II.pdfSLOBODA JE ODGOVORNOST PREMA ISTINI* Draga bratijo sve{tenici, draga bra}o i sestre,D anas smo prustupili svetoj tajni ispovesti, rastereti - li svoje du{e pred duhovnikom. Ovo

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Odabrana dela

Kwiga tre}a

BESEDE££

Izdaje:

IK �Dabar�

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun - Sarajevo 2008. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA NIKOLAJA

Izdaje:

Izdava~ka ku}a �DABAR�

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Sin|el Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Sin|el Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, prof.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

�GRAFIÂR�

Uìce

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-

PREDGOVOR

4 Besede ££

BESEDE

SLOBODA JE ODGOVORNOSTPREMA ISTINI

*

Draga bratijo sve{tenici, draga bra}o i sestre,

Danas smo prustupili svetoj tajni ispovesti, rastereti-

li svoje du{e pred duhovnikom. Ovo je sveta tajna koju

mi sve{tenici savr{avamo kada neko od na{ih paro-

hijana zaèli. Ispovest je du`nost, pred Bogom i wegovim sve-

tim Jevan|eqem, svih pripadnika svete pravoslavne Crkve, a

nas sve{tenika da o woj podu~avamo verne.

Potrebno je, naro~ito u na{em vremenu, da se isti~e jedna

od istina iz Jevan|eqa: �postoje nepromenqive i nepomerqive

granice izme|u dobra i zla�. Ciq Crkve je pozivati i priziva-

ti qude dobru. Bo`je zapovesti uvek se ti~u ~oveka. Bog je dao

kqu~eve Crkve svetim Apostolima, a sveti Apostoli predali

ih svojim naslednicima � sve{tenstvu. Tako, u ovom vremenu

kqu~eve Crkve na{e drìmo mi, da istu otvaramo, qude od gre-

ha le~imo i dobro umnoàvamo.

Na{e vreme izobiluje mnogima disharmonijama i sukobima

sa sopstvenom save{}u. To ne zna~i da je istina izgubila od svo-

je istinosti, dobro od svoje dobrote. O~igledno je, uvek su pro-

tivre~nosti bile nespojive, merene Hristovim Jevan|eqem. Ne-

ma sumwe, ima pojava gde je od greha stvoren mit. Tu i u takvoj

prilici greh je postavqen u sadràj sopstvenog ìvota i u~i-

wen prvim zahtevom ìvota. ôveku na{eg vremena smetaju je-

van|elske norme. To bi se jevan|elskim jezikom reklo: �pri{i-

vawe nove zakrpe na staru haqinu�. Propagirawem ideje �sve je

dopu{teno� kr~i se put civilizacijske smrti, moralnom rasulu.

Istorija ~ove~anstva zna za duhovne kataklizme, za ru{ewa do-

stojanstva ~oveka i otpade od Boga.

U ovogodi{woj vaskr{woj poslanici, izme|u ostalog, veli

se: �Qudi na{eg veka su gledali sa puno poverewa i nade u ovo

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 7

* Beseda na ispovesti sve{tenika u Drvaru, 1979. g.

na{e moderno vreme. Naro~ito su se radovali brzom napretku

tehnologije, medicine i nauke uop{te. Me|utim, pored ovog zna-

~ajnog napretka, duhovno i moralno zlo je napredovalo daleko

brè. Stoga su posle velikih nada do{la velika razo~arewa.

Mnogo se govori i pi{e o umirawu prirode, zaga|enosti vazdu-

ha, o zatrovanosti zemqe, hrane i vode. U najnovije vrme poja-

vquju se kwige, rasprave, filmovi i razni natpisi koji nose

tragi~ne naslove, kao na primer: �Na poqima smrti�, �Na{e

vreme � te{ki bolesnik� �Apokalipsa sada{wosti�, �Posled-

wi dani na{eg vremena�. Veliki broj qudi u svetu i kod nas,

zbog ose}awa straha i neizvesnosti, izgubili su i smisao za ì-

vot, pa su, razo~arani u sve i svakoga, po~eli da beè od stvar-

nosti, gube}i se u alkoholizmu, narkomaniji, podzemqu razuzda-

nih zabava, nasiqa i zlo~ina. Me|u ovima je najstra{niji veli-

ki porast samoubistava, koji predstavqa pravu tragediju ~ove-

~anstva, koja se nije de{avala ranije ni u najsudbonosnijim ne-

sre}ama na{e istorije.�

ôve~anstvo se danas malo zanima smislom velikog i na-

stupaju}eg praznika Hristovog Vaskrsewa, a pre toga i strada-

wa. Ne postavqa pitawe za{to je Bog do{ao na zemqu, postao

~ovek, sa nama bitisao, a mi ga mu~ewima i smrti predali, i za-

{to je vaskrsao i vazneo se na nebo? Za{to je ustanovio svoju

svetu Crkvu na zemqi? Za{to se i danas ~uju zvona sa crkvenih

zvonika? Koga ona to pozivaju i za koga i kome sve{tenik sluì

svetu Liturgiju? Za{to je Bog ustanovio molitvu, post, ispove-

dawe grehova, pri~e{}ivawe svetim i ìvotvornim Telom i

Krvqu Hristovom? O svemu tome malo se misli, a Bog stalno

o~ekuje na{ povra}aj svojoj pravoj stvarnosti, sebi, onom prvo-

bitnom stawu u kojem se brat na{ Adam nalazio pre pada u greh.

Poku{ajte se sasvim prisebno i kontrolisano pripremiti

postom i molitvom za svetu ispovest i pri~e{}e, pa }ete videti

koliki je to napor, i koliko se mora imati samosavla|ivawa da

bi se odbili i odbacili svi oni nevidqivi predlozi ne~astivo-

ga. Tada se vidi i ose}a, na koje na~ine on sve deluje i {ta sve

predlaè. Ako uz to ~itamo Sveto pismo, jasno }emo uo~iti sa

kakvim sve predlozima istupa, kako se umiqava i pokazuje u svo-

joj odvratnosti. Svako odbijawe ne~astivog je prava du{evna ra-

dost, doìvqaj Boga i Wegovog svetog Jevan|eqa. U vezi sa na-

{im hri{}anskim � jevan|elskim ìvotom, Beseda na gori je

8 Besede ££

proklamacija kulture ìvota. U ìvotu kakav se iznosti u Be-

sedi na gori, sloboda je uvek odgovornost prema Istini, a nika-

ko pokrivawe zla niti opravdawe anarhije. ôvek je vazda bio i

ostao eti~ko bi}e koje ne sme sebe li{iti Istine. Zato Hri-

stos stalno poru~uje: �Verujte u Boga i u Mene verujte�

(Jn. 14,1). Kada ne bi bilo tako i da nije stalnog prisustva iza-

branih, bili bismo prepu{teni haosu qudskih mi{qewa i za-

bluda, utopili bismo se u vrtlog qudskih nemira.

Davno se u na{im bioskopima davao film �Slika Dorijana

Greja�. Taj film je imao veliki pou~ni, pedago{ki i moralni

zna~aj. Re~ je o jednom mladi}u, glavnoj li~nosti u filmu, izu-

zetne lepote, duhovne i telesne. Ali, kako je taj mladi} sve vi-

{e gre{io, telesno je postajao sve ru`niji. Kada je toliko ogru-

beo du{om, tj. uvalio se u greh, nije ni svoje lice poznao u ogle-

dalu. Upla{io se samoga sebe i prosto nije mogao poverovati da

je to on! Tako, greh ne ulep{ava qudsko bi}e, nego ga kvari.

O ovoj problematici moè se mnogo govoriti i pisati, iz-

nositi primeri koji se ti~u naro~ito nas sve{tenika, jer smo

od Boga postavqeni za duhovne lekare du{a qudskih. Nas sveto

Jevan|eqe, i naro~ito u wemu ona najve}a vrlina me|u vrlina-

ma, nazvana od svetog Jovana Zlatousta �krunom svih vrlina� �

qubav, prema Bogu i bli`wem, obavezuje na sve{teni~ku snis-

hodqivost, istrajnost, {irinu i opra{tawe, dijagnozirawe bo-

lesti i le~ewe, na sopstveno istrajavawe u stalnoj dostojnosti

blagodati sve{tenstva.

Zato smo ovaj dan odredili i u ovom hramu Svetoga Save,

prvog srpskog prosvetiteqa, u~iteqa, podvi`nika, molitveni-

ka i uzora svima nama, pristupili svetoj tajni ispovesti, da kao

gre{ni qudi ispovedimo svoje grehe pred duhovnikom.

Ovo u~inismo i pred va{im o~ima, draga bra}o i sestre,

kako ne bi neko zlonamerno pomislio da se sve{tenici ne ispo-

vedaju, a od vas traè da doznaju va{e pogre{ke. Ispovest je ta-

kva sveta tajna koja obavezuje svakoga. Savestan hri{}anin i

pravoslavac ispoveda se kada god na|e za potrebno. U stara vre-

mena, kada su qudi bili u crkvi a ne pored crkve, kada su vi{e

od nas bdili nad svojom du{om, ~e{}e su se ispovedali. To mo-

èmo ~initi i mi � da bismo sebe u~inili boqima, korisniji-

ma, ne samo sebi i svojoj svetoj Crkvi, nego i svojoj porodici,

svome susedu, mestu gde ìvimo, svojoj otaxbini.


Danas se sa ovoga svetoga mesta se}am u molitvama sviju vas

i svih me{tana ovoga grada. @elim svima bogougodan ìvot i

napredak prvenstveno na duhovnom planu, a zatim i u svima dru-

gim potrebama du{e i tela.

Bog vas sve blagoslovio i svakim svojim dobrom obradovao.

Zahvaqujem mnogo Preosve}enom Vladici Stefanu, na{em

nedavnom Arhijereju, {to nam je bratoqubivo poslao igumana

Julijana, sabrata i inoka studeni~ke isposnice, da nas ispovedi,

pou~i i od greha razre{i.

Neka je blagoslov Bo`ji na svima vama, od sada pa do kraja

ìvota, zatim, nad ovim mestom i na{om otaxbinom do kraja ve-

ka. Amin.

Episkop dalmatinski Nikolaj

10 Besede ££

O NEPRESTANOM GLEDAWULICA BO@JEG

*

Javi}e se slava Gospodwa i svako }e telo vide-

ti. Jer usta Gospodwa (tako) govori{e.

(Is 40,5)

Udaleko davnija vremena od ove svetiwe obe}ao je Go-

spod javiti se qudima u slavi svojoj. To su qudi ~uli, u

Svetome pismu pro~itali i � zaboravili. Gospod nije

zaboravio obe}awe svoje, jer su re~i Bo`je kao kule kamene koje

se ne ru{e. Dok Wegov dolazak nije bio neophodan, on je odlagan

i On je slao svoje zamenike, An|ele i Proroke. Ali kada je zlo

toliko poraslo u svetu da ga An|eli nisu mogli sagoreti svojom

svetlo{}u niti Proroci umawiti svojom re~ju, tada je Bog is-

punio svoje davna{we obe}awe i do{ao sa slavom i u slavi svo-

joj.

Divan je Bog u delima svojim

Kao {to se pojavquje pesma slavuja, a slavuj ostaje skriven;

kao {to sunce svetli boànskom svetlo{}u, a wegov izvor osta-

je skriven; kao {to se ~uju glasovi gromova i vetrova, a davalac

ostaje skriven; kao {to planine i poqa pokazuju svu lepotu svo-

ju, a On u svoj lepoti svojoj ostaje skriven; kao {to cve}e poka-

zuje raznovrsnost boja i mirisa i miri{e, a On davalac ostaje

skriven; kao {to se um qudski pojavquje kroz govor i dela, a

Wegov Boànski um ostaje skriven u zati{ju od larme i pohvala

qudskih po{te|en � tako je i slava Gospoda Hrista ostajala

skrivena sve do onoga trenutka kada je bilo najpotrebnije i naj-

celishodnije da se projavi i bude svima od koristi.


* Propoved na Preobraèwe u manastiru Krki 1980. g.

On nas u~i sa svim onim {to ~ini. Zato je divan Bog u de-

lima Wegovim, protegnutim od postawa sveta do danas. Posebno

od ro|ewa u pe}ini pa do raspe}a na Krstu i daqe. Gospod je jed-

na ìva pouka qudima u svakom pogledu. Tako je On ìva pouka

i svojim Preobraèwem na gori Tavorskoj. Tada se On preobra-

zio, prosijav{i kao svetlost sunca pred dvojicom qudi iz onog

sveta koji i nas ~eka, Mojsijem koji je umro i prorokom Ilijom,

koji do danas nije umro ve} se u telu uzneo na nebo. Bili su tu

prisutni trojica svetih Apostola, Wegovih bliskih saradnika:

Petar, Jakov i Jovan. Ovim ~inom Hristos nije izazvao radozna-

lost masa, ve} je lagano kora~ao Krstu, Golgoti, o ~emu je vodio

razgovor sa Mojsijem i Ilijom. Apostolima je pokazao prosla-

vqene qude iz onoga sveta, a oni od jake svetlosti popada{e na

zemqu i ne mogo{e u wu gledati.

Svaka ~ista istina donosi radost i slavu

Boì} nam je objavio tri radosti: slavu, mir i dobru voqu.

Preobraèwe Gospodwe nam tako|e donosi tri radosti: slavu,

mirno}u qudi iz onoga sveta i dobru voqu svetih Apostola da

naprave tri senice: jednu za Gospoda, drugu za Mojsija i tre}u za

Iliju, jer im je �tu dobro biti�.

Hristovi savremenici nisu znali za ove tri radosti zbog

pomra~enosti uma svoga; oni su ih izvrnuli naopako. Qudi nisu

znali za drugu slavu do za onu koja od qudi dolazi. Nisu znali za

drugi mir do za onaj koji je osiguran slabo{}u suseda. Nisu zna-

li za drugu voqu do za onu koja gospodari. ôvek je traìo sebi

slavu od qudi, osiguravao mir oru`jem i klawao se vrlo mnogo

voqi onoga ko je sa wim vladao.

U to vreme izraiqskim narodom vlada{e Rimqani. Kod

tih zavojeva~a, umesto istine o pravoj slavi vladala je sujeta,

umesto istine o pravom miru vladao je strah i umesto istine o

dobroj voqi vladala je ropska zlovoqa. Tako je onda{wi svet

bio li{en ovih dobara. Pojava Hrista, Wegova re~ i dela su bi-

li ne{to novo {to se do tada nije ni ~ulo ni videlo u Izraiqu.

Tako je onda{wi svet bio posve osiroma{io boànskim vrlina-

ma.

Posmatraju}i wih, pitamo vas: Moè li onaj koji nema sla-

vu dati je drugome? Moè li go ~ovek dati ode}u drugome? Kako

12 Besede ££

moè ~ovek ~oveku ~initi slavu kada je slava Bo`ja svojina?

Govori li oko oku u no}i: osvetli me? Zbori li zrno zrnu u

utrobi zemqe: oìvi me? Ne, nego sve ~eka jutro kada }e se na

nebeskom svodu pojaviti sun~ani krug da obasja, zagreje, oìvo-

tvori i obraduje sve tvari. Ne upu}uje li Crkva slavu Bogu sva-

koga dana? Upu}uje. êsto se moli: �Slava Tebi, Boè na{, sla-

va Tebi! Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu! Slava, Gospode, ro-

|ewu Tvome! Slava, Gospode, milosr|u Tvome! Slava, Gospode,

Preobraèwu Tvome!� I tako redom. Nije li danas u svetom Je-

van|equ pro~itano za Gospoda Hrista: �Preobrazi se pred wi-

ma, i zasija se lice Wegovo kao sunce, a haqine Wegove posta{e

bele kao sneg�, a zatim: �oblak sjajan zakloni ih�, i sveti apo-

stoli ~u{e glas sa neba: �Ovo je sin Moj qubqeni, koji je po

Mojoj voqi, Wega poslu{ajte�? Tako je istina o slavi Bo`joj

mnogo puta objavqivana i posvedo~ena.

Mi hri{}ani znamo da je slava u Bogu i od Boga jedino mo-

è dolaziti. Sva slava koju qudi poseduju nije wihova i od wih,

ve} Bo`ja. Ovo znaju}i, deca Bo`ja podsecaju u sebi korewe sva-

ke sujete, koja se veoma mnogo ra{irila, i samo {to joj nisu po-

dignuti hramovi.

Pita Gospod pravednog Jova: �Opa{i se sada kao ~ovek, ja

}u te pitati a ti mi kazuj:

Gde si ti bio kada ja osnivah zemqu? Kada joj odredih me-

re? Na ~emu su podno`ja wezina uglavqena? Ko joj je metnuo ka-

men ugaoni? Ko je zatvorio more i rekao mu: dovde }e{ dolaziti

i daqe ne}e{, i tu }e se ustavqati ponositi valovi tvoji?

Jesi li dolazio do dubina morskih? Jesu li ti se otvorila

vrata smrtna? Jesi li video vrata sena smrtnoga? Jesi li ulazio

u ~uvarnice sne`ne, ~uvarnice gradne jesi li video?

Ima li da`d oca i ko je rodio kapqe ki{ne rose? Zna{ li

red nebeski i moè{ li ti ure|ivati vladu wegovu na zemqi?

Ko je metnuo u srce ~oveku mudrost i ko je dao du{i razum? Ka-

ì ako zna{ sve to i ako si razuman!� (Jov gl. 38).

A ~ovek odgovori: �Slu{aj, Gospode, kada progovorim, i

kada zapitam, kaì mi. U{ima slu{ah o Tebi, a sada te oko moje

vidi� u svoj slavi Tvojoj. Ni{ta sam pred Tobom i maleno je mo-

je znawe o svemu onom gde si Ti utkao slavu svoju. �Mi videsmo

slavu Wegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i

istine� (Jn 1,14), veli sveti Jovan Bogoslov.


Sveti apostoli kao~ovekoqubqe, mu~eni{tvo i devstvenost

Pomenuli smo da nam je praznik Preobraèwa doneo tri

radosti: slavu, mir i dobru voqu, isto kao i praznik Hristovog

ro|ewa. Sveta trojica Apostola su nosioci triju vrlina: vere,

nade i qubavi, kojima je utvr|ena prvenstvuju}a Crkva. Osim

toga, ova tri sveta apostola su nosioci: ~ina bogoqubaca, ~ina

mu~enika i ~ina devstvenika, koji su se udostojili gledati Hri-

sta u Wegovoj nebeskoj slavi.

Sveti apostol Petar izobraàvao je ~ovekoqupce, jer on,

po svedo~anstvu svetog Zlatousta, usrdnije od svih qubqa{e

Hrista. Koliko ~ovek u vremenskom svom ìvotu qubi Hrista,

toliko }e u ve~nom ìvotu biti qubqen od Hrista i nasla|iva-

ti se gledawem lica Wegovog, kao {to je sam rekao: �Ja qubim

one koji mene qube� (Pri~ 8,17) i opet: �Ko Mene qubi, toga }e

qubiti Otac moj; a ja }u ga qubiti i javi}u mu se sám� (Jn 14,21).

Sveti apostol Jakov izobraàva ~in mu~enika, ne samo

onih koji ima|ahu krv svoju prolivati za Hrista, nego i onih

koji bez prolivawa krvi svakog dana umiru za Hrista, raspiwu

telo svoje sa èqama i strastima. Re~ Jakov prevedana na na{

jezik zna~i prepre~iteq, borac, pobediteq, a sve to ne moè

biti bez stradawa. Stoga, svaki koji se bori na Hristovom putu,

sli~an je Jakovu � mu~enik i silan borac, i po meri svojih napo-

ra proslavi}e se sa Hristom pobediteqem. Tako, Jakov prvi od

apostola duàn be{e prikloniti glavu svoju pod ma~, radi nade

Izraiqeve.

Sveti Jovan devstvenik izobraàvao je ~in onih koji ~uva-

ju ~istotu tela i duha, kojima se daje naro~ita blagodat da vide

Boga u slavi, po re~ima samog Gospoda: �Blaèni ~isti srcem,

jer }e Boga videti� (Mt 5,8). Uzimaju}i ovu trojicu apostola sa

sobom, Gospod pokazuje wima i nama mnogo: Petra u qubavi, Ja-

kova u mu~eni{tvu i Jovana u ~istoti, tj. da po mo}i svojoj pod-

raàvamo Bo`je ugodnike. Ko hodi po dolini, kako moè videti

{iroka prostranstva? Ko se brine samo o ovom ìvotu, kako

moè shvatiti blaga budu}eg ìvota? Gmizavci {to gmiù po

zemqi i ìvotiwe {to ìve na zemqi, ne mogu gledati sunce.

Tako i um ~ove~ji, pogruèn u zemnoj ta{tini, nikako ne moè

videti slavu Hristovu, i razumetni praznik Preobraèwa i bi-

14 Besede ££

ti ozaren blagoda}u Bo`jom. �Podigni umne o~i svoje, ~ove~e,

od zemnog ka nebeskom, od sada{weg ka budu}em, od ùdwe ka ni-

zinskom ka ùdwi za visinskim, pa }e{ saznati kakav je Bog

Izraiqev, kako je sladak Isus, kako je divna qubav Wegova, i

nasladi}e{ se boànskim otkrivewem Wegovim�, veli blaèni

Teofilakt.

Tako danas u ovoj drevnoj i velikoj svetiwi sabrasmo se da

proslavimo ovaj veliki praznik i du{e svoje izlijemo pred Go-

spoda. Da se podignemo na goru vrlo visoku na{im mislima, mo-

litvenim èqama, jevan|elskim vrlinama i ìvotom hri{}an-

skim, kako bi i nas, na{e domove, srodnike, prijateqe, sav ime-

tak na{ i veru na{u blagoslovio i rekao: Evo, javila se i vama

slava Gospodwa. Uvek je moète gledati kada se nalazite u Bogu

po svojim duhovnim mo}ima.



16 Besede ££

SVI SE PEWEMO NA DUHOVNI TAVOR*

Tre}e godine Svoje propovedi na zemqi, Gospod Isus

Hristos, pribliàvaju}i se dobrovoqnom stradawu

radi spasewa na{eg, po~e kazivati u~enicima da Wemu

vaqa i}i u Jerusalim i mnogo postradati od stare{ina i glava-

ra sve{teni~kih i kwièvnika, i da }e ga ubiti (Mt 16,21). On

to po~e govoriti u~enicima u okolini Kesarije Filipove, kada

Ga Petar ispovedi kao Sina Bo`jeg re~ima: �Ti si Hristos,

Sin Boga ìvoga� (Mt 16,13). Spasove re~i o stradawu i smrti

silno oàlosti{e u~enike, naro~ito apostola Petra, koji sta-

de odvra}ati Gospoda od toga govore}i: �Boè sa~uvaj! To se ne-

}e dogoditi� (Mt. 11,22). Primetiv{i oàlo{}enost Svojih

u~enika i èle}i da im olak{a, Gospod obe}a pokazati nekima

slavu Svoju koju }e On imati po Svome stradawu rekav{i:

�Imaju neki me|u ovima {to stoje ovde koji ne}e okusiti smrti

dok ne vide Sina ôve~jega gde ide u Carstvu svome� (Mt 16,28).

Posle {est dana Gospod, pra}en u~enicima i mno{tvom na-

roda, krenu iz okoline Kesarije Filipove u predele Galileje i

stiè predve~e do galilejske gore Tavor. Imaju}i obi~aj da se

no}u povla~i od svojih u~enika radi usamqene molitve Bogu

Ocu, Gospod Isus, ostaviv{i narod pod gorom i uzev{i sa sobom

od u~enika samo Petra, Jakova i Jovana, uzi|e sa wima na vrh

Tavora da se pomoli. I udaqiv{i se malo od wih, stade se moli-

ti. A tri u~enika, umorni ne{to od pewawa na visoku goru, ne-

{to od duge molitve, zaspa{e kao {to kazuje jevan|elist Luka:

�Petar i koji bejahu s wim behu zaspali� (Lk 9,32). Dok oni spa-

vahu i rasvit be{e na pomolu, Gospod Hristos se preobrazi bli-

staju}i slavom Svoga Boànstva, i po nare|ewu Wegovom, pred-

stado{e Mu dva proroka: Mojsije od mrtvih, Ilija iz raja, govo-

rahu s Wim o izlasku Wegovom koji mu je trebalo savr{iti u Je-

rusalimu.


* Beseda na Preobraèwe u Sabornoj crkvi u [ibeniku 1981. g.

Ovaj razgovor i pojava naro~ite sile probudi{e apostole,

i oni vide{e neiskazanu slavu Gospodwu: lice Mu je sijalo kao

sunce, haqine Wegove ble{tahu kao sneg, i dva ~oveka stajahu u

toj slavi i govorahu s Wim. Od toga u~enike spopade strah. I

otkrivewem Svetoga Duha oni odmah pozna{e u tim qudima Moj-

sija i Iliju i razume{e da se razgovor vodi o dobrovoqnom

stradawu Hristovom.

Slu{aju}i razgovor, u~enici stajahu s trepetom, nasla|uju-

}i se u isto vreme gledawem Boànske slave, koliko to be{e

mogu}e za wihove telesne o~i. I sam Gospod im pokaza od Svoje

slave onoliko koliko to moè videtni priroda ~ove~ja a ne li-

{iti se vida: jer je nemogu}e smrtnome ~oveku videti nevidqi-

vo, besmrtno Boànstvo. Mojsije je u starini molio Boga da mu

na o~igledan na~in pokaè slavu Svoga Boànskog Lica, ali mu

je Gospod odgovorio: �Ne moè ~ovek lice moje videti i ìv

ostati� (2 Moj 33,20).

A kada razgovor sa Mojsijem i Ilijom be{e pri kraju i

apostoli Duhom Svetim saznado{e za wihov odlazak, oàlosti

se Petar {to }e proroci oti}i iz o~iju wihovih, i èle}i da se

neprestano nasla|uju divnim prizorom slave Hristove i ~asnih

proroka, on se osmeli i re~e: �Gospode, dobro nam je ovde biti;

i da na~inimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju i jednu

Iliji� (Lk 9,33).

Dok Petar to govora{e, svetao oblak, koji oba proroka be-

{e doneo Hristu i koji se, opet po Bo`jem nare|ewu, imao uzeti

ih i odneti svakoga na svoje mesto, zakloni apostole okruìv-

{i vrh gore; i jo{ vi{e se upla{i{e apostoli kada, priblià-

vaju}i se Hristu, za|o{e u oblak i ~u{e iz oblaka glas koji go-

vora{e: �Ovo je Sin moj qubazni, Wega poslu{ajte!�

Pri ovim re~ima odozgo, apostoli potpuno izgubi{e pri-

sustvo duha, i strahovito upla{eni, pado{e na zemqu. A kada

oni popada{e ni~ice, slava Gospodwa, i proroci s wom, sakri

se od wih. Gospod, pak, pristupiv{i u~enicima koji leàhu na

zemqi, dota~e ih se govore}i: �Ustanite, ne bojte se!� I podi-

gav{i o~i svoje, u~enici nikoga ne vide{e do Isusa sama. I po-

~e svitati, i oni stado{e silaziti sa gore, dok im Gospod zapo-

vedi da nikome ne kazuju {ta su videli dok On posle stradawa i

smrti ne vaskrsne, u tre}i dan iz groba. O oni umu~a{e, i niko-

me ne javi{e i{ta u one dane od onoga {to vide{e.

18 Besede ££

Dejstvo Preobraèwa Gospodweg dovoqno je opisano u

Svetom pismu i kod svetih u~iteqa Crkve. Svi su oni obja{wa-

vali zna~aj Praznika, pruàju}i hri{}anima izobilnu duhovnu

radost. I nama koji imamo pod rukom te pouke i re~i Otaca Cr-

kve, ni{ta drugo ne ostaje nego da pa`qivo slu{amo to u~ewe,

da se nasla|ujemo duhovnom trpezom, punom bogomudrih misli.

Gospodu koji u Svome Preobraèwu postade predmet pobo-

`nog divqewa za an|ele i qude, bilo je dovoqno koliko je poka-

zao slavu Svoju svima onima koji verom i pobo`no{}u posma-

traju ovaj sveti doga|aj. Prisustvo nekoliko osoba pokazalo

nam je da jedan pravednik ima ve}u vrednost nego mno{tvo gre-

{nika. Ovo je Gospod i u Starom zavetu pokazao na primeru

Mojsija i egipatskog faraona. Svetiteqi prevazilaze sve svo-

jom vredno{}u: �Boqi je jedan koji tvori voqu Bo`ju, nego dese-

tine hiqada bezakonika�.

ûli ste kako se Gospod pewao na Tavor radi molitve koju

je ~esto ~itao no}u. Uz to je Gospod rekao ovo: svi koji ho}e da

se udostoje nebeskih otkrivewa i vi|ewa slave Bo`je, treba da

ostave nizijska, zemna pristra{}a, i da potraè visinska, nebe-

ska blaga. Divno nas pou~ava sveti apostol Pavle: �Traìte

ono {to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga; mislite o

onome {to je gore, a ne {to je na zemqi, gde je ìvot va{ sakri-

ven s Hristom u Bogu� (Kol 3,1-3).

Biti gladan Hristom, draga bra}o i sestre, nije ni{ta ma-

we nego gledati Hrista. Sve ove vrline potrebne su onome koji

èli posti}i nebeska blaga i radosti, kao ptici krila: vi znate

da ptica ne moè leteti sa jednim krilom, niti se ~ovek moè

sa jednom od ovih vrlina uspeti na vrh savr{enog spasewa, jer

bez trudoqubivog ìvota nema dejstva, i trudoqubqe bez bogo-

mislija ne koristi mnogo. Sa dva krila ptica leti dobro, a sa

ove dve vrline � bogomislijem i trudoqubqem � svako lako uz-

lazi na misleni Tavor da ve~no gleda slavu Bo`ju. Tako i sveti

apostoli uze{e na se trud pewawem na visoku goru, da vide sla-

vu Preobraènog Gospoda.

U vrevi i meteù Gospod ne otkriva sebe kao u usamqeno-

sti. Istina, ponekad je usred qudske vreve mogu}e uznositi mi-

sli Bogu, ali ne tako lako kao u tihoj usamqenosti, jer tamo je

tako mnogo smetwi, a ovde pokoj i mir. Ne govori uzalud Gospod:

�Stanite, tj. povucite se iz vreve, i poznajte da sam ja Bog� (Ps


45,10); poznajte me, veli, va{im bogomislenim umovima koliko

sam milosrdan! Koliko samilostiv? Koliko qubavi imam za

one koje Me qube, i koliko me brzo nalaze oni koje me traè!

Poznajte me i brzo }ete me na}i. Saznav{i to, mnogi su beàli

iz mnogomete`nog sveta u pustiwsku ti{inu, potucali se po go-

rama i provalijama, kako bi se u samo}i posvetili Bogu, nasla-

|uju}i se radostima od op{tewa sa Wim. Veli sveti Damaskin u

jednoj pesmi: �Pustiwaci, koji su izvan sujetnog sveta, nepresta-

no ~eznu za Bogom�.

Divne su pouke dana{weg Praznika, bra}o i sesre. One is-

puwavaju du{u i unose radost u celo qudsko bi}e. Ko kao Bog

ume tako sna`no da zagreje qudsku du{u i duhovno je spoji sa ne-

bom? Uzalud se trude svi zidari na gra|evini ~ove~anstva ako

Gospod ne sazida taj dom, veli psalmopojac. Taj ~udesni neimar

zna gde }e koji kamen duhovnih dobrotedeqi postaviti i svojom

blagoda}u zaliti.

Pomolimo se Bogu na{em da telo na{e u~ini hramom Duha

Svetog, a du{u na{u {to sli~nijom sebi. Isto tako se pomoli-

mo da deca na{a uzrastu u strahu Bo`jem kako nam na ìvotnom

putu ne bi posrtala i bol nanosili svima odgovornim ~inioci-

ma. Pomolimo se za sve qude, stvorewa Bo`ja koji se trude ili

se ne trude na putu ka Carstvu Bo`jem � da ih Gospod duhovno

osnaì i blagoslovi, pa da jo{ vi{e osete koliko je velik i

blag Gospod. Pomolimo se i za sav imetak svoj, nad kojim se tako

mogo trudimo i znojimo, da nam od Boga bude blagosloven i bi-

ri}etan preko cele godine i uvek. Amin, Boè daj!


20 Besede ££

O PRIRODNOJ ISPOVESTI*

Ni{ta nema tajno {to se ne}e doznati, niti

{to sakriveno {to se ne}e otkriti.

(Mt 10,26)

Iema hri{}ana koji veruju da mnoge tajne me|u qudima

mogu ostati neotkrivene. Takvo verovawe stoji u pro-

tivnosti sa Jevan|eqem i sveznawem Bo`jim. Jevan-

|elska je istina: �Ni{ta nema tajno {to se ne}e doznati�. Ovo

je jedna od onih jevan|elskih istina koja se lako moè dokazati

ìvotnim iskustvom. Vrlo su retki qudi koji mogu dràti taj-

nu u sebi, ~ak i onu negativnu po wih. Ako jedna tajna ne iza|e

kroz vrata usta, iza}i }e kroz prozor o~iju. �Podigni o~i i po-

gledaj pravo�, obi~no se govori onima od kojih se traì da govo-

re istinu. Nema sumwe, o~i izdaju la`qiv jezik. Celo pona{a-

we izdaje kradqivca, kao i ubicu, sveca i heroja. Posmatraju}i

naro~ito ono divno letwe nebo osuto zvezdama, nehoti~no pita-

mo: kakav je ono beli~asti put preko neba? U narodnom verova-

wu dobijali smo odgovor: to je Kumova slama, tj. kum kumu je

krao slamu i nose}i ku}i prosipao, pa se taj greh pokazao na ne-

bu. Da li je to bilo ili nije bilo tako, nije toliko va`no koli-

ko je va`no da se tajna ne moè sakriti. Narodna du{a je to uz-

digla na nebo i tamo zvezdama ispisala ovu istinu.

Moè neko ko je brz u rasu|ivawu o ovome re}i: pa to je de-

tiwska izmi{qotina prostog naroda. Ne bih se sa tim sloìo.

Nije narod uzalud tako visoko uzdigao kumov greh i prikovao

kuma za nebesa. Zna narod da jedan naramak, kola ili stog slame

ne moè obeleìti toliki put preko neba. Time je on uzdigao

moralni zakon i Bo`ju zapovest: �Ne ukradi�. Narodna du{a po-

zvala je vasionu da posluì Jevan|equ, jer je Jevan|eqe ve}e od

vasione i moralni zakon ve}i od svakog drugog qudskog zakona.


* Propoved odràna u Bjelaju na Ogwenu Mariju 1983. g.

Moè li neko pore}i da ovakvo tuma~ewe nebeskog sazve`|a,

nije donelo vi{e koristi svetu od svih astronomskih kwiga

{to opisuju to sazve`|e. Uostalom, kakvu korist imamo ako

ba{ ta~no znamo koliko ima zvezda u Kumovoj slami, ili naseqa

malih i ve}ih u Evropi i celom svetu? Dobro je i to znati, ali

od toga jedva ikakvu korist imamo. Kada majka detetu pokazuje

ovaj roj zvezda i u scre mu stavqa Kumovu slamu kao ukradenu

stvar, koja ne moè ostati tajna, onda je to daleko ve}e od svih

astronomskih znawa. Va`nije je sa~uvati detiwu du{u od greha

kra|e, {to }e se kasnije u ìvotu bezuslovno pokazati kao do-

bro, nego {to }e mu glavu puniti brojkama.

Kao da sam se malo udaqio od onoga {to sam po~eo. Na {ta

Spasiteq misli kada kaè: �Nema ni{ta tajno {to se ne}e do-

znati�. Nije On mislio na prirodne tajne u vasioni i oko nas.

Bilo je u Evropi nekoliko ozbiqnih nau~nika koji su bili

uverewa da se mnoge tajne prirode, i to najkrupnije, nikada ne}e

saznati. Mislim, kada bi znawe svih podnebeskih tajni ~inilo

qude boqim, ne bi bilo razloga da ih ne znaju i da im to Bog ne

otkrije. Na àlost, evo gledamo u na{e vreme kako qudi svako

novo otkri}e upotrebqavaju vi{e na svoju nesre}u nego sre}u.

Danas je jasnije nego ikada pre, da karakter ~ovekov ne biva bo-

qi od mnoìne znawa. Ko od vas smatra da pet ili vi{e puta je

sigurniji onaj du`nik koji zna pet ili vi{e jezika od onoga koji

zna samo svoj materwi jezik? Ili ko bi od vas smeo tvrditi da je

po{tenija ona èna koja svira klavir od one koja se bavi seo-

skim doma}instvom? Ili ko od vas roditeqa sme tvrditi da }e

brak k}eri biti sigurniji sa zetom doktorom, inèwerom, pro-

fesorom, astronomom ili sa nekim ~ovekom visokog zvawa i po-

loàja, negoli sa zetom zidarom, bravarom, dimwa~arom, zemqo-

radnikom, budu}im sve{tenikom, ili drugim momcima nekih ni-

ìh i grubqih zvawa? Kada je jasno da qudi ne bivaju boqi od

mnoìne znawa � da dodamo i od puno}e xepova � onda je jasno

za{to Bog nije mislio na fizi~ke tajne sveta, niti na spoqa-

{na znawa kada je rekao: �Nema ni{ta tajno {to se ne}e dozna-

ti�. Time je naro~ito naglasio: nema ni{ta tajno od onoga {to

qude ~ini boqima ili gorima.

Nebeski U~iteq ima dve {kole: jednu uù i jednu {iru.

Onu uù sa~iwavaju 12 wegovih apostola i najbliìh u~enika.

êsto im je govorio: �ûvajte se kvasca farisejskog!� (Mt

22 Besede ££

16,16). Time ih ho}e odvratiti od farisejskog na~ina mi{qewa.

Fariseji su mislili da sve ono {to se ~ini u tajnosti, ostaje

uvek tajnom. Zbog toga su ìveli dvoli~nim ìvotom: javno su

se prikazivali kao sveci, a tajno su bili grabiteqi udovi~kih

imawa. On ih je jednom prilikom nazvao: �Budale slepe�, iz raz-

loga {to su se uvek poricali Boga Svevide}eg. To se i danas mo-

è re}i za dvoli~ne i la`qive qude.

Verovatno svako od vas zna poneki sli~an primer ovome

koji }u ispri~ati. Dogodilo se u jednom gradu da je ~ovek zalu-

deo za tu|om ènom. Kako nije imao nade da }e ta èna biti we-

gova, re{i se da u tajnosti oduzme ìvot wenom muù. Te{ko je

objasniti za{to je prilikom ubistva skinuo mu ven~anu burmu i

stavio sebi u xep. Po izvr{enom zlo~inu, sutradan je i on do-

{ao da izjavi sau~e{}e i prisustvuje sahrani. Posle izvesnog

vremena, ispitao se sa ovom ènom, i otpo~ele su pripreme za

ven~awe. Uo~i samog ven~awa, verenica mu je ~istila haqine i

na|e u xepu onaj prsten. Najednom woj bude sasvim jasno da je on

ubica wenog muà, pa umesto sa wim na ven~awe, ona ode u sud i

tuì ga kao ubicu. I tako, umesto da ode na èqeno ven~awe,

oti{ao je u tamnicu. Eto, Bog je preko onoga prstena objavio

ovu sakrivenu tajnu.

Doga|alo se da su ponekad jedno dugme, ili jedna ~ioda ili

kap krvi na haqini, stopa u snegu ili blatu, bili re~itiji sve-

doci ne~ije odbrane nego najsposobniji advokati. Mnoge kwige

ili novine pune su ovakvih krivi~nih dela iz na{e sada{wosti

ili pro{losti. Ako ostavimo nedela koja qudi ~ine prema dru-

gima qudima, imali bismo mnogo da pri~amo o delima pojedinih

qudi prema sebi samima. Razvratnike i pijanice projavquju

stra{ne bolesti koje su svedoci wihovih nedela. Ube|en sam da

bolesti nisu ni{ta drugo do svedoci koje Bog {aqe da objave

qudske tajne.

Pre rata je u jednom gradu ìvela neka starija devojka, za

koju su svi mislili da je ispravna i ~estita. Niko nije ni slu-

tio da je ona pisala nepotpisana pisma i kudila momka devojci i

devojku momku. îm bi ~ula ili pro~itala da se neki spremaju

za brak, hitala bi da pi{e najgore. U mnogima slu~ajevima uspe-

vala je da pokvari veridbu, negde da unese zabunu, da poseje seme

mr`we tamo gde je qubav cvetala. Woj je po wenom grehu su|eno


da joj se desna ruka po~ne su{iti. Sva o~ajna, ispovedala je javno

{ta je ~inila sve do smrti.

Ali, u|imo za~as u onu najskriveniju radionicu qudskih

tajni. To je srce ~ove~je u kome se pletu zle misli i zli ose}aji.

Da li je bar to ostalo neobjavqeno? Da li ostaju neobjavqene

one misli koje ~ovek sam u sebi misli a jezikom ne iskazuje, ni-

ti i~im pokazuje. Nikako. I takve misli ne ostaju tajna, i one se

objavquju i nisu tajna pred Bogom. Jednom prilikom dok su fa-

riseji pomi{qali najgore stvari o Gospodu Hristu, govorio im

je: �Za{to zlo mislite u srcima va{im?�

Sveti Bo`ji ugodnici mogli su ~itati qudske misli. Pre

dvadesetak godina umro je u San Francisku vladika Jovan Mak-

simovi}, veliki podvi`nik i svetilo Pravoslavne crkve. Pred

svoju smrt posetio je Nema~ku i u jednom gradu odsluìo je Li-

turgiju. Posle svetog bogosluèwa, velika masa sveta je prila-

zila vladici da primi naforu, blagoslov i da mu celivaju ruku.

Jedna gospo|a, {to bi se savremenim jezikom kazalo dama, pomi-

sli da mu ne celiva ruku kako se ne bi zarazila i pokvarila ru`

na usnama. Kada mu je pri{la, re~e joj ovaj ~ovek Bo`ji: �Vi ne-

mojte celivati moju ruku�. Zaprepastila se i upla{ila, zatim

ga je sa~ekala na glavnim vratima hrama radi opro{taja i bla-

goslova.

@iveo je nedavno u manastiru Studenici veliki isposnik

i ispovednik Teoktist. Kada bi mu neko dolazio na razgovor,

starac bi wegove grehove i pomisli pomiwao kao svoje i na ra-

stanku bi obavezno rekao sagovorniku: �Razmislite o razgovoru

koji smo vodili, razmislite i pokajte se!�

Ne samo da se ponekada i poneke tajne misli objavquju pre-

ko prozorqivih qudi, nego se objavquju i preko nas samih. Obja-

vquju se neprestano, ili time {to prelaze u delo, a delo je vi-

dqivo i dostupno opaàwu. Ili se objavquju kroz sva ona zbiva-

wa u jednom ~oveku, i on sam ne zna za{to i otkuda. Obi~no bi

oni koji ne poznaju stra{nu dubinu hri{}anske psihologije go-

vorili: �To je slu~aj�. Ni{ta ne biva slu~ajno, niti postoji ka-

kva posledica a da nema svoj uzrok. Kqu~ svih takozvanih slu-

~ajnosti u na{em ìvotu nalazi se jednim krajem u nama samima,

a drugim krajem u Bogu. Zbog toga Crkva nare|uje hri{}anima

da se mole Bogu za opro{taj grehova koje su u~inili delom,

re~ju i pomislima. Kada bi kojom sre}om qudi stalno ispitiva-

24 Besede ££

li svoje misli i vezu izme|u misli i onoga {to se posle doga|a,

nikada ne bi izustili tu bqutavu re~: slu~aj!Rekao je neki pesnik: �Bi}e ~ovekovo je izatkano od mi-

sli�. Na{e misli dejstvuju na telo, uti~u na slobodu, prouzro-kuju i opredequju doga|aje koji nam se de{avaju. Sveti oci, tiduhovni gorostasi i heroji koji su umeli da ispituju sebe tako-re}i do duhovnih atoma i elektrona, u svakoj prilici najvi{esu posve}ivali vremena mislima. Govorio je Bog preko cara Sa-muila: �Ja ne gledam na ono {to ~ovek gleda; ~ovek gleda {to jena o~ima, a Gospod gleda na srce� (1 Sam. 16,7). Bog je osudio pr-vi svet Potopom, jer vide �da su pomisli qudske zle� (1 Moj.6,5), dok premudri Solomon unosi u sedam velikih grehova i po-misli govore}i: �Na ovo {estoro mrzi Gospod i sedmo je gad du-{i Wegovoj. O~i ponosite, jezik la`qiv, ruke koje prolevajukrv pravu, srce koje kuje zle misli, noge koje brzo tr~e na zlo,laàn svedok koji govori laì i ko zame}e sva|u me|u bra}om�(Pri~e 6,16).

Izneli smo ovih nekoliko primera za pouku i korist. Ne-ma, bra}o i sestre, ni{ta tajno {to ne}e biti javno, �niti ima{ta skriveno {to se ne}e otkriti�. Ne moè se sakriti dobar~ovek ni zao ~ovek, ni dobro delo ni zlo delo, niti dobra pomi-sao ni zla pomisao. Sve se javqa i sve se otkriva, bilo kroz sanili javu, kroz qude ili an|ele, kroz ìvotiwe ili stvari, krozbolesti ili zdravqe, kroz dobitak ili gubitak.

Zato pazite kako hodite, pazite {ta ~inite, {ta mislite.îne}i dobro, ne bojte se da }e va{e dobro biti zakopano. î-ne}i zlo, stra{ite se, jer }ete biti uhva}eni i otkriveni ondai onde gde se ne nadate. Ako ima va{ih skrivenih zlih tajni, on-da ne mislite da ih vi skrivate, ve} Bog ~eka na va{e pokajawei ispovadawe. Ko se popravi i pokaje, wegova gre{na dela biva-ju opro{tena i izbrisana, kao da ih nije ni bilo. To je jedini ijedinstveni slu~aj kada tajna ostaje tajna. U svakom drugom slu-~aju vredi i ona narodna: �Zaklela se zemqa raju da se svake taj-ne znaju�.

Bo`ji blagoslov i dana{we svetiteqke svete velikomu~e-nice Marine � Ogwene Marije bio na svima vama! Boè daj uovom selu slo`nu druìnu, vaqane radine, dobre doma}ine i go-spodare. Qudima uvek davali i srcem veseli bili! Bog vam po-magao i niko vam nauditi ne mogao!



26 Besede ££

KOSOVO ‡ NAJBROJNIJA POVORKASVETIH

*

Sin Bo`ji je do{ao u ovaj svet, u ovu ogromnu qudsku

dramu, kao wen glavni junak. Svojom smr}u o~itovao je

boànsku qubav prema ovom svetu, a svojim vaskrsewem

pobedu, najaviv{i svima dan kada }e svi qudi vaskrsnuti. Smrt

bez vaskrsewa je stajawe u mestu, a sa vaskrsewem hod u radost, u

nezaboravnost. �Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a du{u ne mo-

gu ubiti� (Mt 10,28), rekao je Bog.

Tako je i Kosovo � Vidovdan drama na{eg naroda u kojoj je

glavni junak ~estiti Knez Lazar. Ova velika drama srpskog na-

roda dvojako je posmatrana i ocewivana. Jedni su je cenili kao

pobedu, a drugi kao poraz. Da bi nam pomoglo obja{wewu Koso-

va, posmotrimo neke druge pobede i poraze u na{oj istoriji.

Mnogim pobedama kraq Milutin je pronosio i prenosio

teì{te srpske dràve od Jadrana do Jegejskog mora, do brani-

~evskih otmi~ara Drmana i Kudelina, vidinskog gospodara [i-

{mana i drugde. Bile su to vrlo presudne stvari za onda{wu

srpsku dràvu i Balkan uop{te. Ko zna datume tih pobeda i ko

ih slavi ?

Zatim pobeda svetog kraqa Stefana De~anskog na Velbu-

`du 1330. godine predstavqa jednu od najsjajnijih pobeda u doba

Nemawi}a. I ta je pobeda u{la samo u istoriju, a ne i u kalen-

dar pobeda. Sveti Kraq nije bio ponesen ovom pobedom, tj. osva-

jawem Bugarske, ve} se vratio ku}i i oti{ao u svoju isposnicu

kraj manastira De~ana da se Bogu moli da mu oprosti grehe ako

ih je u ovom ratu po~inio.

Car Du{an je svoje ime proneo i okitio pobedni~kim lo-

vorikama, pa su te lovorike ostale samo suvo li{}e kada se upo-

rede sa zimzelenilom Lazarevim.


* Propoved na Vidovdan na DalmatinskomKosovu 1984. g.

Vrativ{i se sa Plo~nika u Kru{evac, vojvoda Obili}

obave{tava ~estitog Kneza Lazara o slavnim pobedama nad sul-

tanovom vojskom. Ali i ta je pobeda ostala samo jedna prijatna

epizoda u istoriji srpskoga naroda.

Pre nego {to }u pomenuti jedan primer od mnogih na{ih

poraza, evo jednog koji je i poraz i pobeda, iz istorije srpskog

naroda kr{evite Bukovice. U Biovi~inom Selu pop Petar Jago-

di} - Kurixa crkvenim zvonom oglasio je socijalnu bunu protiv

mleta~kog ugwetavawa i nepravde. Ta je buna propala pred nad-

mo}nijom mleta~kom vojskom pod Zadrom, a wen vo|a dopade u

najteù venecijansku tamnicu gdje je tamnovao punih 46 godina i

iz we iza{ao ìv, oronuo i te{ko oboleo. Ko za taj poraz i mo-

ralnu pobedu ovog su`wa zna i gde je taj spomenik koji je obele-

ìo ovaj doga|aj?

U na{oj pro{losti nismo bili bez poraza. Ne uzimaju}i

primere iz posledwa dva velika svetska rata, nijedan od wih ni-

je tako sli~an porazu na Kosovu kao onaj na Marici 1371. godi-

ne. I tamo se desila pogibija jednog vladara, i to vrlo sna`nog,

sa mno{tvom velika{a, vojvoda i srpske vojske, pa ipak, ovaj po-

raz srpski narodni pesnik nije oven~ao oreolom mu~eni{tva.

Srpski genije se ~ak nije ni zadrào na ovom doga|aju, sem u

onoj pesmi kako Ture na maloazijskoj pijaci prodaje sabqu kra-

qa Vuka{ina.

Kosovo je ne{to drugo i izdvaja se od svega drugog u na{oj

istoriji. To je veli~anstveni `rtvenik jednog naroda, uzvi{ena

epopeja misterije i slave. Apoteka lekova za duhovne i moralne

neduge: izvor nadahnu}a i ~istili{tvo savesti poznijih pokole-

wa, tehni~ki poraz, no moralna pobeda, kroz dragovoqnu smrt.

Dakle, to je borba za �Carstvo nebesko�, �za prelijepo ime Isu-

sovo�. Tako se veliki vladar i vojskovo|a, posle dugog kolebawa

i getsimanskog znoja u Kru{evcu, odlu~io za fizi~ku smrt, da

bi bio Bogom proslavqen i od naroda mu svetkovan.

Put Lazareve odluke vodio je Kosovu poqu, osewen krsta-

{ima, barjacima, ikonama krsnih slava, Hrista, Bogorodice i

svetiteqa. Zar nas sve ovo ne podse}a na prva hri{}anska vre-

mena, na one povorke hri{}ana koji se nikada nisu molili da ih

mimoi|e ~a{a mu~eni{tva. Ni krstonosna vojska Lazareva nije

nikada odràla molepstvije za izbavqewe od smrti. Naprotiv,

ispovedila se i pri~estila pred smrt, pred ratni okr{aj. Ceo

28 Besede ££

jedan narod, jedna oruàna vojska, primila je gor~inu smrti, po-

korena promisaonoj voqi Bo`joj. Razmislite i zakqu~ite � zar

Kosovo nije sluìlo do dana{wih dana kao ìvotvorni lek? U

hri{}anskom svetu nije poznat takav narod koji je sav oti{ao u

smrt za veru svoju, i to ne u smrt samoubila~ku nego herojsku.

Ta~no posle {ezdeset godina od Kosovske bitke pao je Ca-

rigrad, prestonica isto~nog hri{}anskog sveta. Tada je pose~en

i hri{}anski vladar car Konstantin, srpske krvi i porekla po

jednom roditequ. Pad ove hri{}anske prestonice (1453. g.) nije

u tada{woj Vizantiji zabeleèn kao svetao dan, nego kao mrkla

no}, kao propast, a ne kao pobeda, iako je to bila bitka izme|u

krsta i polumeseca.

Neopaèno, svakog trenutka ne{to u ~oveku umire, a ne-

{to vaskrsava. Tako je i u jednom narodu, a on je iznad pojedinca.

Smrt i vasrkrsewe jednog naroda moè biti mnogo zna~ajnije za

ìvot ~ove~anstva, jer se moè ponavqati u ìvotu jednog na-

roda. Tako se i tajna Vidovdana ponavqala mnogo puta u ìvotu

srpskoga naroda. Naravno, svaki put u drugom obliku, u drugim

okolnostima, a koren im je isti. Zar, na primer, sarajevski Vi-

dovdan nije bio znak za jedno novo stradawe i vaskrsewe?

U o~ima pojedinih istori~ara Kosovska bitka nije ni{ta

drugo do jedna od bitaka koja je u narodnoj ma{ti dobila osobi-

tu po~ast. To nije ta~no. Kada je stigla vest u Pariz da u boju

Srbi pobe|uju, tu pobedu objavila su zvona pariske katedrale.

Kosovo nas je u~inilo velikim narodom. Onaj narod koji ima

svoju narodnu Golgotu, taj ima i svoje narodno vaskrsewe, duhov-

no i moralno. [to dubqe razmi{qamo i sagledamo posledice

zemaqskih uzroka, u zemaqske pojave upli}u se neprestano i du-

hovni uticaji. Posle Mari~ke bitke po~elo je raspadawe i bor-

ba za prevlast, a posle Kosovske bitke do{lo je do duhovnog uje-

diwewa i jo{ ~vr{}eg vezivawa za Boga, za Nebo. Ima vazda

sudbonosnih trenutaka kada jedna jedina odluka, i to jednog ~o-

veka, povla~i za sobom nezaustavivi niz posledica. Odakle iz-

viru takve posledice? Kada se ovo shvati, onda nije te{ko uvi-

deti da je Kosovski boj, i po uzrocima i po posledicama, mogao

biti jedna od najzna~ajnijih prekretnica istorije na{eg naroda

i da se upravo tada Nebesko carstvo naro~ito spustilo u tok ze-

maqskih doga|aja.


Toj odluci Lazarevoj u istoriji srpskog naroda ona na{a

prva èna diplomat i otmene mona{ke du{e Jefimija, vezu}i

na svili pohvalu Knezu Lazaru, daje izliv svog molitvenog srca:

O Mu~eni~e, iako si pro{ao iz ovoga ìvota u ve~ni, ti ose-

}a{ muke i nevoqe svoje dece. Prikloni kolena pred Gospodom,

koji te je uven~ao slavom i umoli Ga da tvoja deca bogougodno i

u dobru provedu ìvot. Pomoli se jo{ da pravoslavna hri-

{}anska vera ostane netaknuta u tvome ota~astvu...

Saberi sve mu~enike i pomoli se sa wima Bogu koji te je

proslavio. Pozovi svetog Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi

Teodora, uzmi sa sobom svete Merkurija i Prokopija, a ne osta-

vi ni ~etrdeset sevastijskih mu~enika u ~ijem zavi~aju vojuju

qubqena ti ~eda..... i do|i u pomo} gde god da si...

Duhovne mo}i jednog naroda ili pojedinca vezu tajanstveni

vez ìvota. Pa tako, mo`da ni delo Svetoga Save ne bi dobilo

onaj zna~aj da sto sedamdeset godina kasnije nije usledilo Koso-

vo. Mo`da se wegovo spoqa{ne delo ne bi preobratilo u narod-

nu, unutarwu snagu, ako tako smem re}i.

Dubqim ispitivawem na{e istorije, na{ih narodnih obi-

~aja, narodnog predawa o Kosovu, narodnih pesama o Kosovskom

boju, dolazi se do saznawa � koje biva potvr|eno uvek nanova sa

svih strana � da je Kosovski boj, i sve {to je kasnije za wega ve-

zano, zaista jedna od najdubqih tajni istorije.

Kada dodamo i ovo: umesto da narod, takore}i, prerano

ostari, on je u odsutnom ~asu legao u grob, ali nakon ~etiri ve-

ka kada je ponovo ustao u ìvot, bio opet mlad i u wemu je osta-

la skrivena osobina � zrelost savesti, koja ga odlikuje me|u

drugim narodima. Ma kakve bile staze istorije u budu}nosti,

pokaza}e se da narodi koji su bili u grobu i ustajali u obnovqe-

ni ìvot, boqe, moralnije, duhovnije, odolevaju vrtlogu ìvot-

nih prilika, poplavama, potresima, muwama i gromovima sudbi-

ne, nego narodi koji nisu u grobu leàli, robovali.

I jo{ ne{to. Gre{e i oni koji su tvrdili da je Kosovo po-

raz. Ako je ko pretrpeo poraz, pretrpeo ga je Vuk Brankovi}, a

ne Knez Lazar. Ko `rtvuje ìvot svoj u jednoj borbi za istinu i

pravdu Bo`ju, `rtvovao je najvi{e {to je mogao, imao, i umeo i

pobedio je. Izgubqena su tela, a spasene su du{e. Pa ~ak ni telo

Lazarevo nije izgubqeno, ve} je u presudnim ~asovima istorije

no{eno od mesta do mesta, kao nekada {to su Izraiqci nosili

30 Besede ££

svoje oce. Tela izdajnika su izgubqena posle Kosova, kao {to su

i du{e izgubili. Ne zna se za grob Vuka Brankovi}a, ne zna se da

je crkvu koju podigao. Isto tako, ne zna se ni za Altomanovi}a.

Kao neverne i izdajice narod je odbacio, jer je bio uverewa da

ih je Bog odbacio.

Nisu izgubqena tela ni ostalih kosovskih mu~enika. Od

osve}enih tela wihovih osve}ena je sva kosovska zemqa. To je

sveto Kosovo poqe.

Otuda, nije ~udo {to poklonici tamo{wih svetiwa donesu

sa Kosova {aku ili kesu zemqe, kao {to sa grobova hri{}an-

skih mu~enika i svetiteqa donose deli}e osve}enih predmeta i

~uvaju ih u svojim domovima. To je najve}a grobnica hri{}an-

skih mu~enika poginulih u jednom danu. Tako, kao {to sve~ari

slave dan smrti svoga sveca, tako i mi Srbi proslavqamo Vi-

dovdan. Mi slavimo ne armiju pobe|enih, ve} pobednika, ne mr-

tve nego ìve. To je najve}a slava srpskog naroda i ona se nikada

ne sme zaboraviti. Dakle, zasejano dobro seme Svetim Savom,

bogato je uzrelo i uzabrano na Kosovu ravnom. To nije jedina

Hristova i Savina ètva u na{oj pro{losti; ima ih jo{, i te

kako velikih i bogatih.

Treba razborito i nadahnuto upoznati ideju Kosova, pri-

hvatiti duh svetog Kneza Lazara, zatim shvatiti {ta je slepi gu-

slar video u Kosovu, u Lazaru, Vuku Brankovi}u, Milo{u Obi-

li}u, Kosan~i} Ivanu, Toplici Milanu, slugi Golubanu, Kosov-

ki devojci, carici Milici i u ostalom {ta je sve sa wim u vezi,

pa kapu skinuti i duboko se pokloniti kosovskim mu~enicima

kada o wima govorimo i pi{emo. Ako bi nas zaneo samo sjaj ovih

slika, ako du{om ne stojimo slobodno prema svome narodu, kao

prema drugim narodima, mi ne}emo razumeti ideju Kosova, niti

}emo mo}i re}i: �Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu

pristupa~no�.



32 Besede ££

PREOBRA@AVAWE ‡ PUT UUPODOBQAVAWE

*

Danas je Preobraèwe Gospodwe. Na{ narod kaè: od

danas se preobraàva i vreme. Postaje hladnije i hlad-

nije sve dok ne pro|e zima. Kao {to oko nas prime}uje-

mo vidqiv preobraàj, tako takav preobraàj postoji i u nama.

Sa tim preobraàjem susre}emo se neprestano. Preobraàji na

boqe i preobraàji na gore, stalno su prisutni me|u nama. Mi

se divimo preobraàjima na boqe, pohvaqujemo ih, a preobra-

àje na gore odbijamo i osu|ujemo.

Vi ste svi do{li danas ovde radi preobraàja svoje du{e,

preobraàja du{a svoje de~ice, svoje ku}e i celog imetka. To je

dobro i na pravo mesto ste do{li. Pored va{eg napora i `rtvo-

vawa vremena, novaca koje ste priloìli, znoja koji ste obrisa-

li sa ~ela va{eg, Bog traì prvenstveno � preobraàj du{a va-

{ih, srca va{eg. To je prete`nije od znoja sa lica, od novaca u

xepu, od imetka kod ku}e. Rekao je Bog: �Jedna du{a skupqa je od

celoga sveta�. To je istina, mnogo puta pokazana i dokazana. Svi

ste se vi u to uverili.

Vi ste se dana{wim dolaskom u ovu svetiwu sjedinili sa

svima pravovernima. Sa svima u celom svetu: sa onima iz Azije,

Amerike, Afrike, evropskih zemaqa, Bliskog i Dalekog isto-

ka, sa onima u Australiji, Japanu i drugde, sa svima pravoslav-

nima. I oni se mole Bogu kao i vi, prinose svoj molitveni `r-

tvenik Bogu ìvome i preobraènome. Zato se radujte, u srcima

va{im veselite, jer smo svi jedan narod Bo`ji. To saznawe o sve-

op{toj zajednici zapali}e u srcima va{im sveop{tu qubav,

ina~e tako oskudnu u na{em ~oveku i vremenu. Profana qubav

brzo prolazi, a osve{tana zauvek ostaje. Osve{tana qubav ve-

rom qubi Boga u svakom predmetu svoje qubavi. O toj Bo`joj vr-

lini, koja je dve tre}ine Jevan|eqa Bo`jeg, kruna svih vrlina,


* Propoved odràna u manastiru Krki na Preobraèwe 1984. godine.

bunca i sva{ta govori ovaj profani svet. O qubavi sve{tenoj,

na svetosti zasnovanoj, svet najmawe govori. Zato su nam tako

dekadentni plodovi i zakqu~ci, uzdasi i àlosti, brige i ne-

prilike, padovi i leàwa u sjenu smrtnom. Sveop{ta qubav

Bo`ja zasniva se na zdravom tlu i podiè na zdravim temeqima

koje je postavio Bog. Sr` te qubavi je svetost. Postanite vizi-

onari ove svetosti i vi }ete biti naelektrisani. Ima}ete vizi-

ju Najvi{ega, doìvi}ete svoj sopstveni preobraàj. Re~eno je u

Svetom pismu: Sila Najvi{ega oseni}e vas i sve {to }e se od

vas roditi bi}e sveto (sr. Lk 1,35). Zato je savest prvi znak po

kome }e se poznati va{a pobo`nost, va{a vera u Boga.

U ovom svetu i vremenu ima mnogo odstupawa od one prave

staze koja vodi veri, pobo`nosti, preobraàju ~oveka i svega

oko wega. Opu{tena su srca qudska. Ubu|avile se du{e od pesi-

mizma. Zdrava i zrela poimawa qudi od pameti i pera oti{la

su u zaborav. Qudi gledaju na wih sa prezrewem, kao na ne{to

{to je zastarelo i nesavremeno. Umetnost je postala, da ne ka-

èm ~udovi{te, ali ~udovi{na. Bolesna te`wa za hiper-indi-

vidualnim i hiper-originalnim proizvela je unikum od rugobe,

koja treba da proslavi lepotu po savremenom ukusu. I ekonomija

je postala ~udovi{na, a zaboravili smo da carstvo zemaqsko

pripada Carstvu nebeskom i ne moè se od wega odvojiti. U car-

stvu zemaqskom, sem zemaqske, mora da vlada i nebeska pravda,

kao {to ni u Nebeskom carstvu nije sasvim prezreno zemaqsko

merilo vrednosti. Pravda nebeska je qubav. To je weno pravo

ime, jer pet hlebova i qubav ~ine vi{e hrane nego pet hiqada

hlebova i mr`wa. Jedino verom u Boga, preobraàjem svoje

li~nosti, mogu}e je zagrejati sopstveno srce i druga ohladnela

srca.

Nema sumwe, ~udovi{an nam je postao i brak, ova najte{wa

veza me|u smrtnima! Po prvobitnoj zapovesti Bo`joj, ~ovek

ostavqa oca i mater svoju i prilepquje se èni svojoj, i bi}e

dvoje jedno telo. Me|utim, qudi su jednostrano razumeli zapo-

vest Bo`ju. A Bog nije mislio samo na sjediwewe tela no i du-

{e; na to se zaboravilo i taj zaborav je nesre}a po svet. Dva to-

pla tela sa hladnim du{ama onako se isto brzo odbijaju kao {to

se privla~e, brzo hlade kao {to se zagrevaju. Brak je postao do-

sadnom, nemoralnom stvari. Pored katedri na univerzitetima,

na kojima se izlaè paragrafska filosofija braka, i Crkve ko-

34 Besede ££

ja ga osve}uje i straàri nad neraskidqivo{}u braka, brak je

ipak postao nesveti ~in; obesvetili su ga qudi. Koliko se danas

izlije mr`we ~oveka protiv ène nerotkiwe ili mnogorotki-

we?

Koliko li je èna izbeglo poro|ajne muke iz mr`we prema

muù i plodu svome? Koliko dece nije doìvelo svoj ro|endan

samo zato {to majka ho}e da sa~uva liniju tela svoga. Zlo~in je

mrzeti ènu nerotkiwu. Zlo~in je mrzeti ènu mnogorotkiwu.

Zlo~in je trovati plod utrobe svoje. Zlo~in je ugu{ivati qud-

ska bi}a u sebi radi sujete svoje. La` je verolomna ~e`wa za

drugima, van bra~ne ograde, i modno maskirawe radi drugih. Ta-

kav brak je gnezdo spletki, izvor dosade i najdubqe odvratnosti.

Nema sumwe, jo{ uvek je ja~a priroda od ~oveka i ono u ~o-

veku od samog ~oveka. Kulturom se savla|uje i oblagoro|ava

priroda, svet materijalni izdiè u svet duhovni. Ako toga ne-

ma, ni kultura se ne moè nazvati kulturom. Me|utim, kultura

potrebuje bezbroj slugu i argata; potrebuje prenaseqenost i ste-

{wenost, a ne obratno. Velika du{a sveta je prisutna u svakom

ovom doga|aju, naro~ito na po~etku jednog novog ~oveka. Za va-

sionu je po~etak jednog doga|aja � prava nova drama.

ûdovi{no nam je postalo i vaspitawe u svetu. Celokupno

vaspitawe mladeì se danas uglavnom svodi na zakqu~ak: ~ovek

ìvi da jede, pije, veseli se, da zagrabi od ìvota, da uzme sve

{to mu ovaj ìvot pruà. Na ovoj osnovi uspevaju tri otrovne

biqke: sebi~nost, pro`drqivost i sumwa. Pitate da li je to mu-

dro? To je vi{e ludost nego mudrost. Mudrost ne podleè vre-

menu; ona niti stari, niti se podmla|uje. Ona naro~ito mora za-

nimati mlade, a zatim i sve ostale. Pi{e jedan ameri~ki misli-

lac, Emerson, zenit ameri~ke misli: �Neiskazano je jedinstvo

izme|u ~oveka i Boga. Kako je draga, kako je umiruju}a za ~oveka

misao o Bogu. Kada se Bog u du{i probudi, onda ni najusamqeni-

je mesto nije vi{e usamqeno, onda se bri{u mrqe zabluda i raz-

o~arewa. Svojim prisustvom Bog pali srce i daje mu dvostruku

snagu.� Tu vi{e nema sebi~nosti, pro`drqivosti i sumwe, jer

~ovek se greje na jevan|elskom suncu. Zapamtite, mudrost je jed-

na, ali su razli~iti sudovi u koje se ona uliva. Svi najuzvi{e-

niji umovi pewali su se i stajali vrlo visoko. Oni koji su se

uspeli gore, govore jednim jezikom. Bog je vladar wihovog uma i

inspirator wihovog srca, a zlo i rugoba stanuju pod wihovim


nogama. Wihovu du{u ispuwavaju strahopo{tovawe i umilno di-

vqewe premudrosti Bo`joj.

Nekada su qudi razgovarali u kupini sa Bogom, videli Ga

na Sinaju, Tavoru i Olimpu. U su{tini, i danas je to tako. Ko je

na{ao Boga, sa wim }e razgovarati u kupini, i u sobi, i u radio-

nici. Sebe }e Wim vaspitavati, a vaspitawe Wim pokaza}e svo-

je prave plodove. Ovo se ne moè o~ekivati u nizini, u prqav-

{tini i grehu. Du{a je u nizini razdeqena, kao razdeqen dom,

razlivena kao planinska reka u ravnici. Me|utim, za opstanak

je potrebna harmonija, za zdravqe je potrebna harmonija, za ve-

li~inu je potrebna harmonija.

Vi pitate: gde je harmonija ? Odgovor je sasvim kratak i ja-

san: u Bogu. I daqe me pitate: A gde smo mi? Opet je lako odgo-

voriti: Mi smo daleko od Boga, jer se grehom udaqismo. I jo{

me pitate: [ta smo mi? Opet odgovor kratak i jasan: Mi smo

disharmonija, jer smo sluge vi{e gospodara. Robovi smo greha,

sebe samih, i mnogih drugih i drugog, a tek negde na kraju Boga,

ako u Wega verujemo. Eto, tu je razlog ~udnome vaspitawu i jo{

~udnijem pona{awu qudi danas, bilo gde da su i bilo ko da su.

Oslobodi duh svoj neka uzleti u visinu, veli Jevan|eqe.

Neka zablista, neka stupi u harmoniju sa Beskrajnim. Ne obziri

se i ne broji one koji se pewu sa tobom. To ~ine oni koji puù

po pra{ini, u nizini, i boje se stati na noge svoje. Na visini

nikada nisi sam, Bog je uvek na visini, Bog je uvek tamo sa tobom

kao {to ~uste iz dana{weg jevan|eqa. Sa Bogom na Tavoru raz-

govarali su Mojsije i Ilija, qudi iz onoga sveta, i tom razgovo-

ru prisustvuju trojica svetih apostola. Na visinama je radost i

zdravqe, pravda i harmonija. Svetiwa }e rasprostirati svoju

atmosferu oko tebe i do}i }e{ do saznawa da se i u ovom svetu

nalazi{ u domu Bo`jem. Tada }e{ uvek jedno te isto moliti, da

se stalno nalazi{ u domu Gospodwem i re}i kao {to su sveti

Apostoli govorili: �Gospode, dobro nam je ovde biti� (Mt 17,4).

I kult nam je postao ~udovi{an. To je garderoba koja je su-

vi{e zaklonila Gospodara. To je prizma kroz koju treba da se

vidi Bog, ali je zamu}ena, pa o~i qudske slabo proziru kroz wu.

Jedan komadi} metala ili tkanine ceni se cenom koja pripada

Bogu. Jedan sve{teni obred ne smatra se kao nova veza sa Bogom,

kao obaveza prema Bogu, ve} kao oduèwe Bogu jednog neodlo-

`nog duga.

36 Besede ££

To biva onda kada su{tina vere postane kult, kada sa visi-na si|emo u nizinu, gde su slabi vidici i horizont ne puca predo~ima. Kult je divna stvar. Cela kultura je, na kraju krajeva,kult Bogu. Taj kult stvaraju i vr{e oni koji veruju i oni koji neveruju. Cela qudska kultura je kult Bogu, samo kada je u wemu{to vi{e smisla, {to istinitije du{evne topline i {to uzvi-{enije lepote. Tako, kult na{e du{e treba da je iskren kao nau-ka, lep kao umetnost, uzvi{en kao Bog, prostran kao du{a svihsinova Carstva nebeskog.

Treba znati: Bog je duh beskrajan, a ~ovek je duh trajan!Svojim duhom ~ovek ~ini jedinstvo sa Bogom, preobraàva se naboqe. U su{tini, ìvot Bo`ji i ìvot ~ove~ji su isti. Ta dvaìvota ne razlikuju se po su{tini nego po stupwu. Ukoliko je~ovek udaqeniji od Boga i svoga duhovnog jedinstva sa Bogom,utoliko se u ovome svetu ose}a osamqen, nesre}an, nemo}an. Na-protiv, koliko u ~oveku vi{e lebdi svest o saznawu Boga i we-govo duhovno jedinstvo sa Bogom, utoliko je ~ovek sve bezbedni-ji, blaèniji, mo}niji, preobraèn na boqe. Nije dovoqno samopriznati Boga; treba se osetiti sau~esnikom Wegovog ìvota.To je ono {to preobraàva, {to spasava. To spasava od slabosti,od poroka, od nesporazuma u braku, od pogre{nog vaspitawa,r|avog kulta, od pesimizma. Ko se svojim mislima toliko uìviu ìvot Bo`ji, da se oseti i sam kao sa-posednik toga ìvota,bi}e kao kanal kroz koji struji boànska mo}. Samo preobraè-ni ~ovek Bogom poznaje ìvot i raduje se ìvotu.

Sa ovakvim mislima pozdravqam sve vas, dragi moji, i ra-dujem se va{em dolasku u ovu svetiwu, tako staru i tako milu sr-cu va{em. Uvek joj dolazite, decu dovodite na blagoslov, uvek jenosite u srcu sa strahom Bo`jim i po{tovawem. Ona je to zaslu-ìla i sve vas je mnogo zaduìla. Ona }e vas i daqe zaduìvati,a vi joj se oduùjte svojom qubavqu.

Neka vam je sre}no i Bogom blagosloveno ovo sveradosnoPreobraèwe Gospodwe, ovaj praznik iz ìvota na{eg Spasite-qa i Boga, koji tako budno bdi nad svakim od vas. Svedoci ste dase u ovom svetu brige sve vi{e umnoàvaju, pa treba da se i mo-litve umnoàvaju u hramovima, u domovima i drugim mestima.Pomolimo se Bogu ìvome da naro~ito bdi nad na{im nara{ta-jima, da ih upu}uje na pravi put, koji ih ne}e odvesti u pra{umei strati{ta ovog sveta i ìvota.



38 Besede ££

PREOBRA@ENI ÔVEKU CRKVI HRISTOVOJ

*

Crkva je {kola u kojoj se u~imo pobo`nosti, ~o-

ve~nosti i karakternosti. To je apoteka leko-

va duhovne prirode. Uvek ih daje i nikada ih raz-

dati ne moè.

Evo nas opet pred preobraènim licem Bo`jega Sina u

manastiru Krki. Isto tako, evo nas pred licem Svetog

Arhan|ela Mihaila, kome je ova svetiwa posve}ena.

Evo nas pred likom svetoga Save Srpskog, kome je posve}ena ma-

nastirska kapela i u kojoj smo jutros odsluìli svetu slu`bu

Bo`ju. I najzad, evo nas pred likovima svetih velikih jeraraha:

Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, ko-

jima je na{a Kr~ka bogoslovija poverena na duhovno starawe ra-

di molitava pred Bogom. Ova duhovna piramida je danas va{im

svetim molitvama i posetom uzrasla do neba, qubav boànska se

razlila po celoj ovoj kr~koj dolini od molitava i dobrih èqa.

Neka je slava Bogu velikome za ovaj dar, za va{ dolazak, za va{e

molitve, za va{e prinete darove i najlep{e èqe.

Danas smo ~uli kako svoje darove dajete za napredak i zdra-

vqe doma}ina i doma}ica, dece, ku}nog imetka i wegovog na-

pretka. Isto tako, bilo je i onih koji se àle na ponekoga, na

klevete izvesnih, na neugodnosti koje im donose susedi ili neki

drugi. Ovaj svet u grehu leì, pa neka vas ne ~udi {to je tako,

veli se u Sv. Pismu (sr. 1 Jn 5,19). Moramo to znati i di}i se iz-

nad toga. Ceo na{ ìvot mora vrhuniti iznad svih prqav{tina

i qudskih slabosti. Ne smemo se utapati i stapati sa onima ko-

ji malo misle o svojoj du{i i o du{ama svoje dece. Ja bih izneo

jedan istiniti primer, kao odgovor i ohrabrewe svima vama koje


* Propoved odràna u manastiru Krki na Preobraèwe.

mu~i poneka nevoqa, a onaj ne~astivi radi svoj posao direktno i

preko drugih qudi.

U jednom gradu ìvela su dva prijateqa. Jedan od wih je

bio znameniti ~ovek i javni radnik, a drugi malen i nepoznat

~ovek. Onaj prvi je imao mnogo neprijateqa koji su iznosili na

wega razne klevete. Sve je on to dobro}udno podnosio: niti je

koga tuìo, niti se s kime sudio; sve je to prepu{tao sudu

Bo`jem.

Dogodi se da ovaj znameniti ~ovek umre. Prijateq mu osta-

de tuàn i neute{an. Molio se stalno za svog umrlog prijateqa.

Molio se tako|e da mu Bog otkrije gde se sada nalazi du{a we-

gova. Bog usli{i molitvu i posla mu An|ela svetoga dok je le-

ào u posteqi od àlosti za prijateqem svojim. On do|e van se-

be i An|eo ga podiè u nebeske visine. Pogleda po nebesima i

vide mnoge narode u svetlosti, nevi|enom blesku, sli~nom onom

koji su sveti apostoli doìveli na Tavorskoj gori o Preobra-

èwu Hristovom. No, wegove o~i uzalud su traìle prijateqa.

Nigde ga nisu mogle videti.

�Koga traì{ o~ima svojim?� upita ga An|eo. �Traìm

mog umrlog prijateqa Savatija�, odgovori ~ovek. Onda ga An|eo

podiè u jo{ ve}e visine, pa zastade sa wim i re~e mu:

�Pogledaj sad gore vi{e sebe, i vide}e{ prijateqa svoga.�

On pogleda u visinu iznad sebe i ugleda prijateqa gde stoji u

velikoj slavi i krasoti, pa }e mu re}i ~ovek: �Kako si se ti po-

peo ovde kada ne vidim nigde lestvice?�

�Digle su me ovamo klevete qudske�, odgovori prijateq u

slavi. �Klevete mojih suseda posluìle su mi kao lestve po ko-

jima sam se uzdigao.�

Potom re~e on jo{ svom prijatequ da se ne quti, nego da se

raduje kada ga neko kleveta i da saàqeva klevetnike. Jer, veli,

ko drugog kleveta ili mu kakvo drugo zlo ~ini, sam sebe osu|uje,

pred sud izvodi i sebi sam presudu donosi i potpisuje. Klevete i

druge pakosti pravedniku samo pomaù, a pakosniku }e biti su-

|eno na sudu Bo`jem za sve grehe koje je u~inio.

Ovo iznesoh kao odgovor svima vama, draga bra}o i sestre,

koji ste u tegobama, a veruju}i da }e ih Bog otkloniti molitva-

ma i dolaskom u ovu svetiwu. Ovaj doga|aj ima dvojaku primenu.

Moè biti primewen na svakoga od nas i na drugog. Mudrost je-

van|elska traì od du{e hri{}anske da uvek rasu|uje po veri

40 Besede ££

svojoj, smireno, bez uznemirenosti i sa velikim pouzdawem u

Bo`ju pomo}. Tome nas u~i na{a sveta Crkva, koja nas nikada ne

ostavqa, moli se za nas, nizvode}i Bo`ji blagoslov na svakoga

ko ga traì i do wega drì.

Crkva se moli za sam vasioni svet, za ìve i umrle, za mir

celoga sveta, za dobro svetih Bo`jih crkava, za jedinstvo vernih

u pogledu ciqa, puta i duha. Moli se za vladare i stare{ine na-

rodne, crkvene, gra|anske i vojne; za stare i mlade, mladi}e i

devojke, za teàke i vojnike; za gowene i goniteqe; za mu~enike

i mu~iteqe; za sve koji nas vole i ne vole; za ktitore, zadu`bi-

nare; za putnike i poslu{nike; za verne (da se drè u veri), za

maloverne (da se utvrde u veri), za bezverne (da se povrate ve-

ri).

Ona se moli i nas u~i kako se treba moliti.

Za roditeqe i decu; za u~iteqe i u~enike; za bolne i ne-

voqne; za sirote i stradalnike, za svaku du{u hri{}ansku ras-

tuènu i namu~enu; za trudbenike u rudnicima i drugima radnim

mestima, bolesnike u bolnicama, za su`we u tamnicama; za

opro{taj grehova svima gre{nima, koji se kaju i svoje pokajawe

pe~ate dobrim delima i pri~e{}em; za pobedu napadnute pravde,

za braniteqe vere i Otaxbine, za za{titnike starih i nejakih

od nasilnika; za zdravqe qudi, telesno, duhovno i moralno; za

zdravqe stoke i plodnost zemqe; za umiru}e i izdi{u}e, da ih

Gospod prosti i primi u Carstvo nebesko; u jo{ za mnogo i mno-

go {ta potrebno qudima.

Molitva Pravoslavne crkve ne prestaje ni jednog dana, ni

jednog ~asa, ni jednog minuta na kugli zemaqskoj. Dok mi ovde

spavamo, Crkva Bo`ja na drugoj strani zemqine kugle moli se i

sluì svetu Liturgiju i za nas. Molitva Crkve danas je potreb-

na kao nasu{ni hleb � dràvama, i crkvama, i narodu i svoj pla-

neti. To sveta Pravoslavna crkva zna i moli se stalno i nepre-

stano.

Kada ovo govorim, uveren sam da shvatate da nije ovde re~ o

spoqa{noj Crkvi, niti o spoqa{noj lepoti svetaca koje pome-

nusmo. Na{a Crkva ima i svoju spoqa{nu lepotu, sjaj i snagu.

Ne mislimo na spoqa{nost koju moqac i r|a nagrizaju, pra{i-

na prqa, bolest kvari, smrt i vreme uni{tava. Zbog takve lepo-

te jedva bi se ko uz Crkvu odrào u onim vremenima kada je Cr-

kva u~vr{}ivala svoje temeqe. Nego, Crkva ima jednu lepotu


koja se ne mewa i ne prolazi. To je duhovna lepota i snaga Bo`ja

kojom je Crkva ispuwena i iz sebe izliva silu Bo`ju u nas, po

meri na{e vere. Prorok Isaija veli: �Bi}e u potowa vremena

gora doma Gospodwega utvr|ena uvrh gora i uzvi{ena iznad hu-

mova i steca}e se k woj svi narodi� (Is. 2,2).

Ovo proro~anstvo se odnosi na Crkvu, tako punu i osnaè-

nu Duhom Svetim kakvu mi imamo. Ona je utvr|ena uvrh svih go-

ra, uvrh visina nebeskih. Ona se ne drì samo zemqe, nego i ne-

ba. Za{to? Zato {to se jedan deo wenih ~lanova nalaze na nebu,

a jedan deo na zemqi i moli se za wih, za ìve i za mrtve.

Ona se uzvisila iznad svih humova, iznad svih zemaqskih

veli~ina. Sve vrednosti stvorene ~ovekom samo su male humke

prema nedoglednoj visini Crkve Hristove.

I najzad govori prorok: �Stjeca}e se k woj svi narodi�.

Kome su se stvarno stekli svi narodi tako masovno kao {to su

se stekli i na{li u Crkvi? Nikome. Crkva je od po~etka prizi-

vala sve narode na zemqi i uvek ostala poslu{na zapovesti

Hristovoj: �Idite i nau~ite sve narode� (Mt 28,19).

Nema sumwe, nigde se qudi nisu mogli uzdi}i do saznawa

Istine, do saznawa Boga i svoje veli~ine i zadatka, za kojim ~e-

zne du{a qudska, do jedino u Crkvi. Ako se gde i zasvetlucala

vera u jednoga Boga, odmah se stvarao ravnomo}ni protivnik,

bog nemorala i zlotvor, ru{ewa, nenavidnik qudi. Me|utim,

Crkva stalno opomiwe i nagla{ava: Crkva ne trpi oduzimawa i

dodavawa. Crkva govori: mogu} je preobraàj qudi i pobeda nad

zlom. Bog je to na razne na~ine i mnogo puta pokazao. On se sam

na Tavoru preobrazio. Ko je od qudi nekada mogao u~initi svoje

lice sjajnijim od sunca i svoje haqine beqim od snega? Ko je mo-

gao pred tri svedoka izazvati i pokazati znamenite qude iz

onoga sveta koji su na stotine i hiqade godina ranije ìveli na

zemqi? Niko i nikada! Jedino Bog, uvek tajanstven i javan, Me-

sija sveta, Zapovednik prirode, mogao je ovo u~initi.

To i danas ima svoju neizbrisivu i trajnu vrednost. Crkva

i danas, proslavqaju}i ovaj velik dan Gospodwi, svojoj deci sta-

vqa do znawa mogu}nost preobraàja qudi na boqe, upravo iz-

neta pri~a o onom znamenitom ~oveku to tako|e potvr|uje. I

onaj ~ovek se obogatio Crkvom, nau~io se istinama vere u Cr-

kvi kao duhovnoj {koli.

Draga bra}o i sestre,

42 Besede ££

U dana{wim prinesenim molitvama preobraènom Gospo-

du, Majci Bo`joj i svima svecima, pomolili smo se za preobra-

àj na boqe ovoga sveta, za preobraàj sviju vas, kako bi na mno-

go godina ìveli i radili na slavu Bo`ju, na spasewe svoje i

svojih.

Molili smo se za preobraàj i napredak dece va{e, zajedno

sa vama svima. Da im Bog dade miran, spokojan i bogougodan ì-

vot u ovom smutnom i nemirnom vremenu. Da se raduju ìvotu i

na svemu zahvaquju Bogu. Da nikada ne zaborave da su stvorewa

Bo`ja i srodnici qudi, koje stvori Bog za svedo~anstvo sebi i

precima wihovim.

Pomolili smo se za preobraàj i napredak celokupnog

imetka va{eg. Da se na pravi~an na~in umnoàva, da je od Boga

blagosloven i da ga uvek imate u potrebnoj meri.

Pomolili smo se za napredak i dobro na{e svete Crkve,

ove svetiwe i na{e Bogoslovije, koja je u{la u 370. godinu svog

postojawa. Da wu Bog i daqe podrì, dobrim, plemenitim re-

zultatima obogati, a sve na korist op{tu i pojedina~nu. Da se

ovde i daqe ose}a miris tamjana i molitava, ìvot u Bogu i ra-

dost u Duhu Svetome.



44 Besede ££

HRISTOV IDEAL JENAJUZVI[ENIJI

*

Upravo smo na po~etku nove {kolske godine. Jedna grupa

u~enika zavr{ila je svoje {kolovawe u ovoj Bogoslo-

viji, a podmladak je do{ao u prvi razred. Svi ste vi pu-

ni ideala i planova. Daj Boè da ih uspe{no ostvarite i svoje

{kolovawe okon~ate sa najboqim uspehom!

Da bi se sa uspehom kora~alo napred, u svakoj vrsti posla,

mora postojati pokreta~ka snaga, ideal prema kome se hodi i za-

{to mu se kre}e. Bez vere nema pravog ideala. Kod religioznih

qudi ideal je Bog i ve}eg ideala za ~oveka nema sem Wega. [ta

bi bio religiozni idealizam bez najvi{eg ideala Hrista? Pra-

vi ìvotni proma{aj.

Biti hri{}anin zna~i biti bez greha kao Adam pre pada.

Zato hri{}anski bogoslovi govore, a vi }ete u~iti, o oboèwu

~oveka omogu}enim Bogom. Bogoliki ~ovek, a to smo svi mi poje-

dina~no i zajedni~ki, trudi se jo{ za ìvota, {to je mogu}e vi-

{e, da oslobodi sebe od svega prolaznog, zemaqskog, da doìvi

najvi{e saznawe o ve~nom.

Hri{}anstvo ne daje jednosmislene odgovore na pitawe po-

rekla i ciqa ìvota, ve} podsti~e da se ti problemi savladaju

unutarwim naporom. Najve}e dostojanstvo i vrednost ima ~ovek

ako se shvati kao slika Najvi{eg. Tada nastaje wegov intenziv-

ni zadatak � da svet priprema za najvi{i ciq, koji nije od ovoga

sveta. Najvi{i ciq, tj. ideal, ne moè biti ni jedan od zemaq-

skih ciqeva, ve} nadzemaqski, nadprirodni ciq. Ideal koji

hri{}anstvo postavqa ne moè nikada zastareti, ve} ostaje za

svagda nedostiàn, pun mladosti, sveìne i uvek je sada{wost.

Taj ideal je veoma visok, da ne kaèmo nad~ove~anski, zahteva o-

gromnu borbu sa zlom u ~oveku.


* Beseda odràna na prizivu Svetog Duha u Kr~koj bogosloviji 1. sep-

tembra 1985. g.

Jesu li potrebni nekakvi novi ideali, neka nova sredstva

za borbu sa zlom? Po nekim gledi{tima, stari su se pokazali,

navodno, nedovoqni? Ne, nikakvi novi ideali nisu u stawu po-

krenuti ~oveka napred. Treba se sa najve}om zbiqom vratiti na

put hri{}anske vere, put u ve~ne ideale. ôve~anstvo ne moè

ni zamisliti ne{to ve}e i savr{enije od hri{}anskih ideala.

Va{om odlukom, odazivawem na Bo`ji priziv, vi ste odlu-

~ili da uzdiète sebe iznad zemaqskog i prolaznog. To je glav-

ni uslov za va{ uspe{an rad ovde u {koli i sutra u sve{te-

ni~kom pozivu.

@ivimo u vremenu kada se hri{}anstvo namerno izopa~ava

od onih koji pripadaju raznim crkvama ili ne pripadaju Crkvi,

tj. prilago|avaju ga prilikama i potrebama ovog ili onog dru-

{tva. Sve to morate pratiti, poznavati, od pravog hri{}anstva

i wegovog u~ewa razlikovati. To se moè ~initi odli~nim po-

znavawem hri{}anskog u~ewa, ne samo umom nego i li~nim ì-

votom. Solovjev u svojim spisima �Pravoslavnog perioda� nala-

zi da je integralna ideja, otkrivena od Gospoda Hrista, sa~uvana

samo u Pravoslavnoj crkvi i da }e se samo tom Crkvom posti}i

krajwi ciq sveta.

Jevan|eqe govori o novom ~oveku, o novom ~ove~anstvu, no-

voj Crkvi, novom sve{tenstvu, novoj nauci i wenim plodovima

koji se do tada nisu videli i za wih se nije znalo. U svemu ovom

novom nema mr`we, nasiqa i fanatizma. Treba znati: ni jedno

krivoverje, nijedna zemaqska ideologija nije bez mr`we, nasi-

qa i fanatizma. Tamo gde su ova tri agensa prisutna, nema su-

{tinskog izlagawa hri{}anstva, nema dogmatskog i eti~kog po-

znavawa hri{}anske nauke, najve}eg Ideala.

Najva`nije {to u ovoj {koli morate nau~iti i potpuno u-

svojiti jeste: Boga treba shvatiti, pre svega, kao duhovno-moral-

nu silu, kao moralno savr{enstvo, kao qubav i apsolutnu dobro-

tu. Zaista, neizmerno je vi{a vladavina qubavqu negoli nasi-

qem. U carstvu qubavi vlada zakon slobode, a ne nu`nosti. Naj-

vi{a sloboda je najuzvi{eniji ìvot u hri{}anskom ìvotu. U

hri{}anstvu ~ovek ima najvi{e dostojanstvo, ali i najvi{u od-

govornost pred Ve~nim. Ili obratno: u hri{}anstvu ~ovek ima

najvi{u slobodu i najvi{u odgovornost, ali zato i najvi{e do-

stojanstvo i najvi{e blaènstvo.

46 Besede ££

Govorim ovo, draga deco, radi toga da shvatite ozbiqnost

priziva koji vam predstoji, ne samo u {koli nego i posle. Taj

priziv nije samo ovogodi{wi, ovo{kolski, trajan u jednom o-

dre|enom vremenu, nego priziv koji se va{om aktivno{}u, sa-

radwom u Crkvi i Crkvom, nastavqa sve do kraja ìvota. To se

~ini u Crkvi vojinstvuju}oj i nastavqa u Crkvi trijumfuju}oj.

Do{li ste u ovu {kolu da se u woj ~vr{}e nego kod va{ih

roditeqa sretnete sa ~udesnim Gospodom Hristom, Bogo~ove-

kom, koji je rado prizivao decu sebi, wihova ~ista srca posta-

vqao kao primer za ugled odraslima (sr. Mt 19,14). U ovoj {ko-

li i svetiwi Wega svi do~ekuju sa qubavqu.

Va{i profesori, koji vam ovde zamewuju i roditeqe va{e,

zaista ne znaju za ve}u li~nost i ideal od Gospoda Hrista. Oni

znaju za Wega, koji je izmenio sudbinu miliona robova u svetu i

raskovao lance koji su ih sputavali. Ko je, ako ne On, bio prvi

pobornik istinske kulture i progresa? Ko je bio najve}i za-

to~nik prave slobode; U~iteq naj~istije qubavi; pobornik

trajne sre}e i blaènstva, kako u porodici tako i dru{tvu, ako

nije On.

On je propovedao qubav i milosr|e prema svakome, a tala-

si mr`we od Wegovog dolaska na svet pa do danas nisu prestali.

On je prvi otkrio svetu vrednost i dostojanstvo qudske li~no-

sti, a pod etiketom za �prava ~oveka� vodi se borba protiv We-

ga. On je bio najve}i mirotvorac i propovednik mira, dok samo

Wegovo ime u u{ima mnogih zvu~i kao ratni signal. On je bio

najve}i siromah i prijateq dece, a neki dana{wi vaspita~i u~e

decu da Ga mrze.

Dragi u~enici, va{i profesori Wega znaju i predava}e

vam i o ovome: Iz qubavi dvanaestorica Apostola ostavi{e sve

svoje i otido{e za Wim, �posta{e smetli{te sveta po kome svet

gazi� (1 Kor.4,13) i naposletku u mu~eni~ku smrt po|o{e.

Iz qubavi prema Wemu milioni hri{}ana: qudi, ène, de-

ca, iz svih dru{tvenih slojeva: bogati i siroma{ni, vojvode i

velmoè, u~eni i neuki, sa pesmom na usnama, u najve}em i ne

bu~nom radosnom zanosu, izlazi{e pred qute zverove, povijali

glave pred o{trim ma~evima, uzlazili na zapaqene loma~e. Ovo

nije bilo samo u prvim vekovima hri{}anstva, ve} se ponavqa i

u na{e vreme.


Iz qubavi prema Wemu carevi i kraqevi ostavqali su

prestole i dràve svoje, skido{e vladarske krune i poloì{e

ih pred noge Wegove, od silnih samodràca posta{e sluge We-

gove i sledbenici Drvodeqe iz Nazareta.

Iz qubavi prema Wemu i radi Wega, hiqade mladi}a i de-

vojaka ostavi{e ku}e, roditeqe, drugove i poznanike. Odreko-

{e se snova mladosti, odreko{e sebe i po|o{e u pustiwu da tra-

è Wega, da mu `rtvuju svoju mladost i svoju lepotu. Milioni

qudi, èna i dece sa Wegovim imenom na ustima do~ekuju i za-

po~iwu novi dan i odlaze na zasluèni po~inak. Najboqi umovi

~ove~anstva i najboqi umetnici stavqaju Mu u slu`bu sile svo-

je, sre}ni {to na taj na~in mogu da posvedo~e veliku svoju qubav

prema Wemu. Vaistinu, draga deco, nema li~nosti u istoriji ~o-

ve~anstva koja bi bila predmet takvog ideala i tolike qubavi

kao {to je Isus iz Nazareta.

Takvog Hrista iz Nazareta, ro|enog u Vitlejemu i propo-

vednika narodima, jedino poznaju va{i pretpostavqeni, i ceo

poredak u {koli vezan je za Wega. Va{e je da Ga {to boqe i {to

svestranije shvatite, zavolite, nau~ite, u sebe unesete, Wime

ìvite. Tako spremqeni, vi }ete sutra imati isti zadatak kao i

va{i profesori, samo u narodu gde nema metodskih jedinica, ra-

zrednog dnevnika i ocewivawa, nego rad po savesti i samoodgo-

vornosti. Sada ste prizvani, a sutra }ete biti od Wega � Gospo-

da Hrista poslani na posao sluèwa, propovedawa i upravqawa

u Crkvi. Sada je vreme kada drugi seje po wivi du{a va{ih, a od

vas zavisi kakvi i koliki }e plodovi biti...

Bogu se molim da nispo{qe svoj sveti blagoslov na sve vas,

da preuspevate u u~ewu i tako dostignete sebi postavqeni ideal.


48 Besede ££

POD POKROV TVOJ PRIPADAMO,BOGORODICE

*

Raduj se, Radosti na{a, zakloni nas ~asnim tvo-

jim Pokrovom!

Sveta Crkva, molitvama i crkvenim pesmama, otkriva

duhovno zna~ewe dana{weg praznika koji ima hiqadu-

godi{wu istoriju. Praznik Pokrova Presvete Bogoro-

dice je vezan za jedan ~udesan doga|aj u Carigradu iz 911. godine.

Naime, u Bogorodi~inoj crkvi prepunoj pobo`nog naroda javila

se Presveta Bogorodica u neiskazanom sjaju, okruèna i pra}e-

na mno{tvom An|ela, Apostola, Svetiteqa, Mu~enika i svetih

Devojaka. Molitve naroda i onih koji su ovo javqawe videli bi-

le su usrdne, a Wene jo{ usrdnije za narod Bo`ji, koji je bio u

nevoqi i duhovnoj tegobi.

Kraj u kome se nalazio ovaj Bogorodi~in hram i desilo se

ovo javqawe u Carigradu zove se Vlaherna. To je zapadni deo

Carigrada. Ova gradska ~etvrt je bila ~uvena na celom Istoku

po velikom broju svetiwa. Me|u wima je naj~uveniji bio ovaj

Bogorodi~in hram. U wega 474. godine behu doneti iz Palestine

pojedini delovi rize (ode}e) Presvete Bogorodice, postavqeni

i ~uvani u zlatom okovanom kov~egu. Bili su to: Wen pojas i

omofor ili, jasnije re~eno, ubrada~ � velika marama kao ogrta~

koji je Presveta nosila na glavi i pokrivala celo telo, kako je

to ve} bio na~in odevawa na Istoku. Sa takvim omoforom ona

se javila u pono}nim ~asovima. Svojim o~ima su je videli i ~uli

kako se moli za ovaj svet sveti Andrej Jurodivi i u~enik mu

Epifanije. Upita sveti Andrej svoga u~enika: �Vidi{ li, bra-

te, Caricu i Gospo|u svih kako moli za sav svet?� �Vidim, sveti

o~e, vidim i uàsavam se�.


* Propoved na Pokrov Presvete Bogorodice u Pokrovskom hramu u

Kninu 1985. g.

U posledwa i te{ka vremena, kada se sve vi{e umnoì{e

qudski gresi i kada, po re~ima svetog apostola Pavla, nastaju

�opasnosti od razbojnika, opasnosti od rodbine, opasnosti od

neznaboàca, opasnosti u gradovima, opasnosti u pustiwi, opa-

snosti na moru, opasnosti me|u la`nom bra}om� (2 Kor 11,26);

te kada se ispuwavaju re~i samog Gospoda: �Usta}e narod na na-

rod, carstvo na carstvo, i bi}e gladi i pomora i zemqotresa po

svetu� (Mt 24,7); i kada pritiskuju najezde tu|inaca, me|usobni

nesporazumi i smrtonosne bolesti, � Pre~ista Vladi~ica na{a

Bogorodica pruà kao za{titu svoj pokrov kako bi zaklonila

od raznoraznih opasnosti, za{titila od gladi, pomora, zemqo-

tresa i drugih neda}a, zakrilila od rata, bole{tina i sa~uvala

veruju}e qude nepovre|ene. Potvrda ovakve brige Presvete Bo-

gorodice jeste dana{wi praznik, kome je ovaj sveti hram posve-

}en i gde smo se sakupili na molitvu.

Kada je na ostrvu Patmosu Sveti Jovan Bogoslov primao u

viziji otkrivewa o budu}nosti Crkve Bo`je na ovom svetu sve

do wegovog kraja, video je na nebu �ènu obu~enu u sunce, i me-

sec joj pod nogama wezinim, i na glavi wezinoj venac od dvanaest

zvezda� (Otk 12,1). Tako je sveti Andrej video u blistawu sunca

Presvetu Bogorodicu, sli~nu nebu. Znamewe koje je video sveti

Jovan Bogoslov praslikuje Premilostivu Pokroviteqku na{u.

To Bo`je znamewe pokazalo se svetom tajnovidcu onda kada be-

{e velika opasnost po svu tvorevinu.

On veli: �I otvori se hram Bo`ji na nebu, i pokaza se kov-

~eg zaveta Gospodweg u hramu Wegovom; i bi{e muwe, i glasovi,

i gromovi, i zemqotresi i grád velik; i znak veliki pokaza se

na nebu: @ena obu~ena u sunce...� (Otkr 11,19-12,1). Za{to se sva

ova znamewa ne pokaza{e pre svih ovih vi|enih neprilika? Za-

to da bi se sa neba pokazalo kolika je za{titnica na{a Presve-

ta Bogorodica, koliko nama priti~e u pomo} kada nam prete po-

gibli. I kako nas {titi od svake obmane. Kako nas {titi od

kratkotrajne blistave ovozemaqske ta{tine, od glasova ìtej-

ske borbe i sujete, od gromova iznenadnog napada vra`jeg, od bu-

re strasti i od gráda � kao kazne za grehove. Kada nas sve te ne-

voqe pritiskaju, tad se kao veliki znak pojavquje Hitra Po-

mo}nica rodu hri{}anskom. Ovaj znak i praznik je dao Bog oni-

ma koji ga se boje.

50 Besede ££

Kao {to je Presveta Bogorodica vi|ena kao �@ena koja je

obu~ena u sunce�, tako je u Svetom pismu nazvana �Kulom Davi-

dovom�. Duh Sveti upore|uje Presvetu Djevu sa tom kulom koja je

bila podignuta u Jerusalumu, jer je ona k}i Davidova. Ona po-

sreduje izme|u Hrista kao Glave Crkve i vernika koji sa~iwa-

vaju telo Crkve, nadvisuju}i Crkvu, po{to je vaistinu vi{a od

svih wenih ~lanova, a doseù}i i do Hrista kao Ona koja Mu je

dala telo. Ona posreduje i u ovoj prilici u Vlahernskom hramu

i uvek kasnije izme|u Boga i ~oveka. Ona stoji izme|u podvigo-

polo`nika Hrista i zemaqske Crkve, kao i Davidova kula izme-

|u Siona i Jerusalima, i moli se za celi svet: Care Nebeski,

primi svakoga ~oveka koji slavi Tebe i priziva presveto ime

Tvoje na svakom mestu; ‡ i gde se spomiwe Ime Tvoje, to mesto

osveti; proslavi one koji proslavqaju Tebe i s qubavqu

po{tuju mene, Mater Tvoju, primaju}i svaku molitvu wihovu i

zavete, i izbavqaju}i ih od svakih nevoqa i zala.

Nisu li takve molitve Presvete Bogorodice � {titovi

koji {tite Crkvu? Ne {tite li one decu svete Crkve Bo`je i

ne pokre}u li ih na jo{ ve}a i zama{nija dela na putu ka Bogu?

Veli sveti Amvrosije Milanski: �Nije bez razloga Pre-

sveta Bogorodica pore|ena sa kulom Davidovom. Kao {to je ku-

la imala specijalnu namenu i ulogu, tako i Presveta Bogorodi-

ca {titi kada daleko od nas odgoni vidqive i nevidqive nepri-

jateqe, kad zarobqenike lako osloba|a od zla, kada izbavqa mu-

~ene od ne~astivih duhova, kada uti{ava àlosne, brani zlosta-

vqane, hrani gladne, pose}uje bolne, kada biva pristani{te vi-

tlanih burom, i ukra{ava nas pokrivaju}i pred Bogom svu sram-

nu golotiwu du{e na{e, i oboga}uje na{u ubogost prevelikom

blagoda}u kao nepotro{ivim bogatstvom, i ~ini nas blagopri-

jatnim u o~ima Bo`jim.� Ukra{ava Ona i sav duhovni Jerusa-

lim, Crkvu Hristovu, i ovaj na{ sveti hram koji danas i peva: O,

Ti si ~udesno ukra{ewe svim vernima, ispuwewe proro{tava,

slava Apostola i krasota Mu~enika, pohvala Devstvenika i

predivni pokrov celome svetu.

Presveta Bogorodica se javila u hramu stoje}i u vazduhu,

pra}ena mno{tvom svetih An|ela, Apostola, Svetiteqa, Mu~e-

nika i svetih Devojaka. Svi su oni prinosili i prinose molitve

Bogu za nas, jer Presveta zna da je na{ ìvot na zemqi rat, jer

protiv nas ratuje vrag sa svima svojim silama. Veli psalmopevac:


�Opkoli{e nas psi mnogi, ~ete zlikovaca kruè oko nas; razva-

li{e na nas usta svoja, kao lav koji je gladan lova i ri~e� (Ps

22,16). Toga radi, krenula je Carica na{a sa svim nebeskim voj-

skama i svetiteqima protiv neprijateqa na{ih: �Jer se Wome

odnose pobede, Wome obaraju neprijateqi�, peva Crkva danas.

Ona do|e sa an|elskim vojskama, jer je �Lestvica koju Jakov

vide� okruèna mno{tvom An|ela. Zato joj Crkva peva: �Raduj

se, moste koji na nebo provodi{, i lestvice visoka koju Jakov

vide�. Nare|uje neuspavqiva Bogorodica An|elima da zajedno s

Wom neprestano pomaù qudima, da uzlaze}i Bogu stalno uzno-

se molitve onih koji se mole, a nizlaze}i � da donose od Boga

qudima pomo} i darove.

Tako, dakle, mi praznujemo Pokrov Presvete Bogorodice,

se}aju}i se doga|aja iz 911. godine u Vlahernskoj crkvi. Ovo svet-

kujemo blagodare}i Presvetoj Pokroviteqki na{oj za takvo pre-

veliko milosr|e Weno. Usrdno je molimo da i sada i svagda za-

{ti}uje sve nas koji i{temo Weno pokroviteqstvo. Mi jasno

znamo da, po re~ima psalmopevca, �mnoge muke ima gre{nik� (Ps

32,10), a prorok Isaija savetuje: �Prikrijte se za ~as dokle pro|e

gnev Gospodwi� (Is 26,20). Gde se moèmo prikriti dok ne pro|e

gnev Gospodwi ako ne pod pokrovom Presvete Bogorodice, Sveti-

teqa Bo`jih, svoje Krsne slave, pod pla{tom Svetoga Save i

ostalih srpskih svetiteqa? Ako ne u svetome hramu i pred sve-

tim ikonama u na{im domovima? Ako ne molitvom, postom, sve-

tim Pri~e{}em, ispove{}u i jevan|elskim vrlinama, ~itawem

Svetoga pisma i pobo`nih kwiga, dakle, ìvotom po Bogu.

Pomolimo se Presvetoj Bogorodici: �U zlo doba zakloni

nas� (Ps 27,5). Svi dani ìvota na{eg jadni su kao {to nekad re-

~e patrijarh Jakov: �Malo je dana ìvota moga i zli su bili�

(1 Moj 47,9). Naro~ito su jadni oni na{i dani u koje vidimo zlo

i oni u koje sami ~inimo mnogo zla �sabiraju}i sebi gnev za dan

suda� (Rim 5,2). Zbog toga svi na{i jadni dani potrebuju Tvoju

pomo}, Bogorodice, potrebuju Tvoj milostivi Pokrov. Pokrivaj

nas, zakriquj nas u sve dane na{ega ìvota, a naro~ito u quti

dan kada se du{a bude razlu~ivala od tela na{eg. Do|i nama u

pomo} i zakloni nas od podnebeskih sila, a u dan stra{noga suda

sakrij nas u tajnom skrovi{tu Pokrova Tvoga. Amin.

Episkop dalamatinski Nikolaj

52 Besede ££

SVETI SAVA U NEDOVR[ENOM HRAMU*

Ako nekoga treba pomenuti kao izuzetnu li~nost u isto-

riji roda srpskog, onda na prvom mestu treba pomenuti

Svetoga Savu. Dok su veliki propovednici, reforma-

tori i revolucionari vi{e teoretisali nego prakti~no delali,

Sveti Sava je svoje ideje ostvarivao samo primernim radom u

svom narodu i {ire. To je mogao uraditi samo zato {to je poni-

kao iz naroda ~ije je osobine i potrebe dobro upoznao od rane

mladosti, {to je ostavio zemaqske ~ari jednog princa, nu|ene

mu na o~evom dvoru, i {to se posvetio Bogu prvenstveno radi

spasewa svoga naroda od koga se nikada nije odvajao.

Ko je Sveti Sava?

Ro|en pre osam vekova, upravo u vremenu kada se rodila i

u~vrstila sredwovekovna srpska dràva. Ovo se desilo na po-

~etku dvestogodi{we dinastije Nemawi}a. Mladi Rastko je i-

mao vi{e sklonosti prema kwizi, razmi{qawu, molitvi, nego

upravqawu datom mu obla{}u u Zeti. To ga je podstaklo da oko

svoje 17. godine napusti o~ev dom i pobegne u Svetu Goru, gde se

odao podvi`ni{tvu i stalnom molitvenom starawu za svoj na-

rod i sebe. Pripremao se za rad u svom ota~astvu, za {irewe

Pravoslavqa i prosvete, organizovawe Crkve i {kole. Ovo je

ostalo ve~nim temeqom duhovnog jedinstva wegovog naroda i dr-

àve. Sa svojim ocem Stevanom, u mona{tvu Simeonom, u Svetoj

Gori je podigao manastir Hilandar i u wemu {kolu, prvu srpsku

najve}u {kolu � univerzitet za pripremawe propovednika vere

i u~iteqa prosvete. Ova {kola je dala srpskom narodu istaknu-

te crkvene i dràvne velikodostojnike i kwièvnike, bila je

rasadnik i ugled srpskim {kolama.

Sveta Gora predstavqa tada u Pravoslavqu ne samo sredi-

{te mona{tva, nego i veliku riznicu kulture i kulturnog stva-

rala{tva. Bilo je to mesto kakvo je Rastko èleo: sa mnogo kwi-


* Beseda odràna u Splitu na dan hramovne slave 1985. g.

ga, pogodno za neprestanu molitvu, pobo`ne razgovore i medita-

cije. Otuda su poku{aji roditeqa da ga vrate ostali bez uspeha;

on se zamona{io i dobio ime Sava. U punoj smirenosti vr{i

svoja mona{ka poslu{awa, ne misle}i vi{e da je vladarski sin.

Pisali su mu roditeqi i on wima, da ih ute{i i u duhovnu mre-

ù Carstva Bo`jeg ulovi. Oni mu, veli biograf, �pi{u sa stra-

hom i bojazno{}u, stide se sinom ga nazvati. Nazivaju ga ocem i

u~iteqem, molitvenikom, predstavnikom kod Boga i mole da se

za wih moli...�, jer wegove vrline zadivquju i roditeqe. Najmi-

lija du`nost mu je bila razno{ewe hrane pustiwacima � usa-

mqenim svetogorskim podvi`nicima, jer je uìvao u razgovoru

sa wima i divio se snazi duha i delima ovih qudi, koji kao �ne-

beski qudi i zemaqski an|eli� sti~u vi{i stepen duhovnog sa-

vr{enstva.

Nema sumwe, dolazak u Svetu Goru predstavqa za mladog

monaha Savu novi period u wegovom ìvotu. Ova wegova odluka

je za wegovog oca tako|e novi period u ìvotu, kada na Blagove-

sti 1196. godine, na saboru u Rasu, predaje presto svome po ro|e-

wu drugom sinu Stefanu, mona{i se u manastiru Studenici i o-

dlazi posle kra}eg vremena u Svetu Goru, dok majka mu Ana ta-

ko|e se mona{i, dobija ime Anastasija i odlazi u manastir Sve-

te Bogorodice u Toplici. Odluka roditeqa o povla~ewu sa pre-

stola i dvora Nemawi}a bila je prevashodan doga|aj, radost du-

{i wegovoj i velika blagodarnost Bogu {to su privedeni mona-

{tvu kao i on.

Susret u Svetoj Gori sa ocem mu, monahom Simeonom, bio je

uzbudqiv. Pred wim je u mona{kom odelu stajao qubqeni otac,

kao oli~ewe roditeqske qubavi, duboke vere i pobo`nosti, mu-

drosti i ogromnog ìvotnog iskustva. ôvek koga je poznavala

Vizantija i ostali susedi samo po dobru. Ne samo Sava, nego i

~itava Sveta Gora je zanemela pred ~ovekom dostojnim po{tova-

wa i qubavi. On je sada wihov smerni i smireni sabrat, do ju~e

mo}ni vladar, prijateq vizantijskog cara. Ovo su velike i krup-

ne odluke koje je zapazio onda{wi kulturni svet. Prepodobni

Simeon je bio sve smireniji, savetodavniji i poslu{niji, da bi

na kraju skon~ao leè}i na rogozini, sa kamenom pod glavom i

pred ikonom Presvete Vladi~ice Bogorodice.

Briga za milo mu ota~astvo nije kod Save nikada prestaja-

la. Bio je veliki poznavalac crkvenog prava i svetih kanona.

54 Besede ££

Znao je da Srbima moè dati dozvolu za osnivawe samostalne

Crkve samo Carigradska crkva, kao majka pravoslavne vere na

Balkanu, pa na tome radi. Oti{ao je carigradskom patrijarhu i

zamolio ga da dade samostalnost (autokefaliju) Pravoslavnoj

crkvi u Srpskoj dràvi. Carigradski patrijarh, koji je od rani-

je cenio Savu, oca mu Simeona i tada{wi ugled srpske dràve,

saglasio se sa wegovom molbom i postavio ga za prvog srpskog

arhiepiskopa. To je bilo 1219. godine.

Po povratku u milo mu ota~astvo, Sveti Sava pristupa or-

ganizaciji Crkve, na prostoru svoje zemqe, podeliv{i je na epi-

skopije, dok u manastiru @i~i postavqa sedi{te arhiepiskopa.

Sva crkvena podru~ja snabdeo je potrebnim kwigama, me|u koji-

ma je bila i �Krm~ija�. To je zbornik crkvenih i pravnih propi-

sa, gde, izme|u ostalog, stoji i ovo: �...te niko nipo{to da ne

brine samo o sebi, nego i o bli`wem, i niko da nema ni{ta vi-

{e od drugoga, ni bogata{ od siromaha, ni gospodar od sluge, ni

knez od onoga nad kojim vlada, ni car od vojnika, ni premudri od

nau~enog, jer svima je (Bog) podario jednu blagodarnost�.

Osnivawem i organizovawem samostalne Srpske crkve,

Sveti Sava je ujedinio sva razjediwena srpska plemena, udario

temeq i usmerio razvoj Crkve ka napretku naroda i wegove dr-

àve. Od tada, Crkva kod Srba nikada nije nastojala da pot~ini

dràvu i wome upravqa, kao {to su to ~inile druge Crkve, niti

je, pak, srpska dràva poku{avala da ropski veè Crkvu za svoj

dràvni aparat, kao {to su to ~inile druge dràve. Sveti Sava

je u~inio da se u Crkvi {irewem vere, prosvete i rodoqubqa

pomaè dràvi i u miru i u ratu. Toga se i danas wegova Crkva

drì.

Ovo delo je mogao u~initi zato {to je sebe usavr{io u vr-

linama primernog monaha. Stara se ne samo za svoju du{u nego i

za du{e drugih. Sve je ovo ~inio izuzetnim poznavawem bogoslo-

vqa, kwièvnih i pravnih dela, i {to je oplemenio svoje srce

srpskim i slovenski rodoqubqem. On i wegova dela ostali su da

ìve i posle wega evo ve} osam vekova, stalno mu uznose}i slavu

i pohvale, velelepne hramove i skupocene qudske du{e. Samo se

tim moè razjasniti uzvi{ena uloga wegova u Crkvi i narodu.

Wegov ìvot i rad je prekrasna slika ìvota i rada wegove Cr-

kve koju je osnovao i bio joj prvi poglavar i pred Bogom zastup-

nik.


Ovaj sveti hram, kao i mnogi drugi, zapo~et je i podiè se u

Bo`ju slavu i wemu za spomen. Ovih dana pred veoma velikom

masom veruju}eg sveta, koji je do{ao iz svih krajeva na{e otax-

bine, Srpski Patrijarh je sa vladikama i sve{tenstvom polo-

ìo novu povequ u zidine zapo~etog hrama Svetom Savi na Vra-

~aru u Beogradu. Bila je to i sve~anost i doga|aj veka. Mi se na-

damo i o~ekujemo da }e se i u Splitu {ire otvoriti srca onih

koji su nadle`ni dati nam dozvolu da zakrovimo svoj zapo~eti

hram kako bismo u wemu uznosili molitve za sve koji ìve u o-

vome gradu, za one koji su na vlasti, za porodice, decu, radnike i

trudbenike. To bi bio pravi gest razumevawa na{ih potreba i

tolerancije, plod na{ih mnogih molbi.

Ostavqaju}i sve vas, draga bra}o i sestre, u uverewu da }e

vi{ehiqadite èqe pravoslavnog ìvqa u ovom mestu biti i-

spuwene, ~estitamo vam hramovnu slavu i èlimo od Boga zdra-

vqe, a od Svetog Save blagoslov i molitve da nas sve podrì i

jo{ vi{e zagreje èqom da se ovo sveto i bogoslu`beno mesto u-

~ini dostojnim svetosti Boga i proslavqawa svetih wegovih.

Amin.

56 Besede ££

VERA U POBEDU DOBRA NAD ZLOM*

Vrlina je takva ‡ kada je pobe|uju, ona je mo}ni-

ja; kada protiv we spletkare, ona postaje nepo-

kolebivija.

(Sv. Jovan Zlatoust)

Molitvama i crkvenim pesmama Sveta Crkva otkriva du-

hovno zna~ewe dana{weg praznika. On je kao kapija

kroz koju se ulazi u {irok i bogat prostor. Svi staro-

zavetni nagove{taji i obe}awa Bo`ja, od dana ro|ewa svete Bo-

gorodice postaju jasniji i uverqiviji. To je ro|endan i cele Cr-

kve pravoslavne. U ovom danu i prazniku sabrani su sveti apo-

stoli, prepodobni, mu~enici, ispovednici, svi sveti.

Niko pod ovim suncem nije tako veliki kao ~ovek koji ve-

ruje u krajwu pobedu dobra. Niko tako ozbiqno ne veruje u Boga

kao ~ovek koji veruje u krajwu pobedu dobra. Te dve vere se podu-

daraju kao {to se sun~eva svetlost podudara sa suncem. Kao {to

se ne moè priznavati sun~eva svetlost, a odricati Sunce, tako

se ne moè priznavati krajwa pobeda dobra, a odricati Bog.

Na{ dana{wi dolazak ovoj velikoj svetiwi, prineti darovi i

prinete molitve tako|e su vera u krajwu pobedu dobra.

Nema sumwe, u na{em vremenu dve su ludosti vidno izrazi-

te. Prva je: vera u Boga bez vere u krajwu pobedu dobra, a druga je

vera u krajwu pobedu dobra bez vere u Boga. Upita}e neko, kako

to? Evo kako. Vera u Boga nikako nije ogaw koji se gasi u mraku,

niti je vera u krajwu pobedu dobra mrak, koji se sam od sebe pa-

li, razgoreva i svetli.

Ima li qudi me|u nama ~ija bi du{a bila toliko {iroka i

dovoqno jaka za takvu potpunu veru? Ima li koga ~iju li~nost i-

stovremeno osvetqava vera u Boga i zagreva vera u krajwu pobe-

du dobra? Ima li koga kroz ~iju se kapiju vere ulazi u {irok i


* Propoved na Malu Gospojinu u Brani~evskoj eparhiji u manastiru

Zlatencu.

bogat prostor duhovnog ìvota? Ako ima samo jedan takav ~o-

vek, onda na{e vreme nije bez Mesije. Ako ih ima vi{e, onda na-

{e vreme nije bez proroka, apostola, heroja i mu~enika.

Vi pitate, ko je Mesija? To je ~ovek koji vidi Boga u svom

ìvotu i ìvotu svega oko sebe, i vidi krajwu pobedu dobra u

svetu.

Ko je prorok, opet pitate? To je ~ovek koji se ose}a nadah-

nut Bogom i nadahnut verom u krajwu pobedu dobra.

Ko je apostol, opet produùjete sa pitawem? To je ~ovek

koji propoveda Boga i krajwu pobedu dobra.

Vi biste hteli znati, ko je heroj? To je ~ovek koji je uveren

da }e dobro na kraju krajeva pobediti zlo i koji se za ìvota ne-

ustra{ivo isti~e kao braniteq i zato~nik dobra.

Jo{ vas interesuje, ko je mudrac? To je ~ovek ~ije misli vo-

de Bogu i ~ije srce gori verom u pobedu dobra.

U majci Bo`joj, ~iju uspomenu danas slavimo i kojoj se-

strinstvo ovog manastira tako revnosno sluì, sabrani su daro-

vi Duha Svetoga: apostolstvo, proro{tvo, herojstvo, mudrost,

ro|ewem Mesije od Djeve. Otuda je ovaj Praznik ro|endan novo-

zavetnih proroka, apostola, heroja i mudraca sa verom u u kraj-

wu pobedu dobra.

Svako vreme u istoriji ~ove~anstva ima svoje obele`je. Sva

su vremena tesno utkana jedno u drugo, kao raznobojna potka u jed-

no te isto tkivo. Bilo je vremena kada se pridavala va`nost kul-

tu tela i fizi~koj snazi. Bilo je vremena kada se upra`wavala

povu~enost iz sveta i negovano isposni{tvo. Bilo je vremena ka-

da su negovani nauka i umetnost. Pored povra}aja kultu tela i

fizi~koj snazi, u na{em vremenu naro~ito se poklawa pa`wa

tehnici; wena vlada danas gotovo prelazi u apsolutizam. Sve o-

stale oblasti qudskog duha moraju se zadovoqiti skromnim ran-

gom i mestom. Izgleda i Crkva se mora zadovoqiti skromnim

rangom naspram tehnici. Prava Crkva Hristova uvek je zadovoq-

na rangom koji joj dadu qudi, ali ona nije zadovoqna qudima.

Vi ~ujete ove misli o Crkvi i pitate: [ta je ideal Crkve?

Ideal Crkve je poboàn ~ovek sa verom u krajwu pobedu do-

bra. Ona ne miruje dok takvog ~oveka ne vidi u svojoj sredini. I-

deal Crkve nije ne{to nemogu}e i neostvarivo. On je do sada o-

stvaren i vi|en mnogo puta u istoriji ~ove~anstva i Crkve. Prva

je Majka Bo`ja ostvarila ovaj ideal. Kada to ne bi bilo tako, zar

58 Besede ££

bi se mi danas okupili ovde i zar bi ova svetiwa vekovima posto-

jala i Boga proslavqala? Ima qudi u svetu koji su daleko od ide-

ala Crkve. Svima na zemqi ona predlaè bogatstvo vere u krajwu

pobedu dobra. Ona to predlaè kao jedino trajno bogatstvo, koje

mogu imati svi qudi i koje }e nadìveti sva ostala bogatstva.

�Ne sabirajte sebi blaga na zemqi gde r|a i moqac kvari i lopo-

vi potkopavaju i kradu�, zapovedio je Bog (Mt. 6,19-20). Ona to ne

~ini radi sebe nego radi nas. Ona moè bez nas, a mi ne moèmo

bez we. Ne oglu{imo se o ovaj spasonosni poziv Crkve.

Radi jasno}e ovih pouka i poruka Crkve, setite se qudi

zdravih i lepih, koji ne veruju u pobedu dobra nad zlom. Setite

se filosofa i sve{tenika koji neumorno pri~aju kako je pravda

boqa od nepravde i kako je nepravda ponekad ja~a od pravde. Se-

tite se milijardera kako im du{e ìvotare, sli~no zmiji pod

gvozdenom polugom, i àle {to im ovaj ìvot tako brzo prola-

zi. Setite se umetnika koji jedino vide lepotu u svojim tvorevi-

nama, u slici ili stilu, simfoniji ili poemi. Za takve je ceo

svet rugoba, a od wega su uzeli po jedan kristalni deli} i stavi-

li u svoja dela. Setite se nau~nika koji klasifikuju po nekoli-

ko minerala ili ispi{u nekoliko hemijskih formula, pa sa

prekorom gledaju na Crkvu koja propoveda neki vi{i razum od

wihovog. Setite se svih qudi, starih i mladih, koji se svako-

dnevno àle na trijumf nepravde, nemorala, rugobe i nerazume-

vawa u svetu. Setite se onih qudi koji svoju veru u krajwu pobe-

du dobra zasnivaju na sitnim razmiricama, naj~e{}e na dnevnim

neprijatnostima. Sva takva se}awa izazivaju neprijatno ose}a-

we kod veruju}ih u krajwu pobedu dobra.

Sveta Crkva, a sa wom i svi weni poslenici, naziva Pre-

svetu Bogorodicu: Blagoslovenom me|u ènama; Hramom Duha

Svetoga; Oltarom Boga ìvoga; Trpezom Hleba nebeskoga; Kov-

~egom svetiwe Bo`je; Drvetom najsla|eg ploda; Slavom roda

qudskog; Pohvalom roda ènskog; Izvorom devi~anstva i ~isto-

te. Ovo su pohvale najve}oj me|u ènama i uzvi{enijoj od An|e-

la. Moè se sa sigurno{}u re}i: ova zemqa je pokrivena ~udesi-

ma wene milosti. Ona je veoma potrebna ~oveku u vremenu u ko-

jem ìvimo. Ona povra}a veru razo~aranoj deci na{oj, koji ne

znaju za terete ìvota.

U jednom uglednom beogradskom listu pojavila se nedavno

fotografija dece � osnovaca iz Sidneja � ozbiqnih lica i za-


brinutih pogleda. Ispod slike je pisalo: �Prema jednoj studiji,

izra|enoj na osnovu ankete me|u pola miliona u~enika sidnej-

skih osnovnih i sredwih {kola, polovina anketiranih ima i-

zrazito pesimisti~ki pristup budu}nosti, a ~ak 80% veruje da

je novi svetski rat neizbeàn.� Ova zabrinuta lica i o~i moè

osveìti i povratiti im poverewe samo Onaj koji je rekao: �Pu-

stite decu k meni, jer je takvih Carstvo nebesko� (Mt 19,14).

U davnim vremenima qudi su se od mladosti obrazovali u

nekom naro~itom poslu, ali su ipak pridavali vi{e va`nosti

obrazovawu srca. Otuda u na{em vremenu ima boqih ve{taka i

majstora svoga posla, a mawe karakternih qudi. Zato je pesimi-

zam na{eg vremena tako jak da dovodi do razo~arewa, o~ajawa i

samoubistva, naro~ito mladih. Nekada se ~ovek uzimao za meri-

lo stvari, a sada se stvari uzimaju za merilo ~oveka. Nekada se

~ovek cenio po onome {ta moè, a danas se ceni po onome {ta

ume i takvom se obi~no pra{taju sve slabosti karaktera. Treba

naglasiti: nije Crkva protiv tehnike! Naprotiv, ona se tim u-

spesima raduje. Crkva samo traì rang vrednosti: prvo Bog, pa

~ovek, pa tehnika. Sada je izvrnut poredak. Prvo tehnika, pa ~o-

vek i na kraju Bog, ostavqen samo onima koji veruju u krajwu po-

bedu dobra, da Ga postave na prvo mesto. I jo{ ne{to, kriza ve-

re u krajwu pobedu dobra zahvatila je mnoge qudske slojeve.

Da se obratim samo onim bitnim ~iniocima. Majko, sve-

{tenico doma srpskog, ti ima{ zvawe i odgovornost. Kod tebe

je nastala verska opu{tenost. Kaè{ da ne veruje{ u krajwu po-

bedu dobra? Veli{ da tvoja du{a sumwa? Zapamti, sumwa nikada

ne ra|a! Ti se ne bi mogla nazvati majkom da si sumwala i da ni-

si verovala u dobro.

I ti, trudbeni~e, isto tako kaè{? Tvoj rad je teàk, pa

ako neguje{ sumwu, bi}e ti jo{ teè; klonu}e ti kolena, osla-

biti mi{i}i i misao potamniti. Pogledaj Crkvu, u woj ovu sve-

tiwu, kao i nedavno podignuti manastir Zlatenac. Oni te po-

zdravqaju znakom stalnog uspona i pobede. Oni ti stalno dovi-

kuju: samo napred, bez straha i sumwe. Mi smo sazidani na slavi

hiqada trudbenika, ~iji je teret bio teì od tvoga. Na{a je po-

beda do{la od na{e vere u pobedu dobra.

I ti, star~e, veli{ isto tako da ne veruje{ u krajwu pobe-

du dobra. Tvoje neverovawe je tvoj grob. Ne stvaraj sebi teì,

60 Besede ££

tamniji grob. Ti si starac samo u o~ima sveta, a mladenac u o~i-

ma Crkve, pa se ne boj.

I vi, mladi, kaète da ne verujete u pobedu dobra. Nije vam

zameriti, jer ste malo gde to mogli nau~iti. Zapamtite ovo:

mladost nije ni{ta drugo nego ovaplo}ena vera u krajwu pobedu

dobra. Ne poniàvajte se sami pred sobom. Stanite sa va{im du-

{ama na kapiju ve~nosti i pogledajte. Tamo }ete videti svoje

vr{wake i vr{wakiwe, pa i mla|e od vas, oven~ane oreolom

svetiteqstva. Na ~elu svih wih je Presveta Bogorodica za koju

sveti Dionisije Areopagit kaè: �Da nisam sreo Gospoda Hri-

sta, ja bih poverovao da je ona Bog�. Ona je va{e ohrabrewe i za-

stupnica. Ona nije sumwala. Ona je verovala u krajwu pobedu do-

bra kad joj je u ìvotu bilo najteè. Ona i vama kaè: ne bojte

se, samo verujte. Iz vas }e izbiti na povr{inu prava mladost, u-

vek trajna i neprolazna. Tada }ete pobediti svaki teret ìvota

koji vam ovaj svet name}e mimo va{e voqe.

Ovo nije nova poruka vama, draga bra}o i sestre. Sa ovoga

mesta mnogo puta i na razli~ite na~ine upu}ivana je i ranije.

To va{i preci dobro znaju. I ova svetiwa na jevan|eqski i sebi

svojstven na~in stalno vam upu}uje ovakvu i sli~ne poruke. Ne-

ka vam je blagosloveno i vi{estruko korisno ovo va{e dolaè-

we u ovu ku}u Bo`ju za koju je On sam rekao: �Gde su dvoje ili

troje sabrani u ime moje, onde sam i Ja sa wima� (Mt 18,20). Tako

je i danas ovde Bog sa nama i u nama.

Pomolimo se na{em zajedni~kom Tvorcu za dobro va{eg

dragog Vladike, ove svetiwe i za sve va{e mile i drage. Rastite

u Hristu sa svima svojima u nebeske visine. Rastite sve do raj-

skih milina i negujte veru u krajwu pobedu dobra. Tada }ete jo{

boqe saznati da su istinite re~i onog velikog svetila Crkve

Bo`je, svetog Jovana Zlatousta: �Vrlina je takva � kada je pobe-

|uju, ona postaje mo}nija � kada protiv we spletkare, ona posta-

je nepokolebivija�.



62 Besede ££

O PRQAWU IMENA BO@JEG*

Evo dana Gospodweg, evo radosti koja blaì svako srce

qudsko. Blaènstvo je velika stvar i naporan je put do

wega. Kaè se u Svetom pismu da ga silexije dobijaju.

To su oni koji uporno, ne osvr}u}i se ni levo ni desno, idu u su-

sret Bogu. To su oni pobo`ni koji svakog dana u srce svoje pola-

ù veru i sa jezika im te~e pouka puna mira Bo`jeg.

Ja vam danas, na ovaj praznik, sve~ani dan, ne bih govorio o

blaènstvu koje, po zadatku od Boga, treba da sti~e svaki ~ovek.

Ja bih vam ne{to ukratko kazivao o jednoj molitvi koju su iz-

rekla usta Gospoda na{eg, pa se stoga i zove Molitva Gospodwa

(Mt 6,9-13), i to samo na jednu prozbu:

O~e na{, koji si na nebesima. Neka se sveti ime Tvoje.

Prva èqa koju iskazujemo u ovoj molitvi jeste da se sveti

Ime Bo`je me|u qudima. @alio se sveti apostol Pavle u svoje

vreme, a to su 50-60 godine prvog veka, kako neznabo{ci hule na

ime Bo`je. I to se àlio na neznabo{ce iz Rima. Oni su hulili

mo`da i po neznawu, pa im se ne bi ni moglo zameriti kao onima

koji poznaju Boga i kr{teni su u wegovo sveto ime.

Za{to se kod nas kr{tenih huli na ime Bo`je, za{to ga

qudi psuju? Mi nismo neznabo{ci, dragi moji. Svi znamo da je

Gospod Isus Hristos Sin Bo`ji, Jedinorodni, Spasiteq sveta,

vaskrsao iz mrtvih i vazneo se na nebo. Znamo da sedi sa desne

strane Boga Oca, da i tamo misli stalno o nama qudima, jer sla-

bosti na{e uze na sebe (sr. Is 53,4). Znamo da }e opet do}i, a pre

wega, pred wegov drugi dolazak do}i }e sveti prorok Ilija, ko-

me je ova sveta crkva sa vernicima predate na duhovno starawe.

Znamo da }e po svom Drugom dolasku sesti na uzvi{eni boàn-

ski presto i suditi celome svetu. Sudi}e ne samo veruju}ima, ne

samo pripadnicima jedne crkve, na primer na{e pravoslavne,

nego svima qudima.


* Beseda odràna u nedequ po Ilindanu u hramu Sv. Ilije u Markovcu.

Imenom Bo`jim osve}uje se sva zemqa, voda i vazduh. Ime-

nom Hristovim osve}uju se crkve, domovi i druga zdawa. U We-

govo ime ~itaju se molitve bolesnicima. U Wegovo ime idemo

svetim crkvama i doma}inima na ~estitawe Boì}a, Vaskrsa,

Nove godine, Krsnog imena. U Wegovo ime se opra{taju gresi, i

nema drugoga imena pod ovim nebom i suncem kojim bi se mogli

spasti. Tako stoji napisano u Svetom pismu, a stoji jo{ i ovo:

�Hvalite ime Gospodwe. Veli~ajte Gospoda, uzvisujte ime Wego-

vo. Ime }e wegovo ostati do veka. Dokle te~e sunce, ime }e We-

govo rasti. Ime je wegovo sveto i vaqa mu se klawati. Mi }emo

hoditi u ime Gospoda Boga svoga doveka. Da se ne huli na ime

Bo`je i nauku (versku). Da ostupi od nepravde svak ko spomiwe

ime Gospodwe. U ime Boga svoga dignut }emo zastave. Da ispuni

Gospod sve molitve tvoje. Ime Gospodwe je jaka tvr|ava, Komu

}e pribe}i pravednik i bi}e u visokom zaklonu. Ko se ne}e boja-

ti Tebe, Gospode, slaviti ime Tvoje?� Sve se ovo nalazi, ponav-

qam, u kwizi Bo`joj.

Zar }emo ruìti ovo najsvetije ime? Zar da ruìmo Boga,

a ne |avola? Za{to niko ne psuje |avola nego Boga? Onaj ne~a-

stivi stalno seje po wivama svoju prqav{tinu i qudi ne vide da

wihove du{e pretvara u prqav{tinu i ovoga i onoga sveta.

Kakvom blaènstvu, kakvoj pobedi, kakvom uspehu se na-

da{, ~ove~e, kada ruì{ onoga koji nije za ruèwe, ve} za po-

hvalu i ugledawe? Huli{ onoga koji te je stvorio i svakim do-

brom obdario, koji te drì i koji ti je jedini pouzdani za{tit-

nik u ovom svetu gde doìvqava{ sva{ta.

Ti si pozvan da brani{ svetiwe svoga naroda. Kako }e{ ih

braniti kada ih i sam napada{ i grdi{? Ko }e narodne svetiwe

braniti od tebe? Tvoja Crkva, tvoji roditeqi i bli`wi mole se

za tebe povazdan dok se izlaè{ opasnostima i sa mukom zara|u-

je{ hleb svoj. @alosti{ srce onih koji su te verom u Boga dove-

li na ovaj svet, Bogu i tvojoj svetoj Crkvi pod za{titu stavili,

stalno se mole}i za tvoje zravqe, spasewe i napredak.

Ne psuj, kr{teni ~ove~e, i ne gre{i se i uzbuwuj svoje

slavne pretke protiv sebe. Ti uzbuwuje{ starog Nemawu koji

Presvetoj Bogorodici posveti i podiè svetu Studenicu. Ako

psuje{ Hrista Spasiteqa, uzbuwuje{ i ogor~ava{ Svetoga Savu

i brata mu kraqa Stevana Prvoven~anog koji podiè svetu @i-

~u. Ako psuje{ svete vra~e Kozmu i Damjana, ti uzbuwuje{ duh

64 Besede ££

kraqa Uro{a koji podiè Sopo}ane. Psuje{ li svetoga \or|a,

~ini{ od svetog kraqa Milutina sebi protivnika, jer podiè

svetome \or|u crkvu u Nagori~anima kod Kumanova, i jo{ dru-

gih 39 crkava. Psuje{ li svetoga Jovana, ti ogor~ava{ protiv

sebe svetog kraqa Stefana De~anskog, velikog sveca u rodu na-

{em i ~udotvorca, koji podiè manastir sv. Jovanu u Slep~i

kod Bitoqa. Ako psuje{ post, ruga{ se sv. Petki Srpskoj, sv. Jo-

anikiju Devi~kom ûdotvorcu i �krasniku�, kako ga narod zove

od milo{te, zatim sv. Petru Kori{kom, sv. Vasiliju Ostro-

{kom ûdotvorcu i svima ostalim velikim slugama Bo`jim i i-

sposnicima. Ako psuje{ slavu, uzbuwuje{ protiv sebe milione

Srba u onome svetu koji slavu slavi{e i svece Bo`je priziva-

{e. Ako psuje{ sunce i zvezde, huli{ na wihovog Tvorca. Ako

psuje{ oca, majku, brata, sestru ili koga drugog, uzbuwuje{

pretke svoje koji podigo{e ove na{e svetiwe.

Radi tvoga dobra, kr{teni ~ove~e, ne psuj. Ne psuj ni zbog

onih koji su ti najmiliji kod ku}e. Ne psuj zbog dece svoje i ne

navikavaj ih na ovu bogohulnost. I zbog dobra naroda tvoga i O-

taxbine tvoje ne psuj.

Za{to ja sve ovo govorim?

Prvo, to moram ~initi po svojoj savesti i du`nosti, a za-

tim, mnogi pobo`ni qudi u na{em vladi~anstvu su mi skretali

pa`wu kako se u na{em narodu mnogo psuje, i to ne ~ine samo mu-

{karci, nego i ène, pa i deca.

Mi{qewa qudi koji upozoravaju na ovu negativnu pojavu

svode se uglavnom na ovo: Ako se u narodu na{em psuje, zaboravi-

}e nas Bog i dopusti}e razne nevoqe na nas.

Neka Crkva zahteva od svog naroda da se Bogu pokloni i

prizna Ga za Boga. Ako nema leka psova~ima i huliteqima, bi}e

od Boga prokaèni na odgovaraju}i na~in, a pored wih i drugi

}e postradati.

Vojnik ili gra|anin koji bi psovao vladara svoje zemqe

onako kako psuju Boga, bio bi ka`wen.

Ruke ~iste od kra|e i jezik ~ist od psovke snaè ~oveka, te

bistrim i smelim pogledom pogleda u svakoga i pou~ava ga. Na-

stoj i ti ovo ~initi, pa }e{ se uveriti koliko ti Bog daje snage

da bude{ jo{ boqi.

Kada prestane{ da psuje{, tako }e{ se pona{ati kao da pi-

{e{ ministrima prosvete, vera, vojske, upravnicima {kola,


upravnicima po{ta, svima ~inovnicima, u~iteqima, profeso-

rima, {efovima mesnih zajednica, roditeqima � da sna`no u-

stanu protiv ove pojave koja kvari narod. Jer kada nekom nije u

po{tovawu Bog, kako }e mu biti u po{tovawu qudi, bez obzira

da li su na kakvim poloàjima ili ne. Bez po{tovawa Boga, ne-

ma ni po{tovawa qudi. Nema po{tovawa svojih uku}ana, suseda,

prijateqa, kumova, qudi na vlasti, u Crkvi i drugde.

Zbog toga se obra}am vama svima danas, da osloba|ate sebe

i druge od ove opake navike. Ja èlim da vam razum i savest na-

rede da ne psujete ni svetiwu ni tvorevinu Bo`ju. Takva zapo-

vest iznutra siguran je na~in dejstvovawa ja~eg i trajnijeg nego-

li zapovest spoqa{na, stare{inska.

Zato poru~ujem da se ne psuje. Ako se budemo uzdràvali,

na}i }emo re{ewe za mnoge probleme. Ste}i }emo ve~no bla-

ènstvo i uvek }emo biti èqni svetoga ìvota.

Dragi moji, nije dovoqno verovati u Boga, nego treba vero-

vati Bogu, Bo`jem otkrivewu. Od Boga zavisi sav na{ ìvot

pre i posle groba. Pred sobom treba uvek imati tri va`ne stva-

ri: Boga, du{u i smrt sa stra{nim sudom. Treba se kloniti ono-

ga ~oveka koji ne}e da se kaje, ne}e da uvidi gde gre{i i greha se

kloni.

Ovih nekoliko misli danas uputih svima vama zbog toga

{to nema ~oveka koji na neki na~in ne pohuli na Boga. Svaki u-

~iweni greh je i psovka Boga i nezahvalnost za sve nama darova-

no. U~ite se Zakonu Bo`jem, vr{ite ga neprestano. Izvr{avaj-

te crkvene zapovesti, a sveta Crkva uvek priziva blagoslov

Bo`ji na sve vas i èli:

Dobrota i milost Bo`ja da vas uvek prati!

Da blagoslovi Bog ovaj sveti hram, dugo ga uzdrì na ze-

mqi. Neka pobo`ni narod u wega dolazi, usrdno se Tebi moli, a

ti, Boè, ne pogledaj gre{nost na{u, nego pomozi i ne odmozi.

Blagoslovi sve{tenike, duhovne pastire, koji su pozvani

da po milosti Tvojoj budu duhovni lekari, u~iteqi i upravite-

qi. Ukrepi ih snagom da mogu, rade}i na slavu tvoju, biti na ko-

rist Crkvi, narodu svome, i da bi sa utehom ugledali plodove

svojih trudova.

Blagoslovi narodne trudbenike, graditeqe, u~iteqe, bra-

niteqe, kopa~e i sve tvoje proslavqa~e.

66 Besede ££

Blagoslovi roditeqe, da decu svoju po{tenom zaradom hra-

ne, od gre{nosti brane, da ih uzgoje ne samo sna`ne telom, ve} i

duhom, i da ih vide korisnima ~lanovima svoje svete Crkve i O-

taxbine.

Blagoslovi starce, da dugim i mudrim iskustvom, savetima

i primerom upu}uju mla|e na svako dobro. Blagoslovi mlade`

na{u, da po{tuju starije i rado primaju savete i opomene wiho-

ve. Blagoslovi prijateqe, da im sveza prijateqstva {to ja~a bu-

de.

Blagoslovi samohrane, sirote, bolne i nevoqne. ûj smire-

ne molitve wihove. Pomozi im da sa hri{}anskim trpqewem

podnose sve neda}e wihove.

Blagoslovi, blagi Tvor~e, sav narod ovaj, ovo mesto, sve do-

move koji pripadaju crkvi ovoj, poqa, blago, plodove zemaqske,

uìvaju Tvoju bogatu milost i blagoslov. Svi spokojno i u miru

ìve}i, uspevaju}i i u dobru napreduju}i, Tebe molimo � pomo-

zi i ne odmozi, Gospode Boè na{ i sveti proro~e Ilija, Krsna

slavo ovog svetoga hrama.



68 Besede ££

ÎSTOTA SRCA ÔVE^JEG*

Danas, na ovaj veliki praznik Uspenija Presvete Bogo-

rodice, ho}u da govorim o srcu ~ove~ijem. Kaziva}u o

duhovnom srcu, a ne zaboravqamo ni ono mesnato srce

na{e. A sve {to budem rekao ostvareno je u dana{woj slavqeni-

ci, Presvetoj Bogorodici. Ona je zato slavnija od serafima, u-

zvi{enija od heruvima i ostalih an|ela Bo`jih. Ona je za{tit-

nica, putevoditeqica na{a, majka svete Crkve i sviju nas. Zato,

jo{ na po~etku ovih nekoliko misli, obratimo se svi srcem svo-

jim Woj i izgovorimo onu kratku molitvu koju ~esto ~ujemo na

svetim bogosluèwima, naro~ito za vreme posta ustanovqenog

woj u ~ast: �Presveta Bogorodice, spasi nas�.

U Svetome pismu je mnogo puta pomenuto srce qudsko kao

sredi{te svih zbivawa. U prastara vremena, pre Hristovog do-

laska, zapisano je: �Sine moj, daj mi srce svoje�, govori Gospod

(Pri~e 23,26).

O Bogu treba misliti pre svega drugog, jer Bog misli o na-

ma. Kao {to pastir misli o jednoj izgubqenoj ovci vi{e nego o

celom stadu (sr. Mt 18,13), tako i Bog misli o nama, jer se gubi-

mo u grehu. On misli o nama vi{e nego o an|elima na nebu. Zato

je na{a du`nost misliti o Bogu. To ne zna~i ispitivati Bi}e

Bo`je, ve} doznavati {ta Bog traì od nas. Onaj ko kupuje ora-

he, ne ceni ih po qusci nego po jezgru. Ima bezbroj drugih stva-

ri koje qudi cene po nevidqivom, a ne po vidqivom. Tako, Bog

nas ceni po srcu. Kroz telesnu qusku na{eg srca on gleda sr`,

na{e tajanstveno srce. Tu u srcu je Tvorac poloìo osnov ìvo-

ta. Tu se ìvot zame}e, po~iwe, razrasta, nosi do groba i preko

groba. Kada slu{amo ove re~i, mi u sebi mislimo: [ta vredi ~o-

veku za koga svi kaù: pametan je, ali bez srca je! Jer Bog od we-

ga ne}e traìti pamet, nego srce. Ili, {ta koristi ~oveku za


* Propoved u manastiru Krupi na Uspenije Presvete Bogorodice 1984.

godine.

koga kaù: bogat je ali je bez srca? Ho}e li svoje bogatstvo po-

neti u onaj svet, na dar Onome ~ija su bogatstva sve nebo i sva

zemqa, i sunce, i zvezde i sva carstva znana i neznana? Ili {ta

pomaè ~oveku telesna snaga i lepota? Ne susre}emo li svakod-

nevno one koji su u mladosti bili sna`ni i lepi, a sada su pogu-

reni, sasu{eni, po{tapaju se ili drè za ruku vo|e? Telesna

snaga i lepota mnogima je kobno posluìla trulewu srca, pre

trulewa koè i kostiju. Blago onima koji se od mladosti ne za-

qubi{e u prolaznu lepotu, nego u Tvorca svoga, ~ija snaga ne

malaksava i ~ija se lepota ne mewa! Na wihovu qubav odgovori-

}e Bog qubavqu stostrukom.

Ima li dokaza za ovo {to vam rekoh, draga bra}o i sestre?

Ima itekako mnogo. Setite se mnogih onih koji su ja~awem veze

sa Bogom oja~ali sebe tako sna`no da i danas ìve, i mi ih pro-

slavqamo. Setite se svaki od vas svoje Krsne slave, sv. Nikola-

ja, sv. Jovana, sv. Stefana, sv. Georgija, sv. Dimitrija i mnogih

drugih svetiteqa i svetiteqki! Da ne idemo tako daleko i i-

zvan na{e Srpske crkve i srpskog naroda. Setite se svete Petke

srpske, sv. Save srpske slave, svetih: Joanikija Devi~kog, Petra

Kori{kog, Vasilija Ostro{kog, Prohora P~iwskog, Gavrila

Lesnovskog, Joakima Osogovskog, Jovana Rilskog, Nauma Ohrid-

skog, Nektarija Bitoqskog i mnogih znanih i neznanih za veru

postradalih (kao i onih koji u proteklom ratu nastrada{e i na

razne na~ine mu~eni i ubijani bi{e). Svi su oni ~uli jedan

glas: �Sine, daj mi srce svoje�.

Isto tako, jo{ na nekoliko vekova pre Hrista premudri

Solomon preporu~uje, izme|u ostalog: �Svrh svega {to se ~uva,

~uvaj srce svoje, jer iz wega izlazi ìvot� (Pri~e 4,23).

Doma}in ~uva svoju posejanu wivu od ptica; ~uva svoj

vo}wak od gusenica; svoje stado od zverova. Ni{ta tako doma}in

ne ~uva kao svoj dom od razbojnika, poàra, poplava, groma i od

svake ne~istote. [to je dom u domazluku, to je srce u ~oveku. Za-

to je re~eno: �Svrh svega ~uvaj srce svoje�. Iz srca izlazi krv, a

u krvi je du{a. Kakva je du{a u krvi, takva je u celom ~oveku.

Ako je voda na izvoru slana, ona je slana i u potoku. Ako je na i-

zvoru kisela, ona je kisela i u potoku. Ako je na izvoru slatka,

ona je slatka i u potoku. Ono {to ima na izvoru, to je i u uvoru.

Ako lekar ubrizga lek u venu, on ne bi pomogao ako ga krv ne bi

odnela u srce. Sve {to truje ili le~i, mora dopreti do srca. Ta-

70 Besede ££

mo gde je sredi{te telesnih krvotoka, tamo je sredi{te i duhov-

nog krvotoka. Mesnato srce je organ duhovnog srca. Ako je ovo

stvarnost, a jeste, ta je stvarnost velika tajna, nedoku~iva za

na{ razum. Bog je tako hteo i ustrojio mesnato i duhovno srce

~ovekovo. Zar du{a nije obu~ena u porfiru krvi? Pa kada je o-

de}a tako osetqiva, kako li je tek osetqivo ono {to je ode}om

krvi odenuto. Kao {to jedan trun moè zaraziti i pokvariti

svu krv, tako samo jedna nevaqala re~, nevaqali pogled, nevaqa-

la pomisao, moè zaraziti i pokvariti du{u. Re~eno je u Kwizi

ìvota: �Srce carevo u ruci je Gospodwoj� (Pri~e 21,1). Ako ca-

ruje{ nad strastima, onda si pravi car; i tada je tvoje srce u ru-

ci Bo`joj. Ta ruka nepogre{ivo upravqa tvojim srcem i uznosi

ga u carstvo ve~ne svetlosti i ve~nog ìvota. Osvetlimo svaki

od nas srce svoje verom, ukrepimo nadom, zagrejmo qubavqu, oka-

dimo molitvom, operimo suzama, nahranimo svetim pri~e{}em i

drìmo uzdignuto ka nebu kao zapaqenu buktiwu. Samo tako }e-

mo mo}i mirno sa~ekati prelazak iz ovog zemaqskog sveta u onaj

ve~ni, nebeski svet gde nema griè savesti; gde nema borbe sa

zlom, ve} stalno proslavqawe Boga.

Rekosmo da u onom svetu nema griè savesti, a ovo {to ve-

li starozavetni pisac: �Srce tvoje neka ne zavidi gre{nicima,

nego budi u strahu Gospodwem vazda� (Pri~e 23,17), ima trajnu

vrednost i ti~e se nas.

Evo obja{wewa ove mudre pouke: Mi smo kr{teni, oprani

od prvobitne ne~istote i otrebqeni od prastarih korova. Kroz

kr{tewe smo postali ~lanovi Crkve i stekli sva prava u woj.

Dozvolite da vas upitam: da li cenite neizmernu milost i pre-

veliki dar {to je darovan kr{tewem? Ako ste razumeli {ta

sam upitao, odgovori}ete potvrdno. Ko ne bi cenio ~ist, osve-

tqen, ukra{en i oka|en dom? I ko ne bi pohvalio doma}ina i

doma}e wegove kada dom svoj drè u takvom poretku, vazda ~iste,

i iz wega izbacuju prqav{tinu? Niko drugi nego Gospod Bog o-

~istio nas je svetim kr{tewem. Pri ovoj pomisli neka svakoga

od nas obuzme strah od Boga koji se pojavio u telu da bi o~istio,

prosvetlio, osvetio i spasao qude.

Jedan od velikih propovednika i u~iteqa Crkve pravo-

slavne, sveti Jovan Zlatoust govorio je: �Samo je greh stra{an,

a sve ostalo je pri~a i basna�. Greh je svakodnevno prisutan. O-


tuda, kao {to suze teku od velike àlosti, isto tako teku i od

velike radosti kada se pobe|uje i uklawa greh.

Bog se javio u Hristu kao sluga da po~isti moj, tvoj i sviju

nas dom. Od pe}ine hajdu~ke u srcu qudskom da napravi hram.

Zar nas ne obuzima strah od velikog ponièwa Cara nad carevi-

ma, i zar nas ne obuzima àlost kada vidi{ kr{tena ~oveka ka-

ko gre{i. Vaistinu ne znam, ima li {ta lu|e od zavisti prema

gre{nom ~oveku. Verovatno vas interesuje pitawe: Ko je gre-

{nik? To je nesvesni samoubica. To je ~ovek koji, kao i svaki

drugi ~ovek, èli sebi ìvot. Me|utim, gre{ewem unosi nepre-

stano u sebe smrt. To je ~ovek koji vazda èli sebi zdravqe, a

stalno uzima otrov. To je ~ovek koji je u bolnici, a hvali se

zdravqem. A ko zavidi gre{niku koji juri za prolaznim senkama

ovoga sveta, drug mu je u bezumqu. On je bezuman {to hvata ono

{to se ne moè odràti, a ti {to zavi{}u truje{ srce svoje.

Prema nekoj legendi, ìvela su dva bogata ~oveka u sused-

stvu. Jedan je patio od srebroqubqa, a drugi od zavisti prema

prvome. Obojica su umrla istoga dana, i me|u prijateqima nasta

prepirka koji je od wih boqi. Ne mogo{e se sporazumeti, pa re-

{i{e da okon~aju sva|u na taj na~in {to }e rasporiti oba tela,

izvaditi srca wihova i po wima oceniti. Kod onoga srebroqup-

ca na|o{e kamen umesto srca, a kod onoga zavidqivca � zmiju.

Daqe legenda kaè: ~im raspori{e telo onog zavidqivca, zmija

isko~i i sakri se pod ono kameno srce. Zavist je zmija koja se

hrani srcem qudskim i krije pod kamenim srcem tvrdice.

Zamislite, koliko bi hiqada zlo~ina bilo mawe u svetu

kada ne bi bilo zavisti ~oveka prema ~oveku, dràve prema dr-

àvi, suseda prema susedu, grada prema gradu, naroda prema na-

rodu? Koliko mawe sva|a, su|ewa i spletkarewa. Koliko mawe

buna, ratova, prolivawa krvi, razarawa u svetu, kada samo ne bi

bilo zavisti. Treba znati i ovo: zavist nikada ne dolazi sama,

niti ide pod svojim pla{tom. Ni jedan greh ni porok ne ide i ne

dolazi nam pod svojim pravim imenom. Tako, blud dolazi pod i-

menom qubavi, srebroqubqe pod imenom samoodràwa, kocka-

we pod imenom zabave, pijanstvo i lumpovawe pod imenom dru-

èqubqa, a zavist pod imenom pravde i ravnopravnosti.

Kada se grehu prepusti na voqu, onda se zacari u srcu. Veli

sveti jevan|elist Matej: �Iz srca izlaze zle misli, preqube,

72 Besede ££

blud, kra|e, la`na svedo~anstva, hula na Boga. I ovo je {to po-

gani ~oveka� (Mt 15,19).

Ove re~i je Bog izgovorio vi{e puta. Izrekao ih je nekr-

{tenim Jevrejima, ~ija su srca zbog mnogih greha bila pretvore-

na u izvor smrti i truleì. Tako, srce je izvor, a usta su potok.

Rekao je Hristos dok je po zemqi hodio, a i danas Crkvom govo-

ri: �Usta govore od suvi{ka srca� (Mt 12,34). Na{ jezik je gla-

sono{a srca na{eg. Rekao je prorok: �Duboko je srce ~ove~je�. U

srce ~ove~je moè se sve smestiti, a ono jedino moè u Bogu na-

}i pravo mesto. Tako, u wega se moè smestiti ~istota an|elska

i ne~istota paklena. Barometer srca ~ove~jeg nosi svoje brojke

od dna pakla pa do vrh nebesa. Zato je re~eno, i da opet ponovi-

mo: �Svrh svega ~uvaj srce svoje, jer iz wega izlazi ìvot�.

Otuda, treba dobro ~uvati izvor srca svog da se ne bi zamu-

tio. Vrlo je opasno kad je srce ~ove~je u neukim rukama. To mi

oduvek znamo, pa kada kroz porod svoj darujete srce ~oveku, to

beskrajno tajanstveno ~udo, ovo morate odmah roditeqski save-

tovati i traìti: �Sine moj, daj mi srce svoje�, tj. daj mi kao u-

zdarje moj dar, da ga ne izgubim. Nisu ga, na primer, sa~uvali

oni koji su nedavno krali ikone iz ove svetiwe. Oni nikada u

molitvi nisu predavali srce svoje Onome ko im ga je dao. Nisu

nikada ni govorili: �O~e, u ruke tvoje predajem srce svoje�. î-

ni od wega {to zna{ da bi iz wega izlazile dobre misli, ìvot,

bra~na vernost, sveta qubav, po{tovawe tu|eg imawa, istinito

svedo~ewe, slava i pohvala imenu Bo`jem.

Za sebe nisu ni mogli govoriti: �Blaèni ~isti srcem, jer

}e Boga videti� (Mt. 5,8).

Svima je jasno da ~isto oko gleda svet i sve {to je u svetu, a

utruqeno oko ne moè da gleda i da vidi kao zdravo. Tako je i sa

srcem ~ove~jim. Bog je srce ~ove~je obdario naro~itom vidovi-

to{}u. �Srce ~isto sazdaj u meni Boè�, molio se prorok David

(Ps 50,10), a molimo se i mi posvednevno na svetim bogosluè-

wima. Ovu molitvu treba ponavqati, i Bog }e nam dati ~isto i

vidqivo srce, pa }emo sagledati smisao u svakom doga|aju i po-

zna}emo simvoli~ki zna~aj svake stvorene stvari. Zbog toga je

na{a mudra Majka, sveta Pravoslavna Crkva propisala da se na

svim svetim bogosluèwima molimo i ~itamo ovu molitvu: �Ca-

re Nebeski, Ute{itequ, Du{e istiniti, koji si svuda i sve i-


spuwava{, Riznico dobara i @ivotodav~e, do|i i useli se u nas,

i o~isti nas od svake ne~istote i spasi, Blagi, du{e na{e.�

I jo{ ne{to: mi ne vejemo ìto na omorini i zati{ju, nego

~ekamo tihi povetarac kako bi posao uspe{no zavr{ili. Kada

dune vetar, on za tili ~as odnese plevu i na gumnu ostavi ~isto

ìto. Tako je i sa ~i{}ewem du{e Bogom. U ovo ne treba sumwa-

ti. Javi}e se u wemu ono {to sveti Apostol opisuje kod prvih i

pravih hri{}ana ovako: �Bog koji re~e da iz tame zasija svet-

lost, zasija u srcima na{ima radi prosvetlewa znawa slave

Bo`je u licu Isusa Hrista� (2 Kor 4,6). Kada se to postigne, ne-

ma kraja radosti srcu ~ove~jem. Svetle}e on, pa ~ak i smrt i

grob obasja}e mu. Takav ne}e videti ni smrti ni groba, ve} samo

ìvog Boga, ìvot ve~ni, beskrajni, pobedonosni, svesilni.

Taj i takav, draga bra}o i sestre, �qubi Gospoda Boga svoga

svim srcem svojim� (Mt. 22,37). Tako je ~inila i Presveta Bogo-

rodica pod ~iju su brigu na{i preci stavili ovu svetiwu. Ona i

danas u svakoga od nas uliva sve novu i novu struju, nov ìvot,

novu snagu. Ona svakome od nas povra}a i snaì srce. Ova sveti-

wa je to tako ~inila vekovima, pod rukovodstvom Presvete Bo-

gorodice, otvarala srce i nedra, okupqala decu Bo`ju pod svoja

krila, {to i danas ~ini...

74 Besede ££

O HRAMU ‡ [KOLI POBO@NOSTI*

Na{a sveta Crkva je proslavila pro{le nedeqe silazak

Svetoga Duha na Apostole. Taj dan u na{em narodu se

zove Duhovi. Spasiteq je jednom prilikom rekao svo-

jim u~enicima da }e im Otac poslati Duha Svetoga. Veli: �On

}e vas nau~iti svemu� (Jn 14,26).

Dana{wi dan je posve}en svima svetima. Posve}en je onima

~ija su imena znana i onima za ~ija imena ne znamo. Ovaj dan je

od posebnog zna~aja za vas sve, jer je Duh Sveti posetio ovo me-

sto i osvetio temeqe ovog budu}eg pravoslavnog hrama u Bosan-

skom Novom.

Na{om zemqom, a posebno ovim krajem, pro{li ratni vi-

hor pri~inio je i ostavio mnoge otvorene rane koje su zaceqi-

vane od svr{etka rata pa do danas. Ovaj grad je doìveo svoj pre-

porod. Podignute su mnoge ku}e, izgra|eni objekti dru{tvenog

zna~aja, modernizuje se èlezni~ka pruga, qudi su zaposleni i

zadovoqno ìve.

Vihor pro{log rata nije mimoi{ao ni va{ sveti hram po-

sve}en svetim apostolima Petru i Pavlu, ina~e sme{ten na

drugom mestu. Iako ovog hrama vi{e nema, ostala je ìva Crkva

� svi vi pravoslavni Srbi. Va{i preci su uzidali sebe u wega i

na temeqima wihove vere, truda i znoja izrasla je va{a vera ko-

jom po~iwe izgradwa ovoga novog hrama. Promena mesta nije to-

liko va`na koliko je va`no ono {to se nosi u du{i. Stare kwi-

ge, zapisi i drugi podaci govore da je tako bilo i u pro{losti.

Na ru{evinama starih nicali su novi hramovi. Vaskrsavali kao

ptica Feniks {to vaskrsava iz svog pepela, prema gr~koj mito-

logiji. Radujte se ovom dana{wem doga|aju, jer }e i ovaj objekat

biti ukras va{eg grada i mesto molitve veruju}ih.


* Beseda odràna na osve}ewu temeqa novog hrama Svetih apostola Pe-

tra i Pavla u BosanskomNovom 9. juna 1985. g.

Pred po~etak Drugog svetskog rata bio je pripremqen gra-

|evinski materijal za jo{ jedan hram u ovom mestu. I to je vrt-

log rata razneo, kao vetar pepeo. I ta druga crkva koju je treba-

lo podi}i, bila bi dom molitve i glas pobo`nosti kao i ona

{to je sru{ena. I ona je trebalo da oli~ava narodnu du{u ovoga

kraja, Bogom nadahnutu, verom osve{tanu, borbom prekaqenu,

neustra{ivu, ìlavu i uvek gladnu Carstva Bo`jeg i Wegove

pravde. I u to zidawe na{i preci su ulazili sa najplemenitijim

namerama, kao i mi {to danas ulazimo, a iz we bismo izlazili

sa strahom Bo`jim i duhovno preporo|eni, kao {to }emo mi iz-

laziti iz ovoga novoga hrama.

Radostan je ovaj dan u koji po~iwemo podizawe ove crkve. U

Hristovo vreme, kao i danas, umiralo se, za Wega, davaoca ìvo-

ta, smrt je bila spasavawe. Govorio je: �Nije mrtav nego spava�

(sr. Jn 11,11). Ovakvoj izjavi Bo`joj malo je ko verovao; ~ak su se

ponekad podsmevali. Bio je to doga|aj za sve ~udan, samo ne za

Onoga koji je znao da je qudska du{a besmrtna. I va{ hram je

bio sru{en samo materijalno, a onaj nesagra|eni � razvejan. U

du{ama ovda{weg sveta, naro~ito kod onih wemu pripadaju}ih,

on je uvek postojao iako je bio sru{en. Stoga, danas kada po~i-

wemo podizawe novog hrama, on se ne podiè iz mrtvih, ve} budi

iz dubokog sna u kojem je leào od wegovog razarawa pa do danas.

On je bio sru{en do temeqa, ali ne i vera ovoga naroda.

�Drugoga temeqa ne moè niko postaviti osim postoje}eg,

koji je Isus Hristos� (1 Kor 3,11), veli sv. ap. Pavle. Kamen te-

meqac Crkve uvek je bio i ostao Gospod Isus Hristos. On i ce-

lokupna wegova li~nost oli~avaju se u najvi{em na~elu: �Qubi

Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom du{om svojom, i

bli`wega svoga kao samog sebe� (Mk 12,33). Ova Bo`ja zapovest

je sa kamewem bila uzidana u onaj prvi, omirisala onaj nepodig-

nuti hram, wome danas osve{tavamo temeqe ovoga novog hrama.

Ovde ne sme biti projavqena ni jedna zla misao, ni jedna trunka

verske ili nacionalne iskqu~ivosti, ni jedan element mr`we i

zluradosti, bilo verske, bilo politi~ke ili nacionalne. Jedi-

no tako }e Bog pomagati i biti sa nama da se ovaj hram podigne i

zasija u svojoj lepoti. Bez ovih uslova ne}emo ni{ta u~initi.

Stari mudrac, psalmopevac David je rekao: �Ako Gospod ne}e

graditi doma, uzalud se mu~e koji ga grade; ako ne}e Gospod ~uva-

ti grada, uzalud ne spava straàr� (Ps 126,1).

76 Besede ££

Svi èlimo da ovaj hram bude zaloga sloge i dobre me|u-

sobne voqe. Ovo su izrazile i narodne vlasti u Bosanskom No-

vom davawem dozvole da se hram podigne.

Nema sumwe, otkada smo se naselili na ovo tle, uvek smo bi-

li ugroèni i izloèni napadima raznih osvaja~a. Razlikovali

su se po imenu i narodnosti, ali po na~inu borbe protiv na{e ze-

mqe bili su istovetni. Svi su nastojali da nas zavade i izazovu

me|usobnu mr`wu. To je bilo svima jednako potrebno, kako bi

ostvarili svoje osvaja~ke i porobqiva~ke planove. Tako su isto

radili u pro{lom ratu, pa su mnogi na{i qudi izginuli; hramo-

vi, {kole, ustanove, domovi, sela i gradovi razoreni.

Mi se u ovom delu na{e zemqe i daqe razlikujemo po veri,

uverewima i nacionalnosti. Nikada ne treba i ne smemo smet-

nuti sa uma da smo svi mi deca Bo`ja i bra}a po Bogu Ocu. Svi

smo deca po zajedni~koj majci, a to je zemqa ova, kao {to veli

pesnik: �od svoje majke ko }e na}i boqu, a majka va{a zemqa vam

je ova�. Po svojoj bratskoj qubavi, me|u nama nema razlike. Bez

ove qubavi nikada ne}emo biti sre}ni, kao ni zava|ena bra}a u

jednoj ku}i.

Svi mi danas èlimo i gajimo duboko uverewe da }e ovaj

hram biti dom molitve i hram pobo`nosti. Podiìte ga tako da

svako u wemu ne{to lepo na|e za sebe. Da svakome bude mio, da

zra~i lepotom srca va{ih. Stil, arhitektura ove budu}e sveti-

we, ikonografija, drugi crkveni predmeti i duhovna atmosfera

svedo~i}e da ste vazda ostali ovde u svom zavi~aju, dele}i sudbi-

nu sa bra}om drugih veroispovesti. Takvom na{em uzrastawu ra-

duje se sva va{a ogromna porodica, ìvi i umrli, u ovom mestu i

{ire.

�Kako su mili stanovi Tvoji, Gospode?� (Ps 83,1) i lepe

uspomene na wih, govorio je davno prorok David. Tako je u va-

{im du{ama ìvela draga uspomena na razru{enu crkvu va{u.

Nekada je premudri Solomon podigao na Sionu veli~anstven

hram i najve}i na svetu. Dugo se ~ekalo na wegovo dovr{ewe.

Kada je taj hram bio gotov i u wega do{ao Solomon, ~uo je glas

Gospodwi: �Usli{io sam molbu tvoju i molitvu tvoju kojom si

molio. Osvetio sam dom koji si sazidao, da tu namestim ime svo-

je doveka. I onde }e biti moje o~i i moje srce vazda� (1 car 9,3).

Takav doìvqaj èlimo da imate i vi kada bude osve}ewe

wegovo, draga bra}o i sestre. Ovo je prvenstveno dom Bo`ji, pa


zatim bogomoqa. Podizawem ove crkve svi èlimo da proslavi-

mo Boga, daju}i mu sve najboqe i najlep{e {to imamo. Tako su

radili na{i stari. Treba znati da mi ne podièmo samo za sebe,

ve} i za nara{taje na{e, {kolu vere i pobo`nosti. Zbog toga su

hramovi u svetu i kod nas najveli~anstveniji i najdragoceniji

spomenici, stvoreni qudskim duhom i qudskom rukom. Tu su sli-

vene sve du{e u jednu i sva srca u jedno op{te srce. Zato je na va-

ma sada da i srca va{a budu hram Boga ìvota, hram va{e vere i

duhovnosti. Va{ hram }e biti {kola, ponavqam, duhovnosti i

moralnosti, tako potrebne ovom na{em vremenu, ako u hramovi-

ma svojih du{a budete nosili Boga i ìveli verom i qubavqu.

Tada }e i ovaj hram biti oki}en, kao nekada la|a Nojeva, zele-

nim gran~icama mira i dobre voqe me|u vama i qudima oko vas.

U tome je va`nost ovoga hrama u ìvotu Srpske crkve i wenih

vernika.

Ne zaboravite, draga bra}o i sestre, da ste veliki du`nici

na{im narodnim vlastima u ovom gradu na dobijenoj dozvoli,

osloba|awu od uplata komunalija, i ina~e. To je wihov veliki

prilog ovoj zajedni~koj èqi i nameri. Ovo imajte uveku vidu i

svojim bogatim uzdarjem po{tovawa, qubavi, odanosti i odazi-

vawa na sve op{tedru{tvene potrebe, oduùjte svoj dug. Zahva-

qujemo svima predstavnicima vlasti iz ovog mesta na svemu u~i-

wenom i {to svojim prisustvom ukazuju ~ast i pa`wu.

Isto tako, mnogo blagodarimo bra}i rimokatolicima, mu-

slimanima i wihovim verskim slu`benicima, na interesovawu

kada }e po~eti izgradwa ovoga hrama, delewu ove radosti sa na-

ma i pomo}i koju na bilo koji na~in ukazuju.


Uni{tewem va{eg hrama uni{ten je sav pokretni iventar

i sve vrednosti od kulturnog zna~aja u wemu. Novi hram treba

prvo podi}i, a zatim ga ukrasiti i obogatiti vrednim stvarima.

Na vama je, najvi{e, kakav }e on izledati i sa koliko }e vrednih

stvari biti oboga}en. Treba da bude podignut va{im zajed-

ni~kim snagama i materijalnom pomo}i. Na{ narod je rekao:

�Ko crkvi daje, Bogu pozajima�. înite tako da Boga imate za

du`nika, a On }e znati kako }e vam najboqe uzvratiti svojim

bogatim darovima.

Za darovane ikone, kandila, svete sasude, ode`de i druge

predmete budite uvek u vezi sa va{im sve{tenikom. Na{ narod

78 Besede ££

je davno rekao: �Stisnuta {aka niti prima niti daje�. Kad god

budete otvarali svoje srce prema potrebama ovoga posla i ka-

snije, otvara}e Bog svoje srce prema vama, prema svemu {ta ima-

te i od ~ega ìvite.

U dalekoj Australiji sreo sam jednog devedesetogodi{wa-

ka koji mi je rekao: �Kad god sam svoju ruku pruào, i otvarao i

davao, Bog je i meni davao; a kada sam svoju zatvarao i nisam da-

vao, i On je svoju dare`qivu desnicu ustezao�. Otvorite i pru-

ìte i vi svoju punu desnicu. Time ste sebe vi{e obogatili nego

osiroma{ili. înite tako i radi svojih nara{taja, koji }e zna-

ti ceniti va{a dobra dela, jer ste u wihove du{e ulili po{to-

vawe i qubav prema sebi i dugima.

Potrudite se da delo va{e {to pre zasija u svoj krasoti

svojoj e da bi se drugi ugledali na vas i bili im primer. Nastoj-

te da na grudima ove divne i rasko{ne prirode i grada izraste

veli~anstven hram, koji }e pruìti duhovno ohrabrewe i utehu

svima oja|enima i razo~aranima, poniènima i uvre|enima. On

}e u ovom modernom veku na}i novi na~in rada i ìvota, otvara-

ju}i srce svoje i vrata svoja svima qudima bez razlike. Kao i

uvek ranije, miri}e zava|ene, objediwavati udaqene i nepozna-

te. Bi}e ponovo velika zaloga na{e zajedni~ke duhovne kulture

i napretka.



80 Besede ££

NOVI MANASTIR ‡ NOVO DUHOVNO@ARI[TE

*

Slavim Boga ìvoga {to ste se u ovoj novoj svetiwi u

ovako velikom broju okupili i pri~estili svetom mo-

litvom. Zagrejani boànskom qubavqu, podigli ste vi-

soko zastave vere na{e. Danas se ose}ate lakim. Sa krilima ve-

re va{e, pa`wom, qubavqu i odano{}u zakriliste ovo sveto me-

sto. Neka vam je sre}an i od Boga blagosloven ovaj prvi mana-

stirski sabor i saborovawe! Neka vas Bo`ja blagodat i blago-

slov duhovno oja~aju i uvek prate molitve ove svete obiteqi.

Crkva uvek ima mnogo poruka svojoj duhovnoj deci. Ova sve-

tiwa danas svima poru~uje da se najvi{e ~uvate greha. Sveti Jo-

van Zlatoust je ~esto govorio i ukazivao na opasnosti od greha:

�Samo je greh stra{an, a sve ostalo je pri~a i basna�, govorio je.

Pretvarawe dosada{we dragaqeva~ke crkve u manastir nema

nikakvu drugu svrhu do da se u wemu pobe|uje greh, doìvqava

sna`nije duhovna relaksacija.

Svi mi o~ekujemo da se u ovoj svetiwi trude na delu

Bo`jem. Neka uvek imaju na umu re~ Gospodwu: �Bez mene ne mo-

ète ni{ta ~initi�. Sa Bogom }e se ovaj manastir ose}ati ì-

vqi i ìvotvorniji. Sa ovog pripaqenog kandila pripaqiva}e

svoje kandilo vere i pobo`nosti svi koji mu budu dolazili radi

duhovne potrebe. Duhovna punota ovog manastira najvi{e zavisi

od onih koji ovde ìve i kako ìve. Duhovnim kopawem u dubinu

i visinu, u duìnu i {irinu, pronalazi se izvor vode ìve. Re-

kao je Spasiteq: �Ja do|oh da imaju ìvot i da ga imaju u izobi-

qu� (Jn 10,10). Treba znati: ako je slab ìvot, onda je slaba i ra-

dost; ako je jak ìvot, onda je jaka i radost. Sveti car David nije

video Hrista, nije se sa wim pri~estio kao {to to mi ~inimo,

nego je samo proro~ki naslutio Wegov dolazak u ovaj svet. Pa i


* Beseda odràna prilikom osve}ewa manastira Dragaqevca 26. jula

1985. godine.

ta slutwa obradovala je srce wegovo toliko da je iz sve snage

igrao pred Kov~egom zaveta. Taj Kov~eg zaveta, u kome su bile

neke svete stvari, u Starom zavetu praslikovao je Gospoda Isu-

sa Hrista � Svetiwu nad svetiwama.

Kako tek da se mi ne radujemo, draga bra}o i sestre, ne ra-

dujemo rado{}u neba? Kako da se ne veseli srce na{e od radosti

kada se pri~e{}ujemo Bogom i u istorijskom danu ove svetiwe

prisustvujemo wenom progla{ewu? Veliki je broj manastira u

na{oj svetoj Crkvi, i nikada ih nije mnogo. Kada bi se pred na-

{im o~ima pokazali svi oni manastiri kojih vi{e nema, tek ta-

da bismo shvatili koliko su na{i preci bili veruju}i, Bogu

odani i dobrim delima zadu`binarstva oboga}eni. Mi smo se da-

nas na neki na~in upodobili wima, otvarawem du{e i qubavi

prema ovom manastiru. Mi smo danas zajedno sa svima onima koji

su ovu svetiwu podizali, u woj se krstili, ven~ali i druge ver-

ske potrebe obavqali. Od danas je molba Crkve da ovde vi{e do-

lazimo, za wu brinemo, Bogu se molimo, podmladak umnoàvamo.

Ovo je od danas ku}a devi~anstva, i nema ra|awa, a ima umirawa,

gde su podvizi i molitve, bdewa i umori, razgovori sa Bogom i

obilniji miris tamjana.

Ja ne umem da objasnim, a ni Vladika va{, ovu preveliku

tajnu Bo`ju � da se danas i u ovo vreme davna{wa namera i èqa

ispunila. Ko je sve i koliko se molio da u plodnoj Semberiji

ovaj doìvqaj bude ovako intenzivan, ne bih vam umeo re}i do

jedno: ovo je Bo`je delo, to je i iznad va{ih kolektivnih mo}i.

Bog i jo{ neko sa wim brine se za sve vas. Postavio je Bog vama

ovu svetiwu kao savest va{eg ìvota i rada, odnosa prema svojoj

du{i i drugome.

Bog je zadao ovoj svetiwi da bude prijateq svima, a prija-

teq se uvek voli i slu{a. Tako i danas moèmo re}i: �Slu{amo,

Gospode, svetu re~ Tvoju, koja je isto tako vredna i sutra i dove-

ka kao danas. Ne znamo i ne moramo znati tajnu odluke Tvoje, ali

ose}amo da smo danas preporo|eni, radosni, veseli, vedriji, sna-

`niji i ìvqi. [ta nam vi{e treba? Ose}awe je ja~e od znawa.

Srce je pametnije od pameti. Qubav je ve}a od razuma.�

Radi poja{wewa stvari, dragi moji, da vas podsetim na jed-

nu va{u najva`niju obavezu, prema sebi i ovom manastiru. Ona

se ti~e va{e du{e. Pro~itao sam negde kako u jednom narodu po-

stoji obi~aj da kada neko ho}e da usvoji siro~e, raseca svoje pr-

82 Besede ££

si i daje mu da pije krv iz svojih prsa. Tako tu|in~e postaje pra-

vo ~edo i tu|inac postaje pravi roditeq. I kod nas Srba u ne-

kim krajevima kod pobratimstva dva ~oveka postoji obi~aj da

oni piju po nekoliko kapi krvi jedan od drugoga, i daqe se pona-

{aju i po{tuju kao ro|ena bra}a. Ovde ne}u govoriti i obja-

{wavati kako smo mi bili tu|inci i postali ponovo deca

Bo`ja. Onaj na~in, koji je Bog odredio, da sveta Crkva stalno

otvara prsi svoje i hrani presvetim Telom i ìvotvornom Kr-

vqu svoju decu, zadatak je i ove svetiwe. Nastojte koliko god vi-

{e moète da imate zajedni~arstvo sa ovom svetiwom u Telu i

Krvi Gospodwoj, u svetom Pri~e{}ivawu.

Trudite se u dobrodeteqi, i od Boga pomo}i i{tite. Tru-

dite se u qubavi Bo`joj. Verujte: ko ima ve}u qubav, Bog mu daje

ve}i razum. Pomenuo sam: �Iz qubavi se ra|a razum�.

I na kraju da se pomolimo Bogu ìvome:

Blagoslovi, Boè, ovu svetu obiteq i wene ìteqe, po-

~etak i imetak. Dugo uzdrì ovaj Tvoj dom na zemqi. Neka po-

bo`ni narod Tvoj u wu dolazi, usrdno se Tebi moli, a Ti pomozi

i ne odmozi.

Blagoslovi sve{tenike, duhovne pastire, koji su pozvani

da po milosti Tvojoj budu duhovni lekari, u~iteqi i upravi-

teqi u Crkvi. Ukrepi ih snagom da mogu raditi na slavu Tvoju

i biti na korist Crkvi i narodu svome, i da bi sa utehom ugle-

dali plodove svojih trudova.

Blagoslovi narodne trudbenike, graditeqe, u~iteqe,

braniteqe i kopa~e i sve tvoje proslavqava~e.

Blagoslovi roditeqe, da decu svoju po{tenom zaradom

hrane, da ih odgoje ne samo sna`ne telom, ve} i duhom, i da do-

ìve videti ih korisnim ~lanovima svoje svete Crkve i Otax-

bine.

Blagoslovi starce, da dugim i mudrim iskustvom, saveti-

ma i primerom upu}uju mla|e na svako dobro. Blagoslovi mla-

de` na{u, da po{tuju starije, primaju savete i opomene. Bla-

goslovi prijateqe, da im sveza prijateqstva {to ja~a bude.

Blagoslovi samohrane, sirote, bolne i nevoqne. ûj smire-

ne molitve wihove. Pomozi ih da sa hri{}anskim trpqewem

podnose sve ìvotne neda}e.



84 Besede ££

MATI BO@JA, TEBI PRIPADAMO*

Svojom posebnom ulogom u istoriji ~ove~anstva Presve-

ta Bogorodica uìva u na{oj svetoj Crkvi svoje poseb-

no mesto. Tako, ne moète, i kada biste hteli na}i, ni

jedan pravoslavni hram u svetu u kome nije postavqena Bogoro-

di~ina ikona. Ne moète na}i ni jedno pravoslavno bogosluè-

we u kome se ne nalaze pesme i molitve Presvetoj Bogorodici.

Ne moète na}i ni jednu pravoslavnu pomesnu Crkvu u kojoj su

zanemareni ime, veli~ina i zna~aj Presvete Bogorodice.

Na{a crkva je posvetila preko godine vi{e posebnih dana,

sa posebnim bogosluèwima, veli~awima i proslavqawima ove

Bo`je ugodnice, izabranice i na{e uzoriteqice. Kao {to se

ona u susretu sa svetom Jelisavetom, majkom svetog Jovana i

Prete~e Gospodweg, proro~ki i molitveno izrazila: �Veli~a

du{a moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu Spasitequ mome�

(Lk 1,46-47), tako i mi na ovom bogosluèwu i uz post Pre~istoj

pevamo: �Spasi od neda}e sluge tvoje, Bogorodice, jer ti u Bogu

kao nerazorivoj steni i zastupnici pripadamo�.

U Svetom pismu Staroga zaveta onaj ~udesni prorok i bo-

goposlu{nik Mojsije, pred svoj odlazak u Egipat, po Bo`jem na-

re|ewu radi izvo|ewa svoga naroda iz Misira, video je ~udan

prizor ~uvaju}i stado ovaca svog tasta Jotora. Video je kupinu

koja je gorela a nije sagorevala. Tu mu se javio An|eo Gospodwi

u plamenu ogwenom iz kupine. U svojoj radoznalosti Mojsije se

uputi mestu ~udnom i svetlom, ali ~u glas: �Ne idi ovamo. Izuj

obu}u svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stoji{ sveta zemqa�

(2 Moj 3,2-5). Ovaj an|eo praslikuje Gospoda Hrista ro|enog od

Bogorodice, a kupina koja je gorela a nije sagorevala, prasliku-

je stalno devoja{tvo Presvete Bogorodice. Na tom mestu docni-


* Propoved na molebnu Presvetoj Bogorodici odràna u manastiru

Krupi 1989. g.

je podignut je manastir svete Katarine na Sinaju. I danas se po-

setiocima pokazuje ta kupina uvek zelena i sveà.

Ovakvih ~udesnih doga|aja u istoriji Crkve Hristove i

Presvete Bogorodice ima jo{. U Svetoj Gori, u manastiru Hi-

landaru, gde je Presveta Bogorodica igumanija - domoupravi-

teq, iznikla je 1207. godine vinova loza iz groba prepodobnog

Simeona, oca Svetoga Save. Ona je hilandarskim monasima i

Svetoj Gori uop{te nadoknada za prenete svete mo{ti oca Sve-

tog Save u manastir Studenicu. Od tada pa do danas ova loza

stalno donosi svoje lekovite plodove, a wen plod najvi{e upo-

trebqavaju bez~adni bra~nici. Sav posao koji se na woj obavi

jeste orezivawe i brawe gro`|a na Krstovdan. I ona kupina u

manastiru svete Katarine na Sinaju i ova vinova loza u mana-

stiru Hilandaru pod neposrednom su brigom Presvete Bogoro-

dice. O Novoj godini bratstvo manastira Hilandara odre|uje

poslu{awa bratiji, pa su tako jedne godine drugom monahu dali

poslu{awe oko ove loze, a starog monaha sa ovim poslu{awem

odredili su na drugi godi{wi posao. Odmah slede}e no}i javila

se Presveta Bogorodica jednom od hilandarskih staraca i uko-

rila ih za{to su oduzeli poslu{awe oko loze monahu koji je taj

posao obavqao savesno i naredila da mu poslu{awe vrate nazad,

{to je Sabor staraca u~inio.

U manastiru Pe}koj patrijar{iji, nekada{wem sedi{tu

Srpskog patrijarha, ~uva se ikona Presvete Bogorodice koja je,

po predawu, kopija one ikone koju je naslikao svojom rukom sve-

ti apostol i jevan|elist Luka. Ovoj velikoj svetiwi mnogi pra-

voslavni i inoslovni dolaze radi svojih duhovnih potreba, i ni-

su retki slu~ajevi Wene pomo}i. Sestrinstvo ove svete obite-

qi svakog dana, pored svih ostalih dnevnih bogosluèwa, sluì

jedno posebno bogosluèwe, Akatist Presvetoj Bogorodici, i

posle svakog ikosa, tj. odre|ene pesme kojih ima dvanaest, peva

se refren: �Raduj se, za{titnice i spasiteqice roda serpskago

krestonosnago�. Pravoslavni stanovnici Pe}i, okoline i mno-

gi drugi uvaàvaju ovu veliku svetiwu kojom su Bog i Presveta

Bogorodica blagoslovili Srpsku crkvu i srpski narod.

Izneli smo ovih nekoliko primera da bismo pokazali ko-

liko je Bogorodica prisutna svagde i na svakom mestu. Prisutna

je Ona danas i ovde me|u nama, slu{a na{e molitve i pesme upu-

86 Besede ££

}ene za dobro sviju nas, na{ih bliìh i daqih srodnika i sviju

qudi uop{te.

Prikqu~ujemo se milionima onih qudi u svetu koji Pre-

svetoj Bogorodici podiù veli~anstvene hramove, veruju i gle-

daju divne dokaze pomo}i Bo`je, Bogorodi~inim hodatajstvom.

Veli sveti apostol Pavle: �Bez vere je nemogu}e ugoditi Bogu�

(Jev 11,6), odn. ko izgubi veru u Boga, bi}e od Wega odba~en. Sa-

vremenici patrijarha Noja nisu verovali u Boga i skrenuli su s

puta Gospodweg i qudskog. Preko istog praoca Bog ih opomiwe,

i ne poslu{a{e. Zato re~e Gospod Noju: �Ho}u da istrebim sa

zemqe qude koje sam stvorio, od ~oveka do stoke, i od sitne ì-

votiwe i od ptica nebeskih, jer se kajem {to sam ih stvorio�

(1 Moj 6,7). Kaznio ih je op{tim Potopom, i samo se Noje spasao

sa svojom porodicom, jer �Noje be{e ~ovek pravedan i bezazlen

svojega veka; po voqi Bo`joj svagda ìvqa{e Noje� (1 Moj 7,9).

Tako i u Novom zavetu Jevreji ne verova{e Hristu: �Jer svojima

do|e i svoji ga ne primi{e� (Jn 1,11), niti Wegovim svetim

Apostolima, pa im je Gospod poslao Rimqane da im razore hram

i grad Jerusalim, a wih raseja po ~itavom svetu.

Neka svedobra Majka Bo`ja i na{a, pred ~ijim se svetim

likom sada nalazimo i molimo, oja~a na{u veru u Boga, posebno

u dana{we vreme kada je vera u tako velikoj krizi, kao mo`da

nikada. Naro~ito neka pogleda na nara{taje na{e, koji su se na-

{li na mnogim bespu}ima, pa u svojim najlep{im godinama, kada

se pred wima ukazuju ìvotni putevi, na sebe diù ruku.

Pomolimo se Presvetoj Bogorodici, na{oj za{titnici i

zastupnici, da od na{e dece i od drugih otkloni sve one nega-

tivne stvari i vraìje nasrtaje, kako bi se najpre povratila po-

slu{nost i po{tovawe roditeqa, starateqa, sve{tenika i bo-

goboja`qivih u~iteqa i svakog starijeg koji u sebi gaji strah

Bo`ji.

Bo`ji blagoslov, molitvama Presvete Bogorodice, bio na

svima vama, draga bra}o i sestre, uz radosni slavopoj Materi:

Raduj se, darovateqko boànskih darova!

Raduj se, divni vaspita~u devojaka i ostale mladeì!

Raduj se, putovo|o zabludelih!

Raduj se, jer se tobom raj otvori!

Raduj se, Nevesto Nenevesna!



88 Besede ££

RADOST OD STRADAWA ZA VERU*

Na{ narod je stotinama godina hri{}anski narod. On je

zasnivao svoju radost na Onome koji je Radost, koji je

Amin. To je Gospod Hristos za koga je u Svetom pismu

re~eno da je Da i da je Amin. Otuda je poticala ova radost u na-

{em narodu i ostala do danas. To je blaga vest, a ne filosofija;

to je radosna vest koju na{a sveta Crkva propoveda s qubavqu

pred Bogom i ~ovekom.To je bila i uvek ostala radost svih svetih qudi, i me|u

wima je i radost i svetog velikomu~enika Prokopija. Kaèm,velikomu~enika, jer je svoj ìvot posvetio Bogu, Tvorcu neba izemqe, i pored maj~inog mnogoboà~kog vaspitawa, da bi i ona,ugledaju}i se na sina, postala hri{}anka sa jo{ 12 èna koje sumu~eni~ki skon~ale svoj ìvot. Kada se Hristos javio veliko-mu~eniku Prokopiju, rekao mu je: �Ja sam Hristos, sin Bo`jiraspeti�. I jo{ mu re~e: �Ovim znamewem (krst) koje si video, swim pobe|uj neprijateqe svoje, i mir tvoj bi}e sa tobom�. Po-sle toga svetiteq se odrekao svih zemaqskih po~asti koje mu jenudio mnogoboàc, rimski car Dioklecijan, ina~e poreklomDalmatinac.

Svetiteq je kao hri{}anin postao sav pozitivan i nimalonegativan. On je svetiteqskog ìvota i u wemu se gasila i mu~e-ni{tvom ugasila tama greha. Bog ga je prihvatio kao svoje svetodete. U ono vreme bilo je mnogo u~iteqa roda qudskog, a i ka-snije, koji su govorili: qudi, ovo je put, ovo je istina. Ovim pu-tem idite i na}i }ete Oca svog nebeskog Koji je tvorac svih nas.Sve {to su tvrdili u Hristu je, i srce qudsko samo jedno i{te -potvrdu onoga {to je u svakom ~oveku upisano, tj. bogoliku du{ukoja je glavna u na{oj li~nosti.

Prokopije je posle javqawa Hrista èleo samo Carstvo ne-besko, pravdu i qubav Bo`ju. Kao da je govorio: �O srce, dubinotajanstvena! Moste izme|u qudi i neba! Ti nisi samo organ krvi,ti si i organ duha. Telo je samo {ator du{e.� @iva du{a, bra}o i


* Propoved na Svetog Prokopija.

sestre, je carica du{a; pod {atorom tela wu traì za nevestuCarski Sin, Gospod Isus Hristos. Takva je bila du{a svetogProkopija, ali i ugled nama da i mi hri{}anskim vrlinama negu-jemo svoju du{u.

U Svetom Pismu je re~eno: �Ostavi}e ~ovek oca svoga i ma-ter svoju i bi}e sa svojom ènom jedno telo� (Mt 19,5). I zaista,zbog ènske qubavi ~ovek ostavqa roditeqe, ali zbog qubaviprema Hristu ostavqa sve. Hristos je iz qubavi prema qudimaostavio Carstvo nebesko, horove heruvima, ve~nu radost, osta-vio je i si{ao na zemqu da primi stradawa i glad, i è|, i muku,i bi~, i krv i smrt! Radi ~ega? Iz qubavi neiskazane. To je ple-menita qubav koja obuhvata i nebo i zemqu, i sav vidqivi i ne-vidqivi svet. Takvu qubav imali su na{i preci, jer su u srcasvoja usadili nebesku radost, wom su se krepili, wom su ovajprelepi hram podizali, a koji bi sada trebalo obnoviti i ulep-{ati. Od te nebeske radosti su dobijali mir i pokoj, i zato kodwih nije bilo ubistava i samoubistava kao danas, nije bilo mno-go ~ega drugog negativnog.

Neverstvo su ~uvali mnogobo{ci, savremenici svetogProkopija, a bilo ih je kasnije i ima ih sve do dana{wih dana.Oni su mu govorili: ostavi tu prosta~ku i nekulturnu veru. Go-vorili su: vera ti ne vaqa, i to je samo velika glupost. On imodgovara: Da li je vera pravoslavna prosta~ka? Zar je prosta~kavera ona koja propoveda qubav prema svima narodima, da se svinarodi veù u jedno bratstvo? Zar je vera prosta~ka koja sve qu-de naziva decom Bo`jom i bori se za slobodu wihovu?

On, sveti Prokopije, kada je bio izveden na gubili{te, po-sle velikog mu~ewa, kao veruju}i ~ovek podiè ruke svoje premaistoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoqne, sirote i udove,a naro~ito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se, da pravo-slavqe sija do skon~awa vremena. I bi mu s neba javqeno da jeusli{ena wegova molitva, posle ~ega radosno prostre glavusvoju i ode Gospodu u ve~nu radost.

Mitropolit Nikolaj

90 Besede ££

O NEPOKOLEBIVOJ VERI*

A Stefan pun vere i sile ~iwa{e znake i ~udesa

velika me|u qudima.

(Dap 6,8)

Na{a vera je ponikla na krvi � Wen osniva~, Gospod I-

sus Hristos je postradao. Tako isto su stradali sveti

apostoli i mnogi drugi wihovi sledbenici. Crkva We-

gova je obagrena krvqu mnogih mu~enika i silom Bo`jom utvr-

|ena na zemqi.

Kao {to je svakoj biqki potrebno mnogo vlage da bi uzra-

sla i donela plod, tako je i veri na{oj u wenoj mladosti bilo

potrebno mnogo krvi, i to krvi pravedni~ke, da bi uzrasla i ra-

zvila se do neslu}enih razmera i visina.

Prvi koji je svojom krvqu zalio mladu biqku na{e vere

bio je sveti prvomu~enik i arhi|akon Stefan, ~ovek pun vere i

sile Bo`je.

Takva je sudbina dece Bo`je koja su Crkvom oven~ana i si-

lom Bo`jom oboga}ena. Zato su qudi odvajkad verovali da samo

krv pravedni~ka spasava i iskupquje. Veliki qudi ne dolaze u

svet da uìvaju radosti sveta, nego da se radosti otkriju i omo-

gu}e maloj bra}i. I jo{ ne{to: Bog ho}e da veliki qudi postanu

jo{ ve}i i da im se ime nikada ne zaboravi. Hristos je znao da je

Wegovo delo najve}e, pa zato i najve}e `rtve iziskuje. On je

predvi|ao Golgotu i za sebe i za svoje u~enike i sledbenike. Go-

vorio je: �Svi vi koji ho}ete da budete so zemqi i svetlost sve-

tu, bi}ete goweni, mu~eni, na sudove izvo|eni i na velike muke

stavqani�. Isticao je najboqe primere roda ~ove~jeg, one koji

su se najvi{e `rtvovali za delo Wegovo. Odmah u po~etku, we-

govi u~enici nisu to sve razumeli. Mislili su kao i wihovi ze-

mqaci da je Carstvo Bo`je mnogo jeftinije, da }e ono do}i bez

qudskog truda i napora. Docnije su im re~i wihovog U~iteqa


* Propoved na Svetog arhi|akona Stefana.

bile jasnije � kada su Ga videli na krstu i kada je wihov duh po-

~eo da podstrekava na po`rtvovawe.

êsto razmi{qamo o mladala~kom dobu na{e vere, isto o-

nako kao {to ~esto razmi{qamo i se}amo se svoje mladosti. Da-

na{wi svetiteq sveti arhi|akon Stefan je krvqu svojom pomo-

gao uzrastawu na{e vere. Podse}a nas na prve dane Crkve i po-

sluìo na{oj veri na najboqi mogu}i na~in.

U Svetom Pismu Novoga Zaveta jedino je wegovo ìtije is-

pisano perom svetog apostola i jevan|elista Luke, wegov ì-

vot, wegovo stradawe i proslavqawe (Dap gl. 6-7).

Sveti jevan|elist Luka pi{e: Sveti prvomu~enik i arhi|a-

kon Stefan bio je srodnik svetog apostola Pavla. Bio je prvi od

sedmorice |akona koje sveti Apostoli rukopoloì{e i odredi-

{e im slu`bu u Crkvi. Silom svoje vere Stefan ~iwa{e velika

~uda me|u qudima. Neprijateqi prave vere behu u stalnoj pre-

pirci sa wim, i on ih uvek pobe|iva{e svojom mudro{}u i silom

Duha. Ne mogav{i mu ni{ta, uzbuni{e narod i stare{ine protiv

Stefana. Brzo su prona{li i la`ne svedoke. Tada Stefan stade

pred narod i svi vide{e lice wegovo kao lice an|ela, tj. lice mu

be{e ozareno blagodatnom svetlo{}u, i govora{e im o mnogo-

brojnim ~udima i dobro~instvima Bo`jim, koja Bog u pro{losti

narodu ~iwa{e. Naro~ito je svoje protivnike izobli~io za ubi-

stvo Hrista i nazva ih izdajnicima i krvnicima. I dok je ovo go-

vorio, a protivnici {krgutahu zubima, Stefan pogleda na nebo i

vide nebesa otvorena i Sina ~ove~jeg, tj. Gospoda Hrista, gde sto-

ji sa desne strane Boga. Toliko se na wega razjari{e da ga izvedo-

{e iz grada i pogubi{e kamewem. Ovo se desilo ne tako davno po-

sle silaska Svetoga Duha na Apostole. Telo svetiteqevo je ba~e-

no i ostavqeno nesahraweno da ga gradski psi razvuku. Pogreben

je na imawu Gamalilovom nedaleko od Jerusalima, a sahranu je

obavio sam Gamalilo, visoki dràvni slu`benik i potajni hri-

{}anin.

Dana{wi dan je posve}en pronalasku wegovih svetih mo{ti-

ju. To je bilo ovako. Dugo se za wegove svete mo{ti nije znalo. Ka-

da 1054. godine nastupi za Crkvu mir i sloboda ispovedawa vere,

nekom sve{teniku Lukijanu u snu se javi sveti Gamalil i re~e:

Otidi do episkopa jerusalimskog Jovana i reci mu: �Dokle }emo

biti zatvoreni (arhi|. Stefan, sv. Nikodim, Gamalil i sin mu A-

viv), za{to nam ne otvara{? Jer u vreme tvog episkopovawa treba

92 Besede ££

da budemo projavqeni. Zato bez odlagawa otvori grob na{, gde mo-

{ti na{e leè zanemarene, ~as kva{ene ki{om, ~as gaène noga-

ma nedostojnih. Ja se ne brinem toliko za sebe koliko za svete {to

sa mnom leè, koji su dostojni velike ~asti. Otvori mo{ti da bi

Bog otvorio vrata milosr|a svetu, pritisnutom mnogim nevoqa-

ma.�

Od ovog nare|ewa i javqawa upla{io se ovaj sve{tenik i

molio da mu se to javqawe i nare|ewe ponovi tri puta kako bi

bio siguran da je to Bo`ja stvar, a ne od ne~astivog. Ta~no mu bi

re~eno gde je zajedni~ka grobnica i kakav je raspored grobova,

{to je obeleèno zlatnim korpama mirisnog cve}a. Na grob

svetog arhi|. Stefana stavqena je zlatna korpa sa crvenim cve-

}em. Ovo zbog toga jer je umro mu~eni~kom smr}u, a ostali gro-

bovi obeleèni su zlatnim korpama i belim {afranom jer su

umrli prirodnom smr}u. Po datom rasporedu, svete mo{ti sviju

prona|ene su, i bi velika radost u Jerusalimu i okolini u Cr-

kvi Hristovoj i me|u vernom bra}om. Docnije, mo{ti sv. arhi-

|akona Stefana su prenete u Carigrad i poloène u novosagra-

|enoj crkvi, gde su se zbivala mnogobrojna ~uda da je to nemogu-

}e iskazati, kaè ìvotopisac.

Mi koji smo danas do{li u ovaj sveti hram, kao i oni koji

nisu, odajemo du`no po{tovawe po`rtvovawu herojske du{e

Stefanove. To po`rtvovawe drìmo korisnim za dobro i spas

na{e bra}e kao delo dostojno divqewa. Herojstvo je u hri{}an-

stvu bilo uvek visoko ceweno, a i danas se ne mawe ceni. U isti-

ni biti hri{}anin, ne zna~i ni{ta drugo nego biti heroj, biti

~ovek koji se `rtvuje za stvar ~ove~anstva ili za stvar Boga.

Otuda, na{a vera traì po`rtvovawe; ne traì ne{to {to bi

se du{i na{oj protivilo, nego ne{to u biti na{oj zasnovano.

Pa ipak, draga bra}o i sestre, na{a vera i na{a priroda ni-

su jedno te isto. Na{a vera teì da na{u prirodu oplemeni, obla-

godati, da ~oveka sazda onakvim kakav je dana{wi svetiteq � da

bude pun vere i Duha Svetoga. Na{a priroda je konzervativna, na-

{a vera je i napredna. Priroda teì da nas zadrì pri na{im sta-

rim navikama, vera nam ne dozvoqava ni za trenutak da budemo za-

dovoqni sami sa sobom, da stojimo. Vera zahteva neprekidno obna-

vqano srce i nepovre|enu du{u, sli~no svecima Bo`jim. Ona tra-

ì da svako ve~e postavqamo sebi pitawe: jesi li danas postao bo-

qi, savr{eniji nego {to si bio? Priroda je na{a kao jedan grub


kamen iz koga umetnik izra|uje najlep{u figuru. Vera je neumorna

u gla~awu na{e prirode. Deca vere, bra}o i sestre, nisu oni koji

misle da su dostigli savr{enstvo, ve} oni koji ose}aju glad i è|

za savr{enstvima. Blago gladnima i èdnima savr{enstva u Bogu,

jer su to pravi sinovi Bo`ji. Ova glad i è| po~iwe od ~oveka �

ìvotiwe, a zavr{ava se Bogo~ovekom. Beàti od ìvotiwstva u

sebi i pribliàvati se Bogu, bitni je nalog na{e vere. Taj put je

teàk i zamoran, do mu~eni{tva protegnut. Zato je oduvek, pa i sa-

da, napredovawe u oblagoda}avawu duha i srca na{eg sporo, te nam

na{a vera i nalaè da se u ìvotu sa~ekujemo, dovikujemo i uza-

jamno podraàvamo na velikom putu ka savr{enstvu. Na{a vera

nam stavqa u du`nost: da gledamo preda se i kr~imo put napretku,

da se osvr}emo nazad, zbog onih nemo}nih i zaostalih na putu svoga

spasewa. Bog ne}e samo jednog naprednog ~oveka, ve} napredno ~o-

ve~anstvo. Put koji vodi jednom naprednom ~ove~anstvu zove se po-

`rtvovawe.

Tako, draga bra}o i sestre, put dana{weg svetiteqa je zai-

sta put po`rtvovawa i `rtve sve do mu~eni~ke smrti, do krvi.

Na taj put su iskakali i poku{ali ga skrenuti na drugu stranu

neprijateqi Bo`ji, kao {to ~ine sa slabima. ûli ste koliko

su sebe uneli u mu~eni~ku smrt svetog arhi|akona Stefana.

[ta su sa tim postigli? Ni{ta. Svetiteq i danas ìvi, prosla-

vqen od sviju, pred Bogom veliki, dok se za wihova imena gotovo

i ne zna.

Mudar je onaj ~ovek koji se ne osvr}e ni levo ni desno, nego

seè napred za nepropadivim vencem slave Bo`je, poput svetog

prvomu~enika i arhi|akona Stefana. Mudar je onaj ~ovek koji

neprestano straàri na vratima srca svoga i ne dozvoqava ni

najmawem poku{aju ne~astivoga da pomuti radosti wegove. Mu-

dar je onaj ~ovek koji neprestano pere srce svoje u bawi pokaja-

wa i hrani se svetim Pri~e{}em...


94 Besede ££

KAKO SUSRESTI HRISTA*

Re~e mu Simon Petar: Gospode, kuda ide{? Isus

mu odgovori: Kuda ja idem ne moè{ ti sada i}i

za mnom, ali }e{ posle po}i za mnom.

(Jn. 13,36)

Danas }emo govoriti o tome kako lagano kora~a Hri-

stos. On bira mesto gde }e stati svojom svetom nogom,

jer ne èli stati u krv. On ide uskim putem, jer ne mo-

è i}i {irokim poqem greha. On se provla~i izme|u razbojni-

ka i biva guran laktovima raznih {i}arxija, jer ho}e da se pro-

bije napred.

On dolazi me|u nas kao gost, recimo, i pita nas za put!

�Pokaìte mi put bez krvi, bez greha i bez razbojnika.�

Kakav bismo mu odgovor mogli dati? Gde bismo na{li put do-

stojan stopa wegovih? Kada bi provrela sva usahnula krv iz ze-

mqe, zemqa bi bila sva crvena od krvi i sa nepreglednim jeze-

rima krvi. Kada bi buknuo plamen iz svakog mesta obesve}enog

grehom, zemqa bi se pretvorila u plameni pakao. Kada bi vaskr-

sli svi mrtvi razbojnici i uparadili se na zemqi sa ìvima, ze-

mqa bi li~ila na ogromnu i neprohodnu {umu od qudskih tela.

Mi mu ne bismo mogli re}i: idi, Gospode, kroz gradove, jer

su steci{te sablazni. Ne bismo mu mogli re}i: idi, Gospode,

kroz sela, jer ih nema koja ne li~e danas na gadarinsku oblast.

Ne bismo mu mogli re}i: idi, Gospode, kroz {umu, jer je ona sa-

veznik jataka i razbojnika; u {umi je Kain ubio brata svoga A-

veqa. Ne bismo mu mogli re}i: idi, Gospode, morem, jer je more

grobnica pirata i pustolova. Ne bismo mu mogli re}i: idi, Go-

spode, vazduhom, jer je iz vazduha ~ovek vr{io zlo~in nad bra-

tom svojim.

Mi obi~ni smrtnici kora~amo bez zazora kuda nas o~i vo-

de i èqe gone, pa ko bi od nas mogao re}i: po|i, Gospode, za na-


* Propoved odràna na Svetoga Iliju u Smoqani.

ma, za stopama na{im. Mogli bismo mu drugo ne{to re}i: Ne do-

lazi, Gospode, dok se ne izgradi put za tebe!

Ili, ko bi od nas umeo pokazati ku}u u kojoj bi Bog mogao

predaniti i no}u se odmoriti?

Ja, ti i on dali bismo razli~ite odgovore.

Ja bih mu rekao: ti si car, Gospode, idi u carske dvorove!

Ja bih se prevario. Zar su carski dvorovi malo puta bivali i-

zvori{ta zla svakojakog, la`nog bqeska i rasko{i, koja danas

jeste, a sutra je nema. Zar kod Iroda i Nerona da gostuje Hri-

stos?

Ti bi mu rekao: idi u hramove, u crkve, jer si prvosve{te-

nik. Ti bi se prevario. Kako bi se mogao Bog nastaniti u razru-

{enim hramovima i nehatom qudskim dovedenim do toga da vi{e

li~e na zapu{tena i nesveta mesta nego sveta.

On bi mu rekao: ti si, Gospode, prijateq sirotiwe, pa idi

wima. No, ko jem~i da dana{wa sirotiwa ne}e pre ponuditi o-

trov nego hleb. Ili bi mo`da rekao: idi bogata{ima, ali ko zna

da li bi se za wega putnika u rasko{i i raskala{nosti mogla

na}i koja mrva hleba.

No i ja, i ti i on kada bi se dobro obazreli oko sebe, zasti-

deli bismo se i rekli: idi od nas, Gospode, dok ne sazidamo dom

dostojan Tebe!

Mi se ne bismo mawe mu~ili i sa odgovorom na Hristovo

pitawe: �U koje vreme da vam do|em?� Jer koje je vreme bilo bez

krvi, bez greha i bez razbojnika? I samo vreme kada se Hristos

pojavio na zemqi, nije bilo Hristovo vreme, ve} vreme zlo~ina

i Golgote. Jedno bismo samo mogli odgovoriti: Ne dolazi, Go-

spode, jer jo{ nije vreme Tvom dolasku.

I tako, kada bi se oglasio dolazak Hristov, mi mu ne bismo

znali ni put pokazati, ni dom za stanovawe ponuditi, niti vre-

me ozna~iti. Mi bismo se zbunili i zastali kao {to se zbune

gra|ani jedne male varo{ice kada se oglasi dolazak vladara u

wihovu sredinu. Dotle bezbri`ni i samozadovoqni palan~ani

uzdiù i hvale svoju palanku, hvale wene draì i lepote. Na

glas dolaska visokog gosta, oni vide {to dotle nisu videli, ose-

te ono {to do tada nisu osetili. Oni tek tada vide neokre~ene

ku}e, provaqene puteve, ne~iste ku}e i dvori{ta, sme{ne seo-

ske pomodarke, bosonogu i goli{avu decu, i sve � sve ostalo {to

moè da ~ini savr{enijom bedu i ni{tavilo jednog mesta. Du-

96 Besede ££

bok ose}aj stida nai{ao bi na ove me{tane, i oni bi rado poru-

~ili vladaru: ne dolazi u na{e mesto dok sve ne izgradimo {to

}e biti milo srcu tvome i drago pogledu tvome.

Isti ovakav slu~aj je i sa Hristom i sa nama. Dok se jo{

nije oglasio Hristov dolazak mi govorimo: neka do|e u svako

vreme! Imamo ~istih puteva kojim }emo ga voditi, ~istih domo-

va gde }emo ga primiti. Imamo lep{ih ulica nego {to je imao

Jerusalim u vreme wegovog prvog dolaska. Mo`da bi se za~udio

opremi na{ih ulica i otmenosti na{ih ku}a. Neka do|e. On i

sa wim dvanaest apostola; neka mu se pridruè i ovog puta Moj-

sej i Ilija.

Me|utim, recimo, da se oglasi takav dolazak, i mi se zami-

slimo i razmislimo dubqe. Pred Hristovim pogledom lome se

na svima na{im tajnama pe~ati i iz stopa wegovih vaskrsava i-

storija tih stopa zemqe od prapo~etka pa do danas. Hristos bi

gledao zajedno sa nama na greh i krv koju smo zastrli glatkim

pokriva~em.

Ili bismo mu pri dolasku bacali cve}e i pozdravqali ga.

To je ~iweno i u Jerusalimu prilikom wegovog sve~anog ulaska,

ali je ostao spokojan i nije ga to zanelo ni ponelo kao zemaqske

gospodare {to ponese. Zar da mu posle dvadeset vekova opet iz-

nosimo cve}e i de~je {arenilo? Zar ne bismo mogli izneti mu u

susret ~ista srca, uzvi{ene duhove i dobra dela kao zreli qu-

di? Trebalo bi ga pozdraviti jednom izjavom, jednom jedinom,

koja stvara radost Wemu i nama:

� Gospode, kod nas nema nevino prosute krvi, i nema greha

i nema razbojnika.

Ni to ne bismo mogli u~initi a da ne laèmo, a ko sme la-

gati pred Onim koji ne samo zna, nego i gleda istinu.

Da li da mu napravimo trijumfalne kapije. To je jadna mi-

sao u vezi sa Hristom. Trijumfalne kapije se prave onima koji

se mogu provu}i ispod wih, a Hristos je vi{i od tih kapija. No-

sioci zemaqske slave traè te kapije, a Hristos je nosilac ne-

beske slave. Nebeski svod je jedina Wega dostojna trijumfalna

kapija.

I jo{ ne{to: pred zamaqske visokodostojnike izlaze naj-

pre bogata{i, ratnici, zaslu`nici, jednom re~ju, krem jednog

mesta. Niko se od wih ne bi istr~avao da do~eka Hrista. Napro-

tiv, povukli bi se, traìli bi mesto {to udaqenije i skloniti-


je od wegovih pogleda, jer ko moè izdràti poglede bistre kao

na Alpima i plamene kao muwe u crnim oblacima? Zatim, ko da

pruì svoju ruku i rukuje se sa Hristom u ime svih? îja je ruka

toliko ~ista da sme dohvatiti ruku Sina Bo`jeg? îja je ruka

toliko sna`na da se dohvati Hrista, a da mu se celo telo ne za-

trese?

Da istaknemo napred decu, kao {to su ih u Pri{tini isti-

cali prilikom one iredentisti~ke prevare! Ni to ne bi bilo

dostojno: pre dve hiqade godina Hristos je nalazio radost samo

na deci. Danas on èli da vidi zrele qude kojima bi se zarado-

vao kao deci. Mi bismo se zbunili, i stid bi obuzeo na{e du{e

zbog neslu}enog siroma{tva sveta. Zbunili bismo se i rekli:

Gospode, ne dolazi nam, ni{ta nije spremno za do~ek tvoj, mi

smo gre{ni qudi!

Ova izjava, kao i one ranije, name}e jedno drugo pitawe:

Dokle da drìmo Hrista u progonstvu?

Nije li ova zemqa vi{e wegova ku}a nego na{a? Ne stoji

li on bliè Bogu nego mi? Nismo li mi isuvi{e drski kada se

pravimo gospodarima u tu|oj ku}i, iz koje smo proterali doma-

}ina i wegovu najmiliju i najsrodniju ~eqad?

Ko je Hristos? � upita}e neko. Ko je taj ~ovek da posle dva-

deset vekova moramo voditi ra~una o Wemu. Raspravqati se je

li istorijska li~nost ili mit? Je li bio na ovoj planeti i za-

{to se o wemu tako mnogo govori u celom svetu? Za{to su mu po-

dignuti toliki hramovi? Za{to se sve na zemqi vezuje za wega i

za{to ga se nikada ne moèmo osloboditi? Za{to povremeno

vaskrsava u na{im du{ama, i ko onda treba da nas stalno podse-

}a na sebe, na nebo, na duhovni svet?

Taj ~ovek nije bio kao drugi qudi koji se odnose ropski

prema sebi i prema drugima. Ne, to je jedini slobodan ~ovek ko-

ji je hodio po zemqi; ophodio se o~inski prema dobrima i gospo-

darski prema zlima. On se kretao u ovom svetu ne kao najamnik,

ve} kao pravi doma}in u svome domu. Najamniku je stalo do toga

da se najede i napije, makar svi oko wega gladovali. Najamniku

je svejedno � ostala ku}a ili propala; za wega je najva`nije da

on ne propadne. Doma}in se pak brine o celome domu, i o svojoj

~eqadi u wemu.

Hristos je postao sinteza svih najvi{ih svetskih ideala.

Sloboda, razum, qubav, vera, rad, plemenitost � sve se to nalazi

98 Besede ££

u jednom jedinom imenu - Hristos. To je ime postalo simvol i

pokroviteq svake uzvi{ene misli, svakog plemenitog ose}aja,

svakoga pregnu}a koje sluì op{tem dobru. To ime je proro~an-

stvo jo{ u potpunosti neostvareno, proro~anstvo svega ideal-

nog.

Hristos je jo{:

Sloboda koje }e se zacariti me|u qudima i qubav }e zavla-

dati me|u qudima. Ropske du{e }e se prenuti i sloboda }e ih za-

hvatiti.

Do}i }e vreme kada }e se prokaènim smatrati ~ovek koji

u Boga ne veruje.

Do}e vreme kada }e svi qudi misliti i raditi o dobru svih

qudi. Slabi }e biti nadahnuti snagom, a mi{ice silnih malak-

sa}e. Maleni }e pogledati u zvezde i pora{}e, a visoki }e vide-

ti Boga i spusti}e se.

Zara{}e rane uvre|enima, i uteha }e do}i neute{enima.

Zelena{ima se ne}e znati grob na zemqi, ni tvrdicama

ime me|u sinovima qudskim.

Krvnicima }e krv zamutiti pamet, a zlato`derci }e ugwi-

liti u zlatnim sanducima - {kriwama.

Klevetnicima }e se napuniti usta crva pod zemqom, a in-

trigantima zmije }e se obavijati oko nogu i zmijska jaja polaga-

ti na wihov jezik.

Mrtvi gurmani i pijanice sluì}e za hranu ìvih gurma-

na, koji gmiù po zemqi i grobovima.

Novi qudi rodi}e se na zemqi, i o starim qudima pri~a}e

se kao o stra{ilu.

êlo tih novih qudi bi}e visoko i blistavo od misli, a sr-

ce toplo od qubavi.

Pohotqivo meso presta}e da li~i na neuga{en kre~, koji

sve ve}ma bukti {to se vi{e u w vode sipa.

Plemenitost }e izbiti iz tamnice na povr{inu, a grubost

}e potonuti na dno. Zlo }e biti pobe|eno, i dobro }e triumfo-

vati. Sve {to pomenusmo proro{tvo je Hristovo i ogovor na pi-

tawe: Ko je Hristos?

Radi poja{wewa ovoga o ~emu je re~ dodajmo jo{ ne{to:

Zidine jednog isto~wa~kog grada bile su debele devet, a

visoke petnaest metara. Nad jednom od kapija bilo je napisano

Niniva, kojoj je druga~ije ime Budu}nost. Vreme je zbrisalo tu


gordost qudsku. Danas i najmawi vetri} titra se sa pra{inom

biv{eg grada. Hiqada gradova {irom sveta, koji su se zvali bu-

du}nost, danas nema. Svi oni li~e na Ninivu. Svi ti gradovi ka-

ko su osvitali, davali su sebi ime Budu}nost, kao i danas. Sva-

ki od wih je reklamirao svetu: mir i kulturu. Me|utim, koliko

je danas svetska istorija registrovala ratova � na svaku tre}u

godinu dolazi po jedan me|uqudski sukob, po jedan rat. I danas

na{e vreme nije bez ratova; vode se u isto~nim zemqama, i napo-

ri mirotvoraca propadaju.

Zatim, na svojim kapijama su ispisivali krupnim slovima:

rad i ~ovekoqubqe. Me|utim, najzanimqiviji wihov rad, i onda

i danas, odnosi se na ~ovekoubistvo. Nismo li bili svedoci u

samo posledwem ratu te{kih krvoproli}a i vrlo skupo pla}ene

slobode? Nismo li i pred drugom polovinom ovog veka doìve-

li predhri{}anska vremena?

Zaista, ponovilo se sve ono o ~emu smo u {kolskim uxbeni-

cima u~ili iz svetske istorije, shvatili smo da je to nepovrat-

no pripalo pro{losti. Digao se ~ovek na ~oveka i narod na na-

rod. Nagomilane su gvozdene ma{ine, pune pritajenog ogwa, a

kojim ste ga|ani i vi i ova va{a crkva. Zemqa je poplavqena kr-

vqu, i odebqana od mesa qudskog. êtiri decenije su pro{le ka-

ko su umukli qudski jezici. êtrdeset godina je pro{lo kako su

majke pogledale i gavranovima otimale qudske le{eve, slu{aju-

}i uz re~i: mi poznajemo meso na{ih sinova! Sestre su premeta-

le rawenike, i me|u wihovim bledim licima traìle lica svo-

je bra}e. Udovice su sa krvavim o~ima od suza gledale kako im se

brzo rastura savijeno porodi~no gnezdo i, beè}i pogledima u

budu}nost, privijale se uz decu svoju. Siro~ad jo{ i danas u mi-

slima tepaju i pitaju majku svoju: gde je grob oca moga. Ali najte-

ì bol je kada se ~ovek seti da to biva u HH veku.

Crkva Hristova govori protiv ratova u svetu. Ona se uvek

stavqala na stranu pravednog borca; nikada na stranu ofanziv-

nog, ve} defanzivnog rata; nikada na stranu napada~a, ve} bra-

niteqa.

Ko je sve kriv {to je ovde usporio hod Hristov i {to se

me|u qudima nije produìo mir i dobra voqa?

Krivi su oni koji su prvenstveno prepre~avali put Hristu

svojim dobitkom i svojom sla{}u. Krivi su i one Jude i Borxije

koji su od qudi traìli maksimum dobra, a uzvra}ali maksimu-

100 Besede ££

mom zla. Krive su one nepokajane Tamare i Magdaline iz kojih

je uvek izbijao r|av zadah. Krive su tvrde glave i tvrda srca ko-

ji svoju tvrdoglavost nazivaju genijalno{}u i tvrda srca karak-

terno{}u. Krivi su velika{i koji su posezali za tu|om stoli-

com, muèvi koji su se pa{tili za tu|om ènom, bogata{i koji

su pruàli ruku za siroma{kovom parom. Kriva je mr`wa koja

pobada prepreku na putu Bo`jem i qudskom.

I u ovim krajevima bosanskopetrova~ke op{tine, pa i u o-

vom mestu, vrlo lagano kora~a Hristos. Koliko god Bo`jih bo-

gomoqa imamo ovde, sve su starije od najstarijeg ~oveka na ovom

podru~ju. One kao siro~i}i jo{ jedine pri~aju kako su bile

stra{ne ratne prilike i pamte obe}awa {ta }e sve biti u~iwe-

no kada se rat zavr{i. Ova crkva je za vreme rata bila 15 dana

tu~ena neprijateqskim granatama i nije bila pogo|ena. Tajna

wenog opstanka leì u molitvama na{ih |edova i o~eva, majki i

baka, od kojih su jo{ neki u ìvotu. Sve vreme Bogu su se molili

da im crkvu sa~uva, i sa~uvao je. Na vama je da joj produìte vek

i da se va{ obraz vi{e ne sramoti; ona je potrebna svima vama.

Budete li oklevali u ovome poslu i zazirali jedan od drugoga,

uspori}ete da Hristos polagano kora~a kroz mesto va{e, kroz

ku}e i poqa va{a, kroz du{e va{e, porod va{ i nade va{e. Ona

je dugo ~ekala i, ako vi dopustite, ona }e ~ekati jo{ izvesno

vreme, i do}i }e oni koji }e se posramtiti i osuditi oce svoje.



102 Besede ££

O NA[IM SEOBAMA*

Dozvolite mi da vam najpre ~estitam ovaj praznik posve-

}en uspomeni Vaznesewa na nebo Gospoda i Spasiteqa

na{eg Isusa Hrista. Neka vam je svima sre}an ovaj

praznik i ovo molitveno zajedni~arewe!

Vama je poznato da smo pro{le godine veoma sve~ano obe-

leìli {est vekova od Kosovske bitke u celoj na{oj Crkvi.

Obeleìli smo ga veoma sve~ano i u na{oj Eparhiji dalmatin-

skoj i u inostranstvu.

Ove godine srpski narod i wegova Crkva obeleàvaju tri

veka od Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem £££ âr-

nojevi}em. U okviru ove Velike seobe, ovog velikog kretawa

srpskog naroda sa svojih ogwi{ta i stvarawa novih, mi se danas

se}amo i svih drugih seoba koje su nas snalazile. Se}amo se i

onih koje su vodile na zapad i dosezale do Dalmacije.

Vladika dalmatinski Nikodim Mila{ pi{e u Pravoslav-

noj Dalmaciji: �Krajem 13. veka zabeleèno je prvo brojnije do-

seqavawe Srba u Dalmaciju, severno od reke Cetine�. Prema

rukopisnom delu frawevaca Viwali}a iz 18. veka, stoji: �Srbi

su godine od ro|ewa Hristova 1305. izvr{ili doseqavawe u

Dalmaciju�. Zatim, �jednu ve}u srpsku vojnu koloniju hrvatski

knez Mladen [ubi} naselio je 1338. godine oko Bribira, Skra-

dina i Klisa. Ne{to kasnije i wegova èna Jelena, sestra cara

Du{ana, naselila je srpske vojnike sa wihovim porodicama oko

reke Krke. Stalnu posadu dràla je u Klisu, a wen brat Du{an

Imotski.� I pre ovih ve}ih seoba, bilo je Srba i u ovim kraje-

vima daleko pre zajedni~kog ìvqewa Hrvata i Srba. Treba re-

}i da su kretawa srpskog naroda bivala u svim pravcima i nisu

prestala do najnovijih vremena.

Slave}i ovaj jubilej, nalazimo se pred velikim brojem pi-

tawa koja nam on postavqa. Ova godi{wica je prilika da slavi-


* Propoved odràna u crkvi Svetog Spasa na Spasovdan 1990. g.

mo velika istorijska dela i stvarala{tva srpskog naroda. Gde

se god kretao, srpski narod je nosio sobom svoju veru, ~ovekoqu-

bqe, stvarala{tvo, bratoqubqe i juna{tvo. Koliko je samo srp-

ske krvi proliveno pri izgnawu Turaka iz Dalmacije i susednih

krajeva, qudsko pero nije u potpunosti zabeleìlo! Mi danas

kao da ~ujemo wihove poruke i pouke koje nam upu}uju i preko

ove crkve Sv. Spasa.

Istori~ari tvrde da su na ovom mestu prvi temeqi crkve

udareni u devetom veku, kada ovde u verskom pogledu nije bilo

nikakve razlike. Svi su ìteqi onda bili pravoslavni. Prema

tome, i ta prva crkva bila je pravoslavna. Ovo {to danas vidi-

mo i gde smo odsluìli ovu svetu slu`bu Bo`ju, podigao je bo-

sanski kraq Tvrtko, po ènskoj liniji iz loze Nemawi}a. On je

krunisan u Mile{evi na grobu Svetoga Save 1337. god. Kada je

osvojio ove predele Dalmacije i tu se naselio veliki broj srp-

skih porodica, on im podiè ovu crkvu 1391. godine, i to je bila

prva parohijska crkva u Dalmaciji. O svemu ovome svedo~i Su-

tje{ka poveqa koju moèmo pro~itati u Pravoslavnoj Dalma-

ciji od vladike Nikodima Mila{a. Podizawe ovog hrama svedo-

~i o zadu`binarstvu ovog bosanskog kraqa. Svedo~i o duhovnoj

brizi za svoj narod koji se doselio u ove krajeve, o wegovoj veri

i pobo`nosti. Sve ovo se de{avalo u vremenu kada je Crkva bi-

la ve} podeqena na Isto~nu i Zapadnu, na Pravoslavnu i Rimo-

katoli~ku.

Ova je crkva u pro{losti, i sve do sada, iako u ovakvom sta-

wu, bila prvenstveno duhovno svetili{te ovog kraja i ovog me-

sta. U woj ni do danas nisu prestala sveta bogosluèwa. Bila je

ona molitveno zbori{te koje je nadahwivalo na{e qude verom u

Boga u celoj ovoj okolini. Nadahwivala je nadom u pobedu Bo`je

istine i pravde, ~ovekoqubqem i rodoqubqem. U isto vreme,

bila je ta~ka otpora ovog kraja svim osvaja~ima. Bila je velika

nada u oblacima najcrwih slutwi, i u najteìm prilikama. Ov-

de, oko ove crkve, me|u ovim brdima i na izvorima reke Cetine,

savijali su svoja gnezda na{i preci beè}i sa Kosova i bosan-

skih predela od turskih nasiqa i tiranije. Bilo je to uvek iz

istih razloga koje navodi pesnik: �OrÄo gnijezdo vrh Timora vi-

je, jer slobode u ravnici nije�.

Pored ove crkve bilo je i ima jo{ velikih svetili{ta

srpskoga naroda, kao {to su manastiri Krka, Krupa, Dragovi} i

104 Besede ££

druge svetiwe. Ovde treba pomenuti jo{ jednu va`nu ~iwenicu:

nisu samo ova crkva, kao ni manastiri Krka, Krupa, Dragovi} i

druge svetiwe, ~uvali narodnu du{u, wegovu istovetnost, wego-

vo moralno i nacionalno bi}e, ve} je i narod ~uvao svoja sveti-

li{ta. Blagodare}i tome, na{a svetili{ta su se odràla i no-

va su podignuta. To su bile one ~vrste stene pod koje su se skla-

wala mnoga na{a pokolewa od najopasnijih bura i oluja u na{oj

istoriji. Dolaze}i ovde i slave}i Boga, se}amo se plemenitih

ktitora, prilo`nika, graditeqa, sve{tenika, u~iteqa, pesnika,

guslara, vitezova i junaka, pobo`nih vernika koji su u ovu crkvu

dolazili, ~uvali i sklawali se pod wena krila. Svi oni su je

predali nama u nasle|e sa zadatkom da je i mi predamo potowim

pokolewima, da se opravi i ~uva kao najdragocenije blago.

Ovo na{e slavqe nije samo jedna vrsta komemoracije. Nije

samo istorijsko se}awe na sve {to se doga|alo kroz proteklih

{est vekova na{eg prisustva ovde. Ovo na{e slavqe je ne{to

mnogo va`nije od toga. To je doìvqavawe i na{ih obaveza pre-

ma zavetima predaka koji su ovo svetili{te podigli, ~uvali pod

wegovim okriqem sebe, svoje duhovno, moralno i narodno bi}e.

To je doìvqavawe pouka i poruka koje nam oni neprestano {a-

qu tokom ovih {est stotina godina. Pa`qivo slu{aju}i dugu

pri~u na{ih predaka, ~u}emo veoma zna~ajne poruke i pouke, me-

|u kojima su najva`nije:

�Bili smo najsre}niji, ne kada smo bili najbogatiji, ve}

kada smo bili najboqi qudi.

Bili smo najja~i, ne kada smo imali najvi{e oru`ja, ve}

kada je u nama bilo najvi{e rodoqubqa, a me|u nama najvi{e

bratoqubqa, bratske sloge i dobre voqe.

Bili smo najradosniji, ne kada smo imali najvi{e novaca,

ve} kada smo imali punu ku}u ~eqadi i dece, bra~ne vernosti i

odanosti, a najmawe neslagawa i bra~nih razdora.

Najmudriji smo bili, ne kada smo imali najvi{e znawa i

obrazovawa, ve} kada smo najmawe gre{ili prema Bogu i prema

qudima.

Uìvali smo najvi{e u svom blagostawu i imawima, ne on-

da kada smo bili najbogatiji u imovini, ve} u po{tewu, ~asti i

~uvawu istine i pravde.�

Potrebno je da se ~ovek {to ~e{}e zagleda u sebe kako bi

drào u rukama kqu~eve svoje li~nosti. Isto je tako potrebno


da qudi stalno zagledaju u istoriju svoga naroda, eda bi u ruka-

ma dràli kqu~eve svoje i narodne sudbine, i da bi doìvqava-

li odgovornosti prema svome narodu. Ko to iskreno ~ini, on

opaà odgovornosti i prema drugim narodima.

Jo{ mnogo i mnogo divnih poruka i pouka mogli bismo da ~u-

jemo od na{ih predaka dok smo kod ovog vidqivog svedo~anstva

biv{ih seoba. Siguran sam � najboqe }emo obeleìti ovaj jubilej

mnogih napora, suza, znoja, jauka i umirawa po zbegovima, beàwa

od neprijateqa i traèwa mirnijeg ìvqewa, ukoliko se vi{e

u~imo na primerima na{ih predaka.

Pre nego {to zavr{im ovo moje slovo, ho}u da naglasim:

na~ela pravoslavqa i svetoslavqa su ista. Ona se sastoje u stal-

nom negovawu ravnoteè izme|u rodoqubqa i qubavi prema ~i-

tavom svetu. Sastoje se u negovawu ravnoteè izme|u Crkve i

slobodnog stvarala{tva. Ona su u odràvawu ravnoteè izme|u

svega {to je boànsko i ~ove~ansko, na svim planovima religi-

oznog, duhovnog i kulturnog narodnog ìvota. Isto tako, ona se

ogledaju u me|usobnom po{tovawu, uvaàvawu i poverewu. Ovo

se najboqe ostvaruje u slobodnoj Crkvi, slobodnoj dràvi i slo-

bodnoj kulturi. Otuda, vernici Srpske pravoslavne crkve du-

`ni su negovati takvu slobodu svoje Crkve i svoje otaxbine, i

ne mogu nikada biti protiv wih.

Neka je slava i hvala Bogu za ovaj molitveni doìvqaj, za

ovo se}awe na na{e pretke, za koje se pomolismo. Blagodarimo

svima vama koji ste do{li, draga bra}o i sestre, da sa nama po-

delite ovu radost otpo~iwawe obeleàvawa ovog jubileja u

Eparhiji dalmatinskoj. A iznad svega, neka je slava i hvala vaz-

nesenom Gospodu Isusu Hristu, u ~iji spomen je podignuta ova

crkva, sada uvek i kroza sve vekove. Amin.


106 Besede ££

KAKO PROJAVQIVATI DOGA\AJBO@I]A

*

Pre svega: Mir Bo`ji, Hristos se rodi! du{i va{oj, i

du{i mojoj i du{i svakog pravoslavca koji danas pro-

slavqa praznik Ro`destvo Hristovo.

Hristos se rodi du{i svakog qudskog bi}a, bez razlike ka-

ko veruje, Bogu moli i Wega proslavqa.

Hristos se rodi i sve u nama i oko nas preporodi. Hristos

se rodi, a Ro|ewe wegovo od tada pa zanavek prati neu}utna i

neuporediva nebeska emisija: �Slava na visini Bogu i na zemqi

mir, me|u qudima dobra voqa�.

Hristos se rodi, te sve starozavetne kalendare: vavilon-

ski, etiopski, gr~ki, rimski, i druge � zameni Svojim, novim,

ve~nim kalendarom Carstva nebeskoga, kalendarom qubavi,

pravde i svetosti. Zameni jedinstvenim kalendarom koji celu

istoriju neopozivo deli: na eru pre Hrista i eru po Hristu.

Hristos se rodi da svaku sebi~nost i pakost ukine, da qubav za-

cari i da Svojom qubavqu rastavqeno sastavi, otu|eno zbliì,

razbratimqeno zbratimi, prolazno ovekove~i, qudsko oboì.

Jednom re~ju, Hristos se rodi! To je poruka re~itija od svih i

radosnija od svih.


Su{tina na{e vere je sva u Onome koji je na dana{wi dan

ro|en. Sveta Crkva vas poziva da se radujete wenom rado{}u,

nepomu}enom i ~istom rado{}u. Crkva ne moè na}i boqe re~i

da vam objavi ono {to se pre 1995 godina dogodilo u Vitlejem-

skoj pe}ini od re~i an|ela pastirima: �Javqamo vam veliku ra-

dost � danas nam se rodi Spas, a to je Hristos Gospod� (Lk

2,10-11).


* Propoved izgovorena u Staroj crkvi u Srajevu na drugi dan Boì}a

1999. g.

Ne traìte Ga na drugoj strani, jer je na|en; ne izmi{qaj-

te Ga, jer je do{ao; ne o~ekujte Ga, jer je ro|en. Ovo je blag pra-

znik, majka svih blagih praznika u godini.

Nada u Wega do sada nije nikada izneverila, niti je i~ija

qubav prema Wemu ostala nenagra|ena: ìvotom, zdravqem, ra-

do{}u, mirom i ve~nim spasewem. U ime toga Jedinoga Spasite-

qa roda ~ove~ijeg, Crkva otaca na{ih poziva sve na li~no is-

pravqawe, na izmirewe sa svima i na sveop{te radovawe.

A za{to?

Zato, jer nam je Mesija ro|en, naj~udesniji, istovremeno

Bog i ôvek � da se umorne o~i qudske odmore na wemu i ne po-

gledaju drugog Mesiju.

Zato, jer nam se Car rodi, Najsilniji, istovremeno sa è-

zlom mo}i i kandilom milosti � da se i najmawi usprave i us-

kliknu: I mi smo carska deca.

Zato, jer nam se Junak rodi, Nepobedivi, da odbrani pra-

vedne i da osvoji gre{ne.

Zato, jer nam se Putovo|a rodi, Najvidovitiji, da zalutale

izvede i povede.

Zato, jer nam se Prosvetiteq rodi, da rastera mrak i pro-

svetli pomra~ewe.

Zato, jer nam se Hraniteq rodi, Najbogatiji, da ishrani

gladne, ne zemqom nego nebom, nebeskim telom Svojim i pleme-

nitom Krvqu Svojom. Zato, jer nam se ôvekoqubiteq rodi,

Najre|i, da prigrli na grudi svoje i oìvi qubavqu bezbrojnu

siro~ad svoju, koji su dugo gledali iz groba ìvih u grob smrti.

Zato, jer nam se Otkroviteq rodi, Najve}i, da povu~e zave-

su i otkrije smrtnim beskrajno Carstvo nebesko.

Zato, u|imo i mi danas u Vitlejemsku pe}inu i poklonimo

se Bogu u ôveku. Duhom moèmo u}i, a telom ne moèmo sada.

Duhom se danas moèmo na nebo popeti, pred Wegov sveti presto

stati i pomoliti se da Bog po{aqe svoj sveti blagoslov i na

Srbe, i na Hrvate i na muslimane u Sarajevu, i {ire od toga. Da

se pomolimo kako bi se ova nesre}a {to pre smirila, mi krenu-

li zejedni~ki napred, puni Bo`je i me|usobne qubavi, koja po-

kriva mno{tvo grehova, po re~ima svetih Otaca.

Isto tako, pomolimo se da Bogomladenac bude pomaga~ i

putevoditeq qudima dobre voqe, koji nam do|o{e sa svih stra-

na sveta da me|u nama uspostave mir, kada to mi sami ne moga-

108 Besede ££

smo. Bo`ja usta su izgovorila i ove re~i: �Blago onome ko mir

gradi, jer }e se sinom Bo`jim nazvati� (sr. Mt 5,9).

Posebno èlim da se danas na Boì} obratim vama, rodi-

teqi.

Bog je roditeqima dao visoku ulogu da oplemewuju svet, da

ga ~ine boqim i lep{im. ôvek se raduje i malom cvetu koji je

odnegovao svojom rukom. Koliko se tek roditeq raduje lepim du-

{ama svoje dece koja izlaze iz wegovog doma, te svojom plemeni-

to{}u i dobrotom ulep{avaju ovaj svet.

Kada su Gospoda Hrista primili isto~ni mudraci, doneli

su Mu na dar smirnu, tamjan i zlato.

Kada su Ga primili Grci, doneli su Mu na dar svoju filo-

sofiju.

Kada su Ga primili Rimqani, doneli su Mu svoj smisao za

poredak i organizaciju.

Kada su ga i svi ostali narodi primili, doneli su mu na

dar ono najvrednije i najlep{e, kao {to je praotac Aveq prineo

na `rtvu Bogu svome prvinu od prvina, najboqe i najlep{e od

najboqeg i najlep{eg.

A kada Ga je primao na{ mali srpski narod, doneo Mu je

|ur|evdanske i ivawske vence od cve}a, boì}nu slamu, p{e-

ni~ni slavski kola~, ali i toplo i za velike stvari sposobno

srce.

Svome hri{}anstvu mo`da smo dali naivno spoqa{we obe-

le`je, ali smo u odsudnim trenucima umeli pokazati da smo

shvatili i usvojili i wegovu su{tinu.

I na{i su preci umeli, po ugledu na Spasiteqa u getsi-

manskoj no}i, ostati uzdignute glave pred strahotama koje ih

snalazi{e. Nije davno bilo kada je onaj kragujeva~ki nastavnik

sâm traìo da streqaju i wega kad ve} streqaju wegove u~enike.

Neka nam i daqe bude blizak i svetao onaj duh koji se pre-

nosi sa kolena na koleno!

Da nam i daqe bude sveto i blisko i sve ono {to predsta-

vqa spoqa{we obele`je na{e vere i na{eg naroda!

Da volimo te na{e crkvice po klisurama i dubodolinama,

koje podigo{e na{i preci i u wih une{e toliko mnogo lepote,

ukusa i toliko du{e.


Da volimo zvuke na{ih zvona, na{a bogosluèwa, na{e

praznike: Boì}, Bogojavqewe, Svetoga Savu, Duhove i druge

praznike.

Da volimo na{u Krsnu slavu, na{u ikonu i predprazni~no

treperewe kandila pred wom.

Da volimo na{e Badwe ve~e i Boì}, slamu rasutu po podu,

badwake ukr{tene na vatri, pijukawe dece i poda{ne materine

ruke.

Isto tako, da se u ovome gradu sa punim strahopo{tovawem

odnosimo prema svetim mestima, kulturnim tekovinama, i mo-

ralnim i verskim stremqewima na{ih suseda Muslimana i Hr-

vata.

Opet i opet, na ovaj veliki Praznik obratimo se molitvom

Bogomladencu Hristu da u ovom na{em uzburkanom svetu zavla-

daju stvarni mir i dobra voqa me|u qudima, da proìvimo od

Boga nam darovani ìvot bez straha, u miru, me|usobnoj slozi,

radosti, spokojstvu, dobroj voqi i blagostawu, a sve uz sverado-

sni pozdrav Praznika

Mir Bo`ji! ‡ Hristos se rodi.

i

Vastinu se rodi!

110 Besede ££

STEVAN NEMAWA ‡ RODONAÊLNIKSRBA

*

Danas na{a sveta Crkva proslavqa prepodobnog Simeo-

na Miroto~ivog, ustanoviteqa srpske dràvnosti, u

svetovnom ìvotu poznatog kao Stevan Nemawa. Naj-

pre bih hteo da pomenem neke od zna~ajnih datuma iz wegovog

ìvota.

Nalazimo se u 891. godini od wegovog ro|ewa; od dana izbo-

ra za ra{kog ùpana u 856; od izbora za velikog ùpana Srbije u

840; od podizawa i osve}ewa manastira Studenice, majke svih

na{ih manastira i hramova u 812; od ostupawa sa prestola i od-

laska u manastir Studenicu, kada prima lik mona{kog obraza, u

810; od odlaska sinu Savi u Svetu Goru u 808. i od upokojewa u

manastiru Hilandaru u 805. godini.

U ovoj mojoj besedi, draga bra}o i sestre, ne bih govorio

kako se to uobi~ajeno ~ini, nego bih èleo izneti duhovna, bo-

qe re~eno, jevan|elska raspoloèwa oca Simeona prema sinu

Savi i sina Save prema svome ocu po telu Stevanu Nemawi, u

mona{tvu prepodobnom Simeonu.

Stevan Nemawa je napustio svoj presto da bi se sa svojom

suprugom, u mona{tvu Anastasijom, posvetili Bogu i spasewu

svoje du{e. U svojoj 17. godini sin Rastko, kome je otac poverio

jednu oblast u Hercegovini na upravqawe i u~ewe kako se vlada

zemqom i predvodi povereni mu narod, napustio je vladala~ki

dom svoga oca i oti{ao u Svetu Goru, zamona{io se i me|u sve-

togorskim monasima ubrzo postao uzoran podvi`nik i monah.

Iz doma svoga oca poneo je veru u Boga i qubav prema Crkvi

Hristovoj. On je, poput prepodobnog Jovana Rilskog caru Petru,

svome ocu Nemawi slao poruke: �Ako èli{ Nebesko carstvo,

budi milostiv kao Otac nebeski. Ne uzdaj se u nepravdu i ne bu-

di koristoqubiv, budi krotak, tih, svakome dostupan. Ne primaj


* Propoved na Svetog Simeona Miroto~ivog.

pohvale svojih velika{a. Porfira tvoja neka sija vrlinama. Se-

}awe na smrt da ne ostavqa du{u tvoju. Smiravaj se pred stopa-

ma majke Crkve, priklawaj glavu pred wenim prvoprestolnici-

ma da bi te Car Carstva, vide}i tvoje usr|e, obdario blagom ka-

kvo nikada u srce ~oveku ne do|e.�

Pi{e Prvoven~ani, drugi sin po ro|ewu Nemawin: �Bla-

èni otac na{ Simeon posla pismo ... monahu Savi u Svetu Goru

govore}i: Znaj, o qubim~e u Hristu, {to prosih i {to èqah i

{to traìh iz sve snage moje i iz sve du{e moje, smilova se na

me Tvorac moj, ne po mojim bezakowima, nego po prevelikoj i ne-

iskazanoj milosti svojoj i ~ovekoqubqu, te me udostoji onoga

{to èqah � ~asnog svog an|elskog lika. Da, raduj se i ti zbog

mene, i moli se za mene Gospodu svome {to mene nedostojnog,

{to me u dvanaestom ~asu, udostoji u}i da se s tobom javim kao

delateq vinograda Hristovog, da primim nagradu svoju.�

Primiv{i pismo od oca, monah Sava moqa{e se Svedrì-

tequ: �Blagodarimo Ti, Gospode Boè moj Isuse Hriste, i pre-

~ista moja Gospo|o Bogorodice, {to usli{iste moju molitvu i

ne prevideste molewa moga. I molitvama Pre~iste Matere Tvo-

je, zastupnice roda na{eg, Ti Gospode, nisi ostavio one koji Te-

be traè, i one koji se uzdaju u Tebe i koji se trude radi imena

Tvoga.�

On ponovo napisa pismo ocu i u wemu sa puno jevan|elske

topline i qubavi prema wemu veli: �Pisawe svetiwe tvoje pri-

mih i u wemu na|oh neizmernu radost i neiskazano veseqe, jer

Gospod, koji ho}e da se svi spasu i do|u u poznawe istine, izabra

i tvoju svetiwu od ta{tine varqivoga sveta i pridruì te svi-

ma svetim, prepodobnim i pravednim i predloì ti angelski

ìvot... Da, poùri se, gospodine moj, i brzo do|i ... jer ti je qu-

biteq tvoj Hristos, kroz mene qubqeno ~edo tvoje, spremio sva-

ku obiteq nebesku i zemaqsku. Do|i bogoqup~e sveti, i u|i u

radost Gospoda svoga. Do|i, o bogonosni, da ostvarimo voqu

Bo`ju i izvr{imo istinitu zapovest Wegovu, da sa sobom dove-

demo lik crnorisca i zbor svetiteqa (srpskih) i skupove mno-

gih, sve pravoverne, da bismo mi, kada se oni ugledaju na nas i

posleduju nama u ovom zemaqskom ìvotu, primili dvostruku

nagradu ... Do|i, gospodine moj i o~e, da ~eda tvoja nau~i{ stra-

hu Bo`jem, i pokaè{ nam dobri put spasewa, i pokaè{ plod

smirewa nama, da uzveli~amo Gospoda s tobom. Do|i, svetilni~e

112 Besede ££

Bo`ji, jer Vladika tvoj Hristos ~eka te da mu prinese{ plod

dobre zemqe � neporo~ne du{e tvoje, koju }e{ o~istiti èsto-

kom uzdr`qivo{}u i velikom smireno{}u, i qubavqu svome

Hristu prineti neporo~an dar. Do|i, qubitequ ~eda tvoga; do-

|i vo|en Duhom Svetim po boànstvenom putu i po maloj stazi-

ci mojoj, i potrudi se i potraì porod mnogoqubivog srca tvog.

Do|i i pomozi mi, i spa{}emo se, i dobi}emo blaga Gospodom

obe}ana ... Do|i, premila tugo du{e moje, podobe}i se bogovidcu

Jakovu, jer }e iz tebe iza}i drugi Izraiq, da i ti nezamislivu

radost doìvi{ zbog ~eda Tvog. Do|i, gospodine moj i sveti o~e,

da se nagledam svetih sedih tvojih i da ih s qubavqu pomilujem

i da celivam tvoj sveti obraz.� I do|e u Svetu Goru.

Borave}i u gr~kom manastiru Vatopedu, prepodobni Sime-

on zaèle na}i mesto spasewa svima koji dolaze u Svetu Goru iz

roda srpskog, da imaju i u Bogorodi~inom vrtu svoju obiteq. Iz-

moliv{i od vizantijskog cara Aleksija, prijateqa svog, pusto

mesto radi podizawa manastira u Svetoj Gori, zvano Hilandar,

veli sveti Prvoven~ani, �ovaj sveti starac sa sinom Savom po-

sla pismo meni da po{aqemo materijalna sredstva da bi podi-

gli manastir Hilandar�. Prvoven~ani to sa odu{evqewem ~ini

i, po igumanu Metodiju, posla svome bogoqubivom roditequ do-

voqno i preizobilno darova za osnivawe i dovr{ewe hrama

Presvete Bogorodice. Obojica svetih, Simeon i Sava, podigo{e

manastir Hilandar i oko wega grad, a posred wega veliki pirg.

Posle toga se useli{e u wega i prepodobni Simeon poìve u

Hilandaru jo{ godinu i pet meseci, u molitvenom tihovawu sa

detetom svojim Savom.

U sedmi dan meseca februara, pi{e Sv. Sava, ~asna starost

wegova po~e da poboqeva. Blaèni starac, gospodin Simeon, od-

mah pozva mene i stade mi tiho govoriti, pi{e sveti Sava: �ê-

do moje slatko i uteho starosti moje! Pa`qivo slu{aj re~i mo-

je, sa~uvaj ih u srcu svome. Ne}e presahnuti izvori ìvota tvo-

ga, jer su ìvot svima koji ga nalaze. Svrh svega {to se ~uva, ~u-

vaj srce svoje, jer su tu izvori ìvota. Ukloni iz usta svojih

oporost i od usana svojih vre|awe. O~i neka ti gledaju pravo i

ve|e tvoje neka ti ukazuju na ono {to je pravedno. Pravo hodi

nogama svojim, i puteve svoje ispravqaj. Ne skre}i ni desno ni

levo. Puteve koji su desno zna Bog, a puteve koji su levo zna raz-

vra}eni. Ti ~ini {to je pravo, i ho|ewe tvoje da bude u miru.


Sine, pazi na moju mudrost, prigni uho svoje k re~ima mojim, da

sa~uva{ svoju dobru misao; ustima ti svojim kazujem ono {to

ose}am. ûvaj, sine, zakon od oca tvoga; ne odbacuj nauke matere

svoje. Ne me{aj se sa bezumnima. Traì mudrost, da poìvi{.

Onaj koji kori zle, navu}i }e na se mr`wu, a onaj koji izobli~a-

va ne~astivoga, pore}i }e sebe. Ovakvim vladawem mnogo }e{

poìveti, a pridoda}e ti se godine ìvota.�

I podignuv{i ruke svoje, blaèni ih podiè na moj gre-

{ni vrat, i po~e tu`no plakati i slatko me celivaju}i, stade

mi govoriti: �êdo moje milo, svetlosti o~iju mojih, uteho i ~u-

varu starosti moje! Evo ve} prispe vreme rastanka na{eg; evo

me ve} otpu{ta Gospod s mirom, po re~i Wegovoj da se ispuni

{ta je re~eno: Zemqa si i u zemqu }e{ oti}i (1 Moj 3,19). Ti ~e-

do, ne tuguj, jer je ova na{a ~a{a svima zajedni~ka. Mi se ovde

rastajemo, ali }emo se opet sastati tamo gde nema rastanka.� I

podigav{i pre~asni pre~iste ruke svoje i poloìv{i ih na mo-

ju glavu, pi{e Sveti Sava, govora{e: �Blagosiqaju}i blagosi-

qam te! Gospod Bog blagosloven neka pospe{i spasewe tvoje; i

neka ti umesto zemaqskog blaga da blagodat, milost i Carstvo

nebesko; i neka ispravi put te~ewa tvoga, koji ranije od mene

pote~e, nerazdvojivo sa sobom, ovde i tamo, moju, i onako gre{nu

molitvu�.

Izgovoriv{i ovaj blagoslov, prepodobni re~e: �êdo moje,

prinesi mi ikonu Presvete Bogorodice, jer sam dao zavet da

pred wom ispustim duh svoj�. Sava izvr{i zapovest wegovu, i ka-

da nastupi ve~e, blaèni re~e: �êdo moje, u~ini mi qubav, met-

ni na mene rasu koja mi je za pogreb i spremi me potpuno na sve-

{teni na~in, kako }u u grobu leàti. I prostri mi rogozu na

zemqu, i poloì me na wu. I stavi mi kamen pod glavu da tu le-

ìm dok me ne pohodi Gospod da me uzme odavde.� To Sava sve iz-

vr{i, potom mu prepodobni re~e: �Prizovi mi, sine, Prota i

bratiju svu da vide ishod moj. Jer, evo se ve} pribliùju sluge

Gospoda Boga mog i silni vojnici i u{i moje ~uju glas wihov i

pesmu wihovu; pohitaj, qubim~e.� I do{av{i svi, jecaju}i mo-

li{e: �Ne ostavi nas sirote, Prepodobni. Ne li{i nas u~ewa

svoga. Jer ko }e nas pou~iti, i kome }emo pribe}i?� A Sava tu-

àn re~e: �Pomeni nas, Prepodobni, u blaènom pokoju tvom!�

Po{to se, po re~i Savinoj, svi udaqi{e radi svr{avawa moli-

tvenog pravila i pokoja, on i jedan jeromonah ostado{e u crkvi.

114 Besede ££

Kada po~e jutarwe bogosluèwe i svi se okupi{e na moli-

tvu, Prepodobni re~e: �Hvalite Boga u svetima Wegovim, hvali-

te Ga i na utvr|ewu sile wegove� (Ps 150,2). Sava ga upita:

�O~e, koga vidi{ i kome govori{?� A on pogledavi na mene, re-

~e mi: �Hvalite Ga prema sili Wegovoj, hvalite Ga i prema pre-

velikom veli~anstvu Wegovom� (Ps 150,3). Rekav{i to, on ispu-

sti du{u svoju i usnu u Gospodu. Svi u svetom hilandarskom hra-

mu prilaàhu i celiva{e Ga sa velikim po{tovawem, a zatim

po svr{enom bogosluèwu poja{e crkvene pogrebne pesme naj-

pre Grci, zatim Iveri, pa Rusi, pa za wima Bugari, pa opet mi

Srbi, wegovo sakupqeno stado. Kada se svr{i Liturgija, i kada

se svr{i sva uobi~ajena slu`ba, ja gre{ni Sava ispunih wegovo

zave{tawe i zapovest � obavih blaèno telo wegovo i poloìh

u novi grob.�


116 Besede ££

HRAM ‡ BAWA PREPORODA DU[E*

Na{ narod je bio jak verom i od Boga blagosloven kroza

sve vekove svoje hri{}anske istorije. On je prosto i

nezlobivo primao Hristovu veliku istinu i drào je u

svojim nedrima kao dragoceni biser. To se na prakti~nom planu

vere naro~ito pokazivalo podizawem svetih hramova, wihovim

ukra{avawem kako su najboqe znali i prino{ewem Bogu kao

najlep{i dar. Podizali smo i na strani: u Svetoj Gori, Jerusa-

limu, Bugarskoj, Albaniji, Rusiji, Rumuniji, Ma|arskoj, a posle

Drugog svetskog rata po evropskim zemqama, u Americi, Kana-

di, Ju`noj Africi, Novom Zelandu, Australiji i drugde. Nismo

to podizali da bismo sutra polagali neko ovozemaqsko pravo,

nego radi slave Bo`je, i da se u wima proslavqa Bog molitve-

nim zajedni~arstvom.

To je ona na{a prostota du{e radi na{eg dobra, spasewa i

nezlobivosti u veri. U tome je veli~ina na{a li~na (pojedi-

na~na) i narodna. U tome je blaènstvo na{e i blagoslov Bo`ji.

Molim vas da i daqe smatrate i na va{u decu prenosite � da je

Gospod Hristos za nas ìvot, radost i mir. Wegova pojava u sve-

tu, Wegovo ro|ewe od Presvete Bogorodice, Wegove re~i, dela i

stradawa, smrt i vaskrsewe � sve je to za nas vaskrs. To je On i za

tebe i za mene, i za sve du{e veruju}ih qudi, koji sada ìve, koji

su ìveli i koji }e ìveti posle nas. On je vaskrs svih srpskih

vojnika i vojskovo|a iz Prvog svetskog rata, pa Drugog, i svih po-

stradalih u ovom posledwem ratu koji se odigrao na na{im pro-

storima. Wima u spomen, a u slavu svetog velikomu~enika Geor-

gija, ova je crkva podignuta, ovako lepo ukra{ena i prineta Bogu

na dar za spasewe wihovih i na{ih du{a.

Ovde do|osmo s mirom, qubavqu i blagoslovom Bo`jim.

Do|osmo sa preporukom nama samima i na{im naslednicima da


* Propoved odràna na Ravnoj Romaniji prilikom osve}ewa crkve Sv. ve-

likomu~enika Georgija, 11. avgusta 2002. g.

dolaze na ovaj dan na poklowewe ovde, jer je od danas i ovo sveto

mesto uvr{teno me|u na{e mnoge svetiwe, po~ev{i od svetog

Hilandara pa sve do ove crkve i one crkve posve}ene svetom

Pantelejmonu koju ju~e osvetismo i predasmo na upotrebu i mo-

litveno zajedni~arstvo srpskom narodu.

Ni mi, ni vi, ne moèmo saznati istinu jedni o drugima

ako je traìmo u jednom doga|aju ili u kratkom vremenskom pe-

riodu. @ivot jednog naroda li~i na grad u kome su i {iroke i

uske ulice, palate i uxerice, parkovi i tamnice. Ako u svome

ìvotu traìmo tesne i krive puteve, stra}are i tamnice, na}i

}emo ih. Ali kakva korist od toga? Onaj koji je bio u velikim

metropolama Evrope, i {ire, sa zadovoqstvom govori o veli-

kim dvorovima, pravim i lepim ulicama, o parkovima i vodosko-

cima. Tako i mi kada pogledamo ovaj sveti hram ura|en od kame-

na i gvo`|a, shvatamo da je to hram Duha Svetoga; to je hram qu-

di, èna i dece, velikih svetiteqa, divnih karaktera, blagorod-

nih `rtava, Hristovih heroja, neboìteqa i an|ela Bo`jih i

svih srpskih velikana koji ìvote svoje poloì{e za �Krst ~a-

sni i slobodu zlatnu�.

Kada ove hramove pomenusmo, pomenusmo samo jedan mali

broj hramova u kojima su hiqade i hiqade svetih podvi`nika

kroza sve vekove? Gde su hiqade svetih mu~enika i velikomu~e-

nika? Gde su jo{ milioni i milioni onih blago~estivih srp-

skih seqaka koji se iskreno moli{e, koji ìve{e krotko kao

Hristovi jagawci po planinama i dolinama blagoslovene srp-

ske zemqe? Pa gde su milioni i milioni onih kr{tenih, ven~a-

nih, onih kojima su ~itane molitve za ozdravqewe i za svaku du-

hovnu korist u ovoj {koli pobo`nosti?

Ovaj hram podigosmo prvenstveno iz razloga da se u wemu

proslavqa ime Bo`je i ime Svetih Wegovih. Podigosmo ga da se

u wemu ~uje pouka o Bo`joj qubavi, pouka o ~ovekovoj du{i, pou-

ka o Bo`joj dràvi i pouka o bratstvu me|u qudima. To je na{e

jevan|eqe prosve}ewa koje uvek traje i nikada ne prestaje me|u

hri{}anskim narodima. Hri{}anskim prosve}ewem znamo za

vi{wu nebesku dràvu, za carstvo an|ela i pravednika, gde ne-

ma sva|e oko granica, ni za udruìvawe samo radi zlata,

pqa~ke, ru{ewa i otima~ine. Jer vera u bratstvo poti~e iz ve-

re u otaxbinu.

118 Besede ££

Ko ne zna za Boga kao Oca, ne moè ste}i znawe o qudima

kao bra}i, i tu je vazda prisutna borba sviju protiv svih. I na

ovom mestu i u ovom svetom hramu qudi }e se u~iti da svoju sta-

ru du{u zamene novom. To je narod Svetog Save kome je on udah-

nuo duh Bo`ji, duh krotosti i dobrote. Zato danas, ako mnogi ne

promene svoj vu~ji duh u duh jagweta, neznaboà~ki u hri{}an-

ski, ne}e im pomo}i nikakve lige, stranke, partije i konferen-

cije za svetski mir.

Mi u Bosni i Hercegovini mogli bismo da kaèmo jedni

drugima: kad god je u nama slabio duh Jagwetov i svetih Wegovih,

sva|ali smo se, mrzeli i ubijali, ratovali i gloìli oko ze-

maqskih dràva. Radili smo sve ono {to rade qudi mrtvih du-

{a, koji ne znaju za Boga, qubav i Nebesko carstvo. Kad takvi

qudi vode dràve, oni misle da idu napred; me|utim, tapkaju na

jednom mestu. Hvale}i se prometejskom vatrom u sebi, ukrade-

nom s neba, misle i trube na sve strane kako oni kroz mra~nu

no} vode narod ovog vremena napretku i miru. I u ovom vremenu,

narodi zamoreni ~ekawem da vide napredak i mir, shvataju da u

ovom svetu sve stoji na svom mestu kao i ranije, a ne{to je i go-

re. Tako zamoreni, govore: �Bez Boga ni preko praga� i �Gospod

da nam dâ dobar duh�, jer je od dobrog duha dobra politika, a od

zlog duha je zla politika. Ko }e dati dobar duh na{im narodima

ovde? Niko drugi i nikakva svetska institucija, nego Bog koji

je zajedni~ki veri na{oj. Upravo ta potreba, po promislu

Bo`jem, dovela nas je danas ovde da se zacari dobri duh u nama.

Zato vas molim da uputimo molitvu na{im saveznicima u nevid-

qivom svetu, u ovom novopodignutom i osve}enom domu Bo`jem,

prvenstveno za dobro dece na{e za sve ostale velike i male

li~nosti pred Bogom, za sve qude dobre voqe koji svesrdno rade

na miru i dobroj voqi me|u qudima.

Sa mnogo qubavi zahvaqujem svima darodavcima za ovaj

prelepi hram na Ravnoj Romaniji, na wihovim darovima, trudu i

znoju koji ovde izli{e. Arhitektama ovog lepog zdawa, izvo|a-

~ima i radnicima koji ovu crkvu podigo{e verom svojom i ukra-

{ava{e rukama svojim. Zahvaqujemo i svima vama, draga bra}o i

sestre, {to danas do|oste na ovu sve~anost i donesoste va{e

priloge, i odre|ujemo da se svake godine na ovaj dan ovde oku-

pqamo. Neka to bude na{ zavet da i druge objekte ovde potrebne

podignemo; potrebni su kako nama, tako jo{ vi{e onima koji do-


laze posle nas. Setimo se danas i starine Novaka i drugih isto-

rijskih li~nosti, koji su ovuda prolazili, tu bili, a ovaj narod

wima uz gusle pesme spevao i pesmom ih opevao...

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj

120 Besede ££

U\I U RADOST GOSPODARA SVOGA*

Blaènoupokojeni vladiko,

Danas ispunismo Tvoju posledwu èqu da Tvoji posmrt-

ni ostaci po~ivaju u ovom Bogorodi~inom sarajevskom

Sabornom hramu. Prvim testamentom ostavio si da bu-

de{ sahrawen u priprati manastira @itomisli}a gde si sebi i

grob pripremio. Ali, drugim testamentom od 8. juna 1992. godine

Ti si ovu odluku izmenio napisav{i: �Ako ikada bude boqe vre-

me u Bosni, molim da se moje kosti prenesu u Sarajevo i sahrane

u mojoj grobnici koju sam napravio u paperti Saborne crkve�.

Ti si odlu~io da ovde ~eka{ onaj najavqeni dan �kada }e se javi-

ti Isus Hristos s neba sa an|elima sile svoje�; �kada do|e da se

proslavi u svetima svojim i pokaè se divan u svima veruju}im�

(2 Sol 1,7 i 10).

ûdesan je ovaj svet, govorio si ~esto, sveti Vladiko! Ta-

janstven je ovaj svet, sav je oka|en stra{nim i uzvi{enim tajna-

ma. A koliko je ~udesniji Stvoriteq ovoga sveta? Ti si ovu taj-

nu neprestano pratio u svom ìvotu, a danas si pred licem We-

govim gde se moli{: �Gospode, zavoleh veli~anstvenost lepote

Tvoga doma i mesto gde Tvoja slava stanuje� (Ps 25,8).

U svakoj ta~ki gde se dodiruje ve~nost sa vremenom, nebo sa

zemqom, javqa se velika Svetlost kojoj si tako revnosno sluìo

od kolevke pa do groba. To sluèwe je uvek bilo Tvoje bogoslu-

èwe, naro~ito krunisano sluèwem svete tajne Evharistije.

Time si mnogo ~inio za svoju du{u i za du{e poverene Ti pastve,

a we nije bilo malo u eparhijama Dabrobosanskoj i Zahum-

sko-hercegova~koj, uveriv{i se mnogo puta u to da je �nepravda

uvek slagala samu sebe� (Ps 26, 12).

Ti si mnogo ~itao, mnogo razmi{qao o Bogu Stvoritequ,

pitaju}i sebe i druge: �Da li je i najmawa tvar Bo`ja potpuno


* Propoved na prenosu tela mitropolita Vladislava iz Dokmira u

sarajevsku Sabornu crkvu, Sarajevo 14. septembra 2002. g.

saznajna? Da li je razum qudski koji, evo, hiqade godina ispitu-

je broje}i, mere}i, sravnuju}i, opisuju}i dela Bo`ja, sposoban

da ih pojmi? Da li je do kraja shva}eno bar jedno delo Bo`je?� I

odgovara{: �Sve to je verom u Boga pojmqivo veruju}em, a neve-

ruju}em nije�.

Tako, Tvoje ìvotno delotvorstvo je bilo bogougodno, kru-

nisano, poput mnogih sve{tenosluìteqa, prinudnim izbegli-

{tvom i izlaskom van Tvoje dijeceze. Ti si se uvek iskreno mo-

lio: �Nemoj povu}i du{u moju zajedno sa gre{nicima, i nemoj me

pogubiti zajedno sa onima koji ~ine nepravdu, koji govore o mi-

ru sa svojim bli`wima, a u srcu im je zlo� (Ps 27, 3).

Ti, sveti Vladiko, kad si god pou~avao svoju pastvu, govo-

rio si: �Pokajte se i verujte u Jevan|eqe� (Mk 1,15). Od kajawa

zavise dobra zakonska dela, a od Jevan|eqa vera. Ovo se jasno

moè videti iz svih apostolskih poslanica u kojima sv. apostol

Pavle izlaè istine vere. Govorio si o po{tenom, pobo`nom i

pravednom na~inu ìvota, odri~u}i se bezbo`nosti i èqa

ovoga sveta (sr. Tit 2,12).

Va{a Svetosti, bra}o Arhijereji, bra}o sve{tenici i dra-

ga bra}o i sestre,

Milo{}u Bo`jom i izvolewem Duha Svetoga, Sveti arhije-

rejski sabor Srpske pravoslavne crkve poverio je mojoj nedo-

stojnosti ovu Eparhiju, da nastavim bogougodno delo koje je vr-

{io blagoupokojeni mitropolit Vladislav. Wega sam dobro po-

znavao i mnogo {ta dobrog od wega nau~io. Pored mnogih mojih

obaveza prema blagoupokojenom, èlim u svoje ime, u ime na{eg

sve{tenstva i blago~estivih vernika, da izrazim najpre zahval-

nost Va{oj Svetosti, Wegovom Preosve{tenstvu episkopu {a-

ba~ko-vaqevskom Lavrentiju i sestrinstvu manastira Dokmir,

sa majkom igumanijom Evpraksijom na ~elu, na ukazanom moli-

tvenom desetogodi{wem po~inku Mitropolita u manastirskom

hramu manastira Dokmir. Hvala Vam na svemu u~iwenom i od

Boga vam velika nagrada!

Isto tako, blagodarim Vama, bra}o Arhijereji, koji se kao

po{tovaoci blagoupokojenog danas na|oste u ovom molitvenom

zajedni~arstvu, i na polagawu wegovih zemnih ostataka u grob u

ovom svetom Sabornom sarajevskom hramu.

Hvala svima ovde prisutnim, visokim dràvnim velikodo-

stojnicima, predstavnicima crkvenih i verskih zajednica, vama

122 Besede ££

draga bra}o sve{tenici i vernici, {to svojim prisustvom uve-

li~aste ovaj molitveni ~in.

Sve Vas molimo da i daqe drìte u svojim molitvama bla-

goupokojenog mitropolita Vladislava. Rasu|ujemo u smislu da

nema ni jednog ~oveka na zemqi koji sada ìvi i koji su ìveli

a da nije pod grehom. Umrlima su potrebne na{e molitve. Neop-

hodno je uvek se moliti za upokojene, da i mi �poznamo prete-

`niju od razuma qubav Hristovu, i da se ispunimo svakom puno-

}om Bo`jom� (sr. Ef 3,19).

Neka je ve~an pokoj u Gospodu blagoupokojenom mitropoli-

tu Vladislavu.



124 Besede ££

NA TRONU SARAJEVSKIHPRVOJERARAHA

*

Kada izlazimo danas pred vas, pada Nam na um misao da je

ovo mesto sveto. Da su sa ovoga mesta na{i prethodni-

ci, potomci Svetoga Save, mitropoliti dabrobosan-

ski, govorili o veri, o nadi, o qubavi prema Bogu i bli`wima.

Stotinama godina u ovoj Eparhiji, tvora~ki Duh Bo`ji pratio

je, i danas prati, ìvot i rad sve{tenosluìteqa i wihovih ve-

ruju}ih qudi. On je predvideo ovaj na{ grad, ovako izda{no oba-

sjan suncem i pokriven plavetnilom nebeskim. Wegova misao i

sada bdi nad nama i gotova je da nas prati i u budu}nosti.

Wegova misao je pratila i Na{ izbor za mitropolita da-

brobosanskog, i ta istina Nam dolazi na um dok izlazimo danas

pred vas. Ovu misao ne moèmo kriti od vas. Naprotiv, ona Nas

osnaùje i obavezuje da vam je saop{timo i Bogu Promislitequ

blagodarimo za Wegovo promi{qewe o ovoj Eparhiji i Na{oj

nedostojnosti.

Isto tako danas, sa ovog svetog mesta, zahvaqujemo Svetom

arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve, na ~elu sa We-

govom Sveto{}u Patrijarhom Pavlom, na izboru i poverewu ko-

je Nam je ukazao u ovom te{kom vrmenu. Srce se Na{e raduje i

obra}a sa ovog svetog mesta molitvom za daqu pomo} Bo`ju, i

molimo se za svu bra}u Arhijereje, Na{e sve{tenike, sve{te-

nomonahe i vas, bra}o i sestre. Isto tako, molimo se za sve{te-

nosluìteqe i narod Rimokatoli~ke crkve, kao i Islamske i

Jevrejske zajednice u na{oj zemqi, kao i za sva dràvna tela i

organe Bosne i Hercegovine, tj. Republike Srpske i Federacije

Bosne i Hercegovine.

Zahvaqujemo i Visokopreosve}enom Jovanu, mitropolitu

zagreba~ko-qubqanskom i cele Italije, delegatu Svetog arhije-

rejskog sinoda, na izvr{enom Na{em ustoli~ewu. Tako|e blago-


* Beseda na ustoli~ewu u Sabornoj crkvi u Sarajevu 16. septembra 2003. g.

darimo prisutnoj bra}i arhijerejima i svima ostalima koji uze-

{e u~e{}a u ovom molitvenom zajedni{tvu, na molitvama koje

prineso{e na ovom svetom bogosluèwu za dobro i napredak ove

Eparhije, na{eg sve{tenstva, bogoboja`qivih vernika, profe-

sora, studenata i u~enika na{ih bogoslovskih {kola, manastira

i za Na{u smernost.

Posebno ho}emo da izrazimo svoju blagodarnost blagoupo-

kojenom mitropolitu Vladislavu, Na{em prethodniku preminu-

lom u izbegli{tvu, koji je mnogo radio u ovoj Eparhiji, ~iju smo

èqu napisanu u testamentu izvr{ili prenev{i i poloìv{i

ga u grob u ovom svetom hramu. Neka Bog, molitvama svetog Pe-

tra mitropolita sarajevskog, podari du{i wegovoj Carstvo ne-

besko.

Na{e sluèwe je znano bra}i sve{tenicima ove Eparhije

i qubiteqima vere pravoslavne. Taj put je put sluèwa Bogu i

~oveku, a da bih to sa uspehom daqe ~inio, potrebna je hrana s

neba. Ta hrana je Jevan|eqe Bogo~oveka i, rekao bih danas, bla-

go onome ko se na tom Bo`jem jezeru ogleda i kupaju}i prepora-

|a.

Gospode, ovo je danas punih 30 godina Na{eg arhijerejskog

sluèwa, ali i 51 godina sve{tenodejstvovawa u Na{ih 56 godi-

na mona{kog ìvota. Sluìli smo kao Arhijerej u eparhijama:

Australijsko-novozelandskoj od 1973. do 1978. godine; u Dalma-

tinskoj do 1992. i od tada u ovoj Eparhiji. Gde god smo sluìli i

sluìmo, veoma smo ìvo ose}ali ruku Bo`je pomo}i i pomo}i

na{ih saradnika. S Tobom, Gospode, i{li smo napred. Ti si nas

snaìo u nevoqama i upu}ivao ka radostima. Gospode lu~ezarni,

u krilu Presvete Trijade, pomaì nas i daqe Svojom nevino-

{}u, tom snagom u svima svetovima, da bismo se i mi jo{ vi{e

rodili detetom od Duha Svetoga. Ne ostavqaj nas, Gospode, da ne

bi, kao kip kameni, u ovom svetu bili od Tebe razbijeni i ve-

trom razvejani. Mi i daqe èlimo da se Ti razvija{ u Nama i

Na{em sve{tenstvu, a mi da se smawujemo i za Tvoj skut drì-

mo. Pusti}emo Tvoju Re~ da se i daqe razvija, i ona }e pomo}i

neprestanom ra|awu na{em. Osvetli du{u na{u i onih koje si

nam poverio, da wihova bremena zajedno sa wima nosimo i da ih

Tebi privodimo kao decu Tvoju.

Osvetli im du{u, Svetlobitni Boè, i oni }e se ohrabri-

ti i u sebi izatkati sinovsko telo, hram Sina Tvog.

126 Besede ££

Mi u Bosni i Hercegovini, kao i u drugim krajevima na{e

biv{e dràve, olo{ili smo. Ogre{ismo se, pa javno govorimo:

�[ta nam dajeBog?� On svakome daje telo i du{u, stvoreni smo u

vidu krsta; daje lice svakoj tvari. Kao dete, milostiv je Bog i

sebi~nost mu je nepoznata. On daje svakome za {ta se moli. Svoju

ve~nost ispuwava davawem. Gospod kupi suze àlosnih u svoje

ruke, pose}uje su`we i sedi na bolesni~koj posteqi. Bdi nad

opasnim putevima i na dubinama morskim straàri; daje nam sve

{to traìmo. Ali zato {to smo po~eli vi{e traìti od sveta

nego od Boga, ose}amo se obmanutim u nadama svojim.

Treba znati: greh sedi za trpezom onih koji se boje u}i u

dom gre{nika. Ko se vra}a s puta natrag, da ne sretne gre{nika,

vra}a se domu natovaren gresima, jer nema u wemu qubavi prema

bli`wem. Zato, na svaku kapiju va{e du{e postavite po jednog

�straàra� da gordost ne u|e u va{ hram. Jer ako u|e, pogasi}e

sve sve}e va{ih vrlina. Kratak je dan ovoga ìvota, a pravi ì-

vot ne zna za no}. U~ite Jevan|eqem jednu po jednu {kolu, bez

umora. Ko svr{i jednu {kolu pravde, Gospod ga {aqe u vi{u.

Tako, sla|a je muka pravednika, nego muka gre{nika, kao {to je

sla|e vra}awe svome domu, svome ogwi{tu, nego boravak na tu-

|oj imovini.

Hristos lagano kora~a, jer je Wegov ideal daleko. Wegov

ideal je krajwi ideal istorije. On propoveda samo jedan ideal,

koji se ne postiè za 24 ~asa, kao {to mi èlimo. Wegov ideal

dostigli su sveti apostoli, mu~enici i svi oni heroji koji su

svoju misao i svoje srce stavili u slu`bu Bogu, na sre}u qudi.

Zato oni mogu re}i: �Nama je ime: Budu}nost�. Oni su na svojim

kapijama ispisali: Rad i ôvekoqubqe. Me|utim, u na{e vreme,

na na{im kapijama ispisuje se: Nerad i ôvekoubistvo. U na-

{em vremenu, ~ovek ~oveka ubija, i od toga ubijawa ose}a

�slast�. Zar nas Bog i Wegovi sledbenici nisu demantovali.

Udovice suznim o~ima gledaju kako im se rastura doma}e

gnezdo, a siro~i}i jo{ tepaju imena mrtvih o~eva. Nezaslu`ni

se vikom diù iznad zaslu`nih. Ali se jo{ teè steè bol kada

se pogleda u pusto{ od ogwa koji je popalio i poru{io bogomo-

qe i qudska obitavali{ta. A najteì bol biva kada se setimo

da se sve to zbilo u proteklom veku, i zbiva na samom po~etku

tre}eg milenijuma. Mnogi se danas s beskrajnim bolom pitaju,

gde je Hristos? Da nije On za dvadeset vekova ostao iza nas? Da


nije na Golgoti, zajedno sa Wegovim telom, zauvek raspeta i We-

gova misao? Sazna}emo, zacelo, da nije ako kora~amo polako i

pravilno za Wim. Sigurno, On }e nam pokazati gde je uzrok na-

{eg moralnog padawa i gde je po~etak na{eg moralnog ustajawa.

Po{to su na{i ciqevi mali i niski, mi bismo hteli po-

sti}i ih tr~e}i. Gospode, uputi nas ciqu Tvome. Baci bar senku

Tvoga razuma, Tvoje plemenitosti na na{a srca i ona }e postati

~ista. Mi }emo videti Boga kao {to si Ga Ti gledao kad si ho-

dio po zemqi pod Krstom i trnovim vencem. Mi, Na{e sve{ten-

stvo i drugi saradnici, ho}emo da ìvimo Bogom kao {to si Ti

Wime ìveo i ìvi{. U~ini da i mi zajedno, bez obzira na ve-

roispovest i nacionalnost, ìvimo u jedinstvu s Tobom, i tada

}emo ~initi velika ~uda kao {to si Ti ~inio, ne pitaju}i ko je

ko. Obasjaj Tvojom svetlo{}u sve u Bosni i Hercegovini, verske

i dràvne ustanove, jer u hladu ni{ta ne zri. Pod Tvojim zraci-

ma, na{ razum }e postati zreo i na{a du{a }e biti velika.

Slave}i Tebe, Oca i Duha Svetog, molimo Tvoj blagoslov

za sve narode u ovoj na{oj maloj i napa}enoj zemqi, od sada pa u

sve vekove. Amin.


128 Besede ££

MOLITVENO POMIWAWEPALIH BORACA

*

Kada je srpski narod do{ao na balkanske prostore we-

gov put je bio krivudav, ~esto spiralan, uvek neosve-

tqen svetlo{}u ciqa i smisla. Tek primawem hri-

{}anstva taj put po~iwe da se ispravqa i zacrtava pravu liniju.

Hristos je rekao: �Ja sam po~etak i kraj�. ûv{i za ovu istinu,

i pored dugog oklevawa, Srbi su prihvatili ovu radosnu vest

nove vere. Rusima je trebalo samo jedan dan da se krste. Srbi su

se kr{tavali po svojoj slobodnoj voqi, a Rusi po zapovesti, tj.

po ukazu Kneza. Ta razlika je ostala karakteristi~na za ova dva

naroda u mnogim vidovima pona{awa sve do dana{weg dana.

Nova vera je pozivala da je prime oni koji ho}e, tj. dobro-

voqno. Hristos je sve pozivao s qubavqu da po|u za Wim. Sve-

{tenici su propovedali novu veru i skupqali dobrovoqce, a

nisu pretili i prisiqavali. Tako, Car Hristos kupi i prima

pod svoj krstati barjak samo dobrovoqce. To je veoma godilo Sr-

bima na Balkanu, jer su i predstavqali narod odva`nih dobro-

voqaca. Knezovi i glavari srpski nisu bili prvi koji su se kr-

stili. Stariji nara{taj u narodu tako|e nije predwa~io. To su

usrdno i najpre ~inili mla|i nara{taji, momci i devojke. Sta-

ri su im govorili: �înite kako ho}ete, samo nas stare ostavite

na miru�. Tako su stari, svesno ili nesvesno, ispunili re~

Bo`ju: �Pustite decu neka pri|u meni, jer je takvih Carstvo ne-

besko� (Mt 19,14). Tako ne{to i danas imamo u Republici Srp-

skoj, posle uvo|ewa veronauke u na{e osnovne {kole.

Ja ho}u da vam govorim o dobrovoqcima u srpskom narodu, a

time sam i zapo~eo ovu moju re~.

Put Rastka, najmla|eg sina Nemawina, i supruge mu Ane,

bio je dobrovoqni put kr{tenih mladih u ona davna vremena.

Nije ni ovo i{lo tako lako. Bilo je roditeqa, naro~ito onih


* Govor u crkvi sv. velikomu~enika Georgija na Ravnoj Romaniji 2003. g.

od ugleda i na poloàjima, koji su branili deci da se krste i

uzmu novu veru. Istorija je zabeleìla i nekog srpskog kneza u

Trakiji ~ija je }erka, mu~enica Irina, uzrasta Rastka Nemawi-

}a, mu~ena i ubijena od svoga oca zato {to je primila novu veru.

Srbi su polako dobrovoqno primali Hristovu veru...

U srpskom narodu se dobrovoqno ènilo i udavalo, dobro-

voqno se radilo i ku}ilo, dobrovoqno i{lo na mobe, prela i

grobqa. Dobrovoqno se gradile zadu`bine; dobrovoqno odava-

lo po{tovawe roditeqima i stare{inama; dobrovoqno se kaja-

lo za grehe; dobrovoqno se dizali ustanci protiv tiranije; do-

brovoqno branila vera i sloboda. Na istini i slobodi izraslo

je srpsko dobrotvorstvo. Na laì i nasiqu rasla je zlovoqa.

Ne}emo pogre{iti ako kaèmo da ni srpska istorija nije bez

crnih konaca zle voqe, koja je kao aspida ra|ala svoja zla i{~a-

dija: neslogu me|u bra}om, zavist, osvetu, oholost, raskala-

{nost i � jedino im pakao moè znati sva imena, jer im je pakao

kolevka. Ni na Kosovu nisu rasli samo boùri, nego i trwe.

Ali su u Gra~anicu, zadu`binu kraqa Milutina, uno{eni samo

boùri.

Drugi zna~ajni dobrovoqci u srpskom narodu su kalu|eri

pustiwaci, koji se druk~ije zovu pe{ternici. Ostavili su sve

da bi dostigli u meru rasta visine Hristove (sr. Ef 4,16). Dava-

li su jeftino za skupo, pra{inu za zlato. Razmewivali su pro-

lazno za neprolazno, smrtno za besmrtno.

Dva se carstva, i to suprotna, zadobiti ne mogu. Ili nebo

ili zemqa. Ili telo ili du{a. Dva gospodara se ne mogu sluì-

ti (sr. Mt 6,24). Ili Hristos ili Hristov supostat. Ne moè se

putovati na dva suprotna puta; ili tesnim putem u Carstvo ne-

besko ili {irokim u propast. To su bila gesla srpskih pe{ter-

nika � dobrovoqaca. Ako bismo hteli deliti vreme srpskih pe-

{ternika, mogli bismo re}i da prvi period obuhvata vreme od

cara Konstantina pa do svete prepodobne Petke Srpske; drugi

od Svete Petke do Svetoga Save Srpskog, a tre}i od Svetoga Sa-

ve do na{ih dana. Mi ne znamo imena najranijih srpskih pe{te-

rnika, ali znamo neke od wihovih ranijih i docnijih nasledni-

ka, koji su se u wihovim pe}inama podvizavali. Vrlo rano se

spomiwu pirotski pe{ternici. Pre svetih Kirila i Metodija

pomiwu se pe{ternici hercegova~ki i skadarski. Tu su i pe-

{ternici iz na{e neposredne blizine � ratajski kod Miqevine

130 Besede ££

i hot~anski � fo~anski, tj. srbiwski i dobrunski kod Vi{egra-

da. Tu ima wihovih isposnica, kao i u kawonu reke Drine. Za-

tim se spomiwu oko Ohridskog jezera, Skopske Crne Gore, oko

P~iwe, u Osogovu i u Rilu. Sve su one zagrejane molitvenom to-

plinom velikih srpskih podvi`nika. Ali da vi{e ne pomiwemo

ove srpske dobrovoqce, koji su se dragovoqno odlu~ili na pod-

vi`ni{tvo, tihovawe i molitve, ne samo za sebe, nego i za celi

svoj rod srpski, i vi{e od toga.

Ali da pomenem Svetoga Savu. Svako ga zna kao igumana,

arhipastira i narodnog u~iteqa, a malo kao pe{ternika. O we-

mu svedo~i wegov unuk sveti kraq Milutin, da je tako dugo po-

stio u tamnoj isposnici na Kareji u Svetoj Gori da mu se od toga

stomak zalepio za ki~mu, a od molitvenih suza o~i zamaglile.

Sledili su ga arhiepiskop Arsenije, wegov naslednik, pa Sava

Drugi, patrijarh Jefrem, i mnogi drugi.

Kao prve dobrovoqce pomenusmo omladinu srpsku iz najra-

nijih vremena, zatim pe{ternike. Ako bih hteo pomiwati sve

wih, bio bi to veoma dug spisak, pa ne bih smeo mimoi}i i tebe

srpski doma}ine, ni tebe srpska majko, ni tebe srpski u~itequ,

ni tebe srpski radni~e, ni tebe srpski sve{teni~e, ni tebe srp-

ski trgov~e, ni tebe srpski u~eni~e, ni vas srpski mladenci, i

mnoge druge.

Dozvolite mi da jo{ spomenem samo srpske vojnike koji ~i-

ni{e sve najboqe i najvi{e, do polagawa ìvota za slobodu svo-

ga naroda, za Krst ~asni i slobodu zlatnu. U ovome svetome hra-

mu, koji je spomen-crkva svima izginulim Srbima u Prvom i

Drugom svetskom ratu i u ovom posledwem gra|anskom ratu, tri

i po hiqade imena nalazi}e se ispisano na mermernim plo~ama.

To je jedan masovni spomenik, koji pre svete Liturgije osveti-

smo i wihova imena spomenusmo. Pomenite ih i vi svagda u mo-

litvama i ovde dolazite ~e{}e da ih posetite i vo{tanicu im

pripalite. Ovde su mnoge o~i zaplakale danas, ali i u svojim du-

{ama se obradovali {to se wihova imena ne zaboravqaju, nego

pamte i potowim pokolewima predaju...

Evo, sazidana je ova crkva u spomen izginulih iz ovog kraja.

Lep primer svima nama {to nam poginuli nisu zaboravqeni.

Bog voli dva uporedna hrama u kojima se Wemu istovremeno slu-

è slu`be. Jedan hram je On sazdao, a drugi su Wemu qudi sagra-

dili. Hram {to ga je On sazdao, jeste telo ~ove~ije od kostiju,


krvi i mesa. Hram {to qudi zidaju u slavu Wegovu, jeste crkva u

koju dolazimo i molimo se. U hram tela ~ove~jeg Bog je uselio

du{u ìvu, da mu sluì na oltaru srca, da postavqa kandila ve-

re i qubavi, da stavqa sve}e od svih vrlina, da prinosi mirisne

tamjane poslu{nosti. Bogu je ugodna harmonija izme|u ova dva

hrama, telesnog i zidanog.

Na kraju ho}u da postavim jedno pitawe i dam odgovor. Ko

su bili ovi qudi koji su svoje ìvote, to najdragocenije {to su

imali, dali na oltaru proteklog otaxbinskog rata? To su qudi

koji su poloìli odli~no ispit iz hrabrosti, i pred kojima mi

danas treba da poloìmo ispit pameti. Za{to iz hrabrosti?

Zato {to su svoj ìvot poloìli za Krst ~asni i slobodu zlat-

nu. Za slobodu svoga naroda srpskog i svoje Crkve pravoslavne.

A za{to mi da poloìmo ispit iz pameti? Zato {to ove vitezo-

ve roda na{ega vidimo kao one koji su na putu Bo`jem, sjediwe-

ni sa svima na{im velikanima iz pro{losti. Sa istom qubavqu

i spremno{}u pridruìli su se milionima na{ih qudi iz pro-

{losti koji su svuda kao straàri na mrtvoj straì.

I na kraju. Srpski narod nikada nije èleo rat, jo{ mawe

kidawe saveza sa drugim narodima i svojim susedima. Mi nikada

nismo èleli omrazu, niti razroko susedstvo. Najvi{e {to je

srpski narod èleo, jeste prijateqstvo i bratstvo. Tu èqu

na{ narod nije iskazao samo re~ima, nego ju je ispisao krvqu

svojih sinova na raznim i mnogim boji{tima, pa i u ovom po-

sledwem otaxbinskom ratu. Zbog toga moèmo poru~iti po~iv-

{im srpskim borcima: Po~ivajte u miru Bo`jem i ~ekajte vas-

krsewe mrtvih, koje }e bezuslovno do}i i svi se pred Bogom Su-

dijom pokazati kao dostojni, uz Bo`ji blagoslov: �Dobri i ver-

ni slugo, u malom si mi bio veran, nad mnogim }u te postaviti;

u|i u radost Gospodara svoga� (Mt 25,21.23).

Neka je slava svima na{im palim dobrovoqcima i Bog im

podario Carstvo nebesko.

Mitropolit Nikolaj

132 Besede ££

O MONA[KIM VREDNOSTIMA*

Evo nas opet u ovoj velikoj nemawi}koj svetiwi, umnogo-

me obnovqenoj i umivenoj. Manastir Mile{eva je u

|erdanu nemawi}kih srpskih svetiwa ponos i dika srp-

skoga naroda. Mnoge su nam svetawe uni{tene u pro{losti, a

ona je ostala kao svedo~anstvo vere i pobo`nosti na{ih slav-

nih predaka � satrudnika Hristovog jevan|eqa.

Kada bi nam sada kao na filmskom platnu ispred o~iju iza-

{li svi oni koji su ovde dolazili i doga|aji koji su se ovde od-

vijali, trebalo bi nam mnogo vremena da to sve sagledamo. Tu

bismo videli mnoge na{e srpske velikane i duhovnike, monahe i

monahiwe, kako svojim trudoqubqem ukra{avaju ovu svetiwu.

Manastiri su Bo`ji domovi, {kole pobo`nosti, veroispoveda-

wa i trudoqubqa na planu Hristovog Jevan|eqa. To su sastaja-

li{ta veruju}ih qudi, odakle se u domove nosi izobiqe blago-

slova i pomo}i Bo`je. To su ~uvari na{e vere i svetosti ìvo-

ta, na koje se svi ogledamo i od sebe stvara obitavati Bog.

[ta da kaèmo o onima koji u mona{tvu posve}uju svoj ì-

vot bezbra~nosti, poslu{nosti i siroma{tvu? Monah i monahi-

wa se obla~e u ode}u vere i pobo`nosti, mole}i Gospoda da ih

blagosiqa, da ih duhovno osnaùje. Trude se da uvek budu blizu

svoga Gospoda, Wegovi saradnici u stvarala{tvu, da budu kao

pojas kojim se ogra|uju mole}i se: �Pomozi mi, Gospode Boè

moj, spasi me po Tvojoj milosti� (Ps. 108,26).

Oni se trude u jevan|elskim vrlinama, delatnom poznawu,

tj. svesni su da su telesne vrline oru|e du{evnih. Pokazuju da je

nemogu}e spasiti se do putem stroge pa`we i ~uvawa uma. Jo{

pokazuju da oni koji èle da doznaju u kakvom se stawu nalaze, to

ne mogu posti}i druga~ije do putem pot~iwavawa svoje voqe vo-

qi Bo`joj. Svojim radom i ìvotom govore o trezvenoumqu, du-

{evnom razmi{qawu, smirenoumqu, bestra{}u, rasu|ivawu, o


* Propoved odràna u manastiruMile{evi.

~itawu po Bogu, o tome da se ne o~ajava, makar ~ovek padao mo-

ralno. Isto tako, svojim ìvotom upu}uju svakog veruju}eg ~ove-

ka na put ka stacawu vrlina i udaqavawu od greha. Upu}uju nas

kako se sti~e istinska vera, na to da je pokajawe i ispovedawe

grehova veliko dobro pred Bogom. Da je Bog sve stvorio na na{u

korist i da re~ Bo`ja nije mnogoslovqe. Da spasewe bez smire-

noumqa nije mogu}e. Zatim govore o duhovnoj mudrosti, veri,

qubavi, trpqewu, umrtvqivawu strasti, rasu|ivawu, razbori-

tosti, celomudrenosti, hrabrosti, pravednosti, savr{enom du-

{evnom miru, duhovnoj radosti i jo{ o mnogim dobrima Hristo-

vog Jevan|eqa, koje je �Put, Istina i @ivot� (Jn 14,6).

Trude se da u zakonu Bo`jem prebivaju dan i no}, da su drvo

visoko i nebesko, zasa|eno kod samog izvora Duha, daju}i plod

svoj svima koji se duhovno hrane. U istoriji mona{tva i podvi-

`ni~kih trudova imaju sveop{tu i svedobru pohvalu svih vrli-

na, skrivnicu du{evnog razmi{qawa. Znaju}i to iz istorije mo-

na{tva, posvedo~eni sveto{}u posle zemnog ìvota pred Bogom,

nama se svima pokazuje put na{eg ìvota ovde na zemqi, ali i

razmi{qawa da se s qubavqu posve}ujemo mona{kom ìvqewu

i idewu za Hristom. Ovo rekosmo i stoga {to svako umnoèwe

dobrog dovodi do umnoèwa dobrih dela i u domovima srpskim,

koji su, po re~ima Apostola, �crkva u malome� (Fil 2)...

U svojem mona{kom uzdràwu i razmi{qawu o svojim

ustajawima i padawima, monasi, a sa wima i svi ~lanovi Crkve

Hristove, ~ude se i drevnom an|elu na nebu, neve{tastvenom po

prirodi, mudrom i sa svakom vrlinom, koji je odjednom postao

tama i neznawe, po~etak i svr{etak svakog zla i lukavstva. Ali

i ~oveku Adamu, koji budu}i u takvoj ~asti i nasla|ivawu do-

brima i u blizini Bo`joj, bi ukra{en milo{}u i vrlinom, unu-

tar Raja, sam sa Evom, odjednom be{e izgnan, postav{i strastan

i smrtan, rade}i sa trudom i mukom u znoju i velikoj nevoqi, pi-

{e sveti sve{tenomu~enik Petar Damaskin.

�Paun ~uva svoje perje, revnosno pazi i ~uva zlatotkanu

ode}u svoju, koja je wemu dika a radost qudima koji ga gledaju, da

mu niko ne i{~upa perje, da mu ne{to ne uprqa perje; veoma rev-

nosno ~uva se i brani, uzdiè glavu svoju na visokom vratu kao

straàr na kuli i obzire se tamo i ovamo, paze}i da mu niko ne

i{~upa perje ili da mu ne{to ne uprqa perje� veli sveti vladi-

ka Nikolaj. Kao {to paun ~uva perje svoje, ponos svoj i vrednost

134 Besede ££

svoju, tako i mi, bilo da smo monasi ili nismo, ~uvajmo i neguj-

mo hri{}anske vrednosti, ~uvajmo svoje bi}e u veri pravoslav-

noj ostradavawem Hristovog Jevan|eqa, koje je uvek savremeno i

izvor na{e zajedni~ke radosti.

Ovaj ìvot je arena gde se polaè ispit za prelazak u ì-

vot ve~ni, kao {to deca u {koli polaù ispit za prelazak u vi-

{i razred.

Eto pouke ne samo monasima, nego i svoj deci Bo`joj, ma u

kom zvawu, poloàju i poslu bili. Zato, kada vam u ovoj {koli

pobo`nosti govorim ponajvi{e o mona{tvu, to je re~ koja vodi

na{em spasewu i tihom pristani{tu mira i nade u milost Bo-

`ju prema nama gre{nima.

Neka vam je od Boga blagosloveno ovo molitveno zajedni-

~arstvo pored grobova Svetoga Save, kraqa Vladislava i pod

krilima Belog An|ela, koji nagove{tava i na{e vaskrsewe pri

Drugom Hristovom dolasku, kao {to je objavio i Hristovo Vas-

krsewe, a wime i na{u pobedu nad grehom, smr}u i |avolom.

Amin.

Mitropolit Nikolaj


136 Besede ££

SVEDOK VERE ‡ VELIKOMUÊNIK*

Danas na{a Crkva i srpski narod proslavqaju svetog ve-

likomu~enika Georgija. Mnogi qudi u srpskom narodu

proslavqaju ovog Bo`jeg svedoka, po veri ugodnika,

kao svoju Krsnu Slavu.

Sv. \or|e je ro|en u Kapadokiji, u bogatoj i blago~estivoj

hri{}anskoj porodici. Otac mu je postradao za Hrista, a majka

mu se preselila u Palestanu. Kada poraste, \or|e ode u vojsku,

gde u dvadesetoj godini ìvota dospe do ~ina tribuna, odn. na-

rodnog zastupnika pred plemi}kim vlastima, i istaknutog jav-

nog govornika. To je vreme vladavine rimskog cara Dioklecija-

na, po poreklu Dalmatinca. To je vreme rimskog gowewa hri-

{}ana, koji su verom svojom izrasli do neba, a telom postradali

na zemqi.

Na samom po~etku carevog progona hri{}ana, \or|e stupi

pred wega i odva`no ispovedi da je hri{}anin. Car ga baci u

tamnicu i naredi da bude mnogo mu~en, a potom da ga veù na to-

~ak pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okre-

}u dok mu celo telo ne postade kao jedna krvava rana. Potom ga

zakopa u zemqu do glave, i ostavi ga tri dana i tri no}i, i preko

jednog ma|ioni~ara dade mu otrov da ispije. Me|utim, pri svim

tim mu~ewima, \or|e se moqa{e Bogu i Bog ga spasava{e od

smrti, na veliko udivqewe naroda. A kada i jednog mrtvaca mo-

litvom vaskrse, mnogi poverova{e u pravog Boga, me|u kojima i

careva èna Aleksandra, koja pre mu~ewa izdahnu, dok \or|e bi

pose~en ma~em 303. godine. Nema broja wegovim ~udesima i ja-

vqawima u snu i na javi mnogima koji ga u molitvama spomiwa-

{e i wegovu pomo} iska{e. Tako, razgorev{i se qubavqu prema

Hristu, \or|u ne be{e te{ko sve ostaviti radi te qubavi: i

~in, i bogatstvo, i po~ast, i prijateqe i sav svet. Za tu qubav

Gospod ga nagradi vencem neuvele slave na nebu i na zemqi.


* Propoved na \ur|evdan 2004. g. u hramu sv. Georgija na Ravnoj Romaniji.

Ovaj hram je nedavno podignut i posve}en svetom velikomu-

~eniku \or|u-Georgiju, gde pod Bo`jim i wegovim okriqem na-

|o{e svoje mesto mnogi na{i nedavni heroji, koji ìvot svoj po-

loì{e �za Krst ~asni i slobodu zlatnu�. Vi ste svojim uran-

kom, danas na \ur|evdan, do{li da i wih posetite, te ih moli-

tvama i paqewem sve}a pozdravite onim velikim i drevnim po-

zdravom: �Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse,� i da im pomene-

te re~i Apostola Pavla: �Hristos zaista ustade iz mrtvih, te

postade prvenac onih koji su umrli� (1 Kor 15,20).

Iz dosad izloènog sledi pitawe: Kada bi samo velike i

izuzetne li~nosti bile predmet istorije, da li bi ona trebalo

da prestane smr}u prvog ~oveka na zemqi? Na{ predak, prvi ~o-

vek, Adam, bio je zadivquju}a li~nost koja je ikada postojala.

Qudi koji su posle wega dolazili, bili su li~nost samo svojim

roditeqima i sli~ni jedni drugima. Prema tome, ako bi samo

jedna zanimqiva li~nost bila predmet istorije, istorija bi

trebalo davno da prestane, Adamovom smr}u. Me|utim, ona jo{

traje. Za{to? Ona traje samo zato {to wen ciq nije bio samo

Adam, nego ~ove~anstvo. Ne jedan, dva ili pet heroja vere, nego

celo ~ove~anstvo, milioni qudskih bi}a, me|u kojima su i sveti

velikomu~enik \or|e-Georgije i svi na{i preci, raniji i novi-

ji, pa i ovi ~ija su imena ispisana na ovim mermernim plo~ama.

Ovo pomenuh vama mladima, pred kojima je ìvot i va{a

budu}a delatnost. Mladost je bujna, lepa i vesela. Pored ovih

lepih atributa mladosti, ona se u na{im nemo}ima dopuwuje,

pro{iruje i sazreva, kada stasavate u ozbiqnu li~nost, sa svo-

jim ìvotnim zadatkom u ovom svetu. To je vreme stvarala{tva u

ìvotu i pronalaèwa Bo`jeg dara u sebi. To se ~ini po meri

qubavi i razuma, tj. saznawa ~emu najvi{e teì va{ unutarwi

~ovek, va{a du{a i srce. Osvr}u}i se umom svojim na svoj prote-

kli ìvot, u svetlosti i dostojanstvu slike i prilike Bo`je u

sebi, svako treba da se zapita: u kojoj sam meri sveti, nezlobiv,

~ist, odvojen od gre{nika (sr. Jev 7,26)? Da li sam, verom u Boga,

uzleteo u svetiwu ìvota i postao takav da me Bog qubi i drì

za ~edo svoje? Tako pripremqeni, vi }ete sutra u svome domu po-

stati roditeqi i u~iteqi svoje budu}e dece, kako biste autori-

tetom roditeqa mogli re}i svome potomstvu: �Ugledajte se na

mene, ~eda moja, kao i ja {to se ugledah na Hrista� (sr. 1 Kor

4,16; 11,1).

138 Besede ££

U svemu ovome najbitnija je vera na{a koja ~uda ~ini. Raz-

mislite o ovome, pa }ete jo{ usrdnije pri}i poslu koji radite, a

on je uvek radost, pohvala, zadovoqstvo i ìvot. Ne postoji vera

vere radi, niti Boga radi, nego ~oveka radi. Svojom verom qudi

mogu u~initi sebe ve}im i slavnijim. Nema sumwe, vi znate da su

pred Bogom podjednako ni{tavni i ~ovek i bezverje wegovo. ô-

vek koji ne veruje, misli da mora sve znati, ili uobraàva da sve

zna. Ne postoji ~ovek koji bi znao sve, jer bi bio jednak Bogu.

Ima mnogo qudi koji uobraàvaju da sve znaju, ali stoje ispod

onih koji ne znaju ni{ta. Onaj koji svojim znawem podràva ve-

ru svoju i verom podràva svoje znawe, taj je prakti~no re{io

pitawe svoje vere i svoga znawa. Svako drugo re{ewe je dikti-

rano sujetom ili neznawem, pri ~emu se stvaraju gora neznawa,

tajni i zagonetki. Pod takvim optere}ewem, ~ovek se nalazi u

jo{ teòj i ve}oj nepoznanici. Nema sumwe, svi se nalazimo pod

tom gorom tajni i nepoznanica. U kakvoj smo nepoznanici danas

mi, na po~etku tre}eg milenijuma, takvi su bili i oni u vreme

Hristovog dolaska u ovaj svet; i ne samo oni, nego i oni koji su

Hristov dolazak najavqivali, Wega o~ekivali i èleli da Ga

vide i poklone mu se.

Ipak, mi smo, u Novozavetnoj Crkvi, daleko blaèniji i

sigurniji, jer smo svedoci vere koja ~udotvori, koja stvara, koja

qubi i koja se svemu nada. Na{i su vidici jasni, jer nam put

osvetqava Bog na{, Gospod Hristos. Pored toga, u nama i sa na-

ma su prisutna i pre~udesna dela Bo`ja, koja se savr{avaju u ne-

mo}i na{oj.

Razmislite samo: koliko mi, na po~etku tre}eg hiqadugo-

di{ta, imamo dovoqno razloga za veru na{u, svete tajne i svete

vrline. Na to, nas starije i vas mla|e, poziva Gospod, sveti ve-

likomu~enik Georgije, Sveti Sava srpski prosvetiteq i u~i-

teq, kao i mnogi svetiteqi i svi na{i preci, stariji i noviji,

~ija imena ~itamo u diptihu ovoga hrama. Ni{ta samo po sebi

nije do nas do{lo. Kada bi bilo tako, Jevan|eqe nas ne bi moglo

obavezivati, niti bi bilo od Boga blagosloveno. Zatim, vera

koja je samo teorija, vera pojmova i silogizama, uvek je izloèna

sumwi. Tek vera koja je postala nerazdvojni deo du{evnog ìvo-

ta, struji u svim molitvama i delima jednog ~oveka; to je vera

koja ìvi, i takve se vere sumwa ne doti~e. Wome se uzlazi vi-

soko gde je Hristos, i ~ovek postaje heroj vere. Savla|uju}i nau-


ku koju izu~avate ili posao koji radite, bi}ete puni hrabrosti

i boànskog duhovnog mira. Takvoj se veri u~ite i takvu }ete

veru prenositi svojim potomcima.

To vam, draga omladino, èlim, i neka bi izre~ene re~i na-

{le u va{im mladim du{ama svoj odjek prema nebu i prema dru-

gima, koji su u raznim uzrastima i onima u va{em uzrastu, kao i

prema starijima i mla|ima od vas. Neka je Bogu i svetom veli-

komu~eniku Georgiju slava i hvala za sva dobro~instva koja pri-

mamo od Boga Oca, Boga Sina i Boga Duha Svetog. Amin.

140 Besede ££

APOSTOL PETAR ‡ KAMEN VERE*

Danas je veliki hri{}anski praznik, Petrovdan. Kod

ovog starog hrama, nedavno obnovqenog, oduvek je bio

sajmeni dan, mesto skupqawa vernika na molitvu i sa-

borovawa. Kroz ovih 170 godina koliko je ovaj hram star, mnogi

su se upoznali na ovom mestu, blagoslovom Bo`jim zasnovali

svoju doma}u crkvu, svoju decu krstili, miropomazali a i u~la-

nili u Crkvu. Tu su se mnogi ispovedili, pri~estili, za ìve i

upokojene pomolili i duhovno osnaèni, svojim domovima odla-

zili.

To je bilo tako kada je u ovom svetom hramu sluìo, i Bogu

se za svoju duhovnu pastvu molio, sve{tenomu~enik Mom~ilo

êlebi}ki, koga je kao stradalnika za veru Hristovu na{a sveta

Crkva pribrojila me|u svete. Ovo je za vas, wegove biv{e paro-

hijane, i mnogo vi{e od toga, bila velika duhovna radost kada je

bio kanonizovan, na na{ predlog u maju 2003. godine.

Ima jo{ ovde starijih qudi koji se wega se}aju i pamte, i

mnogi su ve} tada bili uvereni da je on sveti ~ovek � mu~enik.

Ja ne treba da vam govorim o wegovom ìvotu, sluèwu va-

ma, wegovoj mu~eni~koj smrti, no{ewu wegove odse~ene glave u

op{tinu êlebi}i, wenom {utirawu, i uzimawu te glave u ruke

jedne duboko veruju}e parohijanke, koja je od komunista traì-

la: �dajte mi glavu moga sve{tenika�, wenom ~uvawu dok nije

prona|eno wegovo telo i uz kamenovawe sahraweno. Isto tako

znate da su wegovi posmrtni ostaci preneti i sahraweni kod cr-

kve u êlebi}ima. Znate da je kasnije wegov grob obeleèn le-

pim mermernim opsegom, nadgrobnom plo~om i krstom od merme-

ra. Sve su to doga|aji koji su dostojni ovog velikog pastira Cr-

kve Hristove.

On je bio molitvenik i trudbenik na svome sve{teni~kom

i narodnom poslu.


* Propoved na Petrovdan, êlebi}i - Rijeka, 2004. g.

On je bio kao stub me|u vama, zapaèn sa sviju strana.

On je bio va{ u~iteq i radost svima koji su mu dolazili.

On nije u~io medicinu, ali je molitvom Bogu le~io svako-

ga za koga se molio.

On je imao veoma mnogo duhovne dece, a od danas ima}e ih

jo{ vi{e.

On nije imao neku zavidnu imovinu, a obogatio je mnoge, i

mnoge }e obogatiti svojom sveto{}u.

On je bio autoritet me|u svojim parohijanima, a od danas

}e biti jo{ ve}i, jer je svetiteq i ugled svima nama.

On je qude privla~io sebi qubavqu, a od sada }e ih prizi-

vati da se ugledaju na Hrista, �koji je Put, Istina i @ivot� (Jn

14,6).

On je sebe naoruào moralom, pa zaista vam kaèm � ako i

mi sebe ne naoruàmo moralom i samoodgovorno{}u, tim duhov-

nim oru`jem u borbi sa ovim svetom, koji se predstavqa sa gru-

bim fizi~kim oru`jem, ateizmom, bezbo{tvom i nemoralom, ne-

}emo kao hri{}ani izvojevati bitku jevan|elskog ìvota i biti

pobediteqi poput sve{tenomu~enika Mom~ila. Hri{}ani, kao

deca svetlosti, treba da se uvek rukovode moralom i duhovnim

idealima nauke svoga U~iteqa. Svi poznati osniva~i religija u

istoriji traìli su od svojih sledbenika izvesan stepen odu{e-

vqewa i idealizma. Ali, ni jedan od wih, tako snaàn i uzvi{en

kao Hristos, nije mogao re}i svojim sledbenicima: �Budite savr-

{eni, kao {to je savr{en Otac va{ nebeski� (Mt 5,48).

Ali koliko se razlikuje raj od pakla, toliko se razlikuje

ìvot hri{}anina od ìvota onih koji Svetome pretesterisa-

{e vrat. To je bila prinudna smrt, a u hri{}anstvu se ni{ta ne

~ini prinudom. Uveren sam da je Sveti govorio: prvi neprija-

teq nas hri{}ana jeste na{a neodlu~nost i ravnodu{nost. Dru-

gi je � na{ la`ni patriotizam kojim se pori~e Bog kao i kod

nevernika. Tre}i na{ neprijateq su na{e razmirice, podele i

prepirke, a to su vidni znaci slabosti na{eg morala. Mom~ilo

êlebi}ki, postav{i sve{tenik, bio je omiqen od svojih paro-

hijana u obema parohijama gde je sluìo. Kod wega se naro~ito

isticala vera, sluèwe i rukovo|ewe svojom duhovnom decom.

Sve{tenomu~enik Mom~ilo je ro|en u Fo~i 30/17. marta

1906. g. u zanatlijskoj porodici, od oca Luke i majke Ane. Zavr-

{io je niù gimnaziju i Bogosloviju u Sarajevu {kolske

1926/27. g. Rukopoloèn je za |akona i sve{tenika 24. i 31. marta

142 Besede ££

1929. g. od episkopa zahumsko-hercegova~kog Jovana (Ili}a). Po-

stavqen je za paroha u Kifinom Selu kod Nevesiwa. Godine

1935. prelazi u Dabrobosansku eparhiju, po molbi, gde je opslu-

ìvao tetimsku parohiju ovde u êlebi}ima i na woj ostao do

svoje mu~eni~ke smrti. Za savestan sve{teni~ki rad odlikovan

je 1939. g. pravom no{ewa crvenog pojasa od mitropolita dabro-

bosanskog Petra Zimowi}a, tako|e sve{tenomu~enika. Iste go-

dine je ostao udov sa dvoje male dece, Vojislavom i Vasilijem.

Po~etkom Drugog svetskog rata komunisti su imali plan

da ga ubiju, ali im to nije po{lo za rukom. Tokom rata otac

Mom~ilo se borio za sve nevine qude, bez obzira na versku i na-

cionalnu pripadnost. Posle rata ovaj sluga Bo`ji bio je na me-

ti komunista. Ubili su ga novembra 1945. g. Izv{ioci zlo~ina

bili su dva muslimana i jedan Srbin. Po jednoj verziji parohija-

na, ìvom su mu pretesterisali vrat, a po drugoj, glavu mu je no-

èm odvojio od tela musliman uz poziv Srbinu: �Hajde, Srbine,

da koqemo srpskog popa�.

Glavu su mu zlo~inci odneli i bacili u hodnik Op{tine u

êlebi}ima. Nadali su se da }e se qudi iìvqavati na mrtvoj

glavi. Me|utim, jedna hrabra parohijanka zatraìla je da joj daju

glavu wenog sve{tenika. U me|uvremenu, grupa parohijana, rizi-

kuju}i svoje ìvote, donela je iz sela Je~mi{ta u êlebi}e obez-

glavqeno telo oca Mom~ila. Glava spojena sa telom sahrawena je

po dozvoli komunista, ali i kamenovawem na jednoj ledini, pored

zajedni~ke grobnice mnogih wegovih parohijana koje su ranije

pobili. Sahrawen je bez sve{tenika, jer opelo nije bilo dozvo-

qeno. Mnogo godina su bezbo`nici skvrnavili wegov grob.

Prvi sve{tenik koji se usudio da opoje wegov grob bio je

Borivoje Kosori}, paroh gora`danski, sada u Tivtu. U me|uvre-

menu ugled ovog stradalnika je sve vi{e rastao. Mnogi su govo-

rili da su videli svetlost na wegovom grobu. Posle 45 godina,

wegov sin Vasilije, sa sve{tenikom Miloradom Dajovi}em, pre-

neo je zemne ostatke oca Mom~ila i sahranio ih pored crkve u

êlebi}ima. Sveti arhijerejski sabor je maja 2003. godine pro-

glasio sve{tenika Mom~ila Grgurevi}a za sve{tenomu~enika i

odredio dan wegovog proslavqawa � uo~i Petrovdana 11. jula

svake godine.

Kada danas radosno proslavqamo svetog apostola Petra i

apostolskog prejemnika sve{tenomu~enika Mom~ila êle-

bi}kog, celivamo wegove svete mo{ti i pred wima se poklawa-


mo. Treba da se ponizimo pred Gospodom i Wegovim Svetima i

zamolimo ih da i mi zadobijemo moralnu pobedu nad grehom, mr-

`wom i neslogom. Ovo je dan radosti za celu na{u Crkvu i srp-

ski narod, ali posebno za vas koji ìvite u tetimskoj parohiji i

za one koji ìve u drugom mestu.

Na kraju, draga bra}o i sestre, èlim da vas zamolim: kao

{to su nekada na{i slavni preci moralno i duhovno {titili ne

samo srpski narod na Balkanu, tako i mi treba da se ugledamo na

svoje pretke u ovom te{kom vremenu po nas Srbe. Budimo hrabri

i vedri, jer nas je time Gospod po~astvovao. Imajte uvek na umu

ovaj veliki dan kada prenesmo i poloìsmo sve{tenomu~enika

Mom~ila da daqe po~iva u svom hramu svetog Nikole u Rijeci,

gde je mnogo svetih liturgija odsluìo i Bogu se za sve molio.

Uz blagodarnost svima koji pomogo{e obnovu ove stare

svetiwe, molimo se da im Bog, sveti apostol Petar i sveti sve-

{tenomu~enik Mom~ilo, u ~iji se dan ovde sabrasmo, uvek budu

na pomo}i! Neka nam Presveta Bogorodica, sveti An|eli i srp-

ski svetiteqi, sa Svetim Savom, rodona~elnikom na{e svete

Crkve, budu na pomo}i!

Zdravi i radosni bili, mi i svi na{i mili i dragi, u do-

bru, slozi i qubavi prebivali. Sve nevoqe koje nas u ovom vre-

menu snalaze, sa mirno}om duha i ponosom primajmo, imaju}i

uvek u vidu na{e velike i slavne pretke, kao i one koji nevino

postrada{e i zbog kojih nas i danas na{e rane bole.

Na putu vas sre}a sustizala, molitva vam Bogu dopirala:

Da se digne {to je bilo palo,

Da propeva {to je proplakalo.

Da se spoji {to je rastavqeno,

Da zablista {to je potamnelo,

Da se zdruì {to se otu|ilo,

Da se zbrati {to se odrodilo,

Da se vrate na svoja ogwi{ta koji sa wih milom ili silom

odo{e,

Amin Boè, amin rodu na{em!

Kud god stupali, daj Boè, na sre}u nastupali! Kud god ho-

dili, hodili putem pravim i s obrazom svetlim! Bog vas sve spo-

menuo, Bog vam pomogao i niko vam ni{ta ne mogao! Amin.

Mitropolit Nikolaj

144 Besede ££

JASENOVA^KI STRADALNICI“GDE PRAVEDNICI PREBIVAJU”

*

Voda porumeni, sneg se zacrveni

Od premnoge krvi srpskih mu~enika.

O vaskrsli Hriste, o Care careva,

Osu{i nam suze, primi srpske `rtve

Tamo gde se ve~no ìvi i ve~no se peva.

Dan }e da objavi {to no} crna krije,

Nikad greh bez svedoka nije.

A na Sudu stra{nom kad vaskrsnu mrtvi,

Sedamsto hiqada svedo~i}e `rtvi.

Srce je mr`wom zatvoreno, qubav ne ulazi u wega, a glavni

uzrok rata je oholost.

Da li je neko od vas ikada bio u prilici da po sna`noj veja-

vici kuca na zatvorena vrata, i ne otvaraju se, niti ima odgovo-

ra ìvih qudi u ku}i? Tako je kada nai|ete na zatvoreno srce.

To su veoma mnogo osetili Srbi, Jevreji i Romi u Drugom svet-

skom ratu na ovim prostorima, i {ire. Ne znaju}i za{to i kome

su sagre{ili, odvo|eni su sa svojih toplih ogwi{ta u logore,

mu~eni i kao nevini ubijani na razne na~ine, kako u Jasenovcu,

tako i ovde gde mnogi po~ivaju i o~ekaju svoj vaskrs.

Danas ovim parastosom i na druge na~ine obeleàvamo 60

godina od proboja iz jasenova~kog logora ono malo preìvelih

zato~enika u odnosu na 700.000 mu~enih i nevino poubijanih. Da-

nas, kao i uvek, se}amo se u molitvama ovda{wih nevinih `rta-

va.

Po zavr{enom Drugom svetskom ratu, vo|a jugoslovenskih

komunista ne na|e za potrebno da do|e u Jasenovac, a proputovao

je celi svet. Tako isto, i nedavno upokojeni poglavar Rimokato-

li~ke crkve ne na|e za potrebno da do|e u Jasenovac, kao {to je


* Parastos u Gradini 2005. godine.

i{ao u Au{vic, da se pokloni i ovim nevinim `rtvama. I on je

posetio mnoge zemqe, padao na kolena i qubio zemqu u koju je

do{ao da se u woj Bogu pomoli. Posetio je Hrvatsku tri puta, a

Bosnu i Hercegovinu dva puta. I propoveda: �Gospod se gnu{a

okrvavqenog i lukavog ~oveka� (Ps 5,5).

Naàlost, ~esto qudima smeta drvo te ne vide {umu, tj. ne

vide veliku svetlost i stvarnost. Tako i u postupku hvatawa Sr-

ba, mr`wa im je otvorila izvesan vid, pa vide trun, a zatvorila

im je mogu}nost da vide pravu i veliku stvarnost.

Sveti Nikolaj Ohridski i @i~ki napisao je slu`bu No-

vim srpskim velikomu~enicima i mu~enicima, pa veli: �Pro-

{le su vas muke i bolovi te{ki, sada ste u Carstvu i svetlosti

mira, mu~enici srpski, sinovi vite{ki. Pro{li su prizori

uàsa i srama, kakvih svet ne vide od Neronovih dana.�

Ratna strast je diktirala qudima koji mu~i{e i ubija{e

nevine qude. �Suze im posta{e hleb dawu i no}u� (Ps 41,3). Ot-

kud da su toliki Srbi napustili svoje zavi~aje i na{li se u

stranim zemqama? Otuda {to je taj narod ostao veran svojoj ve-

ri, svojoj naciji, svom imenu, svojoj istoriji, svojim herojima,

svome ponosu. To je bio nemi protest onima koji ova nedela u~i-

ni{e. Kako na ranije nemile doga|aje, tako i na ove, progovorio

je poqski kwièvnik Sjenkjevi~ u svojim delima; izjavio je gla-

san protest protiv ugweta~a i ubica robqa, glasan kao truba je-

rihonska.

Srpski narod je bio i ostao ponosan svojom istorijom, svo-

jom originalnom muzikom, svojim narodnim umotvorinama, svo-

jim radom, svojim Du{anovim Zakonikom, svojim Svetim Savom

i drugim srpskim svetiteqima i svetiteqkama. On se grejao i

greje na vatri na kojoj se grejao Sveti Sava i svi ostali velika-

ni.

Mi znamo {ta zna~i biti rob. Suze su nam bile doma}in, a

radost gost u ku}i. Zato ne èlimo da ima robova u svetu. Mi

ne}emo dopustiti sebi to gordo gospodstvo nad drugim qudima.

Mi, po wima, nemamo spoqa{weg kulturnog sjaja koliko oni,

ali imamo vi{e du{e, kao {to su pravoslavni uvek imali vi{e

du{e, pa i ovda{wi stradalnici. Dakle, nismo mi robovi ~ije je

telo bilo u ropstvu, nego su robovi oni koji traè svoj obra~un

sa drugim narodima. Oni su robovi stare terminologije ropstva

i slobode.

146 Besede ££

Zbog svega toga mi Srbi ne preziremo ih, nego saàqeva-

mo. Ni za mu~iteqe u Jasenovcu, Gradini i na drugim mestima

nemamo osude, nego saàqewe, a sve ono {to su ~inili i u~ini-

li prepu{tamo Bogu, pravednom Sudiji i wima. Sve su ovo govo-

rili i o ovome pisali mislioci i pisci: Mickijevi~, Tolstoj,

Dostojevski, Solovjev i mnogi drugi.

Dok govorimo danas na ovome svetom i mnogostradalnom

mestu, na ovom parastosu, prate nas hiqade i hiqade bolnih, sa-

mrtnih jecaja qudskih, pa ih molim, ako u ovom mom kratkom po-

miwawu wihovih stradawa ne rekoh sve, da mi ne zamere i ne

osude me zbog mog izraènog siroma{tva. I ovde se bori qudska

sila sa Pravdom Bo`jom, robovi sa gospodarima, gladijatori sa

Hristom.

Neka je ve~an pokoj svima postradalima koji svojom verom

potvrdi{e krajwu pobedu Hrista. Slava im i Bog im podario

boravak sa Sobom.



148 Besede ££

ULOGA [KOLE U NEGOVAWUSVETOSAVSKE DUHOVNOSTI

*

Uvod

Jedna od najlep{ih jevan|elskih pri~a jeste pri~a o se-

ja~u i semenu. êsto imamo priliku videti kako seja~

seje zrnevqe p{enice. Seje u jesen da bi tek u leto

`weo svoje plodove. Me|utim, ne rodi svako zrno. Ne rodi zrno

koje je palo pored puta pa ga ptice pozobqu. Ne rodi ni zrno ko-

je je palo u kamenito zemqi{te, pa tek {to nikne brzo se osu-

{i. Ne rodi ni ono koje je palo u trwe i drugi korov, jer ga ko-

rov brzo zagu{i i ono propadne. Tek ~etvrto zrno koje padne na

plodnu zemqu donosi rod i po koli~ini raznoliko.

Tema koju sam obra|ivao nalaè mi da izrazim nadu da }e

na ovom cewenom skupu biti re~i i o Svetosavqu kao zadatku

na{e kulture. Svetosavqe je Srpsko pravoslavqe, ozna~eno kao

kulturni impuls. Ono {to treba da zasnuje pravu duhovnu kultu-

ru kao ~iwenicu, stvarnu i ìvu u Republici Srpskoj, jeste i

van je spora, sre|ivawe i dizawe duhovnog nivoa, a u naj{irem

smislu re~i, naziva se jednim op{tim imenom kwiga...

Veliki likovi na{eg naroda, kojima je na{a Crkva usred-

sredila svoje napore, pokazuju jasno prirodu napora ka organi-

zovawu na{eg duhovnog ìvota. Sveti Sava, u~iteq i vo|a du-

hovne nemawi}ke Srbije, {ta je drugo ako nije utelovqeni na-

por za duhovnim ìvotom. Manastiri su: rasadnici {kole i du-

hovnog ìvota, sredi{ta prepisivawa kwiga, àri{ta organi-

zovawa Crkve i wene samostalnosti. Oni su kao rasadnici du-

hovnog ìvota insistirali na u~ewu i u~ewu uvek, na znawu i

kwizi, na produhovqenosti ìvqewa. To je bila neprestana

briga i misija crkvena, jevan|elska, nacionalna. Sv. Sava koji,


* Predavawe na tribini Hri{}anskog kulturnog centra u Staroj

crkvi.

po narodnom predawu, sve zna, ostao je u~iteqem i uzorom svima

potowim prosvetnim radnicima, sve{tenstvu, dràvnicima,

ekonomistima... On je balkanski, slovenski u~iteq, koji je sti-

zao svuda, stalno misle}i na duhovni ìvot, kwigu i prosvetu,

te prve osnove narodnog ìvota. Ovaj osniva~ Srpskog pravo-

slavqa, tj. Svetosavqa, uprkos razli~itostima epoha, uverewa,

crkava, verskim i ideolo{kim pripadnostima, nosio je u sebi

veliku misao: oslobo|ewe duha, pripremawe duhovnosti i duhov-

nog terena, na kome }e izgraditi za dugo mu~enu naciju i Crkvu.

Pred nama su veliki zadaci

Mi smo danas pred velikim zadacima, koji nisu ni naivni

ni jednostavni. Pre svega, potrebno je ista}i, pred na{im

{kolstvom su op{ti interesi sa vi{e stvarne sadrìne i pro-

fesionalne pedagogike. Tako su religija, etika, moral i kultu-

ra najva`niji i centralni interesi za prosperitet Republike

Srpske. Na{e prethodne generacije imale su dosta maglovitu

situaciju, bez one pozitivne duhovne atmosfere.Tu maglovitu

situaciju stvarali su najvi{e racionalisti, malo se nalazili u

dubini Istine. Nisu prihvatali veru gde um vi{e nije mogao

sti}i. Potpuno su bili van i mimo svake potrebne, nasu{ne i

neophodne èqe za misaonim op{tim naporima. Nikako nisu

hteli shvatiti i prihvatiti da su: ìvot, i ~ovek, i svet, na je-

dan uzvi{en na~in, koji je uvek bio i ostao sveukupan, sveobu-

hvatan, povezani sa nebom.

Li{eni tako ~iste duhovne orijentacije, nije ~udo {to se

lutalo du` mnogih putawa i po pogre{nim linijama shvatawa.

Tih plodova lutawa dana{wi na{i napori moraju da se osloba-

|aju. Sada se jasno uvi|a kako su takva pojedina shvatawa posta-

la neka vrsta dogme. Sve se to danas mora staviti pod ozbiqnu

analizu. Ozbiqno se moramo pozabaviti, kroz predavawa iz ra-

znih nau~nih disciplina, analizom vaspitnog zna~aja, naro~ito

kod na{e sredwo{kolske omladine, pa i mladih na studijama.

Ni{ta mawe nije problemati~no ovo pitawe u na{im osnovnim

{kolama. Ovde ne mislim na prva ~etiri razreda, ali na druga

~etiri svakako. Tu se mora u}i u sr` omladinskog problema, u

moralnu osnovu tog najva`nijeg pitawa. Sumwe nema i varati se

ne treba. Na{a budu}nost najvi{e zavisi od vaspitawa i obra-

150 Besede ££

zovawa u hramu ra|awa, u hramu osve}ewa i u hramu prosve}iva-

wa. Ako bi ovo, ne daj Boè, zatajilo, do}i }e vreme, i ve} je tu,

kada }e se ovo pitawe vrlo ozbiqno ponovo postaviti kao du-

hovno pitawe na{eg opstanka. Prema tome, svako ukazivawe na

puteve na kojima mladi mogu stremiti u pozitivnom, duhovnom,

kulturnom, nau~nom, prosvetnom pogledu i u drugim zvawima, za

nas }e biti dragoceno.

Da li je na{e {kolstvo proèto vaspitno-moralnim te-

`wama, ili je ono ~isto intelektualisti~kog tipa? Danas tre-

ba postaviti i ovo va`no pitawe razmotriti, pa ako ne po~iva

na vaspitno-moralnim te`wama, du`nost je ovog skupa da to

utvrdi, dade potrebne smernice (uputstva). Prenagla{avawem

intelektualizma ide se neminovno materijalizmu. A kao reak-

cija na tu krajwost javqa se pojava la`nog individualizma, u ko-

me nema duhovne delatnosti. Vrhovni zadatak predava~a-vaspi-

ta~a morao bi imati za ciq u svima na{im {kolama � obrazova-

we moralne voqe i uvo|ewe u~enika u nacionalnu sada{wicu.

Naravno, u svemu ovome ne sme se odbaciti intelektualni rad,

ume{nost nastavnika vaspita~a da kod u~enika osposobi voqu

za stalnim dopuwavawem i kompletirawem svoje sopstvene du-

hovne li~nosti.

Pri svemu ovome, nastavnik-vaspita~ ne bi nikako smeo gu-

biti iz vida slede}e: moralno-vaspitni pojmovi, ma kako bili

jasni, ma koliko snagu motivacija imali, i ma kako jakim ose}a-

wima bili proèti, ipak u borbi sa formirawem sopstvene

li~nosti, interes na duhovnoj nadgradwi u tim godinama opada.

Stawe je to velike krize kada sve na re~ i uz re~ primqeno u

{koli, iz oblasti visokog morala i plemenite etike, po~iwe se

suo~avati sa stvarno{}u u prakti~nom ìvotu. To izaziva sum-

wu, malodu{nost, gnev na sve i svakog, pa i prezrewe kao ne{to

{to �ne sluì ni~emu�, kao �gola teorija�. Tu, u tim godinama,

veliku ulogu i zna~aj igra u~iteq, naro~ito onaj koga u~enici

prihvate najpre kao roditeqa, pa zatim u~iteqa. Svojim prime-

rom i uputstvima moè najboqe kanalisati u~enika i uputiti

kako }e najuspe{nije vaspitati svoju sopstvenu intimu u pozi-

tivnom smeru. Ovo treba ~initi i stoga {to se u tom uzrastu

moraju nametnuti jo{ neke ~iwenice: pored sticanog znawa, da

dubqe proverava ìvotnu mudrost, da sakupi, veè, ujedini,

osposobi i u~vrsti svoju duhovnu li~nost. Ovo tim pre treba ~i-


niti kod nas Srba, kada je u svetu tako mnogo kontradiktorno-

sti i rasula, pa je u~enik kao li~nost u krizi.

Ovo, gospodo, govorim stoga {to eti~ka nastava ima jo{

jednu ulogu: da zadovoqi jednu specifi~nu na{u potrebu koja je

u vezi sa na{om slovenskom prirodom. Mi smo svi, sa neznatnim

izuzecima, ro|eni ideolozi, i to ideolozi koji se ne zadràvaju

samo u sferi ideologije, nego iz we se spu{taju, i u prakti~nom

ìvotu ~esto se za izvesne ideolo{ke ideale zauzimaju do samo-

po`rtvovawa... Imamo uro|enu potrebu za teorijskim obja{we-

wem svojih odnosa prema dru{tvu i pojedincu, a zatim i za

uskla|ivawem svoga prakti~nog ìvota prema tom teorijskom

obja{wewu. I kad je ve} tako, onda se na{im qudima mora pru-

ìti izvesan zdrav kriterijum.

Zna~aj religije u stvarawu karaktera

Religija nije samo saznawe Boga, niti samo pobo`nost.

Ona sobom obuhvata sve va`nije strane ~ovekovog duhovnog ì-

vota. Ona sadrì nagon za saznawem prave istine, izraàva è-

qu za ve~nim produèwem qudskog bi}a. Nosi te`wu za savr{e-

nom i idealnom pravdom, skladom i harmonijom odnosa. Ona re-

{ava pitawe o prirodi qudske du{e, o smislu i ciqu ìvota, o

~oveku i wegovoj veri u duhovne vrednosti, u ideale, u pobedu

dobra nad zlom, i prioritet duha nad materijom. (Ona jedino re-

{ava i odgovara na pitawe: odkuda je ~ovek do{ao u ovaj svet, za-

{to je ovde i kuda ide odavde?) Time se ona grani~i sa filoso-

fijom, etikom, umetno{}u. Obuhvata u sebi elemente svih tih

izraàja qudskog duha. Wen je veliki zna~aj i u tome {to podi-

è i pribliàva ~oveka vi{im idealima i pokazuje put wiho-

vih ostvarewa aktivnom snagom unutarwih du{evnih sila, koje

ona pobu|uje i podsti~e. Svojom subjektivnom stranom obuhvata

niz voqnih radwi i opredequje aktivni odnos ~oveka prema naj-

vi{em predmetu religioznih saznawa, prema Bogu. Kao doì-

vqeno ose}awe, ona se projavquje kroz ìvot i dela, ispuwava

li~ni duhovni moral. Kao ube|ewe, ona je veoma zna~ajan ~ini-

lac koji odre|uje na{e moralno dràwe.

Samo religija i religijom proèta etika obuzima i pokre-

}e punom snagom qudsku du{u. Ona je od velikog zna~aja za

formirawe du{evnog ìvota uop{te, i posebnog zna~aja za

152 Besede ££

obrazovawe i utvr|ivawe karaktera. Dejstvuje odre|eno{}u

svojih na~ela, a karakter se sastoji u apsolutnoj odlu~nosti

pravca voqe. Otuda je karakter sam po sebi vezan za istinu re-

ligije, tj. hri{}anstva, svojim najdubqim ìvotnim èqama.

Obrazovati karakter, zna~i povezati vreme sa ve~no{}u, pro-

menqivo sa nepromenqivim. Pravo obrazovawe karaktera jeste

trijumf apsolutnog nad relativnim, kategori~noga nad hipote-

ti~nim.

Nasuprot ovome, ko ho}e svojim smrtnim hipotezama da

obrazuje karakter, taj ne shvata {ta je su{tina religije i u to-

me {ta je su{tina i temeq vaspitawa i znawa, sa svima wiho-

vim zadacima. Kada je Hajne video katedralu u Antverpenu kako

veli~anstveno izgleda, rekao je: �Ovi su qudi imali du{u i dog-

me, a mi imamo mnewa, a mnewima se ne grade prestone crkve�.

Iste bi se re~i mogle primeniti na religiju i karakter. Kao

{to se gotske crkve, po svome stilu, uzdiù vertikalno nad go-

milom drugih ku}a, tako se religija i u woj karakter, po svome

ciqu, uzdiù iznad ulica sebi~nosti. Iako su religijske isti-

ne za sve podjednako ubedqive, one su stalno odre|ene i dejstvu-

ju sna`no. One odgovaraju du{evnim potrebama. U tome je wiho-

va mo} i wihovo oplemewavaju}e dejstvo na qudske du{e. To sve-

do~e i mislioci koji nisu mnogo verovali, ali su zagledali u

unutarwu sadrìnu i tajnu qudskog duha. Nema~ki filosof

Kant, koji je poku{ao da obori sve dokaze o postojawu bi}a

Bo`jeg, a time da obori potrebu religije, rekao je: �Zvezdano

nebo nada mnom i moralni zakon u meni svedo~i mi da postoji

Bog�. Tako }e i Gete re}i: �Ma kako napredovala moderna kul-

tura, makar se prirodne nauke sve vi{e {irile i produbqivale,

i kako mu drago napredovao ~ove~ji duh, ne}e se di}i na uzvi{e-

nost i moralnu kulturu hri{}anstva, kojom ono sija i svetli u

jevan|eqima.� Ovim misliocima pridruùje se i Wutn, koji ka-

da bi god pomenuo ime Bo`je, skidao bi kapu i poklawao se Bogu

do zemqe.

Religijsko nastrojewe, posebno hri{}anske moralne isti-

ne, deluje na karakter i time {to pro~i{}uje ~oveka od egoizma

i materijalisti~kih sklonosti. Pod wihovim uticajem otpada

ono {to je grubo i surovo u du{i. Religiozna uverewa zahtevaju

od ~oveka dubqi i {iri odnos nego umetnost i nauka. Weno je

dejstvo u podru~ju morala sadràjnije. Vajt veli: �Nastavqawe


jednostavnim religijskim idejama moè telesno i du{evno si-

roma{noga vi{e unutarwe podi}i, nego {to to moè u~initi

blago umetnosti i nauke kod ~oveka bogata u naponu wegovog

ìvota�. Otuda je i onaj bezbo`ni [openhauer rekao: �Kada Bo-

ga ne bi bilo, trebalo bi Ga izmisliti, jer je On dobra uzda za

narod�.

154 Besede ££

VELIKA PREGNU]A ‡ OD BOGA POTIÛ*

Danas se sabrasmo kod ove spomen-crkve na Ravnoj Roma-

niji, da se pomolimo Bogu za pokoj du{a izginulih za

Krst ~asni i slobodu zlatnu u ratovima od 1914. do da-

nas, kao i za zdravqe i napredak wihovih potomaka. Ovo je {ko-

la na{e pobo`nosti, ali i istorija doga|awa na ovim prostori-

ma, i {ire od toga. U ovoj je crkvi ispisana sudbina vi{e hiqa-

da pravoslavnih vernika iz vremena nekoliko stra{nih ratova.

Odnela je bura mnoge ìvote, slomila mnoga srca, uni{tila

mnoge vrednosti.

Ako se vratimo u na{u istoriju, primeti}emo kako su vi-

horom prohujala mnoga na{a uzdizawa i padawa. Mnoge su bure

vitlale na{om zemqom, mnogo se nepravdi i strahota videlo, i

doìvelo i po~inilo. Kroz sve te strahote, se}awe na na{e rat-

nike ostajalo je uvek u nama kao svetlo, i sveto i lepo.

Nije to se}awe samo na dane detiwstva, na stasawe za voje-

vawe. Nije to samo se}awe na onu sve~anu atmosferu sklapawa

braka, slawa sina u vojsku, zavr{etka {kolovawa ili drugih

sve~anih prilika u ìvotu, ve} duboko po{tovawe wihovih ~i-

stih du{a, wihove nesavitqive ~vrstine u dobru, u trudu i u

podvizima.

Postoji jevan|elsko na~elo da se dobri ciqevi postiù

samo dobrim putevima. To je na~elo kojega se uvek drìmo. [ta

ima prirodnije od toga? � re}i }e neko. Stvarno, ni{ta prirod-

nije, ali ima qudi i u na{em rodu koji postupaju druga~ije! Na-

ime, ima u qudskoj prirodi ne~ega nestrpqivog kada je u pitawu

postizawe ciqa. Samo {to pre ciqu, pa bilo kojim putem.

Mnogi qudi kroz istoriju hteli su da usre}e svoj narod.

Imali su dobar ciq pred sobom. Ali su tom ciqu skoro uvek

i{li prekim putem, pa su se skoro uvek la}ali ma~a i nasiqa. I

� wihove lepe zamisli su se obi~no skrhale zajedno sa wima.


* Propoved na Ravnoj Romaniji 2004. g.

Umesto o~ekivanog dobra, donosili su svetu jo{ vi{e muka i

stradawa.

Velika je stvar darovati ono {to nam je najvrednije, {to je

predstavqalo jedinu ìvotnu vrednost. Kao {to je Avram bio

gotov da `rtvuje Bogu jedinca sina, i kao {to su hri{}anski mu-

~enici za svetu Bo`ju stvar `rtvovali svoje ìvote, tako smo i

mi ~inili na op{tem planu i ~inimo sve do dana{weg dana. Ovo

dana{we zborovawe, ova sveta molitva koju smo ovde obavili i

u molitvama pomenuli imena sviju koji ìvote svoje poloì{e,

svedo~anstva su da su ih davali za svetu i uzvi{enu stvar svoga

naroda. Pre nego se desio na ovim prostorima ovaj posledwi su-

kob, govorilo se kako, pogotovo mladi, nisu sposobni da {ta ve-

li~anstveno u~ine. Ali pokazalo se da to nije ta~no: danas ovde

na Ravnoj Romaniji stojimo pred wihovim imenima i prezimeni-

ma, stojimo s divqewem i nekim svetim trepetom.

Pred tim velikim `rtvama �Bog duàn ne ostaje�. Na{e

vojskovo|e i vojnici doìveli su da postanu slavniji od mnogih

qudi!

Ima dva praznika u godini kada se ~ovek u crkvi ne moè

oteti tugi, koja nekako i nehotice navire u ~ovekovo srce. To je

Veliki petak, kada nam pred o~i izlazi okrivqeni i izmu~eni

Spasiteqev lik i pod Krstom nema i bolna mati Wegova. Drugi

je praznik Vidovdan, kada se molitveno se}amo svih onih koji su

svojim mladim telima zasuli sva brda i doline ove na{e namu-

~ene zemqe, od Kosova pa do danas.

Nema, bra}o i sestre, ve}e radosti nego osetiti Hrista i

Wegovu qubav u srcu svome, i nema ve}e sre}e nego usre}iti

drugog. Ko ìvi a to ne oseti i ne doìvi, taj neka ne broji svoj

ìvot u ìvot. A oni koji to doìvqavaju, iz te povezanosti sa

Hristom i qudima crpe snagu da stvarno ìve i stvaraju.

Tako ìve}i i stvaraju}i, se}ajmo se najpre onih koji na

Kosovu bi{e pobijeni sa ~estitim knezom Lazarom.

Zatim, se}ajmo se svih onih koje su majke ispratile u boje-

ve za oslobo|ewe, koji su izborili slobodu, ali se nisu vratili

doma.

Se}ajmo se i onih na{ih lepih mladi}a, bliìh i daqih

ro|aka, s kojima smo se posledwi put oprostili pre desetak go-

dina uo~i ovog posledweg rata i koje vi{e nikada nismo ìve

zagrlili.

156 Besede ££

Se}ajmo se i onih ~iji su grobovi poznati i koje smo sahra-

nili uz muziku i vence, ali se se}ajmo i onih ~iji se grobovi ne

znaju i ~iji su ih o~evi uzaludno traìli po bosanskim plani-

nama, dolinama, jarugama i uvalama, i ~ije su majke umesto nad

sinovima, nad wihovom ode}om naricale.

Se}ajmo se bola i suza svih tih majki koje su posle rata

osetile onu mu~nu prazninu u domu i u du{i, i ~iji je zagrqaj

ostao prazan. Se}ajmo se majki koje su, kada se rat zavr{io, iz-

lazile na drumove, gledaju}i niz drum ~ekale, ali nisu do~ekale

da im se deca vrate. U manastiru Kaleni}u ima jedan prekriva~

koji je poklonila jedna od tih majki i na wemu izvezla krupnim

slovima:

�Sine dragi, kad ora~i na orawe i kopa~i na kopawe po|u,

ja jadnica niz drum pogledam ne}e{ li se sine povratiti. Od

svega je najbolnije, ~edo, {to te majka rawenog nije ponegovala,

{to ti maj~ina ruka nije ponude donela.�

Eto, sa tim mislima i ose}awima smo danas ovde sa na{im

velikanima koji ìvot svoj ne àli{e, nego ga poloì{e za

Krst ~asni i slobodu zlatnu. Pomolimo se za pokoj du{a svih iz

roda na{ega, kojima se pridruì{e i najnoviji mu~enici na{i,

i recite:

Kada ste se kao dete majci, s punim poverewem, predavali

Bogu i svome rodu,

Kad ste ose}ali molitveno kako vam prisustvo Bo`je za-

greva du{u,

Kada ste sve {to iz ruke Bo`je dolazi, primali sa zahval-

no{}u,

Kada ste radili Wegovo delo i vr{ili Wegovu voqu,

Kad ste stali na stranu Wegove istine i pravde,

Kad ste pra{tali i molili da vam oproste,

Kad ste voleli i goreli sa èqom da ~inite dobro,

Kad ste, gde god mogli i stali, sejali dobro,

Onda neka va{e du{e, molitvama na{im, po~ivaju u Car-

stvu nebeskom i pred licem Nebeskog Cara i Gospodara, kome su

svi ìvi i za Koga nema umrlih.

Mitropolit Nikolaj


158 Besede ££

UZI\UJMO SE U DOM DUHOVNI*

Dana{wi molitveni sastanak ima svoju divnu i od Boga

blagoslovenu duhovnu puno}u. Na{li smo se na teme-

qima jedne mawe ruske crkve koja }e biti posve}ena

svetom Serafimu Sarovskom i izgra|ena u ruskom stilu. To je

na{a zajedni~ka radost, i jo{ vi{e, zahvalnost Bogu i svima

onim ruskim dobrovoqcima koji iz qubavi prema bra}i hri-

{}anima � Srbima do|o{e da im pomognu u ovom posledwem ra-

tu. Nije mali broj wih koji su i svoje ìvote poloìli.

Danas osvetismo temeqe ovog po veli~ini malog hrama,

ali nesumqivo velikog pred Bogom, Presvetom Bogorodicom i

svetim Serafimom Sarovskim. Veliki je zato {to }e se u wemu

uznositi molitve Bogu za zdravqe i napredak u dobru sviju nas.

Isto tako, u wemu }e se pomiwati i imena umrlih, a me|u wima

i svih Rusa dobrovoqaca, koji od sebe dado{e ono {to je naj-

vrednije bilo � svoje ìvote. Tu su me|u nama i wihovi grobovi,

ponajvi{e ih je u Vi{egradu i Srpskom Sarajevu.

Posebno za sve nas bi}e korisno da se osveìmo wihovom

na~elno{}u, idealizmom, nesebi~no{}u i qubavqu prema nama.

Za sve nas neprestano se pred prestolom Bo`jim moli sveti Se-

rafim Sarovski, veliki molitvenik i podvi`nik. Ro|en je

1759. g. od oca Isidora i majke Agatije na dana{wi dan pre 245

godina. Kada je u{ao u tre}u godinu, umro mu je veoma pobo`ni i

~estiti otac, a majka uze na sebe brigu za wegovo vaspitawe i

podizawe u hri{}anskoj veri. Na kr{tewu je dobio ime Prohor,

a u 17. godini ìvota zamona{i se i dobi ime Serafim. �Sera-

fim� je jevrejska re~ i na na{em jeziku zna~i: plamen, gorewe. U

stvari, ovo je ime an|elsko, ime kojim se nazivaju svetli duhovi

nebeski. înovi serafima u nebeskoj jerarhiji zauzimaju prvo

mesto pred prestolom Svevi{wega.


* Propoved odràna na osve}ewu temeqa ruske crkve sv. Serafima Sa-

rovskog u Mokrom.

Nad ovim svetiteqem jo{ od detiwstva pokazivalo se neo-

bi~no starawe Bo`je, koje je predskazivalo u wemu blagodatnog

izabranika. Me|u mnogim primerima da pomenemo samo jedan.

Jednom kada je mati wegova razgledala gra|evinu crkve, koju je

po~eo jo{ wen mu`, pa povede sa sobom sedmogodi{weg Prohora

na sam vrh zvonare u izgradwi, nesmotreno{}u dete pade sa zvo-

nare na zemqu. Agatija u uàsu str~a sa zvonare misle}i da je

wen sin mrtav. Me|utim, sa ~u|ewem i rado{}u ona ga ugleda

kako stoji na nogama, ~itav i nepovre|en. Tako se na blagodat-

nom detetu ispuni{e re~i Svetoga Pisma: �Zlo te ne}e zadesi-

ti, i udarac ne}e dosti}i do tela tvog, jer }e an|elima svojim

zapovediti za tebe da te ~uvaju na svima putevima tvojim. Na ru-

ke }e te uzeti da gde ne zapne{ za kamen nogom svojom� (Ps

90,10-12). Upokojio se u prvoj polovini 19. veka, 1832. g. Na gro-

bu mu be{e napisano: �@iveo u slavu Bo`ju 72 godine, 6 meseci

i 12 dana�. Bog ga je jo{ za ìvota proslavio kao svoga uz re~i:

�Ovaj je na{ega roda�, a i danas se nad wegovim netrule`nim te-

lom de{avaju mnoga ~uda i iscelewa.

U ovome hramu bi}e postavqene ikone Boga i Bo`jih ugod-

nika; podse}a}e nas na divne primere wihovog hri{}anskog i je-

van|elskog ìvota. Najva`nija i najzna~ajnija slu`ba hrama je

savr{avawe svete tajne Pri~e{}a. Primaju}i ovde Telo i Krv

Hristovu, prima}emo u sebe Wegovo bi}e, Wegovu blagu narav,

Wegovu qubav, Wegove vrline. Zbog svega ovoga i jo{ mnogih

neizre~enih razloga, drìte se najvi{e hrama Bo`jeg. Neka vam

bogosluèwe ne bude dugo. Nastojte da istinski pratite svaku

re~ i pesmu, i vide}ete kako je to divno i po va{u du{u korisno.

Potrebno je da se u ìvotu steknu izvesna znawa, ali je najva-

`nije da se stekne duhovni doìvqaj, koji se prvenstveno zado-

bija u hramu na bogosluèwu, i preobraàj koji posle ovoga do-

lazi. To je neposredni dodir sa Bogom i sa boànskim elektri-

citetom, boànskim ogwem.

To je ogaw koji greje i osvetqava qudske du{e. To je taj

isti ogaw koji je zapalio svete apostole na dan Pedesetnice �

Duhove. To je taj isti ogaw koji je zapalio svetog Serafima Sa-

rovskog, na{eg Svetog Savu i sve ostale svetiteqe Bo`je koje

proslavqamo. Ovaj sveti ogaw je najpotrebnija stvar koju mora

da stekne svaki hri{}anin ne bi li postao ìvi kamen Crkve

160 Besede ££

Hristove i wegov ìvot bio neprestano bogosluèwe i prosla-

vqawe Boga @ivog i Jedinog.

Stoga smo veoma zahvalni svima koji doprine{e da do|e do

ovog osve}ewa temeqa, i molim ih da, uz pomo} sviju, ovo sveto

zdawe podignu i ovaj sveti dom da propeva svetim bogosluèwi-

ma.

Veoma sam zahvalan Wegovoj Svetosti Patrijarhu Moskve

i cele Rusije Aleksiju Drugom na delegirawu visokopre~asnog

protojereja-stavrofora Vitalija Tarasjeva, sve{tenosluìte-

qa i za du{e qudske starateqa, da bude s nama u molitvama da-

nas. Mi ga najtoplije pozdravqamo i molimo da prenese na{u

najradosniju blagodarnost patrijarhu Aleksiju, i molimo ga da

i nas ima u svojim svetim molitvama.

Vas sve, draga bra}o i sestre, molim da u izgradwi ovog

Bo`jeg doma pomognete, pa }e i vas Bog pomo}i, jer ko za ovo da-

je, Bogu pozajima, a Bog nikom duàn ne ostaje.

Dakle: �Sami kao ìvo kamewe uzi|ujte se u duhovni dom, u

sveto sve{tenstvo�, kaè sv. apostol Petar (1 Pet 2,5).

Ostalo sve pripada blagodati Gospoda na{eg Isusa Hrista

i qubavi Boga Oca, koji uz u~e{}e Svetog Duha neka bude sa svi-

ma vama. Amin.

Mitropolit Nikolaj


162 Besede ££

MOLITVA NEPRESTANA U SRCU*

Kad god ~ovek do|e u ovu drevnu srpsku svetiwu, ne moè

da se oslobodi od misli o promenama koje su se ovde

zbivale u pro{losti. Ne moè se osloboditi od misli

da nekada nije bilo ovoga manastira ovde, da je nekada imao ve-

liki broj monaha, da su u wega dolazile visoke dràvne i crkve-

ne li~nosti, ali da je bilo i vremena kada Srbi nisu smeli do-

laziti. Ove promene, draga bra}o i sestre, mogu}e su jedino Bo-

gu, kao {to su mogu}i dan i no}. Te velike promene zbivale su se

u na{oj zemqi srpskoj, a na{a dràva je bila kao gradobitni

vo}wak. îm bi nevreme prestalo i nastupilo lep{e i mirnije

vreme, vo}ke bi cvetale i donosile bogat plod. Tome vo}waku je

podobna i ova svetiwa.

Nije do sada utvr|eno kada je osnovan manastir sv. Nikole

u Dabru, nazvan Bawa. Posrednim putem se saznaje da je sv. Niko-

la postojao, kao ugledno mona{ko sedi{te, jo{ na samom po~et-

ku nemawi}ke vladavine. U Studeni~kom tipiku, pisanom od

1207. pa do 1215. godine, pomiwe se i iguman manastira svetog

Nikole - Bawe. Bi}e najverovatnije da je ovaj manastir postojao

jo{ i pre Nemawine vladavine, oko 1168. godine.

Godina 1219. je vaàn datum u istoriji manastira Bawe. Ta-

da je Sveti Sava srpski dobio samostalnost Srpske crkve i od-

redio episkopu Hristiforu sedi{te u manastiru sv. Nikole u

Bawi. Ovakvih episkopskih manastira bilo je koliko i eparhi-

ja; u wima nije bilo igumana, po{to je episkop bio stare{ina.

Nismo jo{ do{li do saznawa kakva je i kolika crkva bila

tada, kao i kolika i kakva su bila prate}a zdawa gde je Episkop

rezidirao.

Manastir je vi{e puta bio ru{en i obnavqan, najpre u 14.

pa u 16, 17. i u 19. veku. Sabrali smo se u ovu svetiwu da obele-


* Propoved u manastiru Sv. Nikole u Bawi kod Priboja, Eparhija mile-

{evska.

ìmo weno ~etvrto obnavqawe, ta~no pre sto godina, za vreme

stare{ine arhimandrita Gedeona Mari}a.

Ovde treba primetiti: kada smo se duhovno i materijalno

oporavqali, tada je ova svetiwa obnavqana. Tako je bilo i sa

drugim svetiwama u srpskom narodu, koje je pratila ista sudbi-

na. Uvek smo se tada i moralno obnavqali i preobraàvali.

Pri obnovama, na{i preci su se pitali, {ta }emo poneti kada

sutra po|emo iz ovog sveta? Da li svoje du}ane, blago svoje, telo

svoje i sve {to je oko wega? Verovali su da }e poneti samo du{u

i kwigu o delima svojim. I mi, poput wih, moramo se upitati:

{ta }emo mi poneti? Sigurno }emo poneti du{u svoju i kwigu o

delima svojim kao i oni. Istini za voqu, mi o odlasku iz ovoga

sveta, u ovom materijalisti~kom vremenu, najmawe mislimo, a

taj nam je odlazak neminovan. Od kada ova {kola pobo`nosti

postoji, o tome odlasku uvek govori i mnogi tu re~ ~uju.

Ipak da se vratim na promene napred pomenute. Ovde su na-

{i preci podigli tri crkve. Jednu Materi Bo`joj, drugu svetom

proroku Iliji, koji je ìv uznet na nebo, i tre}u svetom Niko-

li, velikom za{titniku moreplovaca i siroma{nih. Ove crkve

kao da imaju neki amanet, kao da magijskom silom privla~e sve

nas, a naro~ito na{u mlade`, na{u decu. Velike su promene i

danas, ali Bog u ovome vremenu o~ekuje i na{u promenu, po re~i-

ma apostola Pavla: �Gledaju}i u obraz Hristov, da se i mi preo-

brazimo iz slave u slavu, dok ne po~ne goreti sve srce na{e�

(2 Kor 3,18).

U svetom otkrivewu stoji i ovo: i an|elu Crkve laodikij-

ske re~e: �Ne volim te. Nisi ni vru} ni hladan, moram te izba-

citi iz usta svojih� (Otkr. 3,16). Bog ne voli da ga qubimo polo-

vi~no, nego svim srcem svojim, kao {to Bog voli nas. On je po-

slao svog Jedinoro|enog Sina � Spasiteqa, koji je za nas stra-

dao, pa i ìvot svoj poloìo. Zar to nije dokaz neizmerne quba-

vi Bo`je prema nama qudima? Zato ni vi ne moète biti i vru-

}i i hladni, nego samo vru}i. To je nauka hri{}anska, koju su

Presveta Bogorodica i pomenuti sveti propovedali, i ta je nau-

ka ostala ista i do danas. Treba da se iskreno molimo Bogu, ka-

ko ovde tako i u svojim ku}ama, i na svakom drugom mestu. Kada

smo bili deca, molili smo se: �Gospode, daj mi zdravqe, daj mi

napretka u {koli�, a kada odrastosmo, ne molimo se vi{e tako,

nego: �Gospode, daj mi ~isto srce, daj mi snage da nikoga ne mr-

164 Besede ££

zim, daj mi trpqewa�, i upu}ujemo druge molitve. Sve te moli-

tve svode se na: Daj mi Carstvo nebesko. Treba da se najpre mo-

limo ovako, a sve ostalo }e do}i kao Bo`ji blagoslov. Jedna è-

na u de~jem siroti{tu molila se ovako: �Gospode, daj mi snage da

u~inim {to vi{e dobrih dela�.

Da li je dobra ovakva molitva?

Odgovor bi bio: molitva je dobra, samo se ~uvaj da se ne po-

gordi{ dobrim delima. Kada smo pred licem Bo`jim, treba da

se molimo svim srcem; kada volimo, svim srcem da volimo; kad

se bojimo, svim srcem da se bojimo; kada verujemo u Boga, svim

srcem da verujemo, jer tako ~inimo sebe decom Bo`jom i blaè-

nima.

Osim molitve i blagodarnosti Bogu, ja bih vam preporu~io

da na dana{wi dan u~inite i jedan zavet. Taj zavet bi bio u to-

me {to }ete u budu}nosti posvetiti jo{ ve}u pa`wu verskom

vaspitawu va{ih sinova i k}eri pomaù}i time napore va{e

svete Crkve. Jer ako budu dobri pravoslavci, oni }e biti i do-

bri qudi i dobri ~lanovi svoje Crkve i Otaxbine. Na{a zemqa

i Crkva potrebuju ogromnu duhovnu i moralnu snagu e da bi od-

govorili savremenim i budu}im zadacima. Srpskoj omladini ni-

{ta ne moè dati tako veliku i duhovnu snagu kao vera wihovih

otaca. Takav na{ i wihov ìvot bi}e ugodan Bogu. Ja verujem da

je va{a èqa, kao i moja, da srpska omladina bude u prvim redo-

vima u pogledu vere, morala i karaktera.

Ja ovo èlim stoga {to du{a potrebuje preobuku ~e{}e ne-

go telo, {to se du{a brè i ~e{}e prqa nego preobuka tela. Du-

{a se moè uprqati i od ne~istih misli i èqa. Takve misli i

èqe padaju na du{u ~ovekovu kao nevidqiva pra{ina svaki

dan. Zato je hri{}aninu potrebno du{u ~istiti svaki dan, preo-

bla~iti je u ~isto duhovno ruho. Ako budete o svemu ovome raz-

mi{qali s molitvom Bogu, i ako budete ovako postupali, ima-

}ete uspeha. Oseti}ete nebesku radost u srcu, i ovo je jevan|el-

ska pouka, koja nosi naziv duhovna preobuka.

Ako tako ~inimo, na{a sveta Crkva uvek }e radosno po-

zdravqati svoju duhovnu decu jevan|elski: Raduj se, srpska poro-

dico, jer si Crkva Bo`ja u malome. Raduj se, srpska omladino,

jer }e te Bog blagosloviti qubavqu svojom, da blagovremeno

stvarate svoj dom i podiète svoj rod, taj najve}i dar od Boga.

Radujte se, srpska deco, jer Bog }e vam pomo}i da sutra budete


dobri qudi. Radujte se, zemqoradnici, jer }e vam Bog za va{

trud i znoj uzvra}ati izobiqem moralnih i materijalnih doba-

ra. Radujte se, srpski radnici i svi zaposleni, jer Bog }e vas

u~initi zadovoqnima i sa onim najmawim {to imate. Radujte se,

vojskovo|e i vojnici srpski, jer }e vas Bog u~initi vojnicima

poput svetih stratilata i an|ela, koji su obdareni mnogim da-

rovima i poslu{nim vr{ewem voqe Bo`je. Radujte se, srpski

u~iteqi, jer vas Bog postavi da budete svetlost istinita mladi-

ma, kojima ulivate znawe u hramu prosve}enosti. Radujte se, srp-

ski sve{tenici, {to vas je Bog iz �carskog sve{tenstva� uzeo i

uveo u �taistveno sve{tenstvo�, da u hramu osve}ewa osve}ujete

sebe i svakog drugog koji veruje i Bogu se moli, kome neka je sla-

va u sva vremena i u sve vekove.

Mitropolit Nikolaj

166 Besede ££

PAULINA MIS IRBI ‡ HEROJ VERE*

Posmotrite sve velike istorijske doga|aje kroz prizmu

pada, iskupqewa i vaskrsewa i razume}ete ih. Svakom

padu sleduje iskupqewe, svakom iskupqewu vaskrsewe.

Tako, nema te sile koja moè naru{iti istorijski zakon, a {ta

je drugo istorijski zakon do voqa Bo`ja.

To je znala i ova neustra{iva èna koja je sve od sebe dala

da bi vr{ila delo milosr|a Bo`jeg. Treba naglasiti, u to vre-

me nije bila samo ona koja je èlela pomo}i pravednu srpsku

stvar. Bilo ih je jo{ mnogo. Zar ona mlada bolni~arka, Engle-

skiwa, koja je do{la u Vaqevo da pomogne lekarima i obolelim

srpskim vojnicima od tifusa, nije po`rtvovana osoba? Bila je

duboko uverena da wu Bog {aqe tu da ~ini dobra dela i, kao sa-

radnik Bo`ji bude saradnik qudi, bez obzira ko su oni, kojoj na-

ciji, veri i kulturi pripadaju.

Ili, ona australijska kwièvnica Majlo Frenklin, koja

je na Kajmak~alanu i kasnije slovila re~ima: �Mila moja srpska

bra}o�. Ona je tu me|u vojnicima ~inila dobra dela, projavqi-

vala delotvornu qubav, kao i one britanske devojke koje su s

wom bile dobrotvorke. Ona pi{e: �Posledwi put pogledala sam

tu staru zemqu gde je bio postavqen na{ logor � prepuna drev-

nih uspomena, potresena od svoje novije istorije ispisane jo{

neosu{enom krvqu�. U svome delu �Ne mari ni{ta� Majlo

Frenklin odaje po{tu svima onima koji su zauvek ostali da po-

~ivaju na Kajmak~alanu, a te britanske devojke odlazile su da

na|u pogodnije mesto za pogreb wihovih tela du` kajmak~alan-

skih staza, prenose}i ambulantnim kolima posmrtne ostatke.

Tako je radila i Mis Adelina Paula Irbi, ro|ena 18. de-

cembra 1833. godine u Bajlond Holu u Engleskoj. Zavr{iv{i

{kole u svojoj ranoj mladosti, Mis Irbi se po~ela baviti nau-

kom. Mnogo se zanimala za klasi~ne nauke, a imala je naro~itu


* Propoved na parastosu u Sabornoj crkvi u Sarajevu 2006. g.

sklonost za arheologiju. Zajedno sa svojom drugaricom Xorxi-

nom Mjur Mekenzijevom uputila se 1859. godine na istok Evrope

i proputovala Nema~ku, ê{ku, Austriju, Ma|arsku, Poqsku.

Utiske sa ovog puta objavila je u Engleskoj, u kwizi Kroz Kar-

pate 1862. godine. Ciq drugog putovawa bila je Gr~ka. �Kada se

vratite iz Atine, da posetite u evropskoj Turskoj Srbe i Crno-

gorce�, savetovao ih je êh Palacki. Ove dve du{e zavolele su

narod i zapo~ele svoje veliko humano i kulturno delo.

Mis Irbi je `rtvovala srpskom narodu ne samo svoju celo-

kupnu imovinu, nego i svoj ìvot. Bila je àrke du{e pune qu-

bavi prema svim stradalnicima. Wen nervni sklop bio je bogat,

neàn i zdrav sa mnogo qubavi prema bli`wima i jakim srcem u

prsima. To je bila èna u kojoj spoqa{wi utisci lako pokre}u

odjek plemenitog zvuka. Mis Irbi je osoba ~iji je ìvot sagoreo

1911. godine u Sarajevu, ali ~ije ime ostaje da se s qubavqu spo-

miwe. Da jo{ dugo razgoreva druga srca svojim dostojanstvom i

puno}om istinskog milosr|a. Wu srpski narod veoma ceni, i za

sve u~iweno uvek joj je blagodaran bio i ostao. Izraz wenog li-

ca i sve weno pona{awe puno je mirno}e, zbiqe i dostojanstva,

i to ubedqivo{}u sve govori. Zasluìla je priznawe sviju, jer

be{e od plemenitog roda engleskog. �Kad sam do{la u Bosnu, vi-

dela sam jedan dobar i srcem veliki narod. Nesre}a toga naroda

i patwe wegovih sinova probudile su u meni ose}aj milosr|a i

ja sam odlu~ila da svoj ìvot posvetim narodu, da se ublaè te

patwe, te nesre}e�, rekla je Plemenita 1908. godine.

Punih pedeset godina radila je ta plemenita èna u najve-

}oj skromnosti i ti{ini, neumorno i predano na poqu prosve-

}ivawa srpskog naroda, na ublaàvawu bola i patwi slabih i

nemo}nih, ne àle}i ni truda ni matrijalnih `rtava, pa ni sa-

mu sebe, samo da bi {to vi{e pomogla i {to vi{e dobra u~ini-

la. Bosna i Hercegovina, Lika, Banija, Slavonija i severna Dal-

macija � svedoci su wene velike qubavi i veli~ine wene du{e,

tako da se wen lik nalazi u medaqonu ikonostasa crkve Pokro-

va Presvete Bogorodice u Kninu. O wenoj smrti u Sarajevu

1911. g. brzo se saznalo, i mno{tvo telegrama sau~e{}a primio

je engleski konzul u Sarajevu Friman.

Pomiwu}i danas ovu plemenitu Engleskiwu, srpski narod

wu nosi u svom srcu, kao {to je i ona nosila srpski narod. On je

woj i danas veoma blagodaran, {to srpski narod u biti i jeste.

168 Besede ££

Srpski narod nikada ne}e prestati da ose}a svoj dug prema

ovoj plemenitoj Engleskiwi, ali ni prema drugima koji su nam

izlazili u susret onda kada nam je pomo} svake vrste bila neop-

hodna. Ona je kao an|eo ute{iteq do{la me|u nas, zavolela nas

svojim blagorodnim srcem, ostaviv{i nama sve svoje, pa i svoj

ìvot. Neka je woj i u ovoj prilici ponovnog obznanivawa wene

li~nosti slava i hvala za sve u~iweno.

Mitropolit Nikolaj


170 Besede ££

POEMA O IZVORU @IVOTA*

Svake godine sre}emo se u ovom svetom hramu. Mi se ni-

smo sada prvi put videli, ve} se dobro poznajemo. Vi

poznajete ono {to pokre}e moje bi}e, ja poznajem ono

{to pokre}e va{e bi}e. Ono {to pokre}e i va{e i moje bi}e je-

ste èqa za ìvotom. Tu ja nalazim sebe u vama, i vi nalazite

sebe u meni. Zato kada se sretamo, ne postavqamo pitawe: �Ko

si Ti�, nego �Kuda ide{?� Ja znam da vi idete ìvotu, a i vi zna-

te da ja idem ìvotu. Mi se zajedni~ki pitamo samo za put kojim

se ide ìvotu.

Ako me|u nama do|e do prepirke, onda se ona sastoji u ovo-

me: �Ti ide{ la`nim putem koji ne vodi ìvotu�, ili ja tebi uz-

vratim: �Ti ide{ pogre{nim putem koji ne vodi ìvotu, ve} u

propast�. I mi se tu razilazimo, razjediwujemo, sve se vi{e po-

kazuje na{e neslagawe. Me|u nama se otvara provalija i sve se

vi{e razmi~e i razmi~e sve dotle dok se toliko ne udaqimo je-

dan od drugoga da se ne ~ujemo. Ja ne ~ujem tvoje re~i protiv me-

ne, niti ti ~uje{ moje argumente protiv tebe. I tako, ne ~uju}i

jedan drugoga, mislimo: ja sam pobedio!

Me|utim, ja i ti }emo umreti i tada }emo biti jedno. Tvoja

lobawa i moja bi}e zajedno. Na{e kosti }e se ispreplesti, tvoje

ruke savijati oko mojih i moje oko tvojih. Prah tvoj i moj bi}e

zajedno. Pa za{to i u ìvotu ne bismo bili jedno?

îjim smo vo|stvom ja i ti osigurani? Ko je taj koji nas

privla~i i drì? Ko je taj koji je blizu nas, a ima vi{e ìvota

od nas obojice.

Ja velim: Bog. Ti }uti{. Ja ponovo velim: Bog. Ti opet }u-

ti{.

Tako, tvoje misli nisu moje misli, i moj put nije i tvoj put.

Kada ti ide{ na zapad, ja idem istoku; kada ti ide{ severu, ja

idem jugu. Mi ne ose}amo da na svakoj toj strani sveta su posta-


* Propoved u crkvi sv. proroka Ilije u Sokocu.

vqeni straàri smrti. Mi idemo kroz ovaj ìvot i iz zasede

nas ~eka smrt. I kada umremo, kosti }e nam se sjediniti pod ze-

mqom. Pa kada se na{e mrtve kosti sjediwuju, za{to se ne bi

sjedinile i na{e misli. Za{to da smo u smrti jedno, a u ìvotu

dvoje.

Dok smo bili deca, mi smo zajedno kora~ali i nisu nam se

misli razilazile. I ja i ti smo imali u detiwstvu najbliè i

velike zvezde, na{e roditeqe. Oni imaju vi{e ìvota od nas, i

mi nalazimo svoj ìvot osiguran u wima, u wihovom ìvotu.

Dok smo stajali pred roditeqskim o~ima, ose}ali smo sigur-

nost i iz na{e du{e se iseqavao strah i sumwa. Pra}eni o~ima

na{ih roditeqa, prkosili smo mnogim opasnostima, a kada bi-

smo znali da je lice na{ih roditeqa okrenuto od nas, ni mi se

ne bismo usudili prkositi mnogim opasnostima. Pogled na{ih

roditeqa useqavao je u na{u du{u mir i spokojstvo; wihova

briga o nama podizala je na{a srca; wihova qubav prema nama

oplemewivala je na{e misli; wihov jedan glas bio je dovoqan

da, kao truba Arhan|ela, oìvi sav zamrli ìvot u nama.

Do|e li rat, mi se ~vrsto drìmo roditeqskog skuta i sa

sigurno{}u upiremo svoj pogled u roditeqe. Pomra~i li se kad-

god ~elo od pitawa: Da li je ìvot bezbedan ili je on samo pri-

zrak prave smrti � setimo se samo na{ih roditeqa i to pitawe

re{avamo u korist ìvota. Ako ponekad na{ mali i mladi ì-

vot ose}amo nesigurnim, mi ga sjediwujemo sa ìvotom rodite-

qa i odmah odva`no kora~amo napred. I tako, slobodu i ìvot

nalazimo u roditeqima. Mi se u tom zlatnom dobu na{eg ìvota

ose}amo kao pliva~ na vodi koga neko pridràva konopcem sa

obale. Ne bojimo se ni~ega plivaju}i, jer znamo da }e nas u slu-

~aju opasnosti neko privu}i obali i spasti.

Me|utim, kad smo sada iznad roditeqa, kada smo odrasli,

prijatequ moj, ko moè osnaìti ìvot na{ kada smo slabi, ko

}e ga osvetliti kada potamni, pod ~ije okriqe da se nastanimo

ja i ti kada nastanu radovi, bure, udare bolesti? U kome da na|e-

mo mo}nog saveznika kada se smrt nadnese na na{u glavu? Gde

plivamo po beskrajnoj pu~ini i ko nas pridràva sa obale da ne

potonemo?

Ko je onaj ko je zamenio roditeqe iz na{eg detiwstva? Ko

je onaj ko je sada blizu i ima vi{e ìvota od nas?

172 Besede ££

Ja velim: Bog. Ti }uti{. I ja opet ponavqam: Bog. A ti i

daqe uporno }uti{.

Ti misli{ da u na{em ìvotu Bog ne igra nikakvu ulogu.

Ti misli{ da samo bogatstvom moèmo osigurati svoj ìvot. Ja

te vidim kako se ùri{ da stekne{ mnogo bogatstva. Kupuje{

imawe za imawem, zida{ ku}u za ku}om, puni{ kasu novcem. Tvo-

ja kosa mewa boju, lice postaje grubqe, telo gubi oblik i sve te

opomiwe da se pribliàva{ zahodu, no ti ~ini{ jedno te isto,

slaè{ dinar na dinar. Ti ih slaè{ i razmi{qa{ koliki bi

to bio stub kada bi ih pore|ao jedan na drugi?

No ja ti kaèm: ma koliko bio visok taj tvoj stub od dina-

ra, on ne moè dota}i nebo ni ve~ni ìvot, jer se zlatnim, sre-

brnim ili gvozdenim lestvicama ~ovek ne vezuje ze nebo, nego

uzvi{enim mislima i dobrim delima.

No ti ~ini{ isto i daqe. Razmi{qa{: koliko bi trebalo

da bude debeo ovaj zid od mojih dinara, koji bi opasivao mene i

moje stawe, pruào sigurnost i uìvawe?

A ja ti kaèm: ma koliko bio taj tvoj zid debeo, on ti ne}e

pruìti sigurnost od stradawa i smrti. Ako stradawe tvoje ne

do|e spoqa, ono do|e iznutra, iz tebe samoga, i smrt ako ti ne

do|e spoqa od siroma{tva i razbojnika, do|e iznutra od staro-

sti tvoje i prolaznosti.

A ja opet velim: ti ne osigurava{ svoj ìvot, ve} sredstva

za ìvot. Ne varaj se: dok raste tvoje bogatstvo, ne raste sa wim

uporedo i tvoj ìvot, kao {to jedno drvo ne raste vi{e ukoliko

si mu stavio vi{e podupira~a pod grane. Pa u ~emu je ili u kome

je taj ogromni duboki izvor ìvota? U novcu i u drugim materi-

jalnim bogatstvima nije! To vidim i saznajem, jer materijalno

blago ima mawe ìvota nego ja, jer bogatstvo je jedna stvar ukraj

ìvota, jedan kamen kraj izvora.

Kada me neko danas pita: �gde je izvor ìvota?� � ja rado-

sno odgovaram: u Bogu, u Bogu, nesumwivo u Bogu.

Gle, i mene i tebe pitaju mnoga bra}a oko nas: Znate li nam

kazati: ko je onaj ko jedini osigurava ìvot na{? Ko je onaj ko

ima dovoqno ìvota da bi i nama dao? Da bi i na{u è| gasio?

Ja velim: Bog. A ti }uti{. Ja opet velim: Bog. A ti opet

uporno }uti{.

U tvojim mislima ima malo mesta za Boga. Zato je u tebi

malo ìvota, jer je Bog ìvot. On ne traì vi{e ìvota van se-


be, jer je sav ìvot u wemu. Ja i ti moramo traìti vi{e ìvota

iznad sebe, jer posedujemo samo po jedan deli} ìvota u sebi. Ja

ti kaèm: ìvot je jedan i nevidqiv kada ga Bog posmatra, a u

delovima se predstavqa meni i tebi kada ga mi posmatramo sa

na{eg malog i ograni~enog horizonta. Ja i ti moramo traìti

ìvot tamo gde ga vi{e ima, a ne u zlatu, srebru i u drugim ma-

terijalnim stvarima. U Bogu, jedino u Bogu, moramo ja i ti tra-

ìti vi{e ìvota, jer je Bog izvor ìvota. Svi drugi izvori su

zamu}eni i mogu presu{iti.

Jesmo li ja i ti èdni ìvota? Jesmo, nesumwivo � odgova-

ramo u glas. Ja i ti se moramo uzvisiti do onoga koji je blizu

nas, no vi{i od nas. Da li sme{ i izgovoriti ime wegovo? Ja

smem.

Ja velim: Wemu je ime Bog. Ti }uti{. Ja opet velim: Wemu

je ime Bog. A ti opet uporno }uti{. Za{to?

Kada bi se sjedinile na{e misli, kao {to }e se na{e mrtve

kosti sjediniti, ti bi progovorio i izgovorio sa mnom wegovo

ime: Bog.

Ja i daqe tvrdim: Tvoje misli nisu moje misli.

U wima ima malo mesta za Hrista, a Hristos je vo| ìvotu.

Wegov ìvot nije deo, no celina. Wegov ìvot je bio sjediwen

sa ìvotom Oca Wegovog. Zato je on mogao zapojiti ìvotom

one koji su ìvot traìli. Jo{ u stara vremena, pre Wegovog

dolaska, uspunio je ìvotom sve starozavetne pravednike, prao-

ce, proroke i sve one koji ga oseti{e kao ìvotodavca. Na stu-

dencu Jakovqevom kod Sihema èni Samarjanki re~e: �Kada bi

ti znala ko je taj koji ti govori: daj da pijem, ti bi traìla od

Wega, i on bi ti dao vodu ìvu od koje se ne èdni doveka, i po-

sta}e izvor vode ìve koja te~e u ìvot ve~ni� (Jn 4,10.14).

Te iste re~i Hristos danas ponavqa meni i tebi. On govo-

ri o onome {to ja i ti najvi{e èlimo, o jednom velikom i osi-

guranom ìvotu, trajnom i nepresu{nom. O vodi ìvoj, koja do-

lazi iz izvora ìvota. Hristos jedini moè osigurati na{ ne-

sigurni ìvot, produìti na{ zemaqski ìvot, otkloniti

strah od smrti, jer on jedini osigurava ìvot posle smrti. Tre-

ba sve poveriti Bogu, Ocu nebeskom i treba sliti svoj ìvot sa

ìvotom wegovim. To je u~ewe Wegovo. To je u~ewe Crkve wego-

ve i svih svetiteqa Wegovih koji svoj ìvot sjedini{e sa wego-

vim ìvotom.

174 Besede ££

Da li ja i ti moèmo, pitam te posledwi put, danas verova-

ti i imati jaku voqu da zajedno kre}emo u jednoj misli?

Moèmo, ja velim. Ti }uti{.

Ja velim: moèmo. Ti opet }uti{.

Pitam te za{to }uti{ kada cela vasiona govori da moè-

mo. îm sunce jutrom izgreje, govori o Bogu. Zvezde u ve~erwem

sumraku veli~aju Boga. Oslu{ni travu u poqu, pogledaj mravi-

wak pod nogama svojim kako gromoglasno govore o Bogu. Za{to

ti }uti{ kada mawe stvari od tebe govore? Oslu{ni minula po-

kolewa qudska � ~u}e{ i ona govore: mi nismo umrli, mi ìvi-

mo, zato {to i Otac na{ nebeski nikada ne umire.

Svetiteq kome je posve}ena ova crkva, sveti prorok Ilija,

jo{ nije okusio smrt, ve} se ìv na osewenim kolima uznio na

nebo. Zar ti on jo{ gromovitije ne govori da na nebu ìve poje-

dini i u qudskim telima? Za{to ti }uti{ kada i ìvi i mrtvi

govore o Onome u koga ti ne}e{ da poveruje{ i ime wegovo po-

mene{? Oslu{ni budu}a pokoqewa koja }e do}i iza nas. Oslu-

{ni i ~u}e{ gde vele: mi se nalazimo u dubini ìvotnog izvora,

no mi }emo uskoro izbiti na povr{inu, mi dolazimo. Za{to }u-

ti{ ti kada i jo{ nero|eni govore? Oslu{ni najzad du{u svoju,

gle i ona }e ti re}i: ja nisam sama, jo{ neko, ve}i od mene, ìvi

sa mnom.

Sjedinimo se i u mislima i uverewima kao {to nam se po-

gledi sjediwuju i recimo Bogu zajedno: O~e na{ veliki, koji si

na nebesima i na zemqi, i koji oìvquje{ i nebesa i zemqu, mi

predajemo duh na{ i tela na{a i ìvot na{ u tvoje ruke. Mi

ne nalazimo nigde bezbednosti ìvotu svome do u Tebi. Bez Te-

be mi smo mrtvi i kada ìvimo, s tobom smo ìvi i kad umire-

mo.

Gospode, ~ije misli pale nova srca, pomisli na nas, decu i

sluge Tvoje kada se i ìvot po~ne da gasi u nama. Tebi slava i

hvala. Amin.


176 Besede ££

TAKOV NAM ARHIJEREJ PODOBAJET*

Ko }e iza}i na Goru Gospodwu! Ko }e stati na

svetom mestu Wegovom? Onaj ko je nevinih ruku

i ~ista srca, ko ne uzima du{u svoju uzalud i ne

kune se la`no bli`wemu svome? On }e dobiti

blagoslov od Gospoda i milost od Boga Spasa

svoga.

(Ps 23,3-5)

Ovim (molitvenim) zajedni~arstvom danas uzdignimo sr-

ca na{a Nebeskom Caru da ne okrene lice svoje od nas,

nego da se s Wim oja~a sveti savez na{ koji je Duh We-

gov sklopio s nama. Uzdignimo venac slave Wegove koliko vi{e

moèmo, venac koji je spleo dobro~instvom sveti sve{tenomu-

~enik Platon, episkop bawalu~ki. Da se jo{ vi{e me|usobno

sjedinimo pred kivotom wegovim, i qubavqu Bo`jom izliju

obilni darovi Duhom Svetim na nas. Neka danas, i svagda, u sr-

cima na{im bude mesta za poruku Svetoga: �Postaraj se da se po-

kaè{ vaqan pred Bogom, trudbenik koji se nema ~ega stideti,

jer pravo upravqa re~ju istine� (sr. 2 Tim 2,15).

Danas smo pod omoforom novoprosijav{eg episkopa Pla-

tona. Za ovaj veliki Bo`ji dar proslavqenosti svetog neophod-

ne su na{e molitve zahvalnosti Bogu Promislitequ, Presvetoj

Majci Bo`joj i srpskim svetiteqima, ne radi Svetoga nego radi

nas. Ovaj Bo`ji blagoslov je izuzetan i naro~ito vaàn u ovom

smutnom vremenu.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, shod-

no Bo`joj re~i i ovla{}ewu: �[to sveète na zemqi, bi}e sve-

zano na nebu� (Mt 18,18), uvrstio je u red svetih: Petra (Zimo-

wi}a) mitropolita dabrobosanskog, Joanikija (Lipovca) mitro-

polita crnogorsko-primorskog, Dositeja (Vasi}a) mitropolita


* Slovo na praznik sve{tenomu~enika Platona Bawalu~kog odràno u

Bawa Luci.

zagreba~kog, Savu (Trlai}a) episkopa gorwokarlova~kog, Pla-

tona (Jovanovi}a) episkopa bawalu~kog, Rafaila (Mom~ilovi-

}a) igumana manastira [i{atovca, Branka (Dobrosavqevi}a)

paroha vequnskog, \or|a (Bogi}a) paroha na{i~kog i Vuka{i-

na iz Klepaca kod âpqine. U imenoslovu svetih Srba danas

ima 76 svetih. Me|u wima su 21 vladarskog reda, 28 iz reda cr-

kvene jerarhije, 6 svetih svetovwaka, a 21 su mu~enici, ispoved-

nici i prepodobni. Sigurno, ovaj broj je ve}i i samo Premilo-

stivi Bog zna koga je sve proslavio srpskom narodu.

Episkop Platon, imenom na kr{tewu Milivoje, ro|en je

29. septembra 1874. u Beogradu od oca Ilije Jovanovi}a, Tre-

biwca, i majke Jelene iz Fo~e. Kr{ten je u Vaznesenskoj crkvi u

Beogradu, koja se tada zvala vojni~kom crkvom. Zamona{en je

kao u~enik tre}eg razreda Bogoslovije Svetog Save u Beogradu

1895. g. i na postrigu dobio ime Platon. Wegovo {kolovawe te-

~e od Vrawa preko Ni{a i Beograda sve do Moskve, gde zavr{a-

va Moskovsku duhovnu akademiju 1901. godine.

U ìvotu Svetoga moè se pratiti ~itav niz zna~ajnih me-

na i trauma kakve Bog izabranima {aqe. Ovog ~oveka blagoslo-

venog i nesalomqivog duha progoni{e neprijateqi wegove Cr-

kve i naroda. Sva ta progonstva okon~a{e se upravo ovim

Bo`jim delom proslavqawa i uvr{}ewa u red svetih Bo`jih

qudi. U svemu tome opaà se stvarna sila wegove oblagoda}ene

vere u Boga, odanost svetom Pravoslavqu i sve{tenosluèwu.

Bogo~e`wivom du{om stalno je tragao za Hristom, koji je pri-

sustvo Istine u ovom svetu i u wegovom ìvotu.

Mi imamo skromno mi{qewe, danas pred svima vama Bogom

blagoslovenima, da je do{ao ~as, � kako se to u pro{losti kroz

razna stradawa ose}alo u srpskom narodu, � da }e zasijati sve-

tlost novomu~enika srpskih, Troji~nim Bogom u Crkvi na{oj

pravoslavnoj, da pravoslavne hri{}ane ~uva i utvr|uje u pravo-

slavnoj veri, a nevernike da promeni. Svetoota~ki pravoslavni

duh jo{ vi{e }e nas obnoviti odstradavawem svetih vrlina i

svetim ve`bama u postu, molitvi i bratskoj qubavi prema svoj

deci Bo`joj. Ove vrline }e se jo{ vi{e zasijati i u~vrstiti u

srcima pravoslavnih Bawalu~ana i {ire, pre svega, preko Sve-

tog Save i Svetog Simeona, kao i svetog sve{tenomu~enika

Platona, pred ~ijim kivotom danas stojimo i u mislima merimo

sebe pitaju}i: �Gospode, koliko smo sli~ni wemu?� Mi se moli-

178 Besede ££

mo Gospodu i svetom Platonu da se srpski narod o~uva naro~ito

smirenoumqem, mudro{}u, pravedno{}u i u pravdi pravoslav-

noj.

Ovom re~i èlim u najkra}im crtama oìveti uspomenu na

ovog vrlog Arhijereja, kod sve{tenstva i pastve Eparhije bawa-

lu~ke, i daleko vi{e od toga. Zidao je i nije se bojao ni vreme-

na, ni ki{e, ni vetra, ni mraza, ni bombi, ni granata, niti ika-

kve sile razorne. On stoji iznad svakog ruèwa i svake smrti.

Samo se u mislima povra}am na wegove savremenike, pastvu i

sve{tenstvo, wegovu produ`nu ruku u narodu i {ire.

Zidao je svoju rajsku piramidu i mirisao miomirom vere

Hristove, di{u}i qubavqu nebeskom i nadahnu}em Svetoga Du-

ha. To je sobom i u sebi nosio, pokazivao svojoj pastvi i sve-

{tenstvu Bogo~oveka koji je rekao: �Carstvo moje nije od ovoga

sveta� (Jn 18,36); �Ko ho}e za mnom da ide i bude moj u~enik, ima-

}e nevoqe u svetu� i jo{ �U~ini nas kao careve i sve{tenike

Bogu i Ocu svome� (Otkr 1,6).

Sveti je u~io sebe i pastvu svoju: �Boqe je `rtvom zadobi-

ti Carstvo nebesko, nego lukavstvom carstvo zemaqsko�. Nema

lukavstva na zemqi ni u paklu koje moè nadmudriti nebesku

Mudrost. O tome sveti Platon uverqivo govori: �Dok se ubice,

ti mali i ni{tavni qudi, raduju ne~ijoj telesnoj nemo}i i smr-

ti, dotle Bo`ja Mudrost wihovu ludost i bezumqe pretvara u

veliku nebesku radost. Kad protivnici pobedonosno kli~u po-

hvalama svome bezumqu, svoje prividne dobitke neminovno upi-

suju u Bo`je dobitke, a sebi obavezno upisiju potpune gubitke.�

Ko zna koliko se puta u ovom svetu desilo to kada se oholi ruga-

ju golorukoj vojsci Hristovoj, i iznena|uju svojoj uàsnoj nemo-

}i. Oholi, ti izvori svih zala, uvek doìvquju neo~ekivano po

wih ono negativno, a sveti qudi svagda ono pozitivno. Mudrost

nebeska, tj. Bog, u borbi sa svojim neprijateqima i protivnici-

ma daje im sva preimu}stva povla~e}i se pred wima, a na kraju

ih razvejava kao plevu.

Bo`ji pruti}i lome protivni~ko èlezo. Zamah ruke We-

gove (Bo`je) vra}a oblake od strela nazad u strelce. Samom po-

mi{qu svojom Bog podiè i uzvisuje male. U Bo`jem dahu je neo-

doqiva sila i u Wegovoj re~i je neugasiva svetlost. U ruci We-

govoj su svi krajevi sveta i ona se nadnela nad rod qudski kao

majka nad ~edom u kolevci.


Ko se moè usprotiviti Bogu i ìv ostati? A On, u ~a{u

slobodnih naroda dodaje gor~ine, a u ~a{u porobqenih meda.

Dodaje i jedno i drugo s merom, da lek ne bi postao otrov. On

qubi one koji mu sluè i nadme}e se u sluèwu sa qubimcima

svojim. Niko od stvorenih ne moè ga nadigrati, nadja~ati i

nadsluìti.

Blago ~oveku, � i me|u takvim svetom sve{tenomu~eniku

Platonu, � koji se privoli Bogu, toj nebeskoj Mudrosti, Bogu

ìvom, Caru Nebeskom. Preko svetih qudi Bog proslavqa i

drugu decu svoju, u~i ih putu koji vodi u ìvot, ka Nebeskom Je-

rusalimu, u �svetiwu nad svetiwama�.

Tako, svetom sve{tenomu~eniku Platonu Gospod bi zasta-

va wegove slave i ugleda. Uzvisi ga u nebesa, i tako se tek sav

vidi u svoj veli~ini i krasoti svojoj. Pravednici Bo`ji uvek

pod jednom zastavom vojuju za odbranu i proslavqawe napadnu-

tih i nemo}nih: �Jer je wima ìvot Hristos, a smrt dobitak�

(sr. Flp 1,21), a nama i pre i sada poru~uje Sveti: �Za va{ na-

predak i radost u oblagoda}enoj veri, neka se va{a pohvala u

Hristu Isusu umnoì i preko mene� (sr. Flp 1,25-26).

Neka bi sveti sve{tenomu~enik Platon, sa svima ostalim

srpskim svetiteqima i stradalnicima na putu pravde, uneo novu

blagodatnu svetlost u ìvot srpskog naroda i srpske dràve. Ne-

ka bi Duhom Bogo~oveka naro~ito oblagodatio decu � mladost

na{u srpsku pripremiv{i ih za predstoje}a vremena. Neka bi, uz

pomo} svetiteqa Platona, srpska sloga spasla nas u ovom svetu i

pripremila nas za onaj nebeski svet Bo`ji, gde nema ni tuge, ni

bola, ni àlosti, nego stalno bitisawe i proslavqawe Tvorca

neba i zemqe. Daj Boè da ova duhovna veza u srpskom narodu jo{

vi{e oja~a i za ve~ita vremena o~uva, kao {to su je ~uvali i sa~u-

vali na{i sveti preci. On (Sv. Platon) je kao duhovna piramida

na duhovnom temequ zasnovan, duhom postrojen, duhom ukra{en,

duhom utvr|en i duhovnom carstvu namewen. On (Sv. Platon) je

postavio sebe na najtvr|em temequ � Gospodu Hristu. Tako, da-

kle, wegovim zastupni{tvom ni mi nismo tu|inci i do{qaci u

Crkvi, �nego doma}i Bogu, nazidani na temequ apostola i proro-

ka, koji je kamen od ugla sam Gospod Hristos, na kome sva gra|evi-

na sastavqena raste za Crkvu svetu u Gospodu, na kome }ete se i

vi sazidati za stan Bo`ji� (Ef. 2,19-22), po re~ima sv. apostola

Pavla.

180 Besede ££

TRI KAPADOKIJSKA SVETILA*

Danas Pravoslavna Crkva proslavqa tri velika sveti-

teqa, u~iteqa, jerarha, bogoslovska pisca i mislioca.

Ovaj praznik je ustanovqen u ¤£ veku i od tada se ova

tri Arhijereja proslavqaju zajedno, imaju zajedni~ku slu`bu,

mada se u mesecu januaru pojedina~no proslavqaju: Sveti Vasi-

lije Veliki 1. januara, Grigorije Bogoslov 25. januara i Jovan

Zlatoust 27. januara po starom kalendaru, a ovaj, zajedni~ki pra-

znik se proslavqa 30. januara po starom kalendaru, a 12. februa-

ra po novom.

Vaqa naglasiti da je Sveti Jovan Zlatoust svojom re~ito-

{}u i slatkore~ivo{}u prevazilazio sve mudrace i govornike

svoga vremena. Isto tako, dubinom i jasno}om svojih misli nad-

ma{ao je sve u~ene qude. On je, kao niko drugi, tako sjajno obja-

vio i protuma~io Sveto Pismo, doprinev{i veoma mnogo propo-

vedi Hristovog Jevan|eqa. Ovaj zlatore~eni Svetiteq postade

veoma veliki, a svojim svetim ìvotom i bogomislijem nadma{i

sve vrlinske qude. Be{e izvor qubavi i milostivosti, sav obu-

zet bratoqubqem i poukama. Poìve 63 godine. Zovu ga zlat-

nom trubom Pravoslavqa, a umro je u izgnanstvu u jermenskom

selu Komanu. U Carigrad je prenesen 30 godina posle smrti, ali

sve dok car Teodosije Mla|i nije napisao pismo u ime svoje maj-

ke Evdoksije i u weno ime zatraìo opro{taj od Svetiteqa,

kov~eg sa wegovim svetim telom nije se mogao pomeriti. Tek ka-

da je carevo pismo poloèno na wegovo sveto telo, kov~eg je po-

net i prenet u Carigrad i poloèn u negda{woj rezidenciji we-

govoj u hramu Svetih Apostola. Kada je sve to obavqeno, ~ule su

se iz wegovih usta re~i: Mir svima, a car je u ime svoje matere,

koja je Svetiteqa oterala u izganstvo, ponovo zatraìo opro-

{taj re~ima: �Dok ja ìveh vremenskim ìvotom, pakost ti u~i-

nih, a sada kada ti ìvi{ besmrtnim ìvotom, budi koristan


* Beseda u manastiru Krki na Sveta Tri Jerarha 2005. godine.

du{i mojoj. Slava moja pro|e, a ni{ta mi ne pomoè, pomozi mi

ti, o~e, u slavi tvojoj, pomozi mi pre nego {to budem osu|ena na

Sudu Hristovom.� Krsta{i su ga iz Carigrada odneli na Zapad

i pre nekoliko meseci patrijarh Vartolomej je od pape Jovana ££

dobio wegove svete mo{ti i ponovo ih preneo u Carigrad, gde su

i ranije po~ivale, kao i mo{ti svetog Grigorija Bogoslova koga

tako|e danas proslavqamo.

Sveti Vasilije Veliki je bio visokog rasta, isposnik, cr-

nomawast i bled. Odavao je utisak misaonog ~oveka koji bdi nad

sobom. Po svome obrazovawu prevazilazio je ne samo mudrace i

nau~ewake svoga doba, nego i one iz starih vremena. Bio je izu-

~io sve nauke i potpuno wima ovladao. I ne samo to, nego podvi-

`ni~kim ìvotom ste~e boànsku filosofiju i uzdiè se do

bogovi|ewa. Zbog toga bi posve}en za episkopa i upravqa{e po-

verenom mu eparhijom osam godina i pre|e Gospodu svome. Veli-

ki je pobornik Pravoslavqa, velika lu~a moralne ~istote i

revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojiteq i

stub Crkve Hristove. Zaista je zasluìo zvawe Veliki. U cr-

kvenoj slu`bi naziva se �p~elom Crkve Hristove�, koja nosi

med vernima i svojom àokom bode jeretike. Kao i Zlatoustova,

tako su sa~uvana i Vasilijeva mnoga pisana dela: bogoslovska,

apologetska, podvi`ni~ka i kanonska. Poìveo je svega 50 godi-

na.

Sveti Grigorije Bogoslov je bio milolik ~ovek, pogleda

blaga. O wemu bi se u najkra}im crtama moglo re}i ovo: ako bi-

smo zamislili ~oveka koji bi bio oduhovqeni i ìvi stub, sa-

gra|en od svih vrlina, onda je takav bio sveti Grigorije Bogo-

slov. @ive}i svetim i svetlim ìvotom, on dostiè takve visi-

ne bogovi|ewa i bogoslovqa da je svojom mudro{}u pobedio sve

u nauci i dogmatima vere. Zato je, pored svetog Jovana Bogoslo-

va, pisca ~etvrtog Jevan|eqa, dobio ime Bogoslov. Sastavio je

mnogobrojna bogoslovska dela. Bio je vladika u Carigradu, na

poziv cara Teodosija Velikog, a kada su nepobo`ni i moralno

neodgovorni qudi � na saboru u Carigradu � po~eli napadati

ga, on napusti presto i povu~e se u svoje rodno mesto Nazijanz,

sa re~ima: �Ne mogu nas li{iti Boga oni koji nas li{avaju pre-

stola�. Poìveo je 80 godina bave}i se pisawem. Pogreben je u

svome rodnom mestu Nazijanzu, ali su mu kasnije svete mo{ti

182 Besede ££

prenete u Rim, i kao i mo{ti svetog Jovana Zlatousta, pre neko-

liko meseci vra}ene su u Carigrad.

Ove tri bogoslovske li~nosti uìvale su veliki ugled u

Carigradu, pa su se neki u~eni i vrlinski qudi po~eli baviti

wima, te se podeli{e na tri grupe: vasilijane, grigorijane i jo-

vanite. Ta podela je uzimala sve vi{e maha, ali je okon~a epi-

skop Jovan evhaitski, ~ovek vrlo poboàn i svetoga ìvota. On

imade u snu viziju u kojoj mu se svaki od trojice svetiteqa javi

pojedina~no, a zatim sva trojica zajedno, i reko{e mu: �Mi smo

jedno u Boga, kao {to vidi{, i ni{ta nema u nama protivre~no,

nego smo svaki u svoje vreme, pobu|ivani Duhom Bo`jim, pisali

razne kwige na spasewe qudima. I ~emu nas je u~io Duh Sveti,

to smo i predavali qudima radi wihovog spasewa. I me|u nama

nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednoga spomene{, odmah su i

druga dvojica tu. Zato naredi da se prestanu deliti oni koji se

spore oko nas.� Rekav{i to, svetiteqi opet uzi|o{e na nebo,

blistaju}i neiskazanom svetlo{}u. Episkop Jovan re{i spor i

umiri narod, jer be{e ~ovek ~uven po vrlini, i wegova re~ ima-

|a{e silu i ubedqivost.

Bogoslovija u manastiru Krki je pod duhovnim pokrovi-

teqstvom svetih Jeraraha. Danas je Krsna slava ove {kole, pa

smo do{li iz Fo~e i Sarajeva da se Bogu i Svetima pomolimo za

dobro i napredak ovog bogoslovskog u~ili{ta, i neka bi dao

Bog da svi u wemu preuspevaju u slavi Bo`joj i savla|ivawu gra-

diva, da u~enici budu dostojni zvawa �bogoslov� koje jedino tri

li~nosti u Pravoslavnoj crkvi imaju: sveti Jovan Bogoslov, sve-

ti Grigorije Bogoslov i sveti Simeon Novi Bogoslov.

Neka je svima od Boga i Svetih Jeraraha blagoslovena Kr-

sna slava na mnogo godina! Boè daj i blagoslovi, a sveti pro-

rok Isaija re~e: �Deca se more i sustaju i mladi}i padaju; ali

koji se nadaju Gospodu dobijaju novu snagu, podiù se na krilima

kao orlovi, tr~e i ne sustaju, hode i ne umaraju se� (Is 40, 30-31).



184 Besede ££

PREDAVAWA

JAVQAWE GOSPODA ISUSA HRISTA@ENAMA MIRONOSICAMA PO

VASKRSEWU

Greh u ~oveku je nakaza i stra{ilo. On je veliki kon-

trast bogolikom bi}u ~ovekovom. Da li je uop{te mogu-

}e to sjediniti? Ne. Pa ipak, otkako je ~ovek odlutao

od raja, postao je dobrovoqna labaratorija greha. Greh je reka

koja se uliva u sveogweno jezero. To je odvajawe od Onoga koji je

bez greha. Greh je smrt. Greh i smrt su dve istovetne pojave, kao

{to su bezgre{nost i ìvot jedno te isto. Greh nikad nije sam,

ve} je uvek sa smr}u i |avolom. Ovo trojstvo je nedeqivo. Spasti

se zna~i odvojiti se od ovog prete{kog trojstva.

Da li je ~ovek sam mogao spasiti sebe od greha, smrti i |a-

vola? Onako kao {to ga je neko (|avo) uveo u greh, tako ga je Ne-

ko morao osloboditi. Gospod Hristos je jedini Spasiteq roda

qudskog. U{av{i u ovaj svet, Gospod Hristos je u{ao u bezbroj

greha, uzeo ih na sebe: prikovan na krst, prikovao je grehe na{e;

sahrawen u grobu, sahranio je grehe na{e ostaviv{i ih u paklu,

ve~nom carstvu smrti. I vaskrsao je Bezgre{ni iz groba, izneo

telo na{e iz carstva ropstva i tame. Ko bi drugi mogao izvoje-

vati tu pobedu ako ne Bezgre{ni? Ovo nam potvr|uje vascelo

~ove~anstvo do Hrista.

Vaskrsewe Hristovo saìma potpuno spasewe. Ono je Vas-

kresewe time {to je ujedno i pobeda nad smr}u, grehom i |avo-

lom. U ~emu je celo Jevan|eqe? U Vaskrsewu! Zato je Gospod

Hristos jedini Spasiteq kao i jedini Vaskrsiteq na{. Razume

se, Vaskrsewu prethodi krst, raspe}e, umirawe.

Vaskrsewe je istorijski fakt, stvarnost. Kad je to tako,

onda je spasewe osigurano svakom ~oveku i svim qudima. Da li je

ta stvarnost posvedo~ena, vi|ena, opipana, proverena? Da, jer u

istoriji roda qudskog ni{ta tako sna`no nije posvedo~eno kao

Vaskrsewe Hristovo, i ni{ta tako o~igledno pokazano, i tako


svesrdno dokazano, i tako silno posvedo~eno i propovedano. To

je stvarnost koja se iz roda u rod, iz veka u vek, neprekidno pre-

daje kao ìvi ìvot, koji se izliva iz Vaskrslog Gospoda, i

kroz Svete Apostole i Svete Oce {iroko i duboko razliva i

preliva u sve hri{}ane iz veka u vek. Ono se neprestano doì-

vquje me|u hri{}anima kao su{tina i sadrìna wihovog ìvo-

ta. Hri{}anstvo se zasniva na Vaskrslom Bogo~oveku Hristu.

Da Hristos nije vaskrsao, jevan|eqe bi bilo mrtvo slovo na pa-

piru. Hri{}anstva ne bi bilo, a bilo bi nekog filosofskog

u~ewa poput sokratovskog, platonovskog, kantovskog, bergso-

novskog. Samo Hristos ve~no ìvi i daje sile te nadahwuje na

apostolstvo Apostole, na mu~eni{tvo Mu~enike, na podvi`ni-

{tvo Podvi`nike, na ispovedni{tvo Ispovednike, na jurodstvo

Jurodive, i tako redom iz dobrodeteqi u dobrodeteq.

Kaè Sveti Apostol: �Ovoga Isusa vaskrse Bog ~emu smo

svi mi svedoci� (Dap 2,32), �Na~elnika ìvota ubiste kojega

Bog vaskrse iz mrtvih ~emu smo mi svedoci� (Dap 3,15), �Ubi{e

Ga obesiv{i ga na drvo, ali Ga Bog tre}i dan vaskrse i u~ini da

se on javi..., nama koji smo s Wim po Wegovom Uskrsnu}u iz mr-

tvih jeli i pili� (Dap 10,39-42). Ova mesta nepobitno svedo~e o

Wegovom Vaskrsewu i javqawu. Veli bogore~iti Luka: �U toku

vi{e dana On se javqa{e onima koji s Wim otido{e iz Galileje

u Jerusalim, koji su sada svedoci Wegovi pred narodom� (Dap

13,31), a Mariji Magdalini i drugoj Mariji re~e: �... idite te ja-

vite bra}i mojoj (Apostolima), neka idu u Galileju, i tamo }e

me videti� (Mt 28,10).

Da bi nam bila jasna slika javqawa, moramo se dota}i raz-

lika kod jevan|elista pri opisu javqawa Mironosicama.

Svi nam jevan|elisti pripovedaju kako su ène Mironosi-

ce do{le na grob Isusov, na{le prazan grob i ~ule re~i an|ela

da je Hristos vaskrsao. Izve{taj o javqawima nalazimo kod: Mt

18,1-11; Mk 16,1-11; Lk 24,1-12 i Jn 20,10-18. Svi jevan|elisti

ovim opisom daju jednu celinu koja ima ove delove:

1. An|eo otvara grob Isusov (Mt 28,2-4);

2. @ene dolaze na grob Isusov i nalaze prazan grob (Mt

28,1; Mk 16,1-4; Lk 24,1-4; Jn 20,1);

3. Marija pri~a o Vaskrsewu Petru i Jovanu (Jn 20,11-18);

4. An|eo javqa ènama da je U~iteq vaskrsao (Mt 28,5-8;

Mk 16,5-8; Lk 24,4-8);

188 Besede ££

5. Petar i Jovan pose}uju grob. Marija Magdalina vidi pri

drugoj poseti grobu An|ela, a potom i Gospoda (Jn 20,14-18; Mk

16,9);

6. Gospod Hristos se javqa ostalim ènama.

Ovde prime}ujemo da svi jevan|elisti ne spomiwu sve ~i-

wenice. Mnogi smatraju da tu postoji protivre~nost me|u wima.

Ako ima razmimoilaèwa izme|u jevan|elista, pokaza}emo eg-

zegezom. Ako neki od jevan|elista isti~u jedwu radwu, deo ili

elemenat neke radwe vi{e od ostalih, to izvire iz samog karak-

tera Jevan|eqa.

Postavqa se pitawe: kad su Mironosice do{le na grob?

Prva razlika koja pada u o~i jeste odre|ivawe dana i ~asa dola-

ska èna na grob Isusov. Matej vreme dolaska ozna~ava re~ima:

�A po{to minu subota, na osvitku prvoga dana nedeqe, do|o{e

Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob� (Mt 28,1).

Isti momenat jevan|elist Marko opisuje ovako: �I vrlo rano u

prvi dan nedeqe do|o{e na grob, oko izlaska sunca� (Mk 16,2).

Luka tako|e blagovesti dolazak èna Mironosica: �A u prvi

dan nedeqe, vrlo rano, do|o{e na grob i doneso{e mirise {to

ih pripravi{e� (Lk 24,1). Jevan|elist Jovan se tako|e javqa sa

svojim svedo~anstvom potpunijim od ostalih: �A u prvi dan sed-

mice do|e Marija Magdalina na grob rano, dok jo{ be{e mrak, i

vide da je kamen dignit sa groba� (Jn 20,1).

Svi ovi izve{taji odnose se na jedan dan i ~as, i svi spomi-

wu Mariju Magdalinu. Za jevan|eliste Marka, Luku i Jovana to

je jasno, dok za Mateja treba dokazati da se oznaka vremena odno-

si na isto vreme, jer re~ima �a po{to minu subota� (Mt 28,1)

Matej nije jasno izrazio ~iwenicu da ène nisu do{le na grob u

subotu uve~e, ve} u nedequ ujutro. Pretpostavku koju dopu{taju

Jevsevije Kesarijski i blaèni Jeronim: da su ène na grob do-

{le prvi put u subotu uve~e, a drugi put u nedequ ujutro, ne mo-

èmo primiti jer ostali jevan|elisti ovo ne dopu{taju. Kod

Mateja je otvarawe groba i Vaskrsewe vezano za 28,1, ali nije

odre|en ~as doga|aja. Kod Marka je taj momenat utvr|en. Hri-

stos je vaskrsao u prvi dan �po{to pro|e subota� (Mk 16,1), tj. u

nedequ rano. Iz ovoga se moè izvesti zakqu~ak: ako Matej uzi-

ma ve~e kao doba dana kada su ène do{le na grob, onda je u pro-

tivre~nosti sa ostalim jevan|elistima; a ako uzima da je otva-


rawe groba i Vaskrsewe bilo po suboti, na osvitawe prvog dana,

onda se slaè sa ostalim autorima Jevan|eqa.

Svi se tuma~i Matejevog jevan|eqa slaù da su ène do{le

u nedequ rano jutro. Matejeve re~i: �a po{to minu subota�, koje

ne odre|uju ~as, ta~nije su odre|ene sa: �na osvitku prvog dana

nedeqe�, jer se ovim re~ima mogu ozna~avati ne samo prelaz iz

no}i u dan, nego i prelaz iz dana u no} kao kod Luke: �A be{e

petak, a subota osvita{e� (Lk 23,54).

Da bismo ovo pitawe re{ili, treba prvo videti kakvo je

zna~ewe re~i: kasno, kasan, po{to, po, prekasno. Blaèni Jero-

nim veli: �Jevan|elist je najverovatnije rekao re~ u smislu ka-

sno. A prevodilac sa aramejskog (Jevan|eqe je napisano na ara-

mejskom jeziku) bio je zaveden dvosmisleno{}u re~i, te je pre-

veo sa ve~e�. Prilogu treba svakako dati zna~ewe: kasno, po{to

je ne{to pro{lo, nakon, drugo, iza � a ne zna~ewe �ve~e�.

Jo{ i ovu stvar moramo re{iti: kako je Matej ra~unao po-

~etak dana? Da li on smatra da dan po~iwe zalaskom sunca i to

po prazni~nom ra~unawu dana. Kako su Egip}ani, Vavilonci,

Grci i Rimqani ra~unali po~etak dana sa zalaskom sunca, to je

mogu}e da su i Jevreji tako ra~unali sve do Mojsija, a od Mojsi-

ja, kad su ustanovqeni praznici, ra~unawe se promenilo. U ci-

vilnim i trgova~kim krugovima po~etak dana se ra~unao izla-

skom sunca. Kog se ra~unawa drào Matej? Na osnovu wegovog

Jevan|eqa ne moèmo da odgovorimo na ovo pitawe, jer se u Je-

van|equ nigde nije jasno izrazio. Pored ovoga, ima jo{ nekoli-

ko nejasnih mesta u wegovom Jevan|equ; na primer: �A on ustav-

{i, uze dete i mater wegovu no}u i otide u Egipat� (Mt 2,14);

ili �A kad bi ve~e, doneso{e mu mnogo besomu~nih� (Mt 8,16);

ili �ubi}e ga, i tre}i dan usta}e� (Mt 17,23); ili �A kad bi uve-

~e, re~e gospodar od vinograda upravitequ svome...� (Mt 20,8);

ili �Ali ujutru vra}aju}i se u grad ogladwe� (Mt 21,18); ili �A

kad bi uve~e, sede za trpezu sa Dvanaestoricom� (Mt 26,20). Da

Matej ima u vidu prvo jutro po suboti, a ne ve~e na sam dan subo-

te, doznajemo na osnovu ostalih jevan|elista, a naro~ito Marka,

koji kaè: �Vrlo rano u prvi dan nedeqe do|o{e na grob, oko

sun~evog ro|aja� (Mk 16,2). Znao je jevan|elist Marko vrlo do-

bro da je autor prvog Jevan|eqa Matej, koji je dobro znao kad je

Hristos vaskrsao i kad su ène do{le na grob. On je od èna sa-

znao da je Hristos vaskrsao i Gospoda Isusa je video na sam dan

190 Besede ££

Vaskrsewa. Dopustimo jednu ovakvu pretpostavku: da je u Mate-

jevom Jevan|equ na aramejskom jeziku stajalo da su ène na grob

do{le u subotu uve~e, a da se Marko se}a iz propovedi Petrovih

i Matejevih protivno Jevan|equ, tj. da su ène do{le u nedequ

ujutro rano, sigurno bi se pisac pre pouzdao u pisanu re~ negoli

u svoje se}awe. Dakle, izvodimo zakqu~ak, da je Matejevo Jevan-

|eqe, napisano na aramejskom jeziku, imalo sli~nosti sa Mar-

kovim, odnosno sa svom trojicom. Iz svega gore navedenog proiz-

lazi: ne postoji nikakva protivre~nost izme|u Matejevog Jevan-

|eqa i ostalih jevan|elista, ve} naprotiv, svi se slaù i daju

jednu jedinstvenu sliku o dolasku pobo`nih èna na grob.

O Isusovim javqawima ènama Mironosicama govore Ma-

tej, Marko i Jovan (Mt 28,9-10; Mk 16,9; Jn 20,14-18). Matej veli

da se Hristos javio ènama na putu kada su se vra}ale sa groba.

�I gle, srete ih Isus govore}i: Radujte se! A one pristupiv{i,

uhvati{e se za noge Wegove i pokloni{e Mu se.� Marko ne spo-

miwe javqawe ènama, nego samo Mariji Magdalini: �A Isus

vaskrsnuv{i rano u prvi dan nedeqe, javi se prvo Mariji Magda-

lini, iz koje be{e isterao sedam demona�. Javqawe Spasiteqe-

vo ènama Luka uop{te ne spomiwe. On je napisao: �Vrati{e se

od groba i javi{e sve ovo Jedanestorici i svima ostalima. A to

behu Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovqeva i ostale s

wima koje kaza{e ovo Apostolima� (Lk 24,9-10). On tako pred-

stavqa doga|aje kao da su Mironosice an|elovu vest odmah javi-

le Apostolima, tj. pre nego {to su videle Isusa, a tome ide u

prilog i stih 23: �kad ne na|o{e telo Wegovo, do|o{e i reko{e

da su videle i pojavu an|ela koji govorahu da je On ìv�. Jovan

opisuje javqawe dvojice an|ela Magdalini kod groba, kao i sa-

mog Hrista kod groba.

Da bismo sve navedene izve{taje jevan|elista doveli u sa-

glasnost, moramo odgovoriti na slede}a pitawa:

1. Koliko se puta Gospod Hristos javio Mironosicama?

2. Kad im se javio? Da li pre Wegovog javqawa Apostolima

ili posle?

3. Kojim se ènama javio i koliko puta?

Neki tuma~i smatraju da je javqawe koje spomiwe Matej

identi~no sa opisima jevan|elista Jovana. Matejevo Jevan|eqe

opisuje doga|aj uop{teno i veli: �I gle, srete ih Isus�. Me|u-

tim, Jovan se drì hronolo{kog reda pri opisivawu ~iwenica,


on i ne spomiwe ono {to se paralelno dogodilo da ne bi prome-

nio svoj hronolo{ki red. On javqawe Mariji Magdalini prika-

zuje druk~ije nego Matej, koji kaè da se Gospod javio svima za-

jedno.

Javqawe Isusovo Mironosicama doga|a se tek na putu, a ne

kod groba kako kaè jevan|elist Jovan. îwenicu jevan|elista

Mateja potvr|uju i ostali sinopti~ari. Otkud ova razlika? Po

mi{qewu Belsera: �Kod sv. Jovana je oslabila memorija kad je

pisao ovo Jevan|eqe, te je morao do}i u kontradiktornost sa

Matejem�. On smatra da se ovo razmimoilaèwe ne moè druga-

~ije shvatiti. Me|utim, ovo Belserovo mi{qewe ne moè se

usvojiti. Onaj koji je nosio u sebi svoj najve}i ideal � Hrista,

disao Wime, govorio Wime, pisao o Wemu, stavqao svoju glavu

na prsi Wegove i koji se prilikom stradawa nije odvajao od svog

U~iteqa, nije mogao zaboraviti ni najmawi ni najneznatniji

momenat. Uostalom, da je jevan|elist Jovan imao odli~nu memo-

riju svedo~i posledwi stih wegovog Jevan|eqa: �Ali ima i mno-

go drugo {to u~ini Isus. Kad bi se sve ovo redom zapisalo, ni u

sami svet, mislim, ne bi stale kwige koje bi se morale napisa-

ti� (Jn 21,25).

1. Pored ove razlike postoje i druge. Kod Mateja prva Spa-

siteqeva re~ je: Raduj se! = �zdravo�, a kod Jovana: �@eno, {to

pla~e{�? Kod Mateja ène �pristupiv{i, uhvati{e se za noge

Wegove i pokloni{e Mu se� i Isus im ne brawa{e, dok Jovan

kaè da je rekao Mariji Magdalini: �Ne doti~i Me se� (Jn

20,17). Neki nau~nici smatraju da se Gospoda Isusa Hrista dota-

kla Marija Magdalina, ali to pisac Jevan|eqa ne isti~e, nego

samo nagla{ava da se okrenula i htela dota}i. Ako pretposta-

vimo da je Jovan hteo ista}i da se ona dotakla, onda je to morao u

tekstu pokazati drugim re~ima, a ne � �ne doti~i Me se�, nego,

na primer, re~ima: otpu{tam te, èno, ili pak nekim drugim

prikladnim izrazom u smislu te re~i.

2. Javqawe An|ela Mariji Magdalini kod Jovana

(20,11-13), i javqawe An|ela kod Mateja (28,5-7), ne mogu biti

istovetni. Ono {to spomiwe Matej spomiwu Marko i Luka. Po

Mateju, An|eo javqa Mironosicama da je Isus vaskrsao, dok Jo-

van druga~ije predstavqa doga|aj: woj An|eli ne govore da je

Hristos vaskrsao. Oni wu pitaju: �@eno, {to pla~e{�? A ona

se o~ajni~ki sa suzama jada: �Uze{e Gospoda moga, i ne znam gde

192 Besede ££

Ga poloì{e� (Jn 20,13). Ona je u zabludi. Misli da Ga je neko

ukrao. Okrenuv{i se, pomisli od Gospoda da je vrtlar. Gle, ko-

lika je wena vera: �Gospodine, ako si Ga ti odneo, kaì mi gde

si Ga poloìo, i ja }u Ga uzeti� (Jn 20,15). Ona ne kaè koga.

Ona samo o svom Gospodu misli, pa joj se ~ini da i drugi istu mi-

sao misle i da jedino o Wemu moè biti re~i. Nije ona imala

kad da misli o strahu. Rezultat qubavi i prete{ke tuge je pomi-

sao o kra|i. Ona vi{e ni{ta ne zna osim da su Ga ukrali. Osta-

le ène su se upla{ile, tako da ih An|eli te{e: �Ne bojte se

vi� (Mt 28,5). Kao da je ovo �vi� kazano sa naro~itim naglaskom,

da se {to jasnije naglasi protivnost izme|u wihovog poloàja i

poloàja straàra. Neka ova, toboè, juna~ka stvorewa koja su

poslata da Cara ìvota zadrè u grobu, drhte od straha od Me-

ne, i neka ih, neka su �kao mrtvi�, ali �vi� koje Mom grobu dola-

zite sa drugim ose}awima i sa drugim ciqem, vi se ni{ta ne boj-

te (David Braun, Komentar na Matejevo Jevan|eqe). Sveti Zla-

toust kaè: �Neka se boje oni koji su Gospoda raspeli, za{to da

se vi bojite koji u Meni vidite samo jednog gra|anina svoje

otaxbine i traìte najve}e dobro, Isusa�. Kao da kaè: odbaci-

te zemaqske brige, odbacite i strah, i neka vas uveri prazan

grob da je bezgre{ni Bog vaskrsao i po Wegovoj re~i vide}ete

Ga u Galileji.

Ako za stihove 28,5-8 Matejevog Jevan|eqa uzmemo da se od-

nose na ène bez Marije Magdaline, to moramo primiti i za

stihove 9-10 iste glave, jer nemamo razloga da mewamo li~nosti.

Kada uporedimo Jovana i Mateja, dolazimo do zakqu~ka da se Go-

spod Isus Hristos javio Mariji Magdalini, a posebno ostalim

Mironosicama. Javqawe posebno Mariji Magdalini, a posebno

ostalim Mironosicama, potvr|uje jevan|elist Marko: �Javi se

najpre Mariji Magdalini, iz koje be{e isterao sedam demona�

(Mk 16,9). To je wegovo prvo javqawe; drugo javqawe je Mirono-

sicama koje spomiwe jevan|elist Matej.

3. Da razmotrimo pitawe kada se javio Gospod Isus Hri-

stos ostalim Mironosicama.

Mariji Magdalini se javio kod groba (Jn 20,14-18), i to je

prvo javqawe (Mk 16,8). Postavqa se pitawe kad je bilo javqa-

we drugim ènama, o ~emu govori jevan|elist Matej (Mt

28,9-10). Neki zapadni tuma~i smatraju da su ène videle An|e-

le u grobu, primile vest o Vaskrsewu i oti{le da jave Aposto-


lima. Potom su opet i{le na grob i vra}aju}i se videle Gospo-

da. Ovo se ne bi moglo uzeti kao ta~no, jer je najverovatnije da

jevan|elist Matej govori samo o jednoj poseti grobu. Da su ène

pre nego {to su videle Isusa javile U~enicima Wegovim, ne bi

Matej govorio (stih 8): �Pohita{e da jave u~enicima Wegovim�.

Stih 8. 28. glave po Mateju jasno govori o tome da se ène vra}a-

ju od groba, a stih 9. da im se javqa Spasiteq. Da se tu radi o

dvema posetama grobu, svakako bi bila neka druga ~iwenica obe-

leèna stihom 9, a ne javqawe Spasiteqa. Veza izme|u 8. i 9.

stiha je takva da pokazuje ne svr{enu, ve} budu}u radwu. Isus im

kaè: �Neka idu da jave u~enicima�. Jevan|eqe spomiwe jedino

da je Marija Magdalina i{la dva puta na grob u toku prvog dana

po suboti. Pa kad je bilo potrebno da se wena dva dolaska zapi-

{u, svakako bi bilo od velike va`nosti da se zapi{u dve posete

ostalih èna koje su po godinama od we bile starije, a sem toga,

nosile su staklenice mira.

Neki zapadni pisci, kao Knabenbauer, pozivaju se na jevan-

|elista Luku tvrde}i da on spomiwe dve posete grobu. Jevan|e-

qem Lukinim se ne iskqu~uje da su ène pri povratku videle

Gospoda, ali da su obavestile Apostole o Hristovom Vaskrsewu

pre nego {to su Ga videle, iskqu~uje se; jer u 10. stihu 24. glave

pi{e: �Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovqeva i ostale

s wima kaza{e ovo Apostolima� (Lk 24,10). Marija nije mogla

re}i da nije videla Gospoda kad jevan|elist Jovan tvrdi da joj se

javio kod groba samoj. A potom je jevan|elist Luka spomiwe sa

ostalim ènama. Dakle, o~igledno je da se Spasiteq javio èna-

ma pri prvoj poseti grobu. Dvojica u~enika na putu za Emaus

pri~aju Gospodu {ta su im ène rekle (Lk 24,22-24), ali ni{ta

ne govori da su ène videle Gospoda. Jevan|elist Luka ovim ne

iskqu~uje javqawe Hristovo ènama. Mogu biti jo{ dve mo-

gu}nosti za{to apostol Luka pre}utkuje javqawe ènama. Prva,

blaèni Avgustin kaè da su se u~enici bojali mo`da Jevreja

da to spomiwu. No, ova mogu}nost se ne bi mogla usvojiti, jer,

za{to bi u~enici pred nepoznatim saputnikom govorili ovako:

�o Isusu Nazare}aninu koji be{e Prorok, silan na delu i u re-

~i pred Bogom i svim narodom� (Lk 24,19). Emauski putnici

priznaju svom saputniku da su bili Wegovi u~enici. Drugo, ne-

mogu}e je da su emauski putnici ~uli za Vaskrsewe Hristovo od

194 Besede ££

onih èna koje su donele vest a nisu jo{ videle vaskrslog Go-

spoda, {to spomiwe jevan|elist Matej (Mt 28,9-10).

4. Da pre|emo na pitawe: koje su ène pri drugom javqawu

videle Gospoda?

Iz Matejevog Jevan|eqa je nejasno koje su ène bile tu ka-

da se Gospod javio. On jedini spomiwe da im se Hristos javio

pri povratku od groba. I pored ovog nejasnog izve{taja, moè se

zakqu~iti koje su sve ène bile na grobu i videle Spasiteqa,

kao i koje su bile kod groba i nisu se udostojile videti Ga.

Jevan|elist Marko spomiwe imena èna koje su kupile mi-

rise. Mislimo da nije potrebno komentarisati da li je jo{ koja

èna, pored Marije Magdaline, Marije Jakovqeve i Salomije,

kupovala mirise. Ove tri ène bile su sa Presvetom Bogorodi-

com na Golgoti. Pored Jovane koju spomiwe jevan|elist Luka,

pisac crkvenih pesama zna za ve}i broj èna, i to: Mariju Mag-

dalinu, Mariju Jakovqevu, Salomiju, Jovanu, ènu Huze nadzor-

nika Irodovog dvora, Martu i Mariju sestre Lazareve, Mariju

Kleopovu, Susanu i druge. Tim redom pisac Cvetnog trioda iz-

laè imena ovih vrlih èna. Sveti Grigorije Palama spomiwe

i Presvetu Bogorodicu kao najrevnosniju Mironosicu.

Kako i kome se javio Gospod?

Rano u zoru po suboti krenule su ène sa spremqenim mi-

rom na grob. Usput su se brinule kako }e odvaliti kamen od gro-

ba i pomazati telo Isusovo. Pre nego {to su ène stigle, dogo-

dilo se ~udo. Zemqa se zatresla, An|eo je odvalio plo~u sa gro-

ba, a vojnici prepla{eni pobegli u grad javiv{i svojim stare-

{inama da nisu mogli o~uvati pe~ate groba, jer je Hristos vas-

krsao. Po odlasku straàra od groba, a pre nego {to su stigli

stare{inama, dakle, �rano u zoru�, do{le su ène Mironosice

na grob. Marija Magdalina, Marija Jakovqeva i Salomija su

stigle na grob pre ostalih. Kad su videle odvaqenu plo~u i pra-

zan grob, Marija Magdalina, ube|ena da je telo ukradeno, tr~i

da javi u~enicima. U tom momentu su stigle i ostale ène koje

su i{le sporije.

@ene stoje u velikom ~udu. Ulaze u grob, izlaze iz wega.

Utom i sunce izgreva, te mogu u grobu boqe videti i opaàju da

nema tela Isusovog. Dok su tako zapawene stajale i gledale u

grob, ugleda{e u wemu dva An|ela. Jedan od wih re~e: �Nemojte

se bojati vi, jer znam da traìte Isusa raspetoga; nije ovde, jer


ustade. Hodite da vidite mesto gde je leào Gospod.� An|eo im

jo{ ne{to re~e: �Idite brzo i recite u~enicima Wegovim i

Petru da ustade iz mrtvih, i On }e pred vama oti}i u Galileju, i

tamo }ete Ga videti�. Pune straha, odo{e ène da jave, ne govo-

re}i nikome ni{ta usput, jer su se bojale.

Dok se sve ovo doga|alo na grobu, Apostoli nisu bili tu.

Po wihovom odlasku od groba, stiù Apostoli Petar i Jovan, i

to Jovan ne{to pre Petra. îm Petar stiè, odmah u|e u grob,

vide platno, a ubrus kojim je bilo uvijeno lice be{e pa`qivo

savijen i stavqen na drugu stranu. Tada u|e i Jovan, vide i pove-

rova. Svakako da su tom prilikom Apostoli ne{to razgovarali

u vezi sa doga|ajem, ali je taj razgovor nepoznat. Petar i Jovan

odo{e od groba, a Marija Magdalina ponovo stiè i ostade tu

pla~u}i kod groba. Onako uplakana, pogleda u grob i vide dva

An|ela u belim haqinama koji joj reko{e: �@eno, {to pla-

~e{?� �Uze{e Gospoda moga i ne znam gde Ga poloì{e�. I dok

ovo govora{e, obazre se natrag i ugleda Isusa Gospoda gde stoji,

i ne zna{e da je Isus. �@eno, {to pla~e{, koga traì{?� Ona,

misle}i da je vrtlar re~e: �Gospodine, ako si Ga ti odneo, kaì

mi gde si Ga poloìo i ja }u Ga uzeti�. Isus joj re~e �Marija!�

A ona se osvrnu i re~e mu: �Ravuni!� �Ne doti~i Me se, jer jo{

nisam iza{ao Ocu Svome i Ocu va{emu, Bogu Svome i Bogu va-

{emu.� A Marija Magdalina otide i javi u~enicima da je videla

Gospoda i da joj ovo re~e.�

Kad je Marija oti{la od groba, ène koje su bile po{le s

wom na grob, jo{ nisu bile prispele u grad. Verovatno su se pu-

tem razi{le. Marija Jakovqeva i Salomija su zaostale, jer su

nosile puno sudova mirisa, a Jovana i druge su otr~ale napred

da jave u~enicima vest An|ela. Na putu se javi Gospod, verovat-

no Mariji Jakovqevoj i Salomiji rekav{i: �Zdravo!� A one Ga

pozna{e, pristupi{e Mu, dotako{e se nogu Wegovih i pokloni-

{e Mu se. Tada im re~e Isus: �Ne bojte se! Idite i javite bra}i

mojoj da idu u Galileju, onde }e Me videti.�

Ovim bi se moglo razjasniti za{to emauski putnici ne

spomiwu javqawe Isusovo ènama, jer su mogli primiti vest od

onih èna koje su ~ule od An|ela da je Hristos vaskrsao i jedi-

no An|ele videle. Za{to Jovana i jo{ neke ène nisu videle

Isusa sa Marijom Magdalinom, Marijom Jakovqevom i Salomi-

jom, razlog je u tome {to se Isus javqa ènama Mironosicama

196 Besede ££

pre nego u~enicima. To je, naime, radi toga da bi naglasio wiho-

vu qubav koja ih je gonila da Mu mrtvom ukaù po~ast, a koju su

mogli platiti progonstvom od jevrejskih poglavara. Grobu su

dolazile sa strahom i trepetom. Svakako da su se bojale stare-

{ina sve{teni~kih. Samog groba nisu se imale za{to bojati,

jer one to ne ~ine prvi put u ìvotu. Ali, da su Marija Magda-

lina, Marija Jakovqeva i Salomija zasluìle ve}u nagradu od

Gospoda, to je nesumwivo.

Marija Magdalina prva vidi Gospoda. Marija Jakovqeva i

Salomija Ga vide na putu. Jovana i ostale vide samo An|ela i

primaju vest o Vaskrsewu, a toga su se udostojile i one Mirono-

sice kojima se Gospod javio. Sve su nagra|ene prema stepenu qu-

bavi koju su gajile prema Gospodu. Marija Magdalina je qubila

Gospoda najvi{e. To pokazuje weno dràwe. Misao da Ga je neko

ukrao i da je time u~iwen nov zlo~in prema Wemu, goni je ne sa-

mo da to kaè Petru i Jovanu, nego i da gorko pla~e. Sem Pre-

svete Bogorodice, jedino se za wu kaè u Jevan|equ da je plaka-

la za Hristom. Time, razume se, nije iskqu~eno da nisu i ostale

ène plakale, ali je svakako istaknuto to: da je ona vi{e àli-

la Gospoda od ostalih. Marija Magdalina je najvi{e nagra|ena

time {to je prva videla Gospoda po Vaskrsewu. Marija Jakovqe-

va i Salomija ne samo da dolaze na grob, nego nose i staklenice

mira, zato su i one videle Gospoda pri povratku sa groba, a Jova-

na i ostale ène nagra|ene su time {to su videle An|ela i do-

bile vest da je vaskrsao. Dakle, prema stepenu qubavi i nagrada.

Sveti Grigorije Palama se potpuno slaè da se Spasiteq

javio i nagradio sve revniteqke po wihovoj revnosti, ali samo

sa jo{ jednim dodatkom. Wega interesuje pitawe kome se Gospod

prvo javio i ko je imao upravo tu ~ast da se udostoji videti svo-

jim telesnim o~ima Vaskrslog iz mrtvih. To pitawe nije inte-

resovalo samo wega, nego i Svetog Zlatousta i druge Svete Oce.

Na pitawe ko su ène Mironosice, Sveti Grigorije odgo-

vara: �Mironosice su one ène koje su Gospoda pratile sa Wego-

vom majkom i koje su u vreme Spasiteqevih stradawa pohitale

da Ga mrtvog pomaù.� Dok su Josif i Nikodim traìli od Pi-

lata i uzeli telo Gospodwe, skinuli Ga sa krsta, zavili Ga u

platno, metnuli u grob use~en u stenu i navalili kamen na vrata

od groba, Marija Magdalina i druga Marija, prema jevan|elistu

Marku, bejahu prisutne sede}i i posmatraju}i sve to. Kad se ka-


è �druga Marija�, re~ je svakako o Presvetoj Bogorodici jer se

Ona jo{ naziva majkom Jakova i Josije, jer su oni deca Josifa za-

ru~nika. Me|utim, nisu samo one prisustvovale sahrani, nego i

druge ène: po re~ima jevav|elista Luke: �a i{le su u pratwi i

ène koje behu do{le s Isusom iz Galileje, i vide{e grob i ka-

ko bi poloèno telo Wegovo� (Lk 23,55).

Sveti Grigorije smatra da se Vaskrsewe dogodilo onda ka-

da se jutarwa svetlost me{ala sa tamom. To je vreme kad se is-

tok na horizontu po~iwe svetleti nagove{tavaju}i dan. On tvr-

di da se to dogodilo u deveti ~as po isto~wa~kom ra~unawu, a to

je tre}i ~as po pono}i po evropskom ra~unawu.

Svetiteq svoje gledi{te izlaè daqe ovako: �A Isus je,

veli, vaskrsnuo rano u prvi dan nedeqe, javi se najpre Mariji

Magdalini� (Mk 16,9), izgleda kao da Jevan|elist jasno govori o

~asu u koji je vaskrsao Gospod govore}i da je bilo rano, i da se

prvo javi Mariji Magdalini na samom mestu Vaskrsewa. Pa

ipak, ne kaè on tako kako to neupu}enima mo`da izgleda. Jer

kako napred (Mk 16,1), i ovaj Jevan|elist, saglasno ostalima, ka-

è da je Marija Magdalina dolazila na grob i ranije, sa drugim

Mironosicama, i videv{i ga prazna oti{la je, jer je Gospod vas-

krsao mnogo pre svanu}a, kad Ga je tek ona videla. Opisuju}i

upravo taj ~as, on ne kaè prosto kao ovde rano, nego vrlo rano.

Zar on time ne govori o ra|awu sunca i o pojavi prve svetlosti

na horizontu o kojoj govori jevan|elist Jovan? Marija Magdali-

na do|e na grob rano, dok je jo{ bio mrak i vide da je kamen od-

vaqen od groba (Jn 20,1). Ali po Jovanu, ona tada ne dolazi samo

na grob, nego i odlazi sa groba ne videv{i Gospoda. Tr~i i ja-

vqa Petru i Jovanu, jer jo{ ni sama nije znala za Vaskrsewe. Ne

daje se, dakle, Mariji da ona prva objavi Gospoda, nego tek po-

sle, i po danu. I upravo ovo {to je zaista nejasno nagla{avano

od strane jevan|elista, ja }u otkriti va{oj qubavi i pobo`no-

sti. Radosnu vest o Gospodwem Vaskrsewu pre svih qudi primi-

la je od Gospoda Presveta Bogorodica, kao {to joj to po dosto-

janstvu i pravu pripada. Ona Ga je Vaskrsloga pre svih videla i

u Wegovoj boànskoj besedi uìvala. I ne samo to da Ga je vide-

la i svojim u{ima slu{ala, nego se prva i udostojila da se ru-

kom dotakne Wegovih pre~istih nogu, premda o svemu ovome je-

van|elisti ne govore jasno, ne èle}i da Majku stave na muke da

198 Besede ££

ne bi nevernicima dali povoda sumwi. (O tome Sveti Zlatoust

govori op{irnije u svom tuma~ewu ovog pitawa.)

Svetiteq daqe kaè: �Izgleda da se jevan|elisti privid-

no ne slaù u pogledu vaskrsnu}a i broja èna, jer, kao {to re-

koh, bilo je mnogo Mironosica, i nisu samo jedanput nego i dva i

tri puta dolazile na grob, i ne jedne te iste zajedno, i ne sve jed-

ne ujutro upravo u isti ~as. Magdalina usamqena od drugih odla-

zi ponovo na grob. Svaki jevan|elist govori za jednu od tih po-

seta, a druge izostavqa. Rekoh, vidim, da je Bogomajka hitaju}i

sa Marijom Magdalinom do{la pre svih na grob Sina i Boga. I,

ovo upravo saznajemo od jevan|elista Mateja koji kaè: �Do|o-

{e Marija Magdalina i druga Marija (tj. Bogomajka), da osmotre

grob. I gle, zemqa se zatrese veoma; jer An|eo Gospodwi si|e sa

neba i pristupiv{i odvali kamen od vrata grobnih i se|a{e na

wemu. A lice wegovo be{e kao muwa, i odelo wegovo belo kao

sneg. I u strahu od wega, uzdrhta{e straàri i postado{e kao

mrtvi� (Mt 28,1-4).

Sve druge ène do|o{e posle zemqotresa i posle bekstva

straàra i na|o{e prazan grob i odvaqen kamen, a Bogorodica

tek be{e tamo u vreme kada se javqawe dogodilo i kamen odva-

qen i grob otvoren, i dok su straàri, iako potreseni od stra-

ha, ipak bili na licu mesta, a osvestiv{i se posle zemqotresa,

odmah se dali u bekstvo. Bogorodica je na sve to gledala mirno i

neustra{ivo. Izgleda mi da se radi We prvo taj ìvonosni grob

i otvorio, a radi We i nama se kroz Wu otkriva sve {to je gore

na nebu i dole na zemqi, radi We i An|eo bqe{ti; dok je sve bi-

lo pokriveno tamom, Ona je pri jasnoj svetlosti An|ela videla

ne samo prazan grob, nego i pogrebne ode`de gde stoje u redu i

koje na razne na~ine svedo~e o vaskrsewu Onoga koji je bio tu

sahrawen. Ovaj An|eo-vesnik be{e Gavrilo, koji, vide}i kako

Marija hita na grob � a u subotu nije smela do}i zbog subotweg

dana i Jevreja � i kojoj je u po~etku rekao: �Ne boj se, Marija, jer

si na{la blagodat u Boga� (Lk 1,30), on ùri sada i sam silazi

da opet tako isto pozdravi Prisnodjevu i objavi Vaskrsewe iz

mrtvih Onoga koji je od We ro|en bezsemeno. Da digne kamen i

pokaè prazan grob i mrtva~ke, od mirisa ulepqene ode`de, ka-

ko bi joj se obistinila nekada{wa radosna vest� (Hri{}ansko

Delo, god. 2, 1936, sveska 2).


To bi bilo kratko izlagawe ovog doga|aja, koji je po tema-

tici veoma zanimqiv, upravo zbog toga {to su izve{taji jevan-

|elista o Presvetoj Bogorodici veoma oskudni, i to ne samo

ovom prilikom, nego i u svakoj drugoj.

Mitropolit Nikolaj

200 Besede ££

SVETI JOVAN BOGOSLOV‡ Li~nost, ìvot i rad u apostolstvu ‡

*

Ovaj sveti i veliki apostol je iz broja dvanaestorice ve-

likih Apostola. Bio je u tom sosloviju najmla|i po go-

dinama. Verom svojom u Boga, on je Apostol Qubavi, tj.

Boga Qubavi. Svojim ìvotom i apostolskom revno{}u, nosi-

lac je najve}e vrline me|u vrlinama � qubavi. Qubav je kruna

svih vrlina. Sinovi su Zevedejevi on i brat mu Jakov, koji je pr-

vi od velikih Apostola postradao mu~eni~ki u Jerusalimu. On

nosi i ime hri{}anske vrline nade, jer postrda veruju}i s na-

dom u budu}e vaskrsewe svoje. Otac im Zevedej i oni bavi{e se

ribolovom na Genisaretskom jezeru, a imali su i ku}u u Jerusa-

limu na gori Sionu. Izgleda, u toj ku}i je Gospod Hristos odr-

ào Tajnu ve~eru. U woj su od Vaznesewa Hristovog na nebo pa

do Duhova Apostoli boravili u molitvi i ~ekali izvr{ewe

Hristovih obe}awa � da }e im poslati Duha Ute{iteqa, {to se

dogodilo u 50. dan po Hristovom Vaskrsewu i u deseti dan po

Hristovom Vaznesewu na nebo.

Kada je Hristos stupio na javnu propoved, na{ao je na oba-

li Genisaretskog jezera Jovana, brata mu Jakova i oca im Zeve-

deja kako krpe mreè za ulov ribe. Pozvao je bra}u da po|u za

Wim, pa }e ih u~initi �lovcima qudi�, tj. Apostolima. Odmah

se odlu~i{e, ostavi{e oca, ~amac, mreè, o~ev dom i po|o{e za

Wim bez pogovora. Hristos im promeni imena u Voanerges, {to

zna~i sinovi groma, {to su kasnije u apostolstvu i bili. Tom

prilikom i u isto vreme, pozvao je jo{ dvojicu ribara � Petra i

brata mu Andreja, i oni su prvi pozvani, a ova dva brata su drugi

po redu pozvani. Wih dvojica i Apostol Petar su bili ponekad

posebno od Hrista po~astvovani, kao {to je: prisustvo pri va-

skrsewu Jairove k}eri, pri Hristovom Preobraèwu na gori


* Predavawe na slavi Filosofskog fakulteta Isto~nosarajevskog

univerziteta.

Tavoru i u molitvi u Getsimaniji. Jakov je Apostol nade, Jovan

apostol qubavi, a Petar apostol vere. Kao {to su ove tri vrli-

ne najva`nije me|u svima vrlinama, tako su i wih trojica, me|u

ostalim Apostolima, bili od Hrista osobito uvaàvani. Od

svih dvanaest Apostola, Jovan }e jedini do~ekati visoke godine

ìvota i jedini umreti prirodnom smr}u. Sa Krsta, Hristos je

Jovanu poverio na starawe svoju majku re~ima: � @eno, evo ti

sina� i Jovanu: �Eto ti majke�. Jovan je to s qubavqu prihvatio

i brinuo se o Presvetoj Bogorodici sve do wenog Uspewa, tj.

prestavqewa.

Posle ovog doga|aja, kako mu je bilo voqom Bo`jom odre-

|eno, oti{ao je u Efes, metropolu Male Azije, radi propoveda-

wa nove nauke � Jevan|eqa Hristovog. Bilo je to vreme kada su

i u Rimskoj carevini nastala gowewa hri{}ana, svetih Aposto-

la i Crkve uop{te. Optuèn od neprijateqa Crkve Hristove,

na|e se Jovan u Rimu kao krivac pred licem cara Domicijana

(81-96). Ovaj car dade mu otrov da popije, ali mu ne na{kodi, ni-

ti mu {ta bi kada ga baci{e u sud sa vrelim uqem, te nepovre-

|en izi|e iz tih muka. Upla{en ovim doga|ajima, car ga posla u

zato~eni{tvo na ostrvo Patmos, gde je imao veliki uspeh me|u

mnogobo{cima. Na Patmosu je imao otkrivewe (Otkrivewe,

kwiga budu}ih doga|aja) od Gospoda i, po izri~itom nare|ewu

Bo`jem, napisao je kwigu Otkrivewe, {to i sam svedo~i u ovoj

kwizi. U woj se slikaju savremene i budu}e borbe Crkve sve do

wenog trijumfa, sve do Drugog dolaska Hristovog, i u kojoj se

pomiwe simboli~ni broj 666. Tu su otkrivewa o gowewima koja

}e trajati tri i po godine, pa }e nastupiti vlada Hristova nad

svetom sa Wegovim svetima. Zatim }e do}i jo{ jedna pomama sa-

tane i wegovog sluge Antihrista, koji }e sesti na presto, a bi}e

ubijen dahom usta Hristovih; potom }e nastati kraj borbe sveta,

nastati trijumf Hristov i Wegovog Carstva, Wegove Crkve.

Apokalipsis je napisan u duhu starozavetnih proro~kih

spisa sa mnogo alegorija, slika i simvola. Ostavio je sveti Jo-

van za sobom ~etvrto kanonsko Jevan|eqe, kao dopunu prethodna

tri Jevan|eqa. U ta tri jevan|eqa jevan|elisti su uglavnom i-

zneli doga|aje i u~ewe Hristovo u Galileji i u drugim krajevi-

ma i mestima, a malo su se zadràli na Hristovim poukama i ~u-

dima u Jerusalimu i okolini. Pomenuli smo da je Jovan napisao

Otkrivewe po izri~itom nare|ewu Bo`jem, o ~emu on sam sve-

202 Besede ££

do~i u kwizi. On zapisa slede}e: �Ja, Jovan, brat va{ i zajedni-

~ar u nevoqi i carstvu i trpqewu u Isusu Hristu, bejah na ostr-

vu zvanom Patmos, zbog re~i Bo`je i svedo~ewa za Isusa Hri-

sta. Bejah u duhu u dan Gospodwi, ~uh glas iza sebe silan kao tru-

ba koji govora{e: [to vidi{ napi{i u kwigu i po{aqi na se-

dam Crkava: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatiru, i u

Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju� (Otk 1,9-11). Pre datog

nare|ewa Apostolu, Bog se predstavio Jovanu i svima ~itaoci-

ma ove znamenite i zanimqive kwige: �Ja sam Alfa i Omega, go-

vori Gospod Bog, Koji jeste i Koji be{e i Koji dolazi, Svedr-

ìteq� (Otkr. 1,8). Isto tako u ovoj kwizi najavquje Bog, da }e

sluge i podanici oca tame zaratiti sa Jagwetom, tj. sa Gospodom

Hristom i svima wegovim sledbenicima: �Ovi }e s Jagwetom za-

ratiti i Jagwe }e ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima

i Car nad carevima; i oni koji su sa Wim, pozvani i izabrani i

verni� (Otk 17,14).

Ovde treba naglasiti da je Otkrivewe prvi pismeni sastav

ovog ~udesnog Apostola Hristovog i nalazi se u spisku novoza-

vetnih kwiga na kraju kao pe~at novozavetnog kanona. U woj je

jasno otkrivena istina Boga, onoga o kome je toliko predskazi-

vano u Svetom Pismu Starog Zaveta. On je svojim ìvotom i ve-

rom, sa svima svetim tajnama i svetim vrlinama, bio toliko

blizak Bogu Logosu � Bogo~oveku da mu je saop{tio ono {to u

Starom Zavetu nije bilo u potpunosti otkriveno. Sveti Apo-

stol je u svom psihofizi~kom naporu u viziji video i zapisao

ovo: �~etiri su bi}a pred prestolom Bo`jim: prvo bi}e be{e

sli~no lavu, drugo sli~no teletu, tre}e ima{e lice kao ~ovek, i

~etvrto be{e sli~no orlu u letu� (Otk 4,7). Re~ je o ~etiri je-

van|elista: Mateju, kraj wega je lik ~oveka, jer svoje jevan|eqe

po~iwe Hristovim rodoslovom; Luka sa teletom, jer svoje jevan-

|eqe po~iwe prino{ewem `rtava starozavetnih; Marko sa la-

vom, jer svoje jevan|eqe po~iwe Jovanom Prete~om, koji kao lav

u pustiwi vi~e: �pokajte se�; i Jovan sa orlom u letu, jer svoje

jevan|eqe po~iwe uzvi{enim mislima neba o Bogu Logosu (Re-

~i) kojom je sve postalo {to je postalo.

Po re~ima svetih tuma~a, svi sveti Apostoli, me|u wima i

Jovan, filosofi su Svetoga Duha. On nosi i naziv bogoslov, ve-

liko zvawe koga je zaista dostojan. U ovome nazivu re~ je najpre

o wegovom svetom ìvotu, ~udima koja je ~inio i o re~i Bo`joj


koju je tako stalno i do kraja ìvota iz sebe proiznosio, davao i

nikada razdati nije mogao. Tako je sebe sve vi{e oboga}ivao, na-

ziv bogoslov sve vi{e utvr|ivao. Pored Otkrivewa i Jevan|e-

qa, napisao je jo{ tri poslanice koje su propratna pisma napi-

sanog ~etvrtog jevan|eqa. Posle najplodnijeg novozavetnog pi-

sca i Apostola Pavla sa 14 sa~uvanih novozavetnih kanonskih

spisa, Jovan je odmah iza wega sa svojih pet spisa u kodeksu novo-

zavetnih kwiga.

Zbog jedne va`ne ~iwenice, nebom saop{tene i Jovanovom

rukom zapisane, vratimo se jo{ jednom na Otkrivewe. U vi|ewu

Jovan gleda: �Nebo otvoreno, i gle, kow beli, i onaj koji sedi na

wemu zove se Ve~ni i Istiniti. I obu~en je u haqinu crvenu od

krvi, i Ime se Wegovo zove: �LOGOS (RE^) BO@JI� (Otk

19,11 i 13). Ovo je ime Drugog Lica Svete Trojice, Gospoda Isu-

sa Hrista, kroz koga Bog u Duhu Svetome stvara nevidqivi i vi-

dqivi svet. Kada budemo ne{to kasnije govorili o Prologu ~e-

tvrtog kanonskog jevan|eqa, gde je osobito re~ o Bogu Logosu,

bi}e vi{e izloèno. To Ime koje je Bog saop{tio, sveti Jovan

}e uzeti iz Otkrivewa 19. glave 11. i 13. stiha i o Wemu op{ir-

nije govoriti u Prologu jevan|eqa. On }e govoriti o Wemu koji

je si{ao s neba, ovaplotio se, tj. postao ~ovek, odnosno Bogo~o-

vek, ro|en od ène bez muà. Na ovu misao veli Grigorije Bogo-

slov: �Poslan (od Oca) kao ~ovek, jer be{e dvostruk (Bogo~o-

vek), umarao se, gladovao, i èdneo, i bio u samrtnoj borbi (u

Getsimaniji), plakao po zakonu prirode qudske (pokazuju}i da je

istinit ~ovek). Ako je i kao Bog bio poslan, {ta s tim? Posla-

we smatraj kao blagovolewe O~evo, na koga (On kao Sin) upu}u-

je sve Svoje, po{tuju}i (Ga), nadvremeno na~elo, a da ne bude

smatran za protivbo`noga. Jer se kaè da je bio predan na smrt,

ali je napisano da je (i) sam Sebe predao (Mt 17,22; 26,45; Jn.

10,18), i da je vaskrsnut od Oca i uznet (na nebo), ali i da je sam

Sebe vaskrsao i uzi{ao opet (Ocu). Ono je (delo) blagovolewa

Oca, a ovo je (delo) vlasti i mo}i (Wegove).�

Tako blagovesti ovaj Bo`ji bogougodnik sedmorim maloa-

zijskim Crkvama (op{tinama). On pi{e autoritetom Apostola

i pokazuje koliko je pomo}i Bo`je trebalo palom ~oveku da bi

se spasao od greha, smrti i |avola. U svojim spisima govorio je

samo ono {to je ~uo i video sam, a ne od drugih (sr. Jn 1,14; 19,35;

i Jn 1,1). Opet i o tome evo svetoota~ke blage vesti: �Po{to je

204 Besede ££

to (izbavqewe) potrebovalo ve}u pomo}, ve}u (~ovek) i dobija.

To je bio sam Bog Logos, Predve~ni, Nevidqivi, Neobuhvatni,

Bestelesni, Po~etak od Po~etka (Oca), Svetlost od Svetlosti,

Izvor ìvota i besmrtnosti, verni odraz prvolike Lepote, Pe-

~at neizmenqivi, Slika istovetna, O~ev Izraz i Re~, dolazi u

Svoju sliku (u ~oveka), i telo uzima radi tela (moga) i s du{om

umnom se sjediwuje, radi moje du{e, o~i{}uje sli~no sli~nim. I

u svemu osim greha (Jevr 4,15) postaje ~ovek,� veli sveti Grigo-

rije Bogoslov (Nazijanzin).

STAROZAVETNO PROROÂNSTVO O BOGU LOGOSU

Ima ih mnogo, a pomenu}emo samo ono koje je na 700 godina

pre Hristovog ro|ewa izrekao prorok Isaija: �Jer nam se rodi

Dete, Sin nam se dade, Kome je vlast na ramenu, i Ime je Wegovo:

Velikog Saveta Angel, ~udni Savetnik, Bog silni, Knez mira,

Otac budu}eg vremena� (Is. 9,6). Koji smrtni ~ovjek nosi sve ove

atribute u istoriji qudskoj? Takvog nema sem Boga Logosa, koji

sa nama be{e u vremenu ovde na zemqi. Zato sveti Zlatoust ve-

li: �Ovo je nemogu}e razumeti u odnosu na ma kog drugog ~oveka,

nego samo u odnosu na Hrista�. Prorok ovde jasno izraàva dve

prirode u Spasitequ sveta: ~ove~ansku i boànsku. �Rodi se de-

te � to ozna~ava ~isto ~ove~ansku prirodu. �Sin nam se dade� �

to sjediwuje dve prirode u jednoj li~nosti: Sin Bo`ji i Sin

Djevin u li~nosti ovaplo}enog Gospoda. Ostali nazivi ozna~a-

vaju boànsku prirodu Boga Logosa. Vlast je Wegova �na rame-

nu� Wegovu, tj. Wegova sopstvena vlast i nije ni od koga pozaj-

mqena. �Veliki Savet� � to je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog

Sin, i Bog Duh Sveti. �Angel�, ili poslanik, vesnik je Tro-

ji~nog Boànstva Sin Bo`ji. �ûdni Savetnik� � jer je sve ~u-

do, sve iznena|ewe, sve novost, {to je od Wega i kroz Wega do|e

rodu ~ove~jem. �Bog silni� � mo}ni, sa potpunom pokazanom si-

lom boànskom. [ta bi na ovo rekli svi oni koji odri~u bo-

ànstvo Hristovo? �Knez mira� � je onaj �koji greha ne u~ini

niti se prevara na|e u ustima Wegovim�. Od Wega je trajni mir

i mimo Wega je rat spoqa i iznutra. �Otac budu}eg vremena� �

kao {to je on gospodar pro{losti, tako je gospodar i budu}no-

sti. On je jo{ Otac Crkve i wena glava, krajeugaoni kamen koji

sve povezuje, tvorac novoga sveta, Osniva~ Carstva Bo`jeg.


ÊTVRTO KANONSKO JEVAN\EQE(JOVANOV PROLOG)

O pisawu ovog jevan|eqa predawe svedo~i: kada se me|u ma-

loazijskim hri{}anima po~eo {iriti gnosticizam � neznabo-

à~ka religiozna filosofija, uz to i samarjanska la`na u~ewa

i judeohri{}anski gnosticizam, me|u hri{}anima iz judejstva

pojavio se Kerint sa svojim neverovawem u Boànstvo Hristo-

vo. Maloazijski episkopi, sve{tenici i |akoni, obrati{e se

molbom Apostolu Jovanu, jo{ jedinom ìvom svedoku i slu{ao-

cu Re~i Hristove, da napi{e ovo jevan|eqe i da naro~ito izne-

se govore Hristove odràne u Jerusalimu i okolini, a koje nisu

sadràvali prethodni jevan|elisti.

Dobro razmotriv{i prethodno tri napisana jevan|eqa, a

da bi suzbio pojavu la`nih u~ewa, Jovan se prihvatio da napi{e

~etvrto jevan|eqe; da u wemu naro~ito govori o tajni nad tajna-

ma, o Bogu Logosu i Wegovom ve~nom ra|awu od Oca; zatim o taj-

ni Wegovog neprestanog isho|ewa i o wegovom snisho|ewu (ke-

nozisu) k nama, odnosno kako je uzeo qudsku prirodu borave}i sa

nama kao Bog i ~ovek. Uz to, da iznese kakao je postradao, si{ao

u ad (pakao), vaskrsao i uzneo se na nebo (sr. Ef 4,10; Flp 2,10; 1

Tim 3,16). Po wemu, Hristos je tajna nad tajnama � svetajna, kao

i sve {to je radi nas u~inio. Da nam Bog nije otkrio ove tajne,

nikada ih ne bismo saznali. Boànske tajne ne pla{e ~oveka,

kao i sve nevidqive i vidqive tvari, a sve se to odvija u Crkvi

Bogo~ovekom, jer je Bogo~ovek Crkva, {kola sa istinskim sa-

znawima i otkrivewima, �da se pozna qubav Hristova koja pre-

vazilazi svaki razum, da bi smo se ispunili svakom puno}om

Bo`jom� (Ef 3,19). I jo{: �Kroz Crkvu se obznawuje na~alstvi-

ma i vlastima na nebesima mnogostruka premudrost Bo`ja�, i to

�po ve~noj nameri koju izvr{i u Hristu Isusu Gospodu na{em�

i �da bi se mogla razumeti sa svima svetima {ta je {irina i du-

ìna, i dubina i visina� (Ef 3,10-11.18).

Svoje jevan|eqe Jovan po~iwe uzvi{enim mislima, koje

kao neboparni orao uzle}u u visine sve do prestola Boìjeg, a

one odatle i dolaze, iznete u 1. glavi od 1-18. stiha:

U po~etku be{e Logos (Re~), i Logos be{e u Boga, i Logos

be{e Bog. On be{e u po~etku u Boga. Sve kroz Wega posta-

206 Besede ££

de, i bez Wega ni{ta ne postade {to je postalo. U wemu

be{e @ivot, i @ivot be{e svetlost qudima. I Sve-

tlost svetli u tami, i tama je ne obuze... Be{e Sve-

tlost istinita koja obasjava svakog ~oveka koji dolazi

na svet. U svetu be{e, i svet kroz Wega postade, i svet ga

ne pozna. Svojima do|e, i svoji ga ne primi{e. A onima koji

Ga primi{e dade vlast da budu ~eda Bo`ja, onima koji ve-

ruju u ime Wegovo. Koji se ne rodi{e od krvi, niti od è-

qe telesne, ni od èqe muèvqeve, nego od Boga. I Logos

postade telo i nastani se me|u nama, i videsmo slavu We-

govu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i i-

stine... I od puno}e Wegove mi svi primismo, i blagodat

na blagodat. Jer se Zakon dade preko Mojsija, a blagodat i

istina postade kroz Isusa Hrista. Boga niko nije video

nikada; Jedinorodni Sin koji je u naru~ju Oca, On Ga obja-

vi.

( Jn 1,1-5.9-14.16-18)

De{ava se pri saznawu da srce vidi odjednom, nerazdvojeno,

zatim ovaj posebni ~in vi|ewa srcem predaje se umu i u wemu se

razlaè na delove i pokazuju se ti delovi: prethodno pa slede}e.

Zatim, vi|ewe srcem u umu dobija svoje ra{~lawavawe (anali-

zu). Ideja pripada srcu, a ne umu; unutarwem ~oveku, a ne spoqa-

{wem. Zato su vrlo va`ne �bistre o~i srca� za sva saznawa, oso-

bito za poznawa istine vere i pravila morala. Dejstvom blago-

dati Bo`je srce se razbistri i gleda Boga, sjediwuju}i se sa

Wim, blagovesti svetiteq 20 . veka sveti Jovan Kron{tatski.

Ovu misao o �bistrim o~ima srca� naro~ito sam hteo nave-

sti pri poku{aju da se, bar u najosnovnijim crtama, osvrnem na

ovu ~iwenicu koja je tajna nad tajnama, i to od prve do posledwe

re~i u Logosologiji. Ako bih se zadrào na potpunoj analizi

cele Logosologije, trebalo bi izre}i mnoge misli. Sa va{om

dozvolom zadrào bih se samo na prva tri stiha: �U po~etku be-

{e Logos (Re~), i Logos be{e u Boga, i Logos be{e Bog. On be-

{e u po~etku u Boga. Sve kroz Wega postade, i bez Wega ni{ta

ne postade {to je postalo� (Jn 1,1-3). U izlagawu posluì}u se

najvi{e svetim Grigorijem Bogoslovom (Nazijanzinom), Svetim

Jovanom Zlatoustom, Sv. Kirilom Aleksandrijskim, Blaènim

Teofilaktom Ohridskim, Sv. Jovanom Kron{tatskim, blagou-


pokojenim episkopom ì~kim Nikolajem i arhimandritom Ju-

stinom Popovi}em.

[ta je bilo u po~etku? [ta }e biti na kraju? � pita epi-

skop Nikolaj. Ovo su pitawa po svojoj teìni ravna pitawu:

{ta biva sada? Koliko god se jedan misaoni ~ovek trudi da do-

zna {ta biva sada, s wim i oko wega, utoliko mu se neodoqivije

name}e pitawe: [ta je bilo u po~etku, {ta }e biti na kraju? Da

je na zemqi ìveo samo jedan jedini u~en ~ovek, i da prou~ava

ono {ta biva sada, {ta je unutra u svakom ~oveku ili u dru{tvu

qudi, ili u prirodi, ne bi li se i taj ~ovek bar jednom dnevno

zamislio nad po~etkom i nad krajem, nad svim onim {to biva,

{to jeste? Isto tako je mu~no pitati se, da li je ikada bilo i

jednog svetog ~oveka koji je ma za trenutak delio ono {ta biva

sada od onog {to je bilo na po~etku, i od onog {ta }e biti na

kraju krajeva? Milioni i milioni na{ih predaka zadavali su

sebi ta dva mu~na pitawa i pruàli razli~ite odgovore. Ne

treba misliti da postoje milioni i milioni odgovora. Nema ih.

Ima ih samo ~etiri, i to:

Jedan je odgovor: Nema po~etka ni kraja na ovom svetu, te je

uzaludno i mu~iti se pitawima: {ta je bilo u po~etku, a {ta }e

biti na kraju.

Drugi je odgovor: U po~etku je bio Bog, koji je ni iz ~ega

stvorio svet, i koji }e ga opet pretvoriti u ni{ta.

Tre}i odgovor je: U po~etku je bio haos, od nekakve magle,

po kome su burlali mnogi bogovi, i hrvali se s tim haosom sve

dok nisu uobli~ili ovaj svet u kome se oni i sada hrvu me|u so-

bom dok jedan od wih ne pobedi i ne zavlada svetom.

êtvrti je odgovor: U po~etku je bio magloviti haos, koji

je sam svojom mo}i i svojim unutarwim razumom uobli~io sve u

ovaj kozmi~ki svet. Na kraju krajeva svet }e se ponovo vratiti u

prvobitno haoti~no i maglovito, bezobli~no stawe.

Prvi odgovor su davali ponajvi{e stari Izraiqci. Drugi

su davali uglavnom stari Jevreji i neki od gr~kih mudraca. Tre-

}i su davali prete`no stari Vavilonci, Asirci, Egip}ani, Gr-

ci, Rimqani, i jo{ ve}ina naroda na zemaqskoj kugli. êtvrti

odgovor davali su neki stari gr~ko-rimski filosofi, stojici i

jo{ neki, ako ne i ve}ina najnovijih evropskih mislilaca, naro-

~ito 18. i 19. veka. U 20. veku wihove teze i razmi{qawa umno-

gome su ostala bez podr{ke i postala arhivska gra|a. [openha-

208 Besede ££

uer, ~ini mi se, sav bezboàn i protivan Bogu, rekao je: �Kada

ne bi bilo Boga, trebalo bi ga izmisliti, jer je On dobra uzda za

narod�, a Kant, koji se toliko upirao da pobije sve dokaze o po-

stojawu Bi}a Bo`jeg, morao je priznati i svima izjaviti: �Zve-

zdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni svedo~e mi da po-

stoji Bog�.

Ovo pokazuje da se Bogu Logosu i wegovom ìvotu ne sme

prilaziti s krajwim skepticizmom, koji su neki projavqivali i

u na{e vreme. Mada nam izvori o Wemu vrlo jasno govore, za ne-

ke je On i sada mitska li~nost. Na àlost, racionalisti ne ve-

ruju tim dokumentima, i sve {to oni iznose nije u stvari kriti-

ka, nego wihova apriorna shvatawa.

Tako, u nadprirodni karakter ìvota i rada Boga Logosa �

Bogo~oveka Hrista ne veruju, ne zbog toga {to dokazni materi-

jal nije dobar, nego {to ga racionalist ne moè i ne}e da pri-

mi, ne}e da veruje ko je On.

Iz svega re~enog sledi pitawe: postoji li peti odgovor, i

da li je ikada postojao ~ovek koji je dao peti odgovor? Ako ga

ima, da li je taj ~ovek mogao re}i da, ukoliko ikakav put posto-

ji, odakle on polazi i gde se zavr{ava (i ako reka postoji, gde

izvire i gde je weno u{}e?). Postoji peti odgovor. U vreme kada

su se sa uo~qivom ta~no{}u ispuwavala proro~anstva Hristo-

va: o razru{ewu Jerusalimskog hrama i grada Jerusalima, koji

su 70. godine po Hristu od strane Rimqana razoreni do temeqa,

i da se jevrejski narod tada rasejao po celom svetu. Kada su A-

postoli i ostali sledbenici bili goweni, izvo|eni na sud jev-

rejski i rimski, ubijani ogwem i ma~em, u to vreme ìveo je na

Patmosu kao izgnanik i suàw rimskog cara Domicijana (81-96.

godine) apostol imenom Jovan. Nadahnu}em Svetog Duha on je

dao odgovor na pitawe: [ta je bilo u po~etku, i {ta }e biti na

kraju? To je bilo u vreme kada su se sva pomenuta pitawa i odgo-

vori me{ali, kritikovali, dok sva ta qudska mudrovawa nisu

bila odba~ena i dok car Domicijan nije sebe proglasio bogom i

naredio da ga u carevini imaju svi smatrati za takvog. Po care-

voj smrti Jovan se vratio u Efes, metropolu Male Azije, da pro-

duì propovedawe Hristovog Jevan|eqa tamo gde je Apostol

Pavle stao sa svojim prejemnicima.

Ako Jovan govori kao ribar, ili starac, ili mudrac, ili

u~en, mudar i iskusan, mi mu ne moramo verovati. Ali mi mu i-


pak moramo verovati, jer on ovo ne govori sam od sebe. On je ne-

razdvojni i verni pratilac Hristov. êsto je stavqao svoju gla-

vu na srce Hristovo, koje je starije od sveta i mla|e od sveta.

On nije uzmakao od svog qubqenog U~iteqa, iako su ostali A-

postoli uzmakli, ni kada je wegov u~iteq prolazio kroz najte-

à stradawa. On je bio svedok svega toga, pa i umirawa na Kr-

stu, skidawa sa Krsta i polagawa u grob. Mnogo puta se uverio u

Vaskrsewe Hristovo, jer se Hristos javqao kao Vaskrsli svo-

jim u~enicima. O svemu tome je mnogo puta i na razli~ite na~i-

ne govorio, oboga}en blagoda}u Bo`jom i svima darovima Duha

Svetog u svom apostolstvu. Dakle, bez svake sumwe, on nam ne ka-

zuje svoje, nego kao saradnik Hristov. Zapravo, On kazuje ko je

bio u po~etku pre svakog po~etka, Logos Bo`ji. On govori o Re-

~i, kojom se i kroz koju se stvara sve nevidqivo � vanvremeno i

u vremenu. Da je Logos uvek u Bogu Ocu, sa svojim li~nim svoj-

stvom � neprestano ra|awe i da bez Wega i Wegovog u~e{}a u

stvarawu ni{ta nije stvoreno {to je stvoreno. Da, on je sveti-

teq Bo`ji, koji je uvek blizak veruju}em srcu i kao najiskreniji

i dobri prijateq svakotrenutno spreman da pomogne bogoboja-

`qivim i bogotraìteqima.

Kao svugde i u svakoj prilici, Re~ Bo`ja je jedinstvena,

istinita, celovita i nedeqiva. Prva i po~etna wena istina je

sâm Bog, a to je po~etak svim po~ecima. Ovo je sveizvor iz koga

je poteklo sve {to postoji. Svi potoci postojawa iz Wega se ra-

zgrawavaju u bezbroj poto~i}a, a poto~i}i u bezbroj jo{ sitni-

jih poto~i}a, pa kroz kapilare do u atome, elektrone, fotone,

praelektrone. Kroz sve to struji jedna jedina, neka ~udno dife-

rencirana, i razlivena, i razgranata i razmnoèna Logosova

stvarala~ka sila da �sve kroz Wega postade {to postade�. Sve

od najmaweg do najve}eg, od najvidqivijeg do najnevidqivijeg,

sve {to vidimo na kori sveta i {to ne vidimo pod tom korom

sveta. To je Logosovo �sve�, a ko zna u kakvim se dimenzijama

pruà. Ko zna ko su mu i kakvi su mu krajevi, kakve zapremine,

kakve dubine, visine, duìne i {irine. Nema sumwe da se to

�sve� ne moè izmeriti nikakvom qudskom merom, nikakvom

qudskom mi{qu, veli otac Justin.

An|elski umovi ne mogu da shvate i da se nadive tome koli-

ku je premudrost, dobrotu i svemogu}stvo projavio prema nama

Gospod u Svom ovaplo}ewu (O~ove~ewu) od Presvete Djeve Ma-

210 Besede ££

rije. Govori sveti Kirilo Aleksandrijski: �Bog Logos kao Je-

dinorodni Sin o~igledno radi sve u saradwi i u saprisustvu

Oca i Duha Svetog. Sinu saprisustvuje Otac, ne kao nemo}nome

da ne{to uradi od postoje}eg, nego kao sav budu}i u Sinu isto-

vetno{}u su{tine.� Da, i u svemu ovome �sva priroda an|elska

zadivi se velikom delu Logosovog ovaplo}ewa, jer onoga koji je

kao Bog nedostupan, gledahu i sluàhu mu kao svima dostupnom

~oveku�, veli sveti Jovan Kron{tatski. Tako i sveti Jovan Zla-

toust blagovesti: �Re~i blaènog jevan|elista: U po~etku be-

{e Logos, ozna~avaju ne ne{to drugo nego bi}e ve~no i bezgra-

ni~no... Nije re~eno �be{e u Bogu�, ve}, �be{e u Boga�, {to

ozna~ava ve~nost Boga Logosa po ipostasi. Logos je ipostasno

bi}e, koje je bestrasno proiza{lo (ili boqe re~eno: proizila-

zi) od samog Oca�. Istim se mislima bavi i Blaèni Teofi-

lakt Ohridski: Jevan|elistove re~i: �Logos be{e u Boga�, poka-

zuju da je Sin save~an Ocu i Otac nikada nije bio bez Sina. Re~

je o dve Li~nosti, ali i o jednoj prirodi i o jednom Boànstvu.

Logos se nikada nije odvajao od Boga Oca i pojavio kao neki an-

tibog.�

ZAKQUÂK

Sa ovih nekoliko misli èlim posebno ista}i, od mnogih

~iwenica, samo jednu ~iwenicu. Sveti Jovan Bogoslov je prvi

hri{}anski, novozavetni filosof, filosof Svetog Duha. Bog

je preko wega, a i preko drugih, otkrivao sebe kao Boga, Tvorca,

Svedrìteqa, U~iteqa, Bogo~oveka, Pastira, Prvosve{tenika,

Iskupiteqa, Spasiteqa roda qudskog, sve to ~ine}i iz qubavi

prema palom ~oveku, èle}i ga povratiti u ono prvobitno sta-

we u kome je na{ praotac Adam bio pre pada u greh. On, kao Bog

Logos, ovo sve ~ini Ocem u Duhu Svetom. To je sva istina na ko-

joj po~iva ovaj svet. I jo{: samo sa Ocem kroz Sina u Duhu Sve-

tom moè se sagledati svemu po~etak i kraj u vremenu, a vreme

nije ni{ta drugo do uvod u ve~nost; ono ima svoj po~etak i svoj

kraj. Tu je kqu~ za shvatawe da put ima svoj po~etak u vremenu i

prostoru.

Smem ovde i ovo izjaviti da je to razlog za{to je Filosof-

ski fakultet Universiteta u Sarajevu uzeo upravo Svetog Jova-

na Bogoslova za Krsnu slavu, koju Dekanu, gospodi profesorima


i studentima ~estitam, i neka bi dao Bog da se to ~ini na mno-

go godina. Imajte uvek na umu: �Iz tela Hristovog pote}i }e re-

ke vode ìve� (Jn 7,38), i: �Svaka la`na misao u samoj sebi nosi

dokaz svoje neistine�. Dokaz tome je wena smrtnost, jer: �Mu-

drovawe duhovno je ìvot i mir� (Rm 8,7), veli Apostol Pavle.

212 Besede ££

CRKVA HRISTOVA ‡ BAWAPONOVNOG RO\EWA

*

Pro{le godine se navr{ilo 100 godina od podizawa,

osve}ewa i po~etka sluèwa u hramu Svetoga Save u

Blaùju. Ove godine smo re{ili da tu godi{wicu obe-

leìmo. Da se setimo svih znanih i neznanih wenih dobrotvora

koji u~ini{e sve kako bi ovaj hram vr{io svoju ulogu, prven-

stveno u slavu Bo`ju i na dobro qudi koji wemu pripadaju. Isto

tako, i molitvama �od svih i za sve� �za mesto ovo i za sve koji

ìve u wemu�, koji se mole i za qude koji po veri ne pripadaju

wemu.

Najpre ne{to uop{teno o Crkvi

Hramovi mogu nastati i mogu nestati, ali Crkva ne}e ni-

kada nestati. Crkva je Gospod Isus Hristos produèn kroz ve-

kove u svu ve~nost. Crkva je ~ovek Gospodom Isusom Hristom

produèn kroz vekove i svu ve~nost. Crkva je svaka tvar produ-

èna Gospodom Isusom Hristom kroz sve vekove u svu ve~nost.

Ova odrednica Crkve govori o Hristu kao o Crkvi i Osniva~u

Crkve, a ~ovek u woj tako|e je Crkva, kao i sve ono {to je pre

wega stvoreno. Tako, sav ovaj vidqivi i onaj nevidqivi svet jesu

jedna ogromna Crkva koja jeste, biti{e i svagda }e postojati.

Ako je Hristos ikada mislio da osnuje Crkvu kao ustanovu,

hteo je da ona ne bude privremena, ve} ve~na, da bude brod koji

}e bezbedno prevoziti svoje putnike kroz uzburkani okean ì-

vota ka mirnom pristani{tu Wegovog Carstva.

Kao telo u kupatilu, tako se du{a otkriva u Crkvi kako bi

se oprala. îm iza|emo iz kupatila, telo obla~imo da bismo se

sakrili od qubopitqivih o~iju. Nije li nelogi~no to {to ne


* Predavawe o 100-godi{wici crkve Sv. Save u Blaùju 10. oktobra

1999. g.

skrivamo svoje nedostatke pred Najsavr{enijim, a stidimo se da

ih pokaèmo pred onima koji su sa nedostacima kao i mi. Kao

{to voda pere prqav{tinu tela, tako Crkva ~isti du{u od gre-

ha. Najva`niji zadatak Crkve jeste traèwe gre{nika, wihovo

okupqawe i spasavawe.

Vrednost i napredak filosofskih sistema predstavqa vi-

{e nau~ni nego moralni napredak ~ove~anstva. Na qudskim zna-

wima moè se zasnovati nova nauka, ali na Svetom Pismu moè

se izgraditi novi socijalni ìvot i pravilniji me|uqudski od-

nos. Da li ste o tom ikada razmi{qali da je sv. apostol Pavle

najve}i prorok nove idealne dràve, novog idealnog dru{tva?

Sva carstva zasnovana na qudskim pravima propala su. Bu-

du}nost pripada carstvu sv. apostola Pavla, jer ono po~iva na

qubavi i sluèwu. Zato je najboqe pripadati i najmawoj crkvi

nego se gordo odvojiti od najboqe i najve}e Crkve. Me|uqudski

odnosi su su{tina i zadatak hri{}anstva; stvarawe dobrih od-

nosa me|u qudima je po~etak stvarawa bratskih odnosa ~oveka

prema ~oveku. Me|uqudski odnosi su {kola hri{}anstva, a me-

|unacionalni odnosi treba da postanu hri{}anski univerzitet.

Hri{}anska etika, oli~ena u radosnom sluèwu i u `rtvi, jeste

najplemenitiji plod stvarnog verovawa u Boga, najkra}i put ko-

ji vodi Hristu Bogo~oveku.

Pogled Crkve na sluèwe, slobodu i mudrost

Robovawe zna~i obavezno sluèwe, a sloboda zna~i drago-

voqno sluèwe. Samo ~ovek ili narod vaspitan za dragovoqno

sluèwe svojim susedima, stvarno je slobodan ~ovek ili slobo-

dan narod. Sve druge hipoteze o slobodi su relativne. Sloboda

koja traì prava, a zanemaruje dobrovoqna sluèwa, donosi ne-

sporazume i potire wene pristalice. Svaki ~ovek je ratno po-

pri{te mnogih zlih duhova, koji su hrabri kada su daleko od

Hrista i ponizni kada su u Wegovoj blizini. Hristos je nadì-

veo sve qudske sisteme i Crkvom i u Crkvi pokazao koliko su

oni bezvredni. U Crkvi je ve~na snaga i ve~na mudrost Bo`ja.

Svetim Jevan|eqem ona rasvetqava qudske puteve i daje prave

smernice za daqe putovawe kroz ovaj vidqivi svet. Stoga je sva-

ki na{ dan sa mnogo brige za sutra i tuàn zbog onog ju~e, jer je

nepovratno pro{ao.

214 Besede ££

To je sli~no mladosti koja uvek vidi svoje ideale u veli~i-

ni pojedinaca, a zrelo doba uvek traì svetost, u Svetoj mudro-

sti. Qudski sistemi i qudska mudrost odu{evqavali su mnogo-

boà~ki svet, dok je Sveta mudrost do{la na svet tek sa Gospo-

dom Isusom Hristom. Hristos je bio oli~ewe Bo`je Mudrosti,

pravo ovaplo}ewe Bo`je Mudrosti. Boànska Mudrost sadrì

u sebi mudrosti i svetiteqa Bo`jih, An|ela bestelesnih i qu-

di od Boga stvorenih, koji su u Duhu Svetom kojim mere svaku

svoju delatnost. I premda smo spomenuli definiciju Crkve,

ipak imamo da postavimo pitawe:

[ta je Crkva?

Posmatrana sa gledi{ta nauke, Crkva je {kola hri{}an-skog duha; to je wen pravi zadatak u ovome svetu. Ona je zajedni-ca veruju}ih u Hrista; to je weno zvani~no ime. Gospod Hristosje Glava Crkve, i svi kr{teni i veruju}i su ~lanovi ovog bogo-~ove~anskog organizma. @eqa Crkve je da sve narode sjedini uveri u bogo~ove~anski organizam. Ona je hristokratija. Bog jenevidqivi vladar sveta i ~ove~anstva, dok je Hristos vidqiviBog, koji vodi, hrabri i odu{evqava ~ove~anstvo.

Ona je svetokratija, svetiteqi u Crkvi vode ~ove~anstvo,a ne neko drugi. Kada svi qudi postanu sveti, ne}e biti potreb-ne posebne vo|e u narodu. U svetokratiji svi qudi }e najsave-snije vr{iti svoje du`nosti i svi }e uìvati u sre}i svoga suse-da. Istorijski posmatrano, Crkva se pojavila kao novo u~ewe.Ona je u spoqa{nim stvarima napravila na hiqade kompromisasa drugima, i to nikome nije smetalo. Unutra u sebi ona je nosi-la i nosi potpuno novi i jedinstveni duh, koji nije dozvoqavaokompromise sa bilo ~ime u svetu. Ona je novo u~ewe u odnosu naceli prakti~an ìvot qudi.

I jo{ ne{to. U ovom vremenu, Hristos je u qudskom siro-ma{tvu postao prognanik koji traì sebi skloni{te. To je sto-ga {to je svet postao siroma{an duhom mudrosti i svakog drugogdobra koje treba da se roji u ~ovekovoj du{i. U svome duhovnomsiroma{tvu mnogi su se uporno zauzimali da ~oveka {to vi{eodvoje od Hrista, ali, iskreno re~eno, na tom bojnom poqu su pa-li. înili su to uzalud, zaboravqaju}i jednu stvar da ni jednacivilizacija koja se odvojila od svoje religije, nije mogla pre-ìveti. ôve~anstvo mora da ìvi sa Bogom ako ne èli da se


ugu{i u blatu materijalizma i praznoverja. Vera u Boga, koja jeostvarila najve}a dostignu}a u ~ove~anstvu na svim poqima, sa-da je pod senkom novih u~ewa: individualizma, nacionalizma,liberalizma, konzervatizma, imperijalizma i sekularizma. Onasva skupa ne zna~e ni{ta drugo do uno{ewe bezverja, tj. poti-skivawa vere u Boga iz du{e ~ovekove. Kao {to se arapska civi-lizacija ne moè zamisliti bez Islama, ili indijska bez hindu-izma, ili rimska bez panteona, tako se ne moè zamisliti nievropska, i u woj balkanska, civilizacija bez Hrista. Kada jeovaj Bog po~eo biti progowen (iz politike, nauke, umetnosti,socijalnog ìvota i prosvete), otpo~elo je traèwe �novog bo-ga�, pa je svako smatrao da moè postati taj �novi bog�. I zai-sta, najve}i pad evropskog i u woj balkanskog ~oveka jeste uotvorenoj proklamovanoj hipotezi da ~ovek moè zameniti Bo-ga.

Kako le~iti na{e sada{we bolesti?

Jedino Crkva poseduje pravi lek. Prvobitna Crkva naovim prostorima je bila slobodnija u odnosu na spoqa{ne usta-nove, a vrlo stroga u ~uvawu unutarweg duha. Ona nije marilaako se novo vino dosipa u stare sudove, ali je veoma vodila ra~u-na o tome kakvo se vino dosipa. Pozajmqivala je ona sudove zavino i na Istoku i Zapadu, ali nikada nije pozajmqivala samovino. Ona nam i danas govori: vratimo se jedinom izvoru hri-{}anske snage i vrline � Duhu Hristovom! Ovo novo oìvqava-we je i i novo ra|awe, i mogu}e ga je ostvariti duhovnim zajed-ni~arstvom u Crkvi i u svim drugim prilikama ìvota qudi inaroda. Vratiti se jedinom izvoru ìvota po Bogu zna~i vrati-ti se Duhu Hristovom.

Ose}aju}i duhovnu krizu svoga vremena, na{i preci pre100 godina odlu~i{e da podignu ovaj hram, ovu {kolu pobo`no-sti i ìvota u Hristu Isusu Gospodu na{em. Tako oni na Pe-trovdan 1896. godine osveti{e kamen temeqac molitvom i bla-goslovom blagoupokojenog Arhiepiskopa sarajevskog, mitropo-lita dabrobosanskog i egzarha cele Dalamcije Georgija (Niko-lajevi}a), a sama crkva je osve}ena od istog Arhijereja 21. sep-tembra po starom kalendaru 1897. godine. Gra|ena je godinu da-na. Po èqi sve{tenika Stevana Trifkovi}a, posve}ena jeSvetom Savi, prvom srpskom prosvetitequ i u~itequ. Godinu

216 Besede ££

dana po osve}ewu hrama, 8. februara prestavio se u Gospodu bla-goupokojeni i veliki arhijerej, mitropolit Georgije (Nikolaje-vi}), ro|en u sve{teni~koj porodici u sremskom selu Jasku, 20.aprila 1807. g. Svojim testamentom je ostavio jednu fondaciju uiznosu od 4500 forinti za gradwu ovog svetog hrama i u wemugrobnice za svoj po~inak, {to je u~iweno. Po{to Crkva nije upotpunosti bila zavr{ena, sahrawen je najpre na ko{evskomgrobqu, a ~im su se stekli uslovi, prenet je u ovaj hram. On nijesamo pomogao nov~ano i osvetio ovaj sveti hram, nego je 1891. g.osvetio temeqe nove srpske pravoslavne {kole u Blaùju.

Tri zvona od 1.189 kilograma skinula je austrijska vojska iodnela ih, ali su kasnije nabavqena ova sada{wa prilozima me-{tana i drugih imu}nih qudi; na zvonik su podignuta 1922. godi-ne, a izlivena su u qubqanskoj livnici. Osve}ena su od stranemitropolita Petra u nedequ po Krstovdanu 15/28. septembra1924. g. Po osve}ewu je odràna litija oko svetog hrama, kada suse po prvi put oglasila nova zvona. Treba i ovo ista}i: osve}e-nim zvonima bili su kumovi blaùjski me{tani, gospoda: veli-kom zvonu � inèwer Bogdan Babi} s prilogom do 10.000 dinara;sredwem je kumovao Nikola Belovi}, posednik iz Ilixe s pri-logom od 4.000 dinara, a malom zvonu Aleksandar Babi}, sinBogdana Babi}a s prilogom od 6.000 dinara.

Hram Svetog Save u Blaùju posetio je kraq Aleksandar skraqicom Marijom na Veliki petak 6/19. aprila 1925. godine u11 ~asova, a potom je usledila nova poseta na vaskr{wem jutre-wu kad je u~estvovao u litiji oko svetog hrama. Tom prilikompodario je crkvi 5.000 dinara kao svoj li~ni prilog. Na svetojLiturgiji sluìli su: mitropolit Petar sa sve{tenicima: pro-tojerejem-stavroforom dr Tomom Popovi}em, rektorom Bogo-slovije u Sarajevu; protojerejem-stavroforom Milanom Lali-}em, redovnim ~lanom Eparhijskog crkvenog suda; blaùjskimsve{tenikom Petrom Lali}em i proto|akonom Aleksom Star-~evi}em. Pevalo je Srpsko peva~ko dru{tvo �Sloga� iz Saraje-va pod upravom Qube Bajca. Na Liturgiji se kraq Aleksandarpri~estio iz ruke mitropolita Petra, kao i kraqica Marija, azatim i wihova pratwa.

Neka Bog i Sveti Sava i daqe ~uvaju ovaj sveti hram i uwemu mesto po~ivawa vrlog na{eg arhijereja Georgija (Nikola-jevi}a), velikog dobrotvora ne samo ovog svetog hrama.


218 Besede ££

SVETO PISMO ‡ VE^NA RE^ BO@JA*

Nebo i zemqa }e pro}i, ali re~i moje ne}e pro}i.

(Mt 24,35)

Sveto pismo je kwiga nad kwigama zato {to je kwiga od

Boga. Ona je ~ovekov vo| i svetlost. Ona hrani du{u,

sliku Bo`ju. Iskustvo je pokazalo da u svetu nema druge

kwige koja bi mogla zadovoqiti potrebe duha qudskog. Skoro }e

53 godine kako me je ova kwiga po~ela privoditi svome Sasta-

vqa~u, svome Autoru. Za ovo vreme koliko se iz we u~im i druge

u~im, uvi|am da je moj Spasiteq onakav kako Ga opisuje ova kwi-

ga. On mi je bio sve ono {to o Wemu tu ~itamo. Jezi~ke te{ko}e

i kritika teksta nisu sakrile wene istine i jo{ mawe spre~ile

weno ìvotodavno dejstvo zbog re~i u woj: �One su duh i one su

ìvot�. Moè se sa sigurno{}u re}i: ko pije sa studenca Jako-

vqevog, koji su qudi iskopali, opet }e oèdneti. A ko u velikoj

smirenosti i blagodarnosti daje srce svoje Hristu, on pije vodu

koju mu On daje, i ne}e nikada osetiti è|, jer je On zaista

Isto~nik ìvota.

U ovom prolaznom i za qudska bi}a varqivom svetu niù

se pitawa: kuda }emo po}i, kuda krenuti? Ima li jo{ kakvog au-

toriteta kome bismo sledili? Ima li kakvo svetlo koje bi pro-

drlo kroz na{u tamu? Moèmo li na}i neki kodeks koji bi ra-

zre{io na{e dileme? Postoji li kakav autoritet kome bismo se

obratili? Zar nas je ovde postavio neki nepoznati stvoriteq?

Jesmo li predmet pukog slu~aja, ili nas je postavila nekakva

sila bez ikakvog re{ewa i odgovora na pitawa: otkuda smo do-

{li, za{to smo ovde i kuda idemo odavde?

Odgovor bi bio: Da. Mi imamo kwigu zakonitosti. Imamo

kqu~ i pravovaqani izvor i on se nalazi u prastaroj kwizi koju

nazivamo Sveto Pismo ili Biblija. Tu smo kwigu nasledili iz


* Beseda odràna na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1999. na sve~a-

nosti dodele titule po~asnog doktora bogoslovqa (doctor honoris

causa).

vi{e stotina proteklih stole}a. Pro{la je kroz mnoge ruke, ni

broja im se ne zna. Pojavila se u mnogim oblicima, na vi{e od

hiqadu raznih jezika i nare~ja, i nisu je mogli osakatiti. Kroz

mnoga mra~na doba istorije ~ove~anstva, Bo`ja obe}awa koja

nam ona donosi, ostala su nepromewena. �Nebo i zemqa }e pro-

}i, ali re~i moje ne}e pro}i� (Mt 24,25).

Prona|imo kako i za{to je ova kwiga izdràla sve nalete,

zadràla svoju suverenost, i ostala ~ovekov neiscrpni izvor ve-

re i duhovne snage. Ima ih koji uzimaju Sveto pismo i ~itaju ga

uglavnom kao istoriju Izraiqaca. Drugi tvrde da je to izvor

najzdravijih eti~kih na~ela koja su ikada postojala i bila izlo-

èna rodu qudskom. Te stvari, iako su va`ne, sporedne su prema

onoj pravoj temi u Bibliji, koja je izbavqewe kroz Gospoda I-

susa Hrista. Oni koji ~itaju Sveto Pismo kao veli~anstveno

literarno delo, uzbudqivu poeziju ili istoriju, a zaborave i-

zloèwe ikonomije spasewa ~oveka, proma{ili su pravi smisao

ove kwige i wene poruke.

Bog je dao da se Sveto pismo napi{e sa izri~itim otkri-

vewem Bo`jeg plana o spasewu ~oveka od greha, smrti i |avola.

Dao je da se kwiga napi{e kako bi svoje ve~ne zakone mogao ra-

zjasniti, On Tvorac, svojoj deci. Dade ih da bi se deca Wegova

po stvorenosti mogla osloniti na Wegovu mudrost. Da bismo,

ute{eni Wegovim bi~em qubavi, mogli sa verom i nadom, tim

Bo`jim blagodatnim darovima, putovati kroz ovaj ìvot. Bez

Svetoga pisma ovaj svet bi bio taman i zastra{uju}i. Bio bi

bez putokaza i svetionika kome treba hoditi.

Sveto pismo samo sobom dokazuje da je ono jedina kwiga koja

sadrì Bo`je otkrivewe. I drugi su narodi imali svoje svete kwi-

ge, ali se ubrzo uvidelo i otkrilo da su te sve nehri{}anske bibli-

je, svi razvoji i otkrivewa bila u pogre{nom smeru. [to se ti~e

Svetog pisma � re~i Bo`je, ~ak najnemarniji posmatra~i ubrzo su

otkrili da je ono u odnosu na pomenute �svete kwige� drugih naroda

temeqito druga~ije. To je jedina kwiga koja nudi ~oveku izbavqewe,

ukazuje na izlaz iz svih wegovih problema i dilema, kako bi se ~o-

vek povratio u stawe u kome je Adam bio pre pada u greh.

Bilo je potrebno oko 1500 godina da se ova kwiga napi{e u

celini kakvu danas imamo. Ona je delo vi{e od trideset pisaca,

koji posluì{e kao Bo`ji spisateqi. Ovi qudi, iako su ìve-

li u raznim stole}ima, nisu pisali tek ono {to su mislili i

~emu su se nadali. Sluìli su kao prenosioci Bo`jih naloga,

220 Besede ££

Bo`jih nare|ewa i obave{tewa. Pisali su kako ih je On vodio

i pod Wegovim boànskim nadahnu}em bili su u stawu sagledati

velike i ve~ne Istine kako bi ih zapisali da ih i drugi qudi

mogu videti i upoznati kao boànske. Za vreme tih 1500 godina,

qudi razli~itih jezika, vremenskih perioda i iz razli~itih ze-

maqa, napisali su 66 kwiga Svetog pisma, a Bo`ji nalozi, oba-

ve{tewa i poruke bile su uvek iste i jedinstvene. Kada su bib-

listi, veliki stru~waci drevnih jezika, sakupili stare rukopi-

se pisane na jevrejskom, aramejskom i gr~kom jeziku i preveli ih

na jednostavan i savremen jezik, ustanovili su da se Bo`ja obe-

}awa nisu promenila, kao ni Wegova veli~anstvena poruka ~o-

veku, odnosno ~ove~anstvu. I dok danas ~itamo te re~i koje ne

podleù vremenu, nalazimo da su pravila ìvota iznesena od

starih pisaca isto tako savremena i zna~ajna za na{e pokolewe

kao {to su bila zna~ajna qudima iz vremena Isusa Hrista.

Zbog svega toga nije ~udo {to je Sveto pismo naj~itanija

kwiga u svetu. Ni jedna se kwiga ne moè meriti wenom mudro-

{}u, pesni~kom lepotom ili savremeno{}u wenih proro{tava.

Weni kriti~ari, koji su tvrdili da je puna patvorina, izmi-

{qotina i neispuwenih obe}awa, ipak uvide{e da te{ko}e po-

~ivaju u wima samima, a ne u Bibliji. Sposobniji poznavaoci

klasi~nih jezika dokazuju da se suprotnosti u Bibliji opaàju

kod neta~nih prevoda, a ne zbog Bo`je nepostojanosti. Dakle,

~oveka treba ispravqati, a ne Sveto pismo � re~ Bo`ju.

Ovo se sve vi{e uvi|a naro~ito u na{em vremenu, kada greh

postaje sve ve}a navika ~ove~anstva, a Crkva se sve vi{e zva-

ni~no gura na margine svenarodnog ìvota. I pored toga, qudi

ponovo prilaze Svetom pismu u na{em vremenu. U domovima se

~iste od pra{ine stari primerci gde ih ima i nabavqaju se novi.

U toj Svetoj Kwizi pronalaze stare, skoro zaboravqene i-

zreke, i izgledaju im kao da su ju~e napisane. To je stoga {to Bi-

blija sadrì sve znawe potrebno ~oveku radi spasewa, da bi re-

{io sve svoje probleme i ispunio ~e`wu svoje du{e. Hri{}an-

stvo je cvetalo i {irilo se po zakonima Svetoga pisma obaju

Zaveta. Ono se primewivalo podjednako na sve qude koji po

Bibliji ìve, jer je to vrhovni Ustav celog ~ove~anstva, ~iji se

zakoni podjednako primewuju na sve koji ìve pod wenim upli-

vom, i to bez ikakvih izuzetaka i posebnih tuma~ewa. Kao {to

je Ustav najvi{i zakon jedne zemqe, tako je Sveto pismo najvi-

{i Zakon Bo`ji. Upravo, Bog u Svetom pismu iznosi svoje du-


hovne zakone i pravila upotrebe tih zakona. Bog u Svetom pismu

daje nepromenqiva obe}awa i objavquje plan izbavqewa qudi

od robovawa grehu, smrti i |avolu.

Hri{}anstvo nalazi sve svoje doktrine utemeqene u Svetom

pismu. Pravi hri{}anin ne odri~e ni jedan deo, niti poku{ava

ne{to svoje dodati Bo`joj re~i. Dok se dràvni ustavi mogu i-

spravqati s vremena na vreme, Svetom pismu nije potrebno bilo

kakvo ispravqawe. To zbog toga {to mi stvarno verujemo da su

ovu Kwigu Bo`ju napisali sveti Bo`ji qudi, vo|eni Duhom Sve-

tim u mislima i u proiznesenim re~ima. Veli sveti apostol Pe-

tar: �Jer nikad proro{tvo ne nastade ~ove~jom voqom, nego po-

kretani Duhom Svetim govori{e sveti Bo`ji qudi� (2 Pet 1,21).

O bogonadahnutosti Svetoga pisma pi{e sveti apostol Pavle:

�Sve je Pismo bogonadahnuto, i korisno za u~ewe, za karawe, za

ispravqawe, za vaspitawe u pravdnosti. Da bude savr{en Bo`ji

~ovek, pripremqen za svako dobro delo� (2 Tim 3,16-17), a staro-

zavetni tugovateq sveti prorok Jeremija se ispoveda: �I rekoh:

Ne}u Ga vi{e pomiwati, niti }u vi{e govoriti u ime Wegovo

(ali bi u srcu mome kao ogaw razgoreo, zatvoren u kostima mojim,

i umorih se zadràvaju}i ga, i ne mogoh vi{e� (Jer 20,9).

Biblijski pisci nikada nisu poku{avali ulep{avati ì-

votnu stvarnost. Gresi velikih i malih qudi podjednako se i-

znose i otvoreno priznaju. Objavquju se slabosti qudske pri-

rode, i ìvot biblijskih vremena zapisan je onakav kakav jeste.

Iznena|uju}e je da ìvot i pobude tih qudi (biblijskih pisa-

ca), koji su ìveli tako davno, imaju veoma savremen ukus. Stra-

nice koje ~itamo izgledaju poput ogledala ispred na{ih misli

i srca, odraàvaju na{ ponos i predrasude, na{e propuste i sop-

stvena ponièwa, na{e grehove i àlosti, na{e brige i nasto-

jawa ka boqem, savr{enijem nego {to je svet u kome ìvimo.

Nema sumwe, Istina je ve~na, pa i Sveto pismo je istina

jer je re~ Bo`ja. Ona se ne mewa od jednog vremenskog razdobqa

do drugog, od jednog naroda do drugog, od jednog geografskog po-

loàja do drugog. ôvekove ideje se mogu razlikovati, obi~aji

mewati, ~ovekovi moralni zakoni varirati, ali sveop{ta Isti-

na uvek ostaje ista. Vest o Gospodu Isusu Hristu, od samog po-

~etka Staroga zaveta ista je, jer je On koji je od ve~nosti prava

tema, kako Starog tako i Novog zaveta.

Tako:

222 Besede ££

U 1 Mojsijevoj kwizi Hristos se pojavquje kao Seme @e-

nino,

U 2 Mojsijevoj pojavquje se kao @rtveno Jagwe,

U 3 Mojsijevoj pojavquje se kao Otkupna `rtva,

U 4 Mojsijevoj pojavquje se kao Udarena Stena,

U 5 Mojsijevoj pojavquje se kao Prorok,

U kwizi Isusa Navina kao Bo`ji Vojskovo|a,

U kwizi o Sudijama pojavquje se kao Izbaviteq,

U kwizi o Ruti kao Nebeski Ro|ak,

U kwigama o Carevima pojavquje se kao Obe}ani Car,

U kwizi Nemijinoj pojavquje se kao Obnoviteq naroda,

U kwizi o Jestiri kao Posrednik, Zagovornik,

U kwizi o Jovu pojavquje se kao moj Iskupiteq,

U kwizi Psalmi Davidovi kao moje Sve u Svemu,

U kwizi Pri~e Solomonove pojavquje se kao moj Ugled,

U kwizi Propovednika kao moj Ciq,

U Kwizi Pesma nad pesmama kao Onaj koji zadovoqava Cr-

kvom,

U kwigama proroka velikih i malih pojavquje se kao Knez

Mira.

U Jevan|eqima Gospod Isus Hristos je Onaj koji je do{ao

da traì i spase izgubqeno.

U Delima apostolskim pojavquje se preko svetih apostola

kao Vaskrsli iz mrtvih.

U svim poslanicama novozavetnog kanona pojavquje se kao

Vaskrsli, a potom i kao onaj koji je na prestolu s desne strane

Boga Oca i

u Apokalipsisu kao kao Onaj koji ponovo dolazi, sudi i

vlada.

Kroz sve svete kwige Staroga i Novoga zaveta struji Bo`je

pitawe: {ta je slava ~ovekove du{e? Bogolikost wena. Bog u li-

ku wenom. A {ta je slava ~ovekovog tela? Bogolika du{a. Da-

kle, jedna je i ista slava i du{e i tela qudskog � bogolikost,

blagovesti Otac kroz Sina u Duhu Svetome.

Sve re~eno je ve~na poruka kroz celo Sveto pismo Staroga

i Novoga zaveta. To su zapisi o ìvotu, miru, ve~nosti i nebu.

Tu nema nikakve skrivene svrhe. Svetom pismu nije potrebno ne-

ko tuma~ewe uzvi{enim i nadgovorqivim re~ima. U wemu su: jed-

nakost, jasno}a, slobodne poruke svakom slovesnom bi}u (~oveku),

� poruke o Gospodu Isusu Hristu i Wegovoj ponudi za izmirewe


i mir s Bogom. Ono je blagovest, jer u sebi sadrì bogo~ove~an-

ske sile. Ono je sve u javqawu sile Bo`je (sr. 1 Kor. 2,4-5) i sam

Duh Sveti sveto{}u Svojom osve}uje wime ~oveka i blagovesti:

ni{ta ~ove~je nije tu|e Bogo~oveku sem greha.

Setimo se samo Wegovih re~i na Gori blaènstava. Tamo

na toj gori, nedaleko od Kapernauma, u Galileji neznaboà~koj,

On propoveda novu nauku koja se do tada nije ~ula. On je tu ra-

zjasnio i istakao {ta je bitno za hri{}anski ìvot. Kada je za-

vr{io, neka sveta ti{ina ovladala je slu{aocima, koji se �...di-

vi{e nauci Wegovoj. Jer ih u~a{e kao Onaj koji vlast ima, a ne

kao kwièvnici� (Mt 7,28-29).

On ih pou~ava{e s punom vla{}u samog Boga, i pravila ko-

ja je tada postavio, zaista su pravila koja svaki hri{}anin tre-

ba da izvr{ava sa nadom u spasewe. Biblijsko znawe je u osnovi

i smisaoni i osmi{qeni ìvot. Re~i te Kwige imaju na~ina da

mogu ispuniti sve ono {to je prazno i {to nedostaje pri premo-

{}avawu grehovnih provalija. Tamne boje na{eg ìvota prome-

ni}e se u sjaj kakav nismo imali. Iz we u~imo da svaki svoj pro-

blem postavimo jasnije preda se, izmerimo ga Gospodom Hristom

i na|emo pravilan odgovor i uputstvo.

Najvi{e i iznad svega, Sveto pismo je objavqivawe Bo`je

prirode, filosofije Svetoga Duha. Ovozemaqski filosofi se

stole}ima bori{e s problemom Bi}a Bo`jeg, Istine, i pitali

su: Ko je On? Gde je On? Kako postoji takva Li~nost? Zar se za-

nima i za mene malog ~oveka? �[ta je ~ovek da ga se se}a{ i sin

~ove~ji da ga pohodi{�? � pitali su (Ps 8,4). A ono im gromo-

glasno javqa: ôvek je onakav kakav mu je Bog, i jo{: Kakva je ~o-

vekova misao, takav je wegov ìvot. Ovakva i mnoga druga pita-

wa o Bogu, ostvarena su i objavqena u ovoj Kwizi koju zovemo

Sveto pismo, a to je ve~na re~ Bo`ja.

Na kraju toplo zahvaqujem Gospodinu Dekanu i svima Go-

spodi Profesorima Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslav-

ne crkve u Beogradu, na visokom priznawu mojoj malenkosti, kao

i svima vama, Gospodo Rektori i profesori na{ih bogoslovija.

Zahvaqujem i ostalim prisutnima, jer Va{im prisustvom uveli-

~aste predaju mi diplome o ovom visokom priznawu i zvawu, koje

ja, iskreno re~eno i bez ikakve mona{ke skromnosti, izjavqujem

da ne zasluùjem.

Mitropolit Nikolaj

224 Besede ££

MITROPOLIT SAVA KOSANOVI]*

11. februara 2003. godine navr{ilo se 100 godina od upoko-

jewa mitropolita dabrobosanskog haxi Save Kosanovi}a. Ove

godine izvr{ava se i wegov testament � da iz Ulciwa bude pre-

net i sahrawen kod hrama svetih apostola Petra i Pavla na

nik{i}kom grobqu. Kao wegov potowi naslednik izgovorio bih

nekoliko siroma{nih re~enica tim povodom. Kaèm siroma-

{nih, jer je te{ko govoriti o velikim qudima kao {to je bio

mitropolit Sava Kosanovi}.

Izborom i dolaskom ovog velikog jerarha za arhijereja da-

brobosanskog na srpskom nebu pojavila se jo{ jedna nova zvezda.

Ova svetlost, posle mitropolita Grka u ovoj Eparhiji, jedan je

novi ukras Srba na ovim prostorima. To je, bez sumwe, veza qud-

skih du{a sa nebom, i jedna nova tvr|ava verske i nacionalne

odbrane u tom vremenu.

Kao {to je Stvoriteq neba i zemqe ukrasio nebesa zvezda-

ma, tako je Pastirena~alnik Gospod Isus Hristos Duhom Sve-

tim ukra{avao svoju Crkvu prvosluìteqima u srpskom narodu.

On, kao i mnogi drugi u Crkvi, pred poverenom mu pastvom i

sve{tenstvom uznosio je svoju molitvenu du{u, nadahnutu Jevan-

|eqem Bo`jim, kao i svoje plemenito srce koje je govorilo:

�Blago ~oveku koji Te pozna u sebi, Gospode, i daje maha da sve-

tli{ u du{i wegovoj i u telu wegovom�.

Ukra{ena je i preukra{ena Srpska crkva takvim li~no-

stima sa kojima se di~imo, a sa wima smo vi|eni i po{tovani u

drugim Crkvama. Ove li~nosti su bile ìve veze, kako onda ta-

ko i danas, sa drugim Crkvama. Kroz wih su uzlazile molitve

naroda wegovog Ocu nebeskom i blagoslov Bo`ji je silazio na

wih. Kroz vekove i vekove, kroz pokolewa i pokolewa, u dobru i

zlu, u ropstvu i slobodi, ostvarivana je veza molitvom sa nebe-

sima i precima. Tako i preko ove visoke li~nosti u Eparhiji


* ^lanak povodom 100-godi{wice upokojewa, 1903-2003.

dabrobosanskoj molitvenim zajedni~arstvom, kao i narodnim sa-

stancima i se}awima na sve bogougodnike, negovana je vrlina

mira i plemenite voqe me|u qudima, jer sin gleda u lice oca

svoga i svoje lice upravqa prema licu svog duhovnog oca. Molio

se Mitropolit: �Daj nam sinovsko smirewe i bi}e nas stid gne-

viti se na druge. Opkoli nas mirom Tvojim, Gospode, pa nas deca

gneva ne}e mo}i uskolebati.� To je bila {kola visokog prosve-

}ivawa, gde se narod u~io onome {to je najva`nije znati. U~io

se veri i istoriji, qubavi prema Bogu Svedrìtequ i qubavi

prema rodu svome. Narod se zapajao duhom hrabrosti i istrajno-

sti u vremenu tu|inske vladavine, ~uvaju}i se od raznih nepra-

voslavnih uticaja. I ne samo to, nego u vremenu kvareì i mo-

ralne slabosti mitropolit Sava vlada duhom straha Bo`jeg i

~istotom hri{}anskog u~ewa.

Kada pogledamo na mnoìnu ostvarewa ovog velikog jerar-

ha, vidimo da je vo|ena plemenita utakmica izme|u ~oveka i ~o-

veka, kao i izme|u ovog Arhijereja i onih koji su imali druge

planove sa srpskim narodom u Bosni i Hercegovini. Posmatra-

no iz tada{weg vremena pa sve do na{ih dana, to je obnavqawe

na{eg hri{}anskog ìvota u takoj meri i zamahu kakvo se ne

pamti od pada Bosne i Hercegovine pod Otomansku imperiju.

Revnost prema svetom Pravoslavqu po~ela se razgorevati no-

vim i ~vr{}im vezama Srba sa ìvim nebesima i svojim slav-

nim precima. Takva dela je stvarao Arhiepiskop sarajevski,

Mitropolit dabrobosanski i Egzarh cele Dalmacije haxi Sava

Kosanovi}.

Sava Kosanovi} je ro|en u selu Miqani}ima u Bawanima,

tada isto~na Hercegovina (sada Crna Gora), na Svetog Savu 14.

(27) januara 1839. godine, od oca Kike Kosanovi}a i majke Cvije-

te, ro|. Obrovi}. Krstio ga je bawski sve{tenik Krsto Kopri-

vica, koji je mu~eni~ki umro u turskoj tamnici u Mostaru 1852.

g. sa jo{ ~etvoricom Srba iz Bawana. Kr{teni kum mu je bio Ra-

de Miqani}. Bila je to ugledna i materijalno dobro stoje}a po-

rodica Kosanovi}a, sve do pogibije wegovog oca Kike sa jo{ ne-

koliko qudi u sukobu sa Turcima. Sava je u svom siroma{nom

zavi~aju stalno teìo kwizi i boqem ìvotu, pa ga je wegova

majka Cvijeta li~no odvela 1846. g. u ~uveni manastir @itomi-

sli}, gde je Sava u~io Bukvar, âslovac i Psaltir. Nije se zado-

voqio postignutim znawem, nego je onako mlad, uporan, bistar i

226 Besede ££

nemirnog duha, napustio @itomisli} i oti{ao u obli`wi Mo-

star. Tamo je zavr{io osnovnu {kolu i izu~io pekarski zanat

kod majstora Gatala. Sa wegovim uzrastawem rastao je kod wega

smisao za sve ve}e i ve}e poslove.

Svojim neumornim trudom i sudbom Bo`jom, bawanski de-

~a~i} i ìtomisli}ki isku{enik premestio se u Sarajevo da bi

slu{ao i u~io lepo pevawe za pevnicom u crkvi. Probaviv{i u

nema{tini jedno vreme u Sarajevu, vra}a se u manastir @itomi-

sli} da se pripremi za mona{ewe. Borave}i u manastiru sam je

govorio: �Ja sam ovde sahrawen, znam da ima daqeg svijeta i vi-

{ije {kola, blago onima koji mogu u wima biti�.

Tu u manastiru ga sustiè pismo sarajevskog u~iteqa Jova-

na Stojakovi}a. Pi{e mu da odmah izvadi kr{tenicu i do|e u

Sarajevo da bi ga poslao u Beograd radi upisa u beogradsku Se-

minariju. Izvadio je kr{tenicu u manastiru Kosijerovu i upu-

tio se u Sarajevo, ali u Sarajevu nije zatekao Stojakovi}a, jer

su ga turske vlasti proterale u Dalamciju. Ipak, pre odlaska iz

Sarajeva, Stojakovi} je Savu poverio brizi Aleksandra [uva-

kovi}a, poznatog u~iteqa i javnog radnika. Ovaj vredni i uti-

cajni u~iteq je Savu uputio u Beograd sa preporukom beograd-

skom mitropolitu Petru Jovanovi}u i Qubomiru Nenadovi}u,

na~elniku Ministarstva prosvete i poznatom kwièvniku,

1856. godine.

Sava se gotovo bos i pe{ice uputio u Beograd. Kad je uz

mnoge te{ko}e stigao i upisao se u prvi razred Seminarije, naj-

pre je dobio skromnu potporu od sarajevske Crkvene op{tine, a

zatim i �blagodjejawe� Srpskog Praviteqstva. Kao omiqen i

vredan u~enik, zavr{io je Seminariju sa vrlo dobrim uspehom.

Po zavr{enoj Seminariji pisao je \or|u Nikolajevi}u, profe-

soru Bogoslovskog u~ili{ta u Zadru, da tamo produì svoje

{kolovawe, nau~i nema~ki i italijanski jezik, kad ve} nije mo-

gao oti}i u Novi Sad ili Pe{tu radi u~ewa nema~kog jezika.

Me|utim, ni to nije moglo biti ostvareno, iako je ve} bio do-

{ao u Zadar. Wegovu molbu je odbio Lazar Mamula (1795-1878),

Srbin po ro|ewu. Kosanovi}evu molbu hladno je primio i odbio

ironi~nim re~ima: �[ta }e Bosancu i Hercegovcu nauka? Dok

ste prosti, boqe }ete ~uvati veru.�

Iz Zadra se ponovo vratio u Mostar i bio u~iteq u Srp-

skoj osnovnoj {koli. Tu se oènio i stekao dvoje dece, ali su mu


se uskoro svi upokojili i opet je ostao sam, da bi posle toga

pre{ao u Sarajevo 1. maja 1866. g. i po~eo predavati kao verou-

~iteq u Srpskoj osnovnoj {koli. Dok je bio u Mostaru, mitro-

polit dabrobosanski Igwatije rukopoloò ga je u ~in |akona 3.

novembra 1862. g. u Sarajevu, a idu}e godine 22. septembra u Mo-

staru u ~in prezvitera.

Iznose}i ove podatke o Savi Kosanovi}u, nije mi stalo da

ga veli~am, nego govorim u ime Crkve Hristove. Govorim o ~o-

veku kao ~oveku, pohvaquju}i wegov po{ten trud u ìvotu, koji

~ini u slavu Imena Bo`jeg, a na korist naroda i Crkve svoje.

Meni, koji sam ro|en u selu i poti~em iz seoske porodice, kao

~oveka ushi}ava wegov trud i qubav prema sve{teni~kom pozi-

vu, u~iteqskoj i propovedni~koj delatnosti, wegova qubav pre-

ma kwizi, bdewu nad wom radi znawa. Wemu je Promisao odre-

dio poseban put, kao i wegovom nasledniku \or|u Nikolajevi-

}u, i namenio mu da nosi poseban teret u ime ~itavog naroda, po-

veren mu od Crkve i Boga na duhovno starawe. On je bio veliki

ugled srpskom narodu u Bosni i Hercegovini. Taj ugled je prven-

stveno bio zasnovan na wegovom versko-prosvetnom i nacional-

no-politi~kom radu, a zatim na nau~nom i kwièvnom stvarala-

{tvu, koje je zapo~eo desetak godina pre nego {to je, posle mno-

go peripetija, izabran i hirotonisan 10. aprila (29. marta po

starom kalendaru) 1881. godine.

Pored boravka u Rusiji radi prikupqawa priloga za dovr-

{ewe sarajevskog Sabornog hrama, da bi se oduìo svojim rodi-

teqima, sve{teniku koji ga je krstio i kumu koji mu je dao ime

prvog srpskog prosvetiteqa Save, on se predaje Bogu da ga po-

digne na goru visoku i u~ini bistrim izvorom. Daqe, da bi se

oduìo svome selu Bawanima, svojim bogoboja`qivim Herce-

govcima i svome manastiru @itomisli}u, gde je prvu kwigu po-

~eo ~itati i u~iti, pa da bi se oduìo svojim vr{wacima, ro|a-

cima, u~iteqima i profesorima Bogoslovskog Sjemeni{ta u

Beogradu, svom narodu pravoslavnom koji je budno ~uvao veru, na

razne na~ine davao je obe}awa: �@ivot moj bi}e kao potok koji

te~e kroz sivo kamewe i ne}e se zamutiti�. Zatim, da bi se odu-

ìo Crkvenoj op{tini u Sarajevu za sva u~iwena dobra, a ponaj-

pre da bi se oduìo Bogu Svedrìtequ, koji ga je kroz sve bure

ìvota sre}no provodio, Mitropolit je svojim radom i drugim

nastojawima sebi podigao takav spomenik da bi kao lav ~uvao

228 Besede ££

kapije svoga naroda i svoje Crkve, naro~ito od onih koji su po-

~eli raditi na uniji u Bosni i Hercegovini. Taj lav je bio opko-

qen mnogim planinskim medvedima i vukovima, ali se borio da

se bosanski i hercegova~ki narod sa~uva u veri zajedni~ki sa

ostalim istinskim pravoslavcima.

U promenqivim politi~kim prilikama, mitropolit Sava

preuzima na duhovno starawe Mitropoliju dabrobosansku, {to

je pozdravio vasceli srpski narod, a naro~ito u Bosni i Herce-

govini, usklicima najve}e radosti. Starao se da se pokaè do-

stojan te qubavi, da bude ~uvar, vo|a, u~iteq, {tit i branik.

Rezidirao je ~etiri godine i ne{to vi{e na ovoj Eparhiji, sa

najve}im àrom qube}i svoj narod i ~ine}i mu mnoga dobra.

êtiri godine su kratko vreme wegovog upravqawa, ali su veo-

ma velika dobra koja je srpskom narodu u~inio, pisalo je u Bo-

sanskoj Vili 1886. godine.

Upravqaju}i Pravoslavnom Crkvom u Bosni i Hercegovi-

ni, do{ao je u sukob sa pogledima na ne~istotu kanonskih odred-

bi koje je imala Vlada Austro-Ugarske. Ne mogav{i izdràti

razne peripetije i druge neprilike, on `rtvova mitru svojom

prevelikom qubavqu prema Pravoslavqu i svojoj pastvi. U po-

~etku 1886. godine podnese ostavku na mitropolitski poloàj i

povu~e se iz slu`benih poslova. Posle uvaène ostavke, predu-

ze put u Svetu Zemqu radi poklowewa svim pravoslavnim sveti-

wama. Nakon mnogih putovawa i boravaka van Bosne i Hercego-

vine, mitropolit Sava se najzad povu~e u Ulciw i tu proìve

posledwe godine ìvota.

Da pomenem i ovu pojedinost. Pre povla~ewa u Ulciw, tra-

ìo je da se vrati na svoje imawe u Reqevu (predgra|e dana{weg

Sarajeva), ali mu austrijske vlasti ne dozvoli{e povratak.

I posle povla~ewa sa mitropolitske katedre, u poli-

ti~ko-verskom delawu i odbrani narodnoj, mitropolit Sava Ko-

sanovi} ne napu{ta svoj poziv, ni onda kada se be{e ve} odavno

uklonio iz Bosne i Hercegovine. Godine 1893. naro~ito se ista-

kao ustav{i protiv okru`nice sarajevskog nadbiskupa [tadle-

ra i protiv neopravdanog nasrtaja na Srbe u Bosni i Hercegovi-

ni od strane Rimokatoli~ke crkve.

On je tada govorio iz du{e svog naroda, stekav{i time

priznawe celog srpskog naroda.


Mitropolit Sava je bio vredan radnik na kwièvnom po-

qu. Iza sebe je ostavio mnogo originalnih ~lanaka i prevede-

nih pou~nih pripovedaka {tampanih po raznim srpskim listo-

vima. Dosta je radio u �Prosvjeti�, Bosanskoj Vili, Br{qenu,

Javoru i dr. Tri su mu spisa: �Srpske starine u Bosni�, �Biqe-

{ke o bogumilima� i �Crtice iz Bosne�, {tampani u Glasniku

Srpskog u~enog dru{tva. Za takve svoje radove bio je odlikovan

izborom za ~lana Srpskog u~enog dru{tva, po ~ijem je prestanku

postao ~lan Srpske kraqevske akademije. Tako}e je bio ~lan

Kwièvnog odelewa Matice srpske i Antropolo{kog dru{tva

u Be~u. Pored pomenutih odlikovawa, Haxi Sava Kosanovi}

bio je najvi{e odlikovan jedinstvenom qubavqu i po{tovawem

srpskog naroda u ~ijoj uspomeni stalno ìvi.

Ma gde bio, on je odasvuda pratio ìvot svog naroda. Naro-

~ito svoje starawe posvetio je ovaj plemeniti i rodoqubivi cr-

kveni velikodostojnik srpskom narodu u Bosni i Hercegovini.

To je ~inio savetom i materijalnom `rtvom. Po{to }e brzo na-

stupiti dan wegovog prestavqawa, sav svoj imetak zave{tava ka-

ko sledi:Svrhu mojih nepokretnih dobara u Primorju Gospodara

i kwaza Nikole Prvog, a imenom: u Ulciwu dvije ku}e saba{tom; zatim u Valdenasu 286 korjena masline, 33 ralazemqe ({to oranice a {to kosanice). Kao i jedna podze-mqu{a za stoku 16 metara duga~ka i nekoliko {iroka.Sve ovo pomenuto je isto moje krepko imawe. A tako i svemoje Arhijerejske prinadle`nosti: ode`de, krunu, {takui tako daqe, kao i sve srebrene stvari zave{tavam i po-klawam novoj crkvi u Nik{i}u, hramu Svetog VasilijaOstro{kog, da se od re~enog imawa snabdeva crkva: uqem iproskurama.

Izvr{ilac ovog testamenta jeste Wegovo Viso~an-stvo na{ premilostivi Kwaz i Gospodar sve Crne Gore iBrda itd. itd. Nikola Prvi, kome neka Bog pokloni zado-voqna i blagopolu~na mnoga i premnoga qeta! Amin!

Ovaj dobrovoqni zavje{taj ja sam svojeru~no pisao ipotpisujem.

U Ulciwu

29. marta 1896.

Biv{i Mitropolit

dabrobosanski

i egzarh cele Dalmacije

Haxi Sava Kosanovi}.

230 Besede ££

ISIHASTI^KI POKRET I SVETIGRIGORIJE PALAMA

*

Sv. Grigorije Palama je sin nezalazne boànske svetlo-

sti, iz roda plemenitog, ro|en u prestonom gradu Ca-

rigradu. ôvek je istinitog Boga i svojim vrlinskim

ìvotom ìteq je Svete Gore, drugih mesta i episkop grada So-

luna. Odlikovao se molitvenom trezveno{}u, podvi`ni{tvom

uzvi{en, revnostan podsetiteq drugih na Zakon Bo`ji, na Bo-

ànsku svetlost i na Bo`je energije koje iz Boga isti~u. Pri-

premao je sve{tenim re~ima svoje srce za svetlost bogopoznawa

radi duhovnog preporoda. Izu~iv{i ne samo svetovne nego i bo-

ànstvene nauke, ~inio je pred ikonom Bogomatere uvek po tri

metanije, mole}i Presvetu Bogorodicu da mu pomaè u shvatawu

i savla|ivawu boànske nauke wenog Sina Gospoda Isusa Hri-

sta, naro~ito preobraènog na Tavorskoj gori.

Sazercajni ìvot otpo~eo je pobediv{i sva lukavstva |a-

vola i Grigorije se udostoji blagodatnih darova: isceqivati

bolesne du{om i telom, i tvoriti znamewa i ~udesa.

U wegovom molitvenom tihovawu, razmi{qaju}i o Bogu

moqa{e se: �Prosveti tamu moju, prosveti tamu moju�. U tom

molitvenom tihovawu javi mu se lu~ezarni i blagoliki mu`,

sveti Jovan Bogoslov, upitav{i ga za{to se moli tako? On od-

govori: �[ta bih ja drugo traìo sem to: da se prosvetim i sa-

znam kako da tvorim svetu voqu Wegovu�. A Jovan mu odgovori:

�Po voqi Vladarke svih, Bogorodice, od sada }u ja biti s tobom

neprestano�. Tako ovaj bogoqubivi mu` verom i ìvotom sija-

{e svetlo{}u boànskom, a naro~ito posle odsluène svete

Liturgije.

Sveti nije bio bez isku{ewa koja je podnosio s rado{}u,

kako bi ku{awe vere wegove, vrednosnije od zlata, bilo na hva-


* Predavawe odràno na nau~nobogoslovskom simposionu na Bogoslov-

skom fakultetu u Srbiwu (Fo~i) 2005. g.

lu i slavu Gospoda Hrista (sr. 1 Petr 1,7). On podnese mnoge mu-

ke u borbi sa jeresima. U toj borbi u~ini veliku uslugu Crkvi

izobli~avaju}i la`ne u~iteqe, prido{le sa Zapada, koji odba-

ci{e pravoslavno u~ewe o duhovno blagodatnoj svetlosti koja

obasjava unutarweg ~oveka. Vidqivo se sa svetlo{}u pokazuje na

Tavoru, na licu Mojsijevom posle wegovog razgovora sa Bogom

na Sinaju, pa putuju}im Izraiqcima u Obe}anu zemqu u ogwe-

nom stubu, koji im osvetqava{e put, a �stena be{e Hristos�

(1 Kor 10,4), veli sv. apostol Pavle. Tako|e, pred Damaskom, ka-

da goniteq Savle oslepi od jake svetlosti koja be{e Hristos,

te u grobu Hristovom kakvu vide Marija Magdalina.

On oseti da onaj filosof sa Zapada, Varlaam, propoveda

nekog dalekog i tu|eg Boga, a ne ìvog i svudaprisutnog i sve-

proìmaju}eg Boga Avramova, Isakova, i Jakovqeva i svih sve-

tih Proroka, Apostola i Mu~enika. On u|e u borbu sa wim i na-

pisa devet divnih spisa u odbranu sve{tenih tihovateqa i

ve~ne Boànske svetlosti kojom zasija Hristovo lice na gori

Tavoru, shodno sveop{tem verovawu Crkve izloènom u tropa-

ru Preobraèwa: �Neka zasija i nama gre{nima ve~na svetlost

Tvoja�.

Ne{to o istorijskom razvoju isihizma,napadima i wegovoj odbrani

Podvi`ni{tvo i predanost Bogu, na na~in koji je neizo-

stavno pretpostavqao potpuno osloba|awe od svih svetovnih

briga i interesa, kao i napori u razvijawu bezose}ajnosti za sve

{to je ~ulno i, uop{te, ovozemaqsko, odvajkada je bio najuzvi-

{eniji uzor kome su stremili monasi. Da bi se sjedinili s Bo-

gom u ~istoj i neposrednoj molitvi, saglasno zahtevima najstro-

ìje i najdoslednije askeze, hiqade isposnika je hrlilo u samo-

}u pustiwe i nedostupnost pe}ina, gde su nalazili toliko è-

qeni mir. Za ovakve pustinoìteqe postojao je naziv isihasti,

dakle, mol~alnici ili }utalice, kako se ponekad, ipak nedo-

voqno precizno, ozna~avaju oni koji prebivaju u molitvenom ti-

hovawu.

Premda je isihazam tek u H£¤ veku prerastao u poseban mo-

na{ki pokret, wegova gotovo hiqadugodi{wa tradicija u isto-

riji hri{}anstva na Istoku sasvim je neosporna. Weni po~eci

232 Besede ££

se, ne bez razloga, vezuju ve} za 4. vek i delovawe Makarija Ve-

likog i Evagrija Pontijskog. Me|u onima koji su u potowim ve-

kovima bili zaslu`ni za isihasti~ko u~ewe nalaze se i Jovan

Pustiwak, Dijadoh Fotikejski, potom neizbe`ni kapadokijski

kruòk � Vasilije Veliki, Grigorije Nazijanzin i Grigorije

Niski, zatim Jovan Lestvi~nik, Maksim Ispovednik, Teodor

Studit, Nikita Stilat, Ilija Ekdik i Ni}ifor Isihasta.

Isto~nici isihasti~ke misli uglavnom se mogu svesti na

isposni~ko pustiwa{tvo, s jedne, i misti~ko u~ewe Dionisija

Areopagita, s druge strane. S punim pravom, me|utim, smatra se

da je pravi duhovni prete~a ovog mona{kog pokreta bio sv. Si-

meon Novi Bogoslov (917-1022), savremenik cara Vasilija dru-

gog (976-1025), koji je najpre bio monah Studitskog manastira, a

kasnije iguman ~uvenog manastira sv. Mamanta u Carigradu. We-

govu rodona~elni~ku ulogu otvoreno su priznavali i isticali i

sami isihasti 14. veka.

Zanimqiva je ~iwenica da isihasti~ka u~ewa, uostalom,

kao i celokupno misti~ko mislila{tvo, uprkos jednomilenij-

skom kontinuitetu, gotovo da uop{te nisu imala uticaja na zva-

ni~nu pravoslavnu dogmatiku, niti su bila predmet raspravqa-

wa na saborima. Tako je bilo sve do kasnih tridesetih godina

14. veka. Obnova isihazma, ustvari, vezana je za Grigorija Sina-

ita, koji se sasvim opravdano smatra pravim osniva~em isiha-

sti~kog pokreta. Tokom tre}eg i ~etvrtog desetle}a 14. veka,

ovaj maloazijski Grk, izvanredne u~enosti i besprekorne odano-

sti podvi`ni{tvu, obilazio je poznata àri{ta pravoslavqa

na Istoku: bio je na Kipru, na Sinajskoj gori, u Jerusalimu, na

Kritu, gde ga je neki starac Arsenije uputio u tajne umne moli-

tve, a onda se obreo na Sv. Gori i postao duhovnik skita Magu-

li, nedaleko od manastira Filoteja. Wegovo u~ewe je nai{lo na

veliki odjek u vizantijskim zemqama, a pogotovo na Atosu, pa se

moè re}i da je wegov duhovni uticaj pripremio put Grigoriju

Palami. Zbog nedovoqne sigurnosti � Sv. Gora je bila ~esta me-

ta turskih pirata � Grigorije Sinait je na{ao mir u Paroriji,

poznatom mona{kom sredi{tu sme{tenom u planinskim obla-

stima na granici izme|u Vizantije i Bugarske, gde se stavio pod

za{titu trnovskog cara Jovana Aleksandra.

Neizmerne su wegove zasluge za prodirawe isihazma u slo-

venski svet, jer se u~ewe ovog monaha � kako je ostalo zabeleè-


no u wegovom ìtiju � {irilo ne samo kod Romeja i Bugara, nego

i kod Srba, pa i daqe. Mnogi me|u docnijim stvaraocima slo-

venske duhovnosti bili su neposredni ili posredni u~enici

Grigorija Sinaita: Teodosije Trnovski, bugarski patrijarh Ev-

timije (1375-1393) i kijevski mitropolit Kiprijan (1375-1406)

samo su to neki od wih. Uticaj sv. Grigorija, sasvim prirodno,

bio je veoma jak i u Srbiji, gde su wegovi najpoznatiji sledbeni-

ci bili Romilo Ravani~ki, ro|en u Vidinu od oca Grka i majke

Bugarke, i Grigorije Gorwa~ki, koji se u literaturi ~esto sre-

}u pod imenima Romilo Vidinski i Grigorije Sinait Mla|i. I

ruske zemqe, koje su se lagano osloba|ale tatarskog jarma, pri-

grlile su isihasti~ko u~ewe, a za~etnik jednog misti~kog po-

kreta u drugoj prlovini H£¤ veka bio je iguman manastira Sv.

Trojice blizu Moskve, Sergije Radowe{ki. Iznesene ~iwenice

sasvim odre|eno i upe~atqivo svedo~e o zra~ewima prefiwene

i superiorne vizantijske civilizacije, ~ija snaga nije opadala

sa izrazitim slabqewem politi~ke mo}i Carstva.

Osobeno mesto u isihasti~koj praksi zauzimala je umna mo-

litva, tokom koje bi isihasti dosezali svoj najuzvi{eniji ciq

� viziju boànske svetlosti.

Isihazam, dakle, nije ni{ta drugo do produètak mona-

{tva, s tom razlikom {to je vremenom u mona{ku tradiciju

u{ao izvesni pomo}ni metod u postizawu krajweg ciqa, tj. vi|e-

we i sticawe Svetoga Duha i sjediwewe s Bogom.

O tome metodu govori nam Grigorije Sinait (14. vek), koji

je taj metod nau~io u manastiru sv. Katarine na Sinaju, usavr-

{iv{i ga na Kritu kod nekog monaha Arsenija, i preneo ga u

Svetu Goru. Evo {ta on kaè: �Sede}i na stolici visine jednog

pedqa, svodi um iz glave u srce i drì ga tamo, i savijaju}i s

trudom prsa, ramena i vrat, bolno ih saviv{i, uporno vapi umom

i du{om: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me". Zatim, zbog ste-

{wenosti i upornosti prenesi um na drugu polovinu (molitve)

i govori: "Sine Bo`ji, pomiluj me". Tako mnogo puta govori tu

polovinu, jer nema{ koristi ako od nemarnosti ~esto mewa{;

jer drve}e koje se ~esto presa|uje ne pu{ta korena. A, drì i

ritam disawa, da ne di{e{ olako; jer dah plu}a koji se od srca

predaje, pomra~uje um i koleba misli; stoga wega odvla~i (od

molitve) ili ga porobquje zaboravu, ili ga ~ini da se predaje

drugim razmi{qawima, jer ga neprimetno odvodi onome {to ne

234 Besede ££

treba (tj. {to ne koristi molitvi). A ako vidi{ ne~istote zlih

duhova, tj. pomisli koje se pojavquju ili preoblikuju u tvome

umu, ne ~udi se; makar ti i dobre misli o stvarima dolazile, ne

obra}aj pa`wu na wih, nego suzdràvaj izdisawe koliko je mogu-

}e, i zatvoriv{i um u srcu i ~ine}i uporno i neprekidno prizi-

vawe imena Gospoda Isusa, brzo }e{ spaliti i razvejati takve

pomisli, udaraju}i ih nevidqivo boànskim Imenom.�

No, èqa sv. Grigorija Palame je bila da ne svede podvi-

`nike na neku vrstu opsenara, nego da ih duhovno pre~isti i

vrati prvobitnom zavetu na koji se ponekad zaboravqalo. Isti-

na je, naime, da je pod plimom svakida{wih prakti~nih potreba

dolazilo do erozije duhovnog samopregora, odnosno, da ìvot

monaha nije uvek besprekoran, ve} se katkad znatno udaqavao od

ideala o kojima su sawali prvi isposnici i veliki crkveni oci.

Stoga, na pojavu isihazma treba gledati, izme|u ostalog, i kao

na odre|enu reakciju uperenu protiv ne~istota koje su u me|u-

vremenu sve vi{e nagrizale iskonsko pustinoìteqsko revno-

vawe.

îtav spor oko isihazma zapo~eo je vispreni i radoznali

Varlaam, veoma vi~an sholasti~koj dijalektici i ~ovek kome

nisu bili strani intelektualni krugovi Zapada, u kojima se po-

~ela javqati te`wa za osloba|awem od stege ~vrste duhovne di-

scipline, oli~ene u autoritetu i delu Tome Akvinskog. Me|u-

tim, nije poznato u kojoj je on meri mogao biti pod uticajem no-

minalisti~kih ube|ewa Vilijama Okama, ogor~enog protivnika

papstva i velikog borca da se qudska misao oslobodi sredwove-

kovnih veli~ina. Po dolasku u Vizantiju, Varlaam je primio

pravoslavqe i napisao nekoliko spisa koji su predstavqali

ogor~eni obra~un sa rimokatoli~anstvom. Intelektualnom re-

alizmu zapadne tomisti~ke sholastike suprotstavio je nastupa-

we sa pozicija nominalisti~kog agnosticizma, a sada se taj no-

minalisti~ki agnosticizam sudario sa svojevrsnim misti~kim

realizmom isto~nog mona{tva.

Varlaam je bio posebno indigniran praksom isihasti~ke

molitve sa kojom su ga upoznali neki o~igledno sku~eni i bi-

gotni monasi na Svetoj Gori. Wegovu spiritualnost povredila

je ~iwenica {to je umna molitva koju su upra`wavali atoski

ot{elnici bila ogoqena li{avawem vi{ih misaonih sadràja.

Stoga se Varlaam, napraviv{i svojevrsnu zamenu teze, sa nadme-


nim potcewivawem obru{io upravo na edifikaciju priprostih

monaha � wihov broj van Carigrada je morao biti znatan � po-

drugqivo govore}i o fakirskom gledawu u sopstveni pupak. Me-

|utim, wegove te{ke optu`be, ipak, nisu bile usmerene samo na

praksu umne molitve, nego su zadirale i u su{tinska pitawa

isihazma. Za darovitog gr~kog do{qaka iz Italije i sama pomi-

sao da se Boànstvo vidi, bila je ravna najgorem svetogr|u. Var-

laam je, osim toga, upozoravao na to da Pravoslavna crkva nedo-

voqno brine o bogoslovskim znawima svojih vernika, usled ~ega

veliki broj Romeja uop{te ne poznaje oficijelno verou~ewe,

dok je rimokatoli~ka misao znatno dubqe prodrla u pastvu.

Situacija je postalajala sve napetija budu}i da se vizantij-

sko mona{tvo prvi put sukobilo sa izuzetno spremnim protiv-

nikom, ~ije oru`je je bio jedan doktrinalni sistem koji je pod-

rivao same temeqe isihazma. Drugim re~ima, napadima Varlaa-

ma iz Kalabrije isihasti~ka mistika bila je stavqena na isku-

{ewe najvi{eg stepena. Izazov je bio suvi{e veliki da bi ostao

bez odgovora, a odgovor je potekao sa Svete Gore, najcvetnijeg

mona{kog sredi{ta pravoslavnog Istoka. Na pomolu je bio su-

kob koji je zatim, u ve}oj ili mawoj meri, dugo godina potresao

Carstvo i ~iji je ishod su{tinski odredio budu}nost strujawa u

Vizantiji

Na ove napade odgovorili su isihasti monasi, i tako su po-

~eli isihasti~ki sporovi. U te raspre ume{ali su se i naj-

spremniji filosofi i bogoslovi toga doba. Razlozi za ove ra-

spre su mnogi, i oni jo{ uvek nisu dovoqno razja{weni. Govori

se o sukobu izme|u aristotelovaca i platonista, racionalista i

mistika, onih koji su bili za sjediwewe (tj. uniju) i onih koji su

bili protiv sjediwewa, politi~ari i ziloti. Ali, nesumwiva

~iwenica jeste ta, da je ovu sva|u u Vizantiji zapo~eo Varlaam

iz Kalabrije, tj. ~ovek, kako smo ve} napomenuli, zapadnog duha

i obrazovawa.

U odbranu isihazma ustao je najve}i bogoslov poznovizan-

tijske epohe Grigorije Palama, monah koji je svojim teolo{kim

principima dao ne samo obele`je, nego i zna~ewe jednog rigoro-

znog morala. Poticao je iz veoma ugledne maloazijske porodice,

proète verskim ushi}ewem, koja je pred osmanlijskom najezdom

potraìla spas u Carigradu. On je {kolovan na dvoru Androni-

ka ££, a u tajne umne molitve uputio ga je mistik Teolipt Fila-

236 Besede ££

delfijski koga je Grigorije Palama smatrao nekom vrstom svog

duhovnog oca. U to vreme je u Carstvu ve} bilo ra{ireno u~ewe

wegovog velikog prethodnika Grigorija Sinaita. Sa dvojicom

bra}e, slede}i primere oca koji je pred smrt obukao mona{ku

rizu, Grigorije Palama je oti{ao u Svetu Goru i najpre boravio

u okolini manastira Vatopeda, a onda se obreo u Velikoj lavri

Svetog Atanasija. Vaqa napomenuti da su wegova majka i sestre

postale monahiwe u prestoni~kim manastirima. Po{to se izve-

sno vreme bavio u Solunu, Grigorije Palama se povukao u jednu

isposnicu blizu Verije, a onda se ponovo na{ao na Atosu gde je

bio iguman manastira Esfigmena. Wegov na~in ìvota, potpuno

saobrazan neumoqivim postulatima anahoretskog istrajavawa,

koji je ostalim podvi`nicima sluìo istovremeno i kao uzor i

kao prekor, obezbedio mu je golem ugled i veliko uvaàvawe u

redovima vizantijskog mona{tva. Na drske Varlaamove napade,

kojima su grubo omalovaàvani romejski kalu|eri, Grigorije

Palama nije mogao ostati ravnodu{an, tim pre {to je u to vre-

me jedino on bio u stawu da se na pravi na~in suprotstavi pro-

nicqivom do{qaku iz Italije.

Protiv Varlaamovih teza, iznetih u spisu �Protiv Lati-

na�, Palama se suprotstavio sa svoja dva �Apodikti~ka slova�, u

kojima izlaè pravoslavnu teolo{ku tradiciju o Svetome Duhu,

i u kojima odbacuje potrebu ma kakvog dijalekti~kog metoda i

racionalisti~kog silogizma u pitawima vere. Varlaam, koji je

u me|uvremenu oti{ao u Solun produùju}i da tamo {iri svoja

u~ewa, po~eo je da napada isihasti~ke monahe nazivaju}i ih

�pupkogledci�, ismejavaju}i tako metod koji su oni upotrebqa-

vali u svojim podvizima molitve. Na ove napade reagovali su

mnogi u~eni monasi, kao {to su bili Igwatije Kalotet, Josif

Kalotet, David Disipad i dr. Ali, Varlaam, ostaju}i pri svojim

pogledima, sastavio je specijalnu raspravu protiv isihasta.

Ovaj wegov rad sastoji se iz tri dela, i to: �O saznawu, O

molitvi i qudskoj savr{enosti, i O svetlosti�. Monasi su se

obratili Grigoriju Palami traè}i da ustane protiv Varlaa-

movih napada. Palama napu{ta Svetu Goru i dolazi u Solun i

preuzima odbranu isihasta. Borbu vodi prete`no pismenim pu-

tem, ~iji je rezultat bio dogmatsko utvr|ivawe stare pravoslav-

ne mona{ke tradicije. Odbrana monaha isihasta po~ela je izda-

vawem dela �prve trijade� pod nazivom �U odbranu sve{tenih


isihista� u kojima razvija zna~aj spoqnog vaspitawa u ciqu spa-

sewa (prva kwiga), zatim govori o potpunoj koncentraciji duha

za vreme molitve (druga kwiga), i o boànskoj svetlosti i usa-

vr{avawu ~oveka (tre}a kwiga). U svome odgovoru, Varlaam je

revidirao svoje delo izbacuju}i sve uvredqive izraze protiv

monaha i dodaju}i nove optu`be protiv Palamine teze o boàn-

skom saznawu. Saznav{i za popravqeno izdawe ovog Varlaamo-

vog dela, Palama po~iwe da priprema svoju �drugu trijadu� koja

je, u stvari, produètak prethodne. U woj on raspravqa o spa-

sonosnom znawu i spoqnom obrazovawu (prva kwiga), o molitvi

(druga kwiga), i o Boànskoj svetlosti (tre}a kwiga).

Kad pomenusmo Bo`ju svetlost, sveti Grigorije Palama

pi{e: �Adam je stvoren od Boga bezgre{nim i mladim; Adam se

dobrovoqno pot~inio |avolu, okrenuo telesnim nasladama, pot-

pao pod duhovnu prqav{tinu i upao u protivprirodnost. Do na-

ru{ewa zapovesti, Adam je bio zajedni~ar boànstvene svetlo-

sti i sijawa, kao istinski obu~en u ode}u slave, nije bio go, nije

ose}ao sramotu golo}e. Grehom je li{io sebe one slave kojom ga

je Tvorac bio ukrasio, a koju je potom Spasiteq pokazao na Ta-

voru pri Preobraèwu. Tavorskim ~udom Gospod je pokazao ka-

kva }e biti ode}a slave, u kojoj }e se u budu}em veku obu}i bli-

ski Bogu, kakvo je bilo odelo bezgre{nosti, kojega li{iv{i se-

be grehom, Adam je ugledao sebe da je go i postideo se.�

Kada je Varlaam saznao za sadrìnu druge �trijade�, oti-

{ao je u Carigrad, gde je Sinodu tuìo Palamu i monahe isiha-

ste. Ali, Varlaamove optu`be nisu tamo nai{le na veliko razu-

mevawe. Patrijarh Jovan Kaleka, koji nije èleo pokretawe

dogmatskih sporova, i nagovoren od Akindina, poznatog teologa

onoga doba, odbio je Varlaamovo raspoloèwe za rasprave. U

me|uvremenu, kada je Palama bio obave{ten o Varlaamovom od-

lasku u Carigrad, napustio je Solun i oti{ao na Svetu Goru ka-

ko bi poja~ao i utvrdio svoju borbu. Upoznao je monahe Svete

Gore sa svojim stavom, pro~itav{i im napisani tekst koji je on

sastavio da bi ga odobrili. Ovaj wegov tekst bude prihva}en i

potpisan od strane monaha i episkopa jerisoskog, i poznat je

pod imenom �Svetogorski tomos i sve{tenim isihastima�.

Vrativ{i se iz Carigrada u Solun, umesto da sledi mirnu

taktiku koja mu je bila ukazana, Varlaam izdaje novu kwigu pod

238 Besede ££

naslovom �Protiv masalijanaca�, gde je napadao isihaste kao je-

retike masalijance i bogumile.

Usledila je prava lavina ùstrih i grozni~avih raspri u

kojima je umna molitva bila potisnuta u drugi plan, a u ìù su

dospela su{tinska apstraktna i dogmatska pitawa. îtav sukob

Varlaama i Grigorija Palame, u krajwoj liniji, bio je osavreme-

weni prastari spor koji je celi milenijum zaokupqao bogoslo-

ve, a ticao se pitawa Bo`je su{tine i Bo`jih energija. Po~ev

od velikih hristolo{kih raspri 5. veka pa do ovog disputa o

isihasti~kom u~ewu, sve krize vizantijske bogoslovske misli

mogu se svesti na jedno ili drugo gledi{te ovog osnovnog hri-

{}anskog problema. Dok je za zapadno bogoslovqe, a pogotovo za

Varlaama koji je nastupao sa pozicija nominalisti~kog agnosti-

cizma, ideja o vidqivosti Boga nagiwala najgoroj blasfemiji,

Istok je bio vi{e sklon da premosti taj veliki jaz izme|u Sve-

vi{weg, s jedne, i vernika, s druge strane. Tako je polazna ta~ka

u u~ewu Grigorija Palame leàla u egzegezi poznate biblijske

misli: �Blaèni ~isti srcem, jer }e Boga videti� (Mt 6,8), i

�Boga niko nije video nikad� (Jn 1,18). On razlikuje boànsku

su{tinu, koju smatra nesaznajnom i potpuno nepristupa~nom qu-

dima, od nestvorenih boànskih energija, a to je i svetlost koju

su apostoli videli na Tavorskoj gori prilikom Hristovog Pre-

obraèwa, dostupna ~oveku. Na taj na~in je premo{}en golem

ontolo{ki jaz izme|u Boga i ~oveka, ali, prema Palaminom u~e-

wu, dostupnost nestvorenih boànskih energija, odnosno, vizija

Boànske svetlosti, nije trebalo da bude ishod proste tehnike,

ve} blagodat koja se daje samo blago~estivim svetim.

A Hristos, kao Sunce Istine i Pravde, imaju}i ne samo

prirodu i prirodnu svetlost i slavu, nego i odgovaraju}u voqu,

prosijava jedino onima koji ho}e, i koliko ho}e, promisaono i

postojano. Zato i hote}i, javi se kao Sunce (na Tavoru), i vi|en

bi o~ima Apostola.�

Episkop Atanasije veli: �Iz ovih jasnih re~i o~igledan je

jevan|elski, sotiriolo{ki karakter bogoslovqa Svetog Pala-

me, u centru kojeg se nalazi Bogo~ovek Hristos, Koji i jeste

glavni sadràj palamitskog isihasti~kog bogoslovqa o boàn-

skim, netvarnim i oboàvaju}im energijama, tj. o blagodati i

qubavi i svetlosnoj slavi Boga @ivoga i Istinitoga, onoj sla-


vi za koju se Hristos i molio Ocu da je vide u~enici Wegovi i

svi oni koji kroz wih poveruju u Wega (Jn 17. gl.).�

Sukob izme|u Varlaama i Grigorija Palame se samo deli-

mi~no moè posmatrati kao sudar zapadne i isto~ne bogoslov-

ske misli. I, dok bi se za drugog predstavnika moglo re}i da je

oli~avao hri{}anstvo Istoka, sa svim wegovim sloènim tana-

nostima, monah iz Kalabrije se, uprkos svome dvostrukom teolo-

{kom obrazovawu, ni u kom slu~aju nije mogao smatrati mero-

davnim predstavnikom verou~ewa na Zapadu. Poznato je, na pri-

mer, da Varlaamovo znawe latinskog jezika ipak nije bilo tako

besprekorno, o ~emu se izjasnio i takav autoritet kakav je bio

Fran~esko Petrarka. No, bez obzira na to, teolo{ka raspra vo-

|ena ne samo snagom argumenata nego i uskovitlanom stra{}u,

po~ela je da doseè neslu}ene razmere, tako da je ~itav spor oko

isihazma opasno zapretio da podeli Crkvu kao {izma arsenita

u prethodnom veku ili, ~ak jo{ pogubnije za Carstvo, kao ikono-

bora~ka kriza u 8. i 9. veku. Stvari su oti{le toliko daleko da

je razre{ewe moralo biti potraèno na crkvenom saboru. Za

carigradsku vladu ovo nije bio ba{ povoqan trenutak za preva-

zilaèwe nastalih trvewa u redovima Crkve, delom zbog ponov-

ne bolesti Andronika £££, a delom i zbog povoqnog razvoja spoq-

nopoliti~ke situacije u vezi sa relativnim vizantijskim uspe-

sima koji su budili velika nadawa. Ovoga puta, me|utim, ozbiq-

nost duhovne krize nije trpela odlagawa.

U crkvi Svete Sofije, uz prisustvo samog vasilevsa i naju-

glednijih crkvenih i svetovnih velikodostojnika, ali i mona-

{tva radoznale prestoni~ke svetine, carigradski patrijarh Jo-

van H£¤ Kaleka je 10. juna 1341. g. otvorio sabor.

Sv. Grigorije Palama i monasi obrazloìli su svoja mi-

{qewa i odbili Varlaamove optu`be. Pomo}u svetoota~kih

tekstova dokazali su razliku izme|u Boànske su{tine i ne-

stvorene energije Bo`je, kao i to da je Boànska svetlost ne-

stvorena energija Bo`ja. Sabor je prihvatio obrazloèwe mo-

naha, i car se potpuno sloìo i izjasnio ovim re~ima: �Niko od

nas koji smo ~uli nije shvatio iz ovih re~i koji slavoslove ovu

Boànsku svetlost, da je Boànska priroda vidqiva; jer iako su

(svetiteqi) dospeli toliku visinu sazercawa, ipak su videli

blagodat i slavu Bo`ju, ali ne i samu prirodu koja daje blago-

dat.�

240 Besede ££

Grigorije Akindin se nije sloìo i napustio je sabor.

Varlaam se na{ao u te{kom poloàju i, po savetu patrijarha Jo-

vana Kaleke, izvinio se monasima koji su mu rado oprostili.

Tako je zavr{en ovaj sabor bez izdavawa specijalnog tomosa. Sa-

borske odluke su objavqene patrijar{ijskom enciklikom u kojoj

se izlaè pobeda monaha isihasta, i kojom se nare|uje da se dela

Varlaamova uni{te. Nekoliko dana kasnije, Varlaam je napu-

stio Vizantiju i vratio se u Italiju, dok je car Andronik umro

iznenada.

Smrt imperatora pruìla je Grigoriju Akindinku prili-

ku, po{to je smatrao da je sada zgodan momenat, da produì svoju

borbu protiv isihasta. Osu|uju}i Varlaama, po~eo je da napada

Palamu, poku{avaju}i da opovrgne wegova shvatawa o razlici

su{tine i energije Bo`je. Na ovaj na~in ispada da Akindin po-

tvr|uje ono {to je Varlaam propovedao, iako ga je prethodno

bio osudio. Isihasta Dispat kaè: Ono {to misli Varlaam,

misli i Akindin, jer niko ne moè prihvatiti da postoji ma

kakva razlika izme|u dogmata Varlaama i Akindina. Ali po-

{to je Varlaam osu|en i time stekao lo{u reputaciju, zato

Akindin odbija da je istomi{qenik Varlaamov. Isihasti su na

istupawe Akindina odmah reagovali, zahtevaju}i od patrijarha

saziv novog sabora. Patrijarh se tome suprotstavio, ali isiha-

ste su, u licu Jovana Kantakuzina, na{li branioca, i tako je sa-

bor sazvan avgusta 1341. god. Rezultat ovog sabora bilo je izda-

vawe Saborskog tomosa, u kome se osu|uje Varlaam i svi oni ko-

ji sleduju wegovom u~ewu, i zabrawuje se ubudu}e pokretawe ma

kakvih dogmatskih problema. Akindin je prihvatio odluke sa-

bora, izbegav{i li~nu osudu. Ovako je zavr{ena prva faza isi-

hasti~kih sporova, ali su se kasnije produìli.

Drugu fazu sporova zbog vremenskog ograni~ewa ne}emo

pomiwati niti ulaziti u daqu problematiku ovog pitawa, mada

je i druga faza spora veoma interesantna. Verovatno }e neko od

u~esnika o tome re}i vi{e i kompletnije izneti ovaj problem.


242 Besede ££

MO@E LI QUDSKI UM DOMISLITISTVORENI SVET?

*

Kriza vere i morala

Bog se otkriva na{em srcu, a svet na{em umu. Mi }emo

se sjediniti s Bogom otkrivaju}i Ga kroz du{u, a sazna-

jemo tajne sveta i vladamo wime pomo}u uma, onako ka-

ko nam Bog kroz srce kaè. Ovo je svetoota~ka misao iskustvom

posvedo~ena.

Shvativ{i ovaj problem, veliki bogoslov i mislilac, epi-

skop Nikolaj (Velimirovi}) pita: �Moè li qudski um domi-

sliti stvoreni svet? ili sve o~i obuhvatiti? ili sve u{i slu-

hom uhvatiti? ili svi jezici iskazati? Oblici i boje, brojevi i

srazmere, muzika i pesma, radost i bol, svetovi u vodi, svetovi u

vazduhu, ogwena kola zvezdana, ne, nego to sve obrazovane vi{e

upu}uje na molitveno }utawe nego na govor. A u onom drugom

svetu sve je pravo ~udo i ~udesa iznad svih ~udesa. Sve previ{a-

va na{u sada{wu mo} shvatawa i izraàvawa� (Vera obrazova-

nih qudi, kw. 5, str. 456-457).

Sveti apostol Pavle veli: �I bih odnesen do tre}ega ne-

ba... i ~uh tamo neiskazane re~i koje ~oveku nije dopu{teno go-

voriti� (2 Kor 12,2.4).

Neminovno se u na{em du{tvu javqa kriza vere i morala.

Svedoci smo da u ovoj krizi najvi{e stradaju mlada pokolewa.

Ona traè smisao i ìvotne ciqeve, ali ostaju nezadovoqni i

prazni zbog siroma{tva duhom i praznine me|u starijima i od-

govornijima. Stoga veliki broj mladih pada u razo~arewa i bez-

na|e. Mnogi me|u wima beè od ìvota gube}i se u opijumu, nar-

komaniji, opijawu, razvratu, pa ~ak i u samoubistvima. Ovo po-

sledwe je ~e{}a pojava kod ènskog sveta. O na{im mladim na-

ra{tajima u ovom vremenu predskazao je vladika Nikolaj: �Do-


* Predavawe o {kolskoj nastavi u Republici Srpskoj.

lazi vreme kad }e mladi u 16. godini saznavati za sebe, u 17. po-

ricati pro{lost, u 18. poricati budu}nost, u 19. poricati sada-

{wost i u 20. godini siti ìvota vr{iti samoubistva.�

Me|utim, du`nost je Crkve, roditeqa i svih vaspitnih ~i-

nilaca da u~ine sve {to mogu na moralnom ozdravqewu. Najja~a

duhovna sila na ovom te{kom putu jeste sila Hristova, Wegovo

Jevan|eqe. �Sila moja u nemo}i se savr{ava�, rekao je sv. apo-

stol Pavle. Bo`ja blagodat, koja se od Boga daje qudima ne po

wihovim zaslugama, ve} po milosti Bo`joj, daje se onome koji se

ose}a nemo}an i slab. Mnogo uspe{nije se ose}a onaj ko je nemo-

}an i slab, nego onaj koji se ose}a sna`nim, mo}nim, uticajnim,

bogatim, cewenim u ovom zemaqskom svetu.

U~iteqstvo i vaspitawe

Za ovo su potrebni vrlo iskusni i osvedo~eni u~iteqi,

profesori, predava~i, vaspita~i. Na Istoku je bio zakon, a kod

Jevreja je i danas, da se niko ne javqa u~iteqem naroda pre navr-

{ene 30. godine ìvota. Evo pouke govorqivom Zapadu. Na Za-

padu nema toga ograni~ewa, nego i de~aci se pre navr{ene 20.

godine ìvota name}u za u~iteqe. Ako se ceo ìvot ~oveka mo-

è podeliti na pet prstiju jedne ruke, a moè, na: detiwstvo, de-

~a{tvo, mladi}stvo, zrelost i starost, onda su mladi}i jo{ ne-

nau~eni i neiskusni u u~ewu naroda, pa se te{ko moè o~ekiva-

ti dobro... I umesto da se i na Zapadu odràla na snazi ova is-

to~na norma, da niko ne moè u~iti narod pre svoje 30. godine

ìvota, ili da se pak srazmerno povisila, ona je sasvim ukinuta.

Tako se na Zapadu ostvarila i biblijska re~: �I deca }e vam bi-

ti sudije�, i jo{ jedno upozorewe starcima, tj. starijima: �Te-

{ko vama starcima kada po~nu deca vama upravqati!�

Stoga je veoma va`no shvatiti da se u nastavnom i vaspi-

ta~kom poslu od sitnica grade krupnice. Mora se uvek imati u

vidu: mali slu{aoci su sa malim znawem, a stariji slu{aoci su

sa ve}im znawem. Druga va`na ~iwenica je u slede}em, o ~emu se

po~esto ne vodi ra~una, da ako u~ewe ili nastava ne upitomqava

i ne oblagoro|ava, ne popravqa moralno, ne izgra|uje pozitiv-

ne karaktere, � ne vredi ni{ta. Dosada{wim takozvanim �{u-

varovskim� koncepcijama i ~ijim jo{ receptima, u na{em dr-

àvnom {kolstvu, pokazalo se koliko je moralnih popravki

244 Besede ££

trebalo preduzeti, a nisu preduzimane. Koliko je mladih ìvo-

ta, tj. du{a, pogaèno pogre{nim vaspitawem i formalizmom u

nastavnom poslu. Kao {to se vaspitawe ne ograni~ava samo na

{kolu, nego se pro{iruje na doma}e, versko, dru{tveno i {ire,

tako se u nastavi u~eni~ko znawe ne stvara samo za razred, {ko-

lu, predava~a iz pojedinih predmeta. To je to ste~eno duhovno

blago koje }e se svugde i u svakoj prilici razdavati i nikada ne-

}e mo}i razdati. Naprotiv, {to ga vi{e razdajemo, sebe sve vi-

{e oboga}ujemo. Ovde je posve sigurno na mestu ona stara latin-

ska izreka: �Ponavqawe je majka znawa�. Tako je u svoje vreme i

Ksenofont rekao: �Sa du`nostima koje nam se dodequju snaì

se i vrednost na{ega ìvota�.

Za sve na{e navedene i nenavedene nesre}e ima vi{e raz-

loga. Meni se ~ini da je na{a nesloga i indiferentnost prema

svemu � najve}e prokletstvo me|u nama. Prokletstvo je u

o{trim podelama partijskim, strana~kim, politi~kim. Pro-

kletstvo je u vlastoqubqu i otimawu oko visokih poloàja.

Prokletstvo je u srebroqubqu i korupciji. Prokletstvo je zbog

mr`we, iskqu~ivosti i sebi~nosti. Ima jo{ mnogo uzroka na-

{em prokletstvu, da ih vi{e ne nabrajamo.

Na ovo treba uvek ukazivati deci, zatim i to da su kqu~evi

na{ih kapija, kroz koje su i oni sa Zapada i oni sa Istoka hteli

pro}i, u rukama srpske porodice, Srpske crkve i srpske {kole,

odn. u rukama qudi koji rade na istom poslu � izgradwi srpskog

doma}ina, srpskog sve{tenika, srpskog u~iteqa.

Dakle, nastava i vaspitawe uvek idu zajedno i jedno bez

drugoga ne mogu. I jedno i drugo je du`nost starijih prema mla-

|ima. Zato je pojam o du`nosti najuzvi{eniji pojam do koga je

dostigla qudska svest kulturnog ~oveka. Divqak nema tu svest,

niti ìvotiwa. Od svih mogu}ih ~ovekovih du`nosti najuzvi-

{enija je i najop{tija du`nost nastavnika i vaspita~a. Wihov

posao je da se kod dece postave najpre kao roditeqi, pa tek kao

u~iteqi i vaspita~i. Ovim na~inom se stvaraju qudi. Ja ovde

naro~ito mislim na mlada bi}a, tj. bi}a od duha, du{e i tela,

kao i savesti, tog Bo`jeg glasa u svakom ~oveku.


Duh, du{a i telo

Da bi ovo izneto imalo {to vi{e opravdanog razloga, do-

zvolite mi da izloìm o duhu, du{i i telu. Otac Justin Popo-

vi} bi rekao: �Sam Bog savr{eno i potpuno zna ko je ~ovek, ko

ulazi u sastav ~ovekovog bi}a i ko je taj koga mi zemnorodni na-

zivamo ~ovje~jom li~no{}u. Du{a ~ovekova? Ko sem Boga zna od

~ega je ona sazdana i izvajana! Telo ~ovekovo? Ko sem Boga zna

od ~ega je ono sastavqeno, i koliko je raznovrsne zemaqske gra-

|e u wega uneseno! Savest ~ovekova? Ko sem Boga zna wenu ~ude-

snu i ~udotvornu tajnu! Duh ~ovekov? Ko sem Boga zna wegovu

ulogu? Duh ~ovekov, zbirno ime za sve {to je u ~oveku nevidqi-

vo, nebesko, an|elsko, boànsko � za sve {to je u ~oveku iz du-

hovnog sveta; iako je sav duh ~ovekov duhovan po bi}u. Wime ~o-

vek ìvi i dela u materijalnom svetu. Wime telo ~ovekovo sa-

znaje sebe kao materijalno bi}e i wime izìvquje svoju materi-

jalnost, svu ve{tastvenost, svu zemqanost svoju. Granice du{e,

granice savesti, granice duha, gde su? Ne u na{em zemaqskom te-

lu, ne u materiji i materijalnom, jer oni samim bi}em svojim i

celokupnom delatno{}u svojom neprestano nadrastaju sav mate-

rijalni, vidqivi svet, i zarowuju u nebesko, u onostrano, u du-

hovno, u boànsko. Nema sumwe, granice i na{e du{e, i na{e sa-

vesti, i na{eg vascelog duha su u Bogu. I granice tela ~oveko-

vog? Nesumwivo su razmaknute na sav materijalni svet, iz koga

je i sva gra|a wegova. Jer je telo ~ovekovo skra}eni materijalni

svet, sav materijalni svet u malome� (Tuma~ewe poslanice 1 So-

luwanima, str. 171-172).

Iz navedenog i u okviru saznawa ~oveka, tog tajanstvenog

bi}a u wegovoj trihotomi~nosti, za nastavnika, vaspita~a, u~i-

teqa veoma je va`no da {to ~e{}e prelistava kwigu svoje save-

sti. Da poznaje ìvot svih qudi, a posebno mladih bi}a koja se

duhovno formiraju i treba da �uzrastu u meru rasta puno}e Hri-

stove� (Ef 4,16). Potrebno je sebe {to boqe sagledati i saznati

u nizu svojih li~nih postupaka, da bi osetio i saznao gde je u po-

zitivi, a gde u negativi ìvota, kao li~ni primer mla|ima.

Svakog takvog Bog danas ~eka, ne da bi ga kaznio, nego da bi mu

sa rado{}u oprostio, nagradio ga.

246 Besede ££

U~imo decu osve}enoj prosve}enosti

Premudri Solomon je rekao: �U~i dete prema putu kojim }e

i}i, pa ne}e odstupiti od wega ni kada ostari� (Pr.Sol. 22,6).

Re~ pitati u na{im starim srbuqama zna~i hraniti. Ona da-

nas zna~i davati hranu detetu koje jo{ ne moè da se sluì ka-

{ikom. Dakle, hraniti ga u usta.

Re~ vaspitati, ima drugo zna~ewe � hraniti decu duhov-

no, od najranijeg detiwstva do kasnog mladala~kog doba, tj. dok

ne postane zreo i samostalan ~ovek, sposoban za stvarala{tvo.

Postavqa se pitawe ~ime i kako se deca hrane duhovno? Kako i

~ime se vaspitavaju? Ako odgovorimo na pitawe ~ime, moèmo

da kaèmo: verom i moralom, istinom i pravdom, qubavqu i na-

dom. Ako bismo odgovorili na pitawe kako duhovno hraniti de-

cu, odgovor bi bio � primerom.

Na ovome izuzetno va`nom poslu najuspe{nije deluju rodi-

teqi. Oni su prvi, najtopliji i najodgovorniji vaspita~i i u~i-

teqi svoje dece. Posle wih dolaze: duhovnici-sve{tenici, u~i-

teqi, najblià okolina, Crkva i {kola. Svi su obavezni da naj-

prije svojim primerom i ìvotom pokaù mladima kakvi bi tre-

balo da budu. Pozivaju}i se na li~ni primer, Spasiteq je govo-

rio: �Ako li meni ne verujete, delima mojim verujte. Ne}e svaki

koji mi govori: Gospode, Gospode, u}i u Carstvo nebesko, ve} ko-

ji ~ini voqu Oca moga koji je na nebesima�. �I kako ho}ete da

vama ~ine qudi, ~inite tako i vi wima� (Jn 10,38; Mt 7,21; Lk

6,31).

A {ta da kaèmo o vaspitawu i znawu? U po~etku Biblije

je re~eno: �I Bog stvori ~oveka po svom obrazu i po svome podo-

biju stvori ga� (1 Moj 1,27). Danas se obrazovawe naj~e{}e izjed-

na~uje sa sticawem znawa iz oblasti raznih nauka i ve{tina.

Blagoupokojeni vladika Nikolaj govorio je ~esto: �Obrazovan

~ovek je onaj koji ima obraz Bo`ji u sebi�. Druga~ije re~eno,

nije najteà stvar ste}i znawe {kolovawem, ~itawem, posma-

trawem, slu{awem, nego je te{ka stvar ste}i karakter i mu-

drost u ìvotu. Drevni ruski mislilac je govorio: �U~enih je

mnogo, ali je mudrih malo�. Mnogo je onih koji su obrazovani

sticawem znawa i ve{tina, ali je malo onih koji imaju obraza,

~asti, po{tewa, koji su o~uvali Bo`ju sliku u sebi, {to bi mo-

rao biti prevashodni zadatak svih {kola u Republici Srpskoj.


Me|utim, ne moè se o~ekivati duhovnost, moralnost u {kola-

ma u kojima se u~i da Boga nema, i da Bo`ja du{a ne postoji u ~o-

veku.

Kao {to postoji u na{em jeziku re~ vaspitati, tako po-

stoji i re~ prosveta. Ova re~ je u{la u upotrebu u dana{wem

wenom zna~ewu od: osvetiti, osvetliti, prosvetiti. Nema pro-

sve}ewa bez osve}ewa ~oveka i wegove du{e boànskim vrlina-

ma qubavi i nade.

Sveti Sava je otac na{e prosvete i najve}i srpski U~iteq

i Prosvetiteq. Me|utim, on je, kao i svi na{i prosvetiteqi i

u~iteqi, najpre doìveo svoje osve}ewe, prosve}ewe, preobra-

èwe, �uzrastawe u meru rasta puno}e Hristove�, kako re~e sv.

apostol Pavle (Ef 4,16). Tako su se svi ra|ali kao narodni pro-

svetiteqi i u~iteqi. Svetlo{}u svojih karaktera i pona{awa

postali su duhovni reflektori Boànske svetlosti. Oni to ni-

su smatrali kao ne{to iskqu~ivo svoje, ve} kao rezultat svoga

dodira sa Bogom kroz veru, kroz qubav, kroz nadu u ìvot ve~ni.

I kao {to se sun~eva svetlost sa Meseca prenosi na zemqu, tako

se svetlost i svetost najmo}nijih roditeqa, u~iteqa i vaspita-

~a nebeske {kole i vaspitawa prenosi na du{e dece, mladih na-

ra{taja.

Svetiteqi su najboqi hraniteqi i pitateqi mladih, a

time i primer svima vaspita~ima i u~iteqima, na svim nivoima

intelektualnog i moralnog uzrasta. Oni su najuticajniji prime-

ri preno{ewa sau~e{}a i milosr|a, znawa i zadataka u ìvotu.

Oni su nepresu{ni izvori i vrela novih istina u duhovnom i

moralnom ìvotu novih pokolewa. To nije samo puwewe glave

podacima i pojavama ovoga sveta. To je boànski elektricitet

koji pokre}e srca na qubav i milosr|e, na stvarala{tvo i sa-

radwu sa Bogom, koji pokre}e qudske umove na zdrave i ~iste

misli, ideje i radosti. Tu leì tajna doìvqavawa, a ne ispiti-

vawa. Tu leì tajna neprestanog pewawa na gore i nezasi}enost

od tog pewawa. Osniva~ kineske religije Konfu~ije izlagao je

filosofiju koja govori o putu iz ìvota u smrt � nirvanu. Mu-

hamed je rekao da je taj put sudbina, i ni{ta vi{e. Samo je Hri-

stos, od svih mudraca sveta, pokazao Sebe kao put koji vodi u

ìvot, u visine, u Istinu, i da dobar ~ovek moè svakim danom

biti sve boqi i boqi.

248 Besede ££

Da li nauka moè biti jedini pravi put?

Neki misle da moè. Nauka mnogo pomaè, i weni se rezul-

tati uvaàvaju i koriste. Me|utim, nauka ukazuje na ~iwenice,

ali ne i na puteve kako se najboqe koriste moralno, po{teno,

plemenito i duhovno. Isto tako, i politika moè pomo}i idu}i

slobodi, vrlini i dobro~instvu, kada je izuzetno dosledna du-

hovnim i moralnim na~elima, Jevan|equ u ìvotu. Ona to ne

moè posti}i na na~elima vlastoqubqa, iskori{}avawa siro-

ma{nih i malih, sluèwem najniìm nagonima qudske prirode,

kao {to smo mi Srbi nedavno doìveli tu politiku bez jevan-

|elskog duha. Isto, i znawe je uvek korisno � uz umetnost. Pone-

kad se de{ava da Bo`ji rukopis moè boqe da ~ita nepismena

starica, nego neki poznati nau~nik i mislilac za svojom kate-

drom! Ovo sve govorim zbog toga da nam se u {kole ne uvla~i se-

kularizam, koji }e uvek re}i da se sve moè bez Boga. Imamo br-

zu, pravednu i visoku tehniku, imamo visoke {kole, radio i te-

leviziju, i jo{ mnogo stvari ovoga veka. Me|utim, u Republici

Srpskoj sprovedenom anketom me|u polaznicima veronauke da

odgovore: {ta misle o nastavnom planu i programu iz veronau-

ke, o veronauci kao predmetu, i o nastavniku veronauke kao ~o-

veku i predava~u, dobili smo neverovatno lepe odgovore, prave

bisere i, sve skupa, nema ni jedan postotak u~enika koji su se iz-

jasnili protiv veronauke u osnovnim {kolama. âk su mnogi u

starijim razredima osnovnih {kola izjavili kako bi èleli

nastaviti sa u~ewem veronauke u sredwoj {koli.

Zakqu~ak

I na kraju, za na{u budu}nost Republike Srpske i wenog

celokupnog {kolstva rekao bih i slede}e:

Kada pro|u ovi dani gneva, onda }e ovo ogromno boji{te

biti kolevka novih snaga. Dani gneva jo{ traju, a zatim }e do}i

novo otkrivewe. Kada je Bog na Sinaju silazio na prvi dan Pas-

he, iz gustih crnih oblaka grmeli su gromovi i sevale muwe. Ka-

da je Sveti Duh Bo`ji silazio na apostole u Jerusalimu u pede-

seti dan po Hristovom vaskrsewu, nastalo je {u{tawe silnog

vetra. Tako mora da bude. Novo ra|awe dolazi kroz velike bolo-

ve. Nadajmo se da }e iz ove velike borbe kod nas vaskrsnuti novi


pogled na ìvot, koji je stole}ima klijao. Bi}e jo{ mnogo

ogromnog rada i oskudica u dobrim pregaocima. Traì}e se no-

vi regruti da obra|uju opusto{ena zemqi{ta i qudske du{e.

Traì}e se izumiteqi u svim granama nauke; pioniri }e kr~iti

nove puteve u matematici, u prirodnim naukama, u industriji, u

zakonima logike i mi{qewa, u jeziku i umetnosti.

Postoji silna i velika potreba da se revolucioni{u zako-

ni i odnosi dru{tvenog ìvota. Mi Srbi imamo viziju, i hvala

Bogu da gajimo tu viziju preporo|ene dràve, u kojoj }e se mani-

festovati u~tivost, lepo pona{awe, pravednost, milosr|e, qu-

bav, smirenost, krotost, trpqewe, pravilno razumevawe stvari

i potreba, slava, duh plemenitog vite{tva, razmene misli i uve-

rewa. Imamo viziju zajednice u kojoj vladaju svetosavska na~ela

ure|ene {kole, starawa o nemo}nima, o odevawu, prehrani, sta-

novima, zdravqu svih. Nadajmo se, zlo~in }e biti bedan, bole-

stan, gladan. Duh istine }e da proìma dru{tvo. Ne kaznom i

silom, nego preporo|ewem i slobodno. Svaki ~lan dràve, kao i

svaki u~enik osnovne, sredwe i visoke srpske {kole, bi}e od

sveop{te koristi. Imamo viziju da }e kroz {kolu duh vite{tva,

~ojstva i juna{tva, u~tivosti, u~iteqstva, blagodarnosti, i}i u

pravcu negovawa svetosavske duhovnosti, da }e {kola u~initi

na{u op{tu i zajedni~ku narodnu du{u plemenitijom, i donosi-

ti narodno prosve}ewe.

Mitropolit dabrobosanski

250 Besede ££

VLADIKA NIKOLAJ (VELIMIROVI])SRBIMA O RATU I EVROPI

*

Oko pobornika blago~a{}a, odgoniteqa ne~a{}a, nepo-

kolebivog stuba srpskog naroda, trpqivog u napastima,

visokog smirenoumqem, izobli~iteqa gordosti, stra-

dalca nepobedivog, orla visokoparnog, sirotih pomo}nika,

stradalnika ute{iteqa, neznatnih usrdnog sluìteqa i Hri-

stovog izbranog sasuda � blaène uspomene Vladike Nikolaja

(Velimirovi}a), okupismo se danas, pod krovom srpske Duhovne

akademije sv. Vasilija Ostro{kog i Tvrdo{kog u Srbiwu i Bo-

goslovije Sveta Tri Jerarha, izgnane iz svoje matice � manasti-

ra Krke, Dalmacija.

Nisam Vladiku li~no poznavao, ali ono {to sam o wemu

pro~itao i od wega ~itao, slovim Ga: drugim Josifom u napasti-

ma, srpskim Davidom po krotosti, srpskim Ilijom po revnosti,

i srpskim Solomonom po mudrosti, ~ije sam poruke o Boì}u i

Vaskrsu slu{ao, putem ameri~kog radija, upu}ene wegovom mi-

lom narodu srpskom u otaxbini.

Okupi nas on: arhijerej, teolog, filosof, istori~ar, be-

sednik, apologeta, kao pisac i mislilac. Okupi nas svojim zla-

tom do koga se te{ko dolazi, ostaviv{i sve drugo postrani.

** *

Vaqda ni{ta tako ne karakteri{e ~oveka kao wegova na-

pisana i objavqena re~. Ta ~udesna i prenosna qudska misao,

odaslata sa dobrom namerom, hri{}anskom, u svojoj razumnosti,

smirenosti i qubavi prema ~oveku, neodoqivo deluje na svako

prijem~ivo srce. Ovaj u Gospodu sluga Boga i ~oveka, pou~iteq


* Predavawe na dvodnevnom simposionu u ~ast Vladike Nikolaja,

Fo~a-Srbiwe.

u milosti i objasniteq Bo`jih zapovesti, i posle prestavqewa

o sebi sna`no govori. Tek sada dobija jo{ sna`nija krila i ma-

hove. On, dete Bo`je koje se verom poznaje, kome je Gospod nagra-

da pokrivaju}i ga stalno desnicom Svojom, obla~i ga u oklop

pravde i daje mu snagu u borbi sa bezbo{tvom. U istini proèt

hri{}anskim idealima, rekao bih, stidi se svega onoga {to se

danas doga|a u srpskom narodu i {to se de{ava sa wegovim srp-

skim narodom.

Poznato je da je Filip Makedonski jednom prilikom re-

kao: �Ne postoji grad u Atini ne}u osvojiti koji preko jedne le-

pe hetere ili magarca natovarenog blagom�. Niko me|u gr~kim

velika{ima, pa i u narodu, sem Demostena, nije ozbiqno shvatio

ove Filipove re~i. Podobno ovome, ni doajen na{eg vremena

Vladika Nikolaj, sem re|ih poku{aja kod qudi od pera i nauke,

nije ni prou~en ni dovoqno shva}en. Zbog toga mu do danas nije

dodeqeno mesto u redu srpskih velikana. Ne mislim da do toga

ne}e do}i, jer je ovo prvenstveno posao srpskih intelektualaca,

a narod srpski }e svoje u~initi i puno je ve} u~inio, kao i sa Sv.

Savom � jo{ za ìvota. @elim da ono {to }e se o Vladici Ni-

kolaju danas i sutra ovde re}i, bude dobra potka da mu se {to

pre dâ odgovaraju}e mesto.

Iskreno re~eno, mene veseli {to se u srpskom narodu po-

~elo shvatati ono {ta je najglavnije � {ta nam vaqa ~initi.

Isto tako, {to se shvata, poput na{ih umnih predaka, da i naj-

bogatiji narodi, ukoliko imaju mno{tvo iskvarenih pogleda na

Bo`ju stvarnost neba i zemqe, vaistinu su na rubu propasti.

1. U vezi sa ovim, u delima Vladike Nikolaja ima ozbiq-

nih upozorewa srpskom narodu. Opomiwe ga da se prvenstveno

~uva od bolesti od kojih boluju drugi narodi. Iz wegovih misli

moè se i{~itati briga o rodu wegovom, pa kao da i on, poput

drevnih mudraca o Lukulusovim gozbama i najve}im �Bahuso-

vim� raspoloèwima i terevenkama, pronosi po srpskim zemqa-

ma mrtva~ku lobawu sa natpisom �memento mori�.

On kaè: �Istorija sveta ima samo dva poglavqa: nehri-

{}anstvo i hri{}anstvo, tj. bolest i iscelewe. Moram te (moj

srpski narode) upozoriti da moj i tvoj ìvot nema dva pogla-

vqa: nehri{}ansko i hri{}ansko.�

Srpski narod mora ~vrsto stati na svoj istorijski put slu-

èwa Bogu, i ukoliko je skrenuo, mora se povratiti na taj put.

252 Besede ££

Ina~e, bi}e odba~en od Boga kao jevrejski narod, pa mu ne}e po-

mo}i nikakvo zemaqsko carstvo... Treba da sija kao najdosledni-

ji, najizve`baniji i najproslavqeniji sluga Hrista Boga, i da

ostalim narodima sluì kao primer. Mi podvla~imo: najdosled-

niji, najizve`baniji i najproslavqeniji� (Ep. Nikolaj, kw. 5,

str. 682).

Tako govori sveti koren i jo{ svetija grana iz srpskog sta-

bla, mnogoplodna i izbrana, istiniti izvr{iteq Hristovih za-

povesti.

On nam je zajedni~ka dobit, pastir dobri koji nas ne osta-

vqa. [ta wegova Crkva kaè kada je re~ o wemu? �Takvi su moje

utrobe sinovi, koje porodih kr{tewem i odhranih mlekom bla-

go~a{}a. On posisa mleko Premudrosti od Gore visoke koju Da-

nilo prorok vide i po~e se u~iti strahu Gospodwem od mladosti

svoje.�

Zaista je on zlatna posuda koja u sebi drì Bo`ju mànu.

Procvetao je bogato kao èzal Aronov i privukao Ute{iteqa

pesmama molitvenim. Gospod ga svetlonosnim u~ini, te postade

iznad ~oveka po revnosti i zato~ewu.

2. Wegova briga je briga ne samo za srpski narod, nego sve-

op{ta, pa govori i o ratu koji moè zadesiti srpski narod.

Naro~ito isti~e: �Bezboàn mir je kolevka novoga rata.

îm nema blagoslova Bo`jeg, stvara se jedan neblagosloveni

mir u svetu. Uzrok budu}eg rata bi}e bezbo{tvo ili otpadni-

{tvo od Boga.�

Zatim daqe veli blaènopo~iv{i Vladika:

�Govore}i o ratovima, govorim o ratu koji }e do}i, koji }e

biti li{en milosti, po{tewa i vite{tva. Svi ratovi koji su

mogli dati nadahnu}e, bar jednom dobrom pesniku ili jednoj do-

broj pesmi � idila su prema ratu koji svetu predstoji. Jer budu-

}im ratom ne}e se posti}i samo pobeda nad protivnikom, nego

istrebqewe protivnika. Potpuno uni{tewe ne samo boraca, ne-

go i cele wihove pozadine, wihovih roditeqa, dece, bolesnika,

rawenika, zarobqenika, wihovih sela i gradova, stoke i ko{e-

va, èleznica i drumova. Plamen koji ne misli i ne pravi raz-

liku!

Cifre budu}eg rata prevazilazi}e u svakom pogledu, osim

u pogledu po{te|enih, cifre svih ostalih ratova u istoriji ro-


da qudskog. U toku samog rata bi}e mobilisani i de~aci od 12

godina pa navi{e, i mnoge ène i devojke.

Rekvizicijom oduze}e se za vojne potrebe sve {to pozadina

bude imala: i posledwi vo, i posledwi kow, i svako drugo ì-

vin~e {to je za jelo ili teret, i sva hrana, sav novac, sva gotovi-

na iz svih banaka privatnih, dru{tvenih i dràvnih, i sve dra-

gocenosti crkava i manastira, odela, posu|e, i sve {to je od gvo-

`|a, bakra, aluminijuma, gume � ali da i ne govorim o srebru i

zlatu � privatni telofoni, metalne pe}i, brave sa vrata i kapi-

ja, metalni kreveti, metalni ramovi sa slika, ikona i ogledala,

re~ju: sve {to je od metala, od koè, od platna, od kau~uka, ili

od ma kakvog materijala koji bude nuàn ratu i ratnicima.

Starci i starice sa sitnom decom i bogaqima osta}e u pra-

znim hladnim ku}ama, sa ambarom i sala{om ispra`wenim, bez

obu}e, bez kai{a, bez posu|a, bez pluga i motike, bez noà i ka-

{ike. U ku}ama nezabravqenim gladni qudi bi}e u opasnosti od

gladnih zverova. Travicu }e ~upati gde je jo{ bude preostalo od

ogwa ratnoga, greb{}e zemqu i skidati koru...

Jedna naro~ita karakteristika budu}eg rata bi}e bezidej-

nost svih zara}enih strana i me|usobno nepoverewe me|u vojni-

cima pod istom zastavom. Jer taj rat ne}e se voditi u ime vere,

ni u ime slobode, niti u ime otaxbine i nacije, mada }e se to

isticati kao gesla � nego, u stvari, samo u ime mr`we, osvete,

otmice i grabeì.

No te{ko je jezikom opisati onu burnu i stra{nu no} ispu-

wenu zlo~inom, uàsom i haosom, u koju Evropa sa Amerikom

grede}i vuku sav ostali svet.�

3. Rekav{i sve ovo o budu}em ratu i pomenuv{i u wega

upletenu Evropu, Vladika Nikolaj kaè: �Ja ne strahujem za sud-

bu Indije i Kitaja. Ja strahujem za sudbu Evrope. Propa{}e kao

Kapernaum. I tamo gde su ponosite kule, bi}e mraviwaci. Gde su

weni bulevari, bi}e trwaci i zmijiwaci. I tamo gde je sada

sramno kliktawe protiv Hrista, bi}e bukawe buqina i vrisak

{akala. Evropa vr{e, vr{e, pa kad ovr{e, ona pome{a kukoq i

p{enicu, pa oboje izbaci iz gumna.�

Naàlost: �Kad mi{qa{e Evropa da je kulturna, ona podi-

vqa. I kad mi{qa{e da sve zna, ona oglupi. I kad mi{qa{e da

je vrlo jaka, ona be{e ni{tavna kao pau~ina.�

I jo{ ne{to blagoupokojeni Vladika naglasi:

254 Besede ££

�Kada se Bonaparta nasmejao svetiwama u Kremqu, i kada

se Pije nepogre{ivim proglasio, i kada je Ni~e javno po~eo

svoju slu`bu Antihristu, tada je sunce pomr~alo na nebu Evro-

pe. Ne jedno, nego da ih je bilo hiqadu, pomra~ili bi se od tuge

i sramote. Jer gle ~uda, {to svet nije video: opet car, ateist

pontifeks i ateist filosof. Osamnaesti vek je vek Pilatov �

osudio je Hrista na smrt. Devetnaesti vek je vek Kajafin � ras-

peo je Hrista ponovo, a dvadeseti vek je vek Sinedriona, sasta-

vqen od Juda kr{tenih i Juda nekr{tenih.� Dakle, kao {to

Ahav zdruì la`, krv i grabe`, tako i Evropa po~ini bezbroj

bezakowa � zala i ne~ove{tava, sve u ime kulture, ~ove~nosti,

prava ~oveka i drugog. Ona rodi tri zla deteta: darvinizam, ni-

~eizam i marksizam, koja su, zahvaquju}i umnim qudima, zapali-

la ceo svet. To je Evropina razdre{ena klavijatura duha, ure|e-

na ~oveka radi.

Tako sveti Vladika kuka nad ovom jadnom Evropom, kao

prorok Jeremija {to je nekad naricao nad zidinama Jerusalima:

�Svi koji ovuda prolazite, pogledajte i vidite, ima li bola ka-

kav je moj bol�, kaè: �Od metawa kamena gneva gradovi propa-

daju. Na tebe }e uznegodovati voda morska. Reke }e te naglo po-

topiti. Suprotstavi}e ti se duh sile. Opusto{i}e ti svu zamqu

bezakowem, a zlo~instvo razori}e prestole mo}nih. Slu{ajte

carevi i razumite: upoznajte sudiju krajeva zemaqskih, ~ujte vi

koji upravqate mno{tvom i veli~ate se silom naroda: Dràva

vam je od Gospoda data, a sila od Vi{wega.�

Iz ovoga sledi kako je Vladika Nikolaj celog ìvota pleo

venac od �slave Hristove�, a ne qudske. Venac dostojanstva u

Hristu, umesto uèta Judinog oko vrata svog i drugih.

Ovde se name}e zakqu~ak: wegov kwièvni rad odre|en je

samo jednim odu{evqewem, jednom èqom i jezikom: Bogom i

Bogo~ovekom. Wemu je stran relativizam, taj ìvi pesak izdro-

bqenog ~ove~jeg i ~ove~anskog bi}a, tj. put bespu}a i neuravno-

teènosti duha. Kod wega, na svim putevima stoji Krst � dar ne-

ba zemqi, dar Boga ~oveku, prva àlost i posledwa radost. Kod

wega prioritet ima ne ~ovekoqubivost nego odre|enost, ne ku-

}a na pesku nego na kamenu (sr. Mt 7,24-25), ne lavirint nego sve-

ti Dom, ne ~ovek nego Bog.


** *

Nikolajeve neukalupqene misli samo u jednu nau~nu disci-

plinu, pa makar to bila i teolo{ka, stoje nasuprot svima onim

qudskim zluradim pretresawima. On upu}uje na bdewe, opre-

znost i dalekovidost. Kada odre|uje svojstva ugleda svetog Pra-

voslavqa i wegovog osniva~a Gospoda Isusa Hrista, nije neja-

san i neodlu~an. Stoga nije neosnovana bojaznost po srpski na-

rod ovog srpskog proroka Jeremije onda kada mu mnogi sa svojih

ideolo{kih uverewa {ap}u na u{i da se ostavi svog dosada-

{weg pravoverja i srpskog nacionalnog identiteta. On se boji

i novih opasnosti koja mogu do}i. Zato je celog svog ìvota ta-

ko mnogo govorio o srpskom Pravoslavqu, tj. Svetosavqu i u

wemu o Svetom Savi, najumnijem i najve}em srpskom filosofu.

Mislim, ovo zborovawe i iskazivawe ocena, razume se sa

raznih nau~nih gledi{ta, o Vladici Nikolaju, ima {ta izloì-

ti. Moje duboko uverewe jeste da je Bog, promi{qaju}i o Srbi-

ma, poslao Vladiku Nikolaja kao �glas vapiju}eg u pustiwi�.

Poslao ga je da pozove Srbe na pokajawe, na vra}awe svojim pr-

vobitnim duhovnim i bogatim izvorima � svetosavskim, jevan-

|elskim. Wegova dela su dobrodo{la svima, a naro~ito srpskoj

mladeì. Treba ih ~itati dan i no}. Treba ih {tampati i po

pristupa~noj ceni stavqati na raspolagawe mladima, da se u~e

onome {to }e ih uspe{no voditi kroz ìvot.

Govore}i o ovom Bo`jem svedoku, isku{avanom u ìvotu

kao zlato u pe}i, vidim u wemu hri{}anina srpskog � svetosav-

skog stila, koji se ugledao na svete Bo`je qude. Wegov ìvot i

rad su zaokruèna filosofija hri{}anskog ìvota. Svojim po-

gledima na nebo i zemqu, na Boga i ~oveka, Vladika je generaci-

jama putokaz i brani~ od svake zabune, kao ki{obran koji {titi

narodnu srpsku du{u, i {ire � od straha i o~aja u vreme te{kih

bura.

Mitropolit dabrobosanski

256 Besede ££

VLADIKA NIKOLAJ (VELIMIROVI]) UNA[EM VREMENU

Po~astvovan sam pozivom, naro~ito zbog toga {to je ov-

de re~ o Arhijereju Srpske crkve za koga je Aleksandar

[meman rekao da je �najeminentniji pravoslavni vla-

dika dvadesetog veka�. Kada je re~ o ~oveku koji je mnogo radio,

uradio, Bogu i svome rodu sa velikom qubavqu sluìo, wegovo

slatko ime u srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi jo{

veoma dugo bi}e neprevazi|eno. Re~e blagoupokojeni o. Justin:

�Zaista, ako ~inite izlet kroz velike svetiteqe Bo`je, kroz

velike svete pisce Crkve Hristove, posle sv. Jovana Zlatousta,

carigradskog svesunca, najbliì mu je sveti vladika Nikolaj,

sveti Damaskin i jo{ malo wih�.

�Vladika Nikolaj nije bio samo veliki Srbin. On je za sve

pravoslavne qude izraz pravoslavne duhovnosti�, veli [meman.

ôvek je onaj �koji je imao o~i koje pamte vekove�, kako re~e mi-

tropolit Amfilohije i ~ija je �vera kroz iskustvo postala zna-

we� isti~e Sofija Zernov. �On je ~ovek koji je imao naklonost

prema svom pozivu, ostao trajno spreman u svom pozivu. To je

pravi dar od Boga i prava radost je susresti se sa takvim ~ove-

kom�, isti~e Isidora Sekuli}.

Odrekao se ovoga sveta izabrav{i bezbra~nost, poslu-

{nost i siroma{tvo. �Koliko je kao Arhijerej bdio nad svojom

pastvom, isto toliko, i vi{e od toga, radio je na kwizi i spisa-

teqskom poslu. Episkop Nikolaj je i{ao primerom sv. Grigori-

ja Bogoslova, veli sv. Jovan Maksimovi}, pa je ukras i slava

Srpske crkve, ali istovremeno pripada i celoj Pravoslavnoj

crkvi.�

On se mu~i, predaje sebe svakoj bedi, putuje, propoveda, bo-

gosluì, pou~ava narod, za Hrista boluje i umire u tu|ini. Ni-

{ta od ovoga � wegovu goru}u qubav prema Srbiji, Srpskoj cr-

kvi, srpskoj mladeì, mona{tvu, bogoslovskom podmlatku, veli-


kim i malim Srbima � nije moglo potisnuti. �On, propovednik

pravoslavne vere, mudri pastir, duhovni vo|a Srbije, stub svoje

otaxbine, apostol pravoslavqa i u daqim stranama, stalno raz-

mi{qaju}i o visokim pitawima, crpeo je mudrost od svuda � iz

nauke, iz prirode, iz doga|aja obi~nog ìvota, ali je najvi{e

prosve}ivao du{u svoju boànskom svetlo{}u, hrane}i je Sve-

tim Pismom i molitvom�, napomiwe sv. Jovan Maksimovi}.

Ovaj srpski Josif u napastima, srpski David po krotosti,

srpski Ilija po revnosti, srpski Solomon po mudrosti, okupi

nas danas, on, Arhijerej, teolog, istori~ar, besednik, apologeta,

pisac i mislilac, okupi nas svojim zlatom do koga se te{ko do-

lazi.

Ovaj u Gospodu sluga Boga i ~oveka, pou~iteq u milosti i

objasniteq Bo`jih zapovesti, i posle upokojewa sna`no govori

o sebi. On tek sada dobija jo{ sna`nija krila i mahove. On, dete

Bo`je, koji se verom i znawem poznaje, kome je Gospod nagrada

pokrivaju}i ga desnicom svojom, obla~i ga u oklop pravde i daje

mu snagu u borbi sa bezbo{tvom i krivoverjem. U istini proèt

hri{}anskim idealima, rekao bih, stidi se svega onoga {to se

danas de{ava sa wegovim srpskim narodom.

U vezi sa ovim ima ozbiqnih upozorewa vladike Nikolaja

srpskom narodu: �U ovo vreme sumwe i smutwe potrebne su nam

dve snage, jedna unutra{wa za odbranu du{e i jedna spoqa{wa za

odbranu otaxbine.� Daqe, opomiwe ga da se prvenstveno ~uva bo-

lesti od koje boluju drugi narodi. �Istorija sveta ima samo dva

poglavqa: nehri{}anstvo i hri{}anstvo, tj. bolest i iscelewe.

Moram te (moj srpski narode) upozoriti na to da moj i tvoj ì-

vot nema dva poglavqa: nehri{a}anstvo i hri{}anstvo. Srpski

narod mora ~vrsto stati na svoj istorijski put sluèwa Bogu, i

ukoliko je skrenuo, mora se vratiti na taj put, ina~e bi}e odba-

~en od Boga kao jevrejski narod, pa mu ne}e pomo}i nikakvo car-

stvo zemaqsko. Treba da sija kao najdostojniji, najizve`baniji i

najpravoslavniji sluga Hrista Boga, i da ostalim narodima slu-

ì kao primer.� Mi nagla{avamo: �najdostojniji, najizve`bani-

ji i najpravoslavniji�.

Tako govori sveti koren i jo{ svetija grana iz srpskog sta-

bla, mnogoplodna i izabrana, istiniti izvr{iteq Hristovih

zapovesti. [ta wegova Crkva govori o wemu? Evo {ta: �Takvi

su utrobe moje sinovi, koje porodih kr{tewem i odhranih mle-

258 Besede ££

kom blago~a{}a�. Veli: �On posisa mleko Premudrosti od Gore

visoke koju Danilo prorok vide i po~e se u~iti strahu Gospod-

wem od mladosti svoje.�

Zlatna je posuda on koji u sebi drì Bo`ju mànu. Procve-

tao je bogato kao èzal Aronov. Gospod ga svetlosnim u~ini, te

postade iznad ~oveka po revnosti i zato~ewu. Wegova briga je

briga ne samo za srpski narod, nego sveop{ta, pa govori o ratu

koji moè zadesiti i srpski narod. Naro~ito isti~e: �Bezbo-

àn mir je kolevka novoga rata. îm nema blagoslova Bo`jeg,

stvara se jedan neblagosloven mir u svetu. Uzrok budu}eg rata

bi}e bezbo{tvo ili otpadni{tvo od Boga. Jedna naro~ita ka-

rakteristika budu}eg rata bi}e bezbo`nost svih zara}enih

strana i me|usobno nepoverewe me|u vojnicima pod istom zasta-

vom. Jer taj rat ne}e se voditi u ime vere, ni u ime slobode, ni u

ime otaxbine i nacije, � mada }e se to isticati kao gesla � nego,

u stvari, samo u ime mr`we, osvete, otmice i grabeì.� Toliko

o ovoj neprijatnoj pojavi po srpski narod o kojoj sveti Vladika

naro~ito govori, i to proro~ki.

Iz ovoga i mnogo ~ega drugog {to je Vladika govorio i

u~io druge sledi: Vladika Nikolaj je celoga ìvota pleo venac

dostojanstva u Hristu � venac �slave Hristove�, umesto uèta

Judinog oko vrata svog i drugih. Ovde se name}e zakqu~ak: we-

gov kwièvni i svaki drugi rad odre|en je samo jednim odu{e-

vqewem, jednom èqom i jezikom: �Bogom i Bogo~ovekom�. We-

mu je stran relativizam, tj. put bespu}a i neuravnoteènosti du-

ha. Kod wega na svim putevima stoji Krst, dar neba zemqi, dar

Boga ~oveku, prva àlost i posledwa radost. Kod wega prven-

stvo ima ne ~ovekoqubivost nego odre|enost, ne ku}a na pesku,

nego na kamenu, ne lavirint nego sveti Dom, ne ~ovek nego Bog.

I na kraju, sa svojom neznatnom duhovnom brazdom na{ao

sam se kao poslenik danas na velikom delu setve. Da li sam sa

ovo ne{to siroma{nih misli opravdao va{a o~ekivawa, vi ra-

sudite.

Mitrololit Nikolaj


260 Besede ££

JOVAN DUÎ]ôvek vere u Boga

*

On ne spada me|u one qude koji potpisuju stranice krat-

ke i malodu{ne, boje}i se Carstva nebeskog a qube}i

carstvo zemaqsko. On se nije bojao Carstva nebeskog

kome nije mogao sagledati po~etak, niti carstva zemaqskog {to

mu nije mogao sagledati kraj. Od detiwstva pa do kraja ìvota

Bog ga je u~io da su slast i wen ponor obu~eni u isto ruho. Pri-

jateq carstva zemaqskog ceni samo brz uspeh, i za wega su uto-

liko ve}i i zna~ajniji ukoliko su jeftinije dobijeni. A Du~i}?

Ne spu{ta svoj prst u hladni i tu|i pakao, niti okre}e svoje

o~i od toplog lica Gospodweg. Kwiga srca wegovog stalno mu je

na kolenu, ~ita je, i svaki beli dan veliki je za wega. On se u

wemu svojim spisateqskim nadahnu}em moli: �Pokaì mi, Go-

spode, put svoj, i po}i }u istini Tvojoj; u~ini neka se mili srcu

mojem bojati se imena Tvoga. Slavi}u Te, Gospode Boè moj,

svim srcem svojim, i po{tova}u ime Tvoje doveka� (Ps 85,11-12).

Desi li se, a de{avalo se wegovom narodu srpskom, da se

svim bi}em svojim ustremi na odbranu pravde, ostavqeni i po-

rugani od sviju, mr{avi i ismejani. On je stajao uz narod svoj us-

pravno i postojano, i time se privoleo Carstvu nebeskom. Pe-

vao je u onoj uzbudqivoj pesmi �Ave Serbija�:

Ti si znak u nebu i svetlost u no}i,

Kolevko i grobe, u ode}i sunca;

Ti si gorki zavet stradawa i mo}i,

Jedini put koji vodi do vrhunca.

Cene}i tu stvar u du{i svojoj, uvideo je nesagledivi sjaj ve-

re svoje u Boga, ni~im na zemqi zamenqiv. Cene}i vrednost svo-

je duhovnosti, ovaj kwièvni genije napisa:


* Predavawe povodom prenosa Du~i}evog tela u zavi~ajno Trebiwe.

Zna}e da je samo ona zemqa svetla

Gde nikad jo{ nije pala suza srama;

Gde su deca na ma~ ime oca metla

[to ìvi u himni i u molitvama.

Tako, vera u Boga, po wemu, ne stari u grobu, no se podmla-|uje. To se na vidan na~in de{ava danas povratkom Du~i}a u�Domaju� svoju. Vaskrsavaju brojni kvaliteti Du~i}evi kao iz-vanrednog pesnika, proznog pisca i diplomate. Duh wegov iza-{ao je iz sveta ovog ìvota i ovozemaqskih stvarnosti. Oslo-bo|en svega li~nog (subjektivnog), pevao je o ve~nim i neprola-znim istinama. Na taj na~in uspeo je da se oslobodi od raznihstrasti i bolova dav{i nam pesme pune mira i lepote. To moèsamo veliki duh ~ovekov, koji je dar Bo`ji i koga Bog stalnopotpomaè i bogati. Zato wega interesuju: ra|awe i umiraweose}awa, trag i pusto{ koji velike emocije ostavqaju za sobom.On vi{e peva pred dolazak qubavi, a jo{ vi{e o du{i, nego {topeva o qubavnoj sre}i i jadu. Wegove ideje i ose}awa, pore|ewai metafore, duhovitost i filosofska ose}awa, sposobnost daozna~i vrednost svakom ose}awu, duboko razmi{qawe i unutra-{we posmatrawe, a zatim i spoqa{wa forma � to su Bo`ji da-rovi koje je on posedovao u izobiqu za svoju inspiraciju.

Govorio je sveti prorok Jeremija o inspiraciji: �I rekoh:ne}u ga vi{e pomiwati... ali bi kao ogaw razgoreo i zatvoren ukostima mojim, i umorih se zadràvaju}i ga, i ne mogoh vi{e�(Jer 20,9). Tu Bo`ju mo} svaki ~ovek, kome je Bog podario mnogedarove, ose}a u sebi da putem re~i i spisateqstva iznosi na tr-pezu onu duhovnu hranu qudima koji se hrane mi{qu, re~ima idelima. �Ja ne mogu da pi{em dok se ne okruìm kwigama, i dokmi sve stvari oko mene svojim ukusom ne dadu duhovnog mira�,veli Du~i}.

On zna, hri{}anska religija se doìvquje i doìvqena jeonda kada sama po sebi postaje razumqiva. Izgovorila su Bo`jausta: �Ko ~uva ìvot svoj, izgubi}e ga; ko izgubi ìvot svoj Me-ne radi sa~uva}e ga�. Ovo je velika misao Bo`ja i odnosi se narazna vojevawa u ~ovekovom ìvotu. Ko ovo razume, taj }e biti ustawu ovo doìveti i preìveti. Ovo je tajna Jevan|eqa, doHristovog dolaska qudima u potpunosti nepoznata. Ona je u srp-skom narodu doìvqena i posvedo~ena mnogo puta od Kosova pado danas. U svojoj istoriji srpski narod mnogo puta je gubio ovo-zemaqske ugodnosti Carstva radi nebeskog. On je gr~evito ~u-

262 Besede ££

vao i isticao svoje nebeske ideale, gde je uvek vrhunio Bog iKrst Wegov. Da to nije ~inio, ne bi opstao, bio bi zgaèn bezodbrane, {to je stra{no i pomisliti.

Iz takvog naroda je ponikao i slavni Du~i}. Bilo je wemujasno � treba se verom privoleti Bogu ìvome i istinitome, ato zna~i ispuniti celokupnu veru hri{}ansku. Ta vera je danaspotrebna rodu na{em, kao {to je potreban i povratak Du~i}a urodno mu Trebiwe. Ta vera ozna~ava i Hrista koji dolazi, pobe-|uje i pobedilac je. Ona na svojim krilima donosi Jovana Du~i-}a. To je istorijska stvarnost, kao {to je i on istorijskali~nost, naro~ito u istoriji srpske kwièvnosti. Ko ume da~ita ove doga|aje, vide}e da je u wima ~itav Zakon Bo`ji, jer ni-{ta se ne de{ava bez voqe Bo`je, a duhom se ~ita. Kao {to jesloboda redak gost u ovom svetu, tako se jednom de{ava da se ovaj~ovek vra}a ku}i svojoj. Sazidana na kostima mu~enika, veliko-mu~enika, umnih qudi velikog duha, ova zemqa treba i daqe daostane zemqa Bo`ja, u kojoj }e se slaviti i blagosiqati: misli-ma, re~ima i delima velikih qudi srpskog naroda kako su to ~i-nili na{i sveti preci.

Tako, Du~i} }e postati i postao je veliki mislilac, pe-snik, prozni pisac i diplomata u trima najve}im molitvama ì-vota i umetnosti: o Bogu, Qubavi i smrti. Pojam Boga kod wegaje sa Qubavqu, to jest sa Bogom Qubavi � Gospodom Hri-stom-Bogo~ovekom. Bog je za wega Istina srca. Zato Ga ne}e ine moè ubiti razum, a misao o Bogu me|u qudima nesta}e samoonda kada ~ovek grehom padne nisko. Grehom se udaqava od Boga,od sebe i od svih ostalih qudi. U ovom svetu, prepunom te{ko}ai zala, Du~i} ose}a mo}nu ruku Bo`ju koja ga vodi i {titi kadgod je to bilo potrebno. Bila mu je uvek potrebna, jer je Gospodrekao: �Bez Mene ni{ta ne moète ~initi� (Jn 15,5), i: �AkoGospod ne sazida dom uzalud se trude zidari� (Ps 126,1).

Znaju}i da je vera wegova takva jevan|elska vrlina koja uwemu neprestano radi i ~udotvori, on se molitveno obra}a Bo-gu svome:

Gospode, koji me poseja i zali,

Za{to bejah nuàn u svetu i puku?

Pro|oh put i videh sve sem Tebe. Ali

Kad god moj brod nagne, na|em Tvoju ruku!

(Pesma o Bogu)


Du~i}a je zaokupqala jedna tu`na i velika misao: Narodu

mome nije odredio Bog da ide pli}akom, nego velikom dubinom ì-

vota, kojom je plovila na{a narodna la|a kroz sve vekove na{e

istorije. Oluje su je tukle sa svih strana, ali je nisu mogle razbi-

ti. Na{om la|om nije upravqao fantasti~ni Neptun, nego istin-

ski za nas postradali Bog � Bogo~ovek Hristos. Na{i sveti preci

poloìli su sudbu svoju u Wegove ruke, a On nas je vodio sli~nim

putem kojim je i{ao On dok je bio na zemqi. Uskom i trnovitom

stazom vodio nas je, da bi nas u~inio pri~asnicima svojih muka i

svoje slave. Ho}emo li se sada u~iti u {koli onih koji su se

br~kali u pli}aku kraj obale? Ne, jer dok smo stradali, mi smo }u-

tali, a }utawe je put mudrosti, gomilaju}i narodna stradawa i bo-

love pod krst Wegov. Da, wegove pesme u Americi nisu vi{e pesme

radosti i bleska, nego tuge i molitve. U osami on peva:

Samotan svuda i pred svima u strahu

Stranac u svome telu i svetu,

I smrt i ìvot u istom dahu

Ve~no van sebe traè} svoju metu.

Bog je uzdanica wegova kojim se srpski narod pro~i{}avao

i me{ao sa nebesima. Pevati Bogu, vrhovnom predmetu svega pe-

sni{tva, �Ocu poezije�, kako veli Wego{, jeste genijalni vizi-

onarski nagon svih velikih svetskih pesnika. Takvim pevawem

ostali su besmrtni u svetu: Valmiki u Indiji, Lao-tce u Kini,

Homer u Jeladi, Dante u Italiji, Milton u Engleskoj, pisac

�Lu~e Mikrokozme� me|u Srbima, Du~i} sin Vojvodine Svetog

Save. On pita ko je ~ovek? i kakva mu je boànski zadatak? i od-

govara:

Gospod me seja celom {akom

U ~asu svetlu i golemu,

Da budem jutro danu svakom

I Wegov glas i kqu~ u svemu!

Ali on ne zaobilazi izvra}enost lika Bo`jeg u ~oveku, pa

se molitveno obra}a Bogu svome:

Jesmo li kao iskonske sate

Nalik na Tvoje obli~je i danas?

Ako nismo, kakva tuga za nas;

Ako li jesmo, kakva beda za Te.

264 Besede ££

Dubok u misli i jasan u veri u Boga, ispoveda se pesnik iz

dubine du{e svoje:

Ja od Tebe se nikad nisam odvajao,

Stoga i ne bih samac u dnu svih osama.

Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao

Kad padne gorsko ve~e po gorskim kosama.

U ma{ti sam Ti svud crkve zidao

I na molitve sam Tvoje u zvona zvonio,

Za Tvog blagog Sina i ja sam ridao

I |avola sam crnog s krsta mu gonio.

Tako ovaj pesnik, kwièvnik i diplomata veran Bogu, raz-

mi{qa i ophodi se u ìvotu. @ivot bi se wegov mo`da mogao po-

deliti na tri dela, mewaju}i svoj stav prema svetu i ìvotu. U

prvom periodu svog ìvota, na svet je gledao veselo, u drugom �

zabrinuto, a u tre}em � tragi~no, prime}uje blaène uspomene

vladika Nikolaj (Velimirovi}). Nije voleo da govori o staro-

sti, pa bi u delu �Blago cara Radovana� rekao: �Starost ~ovekova

po~iwe gde svr{ava ~ovekovo odu{evqewe�. Imao je tri otaxbi-

ne: kao pesniku bila mu je otaxbina celi svet, kao rodoqubu Sr-

bija, a kao ~oveku Hercegovina. Hercegovina ga rodila, Srbija

duhom zadojila, svet ga o~arao u mladosti i razo~arao u starosti.

Kako je ~udna ta mala zemqa Hercegovina? Dala je mnogo velikih

qudi: svetaca, junaka, mudraca, pesnika, prosvetiteqa, umetnika

u zanatstvu, ve{taka u poslodavstvu, nau~nika i dràvnika, sve u

vi{em stilu, konstatuje opet blagoupokojeni vladika Nikolaj.

Tu u Hercegovini se obistinila re~ Wego{eva:

Iz grmena velikoga, lavu iza}i trudno nije,

U velikim narodima, geniju se gnezdo vije.

Du~i} je bio ne samo pesnik, nego i pesma sam po sebi. Pod

svoje stare dane, u tre}em periodu svoga ìvota, po~eo se okre-

tati od {irokog sveta zemqi Srbiji i svojoj rodnoj Hercegovi-

ni. To je po~eo od propasti Jugoslavije pa do smrti 1943. godine

u Geri, u Americi. U ovom periodu rvao se sa grubom stvarno-

{}u sa kojom se wegov narod oduvek rve. Krvava tragedija srp-

skoga naroda odigrava se pred wegovim o~ima. Tu vidi kako sva-

ku kap otaxbinskog mleka pla}a svojom krvqu.


Mi smo tvoje trube, i vali

Tvog ogwenog mora i sun~anih reka,

Mi smo, dobra majko, ono {to su dali

Svagda kapqu krvi za kap tvoga mleka.

Sada se sav u celini povra}a svome narodu i svojoj Crkvi.

Po wemu, Bog i narod � to su dve velike stvarnosti, sve ostalo

je sitnica, la` i licemerstvo. On je sada licem u lice stajao

pred ovim dvema stvarnostima: Bogom i narodom, do{av{i do

uverewa da je narod wegov pesnik nad pesnicima, mudrac nad mu-

dracima, junak nad svim junacima. Narod wegov je tvorac ogrom-

nog duhovnog blaga. Wegov narod je kao gora koja uzdiè pesni-

ke, kwièvnike, diplomate, genije koji su dostigli do Boga i

narodne du{e. Doìveo je Evropu po drugi put kao klanicu i

mu~ionicu qudi. Kao otvorenu krvavu borbu izme|u dràva, ko-

je su stavqale Bo`ju veru i narodnu slobodu na vrh svih vredno-

sti u svetu, nazvav{i ovog drugog idola demokratijom, a srpski

narod je suzama i danima krvqu ispisivao re~i: �Za Krst ~asni

i slobodu zlatnu�. Zaista, sva hri{}anska demokratija svodi se

na ovo nekoliko izre~enih re~i. Tako, ~im je srpski narod po-

{ao putem hri{}anske demokratije, ku}e su im bile ispuwene

vriskom majki i piskom dece pred neumitnim ubicama. Kao ra-

weni lav, prezrev{i svoje godine, Du~i} je ustao u odbranu na-

roda sna`nom prozom i molitvenim obra}awem Bogu. To je veru-

ju}eg Du~i}a posledwa poezija. Napisao je ovu misao: �Nije mo-

gu}e voleti paganizam i biti savr{eno dobar hri{}anin�.

On je pravi ~ovek i sa wim je Bog. Shvatio je � kada ima veru

ima sve. Ako ho}e da budu svetli i silni, razumni i radosni, bi}e

snaga u ovom raslabqenom vremenu, gde je mno{tvo raslabqenih

du{a i prqavih karaktera. îsta snaga pobe|uje samim tim {to

postoji. Shvatio je da ~ista vera vodi ~oveka i uvodi u klijet

Bo`ju koji mu re~e: �Ne boj se, budi ~ovek, ja sam s tobom�. Nagla-

sak je na jednome i uslov je jedan: �budi ~ovek�, a to je moralno nao-

ruàwe. To naoruàwe daje jedino Crkva � Bogo~ovekom u Crkvi,

a to su: vera, molitva, post, ~istota, rodoqubqe, strah Bo`ji, po-

{tewe, hrabrost. Sve to je imao ovaj veliki sin kr{evite Herce-

govine, zadojen ovim Bo`jim mlekom u hramu ro|ewa, prosve}en u

hramu saznawa � {koli i osve}en u hramu moralnog osve}ewa �

Crkvi.

266 Besede ££

ULOGA SVETOG SAVE U STVARAWUSRPSKE KWI@EVNOSTI

*

Po~eci srpske kwièvnosti

Sa oìvqenom politikom Vizantijskog carstva prema

Slovenima stekli su se uslovi u 9. veku za te{we pove-

zivawe slovenskih naroda sa vizantijskom civilizaci-

jom. Srbi su primili hri{}anstvo izme|u 867. i 879. godine, de-

setak godina posle Bugara. Sa kwigama i bogosluèwem na slo-

venskom jeziku utemeqena je stara srpska kwièvnost.

Sveta bra}a Kirilo i Metodije, snabdeveni neophodnim

bogoslu`benim kwigama koje su sa gr~kog preveli na slovenski

jezik, u Moravskoj su uveli slovensko bogosluèwe, razvili or-

ganizaciju slovenske Crkve, nastavili i pro{irili svoj rad na

prevo|ewu kwiga. Pored svih napora na delu {irewa Re~i

Bo`je, morali su se nositi i sa sna`nim otporima frana~kog

sve{tenstva.

�U staroj i zaboravqenoj ohridskoj prosve}enosti stvore-

na je prva na{a prosveta u srpskim zemqama, najvi{e ìvotom i

radom Nemawi}a. Na osnovu slovenske sredwovekovne kulture,

koja je od [are doprla do Kijeva, prosve}enost kod Slovenaca,

Hrvata, êha, Poqaka dobila je slovenske crte tek docnije, u

dugim te{kim narodnim borbama�, pi{e Milo{ Crwanski.

A jedan od krsta{kih izve{ta~a pisa}e o Srbima: �Srbi su

divqi i razbojni~ki, wihova zemqa je brdovita, pusta, bez pute-

va�, a Vilhem Tirski beleì: �To je neobuzdan i neobrazovan na-

rod�, dok u isto vreme kaè da su Srbi �hrabar i ratoboran na-

rod�.

Dakle, glavni tok slovenske kwièvnosti, koji je prodro u

srpske zemqe, }irilometodijevske tradicije struji prvenstveno


* Izlagawe na Simpozijumu odrànom u Srbiwu, na temu �Pravoslavni

duh u srpskoj kwièvnosti�.

preko Ohrida. U tom pogledu presudno }e za srpsku kwièvnost

biti razdobqe od 10. do 11. veka, pa ~ak i preko mawe poznatih

srpskih prepisa i srpskih rukopisa od 12. do 13. veka. �Moglo bi

se re}i, kaè Crwanski, da se vizantijska prosve}enost ocrtava

kod Srba tek od 11. veka, kad se ta plemena spu{taju u plodne do-

line Metohije i u skadarsko primorje. U isto vreme, tu jako uti-

~e latinska kultura, preko biskupa Skadra, Bara, Budve i Ulci-

wa.� Me|utim, po svojoj nameni staroslovenska kwièvnost je

mogla izvr{iti svoju ulogu me|u Srbima pod uslovom da se pri-

lagodi jeziku srpskog naroda. Sve {to je stizalo u Dukqu, Hum i

Bosnu, kao i sve {to je moglo da bude u Ra{koj do 12. veka, sve je

to moralo da u svojoj ranoj fazi pro|e ra{ko podru~je.

Tekstovi iz dukqansko-zetskog kraja, makar i oskudni, sa-

~uvali su tradiciju tekstova nastalih u 10. i 11. veku na tome te-

renu i svedo~e o stupwu obrazovawa, pismenosti i kwièvnom

ukusu, dok }e o tekstovima prvih poznatih pisaca slede}eg raz-

dobqa, Svetog Save i Stefana Prvoven~anog, biti govora ne-

{to kasnije.

Kad smo ve} u dukqansko-zetskom podru~ju, sa~uvalo se ne-

{to originalnoga srpskog kwièvnog stvarala{tva. Pred kraj

12. veka pojavquju se Letopis popa Dukqanina i @itije svetog

Jovana Vladimira. Daleko zna~ajniji spomenik u dukqan-

sko-humskoj oblasti predstavqa Miroslavqevo jevan|eqe, pisa-

no za humskog kneza Miroslava, brata Nemawinog, oko 1185. go-

dine. Ovaj spomenik je ujedno, po svom pravopisu, prvi i skoro

jedini predstavnik tzv. �zetsko-humske {kole�. Naro~ito je

zna~ajan kao dokaz prethodne razvojne pisarske, kaligrafske

tradicije u Zahumqu, ali jo{ vi{e kao spomenik koji otkriva i

razja{wava poreklo bezmalo sve }irilske pismenosti u sredwo-

vekovnoj Bosni. Miroslavqevo jevan|eqe je va`no i po tome

{to u sekcijama dijaka Grigorija otkriva ve} razvijene osobine

jedne nove srpske ortografije � pravopisa. To je ona spona koja

vezuje Hum, a preko Huma i Bosnu, sa ostalim srpskim zemqama

i kwièvnim centrima koji su se morali na}i du` ~itave lini-

je glavnih komunikacija preko Rasa i Prizrena na Kosovu, kao i

manastira od Skopqa do Svete Gore.

268 Besede ££

Uloga Svetoga Save u stvarawu srpske kwièvnosti

Sa stvarawem jedinstvene dràve Nemawi}a nastaje nova

epoha u istoriji stare srpske kwièvnosti. Ona se sad osamo-

staquje pisawem sopstvenih dela na srpske teme. Ma koliko

sredwovekovna poetika isticala u prvi plan univerzalne vred-

nosti, ono {to je op{te i ono {to je iznad pojedinca, u nema-

wi}koj dràvi javqaju se sna`ne autorske li~nosti, pisci, ~ija

dela nose i obeleàvaju wihov rad, i dr. Novo razdobqe, koje

po~iwe prvih godina 13. veka, obeleèno je utvr|ivawem i

normirawem tzv. ra{ke redakcije staroslovenskog kwièvnog

jezika, iza ~ega stoji odre|en razvoj pismenosti. Stoji veoma

ìva prepisiva~ka delatnost, razvoj kwièvnosti, intenzivni-

ja prevo|ewa sa gr~kog i sastavqawe originalnih dela. To se za-

pravo de{ava u ra{kim sredi{tima i u novom svetogorskom

srpskom centru � manastiru Hilandaru.

Ovo se sve ponajvi{e odvija trudom Svetoga Save i razvojem

autokefalnosti srpske Crkve. �Sve {to je Sava napisao�, po mi-

{qewu dr Milana Ka{anina, �ostalo je u orbitu wegovog organi-

zovanog i zakonodavnog rada i imalo je odre|eni crkveni i dràv-

ni ciq.� Tek tada srpska kwièvnost dobija onu svoju sadrìnu

koja }e je u~initi ravnopravnim i aktivnim u~esnikom u kwièv-

nom ìvotu pravoslavnog slovenskog sveta. Otud je 13. vek ne samo

nova nego i glavna etapa u konstituisawu srpske sredwovekovne

kwièvnosti. Tada su poloèni temeqi celokupnoj srpskoj kwi-

èvnosti i pokazan smer duhovnog razvoja. Ta etapa se zavr{ava

ne{to pre kraja stole}a normirawem ra{ke ortografije u pisme-

nosti i zaokrugqivawem stvarawa ìtija i slu`bi.

Do kraja 13. veka nastaju kwièvna sredi{ta rane nema-

wi}ke Srbije � Hilandar, Studenica, @i~a, Mile{eva, Pe}. U

toku pomenutog veka, srpska kwièvnost nastoji da uhvati ko-

rak sa vizantijsko-slovenskom literaturom, da se prikqu~i we-

noj zajednici. Motiv rada nalazi se u stvarawu sopstvenih pra-

voslavnih kultova, svetorodne dinastije i autokefalne Crkve.

Za ulazak u vizantijsku i evropsku civilizaciju sredweg veka

bila je neophodna ne samo svoja, nezavisna dràva i samostalna

autokefalna Crkva, nego i svoj ulog u op{tu, hri{}ansku kul-

turu toga sveta i vremena. Bilo je potrebno ovo svoje u~e{}e u

svetosti, u jednoj vi{oj duhovnoj zajednici, u kojoj bi srpski na-


rod bio zastupqen preko svojih qudi. Otuda je sopstvena kwi-

èvnost bila neophodna za dru{tvenu i nacionalnu samostal-

nost. Bilo je neophodno da �osvetli onda{we prosvetno stawe,

visinu razvitka i pravac umne radwe u staroj srpskoj kwièv-

nosti�, veli \or|e Trifunovi}.

Kwièvnost je, pre svega, shva}ena i pokazuje se kao jedin-

stvena celina u kojoj su svi elementi povezani kako u istoj vre-

menskoj ravni, sinhroni~no, tako i dijahroni~no, u toku vreme-

na. To zna~i da su ànrovi me|usobno povezani u jedan skladan

sistem, ~ine}i jednu celinu za sebe, obeleènu veoma visokim

stepenom unutra{we me|usobne komunikacije. To je komunika-

cija izraza, figura i op{tih mesta, iz jednog dela u drugo. Ti

elementi ozna~avaju tu grupu kao ànr, sa posebnom porukom i

funkcijom. Iz tog daqe proizlazi dijahroni~na, vertikalna po-

vezanost sistema, ne samo u tradicionalnosti izraza, u pona-

vqawu i odràvawu stila, u idealu nepromenqivosti, nego i u

doìvqaju kwièvnog nasle|a kao jedinstvene celine. Pored

ostaloga, to je onaj momenat koji je zasluàn {to je sredwove-

kovna srpska kwièvnost za sve vreme svoga postojawa, od dese-

toga do sedamnaestoga veka, bila izvanredno delotvoran ~ini-

lac u stvarawu kulturnog identiteta srpskog naroda. Treba is-

ta}i: stara srpska kwièvnost temeqi se jo{ na pogledima i za-

konima onoga vremena, kada je u svoje osnove ugradila glavna ra-

nohri{}anska dela od 1. do 3. veka i ranovizantijsku kwièv-

nost od 4. do 6. veka. Prihva}ena preko Crkve kao svoja i presa-

|ena na srpsko tle, ova dela su osnovna stvarala~ka na~ela lepe

srpske kwièvnosti.

Dr Milan Ka{anin kaè: �Istinskoj kwièvnosti i ori-

ginalnom stvarala{tvu od onoga {to je Sava napisao, pripada u

svemu stotinak stranica. Ali mali obimom originalni spisi

Savini jesu vanredno zna~ajni � po vremenu svog postanka, po

svedo~ewu o qudima, po misaonoj sadrìni, po dubini ose}awa,

po kwièvnim vrlinama. @ivotopis Nemawin, koji je Sava sa-

stavio u presudnim trenucima narodnoga i svog ìvota, ide me-

|u najsadràjnije i najboqe napisane spise na srpskom jeziku.

On je svetske vrednosti.�

Dakle, ulogu za~etnika ovakve, osamostaqene srpske kwi-

èvnosti u 13. veku ima nesumwivo Sveti Sava, najmla|i Nema-

win sin, tvorac i prvi arhiepiskop srpske Crkve (1175-1236).

270 Besede ££

Wegovi biografi slo`no isti~u naro~itu zaokupqenost Rastka

Nemawi}a kwigom. U wegovoj lektiri � a ona se moè prepo-

znati u delima {to ih je za sobom ostavio � nalaze se ne samo je-

van|eqa, apostoli, parimejnici, a pogotovo Psaltir, nego i du-

hovna {tiva Prologa, paterika, sigurno Lestvica Jovana Sinaj-

skog, besede ranovizantijskih crkvenih otaca, pre svega Svetog

Jovana Zlatousta, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i dru-

gih. Nalazila se i crkvenopravna literatura, bar u onoj verziji

Zakona sudnog, za koju se veli da ju je sa vizantijske Ekloge pre-

veo jo{ Metodije Solunski uo~i moravske misije 863. godine.

Boravak u Svetoj Gori omogu}io je monahu Savi da pro{i-

ri krug svoje lektire onim kwigama koje su imale veliku prime-

nu kod svetogorskih monaha. Smisao za organizaciju manastir-

skog ìvota sigurno govori o Savinom {irokom poznavawu li-

turgijske i mona{ke kwièvnosti u gr~kim tipicima, a naro~i-

to u velikim himnografskim zbornicima kao {to su oktoisi,

triodi, mineji. Odnos prema kwièvnosti ogleda se i u Savi-

nim tipicima � manastirskim ustavima, gde je ~itawu kwiga u

biblioteci dato va`no mesto u duhovnom ìvotu monaha, a mo-

`da jo{ vi{e u stvarawu prvih srpskih biblioteka, koje se bar

donekle mogu rekonstruisati, kakva je bila biblioteka mana-

stira Hilandara, osnovana kao i manastir 1198. godine.

Spisi Svetoga Save

Prva Savina dela su posve}ena isposni~kom manastirskom

ìvotu: Karejski tipik i Hilandarski tipik. Tipik sadrì

propise za duhovni ìvot u manastiru i organizaciju raznovr-

snih slu`bi manastirske zajednice. Sa mawim prilago|avawem,

Sveti Sava je ovaj tipik (Hilandarski) propisao i manastiru

Studenici 1208. godine. To je Studeni~ki tipik, sa~uvan u ru-

kopisu iz 17. veka. Crkvenopravnim delima prikqu~uje se i Sa-

vina kodifikacija Nomokanonskog prava - Krm~ija. Liturgij-

ske propise sadrì i Ustav za dràwe Psaltira, koji je Sava,

mo`da, preveo sa gr~kog, a mo`da je, kao i u slu~aju Krm~ije,

bio samo pokreta~ i organizator, pa i nadzornik prevo|ewa.

Kwièvnosti se pribliàva i Savino Pismo igumanu Spirido-

nu, upu}eno sa jednog od dva pokloni~ka putovawa u Svetu Ze-

mqu 1229. ili 1234-1235. godine.


Neka mi bude dozvoqeno navesti slede}e misli kwièvni-

ka Boìdara Kova~evi}a o kwièvnom radu Svetoga Save.

�Osniva~ manastira, organizator crkvene samostalnosti,

ustrojiteq bogosluèwa, dràvnik, savetnik i predstavnik

vladara, svetiteq koji je dovr{io hristijanizaciju Srba, sve je

potrebno ovo pomenuti kada je re~ o kwièvnom radu Svetoga

Save. Na prvi pogled, kraj tolikih podviga i dela Svetoga Save,

wegova spisateqska delatnost izgleda sporna. Ali ona je u stva-

ri velika i zna~ajna kao i sve ostalo {to je ~inio. Sveti Sava

je prvi srpski pisac po vremenu, a i po vrednosti. Da je pisac sa-

mo navedenih radova, Sveti Sava zasluùje, kao prvi original-

ni kwièvnik, da mu se sa~uva spomen kroz ovih sedam vekova,

koliko je proteklo od wegove pojave, pi{u}i o posledwim ~aso-

vima wegovog prepodobnog oca:

�Dvanaesti dan toga meseca (februara) videh ga kako se

priprema da ode i govorah mu: "O blaèni gospodine Simeone,

evo ve} sprema se ishod tvoj i pokoj ve~ni; i slu{ao sam kako si

ve} blagoslovio potomke svoje, ali te molim da mi da{ svoj po-

sledwi blagoslov". A on podiè ruke i po~e govoriti sa suzama:

"Boè na{... sa~uvaj ih i ukrepi u dràvi biv{eg vladawa mo-

ga... I {to sam im zapovedio onda, neka im je zapovest i sada: Bu-

dite u qubavi me|u sobom, a ko ne poslu{a i odstupi od ove moje

zapovesti, gnev Bo`ji neka satre wega i seme wegovo." A ja na

sve to rekoh: Amin.� Zatim daqe pi{e:

�Istoga mi dana re~e: "êdo moje, prinesi mi svetu Bogoro-

dicu, jer sam se zavetovao da pred wom ispustim du{u". Po{to i

to bi izvr{eno, nasta ve~er, re}i }e mi on: "êdo moje, u~ini qu-

bav pa mi obuci rasu u kojoj }u se pogrebsti, i uredi sve na meni

po svetom na~inu, kako mi vaqa za pogreb. I prostri po zemqi

rogozinu, pa me poloì na woj. I metni mi pod glavu kamen da na

wemu leìm, dokle mi ne prispe pohod Gospoda, koji }e me uzeti

odavde." I ja ispunih sve kao {to mi be{e zapovedio.�

�I svi mi gledasmo, gorko pla~u}i, takvu neizre~enu Bo`ju

milost na ovome blaènome starcu... i vaistinu, draga bra}o moja

i oci, be{e ~udo gledati gde kao tu|inac, ubog, obavijen u rasu,

pruèn na zemqi po rogozini s kamenom ispod glave, svima se

klawa, svima umiqava i od svih i{te opro{tewe i blagoslov �

onaj koga su se bojali i od koga su treptali na sve strane.�

272 Besede ££

�I kad nasta no}, svi se oprosti{e i blagoslovi{e i wega,

pa se razi|o{e po kelijama da slu`bu tvore i da malo otpo~inu.

A sa sobom zadrà mene i jednog jereja te ostasmo sa wim svu

no}. I kad prispe ~as pono}ni, blaèni se starac umiri, a po-

sle toga ni{ta mi vi{e ne progovori. I kad nasta jutro i zapo-

~e jutarwe pevawe, blaènom se starcu razasja lice, on diè ru-

ke gore i progovori: "Hvalite Gospoda u svetiwi Wegovoj, hva-

lite na tvr|avi slave Wegove!" A ja mu rekoh: "O~e, koga si spa-

zio progovaraju}i?" A on pogleda na me i nastavi: "Hvalite Ga

prema sili Wegovoj!" I to rekav{i ispusti preblaèni duh

svoj, u usnu u Gospodu. A ja padoh na lice wegovo, plakah gorko

dugo, dugo, i kad ustadoh, blagodarih Bogu {to sam video smrt

ovoga predostojnog muà.� Eto, ovako zavr{i svoju zemnu kon~i-

nu tvorac srpske dràvnosti i ustrojiteq crkvenog poretka u

svojoj nastaloj otaxbini.

Dakle, prava se kwièvna priroda Savinog rada otkriva

tek u wegovim ìtijnim i pesni~kim sastavima, koji, svaki u

svom ànru, stoji na po~ecima razvoja odgovaraju}ih kwièvnih

radova u samostalnoj srpskoj literaturi. U Hilandarskom tipi-

ku je kratko @itije Svetoga Simeona Nemawe, osniva~a mana-

stira Hilandara, koje se ograni~ilo samo na istorijski deo Si-

meonovog dolaska na Svetu Goru i saèto kazivawe o wegovoj

smrti, o ~emu upravo pro~itasmo. Po svome ànru, ovo je samo

jedna kratka ìtijna bele{ka kojom se fiksira dan spomena

Svetoga. Razvijeno ìtije Sveti Sava pi{e tek u Studeni~kom

tipiku, u manastiru Studenici 1208. godine. @itije Svetog

Simeona pisa kao ktitorsko ìtije osniva~a manastira Stude-

nice, po svim pravilima ànra vizantijske kwièvnosti.

@itije ima i svoje kwièvne izvore. Mada postoji mo-

gu}nost da je Sava pravi autor Nemawine osniva~ke hilandarske

poveqe iz 1198. godine, autobiografski elementi poveqe imaju

svoje mesto i u genezi @itija Svetog Simeona. To je, pre svega,

druga Hilandarska poveqa Stevana Nemawe (po mi{qewu dr

Dimitrija Bogdanovi}a), iz 1200-1202. godine, ~iju je kompozi-

ciono-biografsku i retorsku shemu Sava iskoristio za kon-

strukciju svoga ìtija.

Tako|e se smisao Savinog ìtijnog stvarawa potvr|uje i

dopuwuje u Slu`bi Svetom Simeonu, izrazito kultnom i litur-

gijskom sastavu, koji se sasvim podre|uje zahtevima sloènog


vizantijskog ànra, sastavqena od stihira, tropara, kanona,

kondaka, ikosa i drugih pesni~kih oblika u utvr|enom liturgij-

skom poretku. Karakteristi~na je po Savu Slu`ba Svetom Si-

meonu Stolpniku (Stupniku), 1. septembra. Preuzete su i pri-

lago|ene ~itave stihire, u skladu sa agiografski-liturgijskim

tipom, kome pripadaju obojica Simeona, prepodobnih podvi-

`nika na vi{em stupwu odricawa i �velikog an|eoskog obra-

za�. Sava je sastavio slu`bu u Hilandaru 1200. godine, o prvom

godi{wem spomenu Svetoga. Slu`ba svetom Simeonu je prvo

kwièvno delo ovoga ànra. Wome zapo~iwe niz liturgijskih

celina u kojima je motivisan i formiran kult vladara dinasti-

je Nemawi}a i svetiteqa autokefalne Srpske crkve. Ta slu`ba

je po svim svojim poetskim obele`jima u vizantijskoj tradiciji

pravi pesni~ki jezik srpske literature sredweg veka.

Dakle, Sveti Sava je utemeqiteq sredwovekovne srpske

kwièvnosti. On je i ovim na~inom usmeravao srpski narod ka

samostalnosti, afirmaciji, kako na Balkanu tako i u Evropi.

Wegova kwièvna dela utemeqena na vizantijskoj i jo{ ranijoj

kwièvnosti, kako smo i prethodno rekli, ispuwena su pravo-

slavnim duhom, koji sve do danas odi{e u srpskoj kwièvnosti.

Nismo se upu{tali u nastavak rada Savinih naslednika i

podraàvaoca, po~ev{i od wegovog brata Stefana Prvoven~a-

nog, koji je napisao @itije Svetog Simeona 1216. godine i wi-

me stvorio prvo ìtije minejskog-sinaksarskog tipa, kao i dve

poveqe, od kojih pomenusmo onu iz 1200-1202. godine, pod ime-

nom Hilandarska.

Isto tako, ne pomiwemo ni Domentijana, bogoslovski u~e-

nog svetogorskog monaha, pa Teodosija, Nikodima, Danila, Grigo-

rija Ra{kog, Teodula, anonimnog Danilovog nastavqa~a, Romana

i druge, koji su dali veliki doprinos srpskoj kulturi. Hilandar

je sa Karejskom isposnicom u to vreme, kao i kasnije, u 14. veku,

veoma plodna pisarska radionica, u ~ijem je ìvotu morao da

u~estvuje i Teodosije, koji je davao sasvim nove tekstove i koji se

ukqu~uju u reformisani liturgijski ìvot Srpske crkve.

274 Besede ££

** *

Osetiv{i veliku vrednost srpske du{e, Sveti Sava nije

mogao mirovati celog svog ìvota, pa je ulagao sve svoje duhovne

i moralne sposobnosti. To je mogao ~initi jedino uz pomo} Bo-

ìju. Sve te radosti delio je prvenstveno sa svojim narodom, ko-

ji je u wemu gledao jednog od retkih svojih sinova. Sveti Sava je

svojim darom, poloàjem, zvawem i poreklom, uzdigao u velike

visine svoj narod pred stranim svetom, kao i pred veoma cewe-

nim i uglednim prikaziva~ima svoje zemqe, Crkve i naroda. Sa-

mo je takav poslenik na wivi svoje Crkve i naroda mogao nebro-

jeno puta dolaziti u tesan dodir kako sa najvi{im, tako i najni-

ìm slojevima svoga roda. Samo je Sava mogao osetiti prefiwe-

ne karakteristi~ne osobine srpske narodne du{e.

U pojedinim krajevima svoga ota~astva, i {ire, davao je ja-

sne i ìve predstave o svom ~oveku � Srbinu, kao i o drugima.

Samo je takav ~ovek velikog duha i svetosti mogao zapaziti one

mnogobrojne pojave duhovne i materijalne kulture, povezuju}i

na tom planu pro{lost i sada{wost, dati smernice potomcima

da budu stvaraoci u istom pravcu, a koji }e imati zna~aj za nauku

i kulturu srpskog naroda utemeqenu wime na pravoslavnoj du-

hovnosti.


276 Besede ££

“PROPOVEDAJ U VREME I U NEVREME!”*

U~ini, Gospode, da put tvojih odredaba bude za

mene zakon, a ja }u ga traìti svagda.

(Ps 118,33)

... Ovo je po~etak tre}eg milenijuma, a pred nama sve{teno-

sluìteqima su bili i ostali veliki i vrlo ozbiqni zadaci.

Vi to ose}ate i znate, tim pre kada znamo da je jedna du{a sku-

pqa od celog sveta i da �kada se jedan gre{nik kaje, celo nebo se

raduje�. Premudri Solomon re~e, {to je i danas velika pouka

svima: �Slu{ajte nastavu i budite mudri, i nemojte je odbaciti�

(PrSol 8,33). Sv. Igwatije Bogonosac upu}uje: �sve podigni kao

i tebe Gospod, sviju na sebi nosi qubav. I opet: nemo}i sviju no-

si kao pravi podvi`nik; gde bude vi{e truda, tu }e biti ve}e na-

grade; ako bude{ dobre u~enike qubio, nema{ nikakve zasluge;

mnogo vi{e nastoj uporne blagoda}u pokoriti; jer se svaka rana

ne le~i jednakim lekom.�

Kormilo na poqu sve{teni~kog poziva je pred nama, kao i

odgovornosti. U vezi sa na{om sve{teni~kom odgovorno{}u

premudri Solomon preporu~uje: �Blago ~oveku koji me slu{a

straè}i na vratima mojim svaki dan� (PrSol 8,34). Vide se,

bra}o sve{tenici, va{e ispruène ruke ka ìvotu po Bogu i u

Bogo~oveku, i sve {to Bogo~oveka prati, primate i uspe{no no-

site. Ovo je vera va{a koju prenosite na poverenu vam pastvu,

~ija je du{a ispuwena qubavqu. Sve{tenici i roditeqi ispu-

weni su qubavqu prema deci i deca su ispuwena qubavqu prema

roditeqima. Samo se tako radosno primaju tereti ìvota i no-

se sa uverewem da }e takvima Bog pomo}i. Tako se dolazi do ve-

re i neobja{wive tajne qubavi, vas duhovnih roditeqa prema

va{oj duhovnoj deci, koju ozarava Bo`ja svetlost duhovnog rodi-

teqstva i Bo`jeg sinovstva prema �carskom sve{tenstvu�. Samo

prazne du{e od ove qubavi ovo te{ko primaju, i mi sve{teno-


* Predavawe sve{tenstvu Eparhije temi{varske 2003. g.

sluìteqi to dobro znamo. Preko proroka Osije Bog veli: �Kad

si ti odbacio moje u~ewe, i ja }u tebe odbaciti, da mi ne vr{i{

slu`be sve{teni~ke; kada si zaboravio Boga svoga, i ja }u zabo-

raviti sinove tvoje� (Os 4,6). Sv. Apostol Pavle kaè: �Bez ve-

re nije mogu}e ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, veruje

da Bog postoji i da nagra|uje one koji Ga traè� (Jev 11,6). �Koji

ne veruju ve} su osu|eni� (Jn 3,18), a �pravednik }e od vere ìve-

ti� (Rim 1,17; sr. Avak 2,4).

Bra}o sve{tenici, danas primismo svetu tajnu ispovesti i

pri~e{}a ìvotvornim Telom i Krvqu. Osvetismo sebe i pomo-

lismo se da nam On (Hristos) bude putevoditeq. �Zato je i mr-

tvima propovedao Jevan|eqe, da prime sud i oni po ~oveku te-

lom, a da ìve po Bogu duhom� (2 Pet 4,6), veli sv. apostol Pe-

tar. Vi ste izabrali svoj ìvotni put � put tainstvenog sve-

{tenstva, propovedawa Hristovog Jevan|eqa � sluèwe Bogu

svome. Sv. ap. Pavle poru~uje da je duàn svaki �Bo`ji ~ovek�

biti �pripremqen na svako dobro delo� (2 Tim 3,17).

Sve{teni~ki poziv je veoma uzvi{en i najve}i me|u svima

pozivima na zemqi. Sve{tenstvo je ustanovio Bog i dao mu ne-

beske zadatke da ih vr{i na zemqi. Ono je povereno u Novom za-

vetu najpre svetim Apostolima, a zatim i wihovim prejemnici-

ma. Da Gospod nije ovu slu`bu predao samo Apostolima, nego i

wihovim naslednicima: episkopima i prezviterima, jasno se vi-

di iz obe}awa koje je Hristos dao: �I evo, Ja sam s vama u sve da-

ne do svr{etka sveta� (Mt 28,20). Apostoli nisu ìveli do svr-

{etka veka nego do apostolskih vremena, a do svr{etka veka ì-

ve}e wihovi naslednici, episkopi i sve{tenici.

Ovo potvr|uje apostol Pavle govore}i: �I On je dao jedne

kao apostole, druge kao proroke, a jedne kao jevan|eliste, a dru-

ge kao pastire i u~iteqe� (Ef 4,11). [aqu}i Apostole u svet,

dao im je zavet: �Idite i nau~ite sve narode krste}i ih u ime

Oca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da sve drè onako kako sam

vam zapovedio� (Mt 28,19-20). To je isto preko Apostola zapove-

|eno i apostolskim prejemnicima, i ova Hristova zapovest u pu-

noj je snazi i u na{em vremenu.

Ciq i predmet sve{tenstva je i taj da qudi sopstvenim

snagama (gresima) udaqeni od Boga budu ponovo Bogu privedeni,

dobijaju}i blagodat Bo`ju, a zatim se usavr{avali u veri i sve-

tom ìvotu Jevan|eqem Hristovim. Da im ìvot bude jedno ne-

278 Besede ££

prestano bogosluèwe. Rasu|uju}i o ovome, sveti apostol Pavle

naziva svoje apostolstvo �slu`bom pomirewa�, tj. prevo|ewa

gre{nika u blagodat Bo`ju (sr. 2 Kor 5,18-19). Efescima govori

da su od Hrista postavqeni pastiri i u~iteqi. Definisao je i

predmet wihove slu`be re~ima: �Da se sveti usavr{e u delu slu-

èwa, za sazidawe Tela Hristova; dok dostignemo svi u jedin-

stvo vere i poznawe Sina Bo`jeg, u ~oveka savr{ena, u meru ra-

sta puno}e Hristove� (Ef 4,12-13).

Sve{tenstvo ima veliko dostojanstvo, i to se dovoqno

vidi po{to je ustanovqeno od Gospoda Hrista � Bogo~oveka, s

ciqem da qudi dostignu {to ve}e blaènstvo, tj. ve~no spasewe.

[to se ti~e sve{teni~kog dostojanstva, sve{tenicima se daju

imena iz Svetog Pisma Starog i Novog zaveta. Tako se sve{te-

nici nazivaju: �an|elima Gospoda nad vojskama� (Mal 2,7), za-

tim: �an|elima Crkava� (Otkr 2,1; 12 i 18; 3,1,7 i 14).

U drugoj besedi na 2 poslanicu Timoteju Sv. Jovan Zlato-

ust kaè: �Zar ne zna{ ko je sve sve{tenik? On je an|eo Gospod-

wi. Zar on od sebe govori? Ako se za wega ne stara{, nije to da

se ne stara{ o wemu, nego o onome koji ga je rukopoloìo i o

Bogu.� Daqe, Sv. Zlatoust kaè u tre}oj kwizi o sve{tenstvu

(gl. 4): �Sve{tenstvo se obavqa na zemqi, ali ima zna~aj nebe-

ske uredbe, i to s puno prava. Jer ovu slu`bu nije ustanovio ni

~ovek ni an|eo, ni arhan|eo, niti koja stvorena sila, nego sam

Ute{iteq Duh Sveti, i nau~io je one koji jo{ ìve u telu da se

ugledaju na slu`bu an|elsku.� Sve{tenici se nazivaju �videlom

sveta� (sr. Mt 5,14 i 16), �soqu zemqinom� (sr. Mt 5,13), �pasti-

rima stada Hristova� (sr. Jn 3,29). Isto tako, i Sv. Grigorije

Bogoslov u prvom slovu govori: �Sve{tenik sluè}i stoji sa

an|elima, slavu slavi sa arhan|elima, prinosi `rtvu sa Ve~nim

Prvosve{tenikom, dejstvuje, ~isti ne~istotu, uspostavqa obraz,

tj. kr{tewem prepora|a paloga ~oveka.�

Ali Sv. Jovan Zlatoust iznosi i jednu potresnu misao: �da

se ne}e svi sve{tenici spasiti, a to su oni koji nemarno vr{e

delo Bo`je, koji nisu u tom delu Bo`ji saradnici�. Za takve je

re~eno: �stra{no je pasti u ruke Boga ìvoga� (Jev 10,31). Sv

Kliment Aleksandrijski kaè: �Onaj je pravi sve{tenik i

istiniti sluìteq Bo`ji koji tvori i u~i {to zapoveda Bog�.

Ako je sve{teni~ka slu`ba po svome dostojanstvu veoma uz-

vi{ena, a jeste, ona traì ne mali nego veliki trud, bdewe, str-


pqewe i podvige. Sve{tenici se ne nazivaju samo an|elima, kao

{to napred pomenusmo, nego i �zemqoradnicima� (sr. 1 Kor 3,8;

2 Tim 26 i 15), �èteocima� (sr. Mt 9,37-38), �poslenicima u vi-

nogradu� (sr. Mt 20,1), �vojnicima� (sr. 2 Tim 2,3), �ratnicima

koji tr~e trku� (sr. 2 Tim 4,7; 1 Kor 9,24), �straàrima� (sr. Jez

3,17), i jo{ se upore|uju sa �volom koji vr{e� (sr. 1 Kor 9,9;

1 Tim 5,18). Sv. Zlatoust }e na navedeno re}i: �Volu koji vr{e

ne zavezuj usta�. Vidi{ li koliko se truda zahteva od u~iteqa?

Ne, nema truda koji bi se mogao uporediti sa obavezama wego-

vim! Ne moramo paziti samo na platu, nego i na to {ta je zapo-

ve|eno, jer je re~eno: �Radnik je dostojan svoje plate�. Dakle,

ako se ko predao uìvawu i nemaru, nije dostojan, ko nije kao vo

koji vr{e, ko sa strpqewem ne podnosi jaram, ne paze}i na ègu

i trwe, i ne po~ine sve dok se plodovi ne budu sabrali na guvnu,

taj nije dostojan plate. A Sv. Grigorije Bogoslov }e re}i: �Zna-

we nad znawima i ve{tina nad ve{tinama je znati kako sve{te-

nik treba da upravqa poverenom mu pastvom�.

Razume se, tu je i molitva Bogu jednog za drugoga za ozdrav-

qewe (sr. Jak 5,16), pa ne samo jednog za drugoga, nego i za nepri-

jateqe koje smo du`ni qubiti, pa makar nam se srce od toga klo-

nulo. Rekao je Gospod: �Qubite neprijateqe svoje� (Lk 6,27). Tu

qubav izloìo je u slede}im postupcima: �Blagosiqajte one ko-

ji vas kunu, ~inite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu

za one koji vas gone� (Mt 5,44), i tako treba da se za sve molimo.

U Sv. Pismu ima i drugih molitava, kako radi na{e nastave ta-

ko i radi upotrebe. Tako molitva: �Boè, milostiv budi meni

gre{nome� (Lk 18,13), ili bludnog sina: �O~e, sagre{ih nebu i

tebi� (Lk 15,21), te razbojnika koji se na krstu molio: �Opome-

ni me se, Gospode, kada do|e{ u carstvo svoje� (Lk 23,42). Kratke

ove molitve moèmo da ~itamo kako bismo wima isprosili od

Boga opro{taj grehova.

Sve{teni~ke du`nosti su i sluèwe svetih tajni i mo-

litvoslovqa, odn. treba da savesno izvr{avamo ono {to je u

Sluèbniku i Trebniku, zatim u~ewe i upravqawe. Kod nas se

malo propoveda, malo se u~i narod, a taj deo posla se ne odnosi

samo na propovedi nego i na u~ewe u svakoj prilici, naro~ito

mladih. Uspeha }e uvek biti ako to vr{imo sa strahom Bo`jim,

ako smo uvek i u svakoj prilici �ugled stadu� (1 Petr 5,3), kako

re~e apostol Petar.

280 Besede ££

Ima pet na~ina kako sve{tenik treba da u~i narod:

1. Da izobli~ava i iskorewuje protivno, jereti~ko u~ewe,

bezbo`ni~ko, ili sujeverno u~ewe.

2. Da u~i verne, i iz dana u dan da usavr{ava ~oveka.

3. Da ispravqa one koji su pali u bezakowe.

4. Da nastavqa i utvr|uje u pobo`nom ìvotu one koji pra-

vo veruju i dobro se vladaju.

5. Da te{i i hrabri oàlo{}ene i one koji su pali u o~aja-

we.

Prema prilikama i s obzirom na razliku onih koje u~i, cr-

kveni u~iteq treba da se sluì jednim ili drugim od ovih obli-

ka pastirskog rada.

Na ovih pet na~ina podu~avawa upu}uje nas Apostol Pavle

re~ima: �Sve je Pismo bogonadahnuto, i korisno za u~ewe, za ka-

rawe i ispravqawe, za vaspitawe u pravednosti, da bude savr-

{en ~ovek Bo`ji, za svako dobro delo pripremqen� (2 Tim

3,16-17). O petom na~inu podu~avawa re~eno je u poslanici Ri-

mqanima: �Jer {to se ranije napisa, za na{u se pouku napisa, da

kroz trpqewe i utehom Pisma imamo nadu� (Rim 15,4). Gospod je

zapovedio Apostolima ne samo da krste, nego i da u~e, i to naj-

pre da u~e, a potom da krste (sr. Mt 28,19; Mk 16,15.16). U~ewe

mora prethoditi vr{ewu svetih tajni. Kako }e, dakle, prizvati

Onoga u koga ne poverova{e? Kako li }e propovedati Onoga za

koga ne ~u{e? A kako }e ~uti bez propovedinika? (sr. Rim

10,14), veli sv. apostol Pavle. Ne govori, sve{teni~e, ovo je za-

pove|eno Apostolima a ne meni. Ti si naslednik Apostola u de-

lu kr{tewa, pa i u delu u~ewa. To se postiè stalnim radom na

kwizi i obaveznom svakodnevnom ~itawu Svetoga Pisma oba Za-

veta.

Prorok Mojsije pi{e da je pastir duàn izu~avati Sveto

Pismo i dobro pamtiti re~ Bo`ju. To mu sam Gospod nare|uje

re~ima: �Pazi na sebe i dobro ~uvaj du{u svoju da ne zaboravi{

one stvari koje su videle o~i tvoje i da ne izi|u iz srca tvoga

dok god si ìv, nego da ih obznani{ sinovima svojim� (Ponz

4,9).

O va`nosti poznavawa Svetog Pisma i drugih nauka Sv.

Zlatoust silno apeluje na sve{tenstvo da se, kao crkveni pa-

stir, svagda u Svetom Pismu ve`ba i da bude ne samo ve{t u we-

mu, nego i u drugim naukama, te za dokaz toga navodi va`ne uzro-


ke. Naprotiv, ako se pokaè nemaran i ne bude znao kako treba

utvrditi ~oveka re~ju Boìjom u svetoj veri i uputiti na kaja-

we, to, po{to takav sve{tenik sluì na veliku {tetu svojih pa-

rohijana, neka i sam potpadne pod sud Bo`ji. Dakle, sposobnost

u~ewa postiè se stalnim intelektualnim usavr{avawem.

Apostol Pavle zapoveda: �Govori svaki dan kada leè{ i

ustaje{: Te{ko meni ako ne propovedam Jevan|eqe, ako ne u~im

svoje parohijane veri i dobrim delima.� Apostol je ovako govo-

rio sv. apostolu Timoteju, prvom maloaziskom episkopu metro-

pole Efesa. On ga je zakliwao Bogom i stra{nim sudom Hristo-

vim: �Propovedaj re~, nastoj u vreme i u nevreme, pokaraj, zapre-

ti, umoli svakom strpqivo{}u i poukom� (2 Tim 4,1-2).

Blaèni Avgustin upu}uje pastira kako sledi: �Ako sam

zna{ da je zgre{io tvoj brat, pa ho}e{ pred svima da ga izobli-

~i{, nisi u~iteq, nego izdajica. [ta ti je zgre{io? Ti zna{ da

je zgre{io; a po{to je bilo tajno kad je zgre{io, to traì mesto

tajno kad ho}e{ da ga kazni{ radi ~ega je zgre{io.� Sve re~i se

bez izuzetka odnose na svakog sve{tenosluìteqa da, pored svo-

jih svojstava koje ima, bude predan da u~i druge. U svojim pastir-

skim poslanicama 1. i 2. Timoteju i Titu iznosi i traì naj-

ta~nije pouke i obaveze o pastirevim du`nostima. Da pastir sve

wih ispi{e, u duhu svoje sve{teni~ke zakletve, na mesnatim ta-

blicama svoga srca i da ih obnavqa kada leè i kada ustaje, po-

dobno Potapenkovoj �Istinskoj slu`bi�, a nikako podobno �Na

tu|em poslu� od Tadije Kosti}a.

Gospod ne zahteva od pastira da mehani~ki obavqa svoju du-

`nost; On to traì pod te{kom zakletvom. Traì sa punom mo-

ralnom odgovorno{}u, po ceni krvi onih koji iz ruke pastira

otpadnu, pod kaznom najè{}ih muka namewenih nemarnim slu-

gama i stare{inama ku}a. �Sine ~ove~iji, postavih te straà-

rem domu Izraiqevu, da slu{a{ re~i iz Mojih usta i da ih pro-

poveda{ u Moje ime. Kada kaèm gre{niku poginu}e{, a ti ga

ne opomene{ i progovori{ mu, da bi ga obratio od wegovog bez-

bo`nog puta i sa~uvao u ìvotu, gre{nik }e poginutu od svog

bezakowa, ali }u krv wegovu iskati iz tvojih ruku� (Jez. 3,17-18;

33,8; 34,10), govori Bo`ju re~ sv. prorok Jezekiq.

Sve ovo ~ovek pastir predaje ~oveku u crkvi, a arhiman-

drit Justin pita i odgovara: �Ko je ~ovek? ôvek je hristoliko

bi}e, ~ovek je od du{e i tela; telo je od zemqe, a du{a od Boga.

282 Besede ££

Slika Bo`ja, to je du{a svakog ~oveka, ne samo hri{}anina, ve}

svakog ~oveka uop{te, i neznabo{ca. Gospod je stvorio jednog

~oveka Adama i Evu, i od wih sav rod qudski. Adama i Evu stvo-

rio je po Svojoj slici i prilici. Tako je qudsko bi}e hristoli-

ko i bogoliko, qudsko bi}e je bogonosno bi}e. To je svaki ~ovek

bez izuzetka.�

Vi ~uvajte sve ono {to sve{teni~ki poziv nosi, od onda

kada vas je Bog ukrasio blagoda}u sve{tenstva. Postarajte se da

u svemu Bo`jem odgovorite delom, jer sve{tenstvo je samo goru-

{i~ino zrno vere, i to: �Bogu za slavu od sebe� (sr. 2 Kor 1,20).

To je zalog od Boga dat u srce pastira, pomazan i zape~a}en na

slu`bu Bogu istinitom. U svemu tome pastira vodi Presveta

Boànska Trojica, i tu sem wegove revnosti, ni{ta vi{e nije

pastirevo. U svemu ovome pastiri mnogo vi{e primaju nego {to

daju. Oni daju samo goru{i~ino zrno revnosti i p{eni~no zrno

svoje li~nosti. Zbog toga sv. apostol Pavle blagovesti: �Ne kao

da gospodarimo nad verom va{om, nego smo pomaga~i va{e rado-

sti� (2 Kor 1,24). Da, verom pastir stoji u jevan|elskoj pravdi.

Ima mnogo pomaga~a u Jevan|equ na ~elu sa svetim aposto-

lima. Vera podiè pastira i ~ini ga revnosnim u svakom pogle-

du, a neverje obara u mr`wu |avolsku. Oni pastiri koji stoje u

jevan|elskoj veri, imaju mnogo pomaga~a i od Crkve nagradu. To

je radost od Istine i zbog Istine. To je radost od Qubavi i zbog

Qubavi. To je radost od Pravde i zbog Pravde, radost od svakog

i zbog svakog boànskog dobra. To je Hristos sve sa sobom doneo

i nama predao, da time hodimo kroz ovaj svet i u onom drugom bu-

demo jo{ ve}i proslavqa~i Boga.

Sve ovo se sastoji u Hristovoj zapovesti: �Idite i nau~ite

sve narode krste}i ih u ime Oca, i Sina i Duha Svetog� (Mt

28,19). Idite od grada do grada, od kraja do kraja, od ku}e do ku-

}e, te male crkve Bo`je, da bi se Carstvo Hristovo pro{irilo

po ~itavom svetu. Nau~ite sve narode da stupe u jednu veliku po-

rodicu dece Bo`je. Kada Otac ho}e da sunce sija i dobrima i

zlima, a ki{a pada i pravednima i nepravednima, tako ho}e i

Sin da sunce Jevan|eqa zasija svima qudima, i ki{a Wegove bo-

ànske blagodati i nauke orosi sva srca na zemqi, uz obe}awe:

�I evo, Ja sam s vama u sve dane do svr{etka veka� (Mt 28,20).

O takvim pastirima pi{e Jovan Damaskin, navode}i Didi-

ma Aleksandrijskog: �Tada u~iteq vr{i kao {to treba u~iteq-


sku slu`bu svoju, a slu{aoci mu veruju kad on i ìvotom i delom

u~i po onoj: Po~e Isus i tvoriti i u~iti.� Ali i blaèni Jero-

nim kaè: �Pazi da ìvot ne na{kodi re~i tvojoj, da ti ne bi

ko, kada u~i{ u crkvi, i tajno rekao ne{to a {to sam ne ~ini{

ono ~emu nas u~i{�. I mnogobo{ci su potvr|ivali, a ne samo

hri{}ani, onu postavku: �Niko nije dobar govornik koji nije

dobar ~ovek�.


284 Besede ££

Sadràj

PREDGOVOR .............................................................................................. 3

BESEDE

SLOBODA JE ODGOVORNOST PREMA ISTINI

Beseda na ispovesti sve{tenika u Drvaru, 1979. g. ......... 7

O NEPRESTANOM GLEDAWU LICA BO@JEG

Propoved na Preobraèwe u manastiru Krki 1980. g. ... 11

Divan je Bog u delima svojim ........................................... 11

Svaka ~ista istina donosi radost i slavu .................... 12

Sveti apostoli kao

~ovekoqubqe, mu~eni{tvo i devstvenost .................... 14

SVI SE PEWEMO NA DUHOVNI TAVOR

Beseda na Preobraèwe

u Sabornoj crkvi u [ibeniku 1981. g.................................. 17

O PRIRODNOJ ISPOVESTI

Propoved odràna u Bjelaju na Ogwenu Mariju 1983. g. 21

KOSOVO � NAJBROJNIJA POVORKA SVETIH

Propoved na Vidovdan

na Dalmatinskom Kosovu 1984. g. ......................................... 27

PREOBRA@AVAWE � PUT U UPODOBQAVAWE

Propoved odràna u manastiru Krki

na Preobraèwe 1984. godine. ............................................. 33

PREOBRA@ENI ÔVEK U CRKVI HRISTOVOJ

Propoved odràna u manastiru Krki

na Preobraèwe...................................................................... 39

HRISTOV IDEAL JE NAJUZVI[ENIJI

Beseda odràna na prizivu Svetog Duha

u Kr~koj bogosloviji 1. septembra 1985. g. ........................ 45


POD POKROV TVOJ PRIPADAMO, BOGORODICE

Propoved na Pokrov Presvete Bogorodice

u Pokrovskom hramu u Kninu 1985. g. .................................. 49

SVETI SAVA U NEDOVR[ENOM HRAMU

Beseda odràna u Splitu

na dan hramovne slave 1985. g. ............................................... 53

VERA U POBEDU DOBRA NAD ZLOM

Propoved na Malu Gospojinu

u Brani~evskoj eparhiji u manastiru Zlatencu. .............. 57

O PRQAWUIMENA BO@JEG

Beseda odràna u nedequ po Ilindanu

u hramu Sv. Ilije u Markovcu. ............................................. 63

ÎSTOTA SRCA ÔVE^JEG

Propoved u manastiru Krupi

na Uspenije Presvete Bogorodice 1984. godine. .............. 69

O HRAMU �[KOLI POBO@NOSTI

Beseda odràna na osve}ewu temeqa novog hrama

Svetih apostola Petra i Pavla

u Bosanskom Novom 9. juna 1985. g. ....................................... 75

NOVIMANASTIR � NOVO DUHOVNO@ARI[TE

Beseda odràna prilikom osve}ewa

manastira Dragaqevca 26. jula 1985. godine. .................... 81

MATI BO@JA, TEBI PRIPADAMO

Propoved na molebnu Presvetoj Bogorodici

odràna u manastiru Krupi 1989. g. .................................... 85

RADOST OD STRADAWA ZA VERU

Propoved na Svetog Prokopija. .......................................... 89

O NEPOKOLEBIVOJ VERI

Propoved na Svetog arhi|akona Stefana......................... 91

KAKO SUSRESTI HRISTA

Propoved odràna na Svetoga Iliju u Smoqani. ........... 95

O NA[IM SEOBAMA

Propoved odràna u crkvi

Svetog Spasa na Spasovdan 1990. g. ..................................... 103

286 Besede ££

KAKO PROJAVQIVATI DOGA\AJ BO@I]A

Propoved izgovorena u Staroj crkvi u Srajevu

na drugi dan Boì}a 1999. g. ................................................. 107

STEVAN NEMAWA � RODONAÊLNIK SRBA

Propoved na Svetog Simeona Miroto~ivog. .................... 111

HRAM � BAWAPREPORODA DU[E

Propoved odràna na Ravnoj Romaniji

prilikom osve}ewa crkve

Sv. velikomu~enika Georgija, 11. avgusta 2002. g. ............ 117

U\I U RADOST GOSPODARA SVOGA

Propoved na prenosu tela mitropolita Vladislava

iz Dokmira u sarajevsku Sabornu crkvu,

Sarajevo 14. septembra 2002. g. ............................................. 121

NA TRONU SARAJEVSKIH PRVOJERARAHA

Beseda na ustoli~ewu u Sabornoj crkvi

u Sarajevu 16. septembra 2003. g............................................. 125

MOLITVENO POMIWAWE PALIH BORACA

Govor u crkvi sv. velikomu~enika Georgija

na Ravnoj Romaniji 2003. g. .................................................... 129

OMONA[KIM VREDNOSTIMA

Propoved odràna u manastiru Mile{evi....................... 133

SVEDOK VERE � VELIKOMUÊNIK

Propoved na \ur|evdan 2004. g. u hramu

sv. Georgija na Ravnoj Romaniji. .......................................... 137

APOSTOL PETAR � KAMEN VERE

Propoved na Petrovdan, êlebi}i - Rijeka, 2004. g........ 141

JASENOVA^KI STRADALNICI

�GDE PRAVEDNICI PREBIVAJU�

Parastos u Gradini 2005. godine. ........................................ 145

ULOGA[KOLE U NEGOVAWU SVETOSAVSKE DUHOVNOSTI

Predavawe na tribini

Hri{}anskog kulturnog centra u Staroj crkvi. ............. 149

Uvod ....................................................................................... 149

Pred nama su veliki zadaci ............................................. 150


Zna~aj religije u stvarawu karaktera........................... 152

VELIKA PREGNU]A � OD BOGA POTIÛ

Propoved na Ravnoj Romaniji 2004. g. ................................. 155

UZI\UJMO SE U DOM DUHOVNI

Propoved odràna na osve}ewu temeqa ruske crkve

sv. Serafima Sarovskog u Mokrom. .................................... 159

MOLITVA NEPRESTANA U SRCU

Propoved u manastiru Sv. Nikole

u Bawi kod Priboja, Eparhija mile{evska. ..................... 163

PAULINAMIS IRBI � HEROJ VERE

Propoved na parastosu u Sabornoj crkvi

u Sarajevu 2006. g...................................................................... 167

POEMAO IZVORU@IVOTA

Propoved u crkvi sv. proroka Ilije u Sokocu................. 171

TAKOV NAMARHIJEREJ PODOBAJET

Slovo na praznik sve{tenomu~enika

Platona Bawalu~kog odràno u Bawa Luci..................... 177

TRI KAPADOKIJSKA SVETILA

Beseda u manastiru Krki

na Sveta Tri Jerarha 2005. godine....................................... 181

PREDAVAWA

JAVQAWE GOSPODA ISUSA HRISTA

@ENAMAMIRONOSICAMAPO VASKRSEWU....................... 187

SVETI JOVAN BOGOSLOV � Li~nost, ìvot i rad u apostolstvu �

Predavawe na slavi Filosofskog fakulteta

Isto~nosarajevskog univerziteta....................................... 201

Starozavetno proro~anstvo o Bogu Logosu.................. 205

êtvrto kanonsko jevan|eqe (Jovanov prolog) ........... 206

Zakqu~ak .............................................................................. 211

CRKVA HRISTOVA � BAWAPONOVNOG RO\EWA

Predavawe o 100-godi{wici crkve

Sv. Save u Blaùju 10. oktobra 1999. g................................ 213

288 Besede ££

Najpre ne{to uop{teno o Crkvi.................................... 213

Pogled Crkve na sluèwe, slobodu i mudrost ............ 214

[ta je Crkva?...................................................................... 215

Kako le~iti na{e sada{we bolesti?............................ 216

SVETO PISMO � VE^NA RE^ BO@JA

Beseda odràna na Bogoslovskom fakultetu

u Beogradu 1999. na sve~anosti dodele titule

po~asnog doktora bogoslovqa (doctor honoris causa). ....... 219

MITROPOLIT SAVA KOSANOVI]

^lanak povodom 100-godi{wice upokojewa, 1903-2003. . 225

ISIHASTI^KI POKRET

I SVETI GRIGORIJE PALAMA

Predavawe odràno na nau~nobogoslovskom

simposionu na Bogoslovskom fakultetu

u Srbiwu (Fo~i) 2005. g. ........................................................ 231

Ne{to o istorijskom razvoju isihizma, napadima i

wegovoj odbrani .................................................................. 232

MO@E LIQUDSKI UM

DOMISLITI STVORENI SVET?

Predavawe o {kolskoj nastavi u Republici Srpskoj..... 243

Kriza vere i morala........................................................... 243

U~iteqstvo i vaspitawe................................................... 244

Duh, du{a i telo.................................................................. 246

U~imo decu osve}enoj prosve}enosti ............................ 247

Da li nauka moè biti jedini pravi put?..................... 249

Zakqu~ak .............................................................................. 249

VLADIKA NIKOLAJ (VELIMIROVI])

SRBIMAO RATU I EVROPI

Predavawe na dvodnevnom simposionu

u ~ast Vladike Nikolaja, Fo~a-Srbiwe............................ 251

VLADIKA NIKOLAJ (VELIMIROVI])

U NA[EM VREMENU............................................................................. 257

JOVAN DUÎ] � ôvek vere u Boga

Predavawe povodom prenosa Du~i}evog tela

u zavi~ajno Trebiwe. .............................................................. 261


ULOGA SVETOG SAVE

U STVARAWU SRPSKE KWI@EVNOSTI

Izlagawe na Simpozijumu odrànom u Srbiwu,

na temu �Pravoslavni duh u srpskoj kwièvnosti�........ 267

Po~eci srpske kwièvnosti ........................................... 267

Uloga Svetoga Save

u stvarawu srpske kwièvnosti ..................................... 269

Spisi Svetoga Save............................................................ 271

�PROPOVEDAJ U VREME I U NEVREME!�

Predavawe sve{tenstvu Eparhije temi{varske 2003. g. 277

290 Besede ££

Documents

II.pdfSLOBODA JE ODGOVORNOST PREMA ISTINI* Draga bratijo sve{tenici, draga bra}o i sestre,D anas smo prustupili svetoj tajni ispovesti, rastereti - li svoje du{e pred duhovnikom. Ovo