II. Opasne neravnomernosti ekonomskih stopa rasta u svetlu formiranja i upotrebe GDP - Poente za razumevanje

Uz napomenu da je ovaj članaka, zapravo dalja operacionalizacija, obrada faktografije i samim tim nastavak članka I. Velike promene u svetu realne ekonomije i finansijalizacije - sažeta trodecenijska (1980-2010) faktografija u G7, BRIK, ostalim G20 zemljama, Srbiji i njenom širem okruženju, treba već na samom početku istaći njegovu strukturu, jer se iz nje može dosta dobro već na samom počeku bliže sagledati predmet razmatranja:

1. Problemski siže o ostvarivanja drastično neravnomernih stopa stopa ekonomskog rasta;

2) Pristup razmatranju ostvarivanja drastično neravnomernih stopa ekonomskog rasta u korelaciji sa formiranjem i upotrebom GDP;

3) Tabelarna faktografija o trodecenijskim trendovima ostvarivanja neravnomernih stopa ekonomskog rasta i promena u strkturi ostvarivanja i upotrebe GDP u uzorku od 40 zemalja koji čine zemlje G20 (uključujući G7 i BRIK grupaciju) i zemlje šireg okruženja Srbije;

4) Evidentna korelacija niskih ekonomskih stopa rasta u najrazvijenijim ekonomijama, sa opadanjem učešća (zanemarivanjem) realne ekonomije i prefereriranjem usluga - finansijalizacijom u njima;

5) Bitno drugačija korelacija ostvarivanja ekonomskih stopa rasta sa formiranjem i upotrebom GDP u manje razvijenim, ali propulzivnijim emerging and developing ekonomijama;

6) Karakteristike ostvarivanja ekonomskih stopa rasta u korelacije sa strukturom formiranja i upotrebe GDP, u grupaciji zemalja (C.) koje čine šire okruženja Srbije.

1) Problemski siže ostvarivanja drastično neravnomernih stopa ekonomskog rasta

Značaj ekonomskih stopa rasta, pogotovo u trodecenijskom periodu, ne bi trebalo posebno obrazlagati i argumentovati. Dovoljno je samo letimično pogledati deklaracije G20 da bi se videlo koliko snažno, ali i jednostrano, najrazvijenije zemlje potenciraju potrebu otklanjanja globalnog debalansa u vidu veoma neravnomernih stopa ekonomskog rasta; i naprosto vape za saglasnošću da se postigne konsenzus (koga na vidiku nema) za generisanje snažnog, održivog i izbalansiranog rasta (“generate strong, sustainable and balanced growth.”).

Nema sumnje da drastično neravnomerne ekonomske stope rasta nužno dovode do velikih strukturnih, makroekonomskih promena među zemljama. Ako jedne zemlje tokom tri dekade koje se ovde posmatraju, ostvaruju niske ekonomske stope rasta (do 2%), dok druge ostvaruju visoke ekonomske stope rasta (iznad 6 pa i više procenata), onda je samo po sebi jasno i logično da se, u dugom vremenskom periodu kakav se ovde posmatra, moraju kumulirati velike promene u odnosima među tim zemljama. I tu ne bi trebalo da bude bilo kakvih kontroverza i sporenja.

Međutim, u ekonomiji – u teoriji, nauci, praksi – nisu male kontroverze o odgovoru na pitanje zbog čega zemlje ostvaruju tako neujednačene ekonomske stope rasta, i to, kao što se vidi, u dugogodišnjim periodima. Jedinstvenog odgovora nema. Često se “upire prst” u odnos ostvarivanih ekonomskih stopa rasta sa strukturom formiranja/ostvarivanja GDP, s jedne strane, i sa strukturom upotrobe/potrošnje

GDP. Ta korelacija se pojednostavljeno formulise tako da neravnomerne stope ekonomskog rasta prvenstveno proističu debalansa koji se sastoji u: a) zapostavljanju realne ekonomije u korist neodmerene finansijalizacije, sadržane u hipetrofiranom rastu usluga u najrazvijenijim zemljama, na jednoj strani i b) krajnje neizbalansirane potrošnje – ne samo javne (državne) nego u nekim zemlja još i više hipertrofirane potrošnja domaćinstava (u % od GDP). Nema sumnje da iz debalansa u ovom domenu, zaista, proističu mnogi, a veoravno i glavni, faktori ostvarivanja drastično neujednačenih stopa ekonomskog rasta. I razmatranja u narednim odeljcima će i biti fokusirana na ovu oblast. Ali u ovom problemskom sežeu krajnje pregnantno ukazujemo na širi raspon, na dublje uzročnosti.

Dakle, u takvom, nešto šrem problemskom sižeu, nužno je barem lapidarno ukazati na sledeća pitanja i probleme:

(A) da li na output strani, na strani formiranja GDP, dominira:

(1) opštim institucionalnom ambijentom stvorena snažna a to znači surova alternativa (za sve ekonomske entitete) koja se sastoji postojanju ekonomske prinude da se mora ostvarivati visoka efikasnost i akumulativnost (profitabilnost), ili u protivnom sledi stagnacija i propadanje;

(2) ili je institucionalni ambijent suviše orijentisan na to da “sav posao završi” motivacija za ostvarivanjem što većeg profita. U ovom slučaju često se dešava da motivacija, ipak, nije takva da deluje kao panaceja, tj. da je suviše slabašna, razvodnjena. Do toga dolazi ili zato što institucionalni ambijent nije dovoljno čvrst u tom smislu da omogućuje da, na ovaj ili onaj način, mogu opstajati i oni koji imaju nedovoljnu ekonomsku efikasnost i profitabilnosti ; ili zato što institucionalni (opšti) ambijent omogućuje bogaćenje i na alternativne, lakše, “sive” načine;

(3) uz gore navedeno, nužno je da pomenuti institucionalni ambijent obezbeđuje da na mikroekonomskom nivou egzistiraju zdravi i efektivni principal-agency-sindikal odnosi koji se ispoljavaju u visokoj produktivnosti i efikasnosti u širem smislu, što uključuje: postojanje visoko efikasnog, propulzivnog preduzetništva, valjanog radnog mentaliteta, radne kulture, obučenosti, odgovornosti, “radnog patriotizma” ma šta to značilo... i, možda iznad svega, uravoteženost cena rada. Ako se one već ne mogu formirati na (nerazvijenom) tržištu rada, ne smeju ni da budu prenaduvane kroz konkurentsko delovanje sindikalnog pluralizma i nastojanja da se svaki sindikat dokazuje prevashodno borbom za visoke zarade, pa i onda kad je i gde je efikanost nedovoljna; a to zapravo znači sklonost ostvarivanju visokih cene rada na račun akumulacije i razvoja ...

B) da li se u formulisanju i ostvarivanju politike makroekonomskog razvoja – o čemu govori struktura formiranja GDP – zapostavlja industrijska proizvodnja a favorizuju neki lakši i brži oblici visokih zarada – što se, naročito u U.S. ispoljava i kvalifikuje kao hipertrofija finansijalizacije savremene kapitalističke ekonomije;

C) da li, na “potrošnoj” strani, na strani upotrebe nacionalnog GDP , na razne načine (na primer, kroz previsoke cene rada i mase zarada) u privatnom i/ili javnom sektoru, prevelik deo GDP završava u vidu dohodaka domaćinstava i opšte javne potrošnje, a premali deo ostaje za formiranje fiksnih investicija i ostvarivanje ekonomskog rasta. Posledice se znaju, i neminovne su: dolazi do različitih debalansa i preteranog korišćenja externih resursa, u suštini, za neproduktivne svrhe . Pre ili kasnije, stvara se poguban začarani krug (circulus vitiosus): formira se silazna spirala ekonomskih stopa rasta i razvoja, raste spoljna zaduženost do tačke na kojoj više nema ničije

spremnosti da pokriva finansijske deficite, pa nastaje najpre latentna a zatim otvorena insolventnost, uz opasnost da zemlja pređe “crvenu, bankrot liniju”.

2) Pristup razmatranju ostvarivanja drastično neravnomernih stopa ekonomskog rasta u korelaciji sa formiranjem i upotrebom GDP

U donjoj tabeli zemlje smo sortirali/sistematizovali približno onako kako to čini IMF – prema dostignutom nivou GDP per capita, ali ovde u kombinaciji sa veličinom i ekonomskom snagom i potencijalom pojedinih zemalja. Dakle, ne po ostvarenim ekonomskim stopama rasta u protekloj deceniji i promenama u odnosu na prethodne dve. Zašto? Upravo zato što će drastične neravnomernosti ekonomskih stopa rasta biti u fokusu razmatranja čije će korelacije biti lakše uočljive uz segmentiranje na tri osnovna bloka zemalja sadržanih u uzorku:

A. Najrazvijenije G7 i neke druge najrazvijenije zemlje (prema IMF kategorizaciji);

B. Najveće i najpropulzivnije emerging markets economies and developing countries i

C. Grupa emerging and Developing countries koje čine šire okruženje Srbije.

Na ovom mestu akcenat je na posmatranju pomenutih neravnomernih stopa ekonomskog rasta u kontekstu/korelaciji sa, isto tako velikim divergencijama u domenu formiranja (stvaranja/proizvodnje) GDP, na jednoj strani, i upotrebe/potrošnje GDP, na drugoj strani, uz neminovno uzimanje u obzir implikacija na eksterne ekonomske odnosu.

Ovakvo posmatranje može se pojednostavljeno formalizovati u obliku seledećeg izraza:

formiranje (stvaranje) GDP – upotreba GDP (potrošnja) = externi suficit/deficit

Ovaj izraz se može kolokvijalno interpretirati na približno sledeći način: GDP, kao centralna kategorija, ima svoju levu stranu (formiranje, stvaranje) i desnu stranu (upotreba, svi oblici potrošnje, uključujući i inesticionu), s tim što se ravnoteža uspostavlja preko suficita ili deficita u ekonomskim odnosima s inostranstvom.

Pri analizi stopa ekonomskog rasta u svetlu gore iskazanog izraza, treba imati na umu da taj izraz predstavlja samo pomoćnu, analitičko-metodološku aparaturu, koja treba da olakša uočavanje implikacija koje iz domena formiranja i upotrebe GDP mogu proisticati na ostvarivanje određenih - kako niskih, tako i visokih – stopa ekonomskog rasta.

3) Tabelarna faktografija o trodecenijskim trendovima ostvarivanja neravnomernih stopa ekonomskog rasta i promena u strkturi ostvarivanja i

upotrebe GDP, u uzorku od 40 zemalja koji čine zemlje G20 (uključujući G7 i BRIK grupaciju) i zemlje šireg okruženja Srbije

GDP growth (ann.%)

Agricult., value added (% of GDP)

Industry, value added (% of GDP)

Services, etc., value

added (% of GDP)

General governm.

final consumpt.

expendit. (%

Househ. final consumpt. expendit., etc. (% of

GDP)

Gross capital formation (ann.

% growth)

External balance on goods and services (% of

GDP)

of GDP)

1 2 3 4 5 6 7 8 9

A. Najrazvijenije G7 i neke druge najrazvijenije zemlje (prema IMF kategorizaciji)

U. S. 1,8 2,5→1,2 31,2→22,2 66,4→76,7 17,3→15,9 66,4→70,3 3,0→0,1 -1,8→-4,5

U. K. 2,0 1,9→0,8 38,3→23,8 59,8→75,4 19,5→21,0 60,1→64,7 4,4→1,8 0,3→-2,6

France 1,4 4,6→2,4 29,3→21,1 66,1→76,5 22,4→23,6 58,2→56,9 2,4→1,5 1,3→-0,4

Germ. 1,2 2,1→1,0 39,1→29,3 58,8→69,6 20,8→19,0 59,0→57,9 2,3→0,1 -2,1→4,6

Japan 0,9 3,1→1,6 39,5→30,0 57,4→68,5 14,0→18,3 54,4→57,5 5,1→-1,3 1,9→1,2

Can. 2,2 3,5→2,0 34,4→31,8 62,1→66,1 21,7→19,7 54,7→56,3 4,5→4,2 1,9→2,7

Italy 0,7 4,9→2,3 34,8→26,9 60,4→70,8 18,6→19,8 58,3→59,3 3,1→0,7 2,5→0

Austr. 3,1 5,8→3,1 36,2→24,3 58,1→72,6 17,9→17,4 56,5→57,0 3,8→5,6 -1,8→-1,2

Gree. 2,4 28,8→19,4 16,3→18,4 66,8→70,4 -0,7→0,3 -8,2→-12,0

Spain 2,4 6,3→3,4 34,8→28,6 58,9→68,1 15,4→18,4 62,8→57,9 4,8→1,5 -0,1→-3,9

Sloven. 2,9 4,7→2,7 38,5→34,1 56,8→63,2 18,9→19,0 57,1→55 9,0→2,3 2,3→-0,8

J. Kor. 4,6 13,4→3,4 41,4→37,3 47,4→59,3 11,5→13,9 57,6→54,4 8,7→3,1 0,5→2,2

Czech 3,3 5,3→3,0 43,3→37,7 51,6→59,3 21,4→21,6 51,0→50,4 2,1→3,2 -0,8→1,5

Slovak. 4,5 5,8→4,2 41,2→36,3 53,0→59,5 22,5→19,3 53,2→57,6 4,5 -4,9→- 3,4

B. Najveće i najpropulzivnije emerging markets economies and developing countries

China 10,3 29,4→12,2 44,3→46,5 26,3→41,3 14,6→14,4 50,0→39,2 10.1→12,6 -0,6→4,5

India 7,4 32,0→19,7 25,9→27,2 42,1→53,0 11,1→11,4 69,0→59,7 6,0→10,5 -1,0→-2,7

Russ- 5,3 8,7→5,3 41,7→35,8 49,6→58,9 18,3→17,7 50,2→49,4 -20,1→14,8 6,0→11,6

Brazil 3,7 10,4→6,1 44,5→27,8 45,0→66,1 10,7→20,1 65,8→61,2 4,8→5,3 2,4→1,1

Indon. 5,2 23,2→14,6 38,1→46,2 38,7→39,2 10,3→8,1 58,2→61,1 10,0→7,3 2,6→5,1

Mexi. 2,3 9,0→3,9 34,0→32,6 57,0→63,5 9,3→11,2 65,0→66,5 7,5→1,0 3,4→-1,7

Belar. 7,3 18→10,5 41,6→40,9 40,4→48,6 20,1→19,3 55,6→56,0 -5,7→16,1 -4,3→-5,7

Arg. 4,1 8,2 →8,8 39,9→32,4 51,9→58,8 10,0→13,1 72,9→62,1 -4,6→8,0 -0,7→5,6

Turk. 4,2 21,1→10,2 32,7→28,5 49,7→61,4 8,9→12,7 74,7→70,5 6,3→8,2 -3,1→- 2,3

Ukra. 4,7 17,9→11,2 42,2→34,1 39,9→54,7 20,2→19,0 53,5→55,8 -17,1→4,8 -0,6→0,1

So. Afr. 3,6 5,5→3,2 43,8→31,6 50,8→65,2 17,4→19,4 54,2→62,0 1,6→7,1 5,1→0,3

S. Ar. 3,4 5,8→3,7 49,9→59,5 46,6→36,9 28,8→23,9 45,2→32,4 10,2 3,1→23,2

C. Grupa emerging and Developing countries koje čine šire okruženje Srbije

Alb. 5,4 33,1→23,3 44,4→19,9 22,6→56,8 9,1→9,2 59,7→87,9 2,9→11,5 -1,6→-23,5

B - H 4,2 9,5 25,5 65,0 21,7 92,6 -38,7

Bulg. 4,3 16,4→9,1 58,9→29,1 49,8→61,9 15,7→18,0 50,3→67,6 -2,8→9,5 0,2→11,7

Cro. 2,8 9,7→5,6 32,6→28,0 57,7→66,5 25,5→20,8 62,2→58,9 5,8 -5,1→-5,8

Est. 4,7 9,4→3,8 33,7→28,6 56,9→67,6 20,3→18,6 18,6→55,1 -3,4→5,9 -4,2

Hung. 2,2 18,2→4,4 46,1→30,4 35,7→65,2 10,3→22,2 61,6→54,7 5,2→-0,7 0,9→-0,4

Latv. 4,3 18,2→4,0 45,2→22,4 36,6→73,6 8,7→19,2 56,2→62,7 5,9→5,1 -0,5→- 11,5

Lithu. 4,5 13,4→4,6 35,5→30,9 51,2→64,5 18,8→20,1 65,0→65,1 8,6 -6,2→-6,9

Mac. 2,7 13,0→11,9 34,5→29,6 52,5→58,5 19,8→19,5 70,4→76,5 1,0→5,0 -8,9→-18,6

Mold. 4,9 34,6→18,6 31,9→18,0 33,5→63,3 18,8→18,2 60,1→91,1 7,6 -10,9→-36,8

Mont. 3,7 10,7 21,8 67,5 19,9 84,3 -28,2

Pol. 3,9 7,3→4,4 37,8→30,8 54,9→64,8 19,8→18,1 60,4→63,4 8,1→4,1 -0,5→-2,6

Rom. 4,2 20,0→10,8 42,1→33,3 37,9→56,0 12,1→11,2 69,4→72,1 -6,5→11,0 -6,3→-8,4

Serb. 3,9 13,2 28,6 58,2 20,3 79,7 21,2 -20,8

4. Evidentna korelacija niskih ekonomskih stopa rasta u najrazvijenijim ekonomijama, sa opadanjem učešća (zanemarivanjem) realne ekonomije i prefereriranjem usluga - finansijalizacijom u njima

Iz gore prezentovane tabelarne faktografije upadljivo je to da u rangiranju po ostvarenom proseku ekonomskih stopa rasta u protekloj deceniji G7 zemlje zauzimaju upravo sedam poslednjih mesta u posmatranom uzorku.

Pritom je na strani formiranja GDP upadljivo sledeće:

(a) kod svih ovih zemalja u protekloj deceniji u odnosu na jednu od prethodne dve (80-89 ili 90-99) približno je prepolovljeno učešće agrokultura u formiranju GDP (kol. 3);

(b) došlo je i velikog pada učešće industrije u formiranju GDP (kol. 4): najviše kod U.K. (čak za oko 15 procentnih poena), zatim nešto manje, ali ipak drastično kod Nemačke, Japana i U.S.;

(c) drastično je poraslo učešće usluga u formiranju GDP (kol.5) – a empirijski se zna da je u tome lavovski udeo imaju finansijske usluge koje proističu iz finsijalizacije najrazvijenijih kapitalističkih ekonomija, o kojoj smo pisali na ovom sajtu u članku “Finansijalizacija – od sjaja do očaja”; najviši porast je opet kod U.K. (za više od 15 procentnih poena), zatim nešto manji, ali opet upadljivo visok, kod Nemačke, Japana, U.S i Francuske;

Ako sada, ostajući još kod grupacije najrazvijenijim G7 zemalja, pažnju prebacimo na drugu (desnu, pandam) stranu, na stranu upotrebe/potrošnje GDP, lako uočavamo:

(i) da najviši nivo javne potrošnje (kol. 8) ima Francuska (23,6% od GDP) i U.K. (21% ),

(ii) da u kategoriji veće specifične težine, u potrošnji domaćinstava (kol. 7), ubedljivo najveći udeo imaju domaćinstva u U.S. (čak sa 70,3% od GDP); omah do njih je U.K. (64,7), ali ni druge G7 zemlje baš ne zaostaju baš mnogo.

Posmatrajući samo ove dve vrste upotrebe/potrošnje GDP, neshatljivo je to da se kao “prvooptužena” kategorija redovno ističe država, javna potrošnja (valjda u skladu postulatom neoliberalizma da bi državu trebalo “proterati”, ili barem drastično potisnuti, u svim domenima pa i u potrošnji). Nasuprot tome o hipertrofiji potrošnje domaćinstava se ćuti, iako ona ima daleko veći ponder i uticaj na ostvarivanje nedovoljnih stopa štednje i investicija, a u nekim sluačajevima (na primer U.S.) i na visok externi deficit.

5. Bitno drugačija korelacija ostvarivanja ekonomskih stopa rasta sa formiranjem i upotrebom GDP u manje razvijenim, ali propulzivnijim emerging and developing ekonomijama

Iz dole prezentovane tabelarne faktografije može se uočiti da je korelacija ekonomskih stopa rasta i formiranja i upotrebe GDP, bitno drugačija kod zemalja iz grupacije B. Drastična razlika je u tome što se u ovoj grupaciji ostvaruju znatno više stope ekonomskog rasta koje korespondiraju sa znatno drugačijom procentualnom strukturom udela i u formiranju GDP:

(i) u strukturi formiranja GDP, znanto je veći udeo realne ekonomije (agrokultura i industrije) a mnogo umereniji (mada rastući) udeo komponente usluga. Iako se to iz raspoloživih podataka ne može videti, ali je empirijski opštepoznato da ove zemlje nemaju ekstremno “razvijene” finansijske sisteme, pa je malo verovatno da u kategoriji usluga hipetrofirajuću ulogu ima finansijalizacija, kao što je slučaj u većini najrazvijenijih zemalja;

(ii) u strukturi upotrebe GDP u ovoj grupaciji bitno je manje učešće finalne potrošnje, i državne, javne a još izraženije u domenu one druge, veće komponente – potrošnje domaćinstava. Logična rezultanta ove činjenice je da se u ovoj grupaciji ostvaruju mnogo više stope štednje/inesticija (capital formation). Razume se, sa poznatim pozitivnim povratnim uticajem na rast GDP.

Ovaj uopšteni iskaz biće i jasniji i ubedljiviji ako ga prezentujemo i u obliku numeričke komparacije zemalja BRIK grupacije, kao reprezentanta manje razvijenih ali propulzivnih zemalja, sa najrazvijenijim zemljama koje čine grupaciju G7 a reprezentuju i druge razvijene zemlje, u kojima je došlo do zanemarivanja realnije ekonomije u korist hipertrofirane finansijalizacije, odnosno u kojima je na drugoj strani hipertrofirao potrošački mentalitet na štetu formiranja zadovoljavajućih stopa štednje i investicija - capital formation.

Komparacija stopa ekonomskog rasta i strukture formiranja i upotrebe GDP, kod G7 i BRIK zemalja, u prethodnoj deceniji (u % od GDP)

Prosek stopa

rasta

Prosek udela

agrukult. i

indusr. u formir.

GDP

Prosek udela

usluga u formir.

GDP

Prosek udela

potrš. drž. i

domać. u upotrebi

GDP

Prosek udela

štednje/investic. u

upotrebi GDP

Prosek externog

suficita/deficita

1 2 3 4 5 6 7China 10,3 58,7 41,3 53,6 12,6 4,5India 7,4 46,9 53,0 71,1 10,5 -2,7Russia 5,3 41,1 58,9 67,1 14,8 11,6Brazil 3,7 33,9 66,1 81,3 5,3 1,1Canada 2,2 33,8 66,1 76,0 4,2 2,7France 1,4 23,5 76,5 80,5 1,5 -0,4Germany 1,2 30,3 69,6 76,9 0,1 4,6Italy 0,7 29,2 70,8 79,1 0,7 0,0Japan 0,9 31,6 68,5 75,8 -1,3 1,2U. K. 2,0 24,6 75,4 85,7 1,8 -2,6U. S. 1,8 23,4 76,7 86,2 0,1 -4,5

6. Karakteristike ostvarivanja ekonomskih stopa rasta u korelacije sa strukturom formiranja i upotrebe GDP, u grupaciji zemalja (C.) koju čine zemlje šireg okruženja Srbije

Osnovno obeležje zemalja ove grupacije je velika heterogenost i stopa ekonomskog rasta (rasta GDP) i strukture komponenata njegovog formiranja; a posebno su izražene heterogenosti i nekonzistentnosti u domenu upotrobe/potrošnje GDP.

Lako su uočljivi uočljivi paradoksi:

1) jedan broj zemalja – Albanija, B-H, Makedonija, Modavija, Crna Gora, Srbija - ostvario je u prošloj deceniji relativno zadovoljavajuće, ili čak visoke stope rasta uz enormno visoku potrošnju

domaćinstava, a neke i uz visoku javnu potršnju - Mađarska, Estonija, Litvanija, Hrvatska, Srbija; razume se, to je skupo plaćeno na jedan ili više načina:

- tranziciono oborenom statističkom bazom, tj. niskim nivo GDP;

- niskom, ili čak negativnom štednjom (capital formation);

- enorminim deficitima u ekonomskim odnosima sa inostranstvom i prezaduživanjem radi njihovog pokrivanja.

2) Ovu grupaciju čine postranzicione zemlje, i one, više ili manje, trpe posledice poznate formule tranzicionog market fundamentalizma, koja se može, i mora skicirati u nekoliko kratkih teza koje su dominirale naročito u provom tranzicionom periodu (uz napomenu da je ta filozofija u nekim zemljama, a Srbija je jedna od njih, preživela sve do danas):

- staro, “socijalističko”, neefikasno, je nepopravljivo loše i treba ga što pre i što temeljnije destruisati;

- na tako rašćićenom terenu nicaće kao pečurke nova, razvojno propulzivna, mala i srednja preduzeća, a posebno veliku razvojnu ulogu odigraće strana direktna ulaganja u realnom obliku, greenfield invesments,

- to se, istina, neće moći ostvariti baš “preko noći”, ali u međuvemenu privrede razvijenih zemalja će “priskočiti u pomoć” i zadovoljavati potrebe tražnje potrošnje u devastiranim tranzicionim zemljama;

- a to što u njima neće imati gde da se zarađuje, da bi se mogli kupovati - neće biti problem: razvijene zemlje će biti širokogrude u kreditiranju. U predkriznoj eri, u eri rastuće finansijalizacije, to nije izgledalo kao problematičan izvor egzistencije...

3) Tako rađao postsocijalistički, postranzicioni kapitalizam: rđavom privatizacijom devastirana relna ekonomija, uspostavljanje novokapitalističkih odnosa, bolje rečeno tajkunskog kapitalizma slabih preduzetničkih osobine i male razvojne sposobnosti, jačanje potrošačkog mantaliteta u društvu u celini, sa hipetrofiranom “statusnom potrošnjom”, slabom štednjom (akumulacijom) i krajnje nedovoljnim produktivnim investicijama, uz veliku dužničku zavisnost, tačnije zavisnost od rastućeg zaduživanja, koje se sve teže ostvaruje u uslovima svođenja hipetrofirane finansijalizacije u najrazvijenijim ekonomijama na normalne relacije.