Porezom na imovinu se oporezuje imovina građana, koja se kao poreski objekat pojavljuje u različitim pozicijama. Oporezuje se pravo vlasništva nad imovinom, promena vlasništva nad imovinom i uvećanje realne vrednosti imovine. Porezin su stabilni.Prednosti: oporezivanjem imovine zahvata se deo ekonomske snage obveznika koji nije obuhvaćen porezima na dohodak;Nedostaci: porez na imovinu je retko sveobuhvatan, što izaziva distorzije.Porez na imovinu možemo podeliti prema različitim kriterijumima:

1. Prema obuhvatnosti: a) sintetički-ovde se za osnovicu oporezivanja uzima celokupna imovina b) analitički-ovo su objektni porezi koji uzimaju u obzir samo pojedinačne imovinske delove (porez na poklon itd)

2. Prema nastanku poreske obaveze: a) porez na imovinu u statici, b) porez na imovinu u dinamici, c) porez na uvećanu vrednost imovine.

3. Prema izvorima iz kojeg se plaćaju: a) realni, b) nominalni (ne plaćaju se stvarno iz imovine, plaćaju se iz drugih prihoda).

4. Prema vremenu plaćanja: a) redovni, b) vanredni.

Porez na imovinu u statici je porez na posedovanje imovine i nominalni je porez na imovinu. Ovo znači da je imovina poreski objekat dok je izvor iz kog se plaća porez dohodak poreskog obveznika. Obveznik ovog poreza je imalac prava nepokretnosti pri čemu se primenjuje teritorijalni princip. Osnovica ovog poreza može biti specifična (prema fizičkoj veličini) ili prema vrednosti imovine, najčešće se primenjuje niska i proporcijalna poreska stopa. Može biti:1. Realni porez na imovinu-vanredni porez gde se imovina javlja i kao poreski objekat i kao izvor iz kog se

plaća porez. Uvode se u vanrednim situacijama kao što su finansiranje ratova, plaćanje ratne odštete, saniranje posledica kataklizmi, suzbijanje hiper inflacije. Stope koje se primenjuju su oštre i progresivne a kreću se u rasponu od 10-100%.

2. Nominalni porez na imovinu-subjektivan porez i prilikom njegovog obračunavanja obvezniku se priznaju olakšice i oslobeđenja ličnog i predmetnog karaktera. Postoji više klasifikacija ovog poreza. Sa stanovišta pozicije u celini poreskog sistema ovaj porez moze biti glavni i dopunski, generalni i parcijalni i periodični i jednokratni.

Porez na imovinu u dinamici može biti:1. Porez na prenos imovine s naknadom-opravdanost postojanja ovog poreza objašnjava se brojnim

argumentima teorijske i praktične prirode. Prvo, obe ugovorne strane prenosom imovine ostvaruju određenu materijalnu korist koja uvećava njihovo bogatstvo i to treba oporezovati. Drugo, ovaj porez

predstavlja neku vrstu kompenzacije za rashode koje ima država i treće, polazi od toga da ni porezi na dohodak, ni porezi na potrošnju ne zahtevaju ukupnu ekonomsku snagu obveznika.

2. Porez na prenos imovine bez naknade- oblici: a) porez na nasleđe-neposredan porez koji se plaća iz imovine, on je realan porez i sličan porezu na dohodak s kojim spada u grupu subjektivnih poreza. Motivi za uvođenje ovog poreza su finansijski, socijalni i kontrolni. Može biti:

- porez na ostavinu- ovaj porez uzima u obzir celokupnu naslednu masu, umanjenu za teret dugova, bez obzira na broj naslednika i njihov odnos prema ostaviocu.- porez na nasleđe na delove od strane naslednika.b) porez na poklon-se pojavljuje kao nužna dopuna poreza na nasleđe. Poreski obveznik je obično poklonoprimac, a poreske stope su progresivne i relativno visoke.

Porez na uvećanu vrednost imovine je porez koji se plaća u situaciji koda dođe do uvećanja imovine bez posebne aktivnosti obveznika. To je deo poreza na dohodak građana i primenjuje se na kapitalni dobitak. Napoznatiji je porez na uvećanu vrednost zemljišta. Primenjuju se progresivne i visoke stope. Može biti periodičan, plativ u određenim vremenskim intervalima ili se može plaćati prilikom prenosa imovine.

Dohodak je novčana vrednost neto plaćanja mogućnosti potrošnje pojedinca u društvu. Razlikujemo nekoliko sistema oporezivanja dohotka:1. Osnovni: a) cedularni- ovaj sistem oporezivanja polazi od stava da svaki prihod fizičkog lica, bez obzira

na to po kojem je osnovu stečen treba oporezivati odvojeno primenom odgovarajućeg poreza, po pravilu proporcionalnim stopama. Cedularni porezi su analitički ili parcijalni porezi i objektni odnosno realni pošto prilikom oporezivanja ne uzimaju u obzir lična svojstva poreskog obveznika, uključujući njegove porodične prilike.

b) sintetički- ovaj porez oporezuje ukupnu masu oporezivih primanja bez obzira na prirodu primanja i izvore iz kojih potiču, najčešće po progresivnoj stopi. Ovaj porez je subjektni porez i može efikasno da posluži za ostvarivanje ne samo fiskalnih već i široke lepeze brojnih ekstrafiskalnih ciljeva. c) mešoviti-kod ovog sistema oporezivanja dohotka u čijoj je osnovi cedularno oporezivanje nadovezuju se komplementarni porez na ukupan prihod koji se plaća na kraju godine ako se ostvare ukupni prihodi preko nekog zakonom određenog iznosa. Plaćaju se različiti porezi na različite vrste prihoda.

2. Alternativni: a) dualni- različito oporezuje dve grupe prihoda fizičkih lica, prihode od rada i prihode od kapitala.

b) flat tax-podrazumeva da su prihodi od kapitala oslobođeni od oporezivanja, dok se prihodi od rada oporezuju jedinstvenom stopom. Kod ovog modela oporezivanja osnovica je bruto dohodak a oslobođenje i olakšice se primenjuju izuzetno ograničeno.

c) negativni-još uvek nije zaživio u praksi, u teorijskom smislu predstavlja sintezu socijalne pomoći.

Sintetički porez na dohodakOsnovica- godišnji zbir neto prihoda osimm onih koji su zakonom neto izričiti. Pri ovom se uzimaju u obzir: prihodi u novcu kao osnovni prihodi iz određene delatnost, dodatna primanja.Imputirani dohodak podrazumeva prihod fizičkog lica ostvaren sopstvenim radom sopstvenim sredstvima.Obveznik ovog poreza je fizičko lice a negde i društvo lica. Rezident je obveznik za svetski dohodak a ne rezident za dohodak koji se ostvari na teritoriji zemlje.Stopa- primenjuju se progresivne stope pri čemu se najčešće primenjuje progresija u tranšama. Odbici i olakšice- postoje dve vrste:

1. Standardni- dozvoljavaju se svim obveznicima koji ispunjavaju zakonske uslove u istom iznosu i bez obzira na stvarnu veličinu rashoda. Postoje 4 standardna oblika kod poreskog obveznika:- Lično oslobođenje, - Po osnovu izdržavanih članova porodica,- Starosno oslobođenje, - Dodatno oslobođenje.

2. Ne standardni- predstavljaju troškove koje je obveznik imao za tačno utvđene namene, ne priznaju se svim obveznicima i ne u istim iznosima.

Pošto se porez na dohodak primenjuje na godišnjem nivou, plaćaju se altenacije.Atelnacionalni porezi se najčešće primenjuju po jednoobraznoj stopi pri čemu treba imati u vidu da oni nisu samostalni poreski oblici nego mehanizam za naplati poreskog objekta. Delimo ih u dve grupe:1. Atelnacioni po dobitku- porez na lična primanja, porez na prihode od autorskih prava i industrijske

svojine, porez nan prihode od kapitala, porez na prihode od nepokretnosti, na prihode od davanja pokretnih stvari, od osiguranja lica i dobici od igara na sreću.

- Porez na prihode od kapitala- predmet oporezivanja su prihodi od kapitala: kamate, dividende i udeli u dobitku, primanja zaposlenih, uzimanja iz imovine i korišćenje usluga privrednih društava, primanja članova otvorenog investicionog fonda. Poreski obveznik je fizičko lice koje ostvaruje navedene prihode. Poresku osnovicu čini ostvarena kamata, isplaćen dr.prihod od kapitala koji je predmet oporezivanja. Poreska stopa je 10%. Poreska oslobođenja su dvojaka i iznose se na kamate po osnovu dužničkih HOV, kamate na dinarska sredstva, oročena ili po viđenju.

- Porez na prihode od nepokretnosti- prihodi koje poreski obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti. Poreski obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihod od zakupa. Poreska stopa iznosi 20% a utvrđivanje poreza zavisi ko je zakupac-licno dužno da utvrdi i plati porez. Poresku osnovicu utvrđuje nadležni organ na osnovu poreske prijave. Poreska

oslobođenja nisu predviđena, ali jeste vremensko razgraničenje ukoliko se prihod naplaćuje unapred.

- Porezi na ostale prihode- tu spadaju: prihodi od davanja trans.sredstava i drugih pokretnih stvari, dobici od igara na sreću, prihodi od osiguranja lica, prihodi sportista i sportskih stručnjaka, drugi prihodi. Predmet oporezivanja su bruto prihodi ostvareni davanjem stvari, pojedinačni dobitak u igrama na sreću, prihodi po osnovu isplaćene naknade iz osig.lica, bruto prihodi sportista, prihod po osnovu ugovora o delu.

2. Atelnaciconi po rešenju-porez od samostalne delatnosti, privrede i šumarstva i kapitalni dobici.- Porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva- predmet je prihod od poljoprivrede i šumarstva

koji može biti uvidu katastarskogi stvarnog prihoda. Poreski obveznik je fizičko lice koje je vlasnik ili ploduuživač zemljišta. Poreska osnovica je katastarski (stvarni) prihod. Poreska stopa je 10% a porez utvrđuje nadležni poreski organ. Poreske olakšice su brojne: ne plaća se porez ukoliko na zemljištu postoje nasipi, kanali, stave, brane; zakonom zabranjeno iskorišćavanje zemljišta; crkveno zemljište; zemljište gde se nalaze strane zgrade i zgrade za stanovanje.

- Porez od samostalne delatnosti- predmet je prihod ostvareni od privredne delatnosti pružanjem profesionalnih i dr.intelektualnih usluga. Poreski obveznik je fizičko lice koje ostvaruje navedene prihode-preduzetnik. Poreska stopa je 10%. Poreski podsticaji: paušalno oporezivanje preduzetniku koji nije u stanju da vodi knjige o stvarnom prometu a ne može: osnivač ortačke radnje, preduzetnik iz oblasti restorana, čiji je promet veći od 3milliona dinara.

- Porez na kapitalne dobitke- kapitalni dobitak je prihod koji obveznik ostvari prodajom odnosno drugim prenosom uz naknadu:

1. Stvarnih prava na nepokretnostima, 2. Trajnog prava korisćenja i prava gradnje na gradskom građ.zemljištu, 3. Prava intelektualne svojine, 4. Dela u imovini pravih lica, akcija, HOV, 5. Investicione jedinice otkupljene od otvorenog investicionog fonda, 6. Investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda, 7. Akumulirana sredstva po osnovu isplate racuna člana dobrovoljnog penzijskog fonda.

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između cene navedenih prava, udela i njihove nabavne vrednosti. Poreska stopa iznosi 10%. Poresko oslobođenje postoji ako poreski obveznik kapitalni dobitak ostvaren prodajom iskoristi za rešavanje stambenog pitanja.

Porez na dobit preduzećaEkonomsko dvostruko oporezivanje je oblik višestrukog oporezivanja koje postoji kada se istovremeno uvodi isti ili slični oblik poreza na isti poreski objekat pri čemu poreski obveznici nisu u pravnom smislu pravna lica ali u ekonomskom jesu ili su barem ekonomski povezani.

Ekonomsko dvostruko oporezivanje predstavlja pojavu kada se dividende oporezuju dva puta:1. Na nivou preduzeća, porez na dobit preduzeća, 2. Na nivou akcionara, porez na dohodak fizičkih lica.

Koncepti oporezivanja dobiti:1. Klasični- smatra da je ek. dvostruko oporezivanje opravdano;2. Integracijski- zalaže se za određeni obim integracije ova dva poreska oblika, potpuna ili delimična

integracija poreske osnovice.

Porez na dobit preduzeća ne ostvaruje se integracija poreza na dobit preduzeća s porezom na dohodak fizičkih lica. Dividende se 2x oporezuju, kao deo ukupne dobiti preduzeća porezom na dobit preduzeća i u rukama deoničara porezom na dohodak građana. Ovaj sistem ima nepovoljne učinke dvostrukog ek.oporezivanja i u primeni je u relativno malom broju država.Sistem poreske integracije karakterističan je za savremene poreske sisteme. Poreska integracija podrazumeva skup mera ili postupaka koji se preduzimaju ili na nivou preduzeća ili na nivou akcionara kako bi se smanjilo (delimična poreska integracija) ili potpuno uklonilo (potpuna integracija) dvostruko ek.oporezivanje. Može biti: 1. Na nivou preduzeća- podrazumeva da se deo iznosa plaća na ime dividendi, isključuje iz osnovice poreza

na dobit. Sistem dvojnih stopa podrazumeva da se onaj deo profita koji će biti raspodeljen na dividende oporezuje nižom poreskom stopom na deo dohotka koji ostaje preduzeću.

2. Na nivou primaoca dividendi- tu se takođe primenjuju dva metoda:a) Sistem delimične olakšice za akcionare- podrazumeva da se u osnovicu poreza na dohodak

samo delimčno uklučuje prihod na dividendu;b) Sistem imputacije-odvija se u 3 faze:- Na nivou preduzeća se plaća porez na celokupnu ostvarenu dobit;- Na nivou fizičkog lica prihodi od dividendi se u potpunosti oporezuje dohodak, pri čemu se ne

uključuju samo dividende već i porez na koji se plaća;- Primenom progresivnih stopa određuje se poreski dohodak ali se istovremeno i odobrava

poreski kredit za iznos poreza koji je na dividende obračunat na nivou preduzeća i koji je imputiran u poreski dohodak.

Obveznik ovog poreza je svaki subjekt koji prodajom roba ili usluga ostvaruje dohodak. Rezident je obveznik za svetski dohodak a ne rezident plaća porez po kriterijumu izvora dohotka.Pravno lice je rezident neke zemlje ako je na teritoriji te zemlje upisano u registar, ima sedište uprave ili kontrole. Ne rezident je preduzeće koje nije registrovano i koje nema sedište efektivne uprave ili kontrole na teritoriji određene države već na njoj posluje preko strane poslovne jedinice.Osnovica je oporeziva dobit koja se iskazuje u poreskom bilansu. Bilansom uspeha se koriguje na osnovu zakonskih propisa kako na strani rashoda tako i na strani prihoda.

Primenjuju se jednoobrazne i proporcijalne stope.

- ubrzana am. - neosnovano preduzeće- neoporezive

investicionerezerve

- prenos gubitka

Grupno oporezivanje omogućava da grupa kompanija vrši poresko konsolidovanje tj.međusobno prebijanje dobitka ili gubitka.Utanjena kapitalizacija se javlja kada se odnos između vlastitog i pozajmljenog kapitala pomera u korist pozajmljenog s obzirom da je kamata odbitna stavka u bilansu a dividende se oporezuju. Predstavlja situaciju kad preduzeće sa ciljem da izbegne plaćanje poreza na dobit namerno posluje sa pozajmljenim sredstvima a sopstvena pozajmljuje. Mere protiv utanjene kapitalizacije:

- primena opštih pravila o zabrani zloupotreba prava, - primena principa van dohvata ruke, - propisivanje maksimalnog fiksnog odnosa između pozajmljenih i sopstvenih sredstava.

Transferne cene su cene kojima se vrše transakcije između povezanih kompanija. Kompanije se smatraju povezanim ako među njima postoje značajne vlasničke ili upravljačke veze. Transferne cene mogu biti različite od tržišnih. Razlika između njih je određena tako da se smanji poreski teret povezanih lica kao celine. Ukoliko obveznici nisu konkretno korigovali transferne cene, onda to čine poreski organi kako bi se utvrdila realna dobit.

Porezi na potrošnju su porezi koji se plaćaju u vezi sa korišćenjem finalnih dobara i usluga u zemlji potrošnje. Prednosti poreza na potrošnju:

- izdašnost, - elastičnost,

OLAKŠICE

PORESKA OSNOVICA IZNOS OBRAČUNATOG

POREZAOdlažu poresku

obavezuUmanjuju poresku

obavezu

- ugodnost pri plaćanju, - mali je otpor pri plaćanju, - niski troškovi naplate.

Nedostaci: - regresivnost, -inflatorni potencijal.

-dobit fiskalnog monopola -carine-akcize -porez na premije ne životnih

Osiguranja-porez na držanje, nošenje i

-u fazi proizvodnje -bruto upotrebu dobara-trgovina na veliko -neto (pdv)-trgovina na malo

Opšti porezi na promet su porezi koji terete sve proizvode i uslugu u prometu. Ovi porezi mogu biti jednofazni ili visefazni.Prednosti jednofaznog poreza na promet u fazi proizvodnje su:1. jednostavnija kontrola ubiranja, 2. manja mogućnost evazije, 3. lakše se sprovodi selektivni pristup oporezivanju, 4. administrativna jednostavnost,

Nedostaci:1. kumulativni efekat, 2. privreda kreditira fiskus do momenta potrošnje, 3. primenjuju se više stope zbog manje osnovice.

Porez na promet u fazi trgovine na veliko plaća se u momentu prodaje od strane trgovca na veliko trgovcu na malo. Primenjuju se niže stope nego kod poreza na promet u fazi proizvodnje. Porez na promet u fazi maloprodaje plaća se u momentu prodaje krajnjem potrošaču, moguće je postojanje više različitih stopa. Bio je dominantan oblik oporezivanja u potrošsnji do uvođenja PDV-a.

Porezi na potrošnju

Porez na promet ostali Ostale dažbine koje terete ob ? u prometu

pojedinačni opšti

jednofazni Više (sve) fazni

Osnovna podela višefaznih poreza na promet je na:1. bruto (kumulativni)- predstavlja osnov za kumuliranje poreza jer se kao osnovica uzima prodajna cena u

- Nedostaci: kumuliranje iskrivljuje parametre konkurentnosti, jačanje tendencije ka vertikalnoj integraciji i negativno dejstvo na spoljnuu trgovinu.

- Prednosti: lako se ustanovljava poreska osnovica, jednostavna naplata, poresko opterećenje po fazama je malo, poreska evazija nije izražena.

2. Neto (nekumulativni)- predstavlja svefazni porez kod kojeg se oporezuje samo dodata vrednost u datoj fazi odnosno kod koga se ne obračunava porez na prethodno plaćeni porez.

Dodata vrednost predstavlja vrednost koju je proizvođač proizvoda odnosno davalac usluge dodao an input stvarajući određenu vrednost za prodaju. Iako se porez zaračunava u svakoj fazi, on pogađa samo krajnju potrošnju. Utvrđivanje dodate vrednosti:1. Direktno2. Indirektno.

Sa stanovištva tretmana osnovnih sredstava imamo:1. Potrošni tip, 2. Dohodovni tip, 3. Tip bruto PDV-a.

Osnovna načela PDV-a: a) načelo porekla, b)načelo odredišta.

Paradox PDV-a: a) oslobođeni je oporezovan, b)oporezovani je oslobođen.

Carine su oblik dažbine koji se plaća prilikom prelaska robe preko državne granice. Predstavljaju:- obavezna davanja,- novčana davanja, - davanja direktne protiv činidbe,- uračunavaju se u cenu robe,- terete potrošnju.

Funkcije carina:1. Fiskalna- sredstva koja se prikupe od carina predstavljaju budžetske prihode i koriste se za javnu potrošnju.2. Ekonomska- često predstavljaju značajnije efekte od fiskalne funkcije i ovde ubrajamo: zaštitu domaće

privrede od inostrane konkurencije, zaštitu određenih grana ili grupacija domaće privrede, delovanje na strukturu troškova, uticaj na cenu pojedinih proizvoda i uticaj na ostvarivanje ravnoteže u bilansu plaćanja.

3. Socijalna- vrši se preko uticaja na cene pojedinih proizvoda koje imaju uticaj na životni standard određene kategorije stanovništva.

Vrste carina:1. Prema kretanju robe, 2. Prema načinu obračunavanja:

- Vrednosne- ad valorem preovlađujući način obračuna pri čemu se iznos carinskog opterećenja računa primenom propisane stope na vrednost osnovice, odnosnoo vrednost robe pri ulasku u zemlju.

- Specifične- prema fizičkim jedinicama mere ovaj sistem je preovlađivao do Isv.rata.- Mešovote-kombinacija navedena dva modela, može se odrediti ad valorem carina na osnovicu, ali se

istovremeno propisuje najviši i najniži iznos carine koji može biti plaćen.3. Prema visini opterećenja iz pojedine destinacije:

- Diferencijalne- carinska tarifa je podeljena tako da se za neke zemlje primenjuje veće a za neke manje carinsko opterećenje. Veće stope se primenjuju prema zemljama sa kojima ne postoji potpisani trgovinski sporazum.

- Preferencijalne-primenjuju se prema zemljama sa kojima se održavaju dobri trgovinski odnosi.- Klauzula najpovlašćenije nacije-podrazumeva da se prema zemlji sa kojom je ugovorena ova klauzula,

automatski primenjuje najniža tarifa koja se primenjuje prema bilo kojoj drugoj zemlji.4. Prema načinu uvođenja:

- Autonomne- utvrđuje prema sopstvenom nahođenju svaka zemlja za sebe, - Ugovorene- uvode se na osnovu dogovora između dve ili više zemalja, ne mogu se ukidati, menjati ili

dopunjavati od jedne strane.5. Prema osnovnoj funkciji:

- Fiskalne- uvode se na luksuzne proizvode, - Zaštitne- uvode se sa ciljem zaštite domaće proizvodnje.

Elementi carinaDoprinosiPojam socijalne sigurnosti podrazumeva socijalno osiguranje i socijalnu pomoć. Socijalno osiguranje podrazumeva osiguranje od socijalnih rizika gde ubrajamo:a) Starostb) Bolestc) Nezaposlenostd) Invalidnost

Finansira se posredstvom doprinosa koji se slivaju u posebno namenske fondove i iz kojih se finansira šteta koja je nastala pojavom osiguranog događaja.Doprinose uplaćuju zaposleni i poslodavci.Socijalna pomoć predstavlja pomoć socijalno ugroženim licima, isplaćuje se iz budžeta a pada na teret poreskih obveznika.Karakteristike doprinosa:1. Javni prihodi sa protivnaknadom, 2. Plaćaju ih samo ona lica koja će imati koristi od njih, 3. Doprinosi su prinudna plaćanja,

4. Sredstva imaju namenski karakter, odnosno to su destinirana sredstva jer im je namena unapred utvrđena, 5. Obaveza plaćanja je utvrđena posebnim zakonom, 6. Obaveza plaćanja postoji samo za određeni krug korisnika, 7. Finansiraju se preko autonomnih fondova, 8. Plaćaju se i najniže zarade, 9. Može se odrediti gornji limit za plaćanje, 10. Stope su proporcionalne, 11. Osnovica je zarada ili druga naknada, 12. Nije uobičajeno da postoje diferencirane olakšice.