje je u funkciji odravanja gasovoda, naftovoda ili produktovoda.Delovi gasovoda, naftovoda ili produktovoda iz stava 1. ovog lana mogu se na propisan nain ponovo koristiti samo ako su bili zatieni.lan 25.Poslove rukovanja transportom gasovitih i tenih ugjovodonika i poslove odravanja gasovoda, naftovoda ili produktovoda moe obavljati samo lice koje ispunjava propisane uslove.lan 26.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom za meunarodni ili magistralni transport duno je da vodi propisanu evidenciju o transportovanim koliinama gasovitih ili tenih ugljovodonika i da podatke iz te evidencije dostavlja nadlenom saveznom organu u propisanom roku.4. Mere zatitelan 27.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da sprovodi propisane mere zatite na radu, mere zatite ivotne sredine i mere zatite od poara i eksplozije.I GRUPAlan 28.Prilikom korienja i odravanja gasovoda, naftovoda ili produktovoda moraju biti ispunjeni sledei zahtevi:1) iz sistema gasovoda, naftovoda ili produktovodamoe se povremeno na propisanim mestima u okolinuisputati samo neotrovni gas ili tenost koja podatmosferskim uslovima postaje gasovita;2) iz sistema gasovoda, naftovoda ili produktovodamoe se na propisan nain isputati samo tena faza ito u zatvoreni sistem obezbeen od isputanja uokolinu.lan 29.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da u zonama opasnosti preduzima propisane mere zatite od poara i eksplozije.lan 30.U zatitnom pojasu gasovoda, naftovoda ili produktovoda ne smeju se izvoditi radovi i druge aktivnosti pre nego to se o tome dobije pismeno odobrenje preduzea koje obavlja delatnost transporta tim gasovodom, naftovodom ili produktovodom.Preduzee i drugo pravno ili fiziko lice koje je dobilo odobrenje iz stava 1. ovog lana mora prilikom izvoenja radova, odnosno drugih aktivnosti u zatitnom pojasu gasovoda, naftovoda produktovoda sprovoditi mere zatite prema uputstvu preduzea koje obavlja delatnost transporta tim gasovodom, naftovodom ili produktovodom.lan 31.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da obezbedi propisanu zatitu gasovoda naftovoda ili produktovoda, odnosno njegovih pripadajuih ureaja, postrojenja i objekata od neovlaene upotrebe ili oteenja.lan 32.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da postavljene oznake na trasi gasovoda, naftovoda ili produktovoda odrava i da oznake koje su oteene ili koje nedostaju, dovede u prvobitno stanje, odnosno da ih zameni.lan 33.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da trajno uva celokupnu dokumentaciju o projektovanju; izgradnji, ispitivanju, putanju u rad, korienju i merama zatite gasovoda, naftovoda ili produktovoda.III INSPEKCIJSKI NADZORlan 34.Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donesenih za izvravanje ovog zakona vri nadleni savezni inspektor.lan 35.U vrenju inspekcijskog nadzora, nadleni savezni inspektor ima pravo i dunost:1) da naredi otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u vezi sa korienjem, odravanjem i merama zatite gasovoda, naftovoda ili produktovoda, odnosno u vezi

sa bezbednim i nesmetanim transportom gasovitih i tenih ugljovodonika;2)da obustavi transport gasovodom, naftovodom iliproduktovodom ako utvrdi povredu ovog zakona ipropisa za izvravanje ovog zakona, a utvrenenepravilnosti i nedostaci nisu otklonjeni u roku koji jeodredio ili ako utvrdi da utvrene nepravilnostinedostaci predstavljaju neposrednu opasnost zasigurnost ivota i zdravlja ljudi, ivotnu sredinu imaterijalna dobra;3)da podnese prijavu nadlenom organu zauinjeno krivino delo ili privredni prestup i podnesezahtev za pokretanje prekrajnog postupka.Mere iz stava 1. ta. 1. i 2. ovog lana odreuju se reenjem nadlenog saveznog inspektora.Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba saveznom organu nadlenom za poslove energetike. alba na reenje ne zadrava njegovo izvrenje.lan 36.Preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom duno je da nadlenom saveznom inspektoru omogui vrenje inspekcijskog nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad.IV KAZNENE ODREDBElan 37.Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup investitor koji ima svojstvo pravnog lica:1)ako gasovod, naftovod ili produktovod zameunarodni ili magistralni transport ne opremipropisanim sistemom veza radi bezbednog inesmetanog prenosa informacija koje se odnose nanjihovo korienje i odravanje (lan 14);2) ako trasu gasovoda, naftovoda ili produktovodane obeleava na propisan nain (lan 15);3) ako u toku izgradnje, a pre putanja u probni rad,gasovoda, naftovoda ili produktovoda ne vri njegovopropisano ispitivanje (lan 18);4) ako putanje u probni rad i putanje u upotrebugasovoda, naftovoda ili produktovoda ne izvri popropisanim uslovima i na propisan nain (lan 19).Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice investitora koji ima svojstvo pravnog lica novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara.lan 38.Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kaznie se za privredni prestup preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom:1) ako gasovod, naftovod ili produktovod ne koristi,njime ne rukuje ili ga ne odrava u toku rada, remonta ilivanrednih dogaaja, ako ne pregleda ili ne odravasigurnosne ureaje, ako ne evidentira kvarove, korozijuili proputanje cevovoda; ako ne ispituje zamenjenedelove i izvrene popravke kvarova, ili ako ne vriobaveznu ili povremenu kontrolu gasovoda, naftovodaili produktovoda po propisanom postupku i na propisannain (lan 21);2) ako optim aktima ne uredi postupak i nainkorienja i odravanja gasovoda, naftovoda iliproduktovoda u skladu sa ovim zakonom (lan 22);II GRUPA3)ako delove gasovoda, naftovoda ili produktovodakoji prestaju da se koriste, na propisan nain fiziki neodvoji od cevovodne mree, ureaja ili postrojenja (lan23. stav 1);4)ako otvorene delove iskljuenih cevovoda,ureaja i postrojenja ne oisti (oslobodi) odugljovodonika i zapaljivih smea, ne zatiti ili ne zatvorina propisan nain (lan 23. stav 2);5) ako ne izvri ispitivanje pre uvoenja u upotrebudelova gasovoda, naftovoda ili produktovoda i njihovihureaja i postrojenja koji su privremeno bili iskljueni izupotrebe u skladu sa lanom 18. ovog zakona (lan 24.stav 1);6) ako ne sprovodi propisane mere zatite na radu,mere zatite ivotne sredine i mere zatite od poara ieksplozije (lan 27).Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno lice u preduzeu koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom novanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara.lan 39.Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom:1)ako poslove projektovanja i izgradnje gasovoda,naftovoda ili produktovoda obavlja preduzee ili drugopravno lice koje ne ispunjava propisane uslove (lan16);2)ako poslove rukovanja procesom transportagasovitih i tenih ugljovodonika i poslove odravanjagasovoda, naftovoda ili produktovoda obavlja lice kojene ispunjava propisane uslove (lan 25);3) ako ne vodi propisanu evidenciju o transporto-vanim koliinama gasovitih ili tenih ugljovodonika,gasovodom, naftovodom ili produktovodom za meunarodni ili magistralni transport, ili ako podatke izevidencije ne dostavlja ili ih ne dostavlja u propisanomroku nadlenom saveznom organu (lan 26);4) ako se ne pridrava obaveza da iz sistemagasovoda, naftovoda ili produktovoda moe povremenona propisanim mestima u okolinu da isputa samoneotrovan gas ili tenost koja pod atmosferskimuslovima postaje gasovita, ili obaveze da samo tenufazu na propisan nain isputa samo u zatvoreni sistemobezbeen od isputanja u okolinu (lan 28);5) ako u zonama opasnosti ne preduzima propisanemere zatite od poara i eksplozije (lan 29);6)ako ne obezbedi propisanu zatitu gasovoda,naftovoda ili produktovoda, odnosno njegovihpripadajuih ureaja, postrojenja i objekata odneovlaene upotrebe ili oteenja (lan 31);

7)ako postavljene oznake na trasi gasovoda,naftovoda ili produktovoda ne odrava i ako oznakekoje su oteene ili koje nedostaju ne dovode uprvobitno stanje, odnosno ako ih ne zameni (lan 32);8)ako trajno ne uva celokupnu dokumentaciju oprojektovanju, izgradnji, ispitivanju, putanju u rad,korienju, odravanju i merama zatite gasovoda,naftovoda ili produktovoda (lan 33).Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u preduzeu koje obavlja delatnost transporta gasovodom, naftovodom ili produktovodom novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.lan 40.Novanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo pravno lice:1) ako u zatitnom pojasu gasovoda, naftovoda iliproduktovoda izvodi radove ili druge aktivnosti pre negoto o tome dobije pismeno odobrenje preduzee kojeobavlja delatnost transporta tim gasovodom,naftovodom ili produktovodom (lan 30. stav 1);2) ako prilikom izvoenja radova, odnosno drugihaktivnosti u zatitnom pojasu gasovoda, naftovoda iliproduktovoda ne preduzima mere zatite premauputstvima preduzea koje obavlja transport timgasovodom, naftovodom ili produktovodom (lan 30.stav 2).Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.lan 41.Novanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako izvri neku od radnji iz lana 40. stav 1. ovog zakona.V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 42.Propisi za izvravanje ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.lan 43.Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama bezbednosti transporta naftovodima i gasovodima ("Slubeni list SFRJ", br. 64/73).lan 44.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".I GRUPA

Slika 9 - Primer odvoda produkata sagorevanja od aparata saosiguraem strujanja preko odvodnog kanala iz lana 127.ovog pravilnikalan 134.Najmanje udaljenosti dimovodnih cevi iznose 20 cm od vrata i slinih graevinskih delova od zapaljivih materijala koji su ispod dimovodne cevi i 40 cm od drugih graevinskih delova od zapaljivih materijala.Udaljenost dimovodnh cevi moe da se smanji na etvrtinu ako je dimovodna cev obloena nezapaljivim izolacionim materijalom najmanje debljine 2 cm. Kod dimovodnih cevi za loita sa atmosferskim plamenikom nazivne snage do 30 kW dovoljna je udaljenost dimovodne cevi od 5 cm.Ako se dimovodne cevi vode kroz graevinske elemente od zapaljivih materijala, ovi elementi moraju biti u podruju od 20 cm oko dimovodne cevi, izraeni od nezapaljivih materijala i male toplotne provodljivosti ili se razmak od 20 cm obezbeuje zatitom cevi od nezapaljivog materijala.Kod vieslojnih zidova meuprostor izmeu slojeva u podruju dimovodne cevi zatvara se nezapaljivim materijalom. Kod dimovodnih cevi za loita sa atmosferskim plamenikom nazivne toplotne snage do 30 kW dovoljan je razmak od 10 cm.

5. Zaporni ureaji (dimovodne klapne), ureajza dovod sporednog vazduha u dimnjak, prigunice produkata sagorevanja i zapori aia)Zaporni ureaji (dimovodne klapne)lan 135.U dimovodne prikljuke gasnih loita mogu da se ugrauju zaporni elementi za produkte sagorevanja. Termiki upravljani zaporni elementi moraju da ispunjavaju uslove prema jugoslovenskom standardu JUS M.E3.483, a mehaniki upravljani - prema jugoslovenskom standardu JUS M.E3.482 i moraju imati dokaz o kvalitetu.Zaporni elementi ugrauju se prema tehnikom uputstvu proizvoaa. Izbor elemenata vri se prema predvienom gasnom loitu.Zaporni elementi postavljaju se tako da se obezbeuje nesmetano ispitivanje i ienje dimovodnih prikljuaka. Klapne koje se nepropusno zatvaraju, prema jugoslovenskom standardu JUS M.E3.482, primenjuju se za loita sa ventilatorskim plamenikom ako je dimnjak u I grupi, ako ispunjava uslove prema jugoslovenskom standardu JUS U.N4.030 i ako se dimnjak pri zatvorenom zapornom elementu dovoljno provetrava preko ureaja za dovod vazduha (regulatora promaje). Termiki upravljani zaporni elementi, koji su ugraeni zbog poboljanja rada zajednikog dimnjaka ili zbog tednje energije kod loita s atmosferskim plamenikom, ugrauju se iza osiguraa strujanja.b)Ureaj za dovod sporednog vazduha(regulator promaje)lan 136.Kod loita koja su prikljuena na poseban dimnjak ugrauju se ureaji za dovod vazduha u dimovodne prikljuke ako je obezbeeno:1)da ne utiu na nesmetan odvod produkatasagorevanja prikljunog loita;2) da produkti sagorevanja ne izlaze pri zastoju ilipovratnom strujanju u dimnjaku;3) da se ne ometa ispitivanje i ienje dimnjaka idimovodnih prikljuaka;4)da pri ugradnji u vieslojne dimnjake nije oteano pomeranje unutranjeg sloja.Ureaji za dovod sporednog vazduha postavljaju se u iste prostorije u koje su postavljena loita. Ako su loita koja su prikljuena na zajedniki dimnjak u razliitim prostorijama, ne ugrauju se ureaji za dovod sporednog vazduha, izuzev, osiguraa strujanja kod loita sa atmosferskim plamenikom i najveom toplotnom snagom do 30 kW. Ureaji za dovod sporednog vazduha na dimnjacima moraju biti ugraeni najmanje 40 cm iznad dna dimnjaka i ne mogu ugroavati vatrootpomost dimnjaka. Ureaji za dovod sporednog vazduha koji su na dimovodnim prikljucima ili na dimnjaku, moraju da ispunjavaju uslove prema jugoslovenskom standardu JUS M.E3.484.c) Prigunice produkata sagorevanja i zapori ailan 137Prigunice produkata sagorevanja i zapori ai ne ugrauju se u instalaciju za odvod produkata sagorevanja.109I GRUPAVI ISPITIVANJE GASNE INSTALACIJE1. Instalacije za radni pritisak do 100 mbara) Zajednike odredbelan 138.Gasni vodovodi provetravaju se prethodnim i glavnim ispitivanjem. Prethodno ispitivanje vri se pre malterisanja ili drukijeg prekrivanja, a pre zatite cevnih slojeva. Ispitivanje se moe vriti po deonicama.b) Prethodno ispitivanjelan 139.Prethodno ispitivanje je ispitivanje vrstoe i odnosi se na novopostavljenu instalaciju bez armature. Za vreme ispitivanja svi otvori se moraju nepropusno zatvoriti metalnim epovima, kapama ili slepim prirubnicama. Pri ovom ispitivanju nije dozvoljen spoj sa instalacijom napunjenom gasom. Prethodno ispitivanje moe se vriti na instalaciji sa ugraenom armaturom, ako je nazivni pritisak armature najmanje jednak ispitnom pritisku.Prethodno ispitivanje vri se pri ispitnom pritisku od 1 bar, vazduhom ili inertnim gasom (azot, ugljendioksid), a pritisak ne srne da se smanji za vreme od najmanje 10 minuta. Ispitivanje iz stava 1. ovog lana ne moe da se vri kiseonikom.c) Glavno ispitivanjelan 140.Glavno ispitivanje je ispitivanje nepropusnosti i odnosi se na instalaciju s armaturom bez aparata, regulacionih i sigurnosnih elemenata. Merilo zapremine gasa moe biti obuhvaeno glavnim ispitivanjem.Glavno ispitivanje vri se pri ispitnom pritisku od 110 mbar, vazduhom ili inertnim gasom (azot, ugljendioksid). Nakon izjednaavanja temperature, ispitni pritisak ne srne da se smanji za vreme od najmanje 10 minuta. Merni instrument za merenje pritiska pri ispitivanju mora biti takve tanosti da se moe oitati pad pritiska od 0,1 mbar.Glavno ispitivanje ne moe da se vri kiseonikom.2. Instalacija za radni pritisak preko 100 mbar do 1 barlan 141.Instalacija se ispituje kombinovanim ispitivanjem vrstoe i nepropusnosti. Ispitivanje obuhvata instalaciju sa armaturama, bez regulatora, merila zapremine gasa, aparata i pripadajuih regulacionih-sigumosnih ureaja.Nazivni pritisak Ispitivane armature mora odgovarati ispitnom pritisku. Za vreme ispitivanja svi ispusti se moraju nepropusno zatvoriti metalnim epovima, kapama ili slepim prirubnicama. Pri ovom ispitivanju nije dozvoljen spoj sa delovima instalacije napunjenim gasom.Ispitivanje se vri pri ispitivanom pritisku od 3 bar, vazduhom ili inertnim gasom (azot; ugljendioksid).Ispitivanje se ne moe vriti kiseonikom.

Najvei dozvoljeni porast pritiska do postizanja ispitnog pritiska je 2 bar/min. Ispitni pritisak ne srne da se smanji u periodu od 2 h posle vremena izjednaavanja temperature koje iznosi do 3 h. Ako je zapremiha instalacije vea od 2000 L, vreme ispitivanja produava se za 15 min na svakih 100 L preko te vrednosti.Kao merni ureaji istovremeno se koriste manometar sa pisaem klase 1 i manometar klase 0,6 sa mernim podrujem koje je jednako 1,5 puta ispitni pritisak. Merni ureaji se ukljuuju neposredno posle postizanja ispitivanog pritiska.3. Prikljuak i spojevi za radni pritisak do 1 barlan 142.Ako su prikljuci i spojevi namenjeni za radni pritisak do 1 bar ispitani gasom i penuavim sredstvom, od ispitivanja na nain i pod uslovima iz l. 140 i 141. ovog pravilnika izuzimaju se sledei delovi:a) spojevi sa glavnim zapornim cevnim zatvaraem,regulatorom pritiska, merilom zapremine gasa,aparatima, prikljucima aparata, prikljunimarmaturama i delovima instalacije napunjenim gasom;b) kratki ogranci i prikljuni vodovi;v) zatvoreni otvori koji slue za ispitivanje. Delovi iz stava 1. ovog lana su nepropusni ako pri ispitivanju ne stvaraju mehurie.4. Spoljni dvorini gasovodi od elika i nodularnog liva za radni pritisak do 1 barlan 143.Podzemni i nadzemni dvorini cevovodi od elika i nodularnog liva ispituju se prema odgovarajuim propisima za ove vrste gasovoda.5. Spoljni dvorini gasovodi od polietilena za radni pritisak do 1 barlan 144.Podzemni spoljni gasovodi od polietilena ispituju se prema odgovarajuim propisima za ovu vrstu gasovoda.VII PUTANJE U RAD UNUTRANJIH GASNIH INSTALACIJA1. Putanje gasa u instalacijua) Putanje gasa u novu instalacijulan 145.Pre putanja gasa u novu instalaciju utvruje se da li su izvrena ispitivanja propisana ovim pravilnikom.lan 146.Pre putanja gasa proverava se da li su svi zaporni cevni zatvarai na instalaciji zatvoreni. Ako se odmah nakon glavnog ispitivanja gas ne pusti u instalaciju, pre110GRUPAputanja gasa ponovo se proverava nepropusnost instalacije na nain utvren u lanu 140. ovog pravilnika, odnosno kombinovanim ispitivanjem vrstoe i nepropusnosti na nain utvren u lanu 141. ovog pravilnika ili merenjem pritiska koji je najmanje jednak predvienom radnom pritisku.Pregledom ele instalacije proverava se da li su svi ispusti na instalaciji nepropusno zatvoreni metalnim epovima, kapama i slepim prirubnicama. Zatvoreni zaporni cevni zatvarai ne smatraju se pouzdanim, nepropusnim i sigurnim zatvaraem, pa se nepropusno zatvaraju epovima ili slepim prirubnicama, osim prikljuenih aparata i sigurnosnih prikljunih armatura za prikljuivanje gasnih aparata za rad pri radnom pritisku do 100 mbar.lan 147.Pri putanju gasa, instalacija se ispira, tj. produvava toliko dugo dok se iz instalacije ne izduva smesa gasa i ispitnog medija. Gas se mora na siguran nain odvesti izvan prostorije.Pri svim nainima ispiranja instalacije uklanjaju se svi izvori paljenja koji nisu potrebni za neposredno spaljivanje gasa (zabranjuje se puenje, ukljuivanje i iskljuivanje elektrinih aparata i rad drugih loita).lan 148.Neposredno nakon putanja gasa ispituju se, na nain propisan u lanu 142. ovog pravilnika, sva spojna mesta koja nisu bila obuhvaena glavnim ispitivanjem, odnosno kombinovanim ispitivanjem vrstoe i nepropusnosti.b)Putanje gasa u iskljuenu instalacijulan 149.Ako je instalacija bila ispunjena due od jedne godine, pre ponovnog putanja gasa mora se:1) izvriti vizuelni pregled instalacije i utvrditi da je uispravnom stanju u graevinsko montanom smislu;2) izvriti ispitivanje nepropusnosti instalacija niskogpritiska i srednjeg pritiska na nain propisan u lanu141. ovog pravilnika,3) pustiti gas u instalaciju na nain propisan u l.146. i 147. ovog pravilnika.c)Putanje gasa u privremeno iskljuenuinstalacijulan 150.U instalaciju koja je privremeno iskljuena, zbog radova na odravanju, izmena na instalaciji ili zbog drugih razloga, gas se puta na nain i pod uslovima propisanim u l. 146. i 147. ovog pravilnika. Ako je instalacija bila iskljuena zbog svoje propusnosti, pre putanja gasa mora se izvriti ispitivanje nepropusnosti na nain propisan u lanu 140. ili lanu 141. ovog pravilnika. Instalacija se puta u rad na nain i pod uslovima propisanim u lanu 147. ovog pravilnika.d) Putanje gasa u instalaciju posle kratkotrajnog prekida radalan 151.Pre putanja gasa u instalaciju koja, zbog odravanja delova ili zamene merila zapremine gasa, nije radila krae vreme proverava se da li su svi ispusti na instalaciji zatvoreni, a merenjem pritiska ili drugim

odgovarajuim nainom utvruje se njena nepropusnost.2. Podnoenje i funkcionalno ispitivanje gasnih aparatalan 152.Pri podeavanju i funkcionalnom ispitivanju gasnih aparata primenjuju se tehnika uputstva proizvoaa, kao i osnovni principi efikasnog sagorevanja. Na osnovu oznake aparata, a pre putanja u rad, utvruje se da li su aparati podesni za odgovarajuu vrstu gasa i podruje njihovog Vobe-indeksa, kao i za predvieni prikljuni pritisak.Aparati se moraju podesiti na nazivno toplotno optereenje.Podeavanje toplotnog optereenja vri se podeavanjem pritiska na mlaznici i podeavanjem zapreminskog protoka. Podeavanje pritiska gasa na mlaznici vri se u okviru podruja pritiska koje odreuje proizvoa aparata.Podeavanje toplotnog optereenja ne vri se kod aparata podeenih na prirodni gas ili aparata koje proizvoa plombira ili zaepi na podeenu vrednost toplotnog optereenja.3. Ispitivanje dimovodne instalacije za aparatvrste B sa atmosferskim plamenikom (loitasa osiguraem strujanja zavisna od vazduha izprostorije)lan 153.Pri radu svakog gasnog loita u toku pet minuta utvruje se da pri zatvorenim prozorima i vratima stana produkti sagorevanja ne izlaze na osigura strujanja. Ako je u isti stan postavljeno vie gasnih loita ispitivanje se vri pri radu svih loita, i to pri otvorenim i zatvorenim unutranjim vratima. Ispitivanje se vri pri najveoj i najmanjoj toplotnoj snazi loita.Ispitivanje iz stava 1. ovog lana vri se i na postojeim gasnim aparatima u sluaju naknadnog ugraivanja termiki upravljane dimovodne klapne.lan 154.Kod gasnih loita sa ureajem za kontrolu prudukata sagorevanja (senzorom) vri se njegovo funkcionalno ispitivanje.VIII POVEAVANJE RADNOG PRITISKA U UNUTRANJOJ GASNOJ INSTALACIJI1. Poveavanje radnog pritiska unutar dozvoljenog podruja pritiskalan 155.Pri poveavanju radnog pritiska u okviru dozvoljenih granica, koji odgovara ispitnom pritisku poslednjeg glavnog ispitivanja, odnosno kombinovanog ispitivanja vrstoe i nepropusnosti, osim ponovnog ispitivanja propusnosti instalacije, nisu potrebne druge mere.Ako je poveanje pritiska povezano sa promenom drugih pogonskih veliina, kao to je smanjenje vlanosti ili gustine gasa, proverava se upotrebljivost instalacije.111I GRUPA2. Poveanje radnog pritiska iznad dozvoljenih granicalan 156.Pri poveanju radnog pritiska do 100 mbar ispitivanje se vri na nain propisan u l. 65. i 66. ovog pravilnika.Ako je poveanje radnog pritiska povezano sa drugim promenama, kao to je smanjenje vlanosti ili gustine gasa, nepropusnost se ispituje na nain propisan u lanu 140. ovog pravilnika.

Pri poveanju radnog pritiska sa 100 mbar na 1,0 bar gasna instalacija se ispituje na nain propisan u lanu 141. ovog pravilnika. Radni pritisak iz stava 3. ovog lana ne poveava se u sluaju kada je gasovod ispod maltera.IX ZAVRNA ODREDBAlan 157.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu SRJ".112I GRUPAPRAVILNIKO TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PEKAREI OSNOVNE ODREDBElan 1.Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za pekare.lan 2.Pod pekarom, u smislu ovog pravilnika, podrazu-meva se objekat za proizvodnju hleba, peciva i drugih pekarskih proizvoda.Pekara mora imati prostor za skladitenje i uvanje sirovina i repromaterijala, za pripremu i odvijanje proizvodnje, kao i za skladitenje, uvanje i isporuku pekarskih proizvoda.II OPTETEHNIKI NORMATIVI 1. Opti zahtevilan 3.Pekara mora biti locirana tako da se onemogui zagaenje od mirisa, dima, praine i drugih kontaminenata, a i dovoljno udaljena od objekata ija bi namena i delatnost uticali nepogodno i kodljivo na kvalitet pekarskih proizvoda.Na odreivanje ue lokacije pekare utiu: pravac duvanja glavnih vetrova, osunanost, provetrenost i snabdevenost energetskim izvorima, infrastrukturom i higijenski ispravnom pitkom vodom, kao i nain odvoenja otpadnih voda i materija.lan 4.Konstrukcija pekare mora biti takva da se onemogui ulazak ivotinja, insekata i ptica u prostor i prostorije pekare.Pekara mora biti opremljena aparatima i drugom opremom za gaenje poara.lan 5.Zgrada, oprema i pomoni pribor moraju se redovno odravati kako bi se obezbedili osnovni uslovi u proizvodnji.Pekara mora imati posebno vozilo samo za prevoz sirovina i pomonog materijala, kao i namensko vozilo za transport pekarskih proizvoda smetenih u odgovarajuu ambalau.2. Raspored prostorija u okviru pekarelan 6.Raspored prostorija u krugu pekare mora biti takav da je isti deo kruga pekare koncentrisan na jednoj strani prema glavnom izlazu pekarskih proizvoda i da je odvojen od neistog dela kruga pekare.U proizvodnom procesu raspored prostorija je takav da ne srne biti ukrtanja puteva iz pripremnog dela procesa proizvodnje putevima kojima se transportuju pekarski proizvodi.

bude takva da i nesmetan pristupVeliina pekare mora da onemoguava nesmetan rad ljudi ureajima u toku rada i odravanja.3. Voda i kanalizacijalan 7.Pekara se prikljuuje na vodovodnu i kanalizacionu mreu.Pekara mora imati prikljuak hladne i tople vode za pie.Koliina potrebne vode za pie mora iznositi najmanje 0,85 m3 po toni proizvoda.4. Svetio i ventilacijalan 8.Pekara se prikljuuje na javnu elektrinu mreu i po potrebi, ima agregat za elektrinu energiju.Prostorije pekare moraju biti dobro i ravnomerno osvetljene.Svetiljke u pekari moraju biti postavljene tako da u sluaju njihovog prskanja (eksplozije) komadi ne mogu dospeti u proizvod koji se priprema.Proizvodne prostorije pekare u kojima se zbog tehnolokog procesa stvaraju toplota, gasovi i isparenja, kao i praenja od brana, moraju imati ventilaciju.Ventilacija u pekari mora biti takva da spreava kondenzaciju pare (koja se moe apsorbovati u proizvodu) i pojavu plesni.III PROSTOR I PROSTORIJE PEKARElan 9.Pekara mora imati:1)skladite brana ili silos za brano s ureajem zaprosejavanje takvog kapaciteta da se osigura najmanjesedmodnevna proizvodnja pekarskih proizvoda,2)prostoriju za smetaj dodatnih i pomonihsirovina, opremljenu za ouvanje kvaliteta sirovina,3) prostoriju u kojoj se mesi, obrauje i pee testo,4) prostoriju za skladitenje pekarskih proizvoda iambalae,5) prostoriju za pranje ambalae i pomonog priborai smetaj sredstava za pranje i dezinfekciju,6) prostoriju, odnosno rezervoare za smetaj goriva,7) prostor za odlaganje produkata sagorevanja, akose koriste vrsta goriva,8) prostoriju za odmor i ishranu radnika u toku rada,9) sanitarni blok s garderobom.Pekara moe imati kancelarije i druge prostorije, zavisno od organizacije rada i od tehniko-tehnolokih uslova i potreba pekare.lan 10.Prostorije u pekarama iz lana 9. stav 1. taka 3. ovog pravilnika moraju imati visinu od najmanje 2,8 m, ako se kao pogonsko gorivo koristi elektrina energija.Ako se kao pogonsko gorivo koriste druge vrste energije, visina proizvodne prostorije pekare iznosi najmanje 3,0 m.lan 11.Skladite brana i prostorija za smetaj dodatnih i pomonih sirovina moraju biti izdvojeni od proizvodnogII GRUPAdela u kojem se mese, obrauju, peku i skladite pekarski proizvodi i opremljeni za odgovarajue uvanje sirovina i pomonog materijala.Prostorije gde se obrauju, proizvode i skladite pekarski proizvodi moraju biti odvojene od dela gde se skladite sredstva za pranje i dezinfekciju, rezervni delovi i dr.Prostorija za skladitenje pekarskih proizvoda mora biti posebno izdvojena i opremljena ambalaom i transportnim kolicima.lan 12.Zidovi u prostorijama iz lana 9. stav 1. ta. 3, 4. i 5. ovog Pravilnika moraju biti obloeni keramikim ploicama ili drugim materijalom pogodnim za efikasno odravanje u visini od najmanje 1,6 m od poda prostorije.lan 13.Podovi proizvodnih prostorija u kojima se mesi, obrauje i pee testo moraju biti od vrstog materijala, nepropustljivi na vodu i otporni na sredstva za pranje i dezinfekciju.Podovi iz stava 1. ovog lana moraju biti izraeni tako da se lako odravaju, da nisu klizavi i da su otporni na habanje.lan 14.Sanitarni blok (tuevi i toaleti) i garderoba moraju biti odvojeni za mukarce i za ene, i moraju biti odvojeni pred prostorom od proizvodnih prostorija pekare.U garderobi ili drugom odgovarajuem prostoru za svakog zaposlenog radnika mora biti garderobni ormari s kljuem.Broj tueva i toaleta odreuje se prema broju zaposlenih radnika pekare u jednoj smeni, i to: jedan tu i jedan toalet na svakih deset radnika.Oprema za pranje ruku koja je izvan toaleta postavlja se na pogodno mesto, tako da se omogui pranje ruku u toku procesa rada. Opremu za pranje ruku ine:1) lavabo;2) posuda s tenim sapunom privrena uz lavabo;3) papirnati pekiri ili druga sredstva za pojedinanosuenje ruku.

IV OPREMA PEKARElan 15.Pekara mora imati najmanje sledeu opremu:1) sito odgovarajueg kapaciteta;2) rezervoar (bojler) za pripremanje tople vode;3) ureaj za meenje testa s potrebnim brojem posuda;4)odgovarajue vage za odmeravanje sirovina,testa i kontrolu mase proizvoda;5)sto (radnu tablu) za obradu testa ili odgovarajuumainsku obradu i pribor;6)pe s pirometrom za merenje temperature u pei.Nije dozvoljeno direktno loenje pei na mestu gdese unosi proizvod na peenje;7)transportna sredstva i ambalaa za pakovanjepekarskih proizvoda.lan 16.Oprema pekare mora biti izgraena od vrstog, neporoznog, neapsorbujueg i bezmirisnog materijala otpornog na habanje.Oprema pekare koja se koristi u procesu proizvodnje mora imati glatke povrine, bez pukotina, oteenja, otvorenih spojeva i neravnih ivica, tako da se lako odrava i pere.Oprema pekare postavlja se tako da se moe lako i odgovarajue odravati:Pribor mora biti napravljen tako da se moe brzo i efikasno istiti i odravati.V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 17.Tehniki normativi postojeih pekara moraju se uskladiti sa odredbama ovog Pravilnika u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.lan 18.Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim uslovima pri izgradnji i rekonstrukciji pekara ("SI. list FNRJ", br. 42/60 i "SI. list SFRJ", br. 24/63).lan 19.Ovaj Pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".114I GRUPAPRAVILNIKO TEHNIKIM NORMATIVIMA ZAPRERADU ITA U MLINSKEPROIZVODEI OSNOVNE ODREDBElan 1.Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za mlin za preradu ita u mlinske proizvode za ljudsku ishranu i dalju preradu (u daljem tekstu mlin).lan 2.Pod mlinom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se pogon za preradu ita u kojem se postupkom viestepenog selektivnog usitnjavanja i razvrstavanja mlina prerauju penica, ra, ovas, kukuruz i druga ita u mlinske proizvode za ljudsku ishranu i dalju preradu.lan 3.Lokacija za gradnju mlina ne srne biti pod uticajem moguih aerozagaivaa.lan 4.Pri odreivanju ue lokacije mlina mora se uzeti u obzir pravac duvanja glavnih vetrova, provetrenost, snabdevenost energetskim izvorima i infrastrukturom i higijenski ispravnom pitkom vodom, kao i mogunost odvoenja otpadnih voda i materija.lan 5.Konstrukcija mlina je od nezapaljivog materijala. Konstrukcija mlina mora biti takva da se onemogui ulazak ivotinja, insekata, ptica i si.lan 6.Mlin mora biti snabdeven potrebnom koliinom ispravne vode za pie iz vodovodne mree ili iz bunara.lan 7.Mlin mora imati izvedenu kanalizaciju za odvoenje otpadnih voda u kanalizacionu mreu ili u svoju talonicu, ako ne postoji kanalizaciona mrea ili odvoenje otpadnih voda na drugi odgovarajui nain.II PROSTOR I PROSTORIJE MLINAlan 8.Mlin mora imati prostor i prostorije za:1)prihvat i smetaj ita,2)pripremu ita za mlevenje, mlevenje ita irazvrstavanje meuproizvoda,3) meanje i uvreavanje,4) smetaj i isporuku mlinskih proizvoda,5) sanitarni blok s garderobom.Mlin moe imati prostoriju za odmor i ishranu radnika.lan 9.Prostorija za prihvat i smetaj ita namenjenog preradi moe biti u obliku etanog magacina, silosa ili komore odgovarajueg kapaciteta koji zadovoljava prihvat rezervi ita najmanje za jednodnevnu preradu.lan 10.Prostorija za pripremu ita za mlevenje, mlevenje ita i razvrstavanje meuproizvoda opremljena je odgo-

varajuom opremom za izdavanje primesa, vlaenje i odleavanje ita i povrinsku obradu zrna. Navedena prostorija moe sluiti za smetaj osnovne i pomone opreme za usitnjavanje i razvrstavanje, ienje i transport meuproizvoda i mlinskih proizvoda.Oprema iz stava 1. ovog lana moe biti smetena u jednom nivou ili u vie nivoa.lan 11.Prostor za meanje i uvreavanje mlinskih proizvoda omoguiti prihvat, meanje i homogenizaciju mlinskih proizvoda.Ovaj prostor mora biti u obliku odgovarajuih komora iji je broj najmanje jednak broju osnovnih mlinskih proizvoda.lan 12.Prostor za smetaj i isporuku mlinskih proizvoda moe biti u obliku etanog magacina gde se vri uvreavanje brana, ili silos za isporuku proizvoda u rasutom stanju.lan 13.Raspored prostorija u mlinu mora odgovarati uslovima tehnolokog procesa proizvodnje tako da se ne ukrtaju putevi iz prostorije za prihvat i smetaj ita, pripremu ita za mlevenja, mlevenje ita i razvrstavanje meuproizvoda i prostora za meanje i uvreavanje mlinskih proizvoda s putevima za prostor za smetaj i isporuku mlinskih proizvoda.lan 14.Veliina mlina mora biti takva da omoguava nesmetan rad ljudi u mlinu i bezbedan pristup ureajima u toku rada i odravanja.lan 15.Prostorije mlina moraju biti dobro i ravnomerno osvetljene tako da se, pored vetakog osvetljenja, obezbedi i korienje dnevnog svetla.lan 16.Sanitarni blok (tuevi i toaleti) i garderoba moraju biti odvojeni za mukarce i ene, moraju biti odvojeni pretprostorom od proizvodnih prostorija.U garderobi ili drugom odgovarajuem prostoru za svakog zaposlenog radnika mora biti garderobni ormari s kljuem.Oprema za pranje ruku koja je izvan toaleta postavlja se na pogodno mesto, tako da se omogui pranje ruku u toku procesa rada.III MAINSKA OPREMA MLINAlan 17.Ugraena mainska oprema u mlinu mora omoguiti takvo odvijanje tehnolokog procesa proizvodnje kojim se postie racionalna prerada ita i kvalitet mlinskih proizvoda.lan 18.Mlin mora imati mainsku opremu koja omoguuje izvoenje tehnolokih operacija, a rasporeuju se u odgovarajuem prostoru i prostorijama u skladu s odredbama l. 8. taka 8. do 14. ovog Pravilnika.lan 19.Mlin mora imati vagu za prijem sirovina i vagu za isporuku mlinskih proizvoda.115II GRUPA

IV ZAVRNE ODREDBElan 20.Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehniko-tehnolokim uslovima pri izgradnji i rekonstrukciji mlinova ("SI. list FNRJ", br. 42/60).

lan 21.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "SI. listu SRJ".116II GRUPAPRAVILNIK0TEHNIKIM USLOVIMA I NORMATIVIMAZA BEZBEDAN TRANSPORT TENIH IGASOVITIH UGLJOVODONIKAMAGISTRALNIM NAFTOVODIMA IGASOVODIMA I NAFTOVODIMA IGASOVODIMA ZA MEUNARODNITRANSPORT ("SI. list SRJ", br. 26/85)I OPTE ODREDBElan 1.Ovim pravilnikom propisuju se tehniki uslovi i normativi za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport, minimum tehnikih i drugih podataka koji se moraju voditi i rok uvanja tih podataka i investiciono-tehnike dokumentacije o tim naftovodima i gasovodima, kao i tehniki uslovi i normativi za mere zatite ljudi i imovine1zatite naftovoda i gasovoda i postrojenja i ureaja kojisu njihov sastavni deo.lan 2.Tehniki uslovi i normativi, kao i uslovi i normativi za zatitne mere znaajni za bezbednost transporta naftovodima i gasovodima iz lana 1. ovog pravilnika primenjuju se pri projektovanju, izgradnji i ispitivanju magistralnih naftovoda i gasovoda i naftovoda i gasovoda za meunarodni transport.lan 3.Pod magistralnim naftovodima i gasovodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se naftovodi i gasovodi kojima se obavlja unutranji transport, i to:1) naftovodi za transport sirove nafte od prirubnicena istovarnom ureaju u luci do ulazne prirubnicerezervoarskog prostora rafinerije, odnosno potroaa, iliod otpremnih stanica na naftnim poljima dorezervoarskog prostora rafinerije;2) produktovodi za transport naftnih derivata odrezervoarskog prostora proizvoaa do rezervoarskogprostora potroaa;3) gasovodi za transport gasa od otpremnih stanicana naftno-gasnim poljima ili od proizvodnih postrojenjagasa do prikljuka na gasnodistributivnoj mrei ugradovima ili industrijskim, odnosno drugim postrojenjima, ukljuujui i mernoregulacione stanice;4) naftovodi i gasovodi za transport sirove nafte,gasa ili njihovih derivata koji ce nalaze na teritoriji dve ilivie republika i autonomnih pokrajina.Pod naftovodima i gasovodima za meunarodni transport u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se naftovodi i gasovodi iji se poetak i zavretak (terminali) nalaze na teritoriji drugih drava, a jedan njihov deo na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, kao i naftovodi i gasovodi iji se poetak, odnosno zavretak nalazi na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, a zavretak, odnosno poetak na teritoriji druge drave.lan 4.Sastavni delovi naftovoda, gasovoda i produktovoda, u smislu ovog pravilnika, su: pumpne i kompresorske stanice, istake stanice, pomoni

rezervoari i posude pod pritiskom, blok-stanice du trase, ureaji katodne zatite, armature, rasteretne stanice, odune stanice, merne stanice, regulacione stanice i mernoregulacione stanice, druga odgovarajua postrojenja i ureaji telekomunikaciona mrea koja slui iskljuivo za potrebe naftovoda, gasovoda i produktovoda.lan 5.Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja:1)nafta je sirova nafta i naftni proizvodi premaklasifikaciji zapaljivosti koja je definisana u JUS-uZ.C0.007, grupe I, II i IMA;2)gas je prirodni gas i sve vrste gasova za loenje,osim propana i butana;3) cev je cevni elemenat fabriki izraen premaodgovarajuim standardima kojima su propisanidimenzije i kvalitet materijala;4) cevovod je funkcionalno spojen niz cevi koje supostavljene u konaan poloaj sa potrebnomarmaturom i opremom na cevima;5)naftovod je cevovod opremljen potrebnimdelovima i ureajima koji slue za transport nafte;6)produktovod je cevovod opremljen potrebnimdelovima i ureajima koji slue za transport naftnihprodukata prema klasifikaciji zapaljivosti koja jedefinisana u JUS-u Z.C0.007, gupe I, II i MA;7)gasovod je cevovod opremljen potrebnimdelovima i ureajima koji slue za transport gasa;8)pumpna stanica za naftu je stanica opremljenapumpama, potrebnom armaturom i ureajima za porastpritiska koji je potreban za transport nafte naftovodom;9) kompresorska stanica za gas je stanicaopremljena kompresorima, potrebnom armaturom iureajima za porast pritiska koji je potreban zatransport gasa gasovodima;10) blok-stanica je stanica na naftovodu, gasovoduili produktovodu opremljena zapornim organima(ventilima, slavinama, zasunima, zatvaraima i si.),potrebnom armaturom i ureajima za zatvaranje ipranjenje pojedinih delova naftovoda, odnosnogasovoda;11)istaka stanica je stanica nanaftovodu,gasovodu ili produktovodu opremljenapotrebnomarmaturom i ureajima, koja slui zaotpremu iprihvatanje istaa cevovoda;12) separator za naftu je ureaj koji je tehnolokivezan za naftovod i slui za sakupljanje i odvajanjenafte od vode;13) separator za gas je sud pod pritiskom saarmaturom i ureajima, koji je tehnoloki vezan sagasovodom i slui za izdvajanje tenosti i neistoe izgasa;14) odvaja tenosti je konstruktivni deo gasovodaopremljen potrebnom armaturom, koji slui zasakupljanje i izdvajanje tenosti iz gasovoda;15) merna stanica je stanica opremljena armaturomi ureajima za merenje protoka, temperature i pritiskagasa ili nafte tehnoloki spojena sa naftovodom,odnosno gasovodom;16)regulaciona stanica je stanica opremljenaureajima i opremom, koja slui za redukciju i regulacijupritiska gasa, tehnoloki spojena sa gasovodom;17) mernoregulaciona stanica je stanica opremljenaureajima i opremom za merenje i regulaciju protoka,pritiska i temperature gasa, tehnoloki spojena sagasovodom;18) rezervoar za naftu - atmosferski je rezervoar iliposuda iji je radni pritisak jednak atmosferskomI GRUPApritisku i ne prelazi vrednost od 4 m bar natpritiska ili potpritiska;19) rezervoar niskog pritiska za naftu je rezervoariji radni pritisak iznosi od 4 m bar do 1 bar natpritiska;20) pritisak je fizika veliina nastala dejstvom silena odreenu povrinu, izraena u barima (natpritisak);21) raunski pritisak je maksimalni radni natpritisakdobijen prema formuli i definicijama iz lana 24. ovogpravilnika;22) maksimalni pritisak je maksimalni natpritisak kojise moe pojaviti na bilo kojoj taki naftovoda iligasovoda u pogonu ili za vreme ispitivanja;23)minimalna granica razvlaenja je granicarazvlaenja materijala cevi koju proizvoa garantujekao minimalnu;24)obodno naprezanje je naprezanje u materijaluzida cevi prouzrokovano unutranjim pritiskommedijuma u cevi;25) maksimalni ispitni pritisak je maksimalniunutranji natpritisak ispitnog medijuma dozvoljen ovimpravilnikom, pri ispitivanju za odreeni materijal ilokaciju;26) maksimalni radni pritisak je maksimalninatpritisak pod kojim naftovod, gasovod ili produktovodsrne raditi;27)zone opasnosti su delovi prostora u kojima senalaze ili postoji mogunost da se nau zapaljive ilieksplozivne smee para tenosti i vazduha, odnosnogasa i vazduha;28)radni pojas je minimalni prostor du trasenaftovoda, gasovoda i produktovoda, potreban zanjihovu nesmetanu i bezbednu izgradnju;29) zatitni pojas naseljenih zgrada je prostor okoposlovnih i stambenih zgrada, irine 30 m, raunajuiod spoljnih ivica zgrada;30) zatitni pojas objekta je prostor oko objekta ukome naftovod ili gasovod utiu na sigurnost togobjekta;31) zatitni pojas naftovoda, gasovoda iproduktovoda je prostor irine od po 200 m sa svakestrane cevovoda, raunajui od ose cevovoda, u komedrugi objekti utiu na sigurnost naftovoda, gasovoda iliproduktovoda;32) jedinica pojasa naftovoda, gasovoda iproduktovoda je pojas cevovoda u duini od 1km;33)pruni pojas je prostor izmeu eleznikihkoloseka, kao i prostor pored krajnjih koloseka, naodstojanju od 8 m, a ako eleznika pruga prelazi kroznaseljeno mesto, na odstojanju od 6 m, raunajui odose krajnjeg koloseka;34)putni pojas je zemljini pojas (prostor) s obe strane puta, izvan naselja irine najmanje 1 m, raunajuiod linije koju ine krajnje take poprenih profila puta,kao i vazduni prostor iznad kolovoza u visini od 7 m.II LOKACIJA1. Lokacija naftovoda, gasovoda i produktovodalan 6.Naftovodi, gasovodi i produktovodi izgrauju se, po pravilu, izvan naseljenih mesta, ograenih kompleksa radnih organizacija, eleznikih stanica, morskih i renih pristanita, zatitnih podruja za pitke i lekovite vode i vojnih objekata. Pri izboru trase, projektovanju i izgradnji naftovoda, gasovoda i produktovoda mora se obezbediti stabilnost cevovoda i zatita ljudi i imovine i spreiti mogunost tetnih uticaja cevovoda na okolinu.

lan 7.Investiciono-tehnika dokumentacija prema kojoj se izgrauju naftovodi i gasovodi mora biti izraena u skladu. sa prostornim planovima podruja na kome treba da se izgradi naftovod, gasovod i produktovod.lan 8.U pojasu irine od 5 m na jednu i drugu stranu, raunajui od ose cevovoda, zabranjeno je saditi biljke iji koreni dostiu dubinu veu od 1 m, odnosno za koje je potrebno da se zemljite obrauje dublje od 0,5 m.lan 9.U pojasu irine od 30 m levo i desno od ose gasovoda, nakon izgradnje gasovoda, zabranjeno je graditi zgrade namenjene za stanovanje ili boravak ljudi, bez obzira na stepen sigurnosti sa kojim je gasovod izgraen i bez obzira na to u koji je razred pojas cevovoda svrstan.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, zgrade namenjene za stanovanje ili boravak ljudi mogu se graditi u pojasu uem od 30 m ako je gradnja ve bila predviena urbanistikim planom pre projektovanja gasovoda i ako se primene posebne mere zatite, s tim da najmanje rastojanje naseljene zgrade od gasovoda mora biti, i to:1) za prenik gasovoda do 125 mm -10 m;2) za prenik gasovoda od 125 mm do 300 mm -15 m;

3) za prenik gasovoda od 300 mm do 500 mm -20 m;4) za prenik gasovoda vei od 500 mm - 30 m.lan 10.Pri projektovanju naftovoda, gasovoda i produktovoda mora se uzeti u obzir gustina naseljenosti podruja na kome e naftovodi, gasovodi ili produktovodi biti izgraeni. Gustina naseljenosti odreuje se u zatitnom pojasu cevovoda irine od po 200 m sa svake strane, raunajui od ose cevovoda, i u duini jedinice pojasa cevovoda.Prema gustini naseljenosti pojasevi cevovoda svrstavaju se u etiri razreda, i to:1) u I razred - pojas cevovoda na kome se najedinici pojasa cevovoda nalazi do est stambenihzgrada niih od etiri sprata;2) u II razred - pojas cevovoda na kome se najedinici pojasa cevovoda nalazi vie od est, a manje oddvadeset osam stambenih zgrada niih od etiri sprata;3) u III razred - pojas cevovoda na kome se najedinici pojasa cevovoda nalazi dvadeset osam ili viestambenih zgrada niih od etiri sprata, ili na kome senalaze poslovne, industrijske, uslune, kolske,zdravstvene i sline zgrade i javne povrine kao to su:igralita, etalita, rekreacioni tereni, otvorene pozornice, sportski tereni, sajmita, parkovi i sline povrine,na kojima se trajno ili povremeno zadrava vie oddvadeset ljudi, a nalaze se na udaljenosti manjoj od 100m od ose cevovoda;4) u IV razred - pojas cevovoda na kome na jedinicipojasa cevovoda preovlauju etvorospratne iliviespratne zgrade.lan 11.Pri prelazu cevovoda iz pojasa vieg razreda u pojas nieg razreda moraju se obezbediti uslovi propisani za pojas vieg razreda i to na duini od 200 m du cevovoda, raunajui od poslednjeg objekta iz8II GRUPApojasa vieg razreda ako je taj objekat etvorospratna ili viespratna stambena zgrada ili grupa stambenih zgrada, odnosno na duini od 100 m, raunajui od poslednjeg objekta iz pojasa III razreda.2. Lokacija postrojenja i ureaja koji su sastavni deo naftovoda i produktovodalan 12.Pumpne stanice za naftu, istake stanice i blok-stanice moraju biti postavljene u skladu sa uslovima koji su dati u sledeoj tabeli:Tabela 1.Postrojenja i ureaji koji su sastavni deo naftovoda i produktovodaSredstva i oprema za gaenje poaraNajmanje rastojanje od granine linije susednog poseda, odnosno od krajnje spoljne ivice putnog ili prunog pojasa do stanice, u metrimaNajmanje rastojanje od objekta, odnosno od krajnje spoljne ivice putnog ili prunog pojasa na sopstvenom imanju do stanice, u metrima

1234

Pumpne stanice za naftuRuni vatrogasni aparati S-9 i prevozni S-5030 m7,5 m

istake stanice30 m3,0 m

Blok-stanice30 m3,0 m

Ostali uslovi za lokaciju postrojenja i ureaja koji su sastavni deo naftovoda i produktovoda utvreni su odredbama lana 27. ovog pravilnika.lan 13.Pomoni nadzemni rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupa I, II i IIIA, iji napon pare nije vei od 17,2 m bar natpritiska, a izveden je oslabljenim spojem izmeu krova i omotaa ili je opremljen disajnim ventilom koji ne dozvoljava poveanje pritiska iznad 17,2 m bar natpritiska mora biti postavljen u skladu sa uslovima koji su dati u sledeoj tabeli:Tabela 2.Tip rezervoaraSredstva i oprema za gaenje poaraNajmanje rastojanje od granine linije susednog poseda, odnosno od krajnje spoljne ivice putnog ili prunog pojasa do rezervoara, u metrimaNajmanje rastojanje od objekta, odnosno od krajnje spoljne ivice putnog ili srunog pojasa na sopstvenom imanju do rezervoara, u metrima

1234

Vertikalni rezervoar sa oslabljenim spojem krova i omotaaSistem za gaenje penom ili inertnim gasomZapremine do 2000m3 najmanje 30 mZapremine do 2000 m3 najmanje 5 m

Hlaenje omotaa rasprenom vodomZapremine do 2000 m3 najmanje 30 mZapremine do 2000 m3 najmanje 10 m

lan 14.Rastojanje izmeu rezervoara ija ukupna zapremina iznosi n ajvie 300 m3 ne me biti manje od 1 m.lan 15.Rastojanje izmeu dva rezervoara za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupa I, II i IIIA ne srne biti manje od jedne estine zbira njihovih prenika.Ako je prenik jednog rezervoara manji od polovine prenika susednog rezervoara, udaljenost izmeu ta dva rezervoara ne srne biti manja od polovine prenika manjeg rezervoara.Rastojanje izmeu dva rezervoara za sirovu naftu postavljena na naftovodu, na izdvojenom usamljenom mestu, ija ukupna zapremina iznosi 500 m3 , ne srne biti manje od 1 m.lan 16.Ako se rezervoar postavlja na trusno ili rastresito podruje ili podruje podlono plavljenju, moraju se preduzeti dodatne graevinske mere zatite.3. Lokacija postrojenja i ureaja kao sastavnih delova gasovodalan 17.Sva postrojenja i ureaji na gasovodu moraju biti izvedeni prema uslovima datim u sledeoj tabeli.Tabela 3.Memoregulaciona stanica

ObjektiU objektima od vrstog materijalaPod nadstrenicom ina otvorenom prostoruo 9 .9 c a.3 E o X.Me go .Mmistake stanice

do 30.000 m3/hIznad 30 000 m3/hZa sve kapacitete

1234567

Stamb. i poslov. zgrade1525301003030

Proiz. fabri. zgrade, rad ion.1525301003030

Sklad, zapalj tenosti1525301003030

Elekt. neizolov. nadzemni vodoviZa sve sluajeve: visina stuba dalekovoda + 3 m

Trafo stan.303030303030

elez. pruge i objekt.303030303030

Indust. kolos.151525251515

Auto-putevi303030303030

Magistralni putevi202030203020

Reg. i lokalni putevi101010101010

Ostali putevi61010101510

Vodotoci5552055

etal. i parkiral.101520153030

Ostali graev. objekti101520301515

II GRUPASva rastojanja u tabeli br. 3 data su u metrima, raunajui od objekta, kod eleznikih pruga - od krajnje ivice prunog pojasa, a kod javnih puteva - od krajnje ivice putnog pojasa.Uslovi dati u tabeli 3. ovog lana ne odnose se na merne, regulacione i mernoregulacione stanice izgraene na postojeim graevinskim objektima ili uza zid graevinskih objekata.Za postrojenja iz stava 3. ovog lana primenjivae se uslovi propisani u stavu 2. lana 80. ovog pravilnika.4.Zone opasnosti za postrojenja i ureajekoji su sastavni delovi naftovoda i produktovodalan 18.Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi naftovoda i produktovoda moraju odgovarati normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.5.Zone opasnosti za postrojenja i ureajekoji su sastavni delovi gasovodalan 19.Zone opasnosti za postrojenja i ureaje koji su sastavni delovi gasovoda su delovi prostora u kojima se obavlja transport i uskladitenje zapaljivih gasova. Zavisno od stepena opasnosti izbijanja i irenja poara i eksplozije, zone opasnosti dele se na:a) zonu opasnosti 0;b) zonu opasnosti 1;c) zonu opasnosti 2.Zona opasnosti 0 je prostor u kome je trajno prisutna eksplozivna smea zapaljivog gasa i vazduha.Zona opasnosti 1 je prostor u kome se mogu pri normalnom radu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa.Zona opasnosti 2 je prostor u kome se mogu pojaviti zapaljive ili eksplozivne smee vazduha i gasa, ali samo u nenormalnim uslovima rada.Pod nenormalnim uslovima rada podrazumevaju se: proputanje na zaptivcima cevovoda, prskanje creva ili posuda, lom elektromotora i pumpi, poar koji moe ugroziti postrojenja i ureaje na gasovodu i ostali nepredvieni dogaaji tokom rada gasovoda.U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti materije i ureaji koji mogu prouzrokovati poar ili omoguiti njegovo irenje.lan 20. U zonama opasnosti zabranjeno je:1) raditi sa otvorenim plamenom;2) unositi pribor za puenje;3)raditi sa alatom i ureajima koji mogu, priupotrebi, izazvati varnicu, ako je u prostoru zoneopasnosti utvreno prisustvo eksplozivnih smea;4)prisustvo vozila koja, pri radu pogonskog ureaja,mogu izazvati varnicu;

5) korienje elektrinih ureaja, koji nisu u skladusa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima za protiveksplozivnu zatitu;6) odlaganje, zapaljivih materija;7)dranje materija koje su podlone samozapa-Ijivanju.Pri obavljanju radova u zonama opasnosti korisnik postrojenja i ureaja mora preduzeti potrebne mere bezbednosti da bi se izbegli poari i eksplozije.lan 21.Grafiki prikaz zone opasnosti dat je u prilogu ovog pravilnika i ini njegov sastavni deo.III KONSTRUKCIJA1. Konstrukcija naftovoda, gasovoda i produktovodalan 22.Za izgradnju magistralnih naftovoda, gasovoda i produktovoda mogu se upotrebiti samo eline cevi od ugljenikih ili niskolegiranih elika sa dimenzijama, i po kvalitetu koji odgovaraju za transport nafte, produkata nafte ili gasa. Izbor cevi i materijala za cevi mora se izvriti prema vaeim i normativima i standardima, tako da se odri strukturalni integritet cevovoda pod temperaturom i drugim uslovima koji se mogu predvideti, da se obezbedi otpornost materijala na medijum koji se transportuje i da se obezbedi hermetinost i elastinost sistema.Za naftovode, gasovode i produktovode moraju se upotrebljavati iskljuivo standardni elini cevni predmeti kao to su: kolena, lukovi, T-komadi, prelazi, kape i elementi za eono i bono zavarivanje na cevi, izraeni od istog ili odgovarajueg materijala. Pritisak razaranja cevnog elementa mora biti vei od pritiska razaranja cevi sa kojom je element spojen.Pored standardnih elemenata iz stava 2. ovog lana u cevovod se mogu ugraivati lukovi izraeni hladnim savijanjem cevi, s tim to nije dozvoljeno ugraivanje naboranih ili spoljanjih lukova.lan 23.Debljina zida cevi za naftovode, gasovode i produktovode mora biti takva da cev, pored unutranjeg pritiska nafte, produkta nafte, odnosno gasa, moe da izdri i sva spoljna optereenja kojima je izloena, ako ona nisu na odgovarajui nain otklonjena.Cevi naftovoda, gasovoda i produktovoda moraju biti na odgovarajui nain zatiene od spoljnih optereenja i toplotnih uticaja, tako da je omoguena njihova dilatacija.lan 24.Raunski pritisak izraunava se prema sledeoj jednaini:20 k tP= .VTD s gde je:P- raunski pritisak (bar); k - minimalna granica razvlaenja (N/mm2 - MPa); D - spoljni prenik cevi (mm); t - debljina zida cevi (mm); s - koeficijent sigurnosti10II GRUPA(minimalna granica razvlaenja)(maksimalno dozvoljeno obodno naprezanje)V - faktor uzdunog i spiralnog bara (obavezno -1);T - faktor temperature.Dodatak debljine zida cevi, koji se dodaje radi preuzimanja spoljnih optereenja, ne srne se uzimati u jednainu za izraavanje raunskog pritiska.Prilikom odreivanja raunskog pritiska za naftovode i produktovode potrebno je izvriti proraun na hidraulini udar.lan 25.Koeficijent sigurnosti (s) i lana 24. ovog pravilnika mora se uzeti za izraunavanje raunskog pritiska za pojedine pojaseve cevovoda i iznosi:Pojasevi cevovodaGasovodiNaftovodi i produktovodi

Za pojas 1 razreda1,41,4

Za pojas II razreda171,4

Za pojas III razreda2,0 1,4

Za pojas IV razreda2,51,4

Za zatitni pojas naseljenih zgrada2,52,5

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, koeficijent sigurnosti (s) mora se uzimati za izraunavanje raunskog pritiska u sledeim vrednostima:1,7 - za gasovode koji prolaze ispod lokalnih puteva, sa ugraenom zatitnom cevi i bez nje, u pojasevima I i II razreda; za naftovode i produktovode pri prolazu ispod svihsaobraajnica, izuzev eleznikih pruga, u pojasevimasvih razreda; pri paralelnom voenju gasovoda uz saobraajniceu pojasevima I i II razreda; pri paralelnom voenju naftovoda i produktovodauz saobraajnice, u pojasevima svih razreda;2,0 - za gasovode koji prolaze ispod regionalnih i magistralnih puteva, osim auto-puteva, sa ugraenom zatitnom cevi i bez nje, u pojasevima I, II i III razreda; za.gasovode, naftovode i produktovode koji prolaze ispod reka i kanala u pojasevima I, II i III razreda, za delove gasovoda kod nadzemnih prelaza, paralelnog nadzemnog voenja sa saobraajnicama i za sve vrste stanica, u pojasevima I, II i III razreda; za naftovode i produktovode koji prolaze krozkarstna podruja; za naftovode, gasovode i produktovode kojiprolaze kroz zatitne zone crpita vode za pie;-za naftovode i produktovode koji prolaze ispodeleznikih pruga u duini od 20 m, raunajui od osekrajnjeg koloseka;2,5 - za gasovode koji prolaze ispod auto-puteva, sa zatitnom cevi i bez nje, u pojasevima svih razreda;-za gasovode koji prolaze ispod eleznikih pruga,u pojasevima svih razreda; za gasovode koji prolaze ispod bilo kojesaobraajnice, u pojasu IV razreda; za sve nadzemne delove gasovoda i gasnihstanica, u pojasu IV razreda; za prelaze naftovoda, gasovoda i produktovodapreko vodotoka i kanala, ako se postavljaju na drumskei eleznike mostove, u pojasevima svih razreda.Pri prelazu naftovoda, gasovoda i produktovoda preko veih nagiba terena mora se izraditi poseban

proraun svih sila koje deluju na cevovod i predvideti ankerisanje cevovoda, a pri prolazu kroz klizita mora se, na osnovu geolokog ispitivanja zemljita, izvriti sanacija klizita i izraditi detaljan projekt ugradnje cevovoda.lan 26.Pri izraunavanju raunskog pritiska, za faktor temperature; nafte (T), produkata nafte ili gasa uzimaju se sledee vrednosti, i to:Temperatura nafte ili gasaFaktor temperature (T)

do 120C1,000

od1200Cdo150C0,965

od1500Cdo175C0,936

od1750Cdo200C0,905

od 200C do 225C0,875

lan 27.Ako naftovod, gasovod i produktovod prolaze blizu drugih objekata ili su paralelni s tim objektima odstojanje ne srne biti: manje od 5 m od regionalnih i lokalnih puteva,raunajui od spoljne ivice putnog pojasa; manje od 10 m od magistralnih puteva, raunajuiod spoljne ivice putnog pojasa; manje od 20 m od auto-puteva, raunajui odspoljne ivice putnog pojasa; manje od 20 m od eleznike pruge, raunajui odgranice prunog pojasa; manja od 30 m od nadzemnih delova cevovoda,raunajui od spoljne ivice putnog pojasa, odnosno odgranice prunog pojasa.osim ako je cevovod postavljenna drumski ili elezniki most; manje od 15 m od industrijskih koloseka,raunajui od ose krajnjeg koloseka; manje od 1 m (mereno horizontalno) odgraevinskih objekata, raunajui od temelja objekta,pod uslovom da se ne ugroava stabilnost objekta; manje od 50 cm od drugih podzemnih instalacija imelioracionih objekata, raunajui od spoljne ivicecevovoda do spoljne ivice instalacije ili objekta; manje od 10 m od regulisanih vodotoka i kanala,raunajui od noica nasipa.Ako cevovod prolazi blizu neregulisanih vodotoka, bunara, izvora i izvorinih podruja, kao i ako je paralelan sa vodotocima, potrebno je pribaviti saglasnost od organizacija i organa nadlenih za poslove vodoprivrede, a ako prolazi blizu elektroenergetskih postrojenja i vodova, odstojanje mora biti u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.lan 28.Izgradnja prelaza naftovoda, gasovoda i produktovoda preko eleznike pruge i eleznikog mosta nije dozvoljena, osim u izuzetnim sluajevima, u kojima se mora pribaviti posebna saglasnost od nadlenih organa ili organizacija udruenog rada koje upravljaju prugom ili mostom.lan 29.Ako se cevovod postavlja ispod saobraajnice, prokopavanjem te saobraajnice, on se polae bez zatitne cevi, sa dvostrukom antikorozivnom izolacijom koja se mora izvesti za 10 m udesno i ulevo, raunajui11I GRUPAod spoljne ivice putnog pojasa. Ispod elektrifikovanih eleznikih pruga mora biti izraena dvostruka izolacija cevovoda u duini od 50 m ulevo i udesno, raunajui od granice prunog pojasa. U rovu ispod saobraajnice, cevovod bez zatitne cevi mora biti poloen u posteljicu od sitnog peska debljine najmanje 15 cm oko cevi. Debljina zida cevi cevovoda mora biti proraunata na sve spoljne sile ije dejstvo moe nastati.Ako se cevovod postavlja ispod saobraajnice buenjem rova ispod te saobraajnice, mora se upotrebiti zatitna cev odgovarajue vrstoe i prenika koji je najmanje za 100 mm vei od spoljanjeg prenika cevovoda.Duina zatitne cevi cevovoda ispod saobraajnice kod javnih puteva mora biti vea od irine kolovoza za po 1 m s jedne i s druge strane, raunajui od spoljne ivice putnog pojasa, a kod eleznike pruge duina zatitne cevi mora biti vea od irine pruge za po 5 m i s jedne i s druge strane, raunajui od ose krajnjeg koloseka, odnosno za po 1 m, raunajui od noice nasipa.lan 30.Zatitne cevi koje se postavljaju radi preuzimanja spoljnih optereenja moraju se proraunati na vrstou prema maksimalnom optereenju koje je mogue na tom delu saobraajnice.Cevovod se u zatitnu cev mora uvui tako da se ne oteti njegova antikorozivna izolacija i mora biti postavljen na izolovanim podmetaima radi sprovo-enja katodne zatite.Krajevi zatitne cevi moraju biti zaptiveni.U zatitnu cev, na jednom kraju ili na oba kraja mora se ugraditi kontrolna cev prenika najmanje 50 mm, radi kontrolisanja eventualnog proputanja gasa u meuprostor zatitne cevi i gasovoda.Kontrolne cevi cevovoda moraju biti izvuene izvan putnog pojasa na odstojanju najmanje 5 m od ivice krajnje kolovozne trake, odnosno izvan prunog pojasa - na odstojanju najmanje 10 m od ose krajnjeg koloseka, sa otvorima okrenutim nadole i postavljenim na visinu od 2 m iznad povrine tla.lan 31.Pri ukrtanju naftovoda, gasovoda i produktovoda sa saobraajnicama, vodotocima i kanalima, ugao izmeu ose cevovoda i ose prepreke mora da iznosi izmeu 90 i 60. Da bi se ukrtanje izvelo pod uglom manjim od 60, mora se pribaviti saglasnost nadlenih organa. Pri ukrtanju sa eleznikom prugom ugao manji od 60 nije dozvoljen.Minimalna dubina ukopavanja cevovoda, merena od gornje ivice cevovoda, mora da iznosi i to:Pojas cevovodaMinimalna dubina ukopavanja

AB

- pojas I razreda80 cm50 cm

- u pojasu II, III i IV razreda100 cm60 cm

- u zatitnom pojasu naseljenih zgrada110cm90 cm

Minimalna dubina ukopavanja cevovoda, merena od gornje ivice cevi pri savlaivanju prepreka, mora da iznosi, i to:

Pojas cevovodaMinimalna dubina ukopavanja

AB

- od dna odvodnih jaraka saobraajnica100 cm60 cm

- od dna regulisanih korita vod. tokova100 cm50 cm

- od gornje ivice puta135 cm135 cm

- od gornje ivice praga el. pruge150 cm150 cm

- od gornje ivice praga industrijskog koloseka100 cm100 cm

- od dna neregul. korita vod. tokova150 cm100 cm

Za podruja na kojima se planira melioraciona mrea moraju se pribaviti uslovi od korisnika obradivih povrina.Vrednosti date u koloni "B" primenjuju se na terene na kojima je za izradu rova potreban eksploziv, a za sve ostale terene primenjuju se vrednosti date u koloni "A".lan 32.Pri projektovanju i izvoenju cevovoda mora se voditi rauna o tome da cevovod bude dovoljno elastian da bi mogao preuzeti toplotna naprezanja koja se mogu javiti u cevovodu i njegovim delovima i omoguiti slobodnu dilataciju cevi.lan 33.Za naftovode, gasovode i produktovode moraju se upotrebiti elini zaporni organi (ventili, slavine, zasuni, zatvarai i si.) prirubnice i prirubniki spojevi, koji su po konstrukciji i kvalitetu materijala namenjeni transportu nafte i gasa, a izraeni su prema odgovarajuim normativima i standardima.Ako se zaporni organi ugrauju pod zemljom, moraju se, sa cevovodom spojiti zavarivanjem. Ako se u pod-zemni cevovod ugrauju zaporni organi sa prirubnikim spojevima, moraju se postaviti u betonsko okno dovoljnih dimenzija da se moe vriti kontrola i rukovanja tim zapornim organom.Zaporni organi ugraeni pod zemljom moraju biti opremljeni produenim vretenom dovoljne duine da ruica ili reduktor za rukovanje bude na visini od 80 cm iznad povrine terena.lan 34.Zaporni organi koje treba za vreme pogona podmazivati moraju biti ugraeni tako da su sve mazalice lako dostupne. Kod podzemno ugraenih zapornih organa mazalice moraju biti izvuene iznad zemlje i sa zapornim organima spojene elinim cevima visokog pritiska, koje su privrene na produetak vretena.lan 35.Podzemni i nadzemni cevovod, na mestu spajanja sa drugim cevovodom, kao i na mestu izlaska cevovoda na povrinu tla, moraju imati vrst oslonac da bi se spreilo pomeranje prikljuka.Oslonac nadzemnog cevovoda mora biti izraen od negorivog materijala i izveden tako da osigurava slobodno istezanje cevovoda.12I GRUPAlan 36.Radi preuzimanja dilatacija cevovoda koje mogu nastati - usled toplotnih uticaja, u cevovod se moraju ugraditi elastini elementi (lire) ili cevovod mora biti poloen tako da svojom elastinou moe preuzeti izduenja, odnosno skraenja cevovoda.Naprezanje u materijalu cevi ne srne da prelazi dozvoljenu granicu naprezanja za pojedini razred pojasa, a kod nadzemnog izvoenja gasovoda cevovod se mora proraunati na izvijanje i savijanje.Na gasovodima je zabranjena upotreba kliznih kompenzatora sa brtvama.lan 37.Cevi i njihovi elementi za prikljuivanje instrumenata moraju biti izraeni od materijala koji mogu da izdre maksimalni radni pritisak i temperaturu cevovoda.Spojevi cevi, kao i spojevi cevi i njihovih elemenata za prikljuivanje instrumenata, moraju biti izvedeni na nain koji odgovara maksimalnom radnom pritisku i temperaturama.Delovi cevovoda za prikljuivanje instrumenata u kojima se moe pojaviti voda ili kondenzat moraju biti grejanjem ili na neki drugi odgovarajui nain, zatieni od smrzavanja i moraju biti opremljeni elementima za isputanje tenosti.Ako gas sadri prainu, instrumentalni i impulsni vodovi moraju biti opremljeni pogodnim filterom za prainu.Cevi i njihovi elementi za prikljuivanje regulatora i ventila sigurnosti moraju biti tako izvedeni i zatieni da ne doe do oteenja koja bi onemoguila dejstvo tih ureaja dozvolila prekoraenje radnog pritiska.lan 38.Gasovod koji je spojen sa izvorom gasa na nain koji omoguava da pritisak u gasovodu pree maksimalni radni pritisak usled greke u sistemu regulacije, mora biti opremljen ventilom sigurnosti, sa izduvnim sistemom izvedenim izvan prostorije u slobodnu atmosferu.Ventil sigurnosti iz stava 1. ovog lana, koji spreava prekoraenje maksimalnog radnog pritiska u gasovodu, mora biti odgovarajueg kapaciteta i podeen tako da pritisak u gasovodu ne moe da poraste vie od:-50% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi0,5 bar; 0,5 bar od maksimalnog radnog pritiska koji iznosiod 0,5 do 3 bar; 15% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosi od3 do 60 bar;-10% od maksimalnog radnog pritiska koji iznosivie od 60 bar, i da ne bude vei od pritiska koji biprouzrokovao slobodno naprezanje cevi vee od 75%od minimalne granice razvlaenja.2. Pomoni nadzemni rezervoarilan 39.Konstrukcija pomonih nadzemnih metalnih rezervoara mora biti u skladu sa vaeim propisima o elinim konstrukcijama i nadzemnim rezervoarima.lan 40.Omotai pomonih nadzemnih rezervoara moraju biti nepropusni i postojani na uskladitene tenosti i njihove pare u rezervoaru i izgraeni od materijala otpornog na mehanika i termika naprezanja, kao i na

hemijska delovanja koja se mogu pojaviti prilikom upotrebe rezervoara. Za izgradnju omotaa upotrebljava se elik ili drugi materijal koji je postojan na delovanje uskladitene tenosti.lan 41.Temelji pomonog nadzemnog rezervoara moraju biti izvedeni u skladu sa propisima o graevinskom fundiranju, tako da se onemogui neravnomerno slega-nje rezervoara.lan 42.Potpornici rezervoara moraju biti od betona, opeke ili elika zatienog od delovanja visokih temperatura (otpornost protiv poara predviena za najmanje 2 asa) i korozije, i moraju biti postavljeni temelji radi spreavanja njihovog naginjanja ili pomicanja.lan 43.Radi prihvatanja sluajno isputenih zapaljivih tenosti i radi zatite okolnog zemljita, vodenih tokova, puteva i drugih objekata oko rezervoara se moraju izgraditi zatitni bazeni. Umesto zatitnog bazena moe se izgraditi drenani sistem ako to odobri nadleni republiki, odnosno pokrajinski organ.lan 44.Zapremina zatitnog bazena, koji obuhvata samo jedan rezervoar, mora biti jednaka najveem dozvoljenom punjenju rezervoara.lan 45.Ako zatitni bazen obuhvata vie od jednog rezervoara, njegova zapremina se dobija kad se od ukupne zapremine svih rezervoara oduzmu zapremine rezervoara ispod gornje ivice nasipa ili zida, ne raunajui zapreminu najveeg rezervoara.lan 46.Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara sa oslabljenim spojem izmeu krovnog lima i omotaa, u kojima se uskladituje sirova nafta i produkti nafte, mora biti pregradnim zidovima i drenanim kanalima podeljen tako da svaki rezervoar zapremine vee od 1.500 m3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine do 2.500 m3 budu u jednom pregraenom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara, odnosno grupe rezervoara ne bude vea od 1.500 m3.lan 47.Zatitni bazen u kome su smetena dva ili vie rezervoara za uskladitenje sirove nafte i produkata nafte, a na koji se ne odnose odredbe lana 46. ovog pravilnika, mora biti podeljen pregradnim zidovima i drenanim kanalima tako da svaki rezervoar zapremine vee od 350 m3 ili grupa rezervoara ukupne zapremine od 500 m3 budu u jednom pregraenom delu, s tim da zapremina bilo kog rezervoara, odnosno grupe rezervoara ne bude vea od 350 m3.lan 48.Unutranja povrina zatitnog bazena mora biti izraena od nepropustljivog materijala, a zidovi moraju biti izraeni tako da podnesu pun hidrostatiki pritisak.lan 49.Zidovi zatitnog bazena ne smeju imati otpore, osim za cevovode, s tim da prostor izmeu zidova bazena i cevovoda bude ispunjen materijalom postojanim na visoku temperaturu. Zidovi zatitnog bazena moraju biti udaljeni najmanje 5 m od ostalih postrojenja naftovoda.13II GRUPAlan 50.Rezervoari, zavisno od tipa, moraju imati opremu, i to:1) odunu lulu;2) disajni ventil;3) sigurnosni ventil;4) sigurnosni oduak;5) zaustavlja plamena;6) pokaziva nivoa tenosti;7) prikljuke za punjenje i pranjenje rezervoara;8)ureaje za osiguranje od prepunjavanjarezervoara;9)otvore za ulaz lica u rezervoar radi pregleda iienja;10) prikljuak sa ventilom za isputanje taloga;11) otvor sa poklopcem za merenje nivoa tenosti iuzimanja uzoraka.Atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupa lili mora imati disajni ventil sa zaustavljaem plamena.Rezervoar niskog pritiska za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupa I i II mora imati sigurnosni ventil.Atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupe III A mora imati odunu lulu.lan 51.Radi zatite od prekoraenja dozvoljenog pritiska koji moe nastati usled poara, rezervoar mora imati sigurnosni oduak, odnosno mora biti konstruisan tako da ima oslabljeni spoj izmeu krovnog lima i omotaa, odnosno neku drugu odobrenu konstrukciju oduka.lan 52.Da bi se spreilo stvaranje natpritiska ili potpritiska za vreme punjenja ili pranjenja rezervoara, kao i usled promene spoljne temperature, rezervoar mora imati odunu lulu i disajni ventil.lan 53.Dimenzije prikljuka odune lule i disajnog ventila moraju odgovarati maksimalnim koliinama punjenja ili pranjenja rezervoara, s tim to njihovi nominalni unutranji prenici ne smeju biti manji od 32 mm.lan 54.Ako atmosferski rezervoar ili rezervoar niskog pritiska ima vie od jednog prikljuka za punjenje, odnosno pranjenje, kapacitet odune lule, disajnog ventila, odnosno sigurnosnog ventila odreuje se prema najveem predvienom istovremenom protoku nafte ili naftnih produkata.lan 55.Rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupe I mora biti opremljen sigurnosnim ureajima (sigurnosni ventil, disajni ventil i sigurnosni oduak) koji je zatvoren, osim kad se rezervoar puni ili prazni.Rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda grupe I mora biti opremljen sigurnosnim ureajem koji je zatvoren, osim kad postoji natpritisak ili potpritisak u rezervoaru ili odobreni zaustavlja plamena ispred sigurnosnog ureaja.lan 56.Rezervoar za uskladitenje sirove nafte na naftovodu zapremine od 500 m3, kao i spoljni nadzemni atmosferski rezervoar za uskladitenje sirove nafte i naftnih proizvoda zapremine do 4 m3 osim podgrupe IA, mogu imati odune lule koje moraju biti otvorene.

IV IZGRADNJA NAFTOVODA, GASOVODA I PRODUKTOVODAlan 57.Svaka pojedinana cev, cevni element ili ureaj moraju se vizuelno ispitati neposredno pre montae da bi se ustanovilo da li imaju bilo kakav nedostatak koji bi mogao tetno da utie na njihovu upotrebljivost.lan 58.Prilikom hladnog savijanja cevi najvee dozvoljeno savijanje po duini jednakoj preniku cevi, srne da iznosi 1,50.Savijanje uzduno zavarenih cevi izvodi se tako da se var mora nalaziti u blizini neutralne ose luka cevi.Prilikom polaganja cevovoda minimalni poluprenici elastinih lukova, u zavisnosti od prenika cevi, moraju iznositi:

lan 59.Zavarivanje elinih cevi i elinih cevnih elemenata mora se sprovoditi po kvalifikovanom postupku zavarivanja i u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.lan 60.Zavarivanja mogu vriti samo zavarivai ija je struna osposobljenost dokazana i proverena i koji imaju odgovarajuu kvalifikaciju za postupak zavarivanja koji e se primeniti.lan 61.Ispitivanje vara nedestruktivnom metodom mora se izvriti po elom obimu vara.Najmanji procenat zavarenih spojeva koji se moraju defektoskopski ispitati, u zavisnosti od razreda pojasa iznosi i to:za pojas I razreda - 10%, a "najmanje 8 varova na duini cevovoda od 1000 m; za pojas II razreda - 50%, a najmanje 40 varovana duini cevovoda od 1000 m; za pojaseve III i IV razreda -100%.Svi varovi na cevovodu koji se postavlja u zatitni putni ili za zatitni pruni pojas saobraajnica, u tunele, na mostove, na nadzemne i ukopane prelaze preko ili ispod saobraajnica i na prelaze preko vodenih tokova, kao i u zatitni pojas stambenih zgrada i crpita vode za pie, moraju se defektoskopski ispitati.Defektoskopski se moraju ispitati i svi varovi na istakim stanicama, blok - stanicama, mernim stanicama, regulacionim stanicama, mernoregulacionim stanicama, odvijaima tenosti, separatorima, manipulativnim cevovodima, kompresorskih stanica, kao i na svim drugim nadzemnim delovima cevovoda.14II GRUPAlan 62.Posle zavarivanja cevovoda i popravke neispravnih varova, a pre izolacije, mora se izvriti proiavanje deonica komprimovanim vazduhom i proputanjem istaa sa kalibracionom ploom prenika najmanje 95% od unutranjeg prenika cevovoda.lan 63.Rov za polaganje cevovoda mora biti iskopan tako da se postavljanjem cevovoda u rov postigne projektovani poloaj cevovoda i sprei nedozvoljeno naprezanje u materijalu cevi, kao i da se onemogui oteenje izolacije cevi.Ako je rov iskopan na kamenitom terenu, cevovod se mora poloiti u zatitni sloj peska ili se mora upotrebiti dodatna izolacija cevovoda.lan 64.Cevovod mora biti zatien od podlokavanja, plav-Ijenja, nestabilnosti tla, odrona zemlje i drugih opasnosti koje mogu usloviti pomeranje ili dodatno optereenje cevi.lan 65.Nadzemni delovi cevovoda i njegovih sastavnih delova koji nisu ograeni moraju biti zatieni od neposrednog oteenja, ako to posebni uslovi zahtevaju.lan 66.Trasa naftovoda, gasovoda i produktovoda mora biti vidljivo obeleena posebnim oznakama.Razmak oznaka za obeleavanje cevovoda ne srne biti vei od 1000 m na ravnom delu trase, a na zakrivljenom delu trase cevovoda, izuzimajui hladno i fabriki izraene lukove, moraju biti postavljene najmanje 3 oznake, i to na poetku u sredini i na kraju krivine.Oznake za obeleavanje trase cevovoda postavljaju se na 0,3 m udesno u odnosu na smer protoka medijuma.Oznake za obeleavanje trase cevovoda moraju biti u skladu sa normativima propisanim u odgovarajuim jugoslovenskim standardima.lan 67.Na prolazu cevovoda ispod vodenih tokova, kanala i saobraajnica, oznake za obeleavanje trase cevovoda i znaci upozorenja moraju biti postavljeni sa obe strane vodenog toka, kanala ili saobraajnice.Oznaka na prolazu cevovoda ispod eleznike pruge ne srne se postaviti blie od 10 m od ose krajnjeg koloseka.Oznaka na prolazu cevovoda ispod kanala ne srne se postaviti blie od 10 m od ose nasipa kanala, a na prolazu cevovoda ispod puta, oznaka se ne srne postaviti u putnom pojasu.Na prolazu cevovoda ispod plovnih reka i kanala, sa obe strane prolaza, na rastojanju od po 200 m, uzvodno i nizvodno od ose cevovoda, mora se postaviti znak zabrane sidrenja.V BLOK-STANICE NA NAFTOVODU, GASOVODUIPRODUKTOVODUlan 68.Gasovod mora biti opremljen zapornim organima smetenim na takvim meusobnim razmacima da udaljenost od bilo koje take cevovoda do najblieg

zapornog organa za odreene razrede pojasa iznosi najvie, i to:1) za pojas I razreda -16 km;2) za pojas II razreda -12 km;3) za pojas III razreda - 6 km;4) za pojas IV razreda - 4 km.Na prolazu naftovoda ispod ili iznad vodenih tokova koji su, pri maksimalnom vodostaju, iri od 30 m, kao i ispod ili iznad vodotoka za snabdevanje vodovoda naseljenih mesta, na naftovodu se moraju, sa obe strane vodotoka, postaviti zaporni organi.lan 69.Zaporni organi iz stava 1. lana 68. ovog pravilnika na gasovodima moraju biti tako postavljeni da omoguavaju lako rukovanje i odravanje i moraju biti zatieni od pristupa nepozvanih lica. Zaporni organi (sa pomonom opremom) moraju biti pogodni za pogon u zatvorenom i otvorenom prostoru, u vertikalnom ili horizontalnom poloaju, kao i za instaliranje iznad ili ispod zemlje.Svaki zaporni organ iz stava 1. ovog lana prenika veeg od 100 mm mora biti opremljen obiiaznim vodom sa dva ventila - za izjednaavanje pritiska pri otvaranju zapornog organa i za priguivanje protoka gasa.lan 70.Zaporni organi iz lana 69. ovog pravilnika se mogu zatvarati runo, daljinskim upravljanjem ili pomou pneumatskog ureaja.Operator pneumatskog ureaja mora zatvoriti zaporni organ pri brzini pada pritiska u gasovodu od 3,5 bar u minuti ili pri veoj brzini.Zaporni organ zatvoren ureajem za automatsko zatvaranje moe se otvoriti samo runo.lan 71.Blok-stanica u kojoj je postavljen zaporni organ sa pripadajuim ureajima mora biti ograena ogradom visine 2 m, pri emu se ni jedan deo ograde ne srne nalaziti u zatitnom pojasu naseljenih zgrada u putnom i prunom pojasu, a nadzemni ureaji ne smeju se postaviti blie od 20 m od ivice krajnje kolovozne trake javnog puta, odnosno blie od 30 m od ose krajnjeg koloseka. Razmetaj delova blok-stanice mora biti u skladu sa zonama opasnosti od eksplozije i poara, a zone opasnosti od eksplozije moraju biti obuhvaene ogradom stanice.lan 72.Svaka deonica gasovoda izmeu dva zaporna organa mora biti oprermljena ureajima za isputanje gasa, i to takvog kapaciteta da se deonica moe isprazniti u atmosferu u roku .od najvie dva asa.Ureaj za isputanje gasa iz stava 1. ovog lana mora biti ograen i postavljen izvan zatitnog pojasa naseljenih zgrada, odnosno izvan zatitnog prunog ili putnog pojasa saobraajnice, prema uslovima propisanim u tabeli 3. lana 17. ovog pravilnika.VI ISTAKE STANICE NA NAFTOVODU, GASOVODUIPRODUKTOVODUlan 73.Za unutranje ienje naftovoda, gasovoda i produktovoda u cevovod se moraju ugraditi istake stanice koje se sastoje od istake cevi sa armaturom i ureajima za odailjanje istaa i istake cevi sa armaturom i ureajima za prihvatanje istaa.15I GRUPAU cevovode za protok nafte, produkata nafte ili gasa, u oba pravca moraju se ugraditi univerzalne istake cevi za odailjanje i prihvatanje istaa.istake cevi i zatvarai moraju biti graeni za maksimalni radni pritisak gasovoda, sa koeficijentom sigurnosti 2,0 i ispitane pritiskom za 50% veim od maksimalnog radnog pritiska. istake cevi su deo cevovoda i ne podleu propisima o sudovima pod pritiskom.lan 74.istake cevi moraju biti opremljene zapornim organom na cevovodu koji ist