IIZZVVEEŠŠTTAAJJ - Komercijalna bankanewdev.kombank.com/pdf/izvestaj_opi_banke_31_12_2015.pdf · Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) nadležan je za: o pra ćenje izloženosti

II ZZ VV EE ŠŠ TTAA JJ o objavljivanju podataka i informacija

Komercijalne banke A.D. Beograd za 2015. godinu

Broj izveštaja 12/15

Šifra dokumenta KOMBANK RM – 16

Datum izveštaja 20. maj 2016. godine

Izveštaj o objavljivanju podataka i informacija Komercijalne banke AD Beograd za 2015. godinu

2

SADRŽAJ

1. UVOD ....................................................................................................................................................................... 3 2. OPŠTI PODACI O BANCI ........................................................................................................................................ 4 3. UPRAVLJANJE RIZICIMA ...................................................................................................................................... 4 3.1. Strategija upravljanja rizicima ................................................................................................................. 4 3.2. Politike upravljanja rizicima ..................................................................................................................... 7 3.3. Organizaciona struktura funkcije upravljanja rizicima ............................................................................. 8 3.3.1. Kreditni rizik ............................................................................................................................................ 8 3.3.2. Rizik likvidnosti ........................................................................................................................................ 9 3.3.3. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi ........................................................................................................... 10 3.3.4. Tržišni rizik ............................................................................................................................................ 10 3.3.1. Operativni rizici ..................................................................................................................................... 11 3.3.2. Rizik zemlje ........................................................................................................................................... 12 3.3.3. Rizik ulaganja ........................................................................................................................................ 12 4. KAPITAL BANKE .................................................................................................................................................. 12 4.1. Interna procena adekvatnosti kapitala − ICAAP.................................................................................. 14 5. IZLOŽENOST RIZICIMA ........................................................................................................................................ 15 5.1. Kreditni rizik i rizik smanjenja vrednosti potraživanja ............................................................................ 15 5.2. Rizik druge ugovorne strane ................................................................................................................. 23 5.3. Rizik likvidnosti ...................................................................................................................................... 23 5.4. Upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi ................................................................................. 23 5.5. Tržišni rizici ........................................................................................................................................... 24 5.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi .............................................................. 24 5.7. Bankarska grupa ................................................................................................................................... 25 5.7.1. Prikaz razlika konsolidovanih izveštaja ................................................................................................. 25 5.7.2. Pravne ili druge smetnje za prenos kapitala ......................................................................................... 25 6. PRILOZI ................................................................................................................................................................. 26 6.1. Prilog 1 - Podaci o kapitalnoj poziciji Banke (PI-KAP) ......................................................................... 26 6.2. Prilog 2 - Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u

obračun kapitala Banke (PI-FIKAP) ...................................................................................................... 28 6.3. Prilog 3 - Podаci o povezivаnju pozicijа kаpitаlа iz bilаnsа stаnjа s pozicijаmа iz obrаscа (PI-

UPK) ..................................................................................................................................................... 29 6.3.1. Rаščlаnjаvаnje elemenаtа u bilаnsu stаnjа – 31.12.2014. godina ....................................................... 29 6.3.2. Povezivаnje pozicijа u rаščlаnjenom bilаnsu stаnjа i pozicijа u obrаscu – 31.12.2014. godina ........... 30 6.4. Prilog 4 - Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazetelju adekvatnosti kapitala (PI-AKB) ........ 31


4

2. OPŠTI PODACI O BANCI

Komercijalna banka AD Beograd je druga najveća banka na tržištu Srbije, sa učešćem od 12,9%. Sedište Komercijalne banke AD Beograd (u daljem tekstu: Banka) se nalazi u Beogradu u Svetog Save 14. Klijentima je na raspolaganju najveća mreža od 24 filijale i 205 ekspozitura u celoj Srbiji i više 40 filijala i ekspozitura u sastavu nezavisnih banaka u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Najveći akcionar Banke je Republika Srbija (41,74%), koja ima strateški ugovor sa drugim najvećim akcionarom EBRD (24,43%). Među akcionarima Komercijalne banke nalazi se i niz međunarodno afirmisanih profesionalnih investitora (IFC, Swedfund, DEG...), kao i više snažnih domaćih javnih i privatnih kompanija.

3. UPRAVLJANJE RIZICIMA

3.1. Strategija upravljanja rizicima

Banka je uspostavila sistem upravljanja rizicima, koji omogućava da se upravlja svim rizicima kojima je Banka izložena ili može biti izložena po osnovu svih poslovnih aktivnosti, koji je srazmeran prirodi, obimu i složenošću poslovanja Banke. Uspostavljeni sistem upravljanja rizicima obezbeđuje da rizični profil bude u skladu sa utvrđenom sklonošću ka rizicima, odnosno rizičnim profilom Banke.

Sistem upravljanja rizicima na nivou Banke definisan je sledećim aktima:

o Strategijom upravljanja rizicima i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitalom; o Politikom upravljanja rizicima; o Procedurama upravljanja rizicima; o Metodologijama za upravljanje pojedinačnim rizicima; o Ostalim aktima.

Strategijom upravljanja rizicima uređuje se jedinstveno i dosledno upravljanje rizicima Banke kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju i usklađena je sa Poslovnom politikom i Strategijom Banke.

Za primenu Strаtegije uprаvljаnja rizicimа odgovorni su nadležni organi Banke i organizacioni delovi koji sprovode i učestvuju u sistemu upravljanja rizicima.

Skupština Banke nadležna je za:

o usvajanje poslovne politike i strategije Banke; o odlučivanje o povećanju kapitala, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili druga pravna lice, kao i o visini

ulaganja u osnovna sredstva Banke.

Upravni odbor nadležan je za: o donošenje Strategije upravljanja rizicima, Strategije i Plana upravljanja kapitalom i politika upravljanja rizicima, kao

i drugih akata definisanih regulativom Narodne banke Srbije; o uspostavljanje sistema unutrašnjih kontrola i vršenje nadzora nad njegovom efikasnošću; o utvrđivanje unutrašnje organizacije, odnosno organizacione strukture Banke koja obezbeđuje podelu dužnosti,

nadležnosti i odgovornosti zaposlenih na način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i sprovođenja odluka;

o usvajanje politike zarada i ostalih primanja zaposlenih u Banci; o nadzire rad Izvšnog odbora; o usvajanje programa i plana unutrašnje revizije Banke i metodologije njenog rada; o obezbeđenje sprovođenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala i njegove usklađenosti sa strateškim

ciljevima;

Odbor za reviziju nadležan je za: o analiziranje godišnjih izveštaja koji se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje; o analiziranje i usvajanje predloge strategija i politika upravljanja rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se

Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje; o najmanje jednom mesečno izveštava Upravni odbora o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima i predlaže

način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola.


5

Izvršni odbor nadležan je za: o sprovođenje strategije i politike upravljanja rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom Banke usvajanjem

procedura za upravljanje rizicima, odnosno za identifikovanje, merenje i procenu rizika, i obezbeđivanjem njihove primene i izveštava Upravni odbor u vezi s tim aktivnostima;

o usvajanje i analiziranje efikasnosti primene procedura za upravljanje rizicima, kojima se bliže definiše proces identifikovanja, merenja i procene rizika i upravljanja rizicima i izveštava Upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima;

o sprovođenja plana kontinuiteta poslovanja i plana oporavka aktivnosti u slučaju katastrofa, vrši njihovo revidiranje u skladu sa poslovnim promenama i kontinuirano tesitanje;

o izveštavanje Upravnog odbora o efikasnosti primene definisanih procedura upravljanja rizicima; o donošenje poslovnika o svom radu.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) nadležan je za:

o praćenje izloženosti Banke rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima Banke.

Kreditni odbor nadležan je za:

o odlučivanje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenih akata Banke, analiziranja izloženosti Banke kreditnom, kamatnom i valutnom riziku, analiziranje kreditnog portfolia i sprovodjenje nalaza unutrašnje revizije iz nadležnosti Odbora, a takođe predlaže mere Izvršnom odboru Banke. Obavlja i druge poslove u skladu sa aktima Banke i po nalogu Izvršnog odbora.

Funkcija upravljanja rizicima, nezavisna poslovna funkcija nadležna za upravljanje rizicima, koja: o definiše i predlaže na usvajanje strategiju i politike upravljanja rizicima; o definiše i predlaže na usvajanje procedure i metodologije upravljanja rizicima; o razvija modele i metodologije za identifikovanje, merenje, ublažavanje, praćenje i kontrolu rizika, o identifikuje, meri, procenjuje, prati i upravlja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju; o izveštava nadležne organe Banke o upravljanju rizicima (Upravni odbor Banke, Odbor za reviziju, Izvršni odbor,

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, Kreditni odbor...).

Sektor kontrole usklađenosti poslovanja nadležan je za: o identifikaciju, praćenje, upravljanje rizikom usklađenosti poslovanja Banke; o najmanje jednom godišnje identifikuje i procenjuje glavne rizike usklađenosti poslovanja Banke i predlaže planove

upravljanja tim rizicima, o čemu sastavlja izveštaj koji dostavlja Izvršnom odboru i Odboru za reviziju.

Sektor unutrašnje revizije nadležan je za:

o sprovodjenje nezavisnog vrednovanja sistema upravljanja rizicima, i vršenje redovne procene adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema unutrašnjih kontrola.

Banka je Strategijom upravljanja rizicima obuhvatila sledeće:

o pregled i definicije svih rizikа kojimа je Banka izloženа ili može dа bude izloženа; o dugoročne ciljeve, utvrđene poslovnom politikom i strаtegijom Banke, kаo i sklonost kа rizicimа određenom u

sklаdu sа tim ciljevimа; o osnovnа nаčelа preuzimаnjа i uprаvljаnjа rizicimа; o osnovnа nаčelа procesа interne procene аdekvаtnosti kаpitаlа Banke.

Banka je identifikovala i definisala rizike kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, i to:

o Kreditni rizik je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke usled neizvršаvаnjа obаvezа dužnikа premа Bаnci. Kreditni rizik obuhvata:

o Reziduаlni rizik - rizik dа tehnike ublаžаvаnjа kreditnog rizikа budu mаnje efikаsne nego što je očekivаno, odnosno dа njihovo korišćenje nedovoljno utiče nа umаnjenje svih rizikа kojimа je Bаnkа izložena.

o Rizik smаnjenjа vrednosti potrаživаnjа - rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu smаnjenjа vrednosti otkupljenih potrаživаnjа usled gotovinskih ili negotovinskih obаvezа prethodnog poveriocа premа dužniku.

o Rizik izmirenjа/isporuke - rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke.

o Rizik druge ugovorne strаne - rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu neizmirenjа obаveze druge ugovorne strаne u trаnsаkciji pre konаčnog porаvnаnjа novčаnih tokovа


6

trаnsаkcije.

o Kreditno - devizni rizik - predstavlja verovatnoću da će Banka pretrpeti gubitak usled neizvršavanja obaveze dužnika u ugovorenim rokovima, koji nastaje usled negativnog uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika.

o Environmentalni rizik (rizik zaštite životne i društvene sredine) - rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital i reputaciju Banke usled događaja koji ima ili je verovatno da će imati negativan materijalni uticaj na životnu sredinu, zdravlje ili bezbednost ili zajednicu u celini.

o Rizik koncentrаcije je rizik koji direktno ili indirektno proizilаzi iz izloženosti Bаnke premа istom ili sličnom fаktoru rizikа ili vrsti rizikа, kаo što su izloženosti premа jednom licu ili grupi povezаnih licа, privrednim grаnаmа, geogrаfskim područjimа, vrstаmа proizvodа i аktivnosti, instrumentimа kreditne zаštite, finаnsijskim instrumentimа, robi...

o Rizik ulaganja je rizik koji proizilаzi iz ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva i investicione nekretnine.

o Rizik zemlje je rizik koji se odnosi nа zemlju poreklа licа premа kome je Bаnkа izloženа, odnosno rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke zbog nemogućnosti Bаnke dа nаplаti potrаživаnjа od dužnikа iz rаzlogа koji su posledicа političkih, ekonomskih ili socijаlnih prilikа u zemlji poreklа dužnikа. Rizik zemlje obuhvаtа sledeće rizike:

političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrаzumevа verovаtnoćа ostvаrivаnjа gubitkа zbog nemogućnosti bаnke dа nаplаti potrаživаnjа usled ogrаničenjа utvrđenih аktimа držаvnih i drugih orgаnа zemlje poreklа dužnikа, kаo i opštih i sistemskih prilikа u toj zemlji;

rizik trаnsferа, pod kojim se podrаzumevа verovаtnoćа ostvаrenjа gubitkа zbog nemogućnosti nаplаte potrаživаnjа iskаzаnih u vаluti kojа nije zvаničnа vаlutа zemlje poreklа dužnikа, i to usled ogrаničenjа plаćаnjа obаvezа premа poveriocimа iz drugih zemаljа u određenoj vаluti kojа su utvrđenа аktimа držаvnih i drugih orgаnа zemlje dužnikа.

o Operаtivni rizik je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke usled nenаmernih i nаmernih propustа u rаdu zаposlenih, neodgovаrаjućih unutrаšnjih procedurа i procesа, neаdekvаtnog uprаvljаnjа informаcionim i drugim sistemimа u Bаnci, kаo i usled nаstupаnjа nepredvidivih eksternih dogаđаjа. Operаtivni rizik uključuje prаvni rizik.

o Prаvni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu sudskih ili vansudskih postupka u vezi sa poslovanjem banke (radni odnosi, obligacioni odnosi…)

o Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke usled nesposobnosti bаnke dа ispunjаvа svoje dospele obаveze i to zbog:

Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili

Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

o Kаmаtni rizik je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu pozicijа iz bаnkаrske knjige usled nepovoljnih promenа kаmаtnih stopа.

o Tržišni rizici su rizici mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu gubitаkа u okviru bilаnsnih i vаnbilаnsnih pozicijа usled kretаnjа cenа nа tržištu, i obuhvataju:

o Devizni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa za stavke koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.

o Cenovni rizik po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti, je rizik mogućnosti nastanka negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke po osnovu gubitаkа usled kretаnjа cenа dužničkih i vlasničih hartija od vrednosti nа tržištu u knjizi trgovanja.

o Robni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu gubitaka usled kretanje cena roba na tržištu.

o Rizik opcija predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu gubitaka usled kretanje cena opcija na tržištu.

Banka nije izložena riziku opcija i robnom riziku.

o Rizik usklаđenosti poslovаnjа je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke usled propuštаnjа Bаnke dа svoje poslovаnje usklаdi sа zаkonom, podzаkonskim аktimа, svojim internim аktimа, procedurаmа o sprečаvаnju prаnjа novcа i finаnsirаnjа terorizmа, kаo i sа prаvilimа struke, dobrim poslovnim običаjimа i poslovnom etikom, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i od finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik.

o Reputаcioni rizik je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt i kаpitаl Bаnke usled gubitkа poverenjа jаvnosti, odnosno nepovoljnog stаvа jаvnosti o poslovаnju Bаnke, nezаvisno dа li zа to postoji osnov ili ne.


7

o Strаteški rizik je rizik mogućnosti nаstаnkа negаtivnih efekаtа nа finаnsijski rezultаt ili kаpitаl Bаnke usled nepostojаnjа odgovаrаjuće poslovne politike i strаtegije, njihovog neаdekvаtnog sprovođenjа, kаo i usled promenа u okruženju u kojem Bаnke posluju ili izostаnkа аdekvаtnih reаkcijа Bаnke nа te promene.

Dugoročni ciljevi

Dugoročni ciljevi za upravljanje rizicima Banke su: o razvoj aktivnosti u skladu sa Poslovnom strategijom i mogućnostima i razvojem tržišta u cilju stvaranja

konkurentskih prednosti; o izbegavanje ili minimiziranje rizika u cilju održavanja poslovanja u okvirima prihvatljivog nivoa rizika; o minimiziranje negativnih efekata na kapital Banke; o održavnje potrebnog nivoa adekvatnosti kapitala; o diversifikacija rizika kojima je Banka izložena.

o Ciljevi upravljanja rizicima usklađeni su Planom poslovanja Banke i mogu biti modifikovani tokom godine.

Proces upravljanja rizicima uključuje jasno definisanje i dokumentovanje profila rizičnosti, kao i usklađivanje profila rizičnosti sa sklonošću Banke za preuzimanje rizika.

Sklonost ka rizicima podrazumeva nameru Banke da preuzme rizike radi ostvarivanja svojih strategija i politika, kao i određivanje ovog preuzimanja na prihvatljivom nivou rizika.

Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima

Osnovna načela preuzimanja rizika:

o utvrđivanje eksplicitnih i jasnih pravila za upravljanje pojedinačnim vrstama rizika, sa pratećim politikama i procedurama za upravljanja pojedinačnim vrstama rizika sa odgovarajućim ciljevima delovanja na nivou Banke;

o prikupljanje potpunih, pravovremenih i istinitih podataka važnih za upravljanje rizicima i obezbeđenje adekvatnih kapaciteta za čuvanje i obradu podataka;

o konzervativnost preuzimanja rizika - podrazumeva da je odnos prema rizicima koje Banka preduzima takav da, očekivani prinosi značajno nadmašuju gubitke koji mogu nastati preuzimanjem rizika;

o donošenje poslovnih odluka na temeljima kvalitativnih i kvantitativnih analiza sa osnovom primenjivih parametara rizika;

o korišćenje većeg broja metoda za identifikaciju i merenje rizika - prilikom upravljanja rizicima Banka pored regulatorno propisanih okvira i pristupa za upravljanje rizicima primenjuje i interne metode vodeći računa o njihovoj primenljivosti i opravdanosti sa stanovišta ulaganja u njihov razvoj i opravdanosti njihovih primene sa stanovišta složenosti i obima poslovnih aktivnosti.

o razvoj mehanizma kvantitativnog modeliranja koji omogućava analizu merenja učinaka promena u poslovnom i tržišnom okruženju na profil izloženosti riziku Banke i dalji uticaj na profitabilnost, likvidnost i neto vrednost Banke.

3.2. Politike upravljanja rizicima

Politikom upravljanja rizicima uređeno je: o sprovođenje strategije upravljanja rizicima po svim vrstama rizika: kreditni, tržišni, kamatni, rizik likvidnosti i

operativni rizik i drugo; o nаčin orgаnizovаnjа procesа uprаvljаnjа rizicimа Bаnke i jаsno razgraničenje odgovornosti zaposlenih u svim

fazama tog procesа; o nаčin procene rizičnog profilа Bаnke i metodologije zа identifikovаnje i merenje, odnosno procenu rizika; o nаčini prаćenjа i kontrole rizika i uspostаvljаnje sistemа limitа, odnosno vrste limitа koje Bаnkа koristi i njihovа

strukturа; o mere zа ublаžаvаnje rizika i prаvilа zа primenu tih merа; o nаčin i metodologiju zа sprovođenje procesа interne procene аdekvаtnosti kаpitаlа Bаnke; o principi funkcionisаnjа sistemа unutrаšnjih kontrolа; o okvir i učestalost stres testiranja, kao i postupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova.

Eksterno izveštavanje Banke sprovodi se shodno zakonskim, podzakonskim propisima Narodne banke Srbije.

Na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou interno se izveštavaju organi Banke (Upravni odbor, akcionari Banke, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, ALCO, Kreditni odbor).


8

3.3. Organizaciona struktura funkcije upravljanja rizicima

Funkcija upravljanja rizicima svoje aktivnosti obavlja kroz sledeće organizacione delove: Sektor upravljanja rizicima, Sektor analize kreditnog rizika i Odeljenje za upravljanje rizičnih plasmana – Work out.

Sektor upravljanja rizicima se sastoji od Odeljenja upravljanja kreditnim rizikom, Odeljenja monitoringa portfolia, Odeljenja upravljanja tržišnim rizicima i Odeljenje upravljanja operativnim rizikom.

Sektor analize kreditnog rizika čine Odeljenje analize kreditnog rizika pravnih lica i Odeljenje analize kreditnog rizika stanovništva, mikro klijenata i poljoprivrednika.

3.3.1. Kreditni rizik

Politika upravljanja kreditnim rizikom predstavlja akt kojim se bliže definiše sistem upravljanja kreditnim rizikom, uključujući i rezidualni rizik, rizik smanjenja vrednosti potraživanja, rizik koncentracije, rizik izmirenja i isporuke i rizik druge ugovorne strane kome je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao deo sistema upravljanja rizicima.

Najvažniji procesi sistema upravljanja rizikom su:

o Proces odobravanja plasmana; o Proces upravljanja instrumentima kreditne zaštite; o Proces monitoringa plasmana u cilju ranog otkrivanja znakova upozorenja; o Proces merenja kreditnog rizika u skladu sa regulativnom Narodne banke Srbije i internom metodologijom Banke; o Proces monitoringa portfolija i praćenja kreditnog rizika o Proces upravljanja rizičnim plasmanima – work out; o Proces obračuna minimilnog kapitalnog zahteva za kreditni rizik i interne procene adekvatnosti kapitala;

Rizični profil Banke opredeljen je prihvatljivim nivoom rizika za Banku, a u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima i zavisi od strukture portfolija Banke. Cilj upravljanja kreditnim rizikom je minimiziranje negativnih efekata kreditnog rizika na finansijski rezultat i kapital Banke, po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki, kao i na osnovu poslovanja sa drugom ugovornom stranom za pozicije koje se vode u bankarskoj knjizi.

Identifikovanje kreditnog rizika započinje podnošenjem zahteva za odobrenje plasmana.

Proces odobravanja plasmana sastoji se od prikupljanja i provere neophodne dokumentacije, informacija i podataka na osnovu kojih se vrši kreditna analiza pojedinačnih plasmana, kao i faktora kreditnog rizika.

Analiza pojedinačnog plasmana obuhvata analizu kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja poslovanja klijenata, identifikovanje nivoa rizika (utvrđivanje klasifikacije i internog rejtinga klijenta) i kontrolu iskorišćenosti limita.

Prilikom analize pojedinačnog plasmana sagledava se i uticaj na kapitalni zahtev za kreditni rizik.

Proces merenja kreditnog rizika zasnovan je na dva pristupa:

o regulatorni pristup – proces obezvređenja plasmana i procene rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama po osnovu Međunarodnog računovodstvenog standarda 39 i Međunarodnog računovodstvenog standarda 37, kao i klasifikacija i obračun rezervisanja saglasno regulativi Narodne banke Srbije

o interni pristup – merenje nivoa rizičnosti pojedinačnog plasmana na osnovu internog sistema rejtinga.

U okviru procesa odobravanja plasmana sagledava se izloženost u odnosu na regulatorne i interno definisane limite.

Limiti odobrenja plasmana definisani su sistemom odlučivanja u zavisnosti od vrste klijenata i nivoa izloženosti: za plasmane u okviru definisanog limita odluke donose kreditni odbori filijala, a u određenim slučajevima neophodna je saglasnost organizacionog dela za upravljanje rizicima. U nadležnosti centralnih kreditnih odbora (u zavisnosti od vrste klijenata) su plasmani iznad definisanih limita, koji odluke donose uz prethodno mišljenje organizacionog dela za upravljanje rizicima. Izvršni odbor i Upravni odbor donose odluke u zavisnosti od nivoa izloženosti.

U cilju održavanja rizika na prihvatljivom nivou, Banka primenjuje tehnike ublažvanja kreditnog rizika na nivou pojednačnog plasmana putem poštovanja limita izloženosti, diverisfikacije ulaganja i pribavljanja prihvatljivih intrumenata obezbeđenja u cilju sekundarne naplate.

Nakon odobrenja plasmana vrši se praćenje plasmana i poslovanja klijenta kroz redovan i vanredni monitoring u cilju pravovremene identifikacije signala upozorenja.

Praćenjem i kontrolom portfolia u celini i po pojedinim segmentima, Banka vrši poređenje sa prethodim periodima, identifikuje trendove kretanja i uzroke promena nivoa kreditnog rizika. Takođe, prati pokazatelje kvaliteta aktive (kretanje NPL-a, pokrivenost NPL ispravkama vrednosti...), kao i izloženost prema regulatorno i interno definisanim limitima.

U svrhu kontrole rizika koncentracije, Banka je utvrdila interne limite izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika (prema sektorima/delatnostima, vrstama proizvoda, geografskim područjima, pojedinačnim dužnicima ili grupama povezanih lica, instrumentima kreditne zaštite...). Uspostavljanje odgovarajućih limita izloženosti je osnov za


9

diversifikaciju kreditnog portfolia.

Izveštavanje o kreditnom riziku na nivou Banke obuhvata sistem eksternog i internog izveštavanja o upravljanju kreditnim rizikom. Eksterno izveštavanje sprovodi se shodno zahtevima Narodne banke Srbije i Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja 7 za kreditni rizik, a interno izveštavanje u skladu sa internim aktima Banke.

Izveštaj o upravljanju kreditnim rizikom sadrži: ukupnu izloženost kreditnom riziku, izloženost kreditnom riziku prema kriterijumima Narodne banke Srbije i Internom sistemu rejtinga, dospela potraživanje, rizične plasmane i kredite, kolaterale, rezerve za procenjenje gubitke, ispravke vrednosti, potrebnu rezervu, rizike izloženosti, limite izloženosti i koncentracije...

3.3.2. Rizik likvidnosti

Osnovni cilj upravljanja rizikom likvidnosti je održavanje nivoa likvidnih sredstava, kako bi se uredno i na vreme izmirivale dospele obaveze po bilansnim i vanbilansnim poslovima Banke, odnosno minimiziranje negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke.

Banka je uspostavila odgovarajuću organizacionu strukturu, poslovne aktivnosti, linije odlučivanja i odgovornosti tako što je jasno razgraničila proces upravljanja rizikom likvidnosti (koji sprovodi nezavisna funkcija nadležna za upravljanje rizicima) i proces podrške upravljanju od procesa preuzimanja rizika likvidnosti.

Odbor za likvidnost i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom imaju značajnu i primarnu ulogu u procesu upravljanja rizikom likvidnosti, u okviru svojih nadležnosti, u redovnim i vanrednim uslovima poslovanja. Takođe, u procesu upravljanja rizikom likvidnosti ulogu imaju i ostali odbori Banke, čije odluke mogu uticati na izloženost pomenutom riziku.

Osnovna načela upravljanja rizikom likvidnosti:

o spremnost da se odgovori dospelim obavezama, kroz održavanje minimalnog nivoa likvidne aktive;

o održavanje usklađenosti između priliva i odliva sredstava kroz limitiranje valutne i ročne neusklađenosti potraživanja i obaveza;

o utvrđivanje planiranih aktivnosti u slučaju nastanka nepredvđenih događaja (kriza likvidnosti).

Identifikacija rizika likvidnosti podrazumeva analiziranje svih indikatora koji dovode do nastanka i povećanja rizika likvidnosti, kao i praćenje nivoa raspoloživih likvidnih sredstava (rezervi likvidnosti) i razmatranje vrste i visine izvora sredstava, kroz procenu stabilnosti depozita.

Proces merenja rizika likvidnosti obuhvata procenu tekuće i buduće izloženosti riziku likvidnosti i vrši se primenom regulatorno i interno definisanih metoda i modela:

o Regulatorni pristup – primena pokazatelja likvidnosti i užeg pokazatelja likvidnosti;

o Interni pristup – primena statičkog i dinamičkog GAP-a i racio analize, stres testiranje (analiza osetljivosti i scenario analiza) i simulacije.

U cilju upravljanja rizikom likvidnosti uspostavljen je sistem praćenja limita. Regulatorno definisani limiti likvidnosti, ko je Banka poštuje odnose se na održavanje mnimalnih pokazatelja likvidnosti u periodu od 1 dana, 3 dana i proseka za mesec dana. Prilikom definisanja limita izloženosti riziku likvidnosti sagledava se više aspekata rizika likvidnosti, uzimajući u obzir ograničavajući negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke, limitirajući valutnu i ročnu neusklađenost. Banka je definisala interne standarde za upravljanje rizikom likvidnosti, koji se odnose na definisani interni limit pokazatelja likvidnosti, limite gepova likvidnosti po ročnosti i valutama, strukturne limite likvidnosti, identifikaciju i kvantifikaciju ranih elemenata krize likvidnosti.

Praćenje i kontrola rizika likvidnosti podrazumeva praćenje usklađenosti poslovanja sa definisanim sistemom limita, a u cilju održavanja rizika likvidnosti na nivou prihvaćenom definisanim rizičnim profilom Banke, kao i praćenje i monitoring realizacije mera. Praćenje i kontrola rizika likvidnosti je uspostavljena i integrisana u sve poslovne akvinosti Banke i na svim nivoima upravljanja rizikom likvidnosti kao i nezavisna kontrola procene adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizikom likvidnosti.

U cilju održavanja rizika likvidnosti na nivou prihvaćenom definisanim rizičnim profilom, Banka primenjuje tehnike i mere ublažavanja rizika likvidnosti u uslovima kada izloženost riziku likvidnosti teži gornjoj granici definisanom rizičnim profilom Banke. Tehnike koje Banka primenjuje odnose se na održavanje dovoljnog nivoa rezervi likvidnosti, odnosno utrživih likvidnih sredstava u značajnijim valutama, diversifikaciju izvora finansiranja prema ročnosti i valuti, smanjenje koncentracije izvora finansiranja prema sektorskoj strukturi, a u cilju formiranja stabilne baze izvora sredstava.

Banka ima uspostavljen sistem izveštavanja o riziku likvidnosti, koji obuhvata procenu i analizu izloženosti riziku likvidnosti, usklađenost sa eksternim i internim limitima, rezultate stres test analize i predlog mera, kao i rezultate sprovedenog testiranja Plana za upravljanje rizikom likvidnosti u kriznim situacijama.


10

3.3.3. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Cilj upravljanja kamatnim rizikom je očuvanje ekonomske vrednosti kapitala Banke, uz minimiziranje negativnih efekata promene kamatnih stopa na finansijski rezultat, za pozicije koje se vode u bankarskoj knjizi.

Banka je uspostavila odgovarajuću organizacionu strukturu, poslovne aktivnosti, linije odlučivanja i odgovornosti tako što je jasno razgraničila proces preuzimanja rizika od procesa njegovog upravljanja.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom ima značajnu i primarnu ulogu u procesu upravljanja kamatnim rizikom, u okviru svojih nadležnosti. Takođe, u procesu upravljanja kamatnim rizikom ulogu imaju i ostali odbori Banke, čije odluke mogu uticati na izloženost pomenutom riziku.

Osnovni principi upravljanja kamatnim rizikom Banke su:

o održavanje nivoa kamatnog rizika, koji omogućava minimiziranje negativnog uticaja promene kamatnih stopa na tržištu kao i održavanje minimalno zahtevane margine kamatnih stopa;

o limitiranje ročne i valutne neusklađenosti u cilju očuvanja ekonomske vrednosti kapitala, odnosno minimiziranja negativnih efekata promena kamatnih stopa na izloženost kamatnom riziku;

o optimizacija cene koštanja izvora uz prilagođavanje i opreznost prilikom formiranja konkurentnih kamatnih stopa na proizvode Banke.

Identifikacija kamatnog rizika podrazumeva analiziranje svih indikatora i faktora, koji dovode do nastanka i povećanja izloženosti kamatnom riziku, kao i vrsta kamatnog rizika kojima je Banka izložena.

Merenje kamatnog rizika predstavlja kvantitativnu i kvalitativnu procenu izloženosti kamatnom riziku i vrši se primenom internih modela statičkog i dinamičkog GAP-a i racio analize, ekonomske vrednosti kapitala, neto sadašnje vrednosti i stres testiranja.

Ublažavanje kamatnog rizika Banka sprovodi kontinuirano kroz održavanje rizika na prihvatljivom nivou za profil rizika, kao i utvrđivanjem i primenom adekvatnih mera i tehnika. U procesu upravljanja kamatnim rizikom Banka primenjuje sistem internih limita. Banka pri definisanju limita izloženosti kamatnom riziku uzima u obzir više aspekata kamatnog rizika, ograničavajući negativan efekat na finansijski rezultat i ekonomsku vrednost kapitala. Banka je definisala limite kamatonosnih pozicija, limite gepova po valutama do 1 godine kojima se limitira negativan uticaj na finansijski rezultat i limit promene ekonomske vrednosti kapitala, kojim se limitira negativan uticaj na kapital.

Praćenje i kontrola kamatnog rizika obuhvata usklađenosti poslovanja sa definisanim sistemom limita, a u cilju održavanja kamatnog rizika na nivou prihvaćenom definisanim rizičnim profilom Banke, kao i praćenje i monitoring realizacije mera. Sistem unutrašnje kontrole kamatnog rizika je integrisan u sve poslovne aktivnosti Banke, kao i nezavisna kontrola procene adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja kamatnim rizikom.

Banka je uspostavila proces praćenja i izveštavanja o efektima realizacije primenjenih mera i tehnika ublažavanja rizika, koje su usmerene na održavanje usklađenosti kamatnoosetljivih pozicija, diversifikaciju izvora finansiranja prema vrsti kamatne stope, ročnosti i li repricing-u i valuti i optimiziranje cene izvora sredstava.

Sistem izveštavanja o izloženosti kamatnom riziku obuhvata procenu i analizu izloženosti kamatnom riziku, usklađenost sa internim limitima, rezultate stres test analize i predloge mera.

3.3.4. Tržišni rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju kontinuirano izložena deviznom i cenovnom riziku.

Upravljanje deviznim rizikom

Cilj upravljanja deviznim rizikom je obezbeđenje sigurnog poslovanja Banke, kroz minimiziranje negativnih efekata promene kursa domaće valute na finansijski rezultat i kapital Banke, za pozicije koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja.

Banka je uspostavila odgovarajuću organizacionu strukturu, poslovne aktivnosti, linije odlučivanja i odgovornosti tako što je jasno razgraničila proces preuzimanja deviznog rizika od procesa njegovog upravljanja i procesa podrške.

U procesu upravljanja deviznim rizikom značajnu ulogu ima ALCO i ostali odbori Banke, čije odluke mogu uticati na izloženost pomenutom riziku.

Identifikacija deviznog rizika primarno se odnosi na sagledavanje transakcione i bilansne izloženosti, kao i izloženosti po osnovu uvođenja novih proizvoda i aktivnosti kao i analizu internih i eksternih faktora. Identifikacija izloženosti deviznom riziku se sprovodi na nivou izloženosti pojedinoj valuti kao i na nivou celokupnog deviznog portfolija za sve valute.

Merenje deviznog rizika obuhvata procenu tekuće i buduće izloženosti deviznom riziku i vrši se primenom regulatorno i interno definisanih metoda i modela:

o Regulatorni pristup – primena pokazatelja deviznog rizika;


11

o Interni pristup – stres testiranje (analiza osetljivosti i scenario analiza) i simulacije, value at risk i backtesting.

Banka sprovodi kontinuirano ublažavanje deviznog rizika kroz održavanje rizika na prihvatljivom nivou za profil rizika, kao i utvrđivanjem i primenom adekvatnih mera i tehnika, kao i praćenje i monitoring realizacije mera. Banka primenjuje sistem eksternih i internih limita, utvrđenih na osnovu pokazatelja deviznog rizika. Prilikom definisanja limita izloženosti deviznom riziku uzima se u obzir više aspekata deviznog rizika, ograničavajući negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka je definisala interne limite pokazatelja deviznog rizika po pojedinim valutama i agregatno na rigoroznijem nivou u odnosu na regulatorne limite, kao i limite transakcija koje utiču na finansijski rezultat.

Kao deo upravljanja deviznim rizikom Banka koristi standardne i derivativne instrumente i mere u delu sredstava i izvora sredstava, u cilju umanjivanja i ublažavanja izloženosti navedenom riziku. Banka je uspostavila proces praćenja i izveštavanja o efektima realizacije primenjenih mera i tehnika ublažavanja deviznom rizika, kroz redovno izveštavanje nadležnih odbora i organa, kao i jasnu podelu odgovornosti, definisanje pravila o učestalosti i izveštavanju o sprovođenju usvojenih mera za smanjenje deviznog rizika.

Banka je uspostavila sistem izveštavanja, koji obuhvata procenu i analizu izloženosti deviznom riziku, usklađenost sa eksternim i internim limitima, rezultate stres test analize i predloge mera.

Upravljanje cenovnim rizicima

Banka je uspostavila odgovarajuću organizacionu strukturu, poslovne aktivnosti, linije odlučivanja i odgovornosti tako što je jasno razgraničila proces preuzimanja rizika od procesa njegovog upravljanja i podrške, a vodeći se principima organizacije sistema upravljanja rizicima knjige trgovanja.

Izvršni odbor ima značajnu ulogu u procesu upravljanja rizicima knjige trgovanja. U procesu upravljanja cenovnim rizicima, ulogu imaju i ostali odbori Banke, čije odluke mogu uticati na izloženost pomenutom riziku.

Osnovna načela upravljanja cenovnim rizikom Banke su:

o održavanje nivoa rizika u skladu sa interno definisanim limitima;

o praćenje promena na tržištu koje mogu uticati na povećanje izloženosti rizicima knjige trgovanja;

o utvrđivanje mera za umanjenje izloženosti rizicima, u ulovima kada Banka teži gornjoj granici prihvaćenog rizičnog profila izloženosti rizicima.

Identifikacija rizika poslovnih aktivnosti knjige trgovanja podrazumeva analiziranje svih indikatora i faktora, koji dovode do nastanka i povećanja rizičnog profila Banke.

Merenje i procena rizika poslova knjige trgovanja podrazumeva primenu:

o standardizovanog (regulatorno propisanog) pristupa

o internog modela korišćenjem Value at Risk metodologije.

Ublažavanje cenovnog rizika se sprovodi kontinuirano kroz održavanje rizika na prihvatljivom nivou za profil rizika, kao i utvrđivanjem i primenom adekvatnih mera i tehnika. Definisanje i primena odgovarajućih mera zaštite i preventive, definisanje limita izloženosti i definisanje i primenu mera za ublažavanje cenovnog rizika, karakterišu fazu ublažavanja cenovnog rizika. Banka ima uspostavljen sistem internih limita, usvojenih od strane nadležnih odbora Banke, i to: limite izloženosti za sve pozicije knjige trgovanja, limite ulaganja po proizvodima i vrstama transakcija, limite prema vrsti izdavaoca hartija od vrednosti i učešću izdavaoca u ukupnom portfoliju...

Sistem unutrašnje kontrole cenovnog rizika je integrisan u sve poslovne aktivnosti Banke, kao i nezavisna kontrola procene adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja cenovnim rizikom.

Saglasno uspostavljenom sistemu izveštavanja o cenovnom riziku Banke, Banka vrši eksterno i interno izveštavanje.

3.3.1. Operativni rizici

U cilju minimiziranja nastanka događaja operativnog rizika Banka uspostavlja odgovarajući okvir koji uključuje: proces identifikovanja događaja operativnog rizika, proces klasifikacije događaja operativnog rizika prema nivou rizičnosti, analizu događaja operativnog rizika, proces praćenja događaja operativnog rizika, monitoring mera za ublažavanje operativnih rizika i sistem ranog otkrivanja događaja operativnog rizika.

Prilikom preuzimanja operativnog rizika Banka se rukovodi sledećim načelima: o poslovanje u skladu sa dobrim praksama za upravljanje operativnim rizikom; o obezbeđenje adekvatnih kontrola za upravljanje operativnim rizikom; o blagovremeno identifikovanje i kontinuirano praćenje događaja operativnog rizika, minimiziranje nastanka događaja

operativnog rizika sprovođenjem mera; o analiza ključnih indikatora rizika koji dovode do nastanka događaja operativnog rizika, o merenje operativnog rizika primenom regulatornog pristupa (pokazatelj operativnog rizika) internog pristupa (stres

testiranje) i o merenje tekuće izloženosti operativnom riziku i procena izloženosti po osnovu uvođenja novih proizvoda i

aktivnosti na sprovođenju mera u cilju minimiziranja događaja operativnog rizika.


12

Banka kontinuirano vrši ublažavanje operativnog rizika, što podrazumeva održavanje rizika na prihvatljivom nivou kroz utvrđivanje mera za minimiziranje operativnog rizika koje podrazumevaju: o definisanje limita izloženosti; o definisanje i primena mera za ublažavanje operativnih rizika; o sistem fizičkih kontrola; o Plan za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i o Plan oporavka aktivnosti u slučaju katastrofa.

Praćenje i kontrola operativnog rizika podrazumeva praćenje usklađenosti poslovanja sa definisanim sistemom limita, a u cilju održavanja operativnog rizika na nivou prihvaćenom definisanim rizičnim profilom Banke, kao i praćenje i monitoring realizacije mera. Praćenje i kontrola operativnog rizika je uspostavljena i integrisana u sve poslovne akvinosti Banke i na svim nivoima upravljanja operativnim rizikom kao i nezavisna kontrola procene adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja operativnim rizikom.

Banka je uspostavila proces praćenja i izveštavanja o efektima realizacije primenjenih mera i tehnika ublažavanja operativnog rizika, kroz redovno izveštavanje nadležnih odbora i organa, kao i jasnu podelu odgovornosti, definisanje pravila o učestalosti i izveštavanju o sprovođenju usvojenih mera za smanjenje operativnog rizika. Sistem izveštavanja obuhvata pravovremeno izveštavanje o događajima operativnog rizika po vrstama događaja i linijama poslovanja, uzrocima i izvorima nastanka događaja, značajnosti događaja, trendu izloženosti, merama koje se nameravaju ili jesu preduzete u cilju ublažavanja i ograničavanja posledica događaja i aktivnostima koje je Banka poverila trećim licima.

Banka izračunava kapitalni zahtev za operativni rizik u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije koristeći standardizovani pristup.

Kapitalni zahtev za operativni rizik za 2015. godinu iznosi (u RSD 000): 2.481.578.

3.3.2. Rizik zemlje

Cilj upravljanja rizikom zemlje je da se obezbedi minimalna izloženost kroz adekvatno merenje rizika zemlje primenom usvojene metodologije i definisanih limita izloženosti prema zemljama ili grupi zemalja na osnovu rejtinga zemlje.

Identifikacija rizika zemlje podrazumeva analizu svih indikatora koji dovode do nastanka i povećanja rizika zemlje, a sprovode se na nivou pojedinačnog plasmana i celokupnog portfolija.

Preduslov za ostvarivanje definisanih ciljeva upravljanja rizikom zemlje je postojanje adekvatne i ažurne baze podataka u kojoj se beleže informacije o zemlji sedišta i prebivališta klijenta od strane poslovnih sektora.

Merenje rizika zemlje se zasniva na eksternim kreditnim rejtinzima zemlje sedišta klijenta, na osnovu kojih se plasmani grupišu u određeni nivo rizika.

Postupkom praćenja i kontrole rizika zemlje Banka definiše kao praćenje limita i usvojenih mera za umanjenje rizika zemlje, kao i proces kontrole.

Banka ima uspostavljen sistem izveštavanja o riziku zemlje, kojim se blagovremeno izveštava rukovodstvo Banke, nadležni odbori i organizacioni delovi.

3.3.3. Rizik ulaganja

Banka ima uspostavljen interni i eksterni sistem izveštavanja o riziku ulaganja čime se obezbeđuje da ulaganje koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva ne pređu 60% kapitala Banke.

4. KAPITAL BANKE

Strategijom i Planom kapitala Banka konkretizovano je i precizirano sprovođenje strateških ciljeva i smernica za planiranje kapitala i utvrđivanje vremenskog horizonta za njihovo ostvarenje s obzirom na uticaj makroekonomskih pokazatelja i promenu kretanja ekonomskog ciklusa na strateške planove, način na koji će Banka odgovoriti kapitalnim zahtevima u budućnosti, relevantna ograničenja na kapital kao i opšti plan za postupanje u nepredviđenim okolnostima.

Saglasno definisanim ciljanim vrednostima, Banka preduzima mere za njegovo ostvarenje i održavanje.


13

Struktura kapitala RSD 000

Naziv 31.12.2015. 31.12.2014.

OSNOVNI KAPITAL 40.078.298 33.286.532

Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 17.191.466 17.191.466

Uplaćene obične akcije 16.817.956 16.817.956

Uplaćene prioritetene nekumalitivne akcije 373.510 373.510

Emisiona premija 22.843.084 22.843.084

Rezerve iz dobiti 20.635.440 20.635.440

Dobitak iz tekuće godine − −

Gubitak iz tekuće godine 6.299.631 −

Odbitne stavke od osnovnog kapitala 18.592.061 27.383.458

Nematerijalna ulaganja 216.830 405.774

Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 357.233 357.233

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 268.169 270.737

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 17.749.829 26.349.714

DOPUNSKI KAPITAL 3.909.144 4.593.961

Deo revalorizacionih rezervi banke 2.692.883 2.174.795

Subordinirane obaveze 1.216.261 2.419.166

ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 5.555.355 5.555.355

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijkom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugig lica

5.555.355 5.555.355

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke − −

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 37.300.621 30.508.855

UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 1.131.467 1.816.284

UKUPNI REGULATORNI KAPITAL 38.432.087 32.325.138

Banka izračunava pokazatelj adekvatnosti kapitala i kapitalne zahteve u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije koristeći standardizovani pristup za kreditne rizike, tržišne rizike i operativne rizike.

Regulatorno propisana minimalna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala je 12%.

Pregled ukupnih kapitalnih zahteva po standardizovanom pristupu RSD 000

Kapitalni zahtevi 31.12.2015. 31.12.2014.

KAPITAL 38.432.087 32.325.138

Ukupan osnovni kapital 37.300.621 30.508.855

Ukupan dopunski kapital 1.131.467 1.816.284

Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka

17.343.799 19.550.391

Izloženosti prema državama i centralnim bankama − −

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 146.235 116.949

Izloženosti prema javnim administrativnim telima − 25

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 34 34

Izloženosti prema bankama 632.626 976.189

Izloženosti prema privrednim društvima 9.231.319 10.643.288

Izloženosti prema fizičkim licima 3.356.841 3.382.567

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti 2.530.474 2.789.559

Dospela nenaplaćena potraživanja 112.863 158.936

Ostale izloženosti 1.333.407 1.482.844

Tržišni rizici 488.748 112.670

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti − −

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti − −

Kapitalni zahtev za devizni rizik 488.748 112.670

Kapitalni zahtev za robni rizik − −

Operativni rizici 2.481.578 2.291.166

Izloženost operativnom riziku 2.481.578 2.291.166

Ukupni kapitalni zahtevi 20.314.125 21.954.227

Pokazatelj adekvatnosti kapitala (minimum 12%) 22,70% 17,67%


14

Banka uključuje pozicije knjige trgovanja u obračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik, imajući u vidu da vrednost i učešće knjige trgovanja u ukupnim poslovnima ne obavezuju Banku za izdvajanjem posebnih kapitalnih zahteve za tržišne rizike.

Kapitalni zahtev za devizni rizik se obračunava s obzirom da je pokazatelj deviznog rizika veći od 2%.

Strutktura obračuna kapitalnog zahteva za operativni rizik RSD 000

Linija poslovanja Indikator izloženosti Stopa

kapitalnog zahteva

Kapitalni zahtev 2012. 2013. 2014.

1. Finansiranje privrednih subjekata 7.532 6.144 5.666 18%

2.481.578

2. Trgovina i prodaja (5.389.994) 1.020.003 (1.864.071) 18%

3. Brokerski poslovi s fizičkim licima 3.655 5.032 5.722 12%

4. Bankarski poslovi s privrednim društvima 16.456.859 9.159.526 13.281.412 15%

5. Bankarski poslovi s fizičkim licima 2.870.257 6.346.415 4.910.253 12%

6. Platni promet 1.703.366 1.782.950 1.837.468 18%

7. Agencijske usluge 30.568 29.231 39.081 15%

8. Upravljanje imovinom 213.069 75.166 200.436 12%

4.1. Interna procena adekvatnosti kapitala − ICAAP

Banka je uspostavila proces interne procene adekvatnosti kapitala (u daljnjem tekstu: ICAAP) u skladu sa svojim rizičnim profilom, a koji za cilj ima jačanje odnosa između upravljanja rizicima i kapitala Banke, odnosno da obezbedi da Banka raspolaže dovoljnim nivoom kapitala da podrži sadašnje i buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je Banka izložena u svom poslovanju.

ICAAP je uključen u sistem upravljanja rizicima i integralni je deo procesa donošenja odluka u Banci, takođe redovno se preispituje i prilagođava, a posebno kada je Banka izložena novim rizicima ili značajnim promenama.

Banka je uspostavila Strategiju i Plan upravljanja kapitalom. Plan upravljanja kapitalom sadrži:

o Strateške ciljeve i periode za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

o Način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom; o Procedure planiranja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala; o Način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa internog kapitala; o Plan poslovanja u slučaju nepredviđenih događaja koji mogu uticati na iznos raspoloživog internog kapitala.

ICAAP je stabilan proces upravljanja rizicima koji adekvatno identifikuje, meri, agregira i prati rizike kroz obuhvat svih

ključnih elemenata procene kapitalnih zahteva, planiranja i upravljanja kapitalom.

ICAAP je dokumentovan proces koji se sprovodi na kontinuiranoj osnovi i u skladu je sa Stretegijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Politikama za upravljanje rizicima, kao i Strategijom i Planom upravljanja kapitalom. Osnovni uslovi koje ICAAP implementiran u Banci ispunjava su:

o Zasnovan je na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika; o Pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u

svom poslovanju; o Obezbeđuje adekvatan interni kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke; o Uključen je u sistem upravljanja Bankom i donošenja odluka u Banci; o Predmet je redovne analize, praćenja i provere.

Cilj ICAAP-a je jasno određivanje takvog nivoa kapitala koji je dovoljan za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena. Osnovni cilj procesa procene adekvatnosti internog kapitala jeste poboljšanje vezu između rizičnog profila Banke, sistema upravljanja rizicima i dostupnosti kapitala. Od Banke se očekuje implementacija primerenog procesa procene koji obuhvaća sve ključne elemente planiranja i upravljanja kapitalom, kao i obezbeđenje dovoljnog nivoa kapitala u odnosu na identifikovane rizike.

Određivanjem potencijala za pokriće rizika, Banka indirektno postavlja maksimalni nivo rizika koji je spremna da prihvati. Kroz ICAAP se osim procene internih kapitalnih zahteva procenjuje i interni kapital. Planiranje internog kapitala osigurava i održavanje takvog nivo kapitala koji može podržati rast plasmana, budućih izvora sredstava, politiku dividendi...

Banka kontinuirano procjenjuje rizični profil i redovno revidira postupak interne procene adekvatnosti kapitala istovremeno razvijajući metodologije procene ostalih vrsta rizika kako bi sveobuhvatno upravljanje rizicima na nivou Banke bilo što efikasnije.


15

Osnovna načela procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke:

o uspostavljanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke u skladu sa ciljevima upravljanja i načelima preuzimanja i upravljanja rizicima;

o identifikovanje, merenje (procena), ublažavanje i praćenje svih rizika kao osnova za procenu adekvatnosti kapitala; o postavljanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banke u skladu sa obimom, vrstom i složenošću

poslova Banke; o obezbeđenje internog kapitala u skladu sa rizičnim profilom Banke.

Faze ICAAP-a:

Utvrđivanje materijalno značajnih rizika − Na osnovu metodologije utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koji će biti uključeni u proces interne procene adekvatnosti kapitala, u skladu sa vrstom, obimom i složenošću poslovanja kojim se Banka bavi, kao i specifičnošću tržišta na kojima posluje. Pri proceni materijalnosti rizika, Banka razmatra sve rizike kojima je izložena, odnosno koje preuzima. Svi preuzeti rizici mogu se podeliti na značajne za koje je potrebno izdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kao nematerijalni ili Banka s njima upravlja kroz uspostavljeni sistem upravljanja rizicima.

Obračunavanje iznosa internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike − Banka koristi metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva, kao i interne pristupe merenju. Banka sprovodi stresno testiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital, koji uključuju faktore rizika specifične za okruženje u kome Banka posluje. Rezultati stresnog testiranja uzimaju se u obzir pri proceni i održavanju internog kapitala na određenom nivou. Za uključivanje materijalno značajnih rizika u ICAAP Banka primenjuje sledeće metodologije za:

o Kreditni rizik – standardizovani pristup uz strestno testiranje primenom ekonometrijskih modela sa vremenskim horizontom od godinu dana;

o Operativni rizik – standardizovani pristup uz primenu stresnog testiranja;

o Tržišni rizik (devizni rizik) –VaR metodologija sa primenom i stresnog testiranja;

o Kamatni rizik – metodologija na osnovu osetljivosti neto kamatnog prihoda i promene faktora;

o Rizik likidnosti –testiranje “hipotetičkog” nivoa krize likvidnosti i kalkulacija nedostajućeg iznosa sredstava;

o Rizik koncentracije – primenom sopstvenog modela zasnovanog na HHI indeksu uz primenu stres testa;

o Rezidualni rizik – stres testiranje pogoršanja efikasnosti korišćenih tehnika ublažavanja;

o Kreditno devizni rizik – stres testiranje efekata na povećanje izloženosti kreditnom riziku usled rasta deviznog kursa;

o Strateški rizik – stres testiranje negativnih ostupanja od planiranih veličina neto kamatnog prihoda;

o Materijalno neznačajni rizici su uključeni u ICAAP kroz sistem politika i procedura, sistem limita, sistem odlučivanja...

Određivanje ukupnog internog kapitala uključuje i rezultate stresnog testiranja. Takođe, za planiranje regulatornog i internog kapitala vremenski horizont je tri godine.

Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa raspoloživog internog kapitala, kao i minimalnih kapitalnih zahteva i internih kapitalnih zahteva.

5. IZLOŽENOST RIZICIMA

5.1. Kreditni rizik i rizik smanjenja vrednosti potraživanja

U analizi i proceni kreditnog rizika Banka koristi dva paralelna pristupa: interni i regulatorni.

Interni sistem rejtinga nije samo instrument za oblikovanje pojedinačnih odluka i procenjivanje nivoa rizika pojedinačnog plasmana, već predstavlja osnovu za analizu portfolia, podršku prilikom odobrenja plasmana, kao i u postupku obezvređenja plasmana i procene rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama u cilju rangiranja nivoa rizičnosti plasmana i iskazivanja realne vrednosti potraživanja. Interni sistem rejtinga podleže redovnoj reviziji i unapređenju.

U analizi kreditnog rizika, pored Internog sistema rejtinga, Banka koristi i načela propisana regulativom Narodne banke Srbije, koja zahtevaju klasifikaciju svakog plasmana na osnovu propisanih kriterijuma i obračun rezerve za procenu kreditnog rizika. Primena ovih kriterijuma omugućava Banci da pokrije neočekivane gubitke koji mogu nastati usled nemogućnosti i nesposobnosti klijenta da svoje obaveze izmiruje o roku dospeća prema ugovorom definisanim uslovima. U tom smislu Banka vrši klasifikaciju potraživanja i obračun potrebnog nivoa rezerve za procenjene gubitke, koja predstavlja određeni vid zaštite od mogućih negativnih posledica ukoliko se plasirana sredstva ne vrate o roku dospeća i u punom iznosu.

Pozitivna razlika između obračunate rezerve za procenjene gubitke (na bazi regulatornog pristupa) s jedne strane, i ispravki vrednosti i rezervisanja za potencijalne gubitke (na bazi internog pristupa) s druge strane, daje potrebnu rezervu za procenjene gubitke, koja predstavlja odbitnu stavku od kapitala.

Banka dospela nenaplaćena potraživanja definiše kao sva potraživanja koja nisu naplaćena u roku dospeća (po osnovu glavnog


16

duga, kamata i naknada, kao i intervencije po garancijama, avalima i ostalim oblicima jemstva, nedozvoljena prekoračenja na računima klijenta i ostale dospele obaveze klijenata).

Izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti predstavljaju izloženosti kod kojih se vrši procena naplativosti, odnosno kod kojih se vrši umanjenje za iznos očekivanog gubitka.

Banka ima jasno definisane kriterijume za procenjivanje i priznavanje kredita i potraživanja, kao i kriterijume za procenjivanje i priznavanje rezervisanja po osnovu potencijalnih obaveza, u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, a poštujući i zahteve Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) 39 i 37.

Obezvređenje plasmana i rezervisanja vrši se samo onda kada postoji opravdan osnov, odnosno kada postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao posledica događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja potraživanja, a koji nepovoljno utiču na urednost izmirivanja obaveza dužnika prema Banci.

Glavni elementi u proceni obezvređenja plasmana su: prekoračenje roka plaćanja glavnice ili kamate, teškoće u novčanim tokovima korisnika kredita, opadanje kreditnog rejtinga ili promene prvobitnih uslova iz ugovora i drugo.

Obezvređenje plasmana se vrši na osnovu procene očekivanih budućih novčanih tokova iz poslovanja klijenata, kao i realizacije sredstava obezbeđenja, ukoliko se proceni da će realno plasman biti namiren iz tih sredstava.

Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive

Banka vrši procenu obezvređenja potraživanja kao pojedinačnu i grupnu procenu. Svi klijenti se grupišu na osnovu interno propisane metodologije bazirane na sistemu internog rejtinga Banke.

Postupak procene obezvređenja se vrši na pojedinačnom nivou, kada postoje objektivni dokazi o postojanju obezvređenja kredita, za svaki materijalno značajan kredit, a na grupnom nivou za materijalno značajne kredite za koje ne postoji objektivan dokaz za pojedinačno obezvređenje i manje materijalno značajne kredite. Iznos obezvređenja se pojedinačno procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova, utvrđene diskontovanjem očekivanih priliva po kreditu, primenom poslednje ugovorene efektivne kamatne stope konkretnog kredita. Kod intervencija po garancijama i drugim oblicima jemstva, sadašnja vrednost se utvrđuje diskontovanjem očekivanih priliva primenom prosečne godišnje zatezne kamatne stope.

Obezvređenje na grupnoj osnovi procenjuje se za svaku grupu posebno, imajući u vidu njihove slične karakteristike u pogledu kreditnog rizika, i to u visini procenta migracija odgovarajuće grupe u grupu default-a (kašnjenje preko 90 dana).

Obezvređenje kredita koje umanjuje vrednost kredita, evidentira se na računu ispravki vrednosti u okviru bilansa stanja i priznaje se kao rashod u okviru bilansa uspeha.

Obračun rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Obračun rezervisanja Banka vrši na pojedinačnoj i grupnoj osnovi. Potencijalne obaveze kod kojih je visok stepen verovatnoće da će odliv sredstava nastati, pojedinačno se procenjuju, dok se ostale potencijalne obaveze procenjuju na grupnoj osnovi .

Procena rezervisanja na grupnoj osnovi vrši se na osnovu migracija kategorija rizičnosti uz uvažavanje svih elemenata Internog sistema rejtinga, na isti način kao u postupku u okviru bilansnih pozicija.

Rezervisanje se evidentira u okviru obaveza u bilansu stanja i priznaje se kao rashod u okviru bilansa uspeha perioda u kome je verovatnoća nastala.

Pregled izloženosti kreditnom riziku po klasama aktive RSD 000

Izloženost kreditnom riziku

31.12.2015. 31.12.2014.

Izloženost Prosečna vrednost

Izloženost Prosečna vrednost

Države i centralne banke 163.569.142 138.059.694 138.215.755 112.007.636

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

3.054.746 2.443.827 2.552.943 1.966.506

Javna administrativna tela 1.149.037 1.027.361 1.933.047 644.349

Međunarodne razvojne banke 1.035 32.866 799 57.813

Banke 17.644.861 25.409.383 31.187.283 26.459.626

Privredna društva 86.391.685 96.960.262 101.809.998 105.695.998

Fizička lica 38.294.231 37.184.889 38.524.507 35.265.676

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti

37.085.950 36.287.972 37.502.325 34.294.265

Dospela nenaplaćena potraživanja 10.834.526 15.705.982 18.407.396 16.174.018

Ostale izloženosti 41.208.945 42.650.219 44.230.023 42.171.337

Ukupno 399.234.159 395.762.455 414.364.077 374.737.223 *Napomena: bruto izloženost je umanjena za ispravke vrednosti i rezervisanje za procenjene gubitke i korigovana za faktore konverzije za vanbilansne stavke.


17

Sektorska raspodela izloženosti po klasama aktive RSD 000

Izloženost kreditnom riziku 31.12.2015. 31.12.2014.

Vrednost izloženosti Vrednost izloženosti

Države i centralne banke 168.494.413 145.845.110 Sektor finansija i osiguranja 37.219.215 43.812.507 Javni sektor 130.931.337 101.705.828 Sektor stranih lica - 72 Sektor drugih komitenata 343.861 326.704

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave lokalne 3.037.574 2.524.499 Javni sektor 2.437.246 1.949.144 Sektor stranih lica 600.328 575.355

Izloženosti prema javnim administrativnim telima − 211 Javni sektor − 211

Međunarodne razvojne banke 1.035 799 Sektor finansija i osiguranja 1.035 799

Banke 17.586.517 31.100.571 Sektor finansija i osiguranja 3.554.592 12.356.731 Sektor stranih lica 14.031.923 18.743.839 Ostalo banke 2 2

Privredna društva 76.927.662 88.694.064 Sektor finansija i osiguranja 487.199 1.661.079 Sektor javnih preduzeća 8.489.033 12.289.806 Sektor privrednih društava 63.771.869 72.970.713 Sektor preduzetnika 741.206 556.639 Javni sektor 1.045.410 280.515 Sektor stranih lica 1.404.928 143.855 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva 924.777 635.015 Sektor drugih komitenata 63.240 156.442

Fizička lica 37.298.237 37.584.076 Sektor finansija i osiguranja 12.605 24.543 Sektor javnih preduzeća 24.310 27.655 Sektor privrednih društava 5.125.744 5.852.753 Sektor preduzetnika 1.574.315 1.827.386 Javni sektor 5.093 13.520 Sektor stanovništva 26.242.131 25.610.621 Sektor stranih lica 13.944 11.054 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva 4.240.773 4.212.979 Sektor drugih komitenata 59.322 3.566

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti 36.698.364 37.047.838 Sektor privrednih društava 1.963.878 3.019.855 Sektor preduzetnika 213.125 197.761 Sektor stanovništva 34.424.347 33.715.416 Sektor stranih lica 4.803 5.101 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva 81.838 109.705 Sektor drugih komitenata 10.373 −

Dospela nenaplaćena potraživanja 886.523 1.281.437 Sektor javnih preduzeća 504.555 1.301 Sektor privrednih društava 110.111 1.033.147 Sektor preduzetnika 6.599 4.260 Sektor stanovništva 231.807 200.313 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva 28.904 29.057 Sektor drugih komitenata 4.547 13.358

Ostale izloženosti 38.888.558 42.518.528 Sektor finansija i osiguranja 2.727 29.471 Sektor javnih preduzeća − − Sektor privrednih društava 357.777 386.977 Sektor preduzetnika − 4.417 Javni sektor 16.639 7.164 Sektor stranih lica 771 123.882 Sektor drugih komitenata 54.707 21.077 Ostalo 38.455.937 41.945.540

Ukupno 379.818.882 386.597.135

*Napomena: bruto izloženost je umanjena za ispravke vrednosti, rezervisanje za procenjene gubitke i potrebnu rezervu i korigovana za faktore konverzije za vanbilansne stavke i nakon primene tehnika ublažavanja


18

Bruto izloženost kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i rezervisanje po vanbilansnim stavkama RSD 000


31.12.2015. 31.12.2014.

Bruto izloženost kod kojih je

izvršena ispravka ili rezervisanje

Ispravka vrednosti i

rezervisanje

Bruto izloženost kod kojih je

izvršena ispravka ili

rezervisanje

Ispravka vrednosti i rezervisan

je

Države i centralne banke 26 − − − Javni sektor 26 − − −

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave lokalne samouprave

1.963.983 29 1.651.718 17

Javni sektor 1.963.983 29 1.651.718 17

Banke 361.194 298.707 369.645 267.196 Sektor finansija i osiguranja 11.114 1.893 103.495 1.046 Sektor stranih lica 347.564 294.297 263.126 263.126 Sektor drugih komitenata 2.516 2.516 3.024 3.023

Privredna društva 86.070.370 5.915.485 94.303.584 2.124.029

Sektor finansija i osiguranja 66 48 3 − Sektor javnih preduzeća 8.661.411 20.277 12.969.301 133.342 Sektor privrednih društava 73.002.016 5.618.199 78.982.197 1.520.985 Sektor preduzetnika 754.345 8.121 575.796 4.531 Javni sektor 1.146.620 2.517 374.494 2.375 Sektor stranih lica 1.458.384 209.098 355.876 209.086 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna 927.738 1.302 633.443 39 Sektor drugih komitenata 119.790 55.924 412.474 253.672

Fizička lica 35.140.977 642.016 35.454.290 677.296 Sektor finansija i osiguranja 5.486 45 15.038 681 Sektor javnih preduzeća 29.756 499 29.600 1.184 Sektor privrednih društava 5.303.182 191.583 6.058.518 217.584 Sektor preduzetnika 1.630.203 56.246 1.867.174 48.420 Javni sektor 3.422 1.238 10.082 368 Sektor stanovništva 23.805.737 326.260 23.181.160 324.966 Sektor stranih lica 6.097 335 4.030 63 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva

4.284.647 53.303 4.274.767 74.638

Sektor drugih komitenata 72.447 12.507 13.921 9.392

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti 37.889.804 136.229 38.454.769 105.776 Sektor privrednih društava 2.731.479 31.855 4.023.791 66.056 Sektor preduzetnika 218.984 3.282 198.133 3.236 Sektor stanovništva 34.838.046 99.206 34.112.372 31.293 Sektor stranih lica 4.809 7 5.101 − Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva

85.927 1.880 115.373 5.191

Sektor drugih komitenata 10.559 − − −

Dospela nenaplaćena potraživanja 41.759.318 31.022.148 39.971.438 21.626.638 Sektor finansija i osiguranja 105.483 105.483 105.463 105.463 Sektor javnih preduzeća 4.062.687 2.260.463 4.187.985 2.150.011 Sektor privrednih društava 12.446.328 8.427.651 17.652.489 7.174.464 Sektor preduzetnika 304.172 243.539 287.642 232.631 Javni sektor 30.124 30.124 30.000 30.000 Sektor stanovništva 3.304.472 2.390.198 2.854.090 2.018.249 Sektor stranih lica 86.747 86.747 86.201 86.201 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva

418.148 326.643 417.024 323.303

Sektor drugih komitenata 21.001.131 17.151.274 14.350.544 9.506.314 Ostalo 27 27 − −

Ostale izloženosti 17.502.618 5.786.695 17.514.411 4.878.342 Sektor finansija i osiguranja 2.247 43 2.235 − Sektor privrednih društava 350.108 9.623 428.843 5.202 Sektor preduzetnika 26 3 4.266 96 Javni sektor 11.583 14 3.892 47 Privredna domaćinstva sa zaposlenima i poljoprivredna domaćinstva

− − 125.416 1

Sektor drugih komitenata 350.108 9.623 13.703 676 Ostalo 17.080.700 5.775.196 16.936.055 4.872.320

Ukupno 220.688.291 43.801.310 227.719.854 29.679.294 *Napomena: data je bruto izloženost stavki kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i rezervisanje za vanilansne pozicije


19

Geografska raspodela izloženosti prema materijalno značajnim oblastima po klasama aktive RSD 000



Države i centralne banke 168.494.413 145.845.110

Srbija 168.150.551 145.518.334

Ostalo 343.861 326.776

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 3.037.574 2.524.499

Srbija 3.037.574 2.524.499

Javna administrativna tela - 211

Srbija - 211

Međunarodne razvojne banke 1.035 799

Ostalo 1.035 799

Banke 17.586.517 31.100.572

Austria 1.791.468 4.617.985

Switzerland 1.685.568 4.877.960

Germany 5.533.539 5.356.636

Denmark 944.296 271.852

Great Britain 2.277.382 1.080.206

Republic of Serbia 3.554.594 12.356.733

Other 1.799.671 2.539.200

Privredna društva 76.927.662 88.694.064 Crna gora 1.404.928 143.855 Srbija 75.522.733 88.550.209

Fizička lica 37.298.237 37.584.076

Srbija 37.284.332 37.573.022

Ostalo 13.905 11.054


Srbija 36.698.364 37.045.091

Ostalo - 2.748

Dospela nenaplaćena potraživanja 886.523 1.281.437

Srbija 886.523 1.281.437


Srbija 38.887.508 42.394.313

Ostalo 1.050 124.215

Ukupno 379.818.882 386.597.135

*Napomena: bruto izloženost je umanjena za ispravke vrednosti, rezervisanje za procenjene gubitke i potrebnu rezervu i korigovana za faktore konverzije za vanbilansne stavke i nakon primene tehnika ublažavanja


20

Ročna raspodela svih izloženosti po klasama aktive RSD 000



Države i centralne banke 168.494.413 145.845.110

do tri meseca 161.219.969 53.935.563

od tri meseca do 6 meseci 8 10.491.949

od 6 meseci do 1 godine 2.727.741 18.255.929

preko 1 godine 4.546.695 63.161.670

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 3.037.574 2.524.499

do tri meseca 1.049.187 579.725

od tri meseca do 6 meseci − −

od 6 meseci do 1 godine 43.606 −

preko 1 godine 1.944.781 1.944.773

Izloženosti prema javnim administrativnim telima − 211

do tri meseca − −


od 6 meseci do 1 godine − −

preko 1 godine − 211

Međunarodne razvojne banke 1.035 799

do tri meseca 1.035 799


od 6 meseci do 1 godine − −

preko 1 godine − −

Banke 17.586.517 31.100.572

do tri meseca 13.787.756 26.566.022

od tri meseca do 6 meseci 4.442 1.955.947

od 6 meseci do 1 godine 14.445 29.633

preko 1 godine 3.779.875 2.548.970

Privredna društva 76.927.662 88.694.064

do tri meseca 3.702.010 7.816.261

od tri meseca do 6 meseci 6.628.671 7.210.894


preko 1 godine 56.125.522 59.949.971

Fizička lica 37.298.237 37.584.076

do tri meseca 5.520.568 5.420.326

od tri meseca do 6 meseci 2.189.942 1.918.658


preko 1 godine 24.889.813 24.857.511


do tri meseca 97.491 164.921

od tri meseca do 6 meseci 84.642 216.013


preko 1 godine 36.276.080 35.870.606

Dospela nenaplaćena potraživanja 886.523 1.281.437

do tri meseca 43.358 409.545



preko 1 godine 806.055 794.927


do tri meseca 38.495.602 41.968.813



preko 1 godine 207.651 215.760

Ukupno 379.818.882 386.597.135 *Napomena: bruto izloženost je umanjena za ispravke vrednosti, rezervisanje za procenjene gubitke i potrebnu rezervu i korigovana za faktore konverzije za vanbilansne stavki i nakon primene tehnika ublažavanja


21

Promene ispravke vrednosti i rezervisanja RSD 000

Plasmani bankama

Plasmani komitentima Investicione

hartije od vrednosti

Ostala aktiva Vanbilansna izloženost

Ukupno

Stanje 01.01.2015. 368.589 23.084.977 120.221 1.306.301 568.424 25.448.512

Povećanje 1 22.181.632 8.640 731.596 599.089 23.520.958

Smanjenje (1) (9.646.823) (29.698) (208.346) (627.390) (10.512.258)

Kursne razlike 31.171 126.203 6 2.745 - 160.125

Otpisi - (3.383) (1.130) (284) - (4.797)

Ostale promene - 541.401 (23.487) - 517.914

Stanje 31.12.2015. 399.760 36.284.007 98.039 1.808.525 540.123 39.130.454 *Napomena: Ispravke vrednosti osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja i zaliha nisu uključene u promene ispravke vrednosti i rezervisanja.

Banka je u 2015. godini bila predmet posebnog dijagnostičkog ispitivanja (PDI), koje je organizovano od strane Narodne banke Srbije. Kao rezultat navedenog ispitivanja, koje je sprovedeno po uporedivoj metodologiji sa metodologijom Evropske centralne banke, ali i due diligence u procesu privatizacije, izvršeno je značajno povećanje ispravki vrednosti tokom cele 2015. godine (naročito u poslednjem kvartalu 2015. godine).

Izloženost prema kategorijama rizika i vrstama klijenata na dan 31.12.2015. godine RSD 000

Klasifikacija Privredni klijenti Banke Stanovništvo Ukupno

A 60.324.912 14.599.886 70.170.102 145.094.899

B 28.051.320 2.863.510 7.495.640 38.410.470

V 11.710.154 2.646 1.197.094 12.909.894

G 2.588.851 - 971.483 3.560.334

D 43.735.503 1.905.097 5.335.967 50.976.567

Ukupno 146.410.739 19.371.139 85.170.286 250.952.164 *Napomena: Ukupna izloženost kreditnom riziku, prema kategorijama rizika i po vrstama klijenata, iskazana je u bruto iznosu pre efekata ublažavanja po osnovu iznosa obezvređenja.

Pregled rezerve za procenjene gubitke i potrebne rezerve po vrstama klijenata na dan 31.12.2015. godine RSD 000

Vrsta klijenta Rezerva za procenjene

gubitke Potrebna rezerva

Privredni klijenti 46.623.562 15.599.445

Banke 1.962.764 57.282

Stanovništvo 5.900.031 2.093.102

Ukupno 54.486.357 17.749.829

Korišćenje kreditnih rejtinga

Tokom 2015. godine Banka za klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama koristila je kreditne rejtinge agencije za eksterni kreditni rejting Moody’s.

Banka za izloženosti u vidu finansijskih instumenata iz bankarske knjige ne koristi kreditne rejtinge izdavaoca niti specifične emisije istih. Za finansijske instumente izdate od strane Republike Srbije, Banka primenjuje preferencijalni ponder rizika, odnosno 0%.

Raspoređivanje kredintih rejtinga u nivoe kreditnog rizika

Moody’s kreditni rejting Aaa – Aa3 A1-A3 Baa1 – Baa3 Ba1 – Ba3 B1 – B3 Caa1 - D

Nivo kreditnog kvaliteta 1 2 3 4 5 6

Ponder kreditnog rizika 0% 20% 50% 100% 100% 150%

Pregled klase izloženosti prema državama i centralnim bankama po nivoima kreditnog kvaliteta i pondera rizika RSD 000

Nivo kreditnog kvaliteta

Ponder kreditnog

rizika

Iznos izloženosti pre primene instrumenata kreditne zaštite

Iznos izloženosti nakon primene instrumenata kreditne zaštite

31.12.2015. 31.12.2014. 31.12.2015. 31.12.2014.

Države i centralne banke 163.569.116 138.215.755 168.494.413 145.845.110

1 0% 163.569.116 138.215.755 168.494.413 145.845.110


22

Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Vrednovanje instrumenata kreditne zažtite i upravljanje tim instrumentima

Banka je Metodologijom za vrednovanje kolaterala regulisala vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima.

Vrste obezbeđenja potraživanja i instrumenti po tom osnovu, se utvrđuju u svakom konkretnom slučaju posebnom odredbom ugovora između Banke i podnosioca zahteva, a njihovo pribavljanje po zaključenju ugovora i pre realizacije plasmana.

Banka obraća pažnju na redovnu procenu/vrednovanje kolaterala koja se obavezno vrši pre zaključenja ugovora o plasmanu i u toku važenja ugovora. Hartije od vrednosti se procenjuju na mesečnoj osnovi.

Prihvatljiv odnos iznosa plasmana i vrednosti kolaterala određuje se prema procenjenoj vrednosti kolaterala koja se koriguje primenom definisanog procenta u zavisnosti od vrste kolaterala, čime se utvrđuje likvidaciona vrednost kolaterala koju Banka može naplatiti.

Opis osnovnih vrsta instrumenata kreditne zaštite

Banka koristi sledeće instrumente kreditne zaštite:

o Materijalne kreditne zaštite;

o Nematerijalne kreditne zaštite;

Od instumenata materijalne kreditne zaštite Banka koristi finansijske instumente primenom složenog metoda u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Od finansijskih instumenata Banka, kao podobna sredstva zaštite koristi:

o Gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke, kao što su depoziti položeni kao sredstvo obezbeđenja;

o Hartije od vrednosti, što podrazumeva dužničke hartije od vrednosti izdate od strane država i centralnih banka i akcije.

Kao oblik nematerijalne kreditne zaštite Banka koristi garancije, druge oblike jemstava, kontragarancije i slično.

Osnovne vrste pružalaca kreditne zaštite

U slučaju korišćenja garancija kao sredstva kreditne zaštite, Banka koristi garancije izdate od strane:

o država,

o banaka,

o teritorijalne autonomije,

o ostalo.

Garancija kao sredstvo kreditne zaštite se uzima samo ukoliko je ponder rizičnosti garantora povoljniji od pondera rizičnosti druge ugovorne strane.

Podaci o koncentraciji tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjivih tehnika ublažavanja

Banka prati i upravlja koncentracijom kreditnog i tržišnog rizika u delu velikih izloženosti, sagledavajući i izdavaoce podobih sredstava obezbeđenja. Takođe, Banka izveštava o velikim izloženostima rukovodstvo na mesečnom nivou.

U cilju upravljanja rizikom koncentracije u okiru korišćenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika:

o Analizira se indirektna izloženost prema pružaocu kreditne zaštite, u okviru kreditnog procesa;

o Uspostavlja se sistem limita izloženosti.

Najveći deo podobnih sredstava nematerijalne kreditne zaštite čine garancije Vlade Republike Srbije.

Izloženosti obezbeđene instumentima kreditne zaštite po klasama aktive RSD 000


Iznos izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne

kreditne zaštite

Iznos izloženosti obezbeđenih instrumentima nematerijalne

kreditne zaštite

31.12.2015. 31.12.2014. 31.12.2015. 31.12.2014.

Države i centralne banke − − − −

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave − − − −

Međunarodne razvojne banke − − − −

Banke 814 − − −

Privredna društva 951.345 877.610 4.925.297 7.629.355

Fizička lica 749.656 682.992 − −

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti 43.701 23.034 − −

Dospela nenaplaćena potraživanja 2.492 1.473 − −

Ostale izloženosti 2.634 - − −

Ukupno 1.750.642 1.585.108 4.925.297 7.629.355 *Napomena: izloženost je data nakon primene faktora konverzije i faktora volatilnosti


23

5.2. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane

Banka obavlja transakcije u knjizi trgovanja i bankarskoj knjizi koji podpadaju pod rizik druge ugovorne strane, a u delu poslova sa:

o Finansijskim derivatima; o Repo i reverse repo transakcijama.

Za potrebe izračunavanja izloženosti pozicija koje podležu obračunu kapitalnih zahteva za rizik druge ugovorne strane, Banka koristi:

o metod tekuće izloženosti za finansijske derivate; o složeni metod za obračun prilagođene vrednosti transakcije i kolaterala u slučaju repo i reverse repo transakcije,

kao i za transakcije davanja i uzimanja u zajam. Karakteristično za „repo“ transakcije koje Banka obavlja sa Narodnom bankom Srbije da se kolateral ne može koristiti kao podobno sredstvo kreditne zaštite, s ozbirom da je izdavalac kolaterala isti kao i druga ugovorna strana.

Izloženost riziku druge ugovorne strane RSD 000

Vrsta rizika Vrednost izloženosti

Izloženosti riziku druge ugovorne strane 1.200.000

5.3. Rizik likvidnosti

Banka može biti izložena riziku nemogućnosti da odgovori dospelim obavezama, kao i mogućem nastanku krize likvidnosti na osnovu eksternih i internih faktora. Interni faktori odnose se na strukturu pasive Banke u smislu depozitnog potencijala i učešća odgovarajućih izvora finansiranja u pasivi Banke (rizik izvora finansiranja), dok se eksterni faktori odnose na izloženost nemogućnosti utvrživosti aktive u slučaju potrebe za izvorima sredstava.

Banka kratkoročno upravlja rizikom likvidnosti preko praćenja i kontrolisanja pozicija u svim značajnijim valutama, kako bi se na vreme sagledale potrebe za dodatnim izvorima finansiranja u slučaju dospeća odgovarajućih pozicija, odnosno dugoročno planira strukturu svojih izvora i plasmana kako bi obezbedila dovoljno stabilnih izvora i dovoljno rezervi likvidnosti.

Kratkoročno, Banka upravlja pokazateljem likvidnosti koji je limitirala na 1 na dnevnom nivou, kao i užim pokazateljem likvidnosti koji usklađuje sa regulatorno definisanim limitima. Dugoročno, Banka je definisala finansijski leveridž u visini od max 90%.

Na mesečnom nivou organi Banke prate indikatore krize likvidnosti i strukturu rezervi likvidnosti.

Banka testira Plan upravljanja likvidnošću u kriznim situacijama, kojim se identifikuje moguća kriza, testira period preživljavanja i solventnost Banke u pretpostavljenim uslovima krize, kao i sagledava dostupnost izvora za pokriće obaveza koje bi eventualno nastale, odnosno ocenjuje propratna organizaciona podrška (odnosi sa javnošću i Plan u slučaju nastanka nepredviđenih događaja).

Za potrebe utvrđivanja potrebnog kapitala za pokriće rizika likvidnosti Banka je razvila sopstveni pristup.

5.4. Upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi

Banka je izložena:

o Riziku promene cena (repricing risk), koji proizilazi iz neusklađenosti pozicija aktive i pasive prema preostalom dospeću (za pozicije sa fiksnom kamantom stopom) i ponovnog određivanja cena (za pozicije sa promenjivom kamatnom stopom);

o Riziku promene oblika krive pronosa (yield curve risk); o Baznom riziku, usled promene različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa sličnim

karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena, o Riziku opcija, kome može biti izložena zbog ugovornih odredaba u vezi s kamatno osetljivim pozicijama, kao i

ugrađenim opcijama o minimumima i maksimumima kamatnih stopa.

Banka meri izloženost kamatnom riziku pomoću GAP i racio analize, kamatnog šoka i duracije na mesečnom nivou, kao i stres testovima i simulacijama minimalno na polugodišnjem nivou.

Za potrebe izrade kamatnog GAP-a navedene pozicije razvrstavaju se na sledeći način: o pozicije sa ugovorenom fiksnom kamatnom stopom se raspoređuju prema periodu dospeća, o pozicije sa ugovorenom tržišno promenljivom kamatnom stopom se razvrstavaju prema periodu ponovnog

formiranja kamatne stope (repricing) ukoliko je taj period kraći od roka dospeća, o pozicije sa ugovorenom promenljivom (varijabilnom) kamatnom stopom u skladu sa poslovnom politikom Banke se


24

raspoređuju prema periodu dospeća, a sredstva i obaveze koje nemaju definisano dospeće ili imaju dospeća koja mogu biti različita od ugovorenih, svrstavaju se u odgovarajuće vremenske okvire na osnovu analize tih pozicija u prethodnom periodu (procene i prethodnog iskustva).

Banka redovno sprovodi stres testiranje kamatnog rizika, kojim procenjuje procene uticaja promene ključnih fakora na kamatni rizik Banke. U modeliranju scenarija, pored promena kamatnih stopa posebno se razmatra uticaj prevremenog povlačenja depozita i prevremeno vraćanje kredita, koje banka procenjuje na bazi istorijskih kretanja i ekspertske procene. Banka je izvršila procenu kretanja transakcionih depozita, depozita po viđenju i štednje stanovništva primenom relevantnih statističkih modela iz domena analize vremenskih serija.

Banka je limitirala uticaj na ekonomsku vrednost kapitala na 20% i interno razvila sopstveni model za obračun kapitalnih zahteva za kamatni rizik.

5.5. Tržišni rizici

Banka je izložena riziku promene kursa međuvalutnih parova na pozicijama bankarske i knjige trgovanja (deviznom riziku) kao i promeni cene vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti koje se vode u knjizi trgovanja (cenovnom riziku).

U strukturi valutne izloženosti dominantno mesto zauzima izloženost u valuti EUR, zatim USD kao i izloženost u valuti CHF. Interni faktori izloženosti deviznom riziku potiču iz valutne strukture plasmana i depozita: kreditni plasmani su pretežno ugovoreni u dinarima indeksiranim valutnom klauzulom (EUR i CHF), odnosno plasmani u hartije od vrednosti u valuti USD, dok su depoziti pretežno u valuti EUR. Izloženost deviznom riziku se tokom 2015. godine kretala u okviru definisanih limita, a prosečan pokazatelj deviznog rizika je iznosio oko 5,98%.

U strukturi izloženosti cenovnom riziku dominantno učešće zauzimaju obveznice kojima se trguje, dok je neznatno učešće vlasničkih instrumenata.

Banka ima neznatnu izloženost cenovnom riziku što oslikava i učešće knjige trgovanja u ukupnim poslovima Banke koje iznosi manje od 1%.

Banka je razvila prilagođeni interni pristup u cilju utvrđivanja potrebnog internog kapitala za pokriće deviznog rizika, za čiju primenu nije tražila dozvolu Narodne banke Srbije. Minimalne kapitalne zahteve za ove rizike, Banka obračunava koristeći standardizovani pristup.

5.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Vlasnička ulaganja u društva koja je Banka osnovala radi proširenja ponude finansijskih proizvoda i usluga nastala su iz ekonomskih razloga ili lokalnih propisa koji nalažu da se ponuda određenih finansijskih proizvoda i usluga mora obavljati putem društava osnovanih isključivo za tu namenu. Iz navedenih razloga, Banka je osnovala Komercijalnu banku AD Budva, Komercijalnu banku AD Banja Luka, kao i Društvo za upravljanje investicionim fondom (KomBank INVEST AD Beograd.

Osim većinskih udela u zavisnim društvima, Banka drži i manjinske vlasničke uloge u društima koja joj omogućavaju obavljanje određenih vrsta finansijskih usluga.

Vlasnički udeli inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa po tržišnoj vrednosti, ako je ista poznata. Promena tržišne vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u korist ili na teret revalorizacionih rezervi, sve do otuđenja tih finansijskih sredstava kada se revalorizacione rezerve prenose u prihode ili rashode.

U slučaju kada Vlasnički udeli zabeleže pad fer vrednosti, uz postojanje objektivnih dokaza umanjenja vrednosti sredstava (dugotrajan i kontinuiran pad vrednosti u periodu dužem od dvanaest meseci, kao i pad vrednostu iznad 30% nabavne vrednosti sredstava), akumulirani gubitak priznaje se kao rashod obezvređenja, iako priznavanje finansijskog sredstva nije prestalo (MRS 39.59, MRS 39.67 i MRS 39.68).

Kod učešća u kapitalu postoji namera držanja u neodređenom periodu. Ova učešća mogu biti prodata u zavisnosti od potreba za likvidnošću ili u slučaju promene tržišnih cena. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti.

Izloženost prema nameri ulaganja na dan 31.12.2015. godine RSD 000 Vlasnička ulaganja u

bankarskoj knjizi Knjigovodstvena

vrednost Ispravke vredosti

Fer vrednost

Realizovan dobitak/gubitak

Nerealizovan dobitak

Nerealizovan gubitak

Zavisna pravna lica u zemlji 140.000 − 140.000 − − −

Zavisne banke u inostranstvu 5.340.888 − 5.340.888 − − −

Banke i finansijske organizacije 143.467 26.683 116.784 − 6.245 −

Preduzeća i druga pravna lica 455.922 421.898 34.024 − 5.218 173

Strana lica u inostranstvu 776.212 − 776.212 − 776.211 -

Ukupno 6.856.489 448.581 6.407.908 − 787.674 173


25

Vrednost izloženosti na dan 31.12.2015. godine RSD 000 Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Učešća i ulozi u kapitalu − −

kotiraju se na berzi 924.341 846.150

ne kotiraju se na berzi 451.260 80.870

zavisna pravna lica 5.480.888 5.480.888

Ukupno 6.856.489 6.407.908

Banka u 2015. godini nije ostvarila realizovani dobitak/gubitak koji proističe iz prodaje ili zatvaranja pozicija po osnovu vlasničkih ulaganja.

Ukupan nerealizovani dobitak/gubitak po osnovu vlasnčkih ulaganja je dat u tabeli, dok je iznos nerealizovanih dobitaka koji se uključuje u obračun dopunskog kapitala umanjen za 15%. Nerealizovani gubici se ne umanjuju prilikom uključivanja u dopunski kapital.

5.7. Bankarska grupa

5.7.1. Prikaz razlika konsolidovanih izveštaja

Konsolidacija za superviziju Konsolidacija prema MSFI

Vrsta društva Naziv društva Metod konsolidacije Metod konsolidacije

Puna Metod udela Puna Metod udela

Banka Komercijalna banka AD Beograd X X

Komercijalna banka AD Budva X X

Komercijalna banka AD Banja Luka X X

Društvo za upravljanje KomBank INVEST AD Beograd X X

5.7.2. Pravne ili druge smetnje za prenos kapitala

U prethodnom periodu nije bilo pravnih niti drugih smetnji za blagovremeni prenos kapitala i izmirivanje obaveza između matične Banke i podređenih društava u okviru poslovanja bankarske Grupe.

U narednom periodu ne očekuju se poteškoće u tokovima novca između članica bankarske Grupe niti bilo koje pravne ili druge smetnje u poslovanju.

Bankarsku grupu Komercijalne banke AD Beograd čine Komercijalna banka AD Beograd, kao matična banka i tri zavisna pravna lica.

Finansijski izveštaji svih članica bankarske grupe su konsolidovani metodom pune konsolidacije u skladu sa relevantnim MRS/MSFI.

Članice bankarske grupe

o Komercijalna banka AD Budva (100% vlasništvo Banke), o Komercijalna banka AD Banja Luka (99,99% vlasništvo Banke), o Društvo za upravljanje investicionim fondom KomBank INVEST AD Beograd (100% vlasništvo Banke).

Matična banka nema povezana lica na čije finansijske izveštaje bi bio primenjen metod proporcionalne konsolidacije, metod udela, niti isključenih iz konsolidacije zbog učešća članice Grupe koje predstavlja odbitnu stavku kapitala Grupe.


26

6. PRILOZI

U skladu sa odlukom o Objavljivanju podataka i informacija banke Banka je u obavezi da podatke i informacije o kapitalu objavljuje na sledećim obrascima.

6.1. Prilog 1 - Podaci o kapitalnoj poziciji Banke (PI-KAP) Rednji br. Nаziv pozicije Iznos

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 40.078.298

1. OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 64.969.990

1.1. Nominаlnа vrednost uplаćenih аkcijа, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 17.191.466

1.2. Emisionа premijа 22.843.084

1.3. Rezerve iz dobiti 24.935.440

1.4. Nerаspoređenа dobit iz rаnijih godinа −

1.5. Dobit iz tekuće godine −

1.6. Mаnjinskа učešćа u podređenim društvimа −

1.7. Ostаle pozitivne konsolidovаne rezerve −

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 24.891.692

2.1. Gubici iz prethodnih godinа −

2.2. Gubitаk tekuće godine 6.299.631

2.3. Nemаterijаlnа ulаgаnjа 216.830

2.4. Stečene sopstvene аkcije bаnke, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

2.5. Iznos аkcijа bаnke uzetih u zаlogu, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 357.233

2.6. Regulаtornа usklаđivаnjа vrednosti: 18.017.998

2.6.1. Nereаlizovаni gubici po osnovu hаrtijа od vrednosti rаspoloživih zа prodаju 268.169

2.6.2. Ostаle neto negаtivne revаlorizаcione rezerve −

2.6.3. Dobit po osnovu obаvezа bаnke vrednovаnih premа fer vrednosti kojа je ostvаrenа zbog promene kreditnog rejtingа bаnke

−

2.6.4. Potrebnа rezervа iz dobiti zа procenjene gubitke po bilаnsnoj аktivi i vаnbilаnsnim stаvkаmа bаnke 17.749.829

2.7. Ostаle negаtivne konsolidovаne rezerve

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 3.909.144

1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 3.909.144

1.1. Nominаlnа vrednost uplаćenih preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

1.2. Emisionа premijа po osnovu preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

1.3. Deo revаlorizаcionih rezervi bаnke 2.692.883

1.4. Hibridni instrumenti −

1.5. Subordinirаne obаveze 1.216.261

1.6. Višаk izdvojenih isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu nа očekivаne gubitke −

2. ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA −

2.1. Stečene sopstvene preferencijаlne kumulаtivne аkcije −

2.2. Potrаživаnjа po osnovu bilаnsne аktive i vаnbilаnsnih stаvki obezbeđenа hibridnim instrumentom ili subordinirаnom obаvezom

−

2.3. Iznos preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа bаnke uzetih u zаlogu −

2.4. Iznos kаpitаlа kojim se prekorаčuju ogrаničenjа zа dopunski kаpitаl −

III UKUPAN KAPITAL 38.432.087

1. UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 43.987.442

2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 5.555.355

Od čegа umаnjenje osnovnog kаpitаlа 2.777.678

Od čegа umаnjenje dopunskog kаpitаlа 2.777.678

2.1. Direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru u iznosu većem od 10% kаpitаlа tih bаnаkа, odnosno drugih licа

5.555.355

2.2. Ulаgаnjа u hibridne instrumente i subordinirаne obаveze drugih bаnаkа i licа u finаnsijskom sektoru u kojimа bаnkа imа direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u iznosu većem od 10% kаpitаlа tih licа

−

2.3. Ukupаn iznos direktnih i indirektnih ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kаpitаlа, kаo i ulаgаnjа u njihove hibridne instrumente i subordinirаne obаveze, koji prelаzi 10% zbirа osnovnog i dopunskog kаpitаlа bаnke zа koju se obrаčunаvа kаpitаl

−

2.4. Iznos zа koji su prekorаčenа kvаlifikovаnа učešćа u licimа kojа nisu licа u finаnsijskom sektoru −

2.5. Mаnjаk izdvojenih isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu nа očekivаne gubitke −

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporukа kаdа drugа ugovornа strаnа nije izmirilа svoju obаvezu u roku od četiri rаdnа dаnа

−

2.7. Potrаživаnjа i potencijаlne obаveze premа licimа povezаnim s bаnkom ili premа zаposlenimа u bаnci koje je bаnkа ugovorilа pod uslovimа koji su povoljniji od uslovа ugovorenih sа drugim licimа

−

IV NAPOMENE −

Pozitivаn/negаtivаn iznos rаzlike između ukupne isprаvke vrednosti bilаnsne аktive, rezervisаnjа zа gubitke po vаnbilаnsnim stаvkаmа i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strаne i iznosа ukupnih očekivаnih gubitаkа premа IRB pristupu s druge strаne

−

Iznos isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebne rezerve iz dobiti bаnke −

Od čegа nа grupnoj osnovi −

Od čegа nа pojedinаčnoj osnovi −

Iznos očekivаnog gubitkа premа IRB pristupu −

Bruto iznos subordinirаnih obаvezа 6.081.305


27

Pored finansijskih instrumenta prikazanih u okviru obrasca PI-FIKAP (Prilog 2), u obračun kapitala se uključuju i sledeći elementi:

Rezerve iz dobiti – Ovaj element osnovnog kapitala čine sve vrste rezervi koje su formirane na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, a u skladu sa Odlukama Skupštine banke.

Nematerijalna ulaganja – Ulaganja u licence, softvere i slična prava umanjena za obračunatu amortizaciju predstavljaju odbitnu stavku od osnovnog kapitala.

Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija – Banka je primila u zalogu sopstvene obične akcije od određenog broja svojih komitenata. Poređenjem vrednosti potraživanja obezbeđenog zalogom akcija i nominalne vrednosti primljenih akcija uvećane za pripadajuću emisionu premiju, za svakog komitenta ponaosob, dolazimo do iznosa koji predstavlja odbitnu stavku od osnovnog kapitala.

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju – Navedeni gubici predstavljaju odbitnu stavku od osnovnog kapitala i posledica su negativnih fluktuacija cena odnosnih instrumenata u odnosu na njihovu inicijalnu vrednost.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansim stavkama banke – Navedena rezerva se obračunava u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i predstavlja odbitnu stavku od osnovnog kapitala.

Deo revalorizacionih rezervi banke – Povećanje vrednosti osnovnih sredstva, koje je utvrđeno procenom izvršenom od strane nezavisnog procenitelja, i pozitivni efekti promene fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju uticali su na kreiranje pozitivnih revalorizacionih rezervi. Navedene rezerve su umanjene za efekte potencijalnih poreskih obaveza i kao takve su uključene u dopunski kapital Banke.

Subordinirane obaveze – U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka je u decembru 2011. godine izvršila jačanje kapitalne baze uzimanjem subordiniranog kredita u iznosu od 50 miliona EUR-a od International Finance Corporation. Rok dospeća kredita je 6 godina i Banka saglasno Odluci o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije u dopunski kapital na kraju 2015. godine uključuje 20% primljenog subordiniranog kredita.

Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica – Banka ima učešća u kapitalu kod sledećih zavisnih pravnih lica: Kombank invest ad Beograd, Komercijalna banka ad Banja Luka i Komercijalna banka ad Budva. Ukupne investicije u zavisna društva na dan 31.12.2015. godine iznose RSD 5.481 miliona. Pored navedenih ulaganja, Banka ima i učešće u kapitalu u Euroaxis banci ad Moskva, koje prelazi 10% kapitala tog pravnog lica.

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/kpb/klasifikacija_p.pdf


28

6.2. Prilog 2 - Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala Banke (PI-FIKAP)

Redni br. Kаrаkteristike instrumentа Opis – obične akcije Opis – preferencijalne

akcije

1. Emitent Komercijalna banka AD, Beograd Komercijalna banka AD,

Beograd

2. Tretmаn u sklаdu s propisimа

2.1. Tretmаn u sklаdu sа Odlukom o аdekvаtnosti kаpitаlа Instrument osnovnog kapitala Instrument osnovnog kapitala

2.2. Individuаlni/grupni/individuаlni i grupni nivo uključivаnjа instrumentа u kаpitаl nа nivou grupe

- -

2.3. Tip instrumentа Obične akcije Nekumulativne preferencijalne

akcije

3. Iznos koji se priznаje zа potrebe izrаčunаvаnjа regulаtornog kаpitаlа (u hiljаdаmа dinаrа, sа stаnjem nа dаn poslednjeg izveštаvаnjа)

39.661.040 373.510

4. Nominаlnа vrednost instrumentа

Ukupno je izdato 16.817.956 komada običnih akcija, pri čemu nominalna vrednost pojedinačne

akcije iznosi 1.000 RSD.

Ukupno je izdato 373.510 komada nekumulativnih

preferencijalnih akcija, pri čemu nominalna vrednost pojedinačne akcije iznosi

1.000 RSD.

5. Rаčunovodstvenа klаsifikаcijа Akcijski kapital Akcijski kapital

6. Inicijаlni dаtum izdаvаnjа instrumentа 6. maj 1992. godine 6. maj 1992. godine

7. Instrument s dаtumom dospećа ili instrument bez dаtumа dospećа Bez datuma dospeća Bez datuma dospeća

7.1. Originаlni dаtum dospećа Bez datuma dospeća Bez datuma dospeća

8. Dа li postoji prаvo prevremenog otkupа (call option) nа strаni emitentа Ne Ne

8.1. Prvi dаtum аktivirаnjа prаvа prevremenog otkupа - -

8.2. Nаknаdni dаtumi аktivirаnjа prаvа prevremenog otkupа (аko je primenljivo)

- -

9. Kuponi/dividende - -

9.1. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi Promenljivi Promenljivi

9.2. Potpuno diskreciono prаvo, delimično diskreciono prаvo ili bez diskrecionog prаvа u vezi s vremenom isplаte dividendi/kuponа

Potpuno diskreciono pravo Potpuno diskreciono pravo

9.3. Potpuno diskreciono prаvo, delimično diskreciono prаvo ili bez diskrecionog prаvа u vezi sа iznosom dividendi/kuponа

Delimično diskreciono pravo Delimično diskreciono pravo

9.4. Mogućnost povećаnjа prinosа (step up) Ne Ne

9.5. Nekumulаtivne ili kumulаtivne dividende/kuponi Nekumulativni Nekumulativni

10. Konvertibilаn ili nekonvertibilаn instrument Nekonvertibilan Nekonvertibilan

10.1. Ako je konvertibilаn, uslovi pod kojimа može doći do konverzije - -

10.2. Ako je konvertibilаn, delimično ili u celosti konvertibilаn - -

10.3. Ako je konvertibilаn, stopа konverzije - -

10.4. Ako je konvertibilаn, obаveznа ili dobrovoljnа konverzijа - -

10.5. Ako je konvertibilаn, instrument u koji se konvertuje - -

10.6. Ako je konvertibilаn, emitent instrumentа u koji se konvertuje - -

11. Mogućnost otpisа Ne Ne

11.1. Ako postoji mogućnost otpisа, uslovi pod kojimа može doći do otpisа - -

11.2. Ako postoji mogućnost otpisа, delimičаn otpis ili otpis u celosti - -

11.3. Ako postoji mogućnost otpisа, privremen ili trаjаn otpis - -

11.4. Ako je otpis privremen, uslovi ponovnog priznаvаnjа - -

12. Tip instrumentа koji će se pri likvidаciji nаplаtiti neposredno pre nаvedenog instrumentа

Nekumulativne preferencijalne akcije

Subordinirani dug


29

6.3. Prilog 3 - Podаci o povezivаnju pozicijа kаpitаlа iz bilаnsа stаnjа s pozicijаmа iz obrаscа (PI-UPK)

6.3.1. Rаščlаnjаvаnje elemenаtа u bilаnsu stаnjа – 31.12.2015. godina Oznаkа pozicije

Nаziv pozicije Bilаns stаnjа Reference

А AKTIVA

A.I Gotovinа i sredstvа kod centrаlne bаnke 63.523.715 A.II Zаloženа finаnsijskа sredstvа - A.III Finаnsijskа sredstvа po fer vrednosti kroz bilаns uspehа nаmenjenа trgovаnju 851.056 A.IV Finаnsijskа sredstvа kojа se inicijаlno priznаju po fer vrednosti kroz bilаns uspehа - A.V Finаnsijskа sredstvа rаspoloživа zа prodаju 127.173.383 A.VI Finаnsijskа sredstvа kojа se drže do dospećа - A.VII Krediti i potrаživаnjа od bаnаkа i drugih finаnsijskih orgаnizаcijа 16.844.000 A.VIII Krediti i potrаživаnjа od komitenаtа 162.742.565 A.IX Promene fer vrednosti stаvki koje su predmet zаštite od rizikа - A.X Potrаživаnjа po osnovu finаnsijskih derivаtа nаmenjenih zаštiti od rizikа - A.XI Investicije u pridruženа društvа i zаjedničke poduhvаte - A.XII Investicije u zаvisnа društvа 5.480.888

Od čegа direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru 5.480.888 i

A.XIII Nemаterijаlnа ulаgаnjа 216.830 d

A.XIV Nekretnine, postrojenjа i opremа 6.139.572 A.XV Investicione nekretnine 2.744.026 A.XVI Tekućа poreskа sredstvа 37.017 A.XVII Odloženа poreskа sredstvа - A.XVIII Stаlnа sredstvа nаmenjenа prodаji i sredstvа poslovаnjа koje se obustаvljа 63.314 A.XIX Ostаlа sredstvа 6.040.483

Od čegа direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru u iznosu većem od 10% kаpitаlа tih bаnаkа, odnosno drugih licа

74.467 j

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznаkаmа od 0001 do 0019 u bilаnsu stаnjа) 391.856.849 R PASIVA −

RO OBAVEZE − RO.I Finаnsijske obаveze po fer vrednosti kroz bilаns uspehа nаmenjene trgovаnju − RO.II Finаnsijske obаveze koje se inicijаlno priznаju po fer vrednosti kroz bilаns uspehа − RO.III Obаveze po osnovu finаnsijskih derivаtа nаmenjenih zаštiti od rizikа − RO.IV Depoziti i ostаle obаveze premа bаnkаmа, drugim finаnsijskim orgаnizаcijаmа i centrаlnoj bаnci 17.159.317 RO.V Depoziti i ostаle obаveze premа drugim komitentimа 300.005.903 RO.VI Promene fer vrednosti stаvki koje su predmet zаštite od rizikа − RO.VII Izdаte sopstvene hаrtije od vrednosti i drugа pozаjmljenа sredstvа − RO.VIII Subordinirаne obаveze 6.077.962

Od čegа subordinirаne obаveze koje se uključuju u dopunski kаpitаl bаnke 1.216.261 z

RO.IX Rezervisаnjа 2.109.020 RO.X Obаveze po osnovu sredstаvа nаmenjenih prodаji i sredstvа poslovаnjа koje se obustаvljа − RO.XI Tekuće poreske obаveze − RO.XII Odložene poreske obаveze 127.545 RO.XIII Ostаle obаveze 4.920.368 RO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznаkаmа od 0401 do 0413 u bilаnsu stаnjа) 330.400.115

KAPITAL

RO.XV Akcijski kаpitаl 40.034.550

Od čegа nominаlnа vrednost uplаćenih аkcijа, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 17.191.466 a

Od čegа emisionа premijа po osnovu аkcijskog kаpitаlа, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 22.843.084 b

RO.XVI Sopstvene аkcije − RO.XVII Dobitаk 179.550 RO.XVIII Gubitаk 6.299.631 г RO.XIX Rezerve 27.542.265

Od čegа rezerve iz dobiti koje predstаvljаju element osnovnog kаpitаlа 24.935.440 v

Od čegа nereаlizovаni gubici po osnovu hаrtijа od vrednosti rаspoloživih zа prodаju 268.169 e

Od čegа ostаle neto negаtivne revаlorizаcione rezerve −

Od čegа pozitivne revаlorizаcione rezerve nаstаle po osnovu efekаtа promene fer vrednosti osnovnih sredstаvа, hаrtijа od vrednosti i ostаlih sredstаvа kojа se, u sklаdu s MSFI/MRS, iskаzuju u korist ovih rezervi

2.692.883 ž

RO.XX Nerealizovani gubici −

RO.XXI Učešćа bez prаvа kontrole −

RO.XXII UKUPNO KAPITAL (rezultаt sаbirаnjа, odnosno oduzimаnjа sledećih pozicijа iz bilаnsа stаnjа: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 + 0420) ≥ 0

61.456.734

RO.XXIII UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultаt sаbirаnjа, odnosno oduzimаnjа sledećih pozicijа iz bilаnsа stаnjа: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 + 0420) < 0

−

RO.XXIV UKUPNO PASIVA (rezultаt sаbirаnjа, odnosno oduzimаnjа sledećih pozicijа iz bilаnsа stаnjа: 0414 + 0421 - 0422)

-

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.А. Vаnbilаnsnа аktivа 580.407.210

Od čegа iznos аkcijа bаnke uzetih u zаlogu, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 357.233 d

V.P.P. Vаnbilаnsnа pаsivа 580.407.210


30

6.3.2. Povezivаnje pozicijа u rаščlаnjenom bilаnsu stаnjа i pozicijа u obrаscu – 31.12.2015. godina

Redni br. Nаziv pozicije Iznos

Izvor podаtаkа u sklаdu sa

referencаmа iz 2. korаkа

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 40.078.298

1. OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 64.969.990

1.1. Nominаlnа vrednost uplаćenih аkcijа, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 17.191.466 a

1.2. Emisionа premijа 22.843.084 b

1.3. Rezerve iz dobiti 24.935.440 v

1.4. Nerаspoređenа dobit iz rаnijih godinа −

1.5. Dobit iz tekuće godine −

1.6. Mаnjinskа učešćа u podređenim društvimа −

1.7. Ostаle pozitivne konsolidovаne rezerve −

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 24.891.692

2.1. Gubici iz prethodnih godinа −

2.2. Gubitаk tekuće godine 6.299.631 g

2.3. Nemаterijаlnа ulаgаnjа 216.830 d

2.4. Stečene sopstvene аkcije bаnke, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

2.5. Iznos аkcijа bаnke uzetih u zаlogu, osim preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа 357.233 đ

2.6. Regulаtornа usklаđivаnjа vrednosti: 18.017.998

2.6.1. Nereаlizovаni gubici po osnovu hаrtijа od vrednosti rаspoloživih zа prodаju 268.169 e

2.6.2. Ostаle neto negаtivne revаlorizаcione rezerve −

2.6.3. Dobit po osnovu obаvezа bаnke vrednovаnih premа fer vrednosti kojа je ostvаrenа zbog promene kreditnog rejtingа bаnke

−

2.6.4. Potrebnа rezervа iz dobiti zа procenjene gubitke po bilаnsnoj аktivi i vаnbilаnsnim stаvkаmа bаnke

17.749.829

2.7. Ostаle negаtivne konsolidovаne rezerve −

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 3.909.144

1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 3.909.144

1.1. Nominаlnа vrednost uplаćenih preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

1.2. Emisionа premijа po osnovu preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа −

1.3. Deo revаlorizаcionih rezervi bаnke 2.692.883 ž

1.4. Hibridni instrumenti −

1.5. Subordinirаne obаveze 1.216.261 z

1.6. Višаk izdvojenih isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu nа očekivаne gubitke

−

2. ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA −

2.1. Stečene sopstvene preferencijаlne kumulаtivne аkcije −

2.2. Potrаživаnjа po osnovu bilаnsne аktive i vаnbilаnsnih stаvki obezbeđenа hibridnim instrumentom ili subordinirаnom obаvezom

−

2.3. Iznos preferencijаlnih kumulаtivnih аkcijа bаnke uzetih u zаlogu −

2.4. Iznos kаpitаlа kojim se prekorаčuju ogrаničenjа zа dopunski kаpitаl −

III UKUPAN KAPITAL 38.432.087

1. UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 43.987.442

2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 5.555.355

Od čegа umаnjenje osnovnog kаpitаlа 2.777.678

Od čegа umаnjenje dopunskog kаpitаlа 2.777.678

2.1. Direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru u iznosu većem od 10% kаpitаlа tih bаnаkа, odnosno drugih licа

5.555.355 (i+j)

2.2. Ulаgаnjа u hibridne instrumente i subordinirаne obаveze drugih bаnаkа i licа u finаnsijskom sektoru u kojimа bаnkа imа direktnа ili indirektnа ulаgаnjа u iznosu većem od 10% kаpitаlа tih licа

−

2.3. Ukupаn iznos direktnih i indirektnih ulаgаnjа u bаnke i drugа licа u finаnsijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kаpitаlа, kаo i ulаgаnjа u njihove hibridne instrumente i subordinirаne obаveze, koji prelаzi 10% zbirа osnovnog i dopunskog kаpitаlа bаnke zа koju se obrаčunаvа kаpitаl

−

2.4. Iznos zа koji su prekorаčenа kvаlifikovаnа učešćа u licimа kojа nisu licа u finаnsijskom sektoru −

2.5. Mаnjаk izdvojenih isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu nа očekivаne gubitke

−

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporukа kаdа drugа ugovornа strаnа nije izmirilа svoju obаvezu u roku od četiri rаdnа dаnа

−

2.7. Potrаživаnjа i potencijаlne obаveze premа licimа povezаnim s bаnkom ili premа zаposlenimа u bаnci koje je bаnkа ugovorilа pod uslovimа koji su povoljniji od uslovа ugovorenih s drugim licimа

−

IV NAPOMENE −

Pozitivаn/negаtivаn iznos rаzlike između ukupne isprаvke vrednosti bilаnsne аktive, rezervisаnjа zа gubitke po vаnbilаnsnim stаvkаmа i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strаne i iznosа ukupnih očekivаnih gubitаkа premа IRB pristupu s druge strаne

−

Iznos isprаvki vrednosti, rezervisаnjа i potrebne rezerve iz dobiti bаnke −

Od čegа nа grupnoj osnovi −

Od čegа nа pojedinаčnoj osnovi −

Iznos očekivаnog gubitkа premа IRB pristupu −

Bruto iznos subordinirаnih obаvezа 6.081.305


31

6.4. Prilog 4 - Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazetelju adekvatnosti kapitala (PI-AKB)

Redni br.

Nаziv Iznos

Pokrivenost osnovnim kаpitаlom

Pokrivenost dopunskim kаpitаlom

1 2 3

I KAPITAL 38.432.087

1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 37.300.621

2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 1.131.467

II KAPITALNI ZAHTEVI 20.314.125

1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

17.343.799 17.343.799 −

1.1. Stаndаrdizovаni pristup (SP) 144.531.657

1.1.1. Izloženosti premа držаvаmа i centrаlnim bаnkаmа −

1.1.2. Izloženosti premа teritorijаlnim аutonomijаmа i jedinicаmа lokаlne sаmouprаve

1.218.623

1.1.3. Izloženosti premа jаvnim аdministrаtivnim telimа −

1.1.4. Izloženosti premа međunаrodnim rаzvojnim bаnkаmа 280

1.1.5. Izloženosti premа međunаrodnim orgаnizаcijаmа −

1.1.6. Izloženosti premа bаnkаmа 5.271.883

1.1.7. Izloženosti premа privrednim društvimа 76.927.662

1.1.8. Izloženosti premа fizičkim licimа 27.973.678

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekаmа nа nepokretnostimа 21.087.281

1.1.10. Dospelа nenаplаćenа potrаživаnjа 940.525

1.1.11. Visokorizične izloženosti −

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznicа −

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulаgаnjа u otvorene investicione fondove −

1.1.14. Ostаle izloženosti 11.111.726

1.2. Pristup zаsnovаn nа internom rejtingu (IRB) −

1.2.1. Izloženosti premа držаvаmа i centrаlnim bаnkаmа −

1.2.2. Izloženosti premа bаnkаmа −

1.2.3. Izloženosti premа privrednim društvimа −

1.2.4. Izloženosti premа fizičkim licimа −

1.2.4.1. Izloženosti premа fizičkim licimа koje su obezbeđene hipotekаmа nа nepokretnostimа

−

1.2.4.2. Kvаlifikovаne revolving izloženosti premа fizičkim licimа −

1.2.4.3. Ostаle izloženosti premа fizičkim licimа −

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlаsničkih ulаgаnjа −

1.2.5.1. Primenjeni pristup: −

1.2.5.1.1.

Pristup jednostаvnih ponderа rizikа −

1.2.5.1.2.

PD/LGD pristupа −

1.2.5.1.3.

Pristup internih modelа −

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlаsničkih ulаgаnjа −

1.2.5.2.1.

Vlаsničkа ulаgаnjа kojimа se trguje nа berzi −

1.2.5.2.2.

Vlаsničkа ulаgаnjа kojimа se ne trguje nа berzi аli su u dovoljno diversifikovаnim portfolijimа

−

1.2.5.2.3.

Ostаlа vlаsničkа ulаgаnjа −

1.2.5.2.4 Vlаsničkа ulаgаnjа nа koje bаnkа primenjuje stаndаrdizovаni

pristup kreditnom riziku −

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostаle imovine −

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

− − −

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 488.748 488.748 −

3.1. Kаpitаlni zаhtevi zа cenovni, devizni i robni rizik izrаčunаt primenom stаndаrdizovаnih pristupа

488.748 488.748 −

3.1.1. Kаpitаlni zаhtev zа cenovni rizik po osnovu dužničkih hаrtijа od vrednosti

− − −

3.1.2. Kаpitаlni zаhtev zа cenovni rizik po osnovu vlаsničkih hаrtijа od vrednosti

− − −

3.1.3. Kаpitаlni zаhtev zа devizni rizik 488.748 488.748 −

3.1.4. Kаpitаlni zаhtev zа robni rizik − − −

3.2. Kаpitаlni zаhtevi zа cenovni, devizni i robni rizik izrаčunаti primenom pristupа internih modelа

− − −

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 2.481.578 2.481.578 −

4.1. Kаpitаlni zаhtev zа operаtivni rizik izrаčunаt primenom pristupа osnovnog indikаtorа

− − −

4.2. Kаpitаlni zаhtev zа operаtivni rizik izrаčunаt primenom stаndаrdizovаnog pristupа

2.481.578 2.481.578 −

4.3. Kаpitаlni zаhtev zа operаtivni rizik izrаčunаt primenom nаprednog pristupа

− − −

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 20.314.125 20.314.125 −

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 22,70%

Documents

IIZZVVEEŠŠTTAAJJ - Komercijalna bankanewdev.kombank.com/pdf/izvestaj_opi_banke_31_12_2015.pdf · Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) nadležan je za: o pra ćenje izloženosti