Ilija Petrovi} SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 1912-1918 · govini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876 - -1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata

Ilija Petrovi}SA SVIH STRANA

SRPSKI DOBROVOQCI1912-1918

Ilija Petrovi}Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918

Autorsko izdaweIlija Petrovi}

UrednikMilorad Predojevi}

RecenzentPavle Stanojevi}

LektorDragoqub Petrovi}

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

KorekturaJelena Petrovi}

[tampaFOTO COLOR 36

Novi Sad, Bulevar Jovana Du~i}a 7

Korice[tamparija “Piperi”

Novi Sad, Arse Teodorovi}a 11

Tira`120 primeraka

ISBN 86-906883-2-3

Novi Sad, 2005

Gde je {to

Na oltaru Otaxbine, Pavle Stanojevi}.............................7-12

Srpski dobrovoqci u balkanskim ratovima 1912-1913.....13-20Podaci u “zvani~nom” opticaju. Koliko je dobrovoqaca bilo.

Literatura.

Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila ~kim ra -to vi ma 1912-1918..............................................................................21-32

Srpsko iseqeni{tvo. Koliko je dobrovoqaca bilo. Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Neposredne posledice postsolun-ske ofanzive. Literatura.

Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~ kim rato -vima 1912-1918..................................................................................33-62

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Strane medicin-ske mi si je u Velikom ratu. Literatura.

Pomenik medovskih stradalnika.........................................63-98Neka imena ~itati druk~ijeObjavqeni spiskovi jedini izvor. Kako je Pomenik pripreman. Ime-

na. Pre zimena. Ponovo ure|en Pomenik. Potopqeni (395). Spaseni (130). Zadr ̀ a ni na le ~ewu (9). S nepoznatom sudbinom. Odustali na putu ili nestali (37). Karika koja nedostaje. Literatura.

Srpski dobrovoqci iz ruskog zarobqeni{tva...............99-110Dobrovoqci u Velikom ratu. Ratovawe u Dobruxi. Korpus se po-

puwava i daqe. Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. “Potreba u qudstvu ogromna je”. Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Broj dobro voqaca iz ruskog zarob qeni{tva. Literatura.

Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorij skiokvir..............................................................................................111-133

Prvi svetski ratNaj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. Dobrovoqci iz Srbije. Dobro-

voqci u crnogorskoj vojsci. Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Srbija se od-ri~e dobrovo qa ca. Solunski front u ranoj fazi. [ta sa dobrovoqcima. Ipak su Srbiji potreb ni dobrovoqci. Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobro vo qaca. “Upotreba” do brovoqaca na Solunskom frontu. Stavovi prema dobrovoqcima iz Crne Gore.

Vreme Prvog svetskog miraNeposredno posle dobijenog rataDrugi svetski rat i posleNaknadni slom srpskih dobrovoqaca. Istori~ari o dobrovoqci-

ma. Do na {ih dana. Najnovije iskustvo, delom i li~no. Ima u svemu i ne~eg ute{nog. Mada sve moè ostati po starom. Literatura.

Sremski dobrovoqci 1914-1918.......................................134-225Razbu|ena nadaSrpska o~ekivawa i austrougarska odmazda. Maxarski zlo~ini u

Sremu. Da li je Srpska crkva mogla pomo}i.Sremci u srpskoj vojsciSrpski dobrovoqci. Dobrovoqci s po~etka rata. Sremski dobro-

voqa~ki od red. Napred u slavu. Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Dobro voqci sa ruskog rati{ta. Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Do-brovoq ci iz prekomor skih zemaqa. Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Bogo-rodi~ine suze. “Zvani~ni” dob ro voqci. Preuzeto iz raznih izvora. Dru-gi tra govi. Jedan posleratni spisak. Te {ko sti}i do prava na zemqu. Do-brovoq ci muku mu~e s administracijom. Pro stor za daqa istraìvawa. Napome ne, literatura i izvori. Saètak.

Srpski dobrovoqci iz novosadske op{tine................226-259

Srpski dobrovoqci u Velikom ratu...............................260-266Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Dobrovoqci i pro-

boj Solun skog fronta. Literatura.

Solunski front, srpski dobrovoqci, politi~ke posledice......................................................................................267-281

Solunski front. Proboj. Simbolika. Napredovawe. Zavr{ne operacije. Srp ska vojska prelazi Dunav i Savu. Prihvataju se pobed-ni~ki uslo vi. Dobro voq ci u proboju Solunskog fronta. Politi~keposledice solunske ofanzive. Prikqu~ewe Srema Srbiji. Banat, Ba~-ka i Bara wa ponovo u Srbiji. Dve odluke is tog zna~ewa.

Udruèwu ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca, Beograd, Savska 9, kao da nije stalo do istine o srpskim dobrovoqcima.............................................282-295

Povod. Na stranama 128, 131-132, 165, 174-175, 217, 257-258, 259,278-279, 19, 111-112. [ta kaù oni. Odakle po~eti. Pa`qivo ~itati.

Bele{ka o sastavqa~u, Milorad Predojevi}..............296-298

6 Ilija Petrovi}

Na oltaru OtaxbinePovesnica srpskog naroda, veoma burna, obiluje ~e s tim bor -

ba ma protiv ra zli~itih zavojeva~a. Brojne neprijateq ske voj skepoku{avale su da po kore Srbe, taj najja~i i najvital ni ji na rod naBalanskom po luos trvu, i da ovladaju centralnim Bal kanom. Ma -da je to neki ma od wih uspevalo na duè ili kra}e vre me, Srbise ni kad nisu mi rili s tu|om okupacijom i uvek su na la zili sna -ge da neprija te qa proteraju i oslobode svoju zemqu.

To {to je nemawi}ka Srbija pala pod Turke i izgubila svojudr ̀ avnost nije zna~ilo da se srpski narod pomirio s novona sta -lim prilikama. Wegovi za{titnici tokom narednih vekova, za -to ~ ni ci mrijet naviknuti, ni na trenutak ne mire}i se s oku pa -ci jom, vazda su bili pripravni na otpor i borbu za slobodu. Ne kad se wihov otpor izraàvao kroz organizovane ustanke na {i rimsrpskim etni~kim prostorima, a nekada kroz gerilsko rato vaweve}ih ili mawih grupa boraca. Bilo kako bilo, borbe za os lo bo -|ewe Otaxbine i nepristajawe na pokornost ~ak i najja~im si la -ma i carstvima kroz istoriju, bili su konstanta srpskog na ~i nara z mi{qawa i ̀ ivqewa, a srpski borci za krst ~asni i slo bo du zlatnu, dobrovoqno su odabirali te{ki, ali slavni put na kome su vrlo ~esto ostavqali i svoj ìvot.

Dobrovoqa~ki pokret u srpskom narodu ima svoju dugu isto -ri ju i slavnu tradiciju. Jo{ od sredweg veka, preko brojnih usta -naka protiv Turaka, masovnog u~e{}a dobrovoqaca iz Kneèvi -ne Srbije u Buni (1848/49) u Vojvodini Srpskoj, ustanaka u Herce -go vini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876 --1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata (1912 -1918),pa sve do najnovijih ratova za spas sve Srpske Zemqe, rat ni dobro -voqci uvek su bili u prvim borbenim redovima za odbr a nu Otax- bine. Do uvo|ewa regularne voj ske, svi srpski rat ni ci od la zilisu na bojno poqe dobrovoqno, odazivaju}i se po zivu vojnog ko man -danta ili vladara. U tradiciji srpskog naroda naj ve}a je sra -mo ta bilo izbegavawe vojne obaveze. Smrt za odbranu Otaxbi nepri hvatana je kao Boìja milost; ona je za ratnika bila vite { kiizazov, a ponos za wegovu porodicu i rodbinu.

U mnogovekovnoj borbi za nacionalni i biolo{ki opstanaksrpskog naroda, ti hrabri bra niteqi O taxbine razli~ito su na -zi vani. Hajduci i uskoci u sredwem veku, ti borci protiv turski hzuluma, {ta su drugo nego dobrovoqci; oni su uvek bili najsjaj ni -ji uzor svim ka s nijim pokolewima; u doba najve}e turske sile i do -minacije nad dobrim delom Srpske Zemqe, oni su bili lu~a i na -da da }e Srbi ipak do~ekati obnovu sopstvene dràve. Preko gu -

sala i pre div ne epske desetera~ke poezije (~iji se jedan odbqe -sak sre}e i u na slovu ove kwige!), wihovi podvizi i hrabrost ̀ i -veli su u naro du, preno{eni su s kraja na kraj Srpske Zemqe, izjednog vremena u drugo, “s kolena na koleno”, vaspitavane su nawima nove i nove generacije, ~uvaju}i borbenu tradiciju, naci -o nalni ponos i duh ot pora svakom zavojeva~u.

U srpskim ustancima s po~etka 19. veka dobrovoqci su nazi -vani i gola}i, be}ari, svojevoqci, dragovoqci (ovu re~ koristii Milan \. Mili}evi} kad pi{e o Kara|or|u), frajkori (nem.Freikorps, dobrovoqa~ki odred); u hercegova~kim ustancima zva -li su se ustanici ili usta{i, a kasnije, sve do oslobodila~kihra tova na po~etku 20. veka, ~etnici ili komite; u Velikom ratu bili su to dobrovoqci, u Drugom svetskom ratu partizani, a ura tovima iz kojih su po~etkom devedesetih godina 20. veka nasta -le Republika Srpska Krajina i Republika Srpska ponovo dobro -voqci. Zajedni~ko svima wima bila je odanost i qubav prema slo -bodi, veri i Otaxbini. Oni su u narod unosili duh otpora premaneprijatequ i nepravdama koje su dolazile od wega, a hrabro{}u, spremno{}u na `rtvu i vite{tvom dizali su moral svojim su na -ro dnicima i davali im sna gu da izdrè u neravnopravnoj borbi.

Po broju dobrovoqaca, qubavi prema Otaxbini i spremno -sti na `rtvovawe, srpski dobrovoqa~ki pokret jedinstven je usvetu. Nijedna zemqa u istoriji svetske civilizacije nije imalatoliko brojne dobrovoqa~ke jedinice kao {to ih je imala Srbi -ja. Kad god je Srpstvo bilo u opasnosti, stizali su dobrovoqci iz svih zemaqa, sa svih strana, da brane “milu majku Srbiju”. U sva -koj borbi bili su u prvim redovima; ne {tede}i svoje ̀ ivote onisu zna~ajno doprineli ostvarewu vekovnih srpskih ideala o oslo -bo|ewu Srbije i sve Srpske Zemqe, najpre od Turaka, a potom odAustrougarske monarhije. Dobrovoqa~ki pokret u Srba iznikao je iz bi}a i prirode srpskog naroda, wegove sna`no iskazane po -trebe za slobodom, samostalno{}u, sopstvenim izborom na to ka -ko }e ̀ iveti i na koji }e na~in odlu~ivati o svojoju sudbini. Rat -no dobrovoqa{tvo najve}i je domet oslobodila~ko-odbram be nih stremqewa srpskog naroda, ono je posledica ve~ite te`we za ̀ i v -qewem u slobodi i pravdi i zato su srpski dobrovoqci s pravomnazivani svetim srpskim ratnicima.

Kada je trebalo ginuti i krvqu se izboriti za oslobo|ewesvih krajeva u kojima su ìveli Srbi i drugi Ju`ni Sloveni,dobrovoqci su uvek bili prvi u stroju. Iako su nevi|enim juna{- tvom uspeli da zadobiju po{tovawe i divqewe, kako kod vojnikasavezni~kih zemaqa, tako i kod neprijateqa, wihove `rtve i za -sluge brzo su zaboravqene, najpre u sopstvenom narodu. Kako to

8 Ilija Petrovi}

~e sto bi va, oni kojih nigde nije bilo kad se oru`jem trebalo bo -ri ti protiv srpskih neprijateqa, po okon~awu ratnih operacija svesrdno su se trudili da dobrovoqcima oteàju, ili onemogu}e,put do onih prava koja im je srpska Vlada obe}ala sredinom no ve m -bra 1916. godine. Kao da su svi reìmi zazirali od dobrovoqaca;i onaj u Kraqevini Jugoslaviji, koju su oni stvarali sopstvenom`rtvom, i, naro~ito, u Drugoj Jugoslaviji, u vremenu brozovskog“bratstva i jedinstva”, kada je dobrovoqa~ka organizacija pro -gla{ena “profa{isti~kom” i kada smo ih se stideli i prezrivonazivali “soluna{ima”. Koliko se malo prostora i vremena po -sve}ivalo dobrovoqcima pokazuje i ~iwenica da se istori~arijo{ uvek spore ~ak i oko broja dobrovoqaca u srpskoj vojsci to komPrvog svetskog rata. Neki vele da ih je bilo 100.000, drugi pri -hvataju cifru od 60.000, tre}i je smawuju na 50.000, a Udruè we rat -nih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{tovalaca u Be ogradu “skromno priznaje” da ih je bilo tek koju stotinu preko 42.000; isve to dok vrlo uverqiva istraìvawa Ilije Petrovi}a pomiwu cifru od najmawe 207.000 dobrovoqaca sa svih strana.

Po svojoj izri~itoj èqi, dobrovoqci su uvek bili u prvimborbenim redovima i tamo gde je bilo najteè. Kada su drugi za -stajali, ili je neprijateq bio brojniji i nadmo}niji, javqali suse dobrovoqci. Ne {tede}i svoje ìvote, sa velikim odu{ev qe -wem ulazili su u svaku bitku, jer su znali da }e porazom Tur ske (u Balkanskom ratu) i Austrougarske (u Velikom ratu) vekov ni sanSrba i ve}ine Ju`nih Slovena o ujediwewu postati stvar nost. Nasamrtnom ~asu mnogima od wih posledwe re~i bile su po sve}eneOtaxbini i Majci Srbiji, jednako kao i u trenucima dok su se izne kog od zarobqeni~kih logora u Rusiji obra}ali Miloj MajciSr bi ji s molbom da ih primi u podanstvo i u srpsku vojsku.

Krajem XIX veka Nema~ka stvara dràvni program ~iji jeosnovni ciq bio da se preko Austrougarske i Balkana krene uekonomski i politi~ki prodor prema Bliskom i Sredwem isto -ku, novim sferama uticaja i mogu}im kolonijama. Tada dolazi dostvarawa Trojnog saveza (vojnog sporazuma Centralnih sila) na~elu sa Nema~kom, ~ime je po~ela da se uobli~ava podela sveta na vojnopoliti~ke blokove. Velike sile se ubrzano naoruàvaju, ane ma~ki vojni stratezi pripremaju planove za vojne operacije pro -tiv Rusije i Srbije. Srbiju je trebalo pokoriti i silom oru` ja re -{iti “isto~no pitawe”, ~ime bi se ugu{io buntovni duh Sr ba uAustrougarskoj i onemogu}ilo toliko èqeno ujediwewe sa Sr -bi jom. Kao neposredan povod za objavu rata Srbiji Austro u gar -ska je iskoristila atentat Gavrila Principa na nadvojvodu Fer -di nanda u Sarajevu. Srbija, iscrpqena u dva prethodna bal kan ska

SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 9

rata, imala je 4,5 miliona stanovnika, a Austrougarska vi{e od54 miliona(!), jaku vojnu industriju i mo}nu Nema~ku iza sebe.Ipak, Srbija je smogla snage da 1914. godine u bitkama na Ce ru,Drini i Kolubari izvojuje tri veli~anstvene pobede i dva pu taiz zemqe protera sve neprijateqske vojnike. Tek kad su Austro u -garskoj pritekli u pomo} Nemci i Bugari, srpska voj ska i narodbili su primorani da se u zimskim uslovima, pred petostruko broj -nijim snagama, za pu te u bezizgledno po vla~ewe preko Crne Gorei Alba nije. Od 707.000 mobilisanih vojnika (od po~etka rata dosredine oktobra 1915), posle brojnih bitaka, epidemije ti fu sa,gla di i hladno}e koje su ih pratile pri povla~ewu kroz ne prija -te q ske albanske vrleti, na Krf je stiglo jedva 130.000 vojnika.

Srbija je bila pokorena, a svetska {tampa je tih dana pisalao propasti Srbije i nestanku wene vojske. Veliki gubici u qud -stvu primorali su srpsku Vladu da otpo~ne rad na prikupqawudo brovoqaca me|u na{im iseqenicima u Americi, Kanadi, Aus -t ra liji, a naro~ito me|u zarobqenim austrougarskim vojnicimau Rusiji, pre svega Srbima. U na{im arhivama sa~uvano je vi{ede setina hiqada pojedina~nih i grupnih molbi Srba, koji su seli stom predavali Rusima kako bi bili primqeni u dobrovo qa ~- ke jedinice i za srpske podanike. Iz brojnih zarobqeni~kih lo -go ra {irom Rusije masovno se javqaju u dobrovoqce, uprkos aust -ro ugarskim pretwama da }e im imawa biti oduzeta, porodice ka ̀ - wene, ostavqene bez hrane i sredstava za ̀ ivot, a oni, dobrovoq -ci, streqani.

Kad je Rusija kona~no dozvolila osnivawe dobrovoqa~kih je -dinica, u Odesi je obrazovan centar za prikupqawe dobrovo qa -ca. Istovremeno, ruska vlada preuzela je i brigu o naoruàvawu,opremawu i snabdevawu budu}ih srpskih dobrovoqaca. Sredi nomjeseni 1915. formiran je Srpski dobrovoqa~ki odred, a 16/29.aprila 1916. godine i Prva srpska dobrovoqa~ka divizija sa bli -zu 10.000 vojnika. Wihov broj svakodnevno je rastao, tako da je pred polazak na front u Dobruxi divizija imala blizu 20.000 bo ra ca.Najvi{e ih je bilo iz Vojvodine Srpske - 6255, Bosne i Hercego -vi ne - 6.177, Like, Korduna, Banije i Slavonije - 5.263, dok su os -tali bi li iz drugih srpskih krajeva. Divizija je imala dve briga -de i brd ski artiqerijski divizion, a svaka brigada po dva puka.Po naci o nalnom sastavu bila je to prava srpska divizija sa tekkojim procentom vojnika drugih nacionalnosti. (Pretpostavqase da bi broj dobrovoqaca bio mnogo ve}i da Hrvati - frankovcii An te Trumbi}, predsednik Jugoslavenskog odbora u Londonu,nisu svim silama radili na razbijawu srpskog dobrovoqa~kogpokre ta u Rusiji). Srpski dobrovoqci dobili su nove ruske uni -

10 Ilija Petrovi}

fo r me i oru`je, no {ajka~a na glavi davala je ovim jedinicama ja -sno nacionalno obele ̀ je. Rusi tada nisu imali dovoqno oru`ja i arti qe rije ni za svoje jedinice, tako da su dobrovoqci dobilistare pu {ke bez {arèra i mitraqeze bez {titnika, {to je u ka -s nijim bor bama na Dobruxi protiv bugarskih jedinica, oprem qe -nih najsavremenijim naoruàwem i sna`nom artiqerijom, biouzrok velikih srpskih gubitaka.

Krajem avgusta i prvih dana septembra 1916. godine u borba -ma na Dobruxi (kod Dobri~a, Amza~e i Kokarxe), Divizija je iz -ba cila iz stroja preko 15.000 neprijateqskih vojnika. No, zbogtoga {to su bili sla bo naoruàni, ali i zbog toga {to su na jed -nom svom krilu imali nedovoqno aktivne i borbeno nespremneru munske jedinice, srpski dobrovoqci imali su blizu 9.000 voj -ni ka izba~enih iz stroja, od toga blizu 2.000 poginulih i nesta -lih. Za juna{tvo izkazano u Dobruxi, dobrovoqce odu{evqenopozdravqaju kraq Petar I, ruski car Nikolaj II i rumunski kraq.Divizija je tri puta bila pohvaqena, a wenim borcima dodeqenoje 2.418 odlikovawa. Ruski pe{adijski general (i vojni istori -~ar) Andrej Medardovi~ Zajon~kovski (1862-1926), komandant do -bruxanske vojske, tada je rekao da “nikad nisam ~uo ni video da seneko bori tako hrabro kao {to to ~ine Srbi”.

Bio je to vaskrs srpske vojske. Svetska javnost, vojni stru~- wa ci i politi~ari pi{u hvalospeve o wenim podvizima, dok Ma -|ari i Nem ci ne mogu da sakriju iznena|ewe i qutwu. Da bi se sa -~uvali od napada sa le|a, Nemci i Bugari sa Solunskog fronta po vla~e skoro 100.000 vojnika, {to je znatno olak{alo pozicijusrp skoj vojsci koja je posle oporavka na Krfu preba~ena na So -lun ski front.

A petnaestak meseci kasnije, srpske dobrovoqa~ke jediniceiz Odese zaputile su se ka Solunu; nakon pet meseci napornog i neizvesnog putovawa bro dovima (jedna grupa preko Arhangel s -ka, Vladivostoka, [angaja, Singapu ra i Port Saida, a druga pre -ko Severnog mora, Francu ske i Italije), stigle su na odredi{te.Posle kra}eg odmora i reorganizacije, zajedno sa dobrovoqcimaiz Amerike i jednom brigadom Vardarske divizije, u{le su, najve -}im delom, u sa stav Jugoslovenske divizije, ukupne ja~ine oko22.000 qudi.

Kad je data naredba za proboj Solunskog fronta, srpski do -brovoqci razbili su utvr|ene bugarske poloàje i otvorili put ka oslobo|ewu Srbije; za hrabrost iskazanu na ovom rati{tu, do -brovoqcima je dodeqeno 3.794 visokih priznawa.

U~e{}em dobrovoqaca u sastavu srpske vojske obezbe|en je i pravni osnov za wen prelazak preko Drine, Save i Dunava i napre -


do vawe do linije Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad(na istoku), Mori{em do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu),kao i za stva ra we budu}e zajedni~ke dràve - Kraqevstva Sr b a,Hrvata i Slovenaca.

Podaci o dobrovoqcima, wihovom doprinosu ratnoj pobedii heroizmu, bi li su malo poznati u na{oj istoriografiji i dugopotiskivani iz ideolo{kih razloga. Iz naj~istijih patriotskih pobuda oni su dobrovoqno pristupali srpskoj vojsci, èle}i sa -mo da oslobode svoju zemqu i sa we isteraju neprijateqe. Danasse sa ponosom moèmo se}ati wihovog juna{tva i diviti se hra -brosti koju su pokazali u svim bitkama. Najzna~ajnije svetskeli ~nosti veli~ale su srpsku vojsku i srpski narod za ono {to suizdràli u tih skoro ~etiri i po godina rata. Predsednik gr~kevlade Venizelos po stupawu Gr~ke u rat (1917) rekao je svojimvojnicima: “Od vas traìmo da sledite primer srpskog vojnikakoji je nad ma {io slavu stare Sparte”. Biti ve}i od anti~kih ju -na ka i u}i u legendu, privilegija je malog broja naroda, ali je iamanet koji se ne sme nikad izneveriti. Velik broj dobrovoqacau ratovima u Srpskoj Krajini i Srpskoj bili su upravo potomciovih junaka iz Prvog svetskog rata.

Malo je poznato, a neki to i namerno pre}utkuju, da je iz Voj -vo dine Srpske u sastavu Prve srpske dobrovoqa~ke divizije (dokje ratovala na Dobruxi!) bi lo blizu 6.500 dobrovoqaca, a iz No -vog Sada skoro hiqadu; iz prekomorskih zemaqa stiglo ih je naSo lunski front pribli`no petsto, a na samom po~etku rata je -dan neodre|eno visok broj mladih qudi pre{ao je preko Save iDu nava i dobrovoqno se prikqu~io srpskoj vojsci. Ove ~iweni -ce obavezuju nas, a svojim delom srpski dobrovoqci to i zaslu ̀ u -ju, da ih se u svakoj prilici se}amo sa du`nim po{tovawem i na -stavimo da negujemo sve one duhovne vrednosti iz nacionalne pro -{losti kojima su se i oni nadahwivali.

Iako sa~iwena od devet kra}ih ili duìh tekstova pisanihraznim povodima, kwiga Ilije Petrovi}a o srpskim dobrovoq -ci ma sa svih strana nudi nam dovoqno {irok pregled srpskog do -brovoqa~kog pokreta tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.Iz datih tekstova, ~ije su teme jasno ome|ene i cifre u wima do -ku mentovano predstavqane, svaki iole pa`qiviji i strpqivijiîtalac lako moè pratiti Petrovi}eve zakqu~ke o brojnostii poreklu srpskih dobrovoqaca, a preko pojedinih wegovih iska -za spozna}e kakva je sudbina te iste dobrovoqce snalazila u raz -nim vremenima.

Pavle Stanojevi}Novi Sad, marta 2005.

12 Ilija Petrovi}

SRPSKI DOBROVOQCI

U BALKANSKIM RATOVIMA 1912-1913Podaci u “zvani~nom” opticaju. Srpskom dobrovoqa~kom

po k retu tokom balkanskih ratova malo je posve}ivano pa`we,zbog ~ega se podaci o broju dobrovoqaca i u srpskoj i u crno gor -skoj vojsci sre}u tek uzgredno. Tako, na primer, istori~ar Vla -di mir ]orovi} i ne pomiwe dobrovoqce u balkanskim rato vi -ma, a vojni istori~ar Mitar \uri{i} zaustavqa se na svega dvauop{tena zapaàwa. Iz prvog, koje se ti~e dobrovoqaca u Ju`noj Srbiji, odnosno Ma}edoniji, ne moè se ni naslutiti koliko seus tani~kih ~eta prikqu~ilo srpskoj vojsci, niti se vidi kolikoje ustanika bilo: “Nekoliko desetina hiqada makedonskih do -bro voqaca u turskoj pozadini pomagale su operacije srpske, bu -gar ske i gr~ke vojske i time doprinosile sopstvenom oslo bo |e -wu. Samo Makedonsko-odrinsko opol~ewe, koje se borilo u Tra -ki ji, brojalo je vi{e od 14000 qudi”. Ono drugo, koje govori o do -bro voqcima u srpskoj i crnogorskoj vojsci, potpuno je obez vre -|u ju}e: “U srpskoj i crnogorskoj vojsci tako|e se borilo na sto -ti ne dobrovoqaca iz jugoslovenskih krajeva pod Austro -Ugar -sko m(1, 459)”.

O dobrovoqcima u sastavu srpske vojske govori i ruska sov -jet ska IstoriÔ Ágoslavii, pomiwu}i da je u tada{woj Ju`nojSr biji, docnije nazvanoj Makedonija, dejstvovalo nekoliko de se -ti na odreda, “koji su napadali (..) na tursku vojsku, kidali joj sao -bra }ajnice i veze, izvodili diverzije. êtni~ki odredi zarob -qa vali su slabije turske posade i uz podr{ku mesnog stanov ni -{tva osloba|ali od turske vlasti mnoga sela i gradove. Tako je o s -lo bo|en strumi~ki kraj, isto kao i gradovi Kuku{, Lerin, Kra -tovo, Kru{evo, [tip”, a pojedini odredi pomogli su srpskoj ar -miji u bojevima kod Kumanova, Skopqa, Velesa, Prilepa, Bito -qa i na drugim mestima(2, 642-643).

Uz “ideolo{ku” podvalu kojom se Srbi iz Vasojevi}a pro -gla {avaju Crnogorcima (po{to je veliki deo Vasojevi}a prik -qu ~en Crnoj Gori tek posle Prvog balkanskog rata), Vojna enci -klo pedija nazna~uje da se “na vest o ratu protiv Turske i 1913. pro -tiv Bugarske, u Srbiju po~iwu (..) prebacivati dobrovoqci izmno gih jugoslovenskih zemaqa, a u crnogorskoj vojsci formirase 1912. Dowovasojevi}ka brigada (od Crnogoraca iz jo{ neo slo -bo |ene Vasojevi}ke nahije) a u Primorskom odredu samostalnido brovoqa~ki bataqon od oko 500 qudi, ve}inom Bokeqa”(3, kwi -ga 2, 496). Uporede li se podaci o ukupnom qudstvu sa kojim je crno -

gor ska vojska u{la u Prvi balkanski rat, (35.600 - 4, 176 i 33.000 -3, kwiga 1, 450), naro~ito oni koji se odnose na ja~inu Isto~nog od -reda (12.600 u 4, 176, odnosno 10.000 u 3, kwiga 1, 450), proizilazi dase u Dowovasojevi}koj brigadi, “~ije je formirawe imalo da seiz vr{i posle oslobo|ewa Berana”(3, kwiga 1, 450), nalazilo 2.600do brovoqaca.

Dimitrije \or|evi} pi{e o dobrovoqcima tek usputno, uzna po mene da je “iz balkanskih ratova... iznikla uve}ana i os na -è na Srbija”, da su “vesti o balkanskim pobedama 1912. pro slav -qene (..) {irom Bosne i Hercegovine”, i da su se “u srpsku vojskujavqali (...) dobrovoqci iz mnogih jugoslovenskih pokrajina”(5,196). Uzgredno pi{e o dobrovoqcima i Adam Sto{i}, ali se nemo ̀ e mimoi}i podatak iz biografije Milunke Savi} da se ona“jav qa kao dobrovoqac Milun u Prvi balkanski rat, pored 26.000drugih mladi}a - dobrovoqaca” iz Kraqevine Srbije(6, 559).

U tekstu koji se odnosi na balkanske ratove a pisanom za Isto -ri ju Jugoslavije(7, 341-344), Vladimir Dedijer tako|e ne pomiwe do -bro voqce, a Vojvoda Vuk, potpukovnik Vojin Popovi}, sredinom1915. godine, pi{e svojoj Vrhovnoj komandi da “u minulim ra to -vi ma ~etni~ki i dobrovoqa~ki odredi nisu dali one rezultate,koji su od wih i{~ekivani”. On jo{ dodaje da su “za rat 1912. go -di ne formirana (..) ~etiri odreda ~etnika od kojih su se tri ras -tu rili odmah posle prvih borbi” (mo`da i zbog wihove masovnepogibije - IP), dok je za rat 1913. godine oformqena “Dobrovo -qa~ka brigada od {est bataqona ~ije su ~ete brojale najmawe 150 qudi” i koja je “na dan demobilizacije jedva brojala 1000 qudi(8,dok. 24, 36)”. Pisawe Vojvode Vuka po mnogo ~emu je neobi~no, ~ak i ~ud no, utoliko pre {to je on ~etovao i pre balkanskih ratova, ako mandovao je ~etni~kim i dobrovoqa~kim odredima i u bal kan -skim ratovima i u Svetskom ratu. Ako je ve} bio nezadovoqanvred no{}u ~etni{tva i dobrovoqa{tva “u minulim ratovima”,mo ramo se zapitati zbog ~ega se i u Svetskom ratu sav posvetiodo brovoqcima i “wihovom” ratu. On ~ak i ne kaè koliko je do -bro voqaca u tim bataqonima bilo, da li je iko od wih poginuo ida li su dobrovoqa~ki bataqoni u me|uvremenu uop{te popu wa -va ni, tako|e dobrovoqcima. A kad su bataqoni formirani mo ra -lo je u wima biti izme|u 3.600 i 4.000 qudi.

Najve}i broj podataka o srpskim dobrovoqcima sadràn je umonografiji o Srbiji i Crnoj Gori u balkanskim ratovima 1912 --1913. godine(4). Nave{}emo ih redom kojim su dati u kwizi, s ne -ophodnom napomenom da se radi o spo ra di~nom pomiwawu dobro -voqa~kih formacija i dobrovoqa ~ kih grupa i da se uz svaki na -zna~eni broj dobrovoqaca mora do da ti re~ “najmawe”:

14 Ilija Petrovi}

1. Srpska vojska brojala je u vreme mira oko 20.000 qudi, a spu no uspeha mobilisano je jo{ oko 336.000 qudi. Pored pozvanihob veznika, do{lo je i oko 25.000 neraspore|enih, odnosno pre ko -broj nih, koji su zahtevali da ih rasporede u ratne jedinice;

2. Mobilizacija turske vojske bila je oteàna i zbog toga{to su ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca svojim akcijamapa ralisale i uznemiravale tursku pozadinu, prisiqavaju}i tur -ske vojne obveznike da ostaju po svojim selima radi odbrane(4, 46.i 164);

3. Iz bojazni da pre po~etka vojnih operacija Turska ne pri -hva ti srpske zahteve i tako izbegne rat, Lapski ~etni~ki odredpod komandom kapetana Voje Tankosi}a ve} 15. oktobra, pre ob ja -ve rata, bez znawa armijske komande, pod borbom je pre{ao gra -nicu sa namerom da tako izazove sukob ve}ih razmera, a time irat(4, 52). Ovaj odred bio je sastavqen od dobrovoqaca, a wegovobro jno stawe nepoznato je; on nije bio jedini, jer se u kwizi po -mi we jo{ i Gwilanski odred(4, 56);

4. U borbama kod Kumanova u~estvovale su i ~ete srpskih ma -}e donskih dobrovoqaca, neodre|enog brojnog stawa(4, 71-73), a ubitoqskoj operaciji, uz 4. kowi~ki puk vi{e puta se pojavqujuma}edonski dobrovoqci(4, 96. i 120-121). U ki~evskom boju, 4. no -vem bra, ova ~eta ma}edonskih dobrovoqaca “pretrpela je osetnegubitke”(4, 100). To je zona koja je posle rata pripala Srbiji, zbog ~ega se ovi dobrovoqci moraju smatrati srpskim;

5. ̂ ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca napale su na jedantur ski bataqon iz Ohrida i onemogu}ile ga da se prikqu~i svompuku. “Dejstvuju}i u ulozi prethodnica ili u sastavu jedinica sa -vez ni~ke vojske”, ovi dobrovoqci u~estvovali su u osloba|awuKu manova, Bitoqa, Soluna, Jedrena i drugih gradova(4, 164);

6. Srpske ustani~ke ~ete pre{le su granicu i prodrle u Ra -{ku. “U ~etama ima oko 5000 ustanika. Oni }e pomo}i ustanak ta -mo {weg srpskog stanovni{tva i uhvatiti vezu sa isto~nom crno -gorskom vojskom”(9, 1/14. oktobar 1912);

7. “Iz redova |a~ke i studentske omladine (iz srpskih kra je -va pod austrijskom i ugarskom okupacijom - IP), uprkos zabraniaus trougarskih vlasti, stotine dobrovoqaca stupilo je i borilo se u srpskoj vojsci, dok su u crnogorskoj vojsci imali svoj poseban bataqon od preko 500 qudi, koji je uzeo vidnog u~e{}a u borbamaoko Skadra”(4, 164). Po prilici, radi se o Primorskom od re du, u ko -me se polovinom oktobra na{ao i bataqon od oko 500 srp skih do -b rovoqaca sa strane. Najvi{e ih je bilo iz Boke Ko tor ske(4, 184);

8. Na zbornim mestima crnogorske vojske javilo se oko 4.500mladi}a bez vojne obaveze i staraca u poodmaklim godinama. UPrekotarski odred (u sastavu Isto~nog odreda) ukqu~en je i “je -


dan dobrovoqa~ki bataqon, formiran od ustanika s desne obaleTare”, kao i “{est ustani~kih bataqona iz rejona Berana, pod ko -mandom vojvode Laki}a Vojvodi}a”, sa oko 2.600 boraca(4, 176);

9. “Crnogorcima je pristiglo jo{ oko 4.500 dobrovoqaca izju goslovenskih krajeva pod Austro-Ugarskom i crnogorskih re -pa triraca iz Amerike i Australije”(4, 177-178), a ni po ~emu se nemoè zakqu~ivati koliko je bilo jednih a koliko drugih;

10. Jo{ pre ulaska Srbije u rat, 11. oktobra, crnogorski “Is -to ~ni odred se zadrào u Bijelom Poqu dva dana da bi orga ni zo -vao vlast... (i) prikupqawe dobrovoqaca”. Okupqeno je oko 400dobrovoqaca, posle ~ega se krenulo ka Beranama. “Do tada su ovaj grad... uspe{no blokirali dobrovoqa~ki vasojevi}ki bataqo -ni”(4, 189). Ne zna se ta~no koliko je tih bataqona bilo;

11. Berane je oslobo|eno 16. oktobra, posle ~ega je “od 3.200va sojevi}kih dobrovoqaca formirana Beranska brigada, za ~i -jeg je komandanta postavqen Avro Cemovi}, kome je kraq »po da -rio« ~in brigadira”(4, 190);

12. Posle oslobo|ewa Bijelog Poqa formirani su dobro vo -qa ~ki bataqoni Pro{}anski i Brzavski, ovaj drugi sa oko 300qudi. Uo~i napada na Pqevqa, krajem oktobra, u okolini Bobo -va i Ogra|enice prikupqeno je oko 600 dobrovoqaca(4, 194);

13. Do 23. oktobra, Poqski bataqon Kola{inske brigade,kao posada Bijelog Poqa, organizovao je tri dobrovoqa~ka ba -ta qona. Ve} narednog dana ovi bataqoni nastavili su ~i{}ewePe{teri, da bi se 28. oktobra vratili u Bijelo Poqe, oja~aninovoformiranim Pe~orsko-pe{terskim dobrovoqa~kim bata -qonom(4, 195);

14. U napadu na Skadar (31. marta 1913), jedan bataqon dobro -vo qa ca iz svih jedinica Primorskog odreda, ~ak i iz arti qerije,“bom bama (je) otvorio prolaze u ì~anim preprekama, ko jima sepri bliìo koriste}i pokretne zaklone od buradi i ko {a ra na pu -wenih tucanikom. Taj jedinstveni bataqon je sa~i wa valo 150 sta -raca”, a on se, dok je prepreka probijena, “gotovo pro suo”(4, 213).

Koliko je dobrovoqaca bilo. Samo iz {turih podataka kojesmo mi ovde preuzeli (ta~ke 1-7), lako je zakqu~iti da se tokomPrvog balkanskog rata u srpskoj vojsci moralo na}i pribli`no50.000 dobrovoqaca. Bilo ih je, ipak, mnogo vi{e. Jer, i stranido pisnici izve{tavali su o nevi|enom odu{evqewu za rat, du -bo kom patriotizmu i svesti o velikoj du`nosti srpskog naroda.Je dan od wih pisao je da “radnici-pe~albari koji su nedeqamaì veli samo od hleba i luka, nisu ~ekali isplatu, ve} su odmahpo {li na zbori{te”, a drugi da je “vide}i ovaj duboki pa tri o ti -zam i svetu vatru koja je buknula u sva~ijoj du{i... postao svestan

16 Ilija Petrovi}

neminovnosti pobede balkanskih naroda”(4, 42). Dobrovoqaca jebilo toliko da je na samoj sredini oktobra, barem za javnost, obu -stav qeno svako wihovo primawe; srpska Vrhovna komanda ~ak jeobz nanila da joj dobrovoqci vi{e nisu potrebni i da svako kokrene na put ~ini to na svoju {tetu(9, 1/14. oktobar 1912).

Monografija o balkanskim ratovima saop{tava da se u mir -no dopskom sastavu srpske vojske nalazilo 20.000 vojnika, da jemo bilisano “jo{ oko 335.000 qudi” i da je na zborna mesta do{looko 20.000 prekobrojnih. (Milorad Radovi}, ~ovek koji se vojnom istorijom bavio kao predava~ na Vojnoj akademiji, ovu posledwuci fru pove}ava na 26.000 , sugeri{u}i time dve mogu}nosti: ilije ukupno brojno stawe srpske vojske na po~etku ratnih operacija iznosilo 361.000 qudi, ili je, uz 20.000 vojnika iz kadra i 26.000prekobrojnih, pod zastavu stiglo jo{ oko 309.000 vojnih obvez ni -ka. Ova posledwa cifra mogla bi biti najrealnija, budu}i da jeona u skladu s vojnom doktrinom po kojoj jedna zemqa, kad ulazi urat, moè mobilisati oko jedne desetine svog stanovni{tva; aSrbija je tada imala oko 2,945.000 stanovnika. No, po{to se ~ini da je prekobrojnih pukova bilo ne{to vi{e, ~ak devet, jer zna seda je pretposledweg dana Bregalni~ke bitke, 7. jula 1913. godine,po ginuo major Qubomir J. Pavlovi}, komandant bataqona u De -ve tom prekobrojnom puku, onda bi broj dobrovoqaca, odnosnoprekobrojnih, trebalo pove}ati za jo{ oko 14.000. Ako bi se zais to toliko smawio ukupan broj mobilisanih vojnih obveznika,to bi zna~ilo da je Srbija u Prvi balkanski rat mobilisala ok -ru glo deset procenata svojih ìteqa: u apsolutnom broju, to biiznosilo 295.000 vojnika). Vojna enciklopedija pi{e da je u srpskuvojsku mobilisano oko 356.000 vojnika, me|u wima i 20.000 “pre -ko brojnih”, odnosno dobrovoqaca(3, kwiga 1, 449), {to zna~i da se u srpskoj vojsci na dan mobilizacije na{lo: 20.000 vojnika iz mir -no dopskog sastava, oko 315.000 mobilisanih vojnih obveznika i20.000 prekobrojnih.

Na drugoj strani, kad Vl. ]orovi} kaè da je Srbija “digla402.200 qudi za rat”(10, 199), to ni po ~emu ne moè biti slu~ajno.On je do “svoje cifre” do{ao u vremenu bliskom doga|awima nakoja se odnosi, zbog ~ega ne bi trebalo da se dovodi u sumwu. Mo -è se samo postaviti pitawe da li on pod “dizawem qudi” pod ra -zu meva ukupan broj mobilisanih, ili pri tome misli na ukupnoqudstvo koje se na{lo u ratu. Monografija o balkanskim ra to vi -ma pomiwe na jednom mestu(4, 164) da je u Srbiji “mobilisano (..)preko 400.000 qudi”, {to je samo potvrda ]orovi}eve cifre, alii na{eg uverewa da se pojmovi “mobilizacija” i “dizawe” ne pre -ciz no koriste.


Podatke o “preko 400.000 qudi”, odnosno “402.200 qudi za rat”,utvr|ivali su vojni stru~waci, na osnovu vojne do ku men ta cije,tako da oni ne bi smeli biti sporni. Otud, razlika izme|u brojaonih koji su u~estvovali u balkanskim ratovima (402.200) i broja onih koji su mobilisani kao vojni obveznici (oko 335.000) moèse odnositi samo na dobrovoqce (67.200 boraca).

Zaista, dobrovoqaca je moralo biti najmawe toliko: cifriod oko 25.000 prekobrojnih treba dodati i oko 25.000 dobrovoqa -ca sa strane, za koje Mihailo Polit-Desan~i} kaè da su pro -{li kroz Novi Sad po~etkom Balkanskog rata. Svakako, u toj ve -li koj grupi nalazilo se i oko dve hiqade dobrovoqaca pris pe lihiz Amerike, koje pomiwe Bogumil Hrabak. U dobrovoqa~ki krugtreba ukqu~iti i onih 5.000 ustanika (“usta{a”) iz ta~ke 6, kojisu prodrli u Novopazarski sanxak, odnosno u Ra{ku, kao i broj ne ~ete srpskih ma}edonskih dobrovoqaca, neodre|enog broj nog sta -wa. Ovde spada i ve}i broj ~etni~kih odreda koji su se u ratu na -{li na samom wegovom po~etku i u ~ijem je sastavu mo ra lo bitine mawe od 1.000 “starih dobrovoqaca”. Vaqalo bi pret po sta vi -ti da je velik broj dobrovoqaca poticao i iz srpskih preko drin -skih krajeva; nema podataka koliko ih se sa te strane na{lo u srp -skoj vojsci, isto kao {to se nigde, osim u Gwi lan skom odredu, nepomiwu ustanici iz Prave Srbije, odnosno sa Ko sova i Meto hi je. Za po~etak Drugog balkanskog rata ofor mqe na je Dobro vo qa ~ kabrigada, u kojoj se nalazilo barem 3.600 dobrovoqaca ({est bata -qona sa po ~etiri ~ete od po najmawe 150 qudi). Sve to kazuje daje u srpskoj vojsci moralo biti ne mawe od 67.200 dobrovoqaca,{to prekobrojnih, {to ustanika, {to ~etnika, {to dobrovo qa -ca sa strane.

I do ukupnog broja dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci skoroda je nemogu}e do}i. Samo se posrednim putem, uz ra~unicu da jejedan bataqon brojao izme|u 500 i 600 qudi, moè zakqu~iti daih je bilo ne mawe od 29.800, a mo`da i koju hiqadu vi{e. U tom~asnom skupu nalaze se:

a. “veliki broj mladi}a bez vojne obaveze i staraca u po od ma -k lim godinama”, {to je tokom prvih mobilizacijskih dana pred -stavqalo oko 4.500 du{a;

b. 500 |aka i studenata iz srpskih krajeva pod Austro ugar -skom, svrstanih u Primorski odred;

v. 2.600 dobrovoqaca u Isto~nom odredu, ukqu~uju}i ovde i500 dobrovoqaca u Prekotarskom bataqonu;

g. 400 dobrovoqaca skupqenih pre uzimawa Berana; d. 3.200 dobrovoqaca u Beranskoj brigadi; |. 2.000 dobrovoqaca u Bjelopoqskom, Pro{}anskom i Br -

zav skom bataqonu;

18 Ilija Petrovi}

e. 600 dobrovoqaca iz okoline Pqevaqa; `. 1.500 dobrovoqaca u tri bataqona iz okoline Kola{ina; z. 500 dobrovoqaca u Pe{terskom bataqonu; i. 500 dobrovoqaca u Plavskogusiwskom bataqonu; j. pribli`no 11.000 dobrovoqaca prispelih iz Amerike i

2.500 iz Male Azije, Carigrada, Egipta i Ju`ne Afrike. Naàlost, jedan neodre|eno velik broj èna, sestara, majki

i k}eri crnogorskih ratnika ne nalazi se na ovom spisku, iako su one u crnogorskoj vojsci bile jedina “komora” i, vrlo ~esto, je di -na sanitetska pomo}; wihovim su trudom mnogi rawenici pre vi -je ni jo{ u toku neke od bitaka, izvu~eni sa boji{ta i, samo za hva -qu ju}i tome, ostali u ìvotu.

Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se naj -ma we 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoji najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca tre -ba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sastrane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenogkrsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obejuvojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj stra -ni nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca.

Uop{teno govore}i, dobrovoqcima-medicinarima malo jepa ̀ we posve}eno u srpskoj istorijskoj nauci. Na ovom mestu do -vo qno je re}i da broj ~lanova stranih medicinskih misija nijebio bezna~ajan. Tako, na primer, beogradska Politika s po~etka decembra 1912. go dine daje informaciju da je kraq Petar odli -ko vao 172 lekara sa strane ordenima raznih vrsta i stepena; wi -hova imena nisu sa~uvana. Me|utim, iz pojedina~nih Politi ki -nih vesti mogli smo saznati da, uglavnom, le ka ri nikad nisu do -la zili sami. Moè se, na primer, u~initi da je dr Stanislav To bi -ja {evski, docent Poliklini~kog centra u Pra gu, do{ao u Srbijusam; te{ko je poverovati da uz wega nije sti gla i neka ma wa ilive}a grupa saradnika, jer, istovremeno, sa is tog in sti tu ta posla -to je u Crnu Goru pedeset lekara i medici na ra. Ili, sti gao je izRu sije dr Aksentije Hristiforovi~ Baba se j nov sa se dam deset se -dam ~lanova misije, dr Sigel Majer iz Holandije sa {e s na est le -k a ra i bol ni ~a ra; dr Aleksej Teren~enko iz Rusije sa dva deset pet po mo} ni ka i osam bolni~arki; dr Duglas iz Engleske sa osamnaest po mo} ni ka; sanitetski kapetan dr Karata iz Engleske sa dvade -set ~etiri vojnika-bolni~ara; dr Pajevski iz Rusije sa dva deset~la nova Ruskog Crvenog krsta; i tako daqe. To zna~i da sa jed nim le karom do lazi ve}i broj saradnika, bilo medicinskog, bilo teh -ni ~kog oso bqa, zbog ~ega i zakqu~ujemo da je u balkanskim rato vi -ma moralo biti naj ma we se dam sto takvih dobrovoqaca(11, 410).


Literatura1 Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 1, drugo izdanje, Beograd 1980;2 Istori® Ágoslavii I tom, pod redakciey Á. V. Bromle®, I. S.

Dostj®n, V. G. Karaseva, S. A. Nikitina, Moskva 1963;3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;4 Borislav Ratkovi}, Mitar \uri{i}, Savo Skoko, Srbija i Crna

Gora u balkanskim ratovima 1912-1913, Beograd 1972;5 Dimitrije \or|evi}, Na po~etku razdobqa ratova, Istorija

srpskog naroda VI-1, Beograd 1983;6 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;7 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i}, Vla di mir De -

di jer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972;8 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Ame ri ka,

Se verna Amerika, Australija, Francuska, Italija, So lun ski front, Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beog -rad 1980;

9 Srbobran, Glasnik Srpske narodne samostalne stranke, Zagreb;10 Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Tre}i deo, Beograd 1989;11 Politika, Beograd.

*****Izgovoreno na Me|unarodnom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, odrànom 14. i 15. oktobra 1997. godine u Be o g -ra du, u Domu Vojske; zbornik radova sa tog skupa nije objavqen, a sasvim jeizvesno da organizatoru tog skupa, Udruèwu ratnika 1912-1920. godi ne,wihovih potomaka i po{tovalaca, i nije premnogo stalo do te “sitni ce”.

20 Ilija Petrovi}

SRPSKI DOBROVOQCI IZ ISEQENI[TVA

U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA 1912-1918

Srpsko iseqeni{tvo. Mada bi se povr{nom ~ita ocu mogaou~initi nekori s nim bilo kakav razgovor o broju srp skih do se -qenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sje di we ne Ameri~ke Dr ̀ a ve, to je pitawe od izuzetnog zna ~aja za ut vr |i va we ukupnogbroja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovi ma Srb i je iCrne Gore od 1912. do 1918. godine i za razumevawe do bro vo qa ~- kog pitawa u celini. S razlogom su skoro svi hrvatski autori go -vo ri li samo o ukupnom broju svih iseqe nika iz Slove nije, Hr -vatske, Crne Gore i srpskih krajeva pod Aust ro ugarskom, isto kao{to su se srpski autori stalno trudili da umawe broj ise qe nihSrba. I jednima i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk ~i jihpobuda, da se zaba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoji crnogo r skoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, zna ju }i da jeiz wiho vih redova oti{lo u rat zanemarqivo malo do bro voqa -ca, i pro ce n tualno i u apso lu tnom broju, nasto ja le su da ci f rama o “jugo slo venskim” dobrovoq ci ma fasciniraju savez ni ke i da pre -ko wih iskaù svoj navodni golemi do prinos savezni~koj po be dinad Aus tro ugarskom. Na srpskoj strani, i to kom rata i kas ni je, na -ro~ito u vreme “jugoslo ven stva”, ukupan broj do bro vo qa ca svo|enje na uglavnom bezna~ajan nivo, jer ni je bi lo uputno is ticati wi -ho vu vojni~ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. go -dine, naro~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjed no stavnijina ~in da se do|e do jedne “usmerene ravnoteè” bio je da se, koli -ko god se to moè, su zi srpska osnova iz koje su se reg ru tovali do -bro voq ci. A bio je u pitawu “~i tav jedan narod koji... luta trbu -hom za kru hom po svetskim raskrsnicama i bes pu }i ma, i koga da -leke vetro metine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili naplodno ze m qi{te”(1, 7).

Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak niSlo ven ci i Hr va ti, nisu poricali da je broj dobrovoqaca iz wi -ho vih redova bio premalen, bezna ~a jan takore}i. Ako se, sa tim uvezi, “dokaè” da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno }e bi -ti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca iz wihovih re dova ta ko -|e morao bio mali. Otud, kad god se pisalo o srpskim ise qe ni ci -ma, sa wihovim bro jem licitiralo se nani ̀ e. I{lo se od pret -po stavke da svi iseqe nici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {e -sti ne}e dobrovoqno krenuti na rati{te. Mo`da naj lep {i pri -mer “dirigovanog” pisawa o srpskim iseqe ni ci ma nala zi mo kod

Bo gu mila Hrabaka, koji, po{to konstatuje da je po~et kom 1916.go di ne “u sa mom Wujorku ̀ i velo 11.000 srpskih poda ni ka (ta~ni -je austro u gar skih po da nika koji su primili srpsku za{titu) a pre -ko 30.000 Bosanaca pri javilo se konzulatima i dru gim or ga ni maSrbije da budu pozvani pod zasta vu”(2, 175), iz vla ~i zakqu~ak daje pred Prvi svetski rat u Sjedi we nim Ame ri ~kim Dràvama ì -velo oko 40.000 Srba i 5.000 Crnogo ra ca. Prihvataju}i sa vre me -ne “jugoslovenske” ideolo{ke podele, on doda je da je tamo ìve -lo i “Ma ke donaca bar 24.000, a Muslimana srpsko hr vat skog jezi -ka do 3.000”(3, 133-135). U tim zakqu~cima naj neo bi~ni je je {to on pot puno zabora v qa na jedan svoj raniji iskaz da je uo~i Prvog bal -kanskog rata bilo u Novom Svetu oko 21.000 Crnogo raca i da je to ”pri bli`no realan broj”(4, 74). O cifri od “najmawe 20.000 Cr -no go raca u SAD”, pre balkanskih ratova, go vo re ameri~ki is to -ri ~ar srpskog po re kla Majkl Boro Petrovi} i we gov sarad nikXo el Helpern(5), a {to se ti~e preostalih Srba, ni Hrabaku ni -je bilo ne po znato da ih je tada, prema nekim dru gim ameri~kim iz -vorima, bilo sko ro desetostruko vi{e.

Posebnu pa`wu treba obratiti na podatak \or|a Krstono -{i }a, jednog od do brovoqaca sa samog po~etka 1915. godine, da su“na {i Srbi iseqenici i ako uda qeni preko Okeana od svoje otax -bi ne nas na broju 20.000, mladih srpskih Sokola odazva li smo sesvojoj Sokolskoj i Srpskoj du`nosti oti{li smo kao Do brovoq ci iz Amerike, i kao na ci o nalni borci i branioci pohi ta li smo daodbranimo svoju otaxbinu Majku Srbiju od varvara ne ma~ko aust -rij skog i ma|arskog naroda, u ~emu smo mi Srbi i uspe li”. Poda -tak o 20.000 ~lanova srpske sokolske orga ni za cije u Sje diwe nimDràvama utoliko je zna~ajniji {to je Krstono {i }ev ru kopis biona ”cenzuri” (danas bi se reklo: recenziji) u Predsedni{tvu Mi -nistarskog saveta Kra qevi ne Ju goslavije, koje je 7. oktobra 1931. godine, “po{to su izvr{e ne je zi ~ ke i stilske ispravke” a izvesnipa susi skra}eni, dalo saglas nost da “ova ko ispravqen manu skript moète sada dati u {tam pu”; wima nije mo gao proma}i suv podatako broju srp skih sokola iz A me ri ke koji su tokom ratnih godina (1914-1918) kao do brovoqci do {li u srpsku vojsku, utoliko pre{to se on nalazi u Uvo du, pod na slo vom @i vot Srba u novoj otaxbi ni za prvih 200. godina(6, VII).

Koliko je dobrovoqaca bilo. Svaki poku{aj da se do ukup -nog broja dobrovo qa ca iz preko mor ja do |e lis ta wem pojedina ~- nih dokumenata i sabirawem ci fa ra sadrànih u wima (kao {toje to najupornije ~inio Hrabak), unapred je osu |en na ne uspeh. Uznapomene:

22 Ilija Petrovi}

a. Da se kao dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa ovde ra~u -na ju svi srpski do brovoqci koji su na srpsko ili crnogorsko ra -ti {te (1912 -1915) i na Solun ski front (1916-1918) pristigli izdve ju Amerika, Austra li je, Afrike, Male A zi je, iz raznih evrop -skih ze maqa osim onih ko je su se nalazile u sastavu Aus tro u gar -ske, kao i borci iz Pivkovog bataqona s italijanskog fronta(kojima je pri znat dobrovoqa~ki status);

b. Da se ovde ne ra~unaju dobrovoqci iz reda zarobqenih au -s trougarskih voj nika sa balkanskog i ruskog rati{ta tokom Svet -skog rata;

v. Da se najve}em de lu do bro voqaca nikada ne}e sa zna ti ime -na, budu}i da oni koji su se na}i u ta~ki 1. nisu bili “za pam}e -we”, a oni iz ta~aka 3, 4, 5, 7. i 8. u rat su krenuli taj no, u vreme ame -ri~ke ratne neutral no sti;

Mi pred la ̀ e mo da se u tu svrhu ko ri sti nekoliko globalnihci fara:

1. Za vreme balkanskih ratova, Srbi iz Sjediwenih Dràva,{to ukqu~uje i Crnogorce, dali su oko 13.000(7, 170; 8, 128; 9, 286;3, 178; 10, 332), a iz Male Azije, Ca rigrada, Egipta i Ju`ne Af ri -ke oko 2.500 dobrovoqa ca(11, 23);

2. U medicinskim misijama na srpskom i crnogorskom ra ti -{tu na {lo se tokom Prvog balkanskog rata najmawe 700 osoba sastrane(12, 54);

3. Ve} jula 1914. godine, po{to je bilo izvesno da se rat nemo ̀ e iz be }i, sti gla je iz Severne Amerike grupa od 150 do brovo -qaca i odmah se pri k qu ~ila srp skoj vojsci(13, kwiga 2. prvo izda -we, 561; 14, 219);

4. Samo nekoliko dana po izbijawu Svetskog rata, brodovima“Zve zda” i “Ev ropa” kre nulo je iz Amerike 5.000 dobrovoqaca,de lom Crnogoraca a delom Sr ba iz krajeva pod austrougarskomoku pa cijom(15, 27. jul/9. avgust 1914);

5. Od oktobra 1914. do okupacije Srbije koncem 1915. godineSrbi iz Ameri ke da li su oko 14.000 dobrovoqaca(7, 171; 9, 286);

6. Na Badwi dan 1916. godine la|om “Brindizi” doplovilo jedo Me dove naj ma we 534 dobrovoqca, od kojih je eks ploziju i po ta -pawe la|e pre ̀ ivelo bar 130 lica(16; 17; 6; 18);

7. Ne{to pre transporta iz ta~ke 6, krenula su iz Ame rikejo{ dva trans por ta od 2.000 Crnogoraca, Hercegovaca, Bo keqa iLi~a na; oni su iskrcani u So lunu i ukqu~eni u srp ske jedini -ce(13, kwiga 2. prvo izdawe, 561); bi}e da su to isti tran s por ti kojise pomiwu u(13, kwiga 8. drugo izdawe, 787);

8. “Tre}i kontigenat od 2.000 qudi, koji je imao da krene za Cr nu Go ru, za drào se zbog pada Crne Gore, koji je tada nastupio, u Sje di -


we nim Drà va ma i Kanadi, o~e ku ju}i poziv za daqe kre tawe... Po -{to se, zbog politi ~kih i diplomatskih mo ti va, ni je do {lo do ost -va rewa logora u Freìsu (u Francuskoj, za po tre be crno gor ske voj -ske - IP), ovaj tre}i kontigenat Crno go ra ca iz Severne Amerikeanga ̀ ovao se u savezni ~kim vojskama”(17, 149-150; 16, 25);

9. “Pojedinci i grupe stizali su i drugim putevima u CrnuGo ru”(13, kwiga 2. pr vo izdawe, 561).

10. Krajem 1916. godine ameri~ka vlada odobrila je da se na te -ri to riji Sjedi we nih Dràva prikupqaju dobrovoqci za srp skuvojsku, s tim da se iz tranzit nog logora u Sen Luju savez ni ~kimbrodovima prebacuju u Evropu. Prema nepo t punim po da ci ma, odfe bruara 1917. godine do kra ja rata, kroz prihvatni centar u Bi -zerti (Tunis) pro{lo je oko 9.000 do bro vo qaca(13, kwiga 2, 496;13, kwiga 8, 787);

11. Oko 155 dobrovoqaca iz Australije, u dve grupe, stiglo je na Solunski front septembra/oktobra 1917. godine(19, dok. 197,316; 14, 220);

12. Iz Ju`ne Amerike stigla je tek neka stotina dobro vo qa ca,sva ka ko ne ma we od 300 wih. Po dolasku u Buenos Aires, uz po mo}francu skog konzula wi ma su pra v qeni paso{i. “Konzul ih je po -t vr|ivao i na re|ivao svim francuskim kom pa ni jama u Bue nos Ai -resu da upu}uju tran sporte jugoslovenskih dobrovo qa ca za srp skuvojsku svojim teretnim brodovima do francuske obale. Naj vi{eje bi lo Crnogo raca. Upu}i va li su svakim brodom od 30 do 40 wih. Kapetani bro do va nisu smeli pri mati vi{e zbog even tu al nog po -tapawa”. I autor ove izjave upisao se u do bro voq ce u Bu enos Ai -re su, da bi posle skoro dva meseca, 14. marta 1917. go dine, sa jo{ 33druga krenuo preko okeana brodom “Ousant”(20, 263);

13. Po~etkom septembra 1918. godine u malom depou u Tulonuna{la su se 763 do brovoqca “koji su ovih dana pristigli iz Ame -ri ke. Veliki deo ovih sluìo je voj sku i mole uputiti ih di rek t -no u Solun”. Srpski poslanik u Pari zu Mi lenko Ve sni} naredio je da se odatle premeste u ve li ki depo u Tulonu i tamo sa ~ekaju na -re |ewe za prebacivawe u So lun. Podatak je hitno saop{ten mi ni -stru vojnom i do bro voq ci su verovatno odmah upu}eni na front,mimo Bizerte(19, dok. 208, 331- 332), tako da se wihova imena nisumo gla na}i u tamo{wim spi s ko vima;

14. Iz Italije stiglo je na Solunski front, u nekoliko na -vrata, oko 1.180 do brovoqaca:

a. 123 ~oveka oslobo|eno je u Italiji i predato srpskoj voj -sci od po ~et ka 1916. do kraja septembra 1917. godine(21, 136);

b. ukupno 433 dobrovoqca ukqu~ilo se u srpsku vojsku od ok -tobra 1917. do ap rila 1918. godine(21, 71);

24 Ilija Petrovi}

v. 314 dobrovoqaca otplovilo je prema Gr~koj (u Iteju) 26.sep tembra 1918. go dine(21, 126), gde ih je po~etkom oktobra 1918.go dine prispelo 310, u tri grupe(21, 126; 19, dok. 226, 363);

g. jo{ 315 dobrovoqaca ~ekalo je od jula 1918. godine da im seiz No }ere Um bre odobri odlazak u srpsku vojsku, ali su pu{tenitek posle propasti Austro ugar ske(19, dok. 221, 350-354; 14, 222);

15. Poseban Jugoslovenski bataqon od (oko) 1.000 qudi, podko man dom Qu de vi ta Pivka iz Maribora, obrazovan je krajem 1917.godine i u sastavu itali jan ske vojske borio se do kraja ra ta(19,dok. 223, 361; 14, 222; 13, kwiga 6, 697);

16. Iz Francuske i Egipta stiglo je do 13. marta 1918. godineukupno 2.744 do bro voqca(13, dok. 186, 303);

17. Ratne operacije bile su zavr{ene kad je u Solun stigla gru -pa od 2.000 do brovoqaca iz Amerike, “pa su upu}eni ve}inom” uBo ku Kotor sku(22, 16); i wi ho va imena ostala su van spiskova;

18. Tokom Velikog rata, na rati{tima uz srpsku vojsku, u stra -nim me dicin skim misijama u~estvovalo je najmawe 1.500 lica(12,85-87): sredi nom leta 1915. godine, u me dicinskim mi si ja ma u Sr -bi ji delovalo je naj mawe 1.200 osoba, od ~ega najvi{e u Bolnicama{kotskih èna(23; 11, 87-91); posle wihovog povla~ewa ili repa -trija ci je iz okupirane Srbije, dve no ve bolnice po sla te su u O -de su i na front u Dobruxi; sa pripadnicima Srpskog dobrovo qa ~- -kog korpusa ove bol nice stigle su u Solun, gde su se pridruìledrugim medicinskim misijama;

19. Izvestan broj srpskih dobrovoqaca iz Sjediwenih Drà -va ratovao je na zapadnoevropskom rati{tu u sastavu ameri~ke voj -ske, dok je ne{to Srba iz Australije i No vog Ze lan da dobrovoq -no na{lo u engleskoj vojsci i s wom ra tovalo na Galipoqu idrugim rati{ti ma.

Na osnovu podataka datih u prethodnim ta~kama, ne dvo smi -sle no se moè za kqu ~iti da je tokom oslobodila~kih ratova od1912. do 1918. go dine u srp sku i cr nogorsku vojsku krenulo naj ma -we 58.500 dobrovoqaca iz pre komorskih ze ma qa. Od toga, trebara ~unati da je bilo pribli`no 2.200 lica izvan prostora pretho d -nih dve ju Jugoslavija (ukqu~uju}i ovde i medicinsko osobqe), nevi {e od 600 Hr vata i Slovenaca, a svi ostali bi li su Sr bi iz svihsrpskih kra jeva pod austro uga r skom oku pa ci jom i iz Crne Gore.Izuzmemo li oko 400 pogi nu lih u medov skoj katastrofi, pribli -` no 1.000 pri pa d nika Piv ko vog bataqona, 315 za rob qe ni ka oslo -bo|enih iz No}ere Umbre, 2.000 dobrovoqaca koji su posle padaCr ne Gore uk qu~eni u save z ni~ke vojske i 2.000 do bro voqaca pri -stiglih u Solun posle pro pasti Austrougarske, na srpskom i cr -no gorskom rati{tu to kom os lobo dila~kih ra to va 1912-1918. go -


dine pojavilo se najmawe 52.800 lica iz preko mor skih zemaqa.Bez 16.200 o nih koji su do{li u bal kanske ratove (ukqu ~uju}i ime di cinsko osob qe) i oko 1.500 oso ba iz stra nih medicinskih mi -sija, u Prvom svet skom ratu na{lo se, dakle, oko 40.800 dobro vo -qaca iz iseqeni { tva u Ame rici, Au s tra liji i Novom Zelandu,Francuskoj, Maloj Aziji, Carigradu, Ju ̀ noj Africi i Egiptu,najve}im delom, i u mawem broju iz za robqe ni {tva u Italiji iFran cu skoj(12, 278 -287). Na samom kraju 1917. godine, pre ma izja vi Mi lenka Vesni}a, vrlo kva li fi kova nog da pruì takvu infor -ma ciju, na Solun skom frontu nalazilo se oko 20.000 dobrovoqa -ca iz Amerike(24, 43 -44), me|u wi ma, van svake sumwe, i jedan ne -odre|eno ve lik broj Cr no gor a ca. Pridru ̀ e li se tom broju do -brovoqci iz Italije, Egi p ta i Francuske, wih oko 3.900 iz ta ~a -ka 14. i 16. i, po prili ci, 6.600 do brovoqaca iz Amerike koji sukroz Bizertu pro{li tokom po sled wih dvana est ratnih meseci(do kraja 1917. godine pukov nik srpske vojske Mi lan Pribi}e -vi}, {ef srpske misije u Sje di we nim Ame ri ~ kim Dr ̀ a vama, ot -premio je ukupno 2.405 dob r o vo qa ca - 19, dok. 139, 231), proi zi la zida je u proboju Solunskog fronta u~estvo va lo pre ko 30.000 dobro -vo qaca iz prekomorskih ze maqa.

Poreklo i nacionalni sastav prispelih dobrovoqaca. Od u -kupnog broja svih dobrovoqaca obuhva}enih datom klasifika ci -jom (58.500), uspeli smo da svega 9.219 osoba identifikujemo i dawi hova imena pripremimo za objavqi va we u Pomeniku svetih srp -skih ratnika. U tom Pomeniku bi}e sabrana imena srp skih dobro -vo qaca iz prekomorskih zemaqa (ukqu~uju}i Itali ju, Francuskui druge ev ro p ske zemqe, osim onih koje su bi le u sastavu Austro u -garske), pri spe lih na rati{ta u Srbiji i Crnoj Gori (1912-1915)i na Solunski front (1916 -1918). Jedan mawi deo wih, mo`da dve --tri stotine, stigao je u bal kan ske ratove, a stotinak wih do -lazilo je iz Amerike dva pu ta, naj pre u bal kanske ratove, a po tom u Veliki rat; svi oni na}i }e se u istoj vrsti: bor ci, ne bor ci,sanitetsko i tehni~ko oso b qe u medicinskim misijama ili poje -di na ~ no; ovi posledwi bi}e uvr{teni u Pomenik bez obzira nato iz koje su zemqe do{li.

Osnovu Pomenika ~ini 5.659 imena preuzetih iz Glavnog spi -ska Jugo s lo ven skih do brovoqaca do{av{ih iz Amerike od 6. fe bru -ara 1917. do 30. oktobra 1918. go dine i po azbu~nom redu li ~ nih ime -na (kako su u Sr ba nekad vo|eni spiskovi) po pisanih u prvoj i dru -goj kwizi Arhiva Vojske Jugoslavije, fond broj 5.

Najve}i deo ostalih imena prenesen je iz slede}ih kwiga,novina ili kra }ih tekstova:

26 Ilija Petrovi}

\uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ra to vi ma Cr neGo re 1875 -1918, Podgo rica 1997;

\or|e Stani}, Lipar - Srpska dobrovoqa~ka kolonija u Ba~koj, Be -og rad 1998;

Radisav Risti}, Dobrovoqci iz inostranstva u ra to vima Sr bijei Cr ne Gore, Dobro vo qa~ki glasnik broj 6, Beograd 1996;

Jovan P. Tri{i}, Spomenica proslave 25 godi{wice stupawa CrneGo re u Balkanski rat i osnivawa prvog samostalnog dobrovoqa~kogba taqona 1912-1937, Cetiwe 1938.

Hercegovci - Srpski ratni dobrovoqci u ratovima Crne Go re iSr bi je 1912 -1918, Beograd 2002 (sa Dopunom iz 2004);

Srpsko kolo, Zagreb 1919;Petar Jovi} i Nikola B. Popovi}, Dobrovoqci 1912-1918, Beog rad

1989; Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002;Sje}awa - Kazivawa u~esnika, Odbor za sakupqawe isto rij ske gra -

|e o Pa {tro vi}ima, Petrovac na Moru 1998;Vaso Kolak i Ilija Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepano vi -

}evo, Novi Sad 1999; Ilija Vojvodi}, Rusko Selo u ratu i miru, Novi Sad 1969; Slavo Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja, Dobrovo qa~ki

gla s nik broj 10/1997, 113-128;G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954;êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987;@ivko A. \urkovi}, Klen~ani, Nik{i} 1995;Zoran Veqanovi}, Mi{i}evo (1925-1996), Subotica 1996; Jovan D. Panxi}, Ostrvica, Beograd 2003;Golgota i vaskrs Srbije 1916-1918, Beograd 1971;Du{an M. Vu~urovi} i Milan S. Vu~urevi}, Vu~urovi}i - Vu~u re -

vi}i iz Bjelo pav li}a, Beograd 1995;Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike, Dobro vo qa ~ ki

gla snik broj 10/1997, 109-112; Milorad Obradovi}, Obradovi}i iz Tepaca ispod Durmi to ra,

Pod go rica 1997;Radivoje Jani~i} i Petar Jani~i}, Ilija ([}epanov) Jani ~i}, Dob ro -

vo qa~ki glasnik broj 10/1997, 143-144; Miodrag St. Joksimovi}, Selo Bu~e sa rodoslovom Joksi mo vi }a,

Be ograd 1998;Vasko Kosti}, Srpska narodna garda Kotor, Kotor 1990. Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjedi we nih Srba

Slo ga iz Wu jorka, dvana est brojeva od ukupno dvadeset dva, po~ev od bro -ja 393 od 15. marta pa do bro ja 414 od 14. sep tembra 1917. godine;

Jugo slo venska Dràva, glasilo Jugoslovenske narodne obrane iz Val pa ra isa, od28. jula 1918. godine;

Vukoti}i, Beograd 2001;Mom~ilo Popovi}, Milica (roman), Virpazar/Beograd 2004;Vojislav Boqevi}-Vulekovi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro -

{lo sti Crne Gore, Pod go rica 1995;Amerikanski Srbobran broj 5704, 19. april 1934, Pitsburg/SAD.


U ovom radu ne}e se tretirati zavi~aj i nacionalni sastavpopisanih do bro voqaca iz Pivkovog bataqona (709) i iz stranih medicinskih misija koje su u balkanskim ratovima (142 osobe) iVeli kom ratu (561 osoba, me|u wima i tri naest s iskustvom izbalkanskog rata) delovale u sastavu srpske ili crnogorske voj -ske na nekom od wihovih rati{ta, ukqu~uju}i i ono na Dobruxi.

Drugim re~ima, bavi}emo se samo imenima 7.820 srpskih do -bro voqaca, ~iji zavi~aj ovde odre|ujemo po regionalnom prin -ci pu, azbu~nim redom, kako sledi:

Austrougarska 25Boka i Pa{trovi}i 407Bosna 862Vojvodina Srpska 439Gorwa Krajina 2676Italija 19Kosovo i Metohija 242Ma}edonija 23Rumunija 38Rusija 42Sjediwene Ameri~ke Dràve 13Slavonija 267Slovenija 34Kraqevina Srbija 101Hercegovina 1019Hrvatska 292Crna Gora 1038Neodre|eno poreklo 283Svega 7820

Po nacionalnom sastavu, bili su to:Srbi 7640 97,699Hrvati 52 0,664Slovenci 34 0,434êsi 13 0,166Rusi 42 0,537 Italijani 19 0,244Amerikanci 6 0,077Ostali 14 0,179Svega 7820 100Zbog toga {to se do svih ovde datih podataka do{lo pojedi -

na ~nim prebroja va wem, lako je mogu}e da neki od wih sadrè i po -koju gre{ku; ovo se naro~ito ti~e nacionalnog sastava, gde je kao Srbin mogao pro}i i neki Hrvat s imenom i prezimenom ~istosrpskim i iz srpskog naseqa, ili obrnuto, ukoliko je neki do bro -voqac s mo`da neobi~nijim prezimenom poticao iz nekog nase -qa ozna~e nog kao hrvatsko.

28 Ilija Petrovi}

A da se ne bi pomislilo da je ta ra~unica ra|ena na {tetu biv -{e “jugo slo ven ske” bra}e, vaqa znati da Hrvati uop{te nisu bi -li zainteresovani za bilo kakvo ratovawe u srpskoj vojsci, pona j -mawe dobrovoqno; hrvatski Jugosloven ski odbor po~eo je da o do -bro voq cima razmi{qa tek 24. januara 1915. godine, kada se moglou~initi da je voj ni i politi~ki poloàj Austrougarske ozbiqnouzdrman i da srpske pozicije na spram we stoje vrlo kvalitetno.Toga dana Od bor je odlu~io da po~ne sa pri ku pqawem dobrovo -qa ca, u posebnoj jedinici naz vanoj “Jadranska legija”(25, 23-25).Hrvatski ciq bio je sasvim jasan: u~e{}e hrvatskih dobrovo qa -ca u even tu alnim vojnim operacijama za “oslobo|ewe” od Austro -ugarske i stvarawe “velike Hrvatske” trebalo je osigurati podtutor stvom neke vojne sile koja ni je srpska, a ponajpre bi moglabiti italijanska; od Italijana je i traèna podr{ka u tom smi -slu. Kqu~ne li~nosti u Odboru, Ante Trum bi} i wegovi hrvat -ski saradnici, Srbiju su dràli u sumwivoj rezervi, ali su zatopredvi|ali da imaju “neku svoju hrvatsku vojsku, koja bi se opre -mila van do dira sa srpskim faktorima i koja bi bila moralnapo tpora wihove poli tike. Zato se u ...proglasima i nagla{avalo da }e Jadranska legija imati i vla sti to odeqewe Crvenog krstai da }e se boriti poglavito u na{im krajevima Ja d ranskog Mo -ra”. Od Legije se, zapravo, nije ni o~ekivalo “da postigne veli -kih vojnih uspjeha, ali }e zato mo}i da u mnogom smjeru pripo mo -gne pri oslobo |ewu devet milijuna austrijskih Jugoslovena. Sa -ma wezina pojava ima}e veliko mo ral no zna~ewe”(26, 25-26). Da se zaista ra~unalo sa “moralnim” efektima, a ne voj ni~kim, vidi se i iz ~iwenice da se na skup{tini emigranata, na kojoj je do ne se -na odluka o stvarawu Jadranske legije, prijavilo samo sedam do -bro voqa ca(25, 32), ali i iz poruke potencijalnim dobrovoqcimada se pri upisu mogu iz jasniti ̀ ele li sluìti “pod oru`jem ilikod Crvenog krsta”(26, 26).

Koliko je koristi bilo od sve te pri~e kazuje Trumbi} u je d -nom svom pismu od 15. juna iste godine da “prema na{im sada{- wim obave{tewima svakako bi bio osiguran mi nimum od 300 do -brovoqaca za Legiju” i da “iz mnogih va`nih raz loga odlu~ili smo odmah po~eti sa skupqawem”. Nameravano “skupqawe” os ta -lo je prazna pri~a, a jo{ dugo se u Odboru baratalo cifrom od200 -300 po ten cijalnih dobrovoqaca.

U svakom slu~aju, treba smatrati da se izra~unati odnosi nemogu u potpuno sti primeniti na celu sta tisti~ku masu (oko55.500 dobrovoqaca, bez pripad nika stranih medicin skih misija i Pivkovog bataqona), ali se moè smatrati iz vesnim, zbog ve -}eg broja êha, Rusa, Italijana i Ostalih u ovom kori{}enom


uzorku, da su u srpskim oslobodila~kim ra to vima 1912-1918. go -di ne Srbi ~ini li iznad 98,5 procenata ukupnog broja dobro vo -qa ca iz iseqe ni {tva.

Neposredne posledice postsolunske ofanzive. Kad je Solun -ski front probijen, londonski Tajms mogao je javiti da su Srbi,oja~ani jakim kontingentom Jugoslovena - {to treba izjedna ~i -ti sa Srbima - “potpuno izmenili celu situaciju na Balkanu”.Objek tivno govore}i, bez obzira na napore zvani~nih organa no -vo stvorenog Kraqevstva da se broj i ratni doprinos srpskih dob -ro voqaca sa podru~ja biv{e Austrougarske umawi, i bez obzira nasentimentalna nadawa srpskog stanovni{tva iz krajeva seve r nood Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, na masovnom u~e {}usrpskih dobrovoqaca u srpskoj vojsci zasnovala se naredba srp skeVrhovne komande da tokom novembra 1918. godine prebaci svo jetru pe preko Dunava, Save i Drine. I sa stanovi{ta Savez ni~ kevoj ske na Solunskom frontu, odnosno wenog vrhovnog koman dan -ta generala Luja Fran{e d’Eperea, kao i sa stanovi{ta srp skevlade, prelazak srpske vojske na teritoriju biv{e Austro u gar -ske nije se mogao tretirati kao okupacija. Srpska vojska, u ~ijemje sastavu bilo bezmalo polovina dobrovoqaca poreklom sa tekoslobo|enih teritorija, pre{la je Dunav, Savu, Dravu i Dunav sa punim moralnim pravom; srpski dobro voqci pojavqivali su setamo kao oslobodioci. Na wihovo u~e{}e u srpskom oslobodi -la~kom ratu i na wihovo brojno prisustvo u srpskim oslobodi la ~- kim trupama u Banatu, Sremu, Ba~koj i Barawi, oslonili su sesrp ski politi~ki delatnici kad su neposredno po oslobo|ewuod ugarske okupacije pripremili i, na Zboru Sremaca u Rumi (24. novembra 1918) i na Velikoj narodnoj skup{tini Srba, Buweva -ca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe u Novom Sadu(25. novembra 1918), doneli odluke o neposrednom prisajedi we wuovih krajeva Kraqe vini Srbiji.

30 Ilija Petrovi}

Literatura1 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929;2 Bogumil Hrabak, Skupqawe Jugoslovena dobrovoqaca u Sever noj

Ame ri ci 1914-1916, Istorijski zbornik broj 7, Bawa Luka 1986;3 Bogumil Hrabak, Srbi iseljenici u SAD do Prvog svetskog rata, Istra ̀ i va nja,

Novi Sad 1980, 125-178;4 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko

obrazo vanja crno gorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Is torija XXveka Zbornik radova VI, Beograd 1964;

5 Michael Boro Petrovich and Joel Halpern, Serbs, Harvard Encyclopedia ofAmerican Etnics Groups, Cambridge, Massachusetts USA and London, England,1980, 916-926;

6 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro{ lost1914 -1918, Detro it /SAD, 1962;

7 Pavle Haxi-Pavlovi}, Mihailo Pupin me|u Srbima u Ame ri ci,Teh ni~ ki list br. 11. i 12, str. 166-173, Zagreb 1935;

8 Danilo Keci}, Diplomatske misije Mihajla Pupina, Zbor nikMa ti ce srpske za isto riju broj 51, Novi Sad 1995;

9 Vladimir Gre~i}, Uloga Mihajla Pupina u organizovanju srpskog iselje ni -{tva u SAD, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla IdvorskogPupina (Novi Sad - Idvor, 1979), Novi Sad 1985;

10 Milenko Karanovi}, Doprinos Mihajla I. Pupina Srbiji i Crnoj Gori za vre me balkanskih ratova, Zbornik radova, kao pod 38;

11 Branko Cveti}, Iseqeni{tvo kao dru{tvena pojava i we govzna ~aj za na{u zemqu, Beograd 1975;

12 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski do bro voq ci iz pre ko -mor skih zemaqa 1912 -1918, Novi Sad 1998;

13 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;14 Mihajlo Stojakovi}, Broj dobrovoqaca iz prekomorskih ze ma qa

u ra tovima 1912-1918, Zbor nik radova s nau~nog skupa od r ̀ anog u Ki ki -n di 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996;

15 Politika, Beograd;16 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod

Me do vom, Cetiwe 1939;17 Pero [o}, Crna Gora za proboj Solunskog fronta, “Rat nik”,

Sveska VIII-IX, Beograd 1928;18 I. Petrovi}, Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004;19 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Ame ri ka,

Sever na Amerika, Aus tra lija, Francuska, Italija, So lun ski front,Zbor nik dokumenata, pri re dio Nikola Popo vi}, Beograd 1980;

20 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, kwiga I, Beograd 1971;21 Bogumil Hrabak, Jugosloveni zarobljenici u Italiji i njihovo do bro vo lja ~ ko

pitanje 1915 -1918, Novi Sad 1980;22 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925;23 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;


24 Bogdan Krizman, »Srpska ratna misija« u SAD (decembar 1917 - fe b ru ar1918), Jugoslo venski istorijski ~asopis broj 1-2, Beograd 1968;

25 Milada Paulova, Jugoslavenski odbor (Povijest jugoslavenske emigracijeza Svjet skog rata od 1914.-1918.), Zagreb 1925;

26 Milan P. \or|evi}, Srbija i Jugoslavija za vreme rata 1914 --1918, Beograd 1922.

*****Tekst je naru~io gospodin dr \or|e Stani}, predsednik Izda -va ~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika, ~asopisa Udruèwa ratnih do -bro vo qaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca, iz Beograda; izu -zi maju}i posledwi pasus (koji je ispu{ten iz pisma dr Stani}u), objav qe -no u broju 25. pomenutog ~asopisa, Beograd 2003, 193-201, pripremqenomkao tematski: Strani dobrovoqci u vojskama Kraqevine Srbije i Kraqe -vine Crne Gore.

32 Ilija Petrovi}

STRANO MEDICINSKO OSOBQE

U SRPSKIM OSLOBODILA^KIM RATOVIMA

1912-1918

Strane medicinske misije u balkanskim ratovima. Nema pre -vi {e podataka o u~e{}u stranih lekara i drugih medicinskih rad -nika koji su na sa mom po~etku bal kanskih ratova, na poziv Srp -skog Crvenog krsta ili samoini ci ja tivno, do {li u Srbiju i CrnuGoru i le~ili srpske rawenike. “Prema podacima Srpskog Crve -nog krsta, Srbija je Balkanski rat do~ekala sa svega 370 lekara od~ega je 296 dobilo ratni raspored... Zato se Crveni krst obra}a,preko Me|unarodnog crvenog krsta, inostranoj javnosti i ubrzo,iz raznih zemaqa, u Srbiju stiè zna ~ajna pomo} u medicinskom o -sobqu, lekovima i sanitetskom materijalu. Broj~a ni podaci o me -dicinskim misijama... za 1912/1913. godinu to naboqe pokazuju”.Naj vi{e stru~waka poslala je Rusija (183) ,,a svoje ekipe dale su i:Austrija (36), Engleska (20), Holandija (42), Nema~ka (12), Ugar ska(10), Italija (7), Belgija (9), Danska (4), Norve{ka (3), Francuska(8) i jo{ neke zemqe(1, 643). Podatak iz istog izvora da “ukupno se moè ra~unati da je u Srbiji bilo 1912-1913. godine blizu 300 ~la -nova stranih medicinskih misija”(1, 643) mo`da je nastao kao ra -~unska gre{ka, po{to ovde date cifre kazuju da ih je bilo 334, od~ega 120 lekara.

Nesumwivo, broj srpskih `rtava (i civilnih i na rati{tu)bio bi mnogo ve }i da nije bilo medicinske pomo}i iz mnogih stra -nih zemaqa. Me|u prvima pri spele su ruske misije. Prvu, koju je ~i -nilo dvadeset ~lanova Ruskog Crvenog krsta, predvodio je dr Ni -ko la Pajevski. Na ~elu druge misije, sastavqene od sedamdesetse dam ~lanova, me|u kojima i pet lekara-hirurga, po jedan apote -kar, kwigovo|a i poslovo|a, {esnaest medicinskih sestara i tri -deset pet bolni~a ra, nalazio se dr Aksentije Hristiforovi~ Ba -basejnov. Wegova bolnica sa 250 -300 posteqa sme{tena je u zgra diDruge beogradske gimnazije u Makedonskoj ulici. Skoro isto vre -meno stiglo je i dvadesetak medicinara sa pra{kog Poli kli ni ~- kog instituta, a s istog Instituta poslato je u Crnu Goru jo{ pe -deset lekara i medicinara. U beogradskoj Politici ~esto se ta -da pisalo o radu stra nih medicinskih stru~waka. Tako, na pri -mer, u broju od 28. oktobra/10. novem bra 1912. godine pi{e da je“do sada u Beogradu otvoreno 18 bolnica za sme{taj rawenika isve su snabdevene telefonom”, a dan kasnije da “broj lekara se sta l -no pove}ava i ne pro|e ni jedan dan, a da se na{em Crvenom krstu

ne prijavi po nekoliko lekara”. Drugog/15. novembra i{la je vestda “za nekoliko dana sti}i }e u Beograd 6 ~eskih hirurga, u~eni -ka proslavqenog ~eskog operatora g. Jed li~ke” i da }e svi onibi ti raspore|eni po Beogradu i unutra{wosti. Pret hod nog dana “krenulo je u Sofiju i Beograd nekoliko hrvatskih lekara”, a za -tra ̀ e no je i pet bolni~arki. I tako daqe.

Sredinom decembra objavqena je vest da “gotovo svakog danaodlazi iz Sr bije po nekoliko stranih lekara, koji su le~ili na -{e rawenike u bolnicama u Beogradu i unutra{wosti. Oni odla -ze zbog toga {to je posao oko le~ewa rawe nika sasvim smawen tewi hova pomo} nije vi{e potrebna”(4, 30. novembra/13. de cem bra 1912).

Sa tim u vezi, vrlo je ilustrativna i Politikina vest od9/22. decembra 1912. godine da je kraq Petar potpisao ukaz o od -likovawu 172 lekara ordenima Svetoga Save raznih stepena (40Rusa, 25 Srba sa strane, 19 ̂ eha, po devet Francuza, Nemaca i Ma -xara, po osam Engleza, Danaca i Belgijanaca, sedam Slo ve naca, popet [vajcaraca i Austrijanaca, po ~etiri Norveànina, Holan -|a ni na i Hrvata, po tri Rumuna i [ve|anina i dva Italijana), iz ~ega se mora za kqu~iti da je bilo mnogo vi{e lekara i ostalogmedicinskog osobqa. Tako|e, treba imati u vidu da je samo beo g -radska Politika u svojim vestima od 18. oktobra do kraja novem -bra 1912. godine evidentirala da je u Srbiju i Crnu Goru stiglo150 lekara i vi{e od 390 medicinara, bolni~ara, milosrdnih se -stara i ostalog sanitetskog osobqa. Mawe zbog u{tede novin -skog prostora, a vi{e zbog toga {to se neke stvari podrazume va ju,uz vesti o dolasku mnogih lekara nije zabeleèn broj bolni~araili medicinskih sestara iz wihove pratwe (o prate}em tehni~- kom i administrativnom osobqu, onome koje se danas naziva lo -gi stikom, nema ni re~i); jednako {tura, bez ijedne re~i o “spo re d -nom” bolni ~ kom osobqu, bila je i vest o otvarawu triju ruskihbolnica u Skopqu, sa ukup no {esnaest lekara, 750 posteqa i kom -pletnom opremom.

Bez obzira na protivre~nosti koje ona sadrì, dodajemo ov -de da je 1925. godine objavqena jedna kwiga o srpskom sanitet -skom iskustvu u oslobodila~kim rato vi ma 1912-1918. godine(2).U pedesetak tekstova, na oko 600 strana, ~etrdesetak srpskih le -kara govori osvim vidovima zdravstvene za{tite u ratnim uslo -vima i o nevoqama koje su tih godina pratile srpsku vojsku i srp -ski narod. O radu stranih medicinskih misija pi{e se tek na ne -koliko mesta, po re~enicu-dve, a pomiwe se jedva desetak imena;mogao bi se ste}i utisak da je wihov boravak u Srbiji i uz srpskuvojsku bio bez ikakvog zna~aja. Zbog takve nebrige za istinu, po -kazivane ~ak i u Srpskom Crvenom krstu, o ukupnom broju stra -

34 Ilija Petrovi}

nih medicin skih misija i osobqa u wima, moè se samo naga|ati.Na naga|awe se, tako, svo di i jedan zapis dr Hranislava M. Jok -simovi}a, nastao u vremenu relativno bliskom balkanskim ra to -vima:

“U ratovima 1912-1913, Glavni odbor Crvenog Krsta o svomtro{ku angaò vao je oko 20 lekara, izme|u kojih su bili dvojicabakteriologa. Do{le su i ove strane misije: ruskog Crvenog Kr -sta 7 misija, sa 32 lekara, 57 sestara i 89 bol ni~ara; belgiskog, ne -ma~kog, austriskog, ugarskog, italijanskog Crvenog Krs ta, bri -ta nskog, francuskog, - od svih po jedna (misija - IP) sa 34 leka -ra, 36 sestara i 5 bolni~ara.

U 1913. poslao je Ruski Crveni Krst 2 misije, britanski i{kotski Crveni Krst 1 misiju, belgiski, danski, {vedski, ugar -ski i holandski Crveni Krst 3 misije, od kojih jedna za suzbijawe kolere u â~ku. Sve su imale 46 lekara, 66 sestara i 50 bolni ~a -ra”(2, 836).

Ima li se na umu sve to, kao i ~iwenica da sa jed nim le karomdolazi ve }i broj sa ra d nika, bilo medi cinske, bilo teh ni ~ke stru -ke, i zakqu ~uje mo da je u balkan skim ratovima moralo biti naj ma -we se dam sto takvih do brovoqaca(3, 410); u ovom radu na}i }e sesvega 184 wihova imena.

Strane medicinske misije u Velikom ratu. Po~etak Svet skograta zatekao je srpsku medicinsku slu`bu u izuzetno te {kim us -lovima, po{to je vreme od bal kanskih ratova bilo prekratko dabi do{lo do wene i najminimalnije kad rovske obno ve. Molba Srp -skog Crvenog krsta za pomo} nai{la je u Me |u na rod nom Crve nomkrstu samo na moralnu pot po ru; rat je ve} harao po celoj Ev ropi,te Me|unarodni Crveni krst pre dlaè Srpskom da pomo} od srod -nih institu cija u svetu zatraì nepo sre dno. Od ziv na takav apel bio je neo~ekivano velik. Prva u Srbiju sti ̀ e me dicinska mi -si ja ameri~ke vojske na ~elu sa dr Rajanom, i odmah u Beogradu ot -va ra jednu bolnicu “op{te prakse”. Brojne grupe i poje din ci pri -sti ̀ u po~etkom jeseni 1914, tako da su se mnoge bol ni ~arke izino stranstva ubrzo na{le na frontu, ne po sred no uz srp ske voj -ni ke. Tokom prve po lovine 1915. godine, u vre me velike epi demijeti fusa, kada je to bilo od presudne va ̀ no sti, obim medicin ske po -mo }i sa strane sna`no se pove}ao. Naj ve}i broj sanitetskih eki -pa stigao je iz Engleske, Rusija je samo u jednoj svojoj misiji ima -la 111 ~lanova, a {e sna esto ~lanu ekipu poslala je Gr~ka. Iz Sje -di we nih Dràva, sa neko liko ekipa Crvenog krsta stiglo je ~e -tr de set ~etiri osobe, a grupa od osam le kara i bolni~arki bilaje opremqena iz jednog privatnog fon da. Po~etkom 1915. godine,


sa jo{ ~etvoricom lekara i osmoro bolni~ara i medicinskih se -sta ra, iz Amerike je prispeo dr \uro Gu~a, ro|en u Ba~kom Pe t -rovcu, i s wima se ukqu~io u jed nu ~e{ko-amerikansku medicin -sku misiju u \ev |eliji. Kako je u me |uvremenu Srbijom po~eo dahara tifus, toj je bolnici dobro do {la pomo} od preko osam de -set êha-dobrovoqaca, iz reda ratnih za robqenika; me|u wimanalazio se samo jedan lekar, dok su ve}inu os ta lih sa~i wa vali{kolovani qudi: u~iteqi, profesori i inè weri. Po~etkomap rila iste godine u tu je bolnicu iz Amerike sti glo jo{ se -damdeset {est lekara, sa prate}im sanitetskim, teh ni~kim i po -mo }nim osobqem(5, prvi nastavak, 77; tre}i nasta vak, 39). Od velike koristi bili su ~lanovi fran cuske sanitetske mi sije koja je uSr biju do{la po ~e t kom 1915. godine; velik broj fran cu skih le -ka ra i bolni~ara u~estvovao je u suzbijawu epide mi je pegavog ti -fu sa, a “za sve vre me boravka i ra da u Srbiji ovi Fran cuzi suuìvali iskrene sim pa tije i u vojsci i u narodu”(6, 251). Univer -zitet u Torontu orga nizovao je bolni ce u So lunu i Bi to qu, a wi -hov kapacitet bio je 1.040 posteqa. U obe ma bolnica ma ra di lo je 50 lekara i profe so ra, 73 bolni~arke i 173 li ca u po mo}nim slu ̀ - bama. Ka snije, sti ̀ u u Srbiju pojedin ci i medi cin ske ekipe izAustralije, Novog Zelanda, [vajcar ske, i dru gih ze ma qa. Svepristigle ekipe bile su opremqene neop ho d nim sred stvi ma za rad sa bolesnicima - od po steqa do lekova - a fi nan sirale su ih hu -mani tarne organizacije, dràve ili pri va t na lica. Mno ge zem -qe poslale su pomo} u novcu i lekovima: Francuska, Ita lija,Ru sija, Japan, [vajcarska, Argen ti na, î le, ~ak i turski Cr ve nipolumesec.

Najve}i broj engleskih sanitetskih misija stigao je u Srbiju trudom Saveza {kotskih ènskih dru{tava, o ~emu svojom kwi -gom nadahnuto sve do~i Monika Kripner (7). Godine 1914, kad suglasovi o ratu bili sve ja~i, sekretar tog Saveza bila je dok tor -ka Elsi Inglis. Wenim za la gawem, uz otpor i veliko potcewi va -we zvani~nih gradskih slu`bi, jula iste godine formirana je uEdin burgu jedna èn ska dobrovoqa~ka sani tetska jedinica. Ne -ka ko istovremeno, gospo|a Mejbl Sink ler Stobart, èna koja jesvoje ratno iskustvo sticala u Bal kanskom ratu, kao os ni va~ ipred vo d nik ̀ enskog odreda za transport boles ni ka i rawenika u Bugar skoj, zapo~ela je sli~nu delatnost u Londonu. Mesec danakasnije, ona se sa svojom novom @enskom vojnom bolnicom nalaziiza fron ta kod Antverpena. Po~etkom avgusta u~estvuje u orga -ni zovawu @enskog odre da hitne pomo}i i iskusna sanitet ska rad -nica gosp o |a Evelina Haver fild, koja odmah postaje za po ved nik@enske do brovoqa~ke rezerve.

36 Ilija Petrovi}

Ne{to kasnije, po{to je gospo|a Mejbl Gruji}, ̀ ena srpskog mini stra spoq nih poslova, intenzivno izve{tavala englesku jav -nost o sani tar nim nevo qa ma u Srbiji, u Londonu je oformqenSrp ski potporni fond. Neke od prvih jedinica tog Fonda bilesu pod pokroviteqstvom Bol nica {kotskih ̀ ena. Pr va jedinicaSrp skog potpornog fonda sti gla je u Srbiju sredinom novembra1914. godine i svoju bol nicu sa 600 kre veta postavila u bliziniSko pqa. Na wenom ~elu nalazila se ledi Lujza Margareta LejlaVemis Paxet (1881-1938). Ova energi~na ̀ ena, ~iji je mu` serRalf Spenser Paxet (1864-1940) kasnije po stao komesar bri tan -skih misi ja u Srbiji, “bila je idealna osoba za taj polo ̀ aj. Ona je ne samo imala znatno isku stvo ste~eno jo{ tokom ranijeg bo rav -ka u srp skim bolnicama za vreme balkanskih ratova nego je kas ni -je ispoqila i ret ku sposobnost za rukovo|ewe. Neumoran rad niki vrsan organizator koji je uì vao po{tovawe Srba i svih po vre -|enih, ona je zapawila qude iz kruga svoje porodice, koji su je (ra -nije) znali samo kao konven ci o nalnu i krhku mladu ̀ e nu”(7, 38).

Pod utiskom novih saznawa o neprilikama u Srbiji, dok tor -ka Ing lis ponu di la je srpskoj ambasadi u Londonu da jednu jedi -ni cu Bolnica {kotskih ̀ ena uputi na rati{te. Na sli~nu po ru -ku istori~aru Robertu V. Siton-Votsonu, onda po{to va nom u Srbi ji, dobila je telegram sa porukom da “Srpska vlada prihvata ponu du sa zahvalno{}u”. “Po{a qi te nas tamo gde smo najpo treb -nije”, traìla je doktorka Inglis. U de cembru, kad se ve} ~inilo da je Srbija u bezi zlaznom poloàju, iz Sa u temp tona isplovilaje Pr va jedinica Bolnica {kot skih ̀ ena, pod upra vom dok tor keEli nor Soltou. Da bi se bolnici obezbedila samostal nost na te -renu, u “prt qagu” se nalazila sva potrebna oprema ukqu~uju}i os -novne ì vot ne namirnice, lekove, le ̀ aje i posteqinu za sto pa -ci je na ta. Eki pa je u Kragujevac stigla januara meseca, a morala je da od mah primi 250 pacijenata. Do prole}a bolnica je imala 650kre ve ta.

Pegavac je ve} kosio po Srbiji, pa je doktorka Soltou pre -gla da otvori i po se ban stacionar za zaraène bolesnike. Iakojoj je sa tim u vezi bilo poslato jo{ deset bolni~arki, u Bolni ca -ma {kotskih ̀ ena ipak su odlu~ili da raste re te Kragujevac i dau Vaqevu otvore jo{ jednu bolnicu. Tamo se, naime, stawe sve vi -{e pogor{avalo; pegavac se {irio stravi~nom brzinom, a ra we -ni ci, zbog nedostatka medicinskog osobqa, bili su ostavqeni bezika k ve nege.

Dobrovoqci u Engleskoj i daqe su se prijavqivali za od la -zak u Sr biju, a pristizala je i nova materijalna potpora. Obra zo -va no je jo{ ne ko liko novih je di nica Srpskog potpornog fonda i


Bolnica {kotskih èna, pripravnih da kre nu ~im se obezbeditransport. Me|u wima bila je i velika anglo-srpska bolnica, ka -snije poznata kao “Jedinica Beri”, pod zajedni~kom upravom hirur -ga Xemsa Berija i wegove ène Mej Di kinson Beri, tako|e lekar -ke. Ta jedinica }e biti jedna od najboqe opre m qenih bol ni ca ko -je su stigle u Srbiju.

Po~etkom 1915. godine akcija za pomo} Srbiji sve vi{e se{i rila. Ugled dok torke Soltou i ledi Paxet bio je u Srbiji og -ro man, pa je Iv ning Standard 30. janu ara, objaviv{i telegram sa pozivom srpske vlade da o wenom tro{ku uputi “jo{ le karki”, po -zvao {kolovano medicinsko osobqe da krene u Srbiju. U feb ru a -ru, bri tan ska kraqica Meri prihva ti la se pokroviteqstva nad Srp skim potpornim fondom, a u Odbor su u{ li, primera ra di, po -liti~ari Lojd Xorx i Vinston ̂ er~il, ar heolog Artur Evans,kar dinal Born, istori~ar Xorx M. Treveqan, i drugi.

Druga jedinica Srpskog potpornog fonda, nazvana po lediKor ne li ji Vim born koja je dala sredstva za wenu opremu, ve} jebila na putu pre ma Skopqu; trebalo je da se tamo prikqu~i jedi -ni ci ledi Paxet, ~ijih se {esnaest lekara i bolni~arki, od uku p -no devedeset osoba, razbolelo od pegavca. (Razbolela se i lediPa xet, ali je ona, ~im se oporavila, po novo do{la na rati {te, sanovom medicinskom ekipom od {ezdeset ~et vo ro sarad nika). To -kom marta 1915. godine u Londonu je priprem qena Tre }a jedinica Srpskog potpornog fonda, a na weno ~elo stala je gos po|a Sto bart,tek prispela sa francuskog rati{ta. Izvanredno snabdevena, ovabol ni ca sa pedesetak qudi u ekipi, isplovila je iz Engleske 1.ap rila, a tek krajem meseca stigla je u Kragujevac. U we noj opre -mi, uz {ezdesetak {atora, nalazilo se “tri sta posteqa s po ste qi -nom i }ebadi ma, bale s ode}om za rawenike i izbeglice, ve likakoli~ina kuhiwske op reme, ukqu~uju}i pet {tedwaka, ne ko li koprenosnih boj lera za toplu vodu, veliki rezer voari za hla d nu vo -du, materijal za peri onice, hrana, velika koli ~ina raznih le ko va,sav sanitarni materijal, uk qu~uju}i aparate za dezinfekciju, pre -no sna kupatila i nu`nike, i nekoliko am bulantnih kola”(7, 73).

Pove}ani priliv finansijskih sredstava omogu}avao je dase bolni ~ke jedi ni ce i daqe osnivaju i {aqu u Srbiju. Doktor -ka In glis potru di la se tada da na me sto glavnog lekara jedne odwih dovede doktorku Alisu Ha~ison. Sa veli kim is ku stvom na ra -ti {ti ma, najpre u Bugar skoj, tokom balkanskih ratova, sa dok tor -kom Stobart, a kasnije u Fran cu skoj, s prvom jedinicom Bol ni ca{kot skih ̀ ena, dok torka Alisa pri hvatila je poziv i kra jem ap -ri la zaputila se u Srbiju na ~elu nove mi sije. Posle skoro dva de -setodnevnog boravka na Malti, gde je trebalo pru ̀ iti le kar sku

38 Ilija Petrovi}

pomo} ve}oj grupi engleskih rawenika sa Dar danela i Ga li po qa, ekspe dicija je preko Soluna stigla u Vaqevo tek po~e t kom juna.Za nepune dve nedeqe tamo je ure|en veliki bolni~ki kompleks u koji je zatim sme{tena poqska bol nica, najboqe do tad oprem qe -na, kako se tvrdilo: {est velikih {atora za bole sni ke, hirur {kasala, perio ni ca, kuhiwa za bole sni ke, {atori za prijem bo les -ni ka, {atori za kupa we, kuhiwe i spavaonice za medicinsko o so -bqe, velika trpezarija, kan ce larije za glavnog le kara i uprav ni -ka, {atori za gorivo, zalihe medicinskog i drugog mate ri jala ios ta lo. Za doktorku Ha~ison bilo je to “znamewe nade i ~uda”, aona se pitala “u kakve se nepoznate oblasti (wena misi ja) upus -ti la i u koju svrhu”(7, 52).

Po~etkom maja stigla je u Kragujevac i doktorka Inglis. O -na je tamo pre uzela du`nost glavnog nadzornika svih jedinica Bol -ni ca {kotskih èna u Sr biji. Iako je uglavnom boravila u Kra -gu jevcu, gde je doktorka Soltou dràla tri bolnice (hi rur {ku,za pegavac i za povratnu grozni cu), doktorka Inglis sti za la je da odràva redovne veze sa svim jedini cama Bolnica {kot skih è -na i Srpskog potpornog fon da, kao i sa Srp skim Crven im krs -tom i vojnim sanite tom. “Izme|u doktorke Inglis i Srba do{loje do qubavi na prvi pogled. Oni su bili narod drag wenom srcu -hra bri, jednostavni, izdr`qivi, po{teni, pri rodni, spre m ni datr pe bez jadikovawa - »xentlmeni po prirodi«, zvala ih je. Onaih je oboàvala, a oni su je sa svoje strane po{tovali i vo le li.Ne sa mo {to su bili duboko zahvalni toj ne ̀ noj, marqivoj {kot -skoj le karki i we nim jedinicama koje su do{le iz tolike da qineda im pomognu kada im je bi lo naj teè, nego su bili o~a ra ni we -nim jedno stavnim {armom i uqud no{}u, vedri nom i do bro tom ko -jom je wena li~nost zra ~ila”. Zbog svega toga, u Srbiji se ka snijego vorilo: “U [kotskoj su je na~inili lekarem, u Srbiji smo jehte li na~i niti sveticom”(7, 48).

Pored Bolnica {kotskih èna i Srpskog potpornog fondauspe{no su delo vali: Britanski Crveni krst, Udruèwe “Rawe -ni saveznici”, Udruèwe “Mladi farmeri”... i pojedinci koji suse zauzeli da prikupe novac, opreme bolnice i priteknu u pomo}Srbiji. Za kratko vreme, po ve}im srpskim grado vima nikle su do -bro opremqene bolnice, od kojih ne ke i u blizini ratne zone. Ta -ko|e, otvorene su mnoge prihvatne ambu lante i previjali{ta ne -po sredno iza linije fronta, a ka snije, po~et kom leta 1915. godi -ne, i ve}i broj drumskih dis panzera (ambulanti), na me |u sob nojra z daqini od ~etrdesetak kilometara.

Tokom leta 1915. godine u Srbiji su “bile ~etiri poqske bol -nice Bolnica {kot skih ̀ ena - u Kragujevcu, Vaqevu, Lazarevcu iMla denovcu - dve velike jedinice Srp skog potpornog fonda u


Kra gujevcu i Skopqu, Jedi ni ca Beri i bolnica britan skog Cr -ve nog krsta u Vrwa~koj Bawi, jo{ jedna bolnica britanskog Cr -ve nog kr sta u Skopqu, velika Britanska bolnica za infektivnebole sti u Be ogradu (sa tri deset lekara - IP), uglavnom za sa vez -ni ~ka vojna lica, i nekoli ko mawih je dinica. U wima je bilo u -kup no pre ko {eststo britanskih lekarki, me dicinskih sesta ra,bolni ~ar ki i dobrovoqnih negovateqica. U to osobqe ni je bilo u b ro jano ne zavisno ̀ ensko medicinsko osobqe i dobrovoqne ra d -ni ce koje su do{le po vla stitoj inicijativi i bile pridodate srp -skim bol nicama i potpornim organiz a ci jama, kao {to je bila je -dinica go spo|e Hristi} u Va qevu. U jednom trenutku u ze mqi jera dilo pe deset britanskih le karki. êtr na est ih je bilo samo ujedinici Srp skog potpornog fonda ko jom je rukovodila gos po|aStotbart. Osim britan skih jedinica, u Kragujevcu je bila jednavelika ru s ka bolnica, dve ameri~ke, jedna fran cuska medi cin skamisi ja”(7, 80. i 97-98). Ima li se na umu da su sve jedinice bi le me -{ovitog sa stava, odnosno da je u medicinskim i drugim ekipamabilo i mu {kog sveta, da se na rati{te uglavnom i{lo po ugo voru, na odre |eno vreme(7, 37), da su na smenu dolazile nove li~no sti,da su se pojedine osobe povla~ile zbog bole sti ili iz drugih ra z -loga, kao i da je jedan nemali broj ~lanova pojedinih mi sija umrou epide miji (samo dvade set lekara!), moè se re}i da je sa Ostrva, do toga vre mena, u Srbi ji radilo i svih 1.000 bri tan skih gra|ana. Dodaju li se tome i Rusi, Ame rikanci, Grci, Ka na |ani, [vajcar -ci, Francuzi, ali i mnogi drugi, onda se sa sigurno{}u mo ̀ e kon -statovati da je u medicinskim misijama sa strane u~e stvovalo nemawe od 1.500 dobrovoqaca (verovatno i cele dve hiqade), u og rom -noj ve}ini èna.

Naàlost, u ovom radu na}i }e se svega 717 imena iz te gru pa -cije (dvadeset jedno i me nalazi se i na listi koja se ti~e medi -cin skih mi si ja u bal ka n skim ratovima), od ~ega se stotinakprvi put ob javquje na srp skom jezi ku; sva ona pre uzeta su iz en -gleskih izvornika i nije si gurno da su ba{ naj ta ~ ni je tran skri -bovana. (Nije bez zna~aja ni podatak da je “Moravska Vojna bolni -ca kod ]ele Kule bila naj ve}a epidemiska bolnica u zemqi kadaje u vojsci i narodu vla da la epidemija pegavog tifusa... Osobqa ipe r sonala, za vreme cele epidemije, je bilo tako|e kao na va{aru.Sa mo zarobqenika do de qenih na slu`bu, zbog velikog oboleva wai umirawa na{ih bol ni ~ara, bilo je na 168. Na{ih bolni~ara, za je -d no sa celom Bol ni ~arskom ~etom, je bilo preko 625. Sestara mi -losrdnih, Srpkiwa, Ruskiwa i Francuskiwa bilo je 175. Apote -ka ra, apotekarskih po mo}nika 18, medicinara - 11, administra ti v -nog osobqa 9, poslu ge 21. Broj lekara i lekarskih pomo}nika je biotako|e veliki.- On je iznosio svega 37”(2, 346-347). Ukupno, dakle,

40 Ilija Petrovi}

radile su u toj bolnici 1064 osobe, a mi izdvajamo podatke da je me -|u milosrd nim sestrama bilo Ruskiwa i Francuskiwa (bilo jeverovatno i drugih strankiwa, mada u mawem broju, zbog ~ega ni -su ni pomenu te posebno), te da su se me|u onih 168 dodeqe nih za -ro bqenika naj ve}im delom, ako ne i svi, nalazili dobro voqci.

Pri kraju, beleìmo i zakqu~ak dr Stankovi}a u (20, 54) da“prema ras po loìvim i prikupqenim podacima u toku 1914. iprvoj polovi ni 1915. godi ne javilo se diplomatskim pred stav ni -{tvima Srbi je u desetak dr ̀ ava oko 600 pripadnika petna estaknacionalnosti, a raznim dobrotvornim ustanovama i Crv e nom kr -s tu u savezni~ kim i neu t ralnim zemqama jo{ oko 800 do bro vo qa -ca. Najbroj ni je ponude upu}ene su iz Engleske - oko 500, Gr~ke -preko 400 i Rusi je - pre ko 300. Od toga broja, u toku ratne 1914. go -dine, u Srbiji na la zi mo... oko 250 dobrovoqaca... U prvoj polo vi -ni 1915. godine broj do brovoqaca znatno se pove}ao anga ̀ o vawem ve}eg broja sa ni te t skih misija za suzbijawe epidemije pegavog ti -fu sa, i to uglav nom iz Engleske i Rusije, tako da ukupan broj dob ro -vo qa ca u tom pe ri odu dostiè impozantnu cifru od preko 800”.

Sve to, ~ak i uz dopunski podatak da se na Dobruxi, uz Prvusrp sku dobrovo qa ~ku diviziju, kao i na Solunskom frontu, na la -zi lo nekoliko medicinskih misija sa strane, sa kompletnim bol -ni cama i medicinskim i drugim tehni~kim osobqem u wima,Srp skom Crvenom krstu ni{ta nije smetalo da posle rata iz vedekus i, naj bla ̀ e re~eno, nepromi{qen i nepristojan zakqu~ak daje “bi lo u Srbiji 543 ~la na medicinskih mi sija od kojih 100 leka -ra”(1, 644). Ali, takvo razmi{qawe nije predstavqalo novinu zaSrpski Crveni krst; na isti na~in ocewivan je i doprinos stra -nih medicinskih misija u balkanskim rato vi ma(2, 836).

Uz napomenu da oznake na kraju reda (u dvadeset jednom slu~a -je va obe su jedna pored druge: *1 *2) kazuju da li se radi o u~e { }u ubal kanskim ratovima (*1) ili u Velikom ratu (*2), ili se ime ret -kih od wih na{lo u nekoj od lako dostup nih enciklo pe di ja (Op -{toj, Vojnoj ili Enciklopediji Jugoslavije), odnosno u Srp skombiografskom re~niku, u nastavku dajemo imena ovih pleme ni tihdelatnika koji ma se srpski narod jo{ ni je dostojno oduìo:

A. Dorotea Biton - milosrdna sestra *2A. Klaudesli-Smit - kvalifikovani bolni~ar *2A. Peterson - apotekar *2A. F. Henken - Holandija bolni~ar *2Agnes Emzli - sestra ledi Haton bolni~arka *2Agnes Erl - sestra *2Agnes Man - milosrdna sestra *2Agnes Mek Kvin - milosrdna sestra *2Ada Barlou - maserka *2


Adamec, Franti{ek - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Adolf Kristl - Slovenija student medicine *1Aleksandar Bjeqa~evskij - Rusija student medicine *2Aleksandar Kuzwecov - Rusija student medicine *2Aleksandar Nikoli} - 1901, Beograd potr~ko u pomo}nim bolnicama *1Aleksandra Zuhova - Rusija milosrdna sestra *2Aleksi}, Sergije - Dubrovnik marvinski lekar *1Alisa Askju - publicistkiwa bolni~arka potopqena 1917 *2Alisa Pel - milosrdna sestra *2Ana Krej~ik - SAD medicinska sestra *1Anri Gije - Francuska rendgenolog *2Antonije Zorbajidis - Rusija medicinar *2

Barbara Meklaren - *2Barjaktarovi}, Svetislav Sp. - 1893, Beograd medicinar (SBR) *1Baronica Grizi(n)ger - milosrdna sestra *1Baronica [liben - milosrdna sestra *1Beatrisa Robin{ou - milosrdna sestra *2Bembrix - sestra *2Bogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma bolni~ar *1Boris V. Kac - Rusija bolni~ar *2Bruno Vajkls - Slovenija medicinar *1Budimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa, Zemun lekarski pomo}nik (SBR) *2

V. Viton - SAD bolni~ar *2Valentina Bostan - Besarabija, Rumunija bolni~arka u ruskoj misiji *2Valerijan Bala{evski - Rusija lekar *2Van den Maden - Holandija sestra *2Vesterhov - Holandija sestra *2Vili Forbs-[melcer - Holandija milosrdna sestra *2Viqem Smit - transportni oficir u jedinici *2Vini Vulzli - nadzornik apoteke *2Vitalija Oq{evska - Rusija bolni~arka *2Vladimir [krivanek - SAD, poreklom êh lekarski pomo}nik *2

G. Lin Xons - milosrdna sestra *2General de Lansi de Roland - Francuska *1Georgij Zajcev - Rusija medicinar *2Gertruda Smit - milosrdna sestra *2Gospo|a Br. Benedet - *2Gospo|a Vinifred Pop-Elis - {ofer *2Gospo|a G. Polgrin - maserka *2Gospo|a Grin - upravnica jedinice - *2Gospo|a D’An` d’Astr - Francuska *2Gospo|a Darja Aleksandrovna Kara|or|evi} - SAD bolni~arka *2Gospo|a De Renak - Francuska *2Gospo|a Doton Vajli - *2

42 Ilija Petrovi}

Gospo|a Droz, knegiwa Poa - Francuska bolnica na Krfu *2Gospo|a Gertruda Karington Vajld - [kotska *2Gospo|a Ker - [kotska {ef kuhiwe *2Gospo|a Kine-Rasin - umetnica milosrdna sestra *1 *2Gospo|a Klinger - Be~, Austrija milosrdna sestra *1Gospo|a Kolbern - sestra *2Gospo|a Koul Hamilton - *2Gospo|a Kopershar - Holandija bolni~arka *1Gospo|a Mamulov - Rusija medicinska sestra *1Gospo|a Marget Polimis - Gr~ka sestra *2Gospo|a Milne - {ef kuhiwe *2Gospo|a Or Paterson - *2Gospo|a Pavlovi} - milosrdna sestra *2Gospo|a Persi Valis - èna dr Valisa milosrdna sestra *2Gospo|a Rasel - *2Gospo|a Rut Farnam - Engleska narednik srpske vojske *2Gospo|a Robez-Paìjon - Francuska bolni~arka *2Gospo|a Selma Gu~ova - SAD, èna dr \ure Gu~e bolni~arka *2Gospo|a Stjuart - SAD, Misija Crvenog krsta *2Gospo|a Hartvig - èna ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1Gospo|a Xeni Hristi} - bolni~arka *1Gospo|a [oton - [kotska {ofer *2Gospo|a [trendman, Julijana Nikolajevna - Rusija milosrdna sestra *1Gospo|ica A. A. Majn{ul(Muni{ul?) - sestra *2Gospo|ica Adam - sestra *2Gospo|ica Atkinson - Novi Zeland sestra *2 Gospo|ica Bani - sestra *2Gospo|ica Barker - sanitarni referent *2Gospo|ica Meri Bedford - Australija dispe~er u garaì *2Gospo|ica Beker - {ofer *2Gospo|ica Berta Redule - Francuska upravnik bolnice *2Gospo|ica Bili - *2Gospo|ica Bingli - bolni~arka *2Gospo|ica Bird - milosrdna sestra *2Gospo|ica Bi~am - *2Gospo|ica Blan{a Maden - milosrdna sestra *2Gospo|ica Bler Vilson - Edinburg, [kotska sestra *2Gospo|ica Bol - milosrdna sestra *2Gospo|ica Bonser - milosrdna sestra *2Gospo|ica Vajli - *2Gospo|ica Van der Ven - Holandija milosrdna sestra *2Gospo|ica Vardl - {ofer *2Gospo|ica Vida Mateson - Engleska bolni~arka *2Gospo|ica Vilmon - Francuska milosrdna sestra *2Gospo|ica Vo - sestra *2Gospo|ica Vudi - *2Gospo|ica Vudkroft - sestra *2Gospo|ica Geldard Braun - *2


Gospo|ica Gledis Stjuart Ri~ardson - *2Gospo|ica Govens - milosrdna sestra *2Gospo|ica Grej - *2Gospo|ica Grin - sestra *2Gospo|ica Grin - {ofer *2Gospo|ica Dankan - sestra *2Gospo|ica Dorotea-Zorica Dik - Londonderi, Engleska *2Gospo|ica Dou - sestra *2Gospo|ica Dur - sestra *2Gospo|ica Durham - Engleska sestra (mo`da lekar) *2Gospo|ica Evlin Konzuk - Engleska, sestra *2Gospo|ica Elbi Xekson - sestra *2Gospo|ica Elma Rid - sestra *2Gospo|ica Edman Klif - sestra *2Gospo|ica Emzli Dodi - *2Gospo|ica Emzli Hami{ - *2Gospo|ica Eni Lindzi - *2Gospo|ica @orèt - Francuska bolni~arka *2Gospo|ica I. Grej - milosrdna sestra *2Gospo|ica I. Hadzon - milosrdna sestra *2Gospo|ica Ivon - Francuska bolni~arka *2Gospo|ica Igerton - milosrdna sestra *2Gospo|ica Idn - Engleska sestra *2Gospo|ica Izabel Gordon - sanitarni referent *2Gospo|ica Irini Polimis - Gr~ka sestra *2Gospo|ica Justi Klark - sestra *2Gospo|ica Kalvel - glavna sestra *2Gospo|ica Keli - milosrdna sestra *2Gospo|ica Ketlin Berk - [kotska sestra *2Gospo|ica Ketlin Dilon - sestra *2Gospo|ica Kouts - voza~ kuhiwskih kola *2Gospo|ica L. L. Kluli - milosrdna sestra *2Gospo|ica Lauders - milosrdna sestra *2Gospo|ica Lejr - *2Gospo|ica Lisjen - Francuska bolni~arka *2Gospo|ica Luiza Xordan - sestra *2Gospo|ica M. E. Sker~li - milosrdna sestra *2Gospo|ica Makled - sestra *2Gospo|ica Makon - Irska sestra *2Gospo|ica Florens Marks - {ef transporta *2 Gospo|ica Mej - *2Gospo|ica Mekalam - sestra *2Gospo|ica Mekfejl - Engleska, sestra dr Ketrin Mekfejl medicinarka *2Gospo|ica Meloun - *2Gospo|ica Meri Mekenzi - sestra *2Gospo|ica Meri Polimis - Gr~ka sestra *2Gospo|ica Mensel - milosrdna sestra *2Gospo|ica Mex Nejl Frejzer - *2Gospo|ica Milica Mili} - Kikinda bolni~arka *2

44 Ilija Petrovi}

Gospo|ica Monro Ker - *2Gospo|ica Morgan - sestra *2Gospo|ica Morison - *2Gospo|ica Morou - {ofer *2Gospo|ica Mur - milosrdna sestra *2Gospo|ica Norman - milosrdna sestra *2Gospo|ica Onslou - *2Gospo|ica Parsons - milosrdna sestra *2Gospo|ica Pejlin - *2Gospo|ica Persival - *2Gospo|ica Prajs Bi{op - *2Gospo|ica Presland - bolni~arka *2Gospo|ica Poup - umrla u Srbiji *2 Gospo|ica Rajd - sestra *2Gospo|ica Rix - milosrdna sestra *2Gospo|ica Robinson - zamenik {efa transporta *2Gospo|ica Ros - *2Gospo|ica Rouz Vest - *2Gospo|ica S. E. S. Mejr - *2Gospo|ica Svanston - *2Gospo|ica Simpson - *2Gospo|ica Skej - apotekar *2Gospo|ica Sonders - glavna sestra *2Gospo|ica Starling - Australija *2Gospo|ica Stert - milosrdna sestra *2Gospo|ica Stefani A. Hamplova - SAD, rodom iz ê{ke sestra *2Gospo|ica Stivens - sestra *2Gospo|ica Stjuart - voza~ *2Gospo|ica T. Kramblholm - milosrdna sestra *2Gospo|ica Tebet - sestra *2Gospo|ica Tejt - Engleska *2Gospo|ica F. A. Fraj - glavna sestra *2Gospo|ica Fauler - [kotska *2Gospo|ica Flora Mekenzi - sestra *2Gospo|ica Frensis Ivens - *2Gospo|ica Fri~ - [vajcarska bolni~arka *1Gospo|ica Hajet - sestra *2Gospo|ica Hartvig - k}i ruskog poslanika u Beogradu bolni~arka *1Gospo|ica Helen King - SAD bolni~arka *2Gospo|ica Hjui - *2Gospo|ica Xejms - sestra *2Gospo|ica Xek - administratorka *2Gospo|ica Xin Kaldou - milosrdna sestra *2Gospo|ica Xin Lindzi - *2Gospo|ica Xin H. Kemp - *2Gospo|ica Xinxer - *2Gospo|ica Xoli - *2Gospo|ica [ejla - sestra *2


Gospo|ica [eli - SAD *2Gospo|ica [onesi - sestra *2Gospo|ica [turceneger - [vajcarska spisateqica milosrdna sestra *2Grofica Trubeckaja - Rusija {ef medicinske misije *2

D. Piters - SAD bolni~ar *2D. H. Mekinto{ - milosrdna sestra *2Darinka Gruji}-Radovi} - Kragujevac (iz SAD) zbriwavala siro~ad *2Das - Holandija bolni~ar *2Debero Seri - [vajcarska bolni~ar *2Dekani}, \ura - 1891, Nadaq, Srbobran medicinar *2Desanka Stevanova Milanovi} - Novi Sad glumica bolni~arka *1 *2De Hrote - Holandija sestra *2“Devojka koju zovemo Kanada” - Kanada *2Doli Majlz - bolni~arka *2Dora Xonson - milosrdna sestra *2Doroslova~ki, Dimitrije - 1879, Be~ej medicinar *2Doroti Brindl-Mili} - kuvarica *2Doroti Grirson - milosrdna sestra *2Doroti K. Benvel - bolni~arka *2Dot Wuval - bolni~arka *2Dr A. E. Kid - [kotska lekar *2Dr A. Sova` - Belgija *1Dr A. F. Kornelijus - SAD lekar *2Dr Abzelan - Francuska lekar *2Dr Avram Pevzner - Rusija zubar *2Dr Agneza Benet - Novi Zeland lekarka *2Dr Ada Meklaren - lekarka *2Dr Aksentije Hristiforovi~ Babasejnov - sa 77 ~lanova, Rusija *1Dr Aleksa [epeq - lekar *2Dr Aleksandar, \uri}-î~a - 1862, Velika Pisanica, Belovar lekar *2Dr Aleksandar Zikopulos - Papingon, Jawina, Gr~ka lekar *2Dr Aleksandar Primrouz - Toronto, Kanada lekar *2Dr Aleksandra Tarutin - Rusija lekarka *2Dr Aleksej Teren~enko - sa 25 pomo}nika i 6 bolni~arki, Rusija *1Dr Aleksej [epeq - Rusija lekar *2Dr Aleksis Tompson - Edinburg, [kotska hirurg *2Dr Alisa Ha~ison - lekarka *2Dr Alojz Fridrih Blehel - lekar *2Dr Alfred Ernst - Cirih, [vajcarska lekar *2Dr Ana [ehter - do{la iz Francuske lekarka *2Dr Angus Kembel - SAD hirurg *2Dr Andrija Jokaz - lekar *2Dr Aneta Benson - lekarka *2Dr Anton Lo(a)vri~ - Slovenija lekar *2Dr Antowina A. Maksimova - Rusija lekarka *2Dr Aramba{in - Spqet lekar *1Dr Arius van Tinhoven - Holandija hirurg *2

46 Ilija Petrovi}

Dr Arman de Lil - lekar *2Dr Aron Zageqman - Rusija lekar *2Dr Atanasije Puqo - 1878, Zemun lekar *2Dr Atkinson - lekar *2Dr Bakuwin - Rusija, ~lan Dume lekar *1Dr Balabanov - lekar *2Dr Barker - lekar *2Dr Batler - SAD, sa dr Rajanom i jo{ 12 lekara i 23 sestre lekar *2Dr Ba~ar - Slovenija lekar *1 *2Dr Beatrisa Kokson - lekarka *2Dr Beatrisa Makgregor - lekarka *2Dr Beatrisa Rasel - lekarka *2Dr Benorie - Francuska hirurg *2Dr Berislav Bor~i} - 1891, Su{ak - 1977, Zagreb lekar (EncJu) *2Dr Bernar îder - [vajcarska lekar *2Dr Bisko - Francuska lekar *2Dr Blagojevi}, Nikola - [id lekar *2Dr Bogdan Stoji} - Zagreb lekar *1Dr Bogosav Bau~ek - lekar *2Dr Boìdar Hajdig - lekar *2Dr Boìdar [pi{i} - 1879, Sisak - 1957, Zagreb hirurg (EncJu) *1Dr Bo{kovi} - do{ao iz Rusije lekar *2Dr V. B. Nobl - lekar *2Dr V. E. Hejg - lekar *2 Dr Valentin Mer{ol - Slovenija lekar *2Dr Valentina Semjonikova - upravnik ruske misije *2Dr Valter H. Foks - hirurg u bolnici ameri~kog Crvenog krsta *2Dr Van Dik - Holandija, sa {est milosrdnih sestara lekar *2Dr Vasa Cari}evi} - 1879, Irig lekar *1Dr Vasilij Sergejevi~ Barabo{kin - Rusija lekar *2Dr Vaclav Mernaut - ê{ka hirurg *1Dr Vaclav Milota - ê{ka lekar *2Dr Vera Holm - lekarka *2Dr Viktor Grinfeld - Austrija *1Dr Viktor Kine - @eneva, [vajcarska lekar *1 *2Dr Vinogradova - do{la iz Francuske lekarka *2Dr Vio - Francuska bakteriolog *2Dr Vilijam Robert Ridlej - lekar *2Dr Vilijam Teodor Melgard - 1888, Fisenberg, Danska lekar *2Dr Vitelh - sa jo{ 3 lekara i 6 bolni~arki, Gan, Belgija hirurg *1Dr Vitold [mit - veterinar *2Dr Vladimir Grahli - Slovenija lekar *2Dr Vladimir N. Ivanov - lekarDr Vladimir Herinka - Prag, ê{ka lekar *1Dr Vladislav Kraq - ê{ka lekar *2Dr Vojin \or|ev Lazarevi} - 1887, Pan~evo - 1953, Ada lekar (EncNS) *1Dr Vojislav Veselinovi} - 1889, Kikinda lekar *2Dr Vojislav Kecmanovi} - 1881, îtluk, Prijedor lekar (EncJu) *1


Dr Vratislav êrni - ê{ka lekar *1Dr Vulparis - Gr~ka lekar *2Dr Vulf Berlin - [vajcarska lekar *2Dr Gaber Ho~evar - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1Dr Gavra Barako - 1879, Novi Sad - 1915, Vaqevo lekar *2Dr Garnije - Francuska lekar *2Dr Gaston - Francuska lekar *2Dr Georgij Jarcev - Rusija lekar *2Dr Georgi Spasov - do{ao iz Francuske lekar *2Dr Georgije Simonovi~ Blejvi~ - apotekar *2Dr Gijom Live - Francuska lekar *2Dr Girton - Bolnica {kotskih èna lekar *2Dr Gojtman - Osek, Hrvatska lekar *1Dr D. Vrane{evi} - Osek, Hrvatska lekar *1Dr Danijel - ê{ka lekar*1Dr Danilo Vasiqenko - Rusija lekar *2Dr Deànkur - Francuska glavni lekar u misiji *2Dr De Martel - Francuska lekar *2Dr Dima - Francuska lekar *2Dr Dimitri Vojnidis - Gr~ka lekar *2Dr Dimitrije Kowevi} - êrevi}, Beo~in lekar *1Dr Drago Maru{i~ - Slovenija lekar *2Dr Du{an Bori} - 1889, Mogori}, Lika lekar (SBR) *2Dr Du{an Gaji} - 1874, Vojka, Stara Pazova lekar *1Dr Donaliho - SAD, Crveni krst lekar *2Dr Dragutin Moder~in - Hrvatska lekar *2Dr Duglas - sa 18 pomo}nika, Engleska lekar *1Dr Du{an Malu{ev - Vr{ac lekar *1Dr Du{an Pomori{ac - lekar *1Dr \or|e Anti} - 1895, Sombor - 1981, Sombor lekar *2Dr \or|e Bukinac - 1880, Futog lekar (SBR) *1Dr \or|e Mari} - Dubrovnik lekar *1Dr \uri} - “begunac iz Austrougarske” lekar *2Dr \uro \urov Gu~a - 1876, Ba~ki Petrovac lekar (SBR) *1 *2Dr E. Hales - Danska lekar *1Dr Eva Mitnicka - lekarka, Lozana, [vajcarska - 1914, Ni{ *2Dr Evgenij Konstantinovski - Rusija lekar *2Dr Evgenija Karpova - Rusija lekarka *2Dr Evgenije Branova~ki - 1847, Senta lekar *1Dr Evsej Ko{inski - Kijev, Ukrajina lekar *1Dr Egon Lotar Fiber - Austrija lekar *1Dr Edvard Rajan - SAD, Crveni krst (v. dr Batler) lekar *2Dr Edita Holvej - lekarka *2Dr Edo-Otmar Krajec - Slovenija lekar *1Dr Edo [lajmer - Slovenija lekar *1Dr Ekaterina Morozova - Rusija zubarka bakteriolog *2Dr Elizabet Bruk - lekarka *2Dr Elizabet Ros - lekarka *2

48 Ilija Petrovi}

Dr Elinor Soltou - lekarka *2 Dr Elsi Inglis - lekarka *2Dr Eqka N. Liberman - Rusija lekarka *2Dr Ema de Virdis - lekarka *2Dr Emili Simson - hirurgiwa *2Dr Endrju Balfur - lekar *2Dr Erban Avgusti - Prag, ê{ka lekar *1Dr Erik Himel{trup - Danska pomo}ni operator *2Dr Erl. D. Forest - SAD lekar *2Dr Erna de Marsi-Verdi - lekarka *2Dr Ernest Gori{ek - Slovenija lekar *2Dr Ernest Pendlton Makgruder - SAD {ef misije, lekar *2Dr Ester Q. Kadi{ - Rusija lekarka *2Dr Et. Birne - Francuska bakteriolog *2Dr @. Kline - Francuska bakteriolog *2Dr @an Bebadon - Francuska lekar *2Dr @ivkovi} - Bosna lekar *1Dr @ika Jak{i} - 1881, Kr~edin, In|ija lekar *1Dr Zanft - lekar *2Dr Zigfrid I. Taqnik - Rusija lekar *2Dr Zimberl{lang - Rusija lekar *2Dr Ibroj - lekarka *2Dr Ivan A. Vladisavqev - Minsk, Belorusija lekar *2Dr Ivan Baboselac - 1885, Dobriwa, Slavonski Brod hirurg (SBR) *1Dr Ivan Gmajner - Slovenija lekar *2Dr Ivan Oraèn - 1869, Kostawevica, Slovenija lekar *1 *2Dr Ivan Premerov - Litija, Slovenija lekar *1Dr Ivan Hercog - Zagreb, Hrvatska lekar *1Dr Ivan [ipov - Rusija lekar *2Dr Ivo Josipov Jelavi} - âpqina lekar *2Dr Izabel Emzli, Ledi Haton - lekarka *2Dr Izabel Inglis - lekarka *2Dr J. Lohert - Zagreb, Hrvatska *1Dr Jan Levit - Prag, ê{ka hirurg *1Dr Jan M. Kara - ê{ka lekar *2Dr Jang - SAD, na~elnik medicinske misije lekar *2Dr Janko Kotnik - Slovenija lekar *2Dr Janko Lavri(?) - Slovenija lekar *2Dr Janko Sernec - Austrija lekar *2Dr Jankovi} - Herceg Novi lekar *1Dr Jelena Popadi} - 1886, Pariz, Francuska lekar *1 *2Dr Jernej Dem{ar - Qubqana Slovenija lekar *1Dr Jindrih îhak - Prag, ê{ka lekar *1Dr Jovan Vulpo [terc-Steji} - êrevi}, Beo~in lekar *1Dr Jovan Novi~in Bulaji} - 1889, Vilusi, Nik{i} - 1943, Sutjeska lekar *2Dr Jovan Litos - Solun, Gr~ka lekar *2Dr Jovan Popovi} - 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej lekar *2Dr Jovo Bokowi} - 1883, Bosanska Kostajnica lekar (SBR) *1


Dr Joè Ravnik - Slovenija lekar *2Dr Jozef Vanka - lekar *2Dr Jos [ejker - Rusija lekar *2Dr Josip Vegele - Slovenija lekar *2Dr Josip Erat - Slovenija lekar *2Dr Josip Ermenc - Slovenija lekar *2Dr Josip Stojc - Slovenija lekar *1Dr Josip Tav~ar - Slovenija lekar *1Dr Josip Ti~ar - Slovenija lekar *1Dr Josip Hebajn - Slovenija lekar *2Dr Josif Kova~ - Segedin, Maxarska lekar *2Dr Julije Budisavqevi} - 1882, Slav. Poèga asistent-hirurg (EncJu) *1Dr K. Legru - Francuska bakteriolog *2Dr Kan - Francuska bakteriolog *2Dr Kasan le Banèn(?) - Pariz, Francuska lekar *1Dr Karata - Engleska, sa 24 vojnika-bolni~ara sanitetski kapetan *1Dr Karel Freja - Prag, ê{ka lekar *1 *2Dr Karter - lekar *2Dr Katarina Jak{i}-Radula{ka - Sarajevo lekarka *1 *2Dr Keman, Francuska - lekar *2Dr Kermak - Belgija lekar *2Dr Ketrin Korbet - lekarka *2Dr Ketrin Stjuart Mekfejl - 1887-1974 lekarka *1 *2Dr Ketrin Pejn - lekarka *2Dr Kefanopulos - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2Dr Klinger - Rusija lekar *2Dr Kobel - lekarka *2Dr Koza - ê{ka lekar *1Dr Konsej - Francuska epidemiolog *2Dr Konstantin Zala{as - Gr~ka, do{ao iz Francuske lekar *2Dr Konstantinovi~ - Rusija lekar na Cetiwu *1Dr Kosta Gr~i} - 1885, Ruma lekar *1Dr Kristoferson - lekar *2Dr Krsta Grabova~ki - 1889, In|ija lekar *2Dr Ksanti - lekar *2Dr Ksenija Davidova - Rusija zubarka *2Dr Ku~era - Slovenija lekar *1Dr Lavoslav Mastnak - Slovenija lekar *2Dr Laza-Mrgud Markovi} - 1876, Toma{evac, Zrewanin lekar (EncNS) *1Dr Lev Tunik - Rusija lekar *2Dr Levin Hanzel - lekar *2 Dr Lejla Mankester - [kotska lekarka *2Dr Lemer - lekar *2Dr Leo Bra{kin - Rusija lekar *2Dr Leon Vajs - 1871, Wujork, SAD lekar *2Dr Liba Kozlova - Rusija lekarka *2Dr Lilijan Kuper - Australija hirurgiwa *2Dr Lilijan êsni - lekarka *2

50 Ilija Petrovi}

Dr Lovro Klemen~i~ - 1891, [ent Vid pri Cequ, Slovenija lekar *2Dr Lorac (Loran?) - Belgija lekar *2Dr Ludvig Hir{feld - Var{ava, Poqska bakteriolog *2Dr Luiza Maklroj - lekarka *2Dr Luiza Ros - lekarka *2Dr Luis - Engleska lekarka *2Dr Luri - îkago, SAD, ~e{ki Jevrejin lekar *2Dr Qubica Brki}-Kaverzweva - 1884, [abac lekarka iz Rusije (SBR) *2Dr Qudevit Perci - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2Dr Qumovi} - lekar *2Dr M. Sidorf - Danska operator *2Dr Mavricij Rus - Slovenija lekar (ustupqen Bugarima) *1Dr Magnus Hir{feld - Cirih, [vajcarska bakteriolog *2Dr Majra Mekenzi - lekar *2Dr Makmilan - lekar *2Dr Malahov - Rusija zubni lekar *2Dr Marvalom - @eneva, [vajcarska lekar *1Dr Marija Vu~eti}-Prita - Seleu{, Pan~evo lekarka *1 *2Dr Marija Gra~eva - Rusija lekarka *2Dr Marija-Maru{ka Popovi}-Zajceva - 1893, Kresno, ê{ka lekar *1Dr Marija Miheqs - Rusija lekarka *2Dr Marsden - lekar *2Dr Mase - Brisel, Belgija lekar *2Dr Mase - Brisel, Belgija èna dr Masea lekarka *2Dr Matilda Makfejl - lekarka *2Dr Matko Heric - Slovenija lekar *2Dr Mej Dikinson Beri - anesteti~arka *2Dr Mejbl Blejk - lekarka *2Dr Mejbl King-Mej - lekarka *2Dr Mejtland T. G. - Birmingem, Engleska glavni lekar *2Dr Meri Ajliz - lekarka *2Dr Meri Bler - lekarka *2Dr Mari de Gari(s) - Francuska lekarka *2Dr Meri Ivens - Engleska lekarka *2Dr Meri Meknejl - lekarka *2Dr Me{evski - do{ao iz Francuske lekar *2Dr Mikula - ê{ka lekar *1Dr Miladin Sviwarev-Veli~kovi} - 1877, Be~ej (EncNS) lekar *1Dr Milan @eraji} - Miqevac, Nevesiwe (umro 1937) lekar *2Dr Milan Jan - Kladno, ê{ka lekar *1Dr Milan Stevanov Simonovi} - 1876, Sremska Kamenica lekar *2Dr Milan Figantner - lekar *1Dr Milan Hora - ê{ka lekar *1Dr Milenko Petrovi} - 1884, Sombor - Novi Sad, 1950 lekar *2Dr Milivoj Jambri{ak - 1878, Zagreb, Hrvatska lekar (EncJu) *1Dr Milica Mihajlovi} - Berlin, Nema~ka lekarka *1Dr Milko Gnezda - 1894, Rakek, Slovenija sanit. potporu~nik, lekar *2Dr Milovan \or|ijev Ba{ovi} -1881, Po{}ewe, [avnik lekar (SBR) *1 *2


Dr Milojevi} - Lika lekar *2Dr Milo{ Moji} - Sremska Mitrovica lekar *1Dr Milo{ Pu~elka - ê{ka sanitetski major *2Dr Milutin Jankovi} - 1862, Silba{ lekar *1Dr Mirko êrni~ - 1884, Metlika, Slovenija lekar (EncJu) *1Dr Mihail Aleksandrovi~ Bobrov - Sankt Peterburg, Rusija lekar *1Dr Mihailo Paskalides - lekar *2Dr Mihailo Fuks - Italija lekar *1 *2Dr Monije Viwar - Francuska lekar-epidemiolog *2Dr Morduh Ciri{kij - Rusija lekar *2Dr Neda Jovanovi} - do{la iz Rima lekarka *2Dr Nenadovi} - Lipik, Hrvatska lekar *1Dr Nikola Blagojevi} - 1883, [id lekar (SBR) *1 *2Dr Nikola Vasin Vu~kovi} - 1892, Novi Sad zubni lekar (EncNS) *2Dr Nikola Dragi}evi} - 1871, Pan~evo lekar *1Dr Nikola Pavi}ev Petrovi} -1867-1931, Kosor, Podgorica lekar *1 *2Dr Nikola Pajevski - sa 20 ~lanova Ruskog Crvenog krsta, Rusija lekar *1Dr Nil - lekarka *2Dr Novak - ê{ka lekar *1Dr Wukomb - Bolnica {kotskih èna lekar *2Dr Ozborn - SAD sanitarni inèwer *2Dr Oqenik - Holandija lekar *1Dr Opfletal - ê{ka lekar *2Dr Oskar Hugo (Igo?) - [vajarska lekar *2Dr Osterhajs - Holandija lekar *1Dr Oto Polak - ê{ka lekar *1Dr Otokar Kose - Prag, ê{ka, univerzitetski profesor lekar *1Dr P. I. Viliams - Sankt Peterburg, Rusija lekar *2Dr Panajot Manes - Rusija lekar *2Dr Panta Todorovi} - 1864, Banatski Brestovac, Zrewanin lekar *1Dr Pasja P. Dajbes - Rusija lekarka *2Dr Paso - lekar *2Dr Pervan - Spqet, do{ao iz Francuske lekar *2Dr Persi Valis - pomo}ni operator *2Dr Persi Dijermer - sve{tenik *2Dr Petar Antonijades - lekar *2Dr Petar Zec - 1881, Kukuruzari, Kostajnica lekar *2Dr Petar Ilijin Stjepanovi} - 1888-1951 lekar *2Dr Peti - Francuska lekar *2Dr Pol Dipre - Francuska, poqska bolnica na Vidu lekar *2Dr Poqakova - Rusija lekarka *2Dr Popovi} - do{ao iz Rusije lekar *Dr Potven - Francuska {ef misije *2Dr R. V. Brokau - SAD lekar *2Dr R. Ji~inski - 1864, SAD (umro u îkagu pre 1937) lekar *2Dr R. M. Morison - lekar *2Dr R. O. Mun - Engleska lekar *2Dr Radivoje Vukadinovi} - 1864, Mo{orin, Titel lekar *1

52 Ilija Petrovi}

Dr Radovan Bren~i} - Slovenija, do{ao iz No}ere Umbre lekar *2Dr Radovan Gajda - Slovenija lekar *2Dr Radule M. Backovi} - 1883, Drenov{tica, Nik{i} lekar (SBR) *1 *2Dr Radulovi} - lekar *2Dr Rafailo Bi|erani - 1872, Stara Zagora, Bugarska lekar (SBR) *1Dr Regina Marija Kleber - Poqska lekarka *2Dr Risto @eraji} - Miqevac, Nevesiwe, do{ao iz Rusije lekar *2Dr Ri~ard Strong - SAD lekar-bakteriolog *2Dr Robert Ridlej - London, Engleska lekar *2Dr Robert Tineli - sa 9 sanit. oficira i 33 bolni~ara, Italija lekar *1Dr Rozali Morton - SAD, Crveni krst lekarka *2Dr Roman Hercembert - Rusija lekar *2Dr Rubqa Ep{tajn - Rusija lekarka *2Dr Rudolf Buberle - lekar *2Dr Rudolf Jedli~ka - Prag, ê{ka lekar *1Dr Sabri Abadi - Kairo, Egipat lekar *2Dr Sava Jankovi} - 1887, Vrawevo, Novi Be~ej lekar *1 *2Dr Samuel Albert Kuk - SAD, Crveni krst lekar *2Dr Samuilo I. Kernes - Rusija lekar *2Dr Samuilo Pops - 1837, Lavov, Galicija lekar *1Dr Sarakozni Tomerni - [vajcarska lekar *2Dr Svetozar Grgin - 1880, Idvor lekar *1Dr Sebri-beg - Turska lekar *1 (Drugi balkanski rat)Dr Sekuli}, Milan - Sremska Kamenica, Novi Sad lekar *2Dr Selma Elijasberg Mazej - umrla 1915. u Negotinu lekarka *2Dr Selmo{ko - Rusija lekar *2Dr Semeraj - ê{ka, Sokolski savez, sa 10 lekara lekar *1Dr Sergije Ivanovi~ Kantemirov - Carigrad, Turska lekar *2Dr Serkis Berberijan - sanitetski kapetan *1Dr Sigel Majer - sa 16 lekara i bolni~ara, Holandija lekar *1Dr Sigismund Stankevi~ - Rusija lekar *2Dr Simo Ili} - lekar *2Dr Sondeman - lekar *2Dr Srzenti} - Boka Kotorska lekar *2Dr Staka ûbrilovi}-Bokowi} - 1885, Gradi{ka lekarka (SBR) *1 *2Dr Stanislav Tobija{evski - Prag, ̂ e{ka, sa 50 lekara i medicinara *1Dr Stanko Erharti~ - Slovenija lekarka *2Dr Stankovi} - Vara`din, Hrvatska lekar *1Dr Stevan Vuji~i} - Nevesiwe lekar *2Dr Stevan D. Mati} - 1855, Vaqevo lekar u penziji *2Dr Stevan Jovanovi} - Sarajevo lekar *1Dr Stevan Klinger - Be~, Austrija lekar *1Dr Stejskal - ê{ka lekar *1Dr Strizover - lekar *1Dr T. Gvini - glavni lekar *2Dr T. H. Ploc - SAD bakteriolog *2Dr Tadija Ma{evski - lekar *2Dr Tajn{ek - Slovenija lekar *1


Dr Tejlor - lekarka *2Dr Teodor Srebrenikov - Rusija lekar *2 Dr Teofanis Xangris - Gr~ka lekar *2Dr Toma \. Abra{i(Avrasi) - 1868, Bitoq lekar (SBR) *1Dr Toma Jovanovi} - 1886, Sremski Karlovci lekar *2Dr Tone Erèn - Slovenija lekar *2Dr Tone Lavri~ - Slovenija lekar *1Dr Tone Lov{i~ - Slovenija lekar *2Dr Trojecki - major, Rusija neurolog *2Dr F. Kara - 1886, SAD, poreklom êh hirurg *2Dr Fajdiga (1) - Slovenija lekar *2Dr Fajdiga (2) - Slovenija lekar *2Dr Fedransperg - Slovenija lekar *1Dr Feliks Aleksandar Vladislav Menhard - Galicija, Poqska lekar *2Dr Felicija Apte - Var{ava, Poqska lekarka *2Dr Fergus Armstrong - glavni operator *2Dr Ferguson - lekar *2Dr Ferdinand Adam - 1882, @eletov, ê{ka lekar *2Dr Ferdo Kunej - Slovenija lekar *2Dr Fernan Mazej - Brisel, Belgija bakteriolog *2Dr Filip Maru{i} - 1874, Omi{, Hrvatska lekar-bakteriolog *1Dr Filip Smol~i} - Dubrovnik lekar *1Dr Fini F. Ostrovskaja - Rusija lekarka *2Dr Fle~er Rej - Engleska lekar-rendgenolog *2Dr Fon Drigalski - Nema~ka, sa dvema sestrama lekar *1Dr Fon Pajer - [vajcarska lekar *2Dr Fran [abec - Slovenija lekar *1Dr Fransis Dejzi Vejkfild - lekarka *2Dr Franc Vinert - Qubqana, Slovenija lekar *1Dr Franc Lerer - Rumunija lekar *1 *2Dr Frawa Burijan - Prag, ê{ka lekar *1Dr Frawa Veseli - ê{ka, upravnik 18. rezervne bolnice lekar *1Dr Frawa [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2Dr Frenkl - sa 6 lekara i 6 bolni~ara, ê{ka lekar *1Dr Fridrih Alojz Plekl - Be~, Austrija lekar *2Dr H. Kopeshar - Holandija lekar *1 *2Dr Hajim Rajak - Italija lekar *1 *2Dr Hamilton Mar - lekar *2Dr Hana Hir{feld - Var{ava, Poqska lekarka *2Dr Harvi - 1853-1917, sestra mar{ala Fren~a, sa 30 sestara lekarka *2Dr Harijet Kokbern - Toronto, Kanada lekarka *2Dr Hariolas Niotis - Gr~ka lekar *2Dr Hauard G. Bari - Engleska, Crveni krst lekar *2Dr Heg - lekar *2Dr Helen Mekgregor - [kotska lekarka *2Dr Helen Hanson - lekarka *2Dr Helen Xons - lekarka *2Dr Herman Bek - lekar *2

54 Ilija Petrovi}

Dr Hercbajer - lekar *2Dr Hijer - Danska lekar *1Dr Honvej - lekarka *2Dr Honoria Kir - Australija lekarka *2Dr Hrwi~ek - ê{ka lekar *2Dr C. E. Foks - SAD bakteriolog *2Dr âja - Wujork, SAD, poreklom iz Poqske lekar *2Dr Xekson - SAD lekar *2Dr Xems Beri - hirurg *2Dr Xems F. Doneli - SAD, Crveni krst lekar *2Dr Xenet Lerd - lekarka *2Dr Xenet Makvej - lekarka *2Dr Xesi Skot - Australija lekarka *2Dr Xonston - Vajnlend, SAD lekar *2Dr Xorx Ber - SAD bakteriolog *2Dr [tirlih - Bazel, [vajcarska lekar *1Dubinski - [vajcarska bolni~ar *2

E. F. Eliot - operator *2Eva [o Meklaren - *2Evdokija Manes - Rusija milosrdna sestra *2Evelin Haverfild (Ledi Ivlin) - upravnica jedinice *2Edvard B. Alabaster - kvalifikovani bolni~ar *2Edgar V. Dejvis - bolni~ar, kasnije sekretar *2Edit Stoni - fizi~arka rendgenologiwa *2Edit Harli - k}i Ketrin Meri Harli bolni~arka *2Edit X. M. Bauer - Engleska milosrdna sestra *2Eduard Stjuart - SAD, Crveni krst *2Ekaterina Kuvelatova - Rusija studentkiwa medicine *2Elena Subìnskaja - Rusija medicinska sestra *2Elzi Kameron Korbet - bolni~arka *2Elizabet Meri Kempbel - milosrdna sestra *2Elija Linden - bolni~arka *2Elinor Kejv - bolni~arka *2 Elinor Frensis Randel - lekarska pomo}nica *2Elis Livson - milosrdna sestra *2Emili Simonds - instrumentarka *2En Mekglejd - sekretarica *2Etel Skemel - milosrdna sestra *2Etel Hor - sestra *2

Zagiweze - [vajcarska bolni~ar *2

Ivan Stjuart Kempbel - bolni~ar, kasnije anesteti~ar *2Izabel Tejt - rendgenolo{ka slu`ba *2Izobel Ros-Mala Siva Prepelica - kuvarica, bolni~arka *2


Ili}, D. - medicinar *1I{ervud, K. - bolni~arka *2

J. Fabius - Holandija bolni~ar *1Javornik Antonija-Natalija Bjelajac - Maribor, Slovenija bolni~arka *1Jan Brana - apotekar *2Jan Maksvel Retrej - bolni~ar *2Jane-Anka Nikova Trojanovi} - SAD (1892, Lu{tica, Kotor) bolni~arka *2Jaroslav Motl - ê{ka medicinar *2Jelena Bodi - 1888, Komrat, Rusija bolni~arka *2Jelena Petrovna - knegiwa, k}i kraqa Petra I, Sankt Peterburg, Rusija *1Jovanovi}, V. - medicinar *1Jovanovi}, Milan - 1884, Elemir, Zrewanin medicinar (lekar?) *2Joèf [tempelberg - Engleska, Crveni krst *2Josip Gazarek - sanitetski potporu~nik, lekar *2 Josip Hebajn - sanitetski potporu~nik, lekar *2

Kapetan Benet - Engleska, Crveni krst *2Kapetan Ridel - Engleska elektri~ar *2Karlton Vilijams - bolni~ar *2Katarina Leokof - [vajcarska bolni~arka *2Kelbard - administratorka u misiji *2Kerolajn Tafil - *2Ketlin Rojds - *2Ketrin Meri Harli - 1853-1917 rukovodilac transportne jedinice *2Klega, Ludvik - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Klifton-Ri|okosa - bolni~arka *2Klod Askju - 1865, London, Engleska publicista, potopqen 1917 *2Kova~evi}, Marija - 1880, Sombor, u~iteqica bolni~arka *2Kolins - bolni~ar *2Konin, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Kora Gordon - umetnica *2Krali~ek, Vojteh - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Kracin, Josif - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Krejgi Lorimer - arheolog iz Kembrixa, Engleska bolni~arka *2Kre{i}, Du{an - medicinar *2

L. Sina~ek - SAD lekarski pomo}nik *2Ledi - “bogata Amerikanka koja je do{la da previja srpske rawenike” *2Ledi Grogan - Engleska *2Ledi Kaudri - Engleska *2Ledi Lujza Margaret Lejla Vemis Paxet - 1881-1958 Engleska (EncV) *1 *2Ledi Mjuriel Herbert - bolni~arka *2Lena Poter - lekarka *2Lester Bouls Pirson - 1897, Toronto, Kanada (EncOp) *2Lidija Zatvornickaja - Rusija bolni~arka *2

56 Ilija Petrovi}

Lilijan Xerard - milosrdna sestra *2Lin Xons - milosrdna sestra *2Lipton, Xon - [kotska u medicinskoj misiji *2Lorna Feris - sestra *2Lorna Xonson - nadzornica u perionici rubqa *2Luiza Bol - glavna sestra *2Luiza Feris - sestra *2Lujza Vajls - Engleska bolni~arka *2 Lusi Grejms - apotekarka *2

M. A. Tenkok - SAD bolni~ar *2M. Vort - administratorka *2M. Gutemberg - Rusija student medicine *2 M. K. Kolmen - milosrdna sestra *2M. Lemer - Francuska laborant *2M. M. [arpin - milosrdna sestra *2M. Peso - Francuska laborant *2M. T. O’Nil - milosrdna sestra *2Major Vilt{ajr - Engleska Misija Crvenog krsta *2Makalan - [kotska bolni~ar *2Margaret Grinlis - Engleska *2Margaret Ker - Engleska *2Margarita Orlova - Rusija medicinska sestra *2Margerita Mekfaj-Dimitrijevi} - Engleska bolni~arka u Bizerti *2Mari van Ojen - Holandija milosrdna sestra *2Marija de Ruzjecka - upravnica bolnice *2Marija Kosanovi} - SAD bolni~arka *2Marija Popova - Rusija bolni~arka *2Marija Roter - Rusija bolni~arka *2Marijana Elizabeta Hol - milosrdna sestra *2Markovi}, D. - medicinar *1Marovac, K. - medicinar *1Mejbl A. Sent Kler Stobart - major upravnica jedinice sa 45 èna *2Mejbl Dijermer - *2Mejbl Etkinson - milosrdna sestra *2Mejbl Konstansa Polard - bolni~arka *2Meri G. C. Hitkout - milosrdna sestra *2Meri Gledvin - SAD, Misija Crvenog krsta glavna sestra *2Meri Lamo{ - SAD, Misija Crvenog krsta bolni~arka *2Meri Henderson - nadzornica u Bolnici {kotskih èna *2Milan Mirkovi} - sanitetski potporu~nik, lekar *2Milo{ ]iri} - 1893, Crepaja, Kova~ica medicinar *2Mina Vif{trand - Danska milosrdna sestra *2Mihailovi}, N. - medicinar *1Mihajlov, Gena J - Perlez, Zrewanin bolni~ar *2Mod Bulok - milosrdna sestra *2Monika Stenli - glavna kuvarica *2


Moris Vilson - Engleska, Srpski potporni fond u Bizerti *2Mrvo{, Jova - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

Nade`da Lozinskaja - Rusija milosrdna sestra *2Nari{~kina, princeza - rukovodilac improvizovane ambulante *2Neli Klark - milosrdna sestra *2Nikolaj Ivanovi~ - Rusija *2Nikolaj Si~ev - Rusija lekar *2Nisim, A. - medicinar *1Novotni, Robert - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

Olga Vasiqeva - Rusija bolni~arka *2 Oliva Kelso King - Australija *2Oliva Lox - *2Oliva Smit - sestra *2Oliva Tremejn Majls - *2Oliva Xurden - doma}ica *2Ostoji}, \ura - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Otokar Milner - ê{ka medicinar *2

Pavla Pole{~uk - Rusija bolni~arka *2 Paganetini - Francuska - rukovalac dinamo-ma{inom *2Palcar, Jovan - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Pelcer - [vajcarska bolni~ar *2Perz - upravnica jedinice u Mladenovcu *2Posavac, Andrija - apotekar *2Potpukovnik Stamers - Engleska, vojni sanitet *2Po~ek, Tina - Italija *1Pri{ila King - Engleska sestra *2Profesor Bouznkit - Engleska, Crveni krst *2Profesor dr X. T. X. Morison - lekar *2Profesor Safaterov - Rusija lekar u ni{koj bolnici *2Pukovnik dr @ober - Francuska lekar *2Pukovnik dr Hanter - Engleska, vojni sanitet *2Pukovnik Ficpatrik - Engleska, Misija Crvenog krsta *2

R. Parsons - SAD milosrdna sestra *2R. [melens - SAD bolni~ar *2Radi} - narednik sanitetlija *2Radomil Maudr - ê{ka sanitetlija *2Raul Labri - Francuska oficir u medicinskoj misiji *2Reks Vilijam Xekson - bolni~ar *2Ri~ard Hant - bolni~ar *2Ri~ard C. F. î~ester sekretar *2Robert Par - pomo}ni magacioner *2Rozalija Mansel - milosrdna sestra *2Roland Brajs - bolni~ar *2

58 Ilija Petrovi}

Rosa, Antonije - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Rudolf [ofelin - apotekar *2

S. A. Raund - milosrdna sestra *2S. P. êpmen - anesteti~ar *2Selina Tub-Tjubi - Engleska *2Ser Ralf Spenser Paxet - Engleska komesar engleskih misija *2Signe Meler - Danska milosrdna sestra *2Simeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~ar *2Slawina, Vladimir - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Soaje-\or|evi}, Margaret - 1875, Egoran, Franc. bolni~arka *1 *2Spermen C. Svinburg - bolni~ar *2Sretenovi}, M. - medicinar *1Stevan Todorovi} - 1893, Neradin, Irig medicinar *2Stela Majls Frenklin - Australija, kwièvnica pomo}na kuvarica *2Stjepanovi}, \oko - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Stojan Grgurov - sanitetski potporu~nik, lekar *2Stojanovi}, D. - medicinar *1Stoun - sestra *2Suboti}, Vasa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

T. B. Logan - SAD bolni~ar *2T. E. Miligan Grandi - bolni~ar, kasnije blagajnik u misiji *2T. Fran~esko d’An|elo - kuvar *2T. X. Griv - bolni~ar *2Tatjana Si~eva - Rusija lekarka (ili bolni~arka) *2Tejlor, Xorx - Engleska voza~ autobusa *2Tekla Madsen - Danska milosrdna sestra *2Toman, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

F. Buquba{ - Rusija student medicine *2 F. Klapal - SAD lekarski pomo}nik *2Fedor Mijin - 189, Melenci, Zrewanin medicinar *1F. H. Marko - bolni~ar *2Feldsman, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Flora M. Skot - milosrdna sestra *2Flora Marej - Engleska *2Flora Sends - bolni~arka, potom ratnica *2Florens E. Bermen - milosrdna sestra *2Florens Keton - Irska sestra *2Florens Mo - bolni~arka *2Florens Harli - k}i Ketrin Meri Harli, bolni~arka *2Fran~eska Vilson - Engleska, sestra M. Vilsona *2Frawo [trodl - sanitetski potporu~nik, lekar *2Frejka, B. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Frenk V. Wuvi - kvalifikovani bolni~ar *2Frotingham, Elizabeta - SAD *2Frotingham, Xon** - SAD *2


H. Diprouz - bolni~ar *2H. Frenklin Skvajer - bolni~ar *2H. C. M. Harding - bolni~ar *2Helen M. Kolmen - milosrdna sestra *2Helen Mekdugal - [kotska sestra *2Heni Grevsen - Danska milosrdna sestra *2Henri, [arlota E. - Engleska milosrdna setra *2Herbert V. Kol - kvalifikovani bolni~ar *2Horlivi, J. - Prag, ê{ka kandidat medicine *1Hrubi, Frawa - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

C. B. Melis - milosrdna sestra *2C. R. Kuki-Tejlor - bolni~ar, kasnije magacioner *2Cigel{tajn - [vajcarska bolni~ar *2

ôvi}, Mihailo - Prag, ê{ka kandidat medicine *1

X. Lamb - radiograf *2X. C. Pikering - milosrdna sestra *2Xan Gordon - inèwer, umetnik *2Xejms V. Vajls - Engleska pomo}ni sekretar u misiji *2Xejms Dankan Fraj - bolni~ar *2Xejn E. Piter - milosrdna sestra *2Xeni Sibli - milosrdna sestra *2Xin S. Renkin - milosrdna sestra *2Xin C. G. Donald - milosrdna sestra *2Xozef L. Gasking - bolni~ar, kasnije {ofer i stolar *2Xon Aleksandar Riki - bolni~ar *2Xon Grinhalg - blagajnik u medicinskoj misiji *2Xoni Henriksen - Danska milosrdna sestra *2

[aban de la Palis, kontesa - Francuska instrumentarka *2[arlota E. Hajnrih - Engleska milosrdna sestra *2[arman - bolni~arka *2[umavan - SAD, poreklom iz Nemrde, ê{ka posilni dr Gu~e *2

Uz imena {esnaestorice lekara izri~ito je nagla{eno da sus wima jo{ stigli: 31 lekar, 67 sestara, 6 bolni~ara i 323 ne ka te -gorisane osobe iz medicinske struke, nazvane “~lanovi”, “po mo }- ni ci i bolni~ari”, “lekari i medicinari” i “ène”; neko od wihov de je verovatno popisan, ali svi nisu, to je izvesno. Dr Stanko -vi} veli da su na rati{te stigli i “jedan nepoznati italijanskilekar i wegov pomo}nik”(20, 52).

60 Ilija Petrovi}

Literatura

1 Adam Sto{i}, Veliki dani Srbije 1914-1918, Beograd 1994;2 Vlad. Stanojevi} et all., Na{e ratno sanitetsko iskustvo, Zbor -

nik ra do va, Beograd 1925; 3 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz preko -

mor skih zemaqa 1912 -1918, Novi Sad 1998;4 Politika Beograd;5 \uro Gu~a, Rozpomienky na môj dobrovol’nícky ìvot v Srbsku od roku

1914 -1916, Na{ ìvot Ba~ki Petrovac, broj 2/1937, 3-4/1937. i 1/1938;6 Milan @. @ivanovi}, O evakuaciji srpske iz Albanije i wenoj

reorganizaciji na Krfu (1914-1916), prema franncuskim dokumentima,Istorijski ~asopis XIV-XV, Beograd 1966;

7 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1915-1918, Beograd 1986;8 Spomenica Ledi Pe xet, Mel burn 1959;9 Isabel Hutton, With a woman’s unit in Serbia, Salonika and Sevastopol,

London 1928; 10 Izobel Ros, Mala Si va Prepe lica, Beograd 1995;11 E. P. Stebing, At the Serbian Front in Macedonia, London 1917; 12 Vera Gavrilovi}, @ene lekari u rato vima 1876- 1941, Beograd 1976;13 Pomenik poginulih i umrlih lekara u oslobodila~kim ratovi -

ma 1912-1918, Srpsko lekarsko dru{tvo Beograd 1922;14 Jelica Novakovi}-Lopu{ina, Srbi i Jugoisto~na Evropa u

nizozemskim izvorima do 1918, Beograd 1999;15 Spomenica Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1972, Beograd 1972;16 G. Kosti}, Da se ne zaboravi..., Beograd 1954.17 Nikola B. Popovi}, Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914 -

-1918, Beograd 1977.18 Dr Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih

Srba lekara od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952.19 Dobrovoljci kladivarji Jugoslavije, Ljubljana 1936.20 Prof. dr \or|e Stankovi}, Strani dobrovoqci u ratu Srbije

1914. godine, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 44-54.21 Rusi bez Rusije - Srpski Rusi, Beo~in 1994;22 Osveta Kosova i Slivnice, priredio Slavko M. Kosi}, Velika

Kikinda 1920.

*****Ovaj tekst, “tawi” za sto pedesetak imena, 17. januara 2005. go -di ne po slat je g. \or|u Stani}u, pred sedniku Izdava~kog saveta Dobrovo -qa ~kog glasnika u Beogradu; treba lo je da se objavi u broju 25, jun 2005.godine, ali je to u~iweno kuso; objavqen je samo uvodni tekst (strane 80 --86), bez imena, iako su ba{ ta imena predstavqala kqu~ni deo celog ra -da. Ume sto toga, is pred teksta (na strani 80) dato je obja{wewe zbog ~e -ga je tako postupqeno:

“Pomno istraùju}i u~e{}e medicinskog osobqa iz inostranstva,koje je tokom balkanskih i Prvog svetskog rata obavqalo veoma te{ke isloène poslove u ambulantama, bolnicama i, najve}im delom, na boji -


{tima, gospodin Ilija Petrovi} iz Novog Sada, prikupio je veliki brojpo dataka koji verno odslikavaju zna~aj, ulogu i doprinos tih qudi u zbri -wavawu i le~ewu bolesnih i rawenih srpskih vojnika i gra|ana. Pro u -~a vaju}i doma}e i strane izvore od kojih mnogi datiraju iz ratnih dana,autor je uspeo da sublimira sve {to su qudi i ̀ ene “u belom” u~i ni li zanarod i vojsku Srbije. Izvori navedeni na kraju ovog teksta i imena wi -hovih autora, ne ostavqaju nikakvu sumwu u autenti~nost izlo ̀ enih po -dataka. Autor je uz ovaj tekst priloìo i spisak sa blizu seda m sto imenalekara, medicinskih sestara, bolni~ara i drugog medicin skog osobqa ko -ji su, do{av{i iz vi{e zemaqa Evrope, Sjediwenih Ame ri~kih Dràva,Kanade, Australije, Novog Zelanda i drugih zemaqa, ra dili u sanitet -skim jedinicama srpske vojske tokom balkanskih i Pr vog svetskog rata.Zbog ograni~enog prostora nismo, naàlost, u stawu da spisak ovom pri -likom objavimo, ali napomiwemo da se isti nalazi u do kumentaciji na -{eg Udruèwa i da stoji na raspolagawu svima koji su za wega zainte re -so vani”.

Ali, zato, nije re~eno da se deo ~lanova Izdava~kog saveta suprot -stavio stavu svog predsednika da se u Dobrovoqa~kom glasniku na|e iono {to je objavqeno.

62 Ilija Petrovi}

POMENIK MEDOVSKIH STRADALNIKA

Neka imena ~itati druk~ijeObjavqeni spiskovi jedini izvor. Zbog toga {to izvorni spi -

s ko vi medovskih stradalnika, oni koji su 1939. godine poslu ̀ i -li da im se priredi Spomeni ca, ni su sa ~uvani (vero vatno su osta -li u papirima Sava Vukmanovi}a i s wi ma kas ni je nepovratno iz -gubqeni, mada nije iskqu~eno da su stigli do dràv nog arhiva iotud ne sta li u vre me kad su os lobodioci uklawali tragove “ne -narodnih reì ma”), svi doc niji au tori prenose wi hova ime na iziste te Spomenice. (Bi}e da je kwigu \or|a Krsto no {i}a imao urukama sa mo autor ovog teksta, ko ji je izradio deset wenih foto -ko pija i Biblioteci Matice srp ske u Novom Sadu uru~io u vi duobaveznih prime raka, dok je ostali po miwu “iz druge ruke”, pre -ko pogre{nog po datka Narodne bibli oteke u Be o gradu, da je iz -data 1926. godine). Sedam -osam is pravki i do puna dao je Vasko Ko- s ti}, is to to li ko Vlado Goj ni}, dve-tri \uro Bat ri}evi}, a je d nuMiqan M. Joka no vi}. Ime Ste vana Den de do da li su Ra di voje i Pe -tar Jani~i}, a Dobrosav Turovi} iz Leskov ca objavio je ime Jova -na Ba jovi}a. Po dva imena do pisali su @iv ko A. \urko vi} i Mar -ko [o vran. Ime An dra Dabovi}a sa op {ti la je wego va unuka Da -rin ka Ra do vi} iz Lov }e nca, Stojan Ka ri} (1914) iz Be ograda “pri -loìo” je ime Branka Kari}a, a mo no grafija Her cegovci (ko ju jeuredio Slavko Stija~i}) dala je Branka Mijovi}a i Sima Sta ni}a.êtiri imena (Ilija Vu kovi}, Ma{an Jovanovi}, Lazar R. Milo -vi}, Milan Xoxo) na{la su se kod Kr s ta Leki}a, ~iji je spi sak ob -javqen 18. aprila 1934. godine u Amerikan skom Srbobranu u Pit s -burgu/SAD (v. str. 91); iz toga spiska preuzeta su i po~etna slo vao ~e vog imena za ~etrdesetak stradalnika. (ûdno je {to Vukma -no vi} ne pomiwe Leki}ev doprinos i {to su po~etna slova izwe go vog spiska odba~ena u vreme kad je Spomenica pripremana za{tam pu; i ~udno je {to ta po~etna slova nisu tada zamewena pu nim i me nima, budu}i da su bila poznata i jednom i drugom au to ru).

Vukmanovi}evi spiskovi (wih se drè i Batri } e vi}, i Sti -ja ~i}, i Goj ni}) pomiwu dobrovoqce “po izve{ ta jima dobi ve nimiz Ameri ke, a za koje jo{ nije utvr|eno koji su potopqeni, a kojisu spase ni”; ra di se o osobama koje su, prema danas uobi~a je nim fo r -mu laci jama, nestale i koje se, stoga, u najve}em bro ju slu~a je va,mo ra ju preneti u spisak potopqenih; na taj na~in je svoje spi sko -ve priredio Krstono{i}, a i ovaj autor tako ~ini.

Neka imena upisana su dva puta (sa brojem 1 ili 2, u zagradi)sa mo ako su dva puta sadr ̀ a na u istom izvoru: u iz ve{taju dobije -nom iz Amerike, u izve{ta ju pri sti g lom u Banovinski odbor na

Ce tiwu ili u izve{taju iz Ameri ke “za koje jo{ nije utvr|enoko ji su potopqeni a koji spa seni”.

Na preme{tawe nekih imena iz spiska potonulih u spi sakspasenih, ili obr nuto, uticali su ne samo objavqivani skup ni pre -gledi, ve} i dodatna istra ̀ i va wa lokalne prirode. Pri me ra ra -di, Gojni} se na stranama 374. i 375. svoje kwige Crnogorci u Ame -rici poziva na podatke koje su za Grahovo (kod Nik {i }a) pri ku -pili Radivoje Jani~i} i Savo Bako~, i koji su poime ni~no ut -vr|ivali ko je sve od Grahovqana nastradao na Brindiziju a kose spasao; upore di mo li pa`qivo wihove spiskove, konstato va -}e mo da je na brodu bilo ukupno ~etr de set devet Grahovqana, odko jih su dvadeset {estorica uspela da se spasu; me|u wima na lazi se i Trivko Babi}, ~ije poreklo Stija~i} vezuje za Tr novi cu, kod Bile }e. Na tome spisku nema \ura Ko va ~e vi}a, ~ije je ime uvek,osim kod Leki}a, bilo me |u pre ̀ ive lima; obrnuto je u~iweno sNi kolom Rute{i}em, za koga se pouzdano zna da je ta mo poginuo.Gojni} je u preìvele svrstao i Boà Samar xi}a i ~etvoricu Mi -lovi}a: Draga, Marka, Pavla i Toma; ukqu~uju}i Leki}ev spisak, kao najstariji po postanku, imena ove petorice uvek su se nalazi -la me|u potopqenima. (Za Gojni}evim podacima, koji su se poka -za li posve nepouzdanim, poveo se i autor ovog teksta kad je ure -|i vao Pomenik za svoju kwiìcu Brodo lom nici pod Medovo).

Ovo je prilika da se zameri svima koji su se u Hercegovini iCrnoj Gori ba vili me dov skom tragedijom, {to do sada nisu uspe -li da o najve}em broju brodo lomnika prikupe i srede najosnov ni -je li~ ne podatke: ime, o~e vo ime i pre zi me, godinu i mesto ro|e -wa, mo`da i godinu smrti (za one koji su brodolom pre ̀ iveli). A sve to moglo se pri ku piti u vremenu dok se sa~iwavao neki od spi -sko va, kao ovaj Ja ni ~i }ev i Bako~ev; podaci su se mogli priku pi -ti bez ve}ih te { ko }a, bu du}i da su se taj doga|aj i pojedini we go -vi u ~esnici pomiwali bezbroj pu ta na sku po vi ma naj razli~itije vrste, naro~i to na sahranama i vrlo ~estim sjed nici ma po me sti -ma iz kojih su brodolom nici poti ca li. Taj propust, dobrim de -lom, jo{ uvek se mo ̀ e ot kloniti (istini za voqu, malo je vreme naza ~ekawe!), jer jo{ ima starijih qudi koji su te pri~e u mladosti svo joj bez broj puta ~uli i ko ji bi pre ko ne kog va qano sa~iwenogupitnika, posre do va wem “naro d nih isto ri~a ra” i pametara, moglisaop {ti ti ono {to su od tih davnih pri~a upamtili; i trebalobi posetiti seoska grobqa na kojima su po ro dice me dovskih stra -dalnika upisale imena svojih bli`wih po kojnika, ~ak i ako oni ta mo nisu sahraweni. I jedno i drugo uto liko pre {to se u na{evre me sve vi{e pi {u rodo slovi pojedi nih porodica, brat stava i li~ak ple mena, kao i monogra fi je poje di nih sela.

64 Ilija Petrovi}

Kako je Pomenik pripreman. U Pomeniku medovskih stra dal -ni ka na laze se imena ukupno 534 poznata do brovoqca ~ija je sud bi -na vezana za po to pqeni brod Brindizi:

-394 poginula; me|u wima nema “tri-~etiri mu{kih” iz ame -ri~ke medicinske mi si je, bu du}i da wihova ime na nisu za pam -}ena, ali jeste jedna od “dvi je ̀ enske” (Stefanija A. Hamp lo va);

-131 spasen; bila je me|u wima i Meri Lamo{, jedna od “dvi jeèn ske” iz ameri ~ke misije, koju dr Gu~a na jednom mestu zovemoja drugarica;

-devetorica zadrànih usput na le~ewu (ili kao pratwa te -ìm bolesnicima).

Podatke o zavi~ajnom poreklu i, u ~etrdesetak primera, go -di nama ro|ewa pojedinih brodolomnika sa Brindizija, obra dioje i u Dobrovoqa~kom glasniku broj 21, Beograd 2003, 231-237, ob -ja vio Slavko Stija~i}. Ma da se neki od tih po dataka mogu (ilimo raju) prihvatiti s velikom rezervom, autor ovog teksta pre u -zi ma o ih je, jednim delom, ta k vi kakvi su, s tim {to je pone gdesta vqao i znak pitawa. Neki od ponu|enih podataka, kao {to jeto slu~aj sa @ivkovi}ima “iz Trogira”, ili Mijovi}ima “iz Kow -skog” (osim novootkrivenog Branka), izbeg nu ti su, jer su pro iz -voqni; za sve wih utvr|eno je da poti~u iz Ku~a. Stija~i} je Voj -vo dinu upisao kao za vi ~aj za tri de setak dobrovoqaca, uvek kadse ni je mogao od lu~iti gde da ih smesti; iako na {tetu izra ~u na -te “za vi~ajne strukture”, ovde je tako utvr|eni zavi~aj odba~en usvim predloènim slu~ajevima, osim u jednom.

Zbog onih koji vole cifre, iako su mnogi podaci pod sum -wom, da}emo i preg led po zavi~aj no sti medov skih stradalnika(u apsolutnom iznosu i u procenti ma), s tim {to }e se dobro voq -ci neodre|enog zavi~aja na}i u grupi s upit nikom:

Crna Gora 274 51,311Hercegovina 97 18,165Gorwa Krajina 75 14,045Boka i Pa{trovi}i 55 10,300Bosna 8 1,498Vojvodina Srpska 4 0,750Hrvatska 3 0,561Kraqevina Srbija 3 0,562SAD 2 0,375Rusija 1 0,187? zavi~aj neodre|en 12 2,246Svega stradalnika 534 100,00Po{to je autor ovog teksta, posle brojnih konsul ta cija s pre -

zimewacima ne kih ~ije je poreklo “pod sumwom”, dopu stio sebida izmeni imena ili prezimena pojedinih stradalnika s Brindi -


zija (koja su u svoje spiskove uneli Vuk manovi} ili Krs to no -{i}), duàn je da objasni na koji je na~in uspostavqao raz li ke uod nosu na wihove ispise. Pri tome, on se ne}e baviti Krs to no -{i }evim slovnim gre {kama u nekim “neo bi ~nijim” ime ni ma ilipre zimenima sa zapadnih i ju go zapad nih srpskih stra na (Spi -ro=[piro; Bako}=Ba ko~; Blazo=Blaò; Mi cu no vi}, Mu}a no -vi} Mojas=Mi}unovi}, Mi}unovi} Moja{; Mu }a lica=Mu ~a li -ca; Svjek loca=Sjeklo}a; Keca = Ke~a; Uze la} =Uze lac; i ta ko da -qe), bu du }i da one ne ote ̀ avaju prepoznavawe tih osoba.

U slu~ajevima kad se raspravqa o prezimenima koja su u spis -ko ve uno{ena kako treba, to se ~ini samo da bi se dao neki kratak komentar vezan za zavi~aj nost nekog od takvih dobrovoqaca.

ImenaBaro. Ovo ime treba ~itati kao Vaso (Martinovi});Vu~e. Moè biti da je ime ovog dobrovoqca bilo Vuk (Da m -

ja novi}), ali je on koristio oblik kojim su mu se drugi obra}ali:Vu~e! Ta je pojava poznata i u nekim drugim kra jevima po CrnojGori, na primer u Brskutu: kad ~oveka po imenu Petar neko pi takako se zove, on }e odgovo ri ti: Petre! Za svaki slu~aj, ukoli ko je taj dobrovoqac zaista iz Crne Gore, vaqa sa ~u vati pretpo stavkuda je ime glasilo Vu~e, kao u primeru vrlo retkog li~nog imenaOr le, a ne Orao. Goj ni} ga zove Vu~o. Kod Leki}a on je Dule, {tobi se moglo pro~itati i kao Vule. Autor ovog teksta ve ruje da se ra di o ime nu Vu~en (koje se sre }e po Srpskoj i, naro ~i to, Bosan -skoj Krajini); tako ga i pi{e u ovom Pome niku;

Dandan. Pogre{no pro~itano ime Damjan (Damqan), ispi -sa nobez j uz l, kao Damlan; Proveravali smo na raznim stranama: we -gov no silac, Ivan~e vi}, nije ni iz Pipera, ni iz Braji}a (istogpo ro di~nog porekla!); po pri lici (ukoliko s wim nije poistove -}en Damjan Kova~evi}!), bio je iz okoline Gospi}a;

Jeputa. Nepostoje}e ime (Bogdanovi}); ranije smo ga zame -wi vali ime nom Peru ta, nekad ~estim u Crnoj Gori i Brdi ma. Ov -de se odlu~ujemo za ime Jefto (latinicom: Jephto), uz na po me nu dase slo vo h (s ne{to kra}om levom linijom) moglo ~itati kao u;

Uimlija. Tako je zapisao samo Krstono{i}, za sve osta le to je Mi lija. Ipak, ~i ni nam se da ovo ime treba ~itati Vasilija(~e {}e: Vasilije); mo`da je to Va so Lukin Jovanovi}, iz Pa{t -ro vi}a, ali mi zadràvamo Stija~i}ev izbor;

Unko. U svim spiskovima, osim kod Stija~i}a, pod ovim jeimenom upisan dobrovoqac s prezimenom Dobri{a. Kako veliko latini~no pisano slovo V (V) lako moè biti pro~itano kao U (i u

66 Ilija Petrovi}

prethodnom primeru isto tako!), a malo u kao n, mi se u ovoj kwiì -ci op re de qujemo za Stija~i}ev oblik Vuko.

PrezimenaBaki}. Vrlo je rizi~no prihvatiti Stija~i}ev zapis da je

Milo Baki} iz Podgorice; Baki}i su iz Vasojevi}a, ali ih ima iu Srpskoj Kra jini; ponajpre }e bi ti da je ovaj dobrovoqac sa za -padne strane i da mu je ime Mile;

Bau{an. Mora biti Tau{an, kako ga pi{e i Krstono{i}, ana jednom mestu i Vukmanovi}; oba puta brodolomniku je ime Mi -lan. Kod Stija~i}a, koji ovo pre zime tako|e ~ita Tau{an, ovajdo brovo qac je iz Kokorine, kod Gacka, mada we govih prezime wa -ka ima i na @abqaku i u okolini (na Jeze ri ma);

Ba{ovi}. Ovo prezime sre}e se u Milu no vi}ima (kod Pod go -rice), u Kusa~ama (kod So kolca ili, mo`da, Han Pijeska), u Kopi -tu (u We gu{ima), u Zupcima. Celu pri~u komplikuje Leki}, pomi -wu }i potopqe nog do b ro voqca po imenu \uro R. Baxovi}; Ba{o -vi} se zove Vojin, a dva su \ura ~ije prezime po~iwe slovom B: Be -lo vi} i Bigovi}, koji se te{ko mogu dovesti u vezu s oblikom Ba xo -vi}. Vojin iz na{ih spiskova poti~e iz Po{}ewa, kod [av nika,iz porodice u kojoj se to ime ~esto ponavqalo;

Belovi}. Sasvim je izvesno da Belovi}i potopqeni pod Me -dovo nisu Crm ni ~ani;

Boqevi}. Dobrovoqac s ovim prezimenom nije iz Voj vo di -ne, kako to pi{e Stija ~i}; Boqevi}a, koji poti~u od istog pretkaod koga su i Plamenci, ima u Crmnici, Baru, Pa{tro vi }i ma, Ce -tiwu, Qe{anskoj nahi ji, Zeti, Nik{i}u; ovaj je iz Crmnice;

Brajovi}. Gre{ku s prezimenom Barjamovi} uveo je Krs t o -no{i}, a od wega preuzeo i ovaj autor u svojoj kwizi Vernici O -ta xbine; ostali ga pi{u kako treba, te se to i ovde prihvata;

Bracanovi}. Videti: Ra ca no vi}(Ra~anovi});Budesavqevi}. Ne moè biti druk~ije nego Budisavqe vi};Veskovi}. Prezime glasi Ve{kovi}, a [}e pa na Savova spa -

sla je Meri Lamo{, iz ameri~ke medici n ske misije, ta ko {to gaje uhvatila za ko su i zajed no s wim ispli vala na oba lu; taj detaqbio je “pokri}e” [}epa no vim prijate qi ma i drugo vi ma da celogveka s wim zbijaju {alu zbog toga {to je we ga, koji je kre nuo urat, da brani Otaxbinu, iz vode izvadila “neka ènetina”;

Vla{i}. Dobrovoqac s ovim prezimenom poznat je u Sti ja -~i}evom spi sku kao Vla~i}, [}epan;

Vo~kovi} (Vo}kovi}). Prezime treba da glasi Vu~ko vi},ona ko kako ga pi {e Gojni}; we go vi “vlasnici” Jovo i Lazo, koje


Stija~i} sme{ta u Li ku, ro|e ni su u Vrbi, kod Cetiwa. Tre }iVo ~kovi}, Pavle, mora biti iz brisan iz spiska postradalih, jerje ta li~nost istovetna s Pav lom Vuk~evi}em koji se nalazi nace tiwskom spisku potopqe nih, ali i na spisku potopqenih iz A -me rike. Vuk manovi} i Krstono{i} (kao i prepisiva~i wi hovihli sta) pomiwu jo{ i Jo va i Laza Vu~kovi}a, koje mono gra fija oHercegovcima, i Stija~i}, nalaze u Bogo jevi} Selu, u okoliniTrebiwa. Mi ovde zadràvamo i jedne i druge, iako je Stija~i}evnalaz vrlo su m wiv;

Vukerakovi}. Radi se o Vu~erakovi}u iz Kr wica kod Bara,poreklom iz Krwi~ke Kameni ce u Qe{anskoj nahiji;

Vusavqevi}. Prezime se moè ~itati i Vukosav qe vi}, ne -znano otkud, ali mi verujemo da ono glasi Vuksaqevi}, iz Kotora;

Vuksci}. Ovo prezime treba ~itati kao Vuk{i}, a wegov no -silac Niko (ka ko se imenuje u najve}em broju spiskova) moraobi biti Mi}o Tripov Vuk {i} iz Sutvare, koga je kao brodolom ni -ka identifikovao Vasko Kosti}. Uko li ko bi se prihvatila Sti -ja~i}eva teza da je Niko Vuk{i} iz Bratunca (Bosna), onda bi mo -glo biti da se za ista radi o dve osobe. Ipak, ~iwenica da Krs to -no {i} ne pomiwe ni Nika, ni Mi}a, navodi na zakqu~ak da u Po -meniku tre ba da ostane samo Kosti}ev Vuk{i}, Mi}o Tripov;

Vu~eta. Ovako je kod Leki}a popisan dobrovoqac KrstoPi~eta, ali to je pogre{no;

Golan. Radi se o prezimenu Gulan, iz Like;Gralovac. Potopqeni dobrovoqci ovog prezimena zovu se

Milo i Luka, a Leki} je jednom od wih pogre{no dao ime Spasoje\. Kako u Leki}evom spisku jedan Grkavac ({to se, gledano ov la -{no, lako moglo pome{ati s prezimenom Grahovac) ima isto imei po~etno slovo o~evog imena, mora biti da je pri pripremawuspiska za Amerikanski Srbobran na~iwena gre{ka i da je potop -qeni Grahovac u tom spisku ostao bez svog pravog imena;

Gui}. Prezime glasi Guji}; ima ga u okolini @abqaka;Gu~a. Mada ~esto pomiwan kao Slovak iz Ba~ke, Batri}evi}

ga smatra Li~a ninom. Prema istraìvawima dr Danijela Dudoka,univerzitetskog profesora iz Novog Sada, ovo se prezime po Voj -vo dini Srpskoj sre}e sa mo u Ba~ kom Pe t rov cu i Iloku. \uro Gu ~aro|en je 29. juna 1876. go di ne u Ba~kom Petrovcu; otac mu se zvao \uro, a majka Zuzana, ro |e na Mi ku{; u mati~nu kwigu ro|enih upi -san je na maxarskom jezi ku, kao György; dve ili tri godine ranije,kad je mati~na kwi ga vo|ena na slova~kom jeziku, to je ime gla -silo Juraj, ili Juro. U Americi ìveo od 1908. godine; tokom Ve -likog rata 1914-1918. dolazio u medicinske misije dva puta: je d -nom u Srbiju (1915), a jednom u Crnu Goru. Po povratku iz Crne

68 Ilija Petrovi}

Gore u ̂ ikago, u Ve likom ilustrovanom kalendaru za prostu 1917.godinu Jugo sla vija objavio je jedan kra}i tekst o svom boravku uCrnoj Gori (ja nuara 1916, u kome se brodolomom bavi tek u ne ko -liko re~e ni ca). Neku godinu uo~i Drugog svetskog rata i tokomrata ìveo je u rodnom mestu; kad je tamo formirana 14. vojvo -|a nska bri gada (krajem 1944), bio je wen {ef saniteta. U Ame ri -ku (opet u îka go) vratio se posle rata; tamo je i umro 30. apri -la 1964. godine;

Demi}. Ovo prezime sre}e se u Daci}ima (Berane), Bistri -ci (Bijelo Po qe ), Ibarcu (Roàje), i drugde iz van Crne Gore, uSrp skoj Krajini, na primer; mi se oprede qu jemo za ovaj posled -we. Prezime bi moglo glasi ti i Dimi}, kao {to beleì Krsto no -{i}, ali to je ma lo verovat no; ako je gre{ka, pre }e biti Deli};

Dmitrasinovi} (Mitrasinovi}). Osim kod Petrovi}a(koji je u kwiìci Brodolomnici pod Medovo pogre{no zakqu -~io da se radi o istom licu), pod ovim su prezimenima popisi va -na dva dobrovoqca: Mi}o Mitrasinovi} i Mile Dmitra si no -vi}. Leki} ih je obojicu popisao kao Dmitra{inovi}e: jednog Mi }a a drugog Milo{; u ovom se tekstu nalaze obojica;

Duqevi}. Ovako stoji samo kod Krstono{i}a, kod ostalih to je Dubqevi}. Bilo je Duqevi}a u Nik{i}u, ali su oni muslima ni;iz vesno je da ovaj dobrovo qac ne moè biti od wih, jer mu je imeMi livoje;

\ajko, \ajkovi}. Ova prezimena kod Krstono{i}a glase\ako i \akovi}, a kod Leki}a i jedan i drugi dobrovoqac noseprezime \ajkov;

\a~i}. Ovo retko prezime “otkrili” smo u Ho}evini, kodPqe vaqa, i ne gde u Gorwoj Krajini (koja obuhvata Liku, Krbavu,Gacku, Kapelsko, Kordun i Baniju); uvereni smo da je dobrovoqac s ovim prezimenom ro|en ba{ tamo, na zapadnoj strani;

\uri}. Na spisku po to p qenih “po iz vje{tajima koje je do bioBanovinski odbor na Ce ti wu” nalaze se i dva \uri}a, Mitar iNikola; isto vr sni ameri kanski spisak ne pomiwe ih pod tim i -me ni ma, ali, zato, tamo se nalaze Vujo{e vi} Mitar i Vujo{evi} Ni kola. Po{to je autor ovog teksta utvrdio, i kao ne su mwivo za -pi sao, da se \uri} K. Mitar, i \uri} T. Ni ko la ve} nalaze naspi sku potopqenih pod imenom Vu jo {e vi}-\u ri}, Mitar Krs -tov, odnosno Vujo {e vi}-\uri}, Ni ko la Tomov, o n i su brisaniiz grupe “s nepozna tom sud bi nom” (ili, po Vukma no vi}evim re -~i ma, “za koje ne znamo {to je s wima bilo”). Ka ko je Ba novinskiodbor svoje izve{taje o potop qe nim i spa senim brodo lom nici -ma sa~inio prema podacima dob i jenim od po jedinaca ili op{ti n -


skih organa, s razlogom vaqa pret postaviti da se za imena obajupotopqenih \uri}a saznalo iz Ku ~a, najverovatnije od wihovihro|aka. Ako su se dvojica \u ri }a u Ameri ci koristila (i) pre -zi menom Vujo{evi} (koje je no sio i pra|ed im Vuko \u rov), ra -zumqivo je {to su upisani u dva ma spiskovima. I, kao {to suimena ove dvojice po top qenih do brovoqaca brisana iz spi skaonih s ne poznatom sud bi nom, u kome su se nalazila s po ~etnimslovom o~evog imena, preo staje samo da se imena \uri}, Mitar i \uri}, Nikola, koja su is to vetna s imenima Vu jo{e vi} -\uri},Mitar Kr stov i Vujo{e vi} -\uri}, Nikola To mov, iz bri {u isa spi ska potopqenih;

Evi}. Najjednostavnije bi bilo da se ovo Leki}evo prezimepro~ita kao Egi}, ali se Evi}evo ime Mile te{ko moè dovestiu vezu s Egi}evim imenom Rade;

@ivkovi}. Svi potopqeni i spaseni s ovim prezimenom ro -|eni su u selu @i kovi}i, kod Pod gorice; wi ho vo se pre zime u Ku -~ima, i do na{ih dana, izgo va ra(lo) kao @ikovi}, a svaka upo tre -ba lep{eg oblika @ivkovi} bila je za mnoge Ku~e odbojna. Od Ta -nasije @ivkovi}a (1923, @ikovi}i) saznali smo da je iz Amerike krenulo pet @ivkovi}a, ali su se samo trojica zatekla na Brin -di ziju; dvojica su poginula: Aleksa Markov i Risto Markov, dokje Ilija Stankov preìveo. Preostala dvojica @ivkovi}a nisu se ni nalazila na brodu; Bracan Veli{in je u putu te{ko oboleo,da li od dizenterije, da li od kolere, i iskrcan je na nekom en g le -skom ostrvcetu; uz wega je ostao najmla|i od bra}e, Marko Veli -{in, da ga neguje; kad se Bracan oporavio, obojica su se vratila uAmeriku;

Ivanovi}. Jednog od dobrovoqaca s ovim prezimenom Sti -ja~i} sme{ta u Do qane, kod Podgorice; wega Jokanovi} ne pomi -we u svojoj kwizi kao `rtvu pod Medovo, ali bi to morao bitiRa disav Qakov;

Ili}. Stija~i} je jednog Ili}a, Stanka, obeleìo kao sina \okovog, iz Krivo{ija, ali to je sumwivo, po{to je dobrovo qactog prezi mena, ime na i o~estva, iz Krivo{ija, prispeo na Solun -ski front posle d we ratne godine. Ako se radi o istom licu, mo -glo bi biti da je Stanko sa brodolomni~kog spiska oboleo na pu -tu i negde iskrcan, po ozdravqewu se vratio u Ameriku, da bi sekasnije ponovo prijavio u dobrovoqce i na front stigao tokompo sledwe ratne godine; ukoliko se tako ne{to nije desilo, ondaStanko Ili}, stradalnik sa Brindizija, nije iz Krivo{ija;

Jakio. U zamenu ovako upisanom prezimenu mo ̀ e se po nudi -ti prezime Ja ki}, ali i Joki}, verovatnije ono prvo;

Jami~i}. Ovako je pogre{no pro~itano pre zi me Jani~i};

70 Ilija Petrovi}

Jan~evi}. Na nekim mestima (kod Stija~i}a, ali i u rani jemna {em spisku), ovo prezime pisano je kao Jawevi}, ali bi ono po -naj pre moralo biti Jon~evi},iz @lijeba (kod Herceg Novog);

Joni}. Porodica s ovim prezimenom poti~e iz Pirota; ne ki od wenih pred stavnika, koji ìve u Beogradu, kazuju da nikad ni -su ~uli da je neko od wihovih bliskih predaka i{ao na rad u A me -riku; i{li su u Vla{ku, reko{e, daqe ne. Stoga, s razlogom tre -ba pretpostaviti da je dobrovoqac po imenu Trifko pogre { no “pro ~itan” i da ze preziva Jani}; wemu Stija~i} nalazi zavi~aj uKowi cu, a mi to samo preuzimamo;

Kalo|urovi}. Dobrovoqac Risto s ovim prezimenom (ka koga pi{e Gojni}) na svim drugim spiskovima upisan je kao Ka lu -|erovi}. (Moè biti da je Risto An drijin Kalu|erovi} pogre {- no upisan na spomen-plo~u u mana sti ru Pras k vi ca, u Pa {tro vi -}ima - kod Batri}evi}a na 361. stra ni). Ipak, Goj ni}ev zapis opo tapawu Uro{a Mitrovi}a pri poku{aju da po mo gne svom ple -meniku Ristu Kala|ur|evi}u daje za pravo autoru ovog teksta daRistu Kalu|erovi}u “vrati” prezime Ka la |ur |evi};

Kapor. U Rodoslovu Kapora, koji uglavnom ne seè daqe oddveju posledwih decenija 19. veka i koji za skoro svako zapisanoime nudi po neki suv podatak o potomstvu ili kraju ìvot nog pu -ta, pomiwu se trojica bratstvenika s imenom Risto. Najstarijiod wih, Risto Radev, ro|en je 1876. godine i nije imao po tomstva; malo je verovatno da je on jedan od brodolomnika s ovim prezime -nom. Za drugu dvojicu, Rista Simova i Rista Peri{ina, zapi -sa no je da su za sno vali porodice i da su umrli u relativno du bokojstarosti; i je dan i drugi bili su u “do brovoqa~kim” godi na ma ila ko je mo gu}e da su bili na Brin di ziju i da su preìveli brodo -lom; nije is kqu~eno da su na spi sak potopqenih (sa~iwen u Bano -vinskom odboru) oni stavqeni tek da se negde na|u. Zbog sve ga to -ga, autor ovog teksta wih dvo ji cu svrsta}e u spasene;

Ketr. Prezime ovog dobrovoqca prvobitno smo prepo zna -li kao Ke~a; ovde se opredequjemo za Stija~i}ev oblik Kentera(Tudorovi}i, Budva), jer je, uz pretpostavku da je prezime izgova -rano brzo, pisar lako mogao pre~uti nedo sta ju}e glasove iz pre -zi mena. (Na onoj ve} pomenutoj plo~i u manastiru Praskvi ca, pet -naest je dobrovoqaca s prezimenom Kentera);

Kecojevi}. Ne samo u Vra}enovi}ima, ima Kecojevi}a i u Pi -vi, ali i u Mo staru, Dubrovniku i Poqicama (kod Trebiwa);

Kweèvi}. Ovako Vukmanovi} i Gojni} imenuju po dvo ji cudo brovoqaca, a Stija~i} jednog; ostali to prevode u Kneèvi};

Kweì}. Mo`da prezime glasi ba{ tako, ali se verovat ni -jim ~ini Kne ̀ i }, ili Knezi}; i jednih i drugih ima u Gorwoj Kra -


jini, a ovih drugih ima i u Budvi i Herceg Novom. Leki} ovo pre -zime pi{e Kmezni}; najjednostavnije bi bilo kad bi to bila zame -na za pre zime Kmezi}, ali je uputnije opredeliti se za prezimeKneì}, iz Kowevrata, kod [ibenika, kako }e biti i upisano uovom Pomeniku. (Dobro voq ca s ovim prezi menom Batri}e vi} jepreveo u Kneè vi}e, ali to treba smatrati pogre {nim; i Gojni}je zadrào Kweì}a, ali tog prezimena ne ma u wegovom, Goj ni -}evom, spisku Crnogo ra ca, i ostalih, koji su ̀ iveli u Americi);

Komenovi}. Ovo prezime svi pretvaraju u Komnenovi};Kori}. U popisu telefonskih pretplatnika u Srbiji, koji h

ima oko dva mi liona, nema ovog prezimena. Ukoliko su dvojicapo to nulih dobrovoqaca iz Her cegovine, prezime bi im glasiloKari}; ako su iz Like, kako sugeri{e Sti ja ~i}, wi hovo pre zi memo glo bi biti Kora}, ali i Korica, najve ro vatnije ovo drugo;

Krivo. Ovo prezime tako glasi u svim spi sko vima, osim uGojni}evom, ko ji ga na jednom mestu pi{e Kr}ko; ni jedno ni dru -go nismo na{li u pristupa~nim imeni ci ma, {to ne zna~i da onane posto je. Tako je moglo biti napisano i pre zi me Krivaja (Kri -vo ja, kao Du braja=Dubroja, izgovoreno do vo q no brzo da se pre ~uje po sle dwi slog), a treba odbaciti svaku pomisao da se radi o “skra -}enici” za ne kog Kri voglava, Krivo{iju, ili sli~no. îni se naj -verovatnijim da je prezime glasilo Griva (iz Obqaja, kod Gline),naro ~i to zbog toga {to se glas g, izgovo ren s oslabqenom zvu~no -{ }u, mogao pri pravqewu spiska ~uti kao k; ~itawe po sledwegslo va, da li a ili o, lako se moè objasniti zavr{nim znakom kojiih razlikuje u pisawu; stoga, i jedan i drugi Krivo bi}e u Pomenikuvr{teni kao Griva. (Mile Griva iz Prigrevice, kod Sombora,rekao je autoru ove kwige da je wegov deda Mi}o oti{ao u Ame ri -ku 1913, u vre me kad mu je jedinac Mi lan, Mi lin otac, imao ma weod go di nu da na, i da se o we mu vi{e ni kad nije ~uo bilo ka kav glas;s raz lo gom se moè pretpostav iti da je to bio Mitar Griva izbro do loma pod Medo vo. Mile, koji je pri~u o dedi, neupam }e nog krs nog imena, jer se u porodici nije ni pomiwalo, zapo~eo kao one kom strancu, do~ekao je wen kraj vi d no uzbu|en nagove{tajemda bi to mogao biti trag za onim koga je porodica davno otpisala);

Kuri~i}. Ukoliko bi Stija~i}ev nalaz da ovaj do bro vo qacpoti~e iz Like bio ta~an, prezime bi glasilo Kori ~i}, po{tose pri wegovom brèm izgovoru glas o moè ~uti kao u (kao i u pre -zimenima Skurupan, umesto Skorupan ili Ku lunxija i Kolun xi -ja). Ipak, radi se o prezimenu Kurili}, iz Dra~eva, kod Tre biwa;

Lau{evi}. U kwizi o Drobwacima pi{e da je Milan Lau {e -vi } “u~esnik Prvog svjet skog ra ta, pogi nuo kod Dra~e 1915. go di -ne, kao dobrovoqac u crnogorskoj voj s c i, u borbama protiv aust -

72 Ilija Petrovi}

ro ugar ske vojske”; pogibija u borbi s nepr i jateqskom vojskom sepodrazumeva, a mesto na kome je poginuo, Dra~a (Dra~, u Arbaniji),jed no stav na je i ra zu m qiva zamena za Medovo, tako|e u Arbaniji;

Lipanovi}. Porodica s ovim srpskim prezimenom (iz Lum -barde na Kor~uli) poti~e odnekud iz Bos ne, a weni og ranci, iz -me|u ostalog, sre}u se i u [i be niku i okolini; ima ih pravo sla -vaca i rimoka to lika. Boò Lipanovi}, mada se sma trao Srbi -nom, bio je katolik, a we gov ro|eni brat Nikola, tako |e dobro -vo qac iz Amerike (i on ro|en u Lumbardi), bio je pravoslavac.(Nekoliko go dina po Veli kom ra tu Nikola se vratio u Ame ri -ku, a we govi potomci, ne zadovoqni {to ih je ostavio, svoje prezi -me prome ni li su u Kruni}; ̀ i ve u Despo tovu). Boò je po sle ra tadobio zemqu u Pala~i (kod Vu kovara), gde je i umro 1971. godine; pri ~ao je da je po brodolo mu plutao morem ce la dva dana i da ga jeiz vo de izvadio neki ri bar, da li Sardeli} (ima ih u Kotoru), dali Girica, a vr lo se qu tio zbog toga {to mu slu {a oci to nisu ve -ro va li; we gov unuk Goj ko, iz Novog Sada, do bro je to upamtio, ve -zu ju}i spa sio~evo prezime za morske ri bi ce sardele, gi rice. (Jo -va na Ninkovi}a, nepliva~a, koji se ~vr sto drào ne ki h odva qe -nih vrata, more je su tradan iz bacilo pet na estak kilo metara dale -ko od Medove, {to moè potvrditi Bo ̀ inu pri~u, is tovremenodovode}i u su mwu Vukmano vi }ev navod da “kada su se u prista -ni{tu skupi li svi brodolomnici, i neki koji su sami bili ispli -vali na oba lu Drima, bilo ih je sve ga sto {ezdeset ~etiri”);

Qa~i}. Me|u oko dva miliona telefonskih pret plat ni ka uSrbiji samo je je dan s ovim prezimenom, ali je i taj upisan po gre -{no: wegovo je prezime Ija~i}, ka ko je, uvereni smo, glasi lo i pre -zime potopqenog dobrovoqca; veliko slovo I i malo j po red we ga,rukopisana latinicom (Ij), lako su se mogla pro ~i tati kao Q;

Maksimovi}. “Otkriveno” je da Krsto Maksi mo vi}, iz Bre -zo vika kod Nik{i}a, nije poginuo u brodolomu, ve} je spa sen,stigao ku}i i povukao se sa crnogorskom vojskom; porodici je we -gova daqa sudbina ostala nepoznata;

Midorovi}. Milo Midorovi} nala zi se u Krstono{i }e vomspisku pogi nu lih, dok ga Vukmanovi} svrstava me|u one “za ko jejo{ nije utvr|eno ko ji su potop qe ni a koji spaseni”; u oba spiskaupisan je s imenom Milo{. Spasao se plutaju}i na vre}i bra{na;rato vao je na Solunskom frontu; posle rata dobio dob ro voqa~- ku kompetenciju u Ruskom Selu; tamo je novembra 1977. i umro, ude ve de set petoj godini ì vo ta.

Milkovi}. Prema istraìvawima Radivoja Jani~i}a i Sa va Bako~a, o ko jima pi{e Gojni}, Mi}o Milko vi}, koji se nalazi uspiskovima svih autora, ne kad kao potopqen (Krstono{i}, Pe -


trovi}), nekad sa neizvesnom sudbinom (kod svih ostalih), spa senje, s tim {to wegovo prezime glasi Milovi}; isti je slu~aj s Pav -lom Milkovi}em, koji je tako|e Milovi};

Mir({). Oni koji su pisali (i uredili) monografiju Her ce -govci pomiwu dobrovoqca s prezimenom Mi{, iz Boba na, kod Tre -biwa, ne prime}uju}i da su u istom tom selu, neznano kako, “is k o -pali” i nehercegova~ko prezi me Milin. Po {to odbaci ovo drugo,ali i svoj raniji izbor (Miri}), sa stavqa~ }e u Pomenik upisatiprezime Mi{;

Mixor. Porodice s ovim prezimenom poti~u ispod pla ni neMixor u isto ~ noj Sr bi ji, a ima ih u Pa{trovi}ima i po Boki: uRisnu, Kotoru, i drug de;

Mrdo. Po{to je te{ko pretpostaviti da bi oblik Mrdo mo -gao nastati “ne stankom” triju posledwih slova iz prezimena Mr -do vi} (koje se sre}e u Pro{}e wu, kod Mojkovca, ali i u sa mom Moj -kovcu), moglo bi biti da se radi o pogre { nom ~i tawu posledwegslova u prezimenu Mrda; sredinom devedesetih godina 20. veka,malobrojni koji nose ovo retko prezime do{li su u Beograd izSara je va; poti~u iz Korjeni}a, kod Trebiwa, a ra nije prezime bi -lo im je Ka{ikovi}. Ipak, treba smatrati verovatnijim da je pre -zime ovom do brovoqcu bilo Mr|a (is pisano latini com Mrda), daje crtica preko latini~nog slova d ostala neza paèna (ili ne -po vu~ena), te da je slo vo a s kra ja prezimena pogre{no pro~i ta no kao o. On }e tako i biti upisan u ovaj Pomenik;

Nakarada. Porodice sa ovim prezimenom poti~u iz @e qa -ve, kod Li~kog Petrovog Sela (op{tina Korenica);

Nukucm (Nakuci, Nukucan). Izvesno je da su svi autori po -gre {no popi si va li do brovoqca s ovim nepostoje}im prezime nom.Autor ovog teksta to je pre zime ranije pro~i tao kao Ni ki}, s tim{to bi poreklo tako popisanog dobro voq ca (s ispravqenim pre -zimenom) zauvek os talo neod re |eno; Niki}a ima u Crmnici, Ku -~ima, Baru i oko li ni, Ulci wu, Bo ki, oko lini Nik {i}a, na raz nimdrugim stranama: u Potko zar ju, isto~ noj Bo sni, Gor woj Kraji ni.Moglo bi se to prezime, is pisano latinicom: , ~ita ti i kao@ivkucin, ali je prove rom u kwi gama kr{tenih srpske pravo -slav ne crkvene op{tine u Vrbasu ustanovqeno da izme|u 1875. i1895. godi ne, gde se ovo ret ko pre zi me tada jedino moglo sresti, utoj porodi ci nije ro |e no de te s ime nom La zar. Ipak, polaze}i odstava da je u sa~iwa vawu ameri kan skih spiskova u~est vo va lo vi -{e osoba i da je svaka od wih mogla neko od ne~itkije napi sa nih i -me na ~itati na svoj na ~in, neko je prezime Nik~evi}, ispisano }i -ri licom (neve {to, gde bi se slovo ~ ~italo kao u latinicom), pro -~itao kao da je u ce lini ispisano la ti ni com. Zbog toga se i moglo

74 Ilija Petrovi}

desiti da u “iz vje { ta jima dobive nim iz Amerike za koje jo{ nijeutvr|eno koji su poto p qeni a koji spaseni” u|u, jedan pored dru gog, Lazar Nik~e vi} i Lazar Nukucm. Ovaj autor sada je uveren da je toisto lice, imenom i pre zi menom Lazar Nik~evi}, zbog ~e ga La -zar Nu kucm (Nakuci, Nuku can) mora biti brisan iz Pomenika;

Obradovi}. Ime Draga Obradovi}a, sa spiska onih koji suza dràni na le~ewu (Stija~i} ga pogre {no sme{ta u Nevesiwe),nalazi se me|u dobrovoqcima koji su na Solunski front prispe -li tokom posledwe ratne godine; on se, dakle, posle izle~ewa po -no vo prijavio u dobrovoqce i stigao na rati{te;

Osmai}. Mada u kwizi Prezimena u Crnoj Go ri Miqani}itvrde da u Pivi ìve Osmajli}i, ispravno je Osmaji};

Paskas. Samo ga Krstono{i} i autorovog teksta pi{u kako treba: Paska{;

Pelki}. Porodice s ovim prezimenom poti~u iz Opli ~i }a,pored âp qi ne; u porodi~nom ogranku u Beogradu o~uvano je vrlobledo se}awe na izvesnog pret ka koji je poginuo na moru pri dola -sku iz Amerike u Prvi svet ski rat. U po pi su te le fonskih pret -plat nika iz Beograda ovog prezimena nema, a jedi ni pret plat niks tim prezimenom upi san je s izmewenim redo sledom dvaju sred -wih slova, kao Pek li};

Perezi}. Jasno je da ovo prezime treba ~itati kao Perazi},ali je te{ko op re deliti se da li Du{ana Perezi}a (66. po redu uVukmanovi}evom spisku spa senih dobrovoqaca “po izvje{tajima iz Amerike”) treba poistovetiti sa Du {a nom Perezi}em iz spi -ska spasenih dobrovoqaca “po li~nim izvje{tajima pojedinacakoje je dobio Banovinski odbor na Cetiwu” (13. po redu). Oslo -ni mo li se na Kosti}ev podatak da se samo jedan Du{an Perazi}na lazi u spisku Bo keqa “koji su preìvjeli medovsku kata stro -fu”, onda drugog Du{ana Pera zi }a treba izbrisati iz spiska;pri hvatimo li stav da bi jedan od ove dvojice is to imewaka mogao biti iz Pa{trovi}a ili iz Bo qe vi}a, onda oboji cu treba zadr -à ti u spisku; upisuju}i uz wiho va imena redne bro jeve (1, odno -sno 2, zarad razlikovawa), mi prihvatamo ovu drugu mogu}no st, stim {to za ovog drugog, Du{ana Jokova Perazi}a-Novakovi}a, kon statujemo da je ro|en u Godiwu, u Crmnici;

Perovi}. Potopqeni dobrovoqac Blagota Perovi} samoje kod Krsto no {i}a postao Petrovi};

Planini}. Nesumwivo, Boò Planini} i Bla ̀ o Plani ni}(iz raznih spiskova) isto su lice s imenom i prezimenom Blaò Plamenac. Plamenci po ti~u od istog pretka od koga i Boqe vi -}i, ali su se docnije “razgranali na vi{e genealo{kih gra na iog ranaka, po kojima su se u unutra{wem saobra}aju raspo zna va -


li” (Belovi}i, Nik~evi}i, Markovi}i, Rai~evi}i...); mada su ge -ne alo{ke tablice pojedinih Plamenaca ne dovoq no in f o r ma tiv -ne (nisu oz na ~eni genera cijski nivoi, a go di ne ro |e wa nisu u pi -sane ~ak ni za pripadnike dveju ili triju naj mla |ih ge ne ra ci ja,~i me bi potraga za stra dalnicima sa Brindizija bila znatnoolak{a na), ovaj au tor pred ~itaoce, ali i pred budu}e istra ̀ i -va ~e me dovske nesr e }e, ipak u dosa da {we spiskove unosi ne koli -ko svojih izmena, za snovanih {to na nesumwivim ~i we nicama, {tona posrednom za k qu~ivawu;

Podkowac. Prezime bi trebalo da glasi Potkowak, mada se u kwizi Mila na Radeke Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi ~an -stvo, Zagreb 1975, ono pomiwe i kao Podkowak;

Preva{i}. Ovo prezime, koje tako pi{e jedino Leki}, tre -ba lo bi ~itati kao Pribi{i}; onaj koji je upisan pod tim pre zi -menom (Jovo) preìveo je brodolom pod Medovo, te ovaj Leki}evzapis treba prihvatiti s rezervom: jedan Pribi{i} jeste poto -snuo, ali se on zvao Todor;

Prelevi}. Dobrovoqci iz ove porodice ne pomiwu se kodJokanovi}a kao stradali pod Medovo; zbog toga {to je najvi{e po -dataka za rodoslove pribav qeno “od daqih ili bliìh ro|aka, anaj mawe od di rektnih potomaka”, moglo se desiti da wihova imena ne budu tamo zapisana;

Radan. Ovaj dobrovoqac (iz Hoxi}a, kod Bile}e) upisan jekako treba, te sa ne moè dovesti u vezu s prezimenom Rudan;

Radosavqevi}. Pogre{no; prezime glasi Radosavovi} (Le -ki} pi{e Radosovi}!), a wegov nosilac je iz Ptikqa, u Ku~i ma;

Raut. Ovo je prezime ponekad “prevo|eno” u Rau{, ali se po -ka zalo da je to pogre{no: prezime Raut sre}e se u Wegu{ima;

Racanovi} (Ra~anovi}). Neki autori pretvorili su ovopre zime u Bra ca novi}, a wegovom nosiocu Iliji dato je ~ak i o ~e -vo ime. Cela konstrukcija vrlo je sumwiva, po{to Raca no vi}aima, primera radi, u Po dostrogu, kod Bu d ve, i u Mainima, kod He r -ceg Novog. Kako je \uro Batri}evi} popi sao jednog Iliju Pero -va Racanovi}a, dobrovoqca iz Maina, ne ma razloga da on ne bude poisto ve }en s ovim brodolomcem s Brindizija. Malo je neobi~no{to Gojni} u svom spisku “novo ot krivenih” brodolomnika popi -su je Iliju Perova Bracanovi}a (str. 390), iako u tekstu al nomde lu is te te kwige (str. 375), dok se bavi Pa{trovi}ima i Boke -qima, pi {e o pogibiji Ilije Pe rova Racanovi}a;

Repai}. Prezime glasi Rapaji}, ponegde Rapai};Rondovi}. Ima ih u Qubi~noj (u Prekotarju), Nik{i}u i

okolini; ovaj je iz Prem}a nima, kod Pqevaqa;

76 Ilija Petrovi}

Sarai} (Serai}). S razlogom treba pretpostaviti da se ta -ko upisiva ni do brovoqac (Marko, a ne Merko, kao {to pi{e Sti -ja~i}) prezivao Sarajli}, a mo gao je biti s Vrawine (u Ska da r -skom jezeru), iz Nik{i}a ili iz Bijelog Poqa;

Svjeklo}a. Tako su prezime Sjek lo }a (iz Limqana, Nik {i -}a, Dobr s kog Sela) pisali Vukmanovi} i Krstono {i }; (ranijese na drugim mestima pisalo i Svjetlo}a, ili Svetlo}a);

Sininkovi}. Nismo na{li prezime u ovom obliku; najve -ro vatnije, radi se o prezimenu Sin kovi}, iz Herceg Novog (gru -pa in upisa na dva pu ta, ako je Ga vrilo svoje pre zi me pri “reg ru -taciji” izgovorio s uzbu|ewem i malim zamucki va wem), mada se ne is kqu~uje ni pretpostavka da prezime glasi [inikovi}, iz oko -li ne Mostara, ili Si nino vi}, ili Sini{to vi}, iz Gorwe Zete;

Skuqi}. Nesumwivo, Pero Skuqi} i Petar Sekuli} istosu lice; u ameri ~kom spisku “neraspore|enih” postoji samo Seku -li}, a u iz ve{taju Banovinskog odbo ra samo Skuqi}; ovaj drugipo datak ~ini nam se verodostojnijim, jer je dobijen potra gom poZetskoj banovini, uz napomenu da slo vo q treba zameniti slo voml; stoga, samo }e Pero Skuli} biti upisan u Pomenik. (Ko sti}ga zove Sekuli}, iz Sa vi ne, kod Her ceg No vog, a Stija~i} i Her -cegovci pi{u da je isti taj Skuli} iz î~eva, kod Trebiwa);

Stjer~evi}. Ovako pi{e Krstono{i}; treba Stjep~evi}.Sudru{kovi}. Prezime u ovom obliku ne postoji. înilo

se da bi taj do bro voqac mogao biti Suxukovi} (ako se lati ni ~naslo va d`, ili dz, pro ~i ta ju kao dr, onako kako je to u~iweno s pre -zi menom Xodro, odnosno Xoxo), ali, ne. Radi se o retkom pre zi me -nu An dru{ko vi} iz Boqe vi}a, op {tina Bar, u me|uvre me nu uga -{e nom. Prema Erdeqanovi}evim zapisima iz 1910. i 1911. godine,bile su tada svega dve porodice s ovim prezimenom, a Boqevi} ve -li da, “iako su imali i do dvanaest pu{aka u bratstvu, nijesu uspje -li da se odrè”; pri prepisi vawu ame rikan skih spiskova, prva dvaslova ovog pre zimena (An) pro~itana su kao Su;

Su{i}. U svim spiskovima, osim Krstono{i}evom i Pet ro -vi }evom, popi sa ni su utopqenici Geor ge Su{i } i \or|ije [u -{i}; van svake sumwe, radi se o is tom licu, a autor ovog teksta, iPomenika u wemu, daje mu ime \or|o [u{i};

Trkqa. Ovo her cegova~ko pre zime “prevedeno” je u li~koTrkuqa, jer se wegov nosilac zove Mane (li ~ko ime!) i jer se uVukmano vi }e vim spiskovima isto prezime sre}e jo{ jed nom.

Trkuqa. Nasuprot prethodnom primeru, do brovoqac upisankao Rado van Trkuqa ro|en je u Koritima kod Bile }e, a wegovoprezime gla si Trkqa;


Tuvi~i}. Ovo Leki}evo prezime treba ~itati kao Tufeg xi}, a Zeko bi mogao biti nadimak wegovom nosiocu;

Urnak. I Stija~i} je ovo prezime pro~itao kao Hrwak;âki}. Iako Stija~i} ovo prezime ~ita i î~i}, iz [a ra -

na ca, verovatnije je da se radi o âki}u s Rijeke Crnojevi}a;êjanovi}. Ovo je iskvareni oblik vrlo retkog prezimena

ôjanovi} (~uju se ~ak i oblici ]ojanovi} i ]ejanovi}) ~iji no -si oci poti~u iz Bu{evi}a, kod Doweg Lapca;

êjovi}. Porodica s ovim prezimenom (Drekalovi}i) je steiz Ku~a, ali je potopqenom dobrovoqcu Veli{i, tako|e Ku ~u,prezime Camovi};

Xodro. Latini~no slovo ` (`, ili mo`da z, bez crte iznadslova) iza slova d pogre{no je pro ~i tano kao r, tako da je prezi -me Xoxo dobilo is krivqen oblik. Ovome Xoxi u svim je spisko vi -ma ime Jovan (Joko), ali on je preìveo brodolom; ako ovog stra -dalnika Leki} zove Milan, trebalo bi smatrati da je u brodolo -mu pod Medovo stradao i jedan Xoxo, Milan; taj podatak mo`da je potekao od wegovog prezimewaka, mo`da bliskog ro|aka Joka;

[iqkovi}. U kwizi Miqani}evih sre}e se i ovo prezime, s nazna kom da je to stariji oblik prezimena [il kovi} iz Plava (skraja 19. veka). Svi beograd ski [iqko vi }i s kojima je razgova -rano o wihovom poreklu rekli su da poti~u iz Metohije, iz Is to -ka ili wegove okoline; samo je jedan od wih rekao da su stari nom odne kud iz Crne Gore. Lako je mogu}e da su im preci pre{li uMe to hi ju jo{ dok je porodi~no prezime gla si lo [iqkovi},te dasu oni to prezime zadràli i u novom kraju.

I tako daqe. Pojedina~no bi se moglo prigovoriti i jo{nekim Sti ja ~i}evim zavi~ajnim zakqu~cima, ali bi za tako ne -{to trebalo izdvojiti podo sta prostora. Ovde }emo se zaustavi -ti na svega tri-~etiri primera:

Axi}a ima ne samo na zapadnim padinama Durmitora, ve} i uPivi; ima ih i na Baniji, u Lici, Lijevoj Rijeci, Kosijerima...

Bogi}a ima u Gorwoj Krajini, Primorskoj Krajini, Boki...Jovanovi}a, Kova~evi}a, Mili}a... ima na raznim stra na -

ma, tako da je ri zi~no odre|ivati im zavi~aj po prezimenu...Popovi}a ima na raznim stranama, a na ovom mestu pomiwu se

sa mo zbog Mar ka Popovi}a kome je u Stija~i}evoj zavi~ajnoj ra s -po de li dopao ̂ urug, kod @a bqa. Popovi}a u ̂ urugu nema, ima Po -po vih, ali nijednog Marka s tim prezimenom nismo na{li u tamo -{ wim kwigama kr{tenih iz me |u 1881. i 1895. godine; kako ga nema ni kod Vujkova, me |u do bro vo q cima iz mesta, uz wegovu zavi~aj -nost stavqa se znak pitawa.

78 Ilija Petrovi}

Ponovo ure|en Pomenik. Posle svega {to je od drugih preu -zeo kao nesumwivo (ili mu se to u~inilo nesumwivim) i {to je ne -dvosmi sl e no sam utvrdio ili mest i mi~no domislio, ma d a sve standa je pri to me na ~i nio i poko ju grubqu gre {~icu (ostav qa ju}i ta -ko mo gu } nost, i pravo, i obavezu, dru gim istraìva ~i ma, upu }e -ni jim i spo so b ni jim, upor ni ji m i savesnijim, mla|im i i mu}ni -jim, da do|u do podataka koji bi sve uo ~ene ne do statke i ne namer -ne pro puste ot klo ni li), autor ovog teksta uredio je Pome nik dosa da po zna tih brodolom nika sa Bri n di zi ja, pod Medovo.

Potopqeni (394):

Andrija{evi}, \or|ije Vukadinov - 1884, Balosave, Nik{i}Andrija{evi}, Lazar Mitrov - 1886, Balosave, Nik{i} Andrija{evi}, [}epan Mitrov - Balosave, Nik{i}Andri}, [piro - Rubeì, Nik{i}Andru{kovi}, Milan - Boqevi}i/Crmnica, BarAxi}, Novica M. - Crna Gora

Bajovi}, Jovan - Pusto [ilovo, Medve|a Baki}, Milo - (?)Bako~, Luka M. - 1888, Grahovo, Nik{i}Bani}evi}, Blaò V. - 1882, Grahovo, Nik{i}Banovi}, Risto - Nik{i} Bawac, Ilija - 1884, Dimni}i, Srebrenica Bari}, Nikola - Lika Batri}evi}, Blaò Milo{ev - O~ini}i, Cetiwe Batri}evi}, \uro Krcunov - Martini}i, Danilovgrad Batri}evi}, Tomo - Cetiwe Backovi}, Marko - Pje{ivci, Nik{i} Ba{i}, Stevo - Bobani, Trebiwe Ba{ovi}, Vojin (\or|ijev?) - Po{}ewe, [avnik Belovi}, Grujo - Hrgud, Stolac Belovi}, \uro - Hrgud, Stolac Bigovi}, \uro - Cuce, CetiweBlagojevi}, Dragi{a \. - Me|u`vaqe, @abqakBogdanovi}, Jefto - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Manojlo - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Milo{ - Wegu{i, Cetiwe Bogdanovi}, Rade - Wegu{i, Cetiwe Bogi}, Nikola - (?) Boì~kovi}, \uro - Oto~ac, Lika Boòvi}, Nedjeqko - Sutorina, Herceg Novi Bojovi}, \or|ije R. - Zagorje, Berane


Bo{kovi}, \oko M. - 1889, Grahovo, Nik{i} Bo{kovi}, Milo Savin - Orja Luka, DanilovgradBo{kovi}, Savo - 1890, Ora{je, Qubiwe Brajovi}, Milo Radosavov - Jelenak, Danilovgrad Bubalo, Ilija - Li~ko Petrovo Selo, Korenica Budisavqevi}, Savo - Pe}ane, Korenica Budisavqevi}, Stevan - Pe}ane, Korenica Bukili}, Milisav - Berane Bulaji}, Milo - Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Petar Jovanov - 1882, Prisoje/Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Savo Petrov - 1867, Prisoje/Grahovo, Nik{i} Buri}, Blagota - Nik{i}

Verona, Ivo Vukov - Maini, Herceg Novi Ve{kovi}, Arso Veqov - 1886, Kisjelica, Podgorica Vico, Nikola - 1884, Zupci, Trebiwe Vla~i}, [}epan - 1889, Police, Trebiwe Vojvodi}, ]etko \. - Radomir/Gra|ani, Cetiwe Vojinovi}, Janko - Lika Vojinovi}, Nikola - Lika Vojinovi}, Novica - Lika Vuja~i}, Blagoje Milo{ev - Vilusi, Nik{i} Vuja~i}, Drago M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, \uro - Grahovo, Nik{i}Vuja~i}, Luka T. - Nik{i} Vuja~i}, Marko I. - Ovto~i}i, Bar Vuja~i}, Mato S. - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milo \. - 1882, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milo{ - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Milutin S. - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Mitar - Grahovo, Nik{i}Vuja~i}, Simon M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Tomo M. - 1882, Grahovo, Nik{i} Vujovi}, \uro Petrov - Dobrsko Selo, CetiweVujo{evi}-\uri}, Dmitar Krstov - 1888, Zagreda/Ku~i, Podgorica Vujo{evi}-\uri}, Nikola Tomov - 1867, Zagreda/Ku~i, PodgoricaVukadinovi}, Budo Nikolin - Ponari, Podgorica Vukadinovi}, Milan - Ponari, Podgorica Vukasovi}, Krsto - 1884, @akovo, Trebiwe Vukmanovi}, Pero - Crmnica, CetiweVukobratovi}, Savo - Gra~acVukovi}, Ilija - (?)Vukovi}, Risto Jovanov - 1895, Hoxi}i, Bile}aVukovi}, Stefan Todorov - Meka Gruda, Bile}aVuksaqevi}, Boò - KotorVuk~evi}, Luka Filipov - Goqemadi, PodgoricaVuk~evi}, Pavle Filipov - Goqemadi, Podgorica

80 Ilija Petrovi}

Vuk~evi}, Simo Veqov - Goqemadi, Podgorica Vuk{i}, Mi}o Tripov - Sutvara, Kotor Vu~erakovi}, Milo - Krwice, BarVu~eti}, Tripko @. - Grahovo, Nik{i} Vu~ini}, Bawo V. - Nik{i}Vu~kovi}, Jovo - 1882, Bogojevi} Selo, Trebiwe Vu~kovi}, Jovo [}epov - Vrba, CetiweVu~kovi}, Lazo \. - 1885, Bogojevi} Selo, TrebiweVu~kovi}, Lazo \urov - Vrba, Cetiwe

Gazivoda, Filip - Rva{i, Cetiwe Gali}, Boò Jakovov - 1885, Goj{ina, Trebiwe Glomazi}, Petar-Petko M. - Rodinice, Pluìne Gojni}, Vido K. - Br~eli, Bar Gojni}, Milo I. - Br~eli, Bar Gojni}, Mitar B. - Br~eli, Bar Golubovi}, Simo - Cuce, Cetiwe Gradinac, Marko B. - 1882, Aran|elovo, Trebiwe Grahovac, Luka - Nevesiwe Grahovac, Miro - Nevesiwe Grbi}, Budo - Zrmawa, Gra~ac Grbi}, Iso - Zrmawa, Gra~acGriva, Mitar - Obqaj, GlinaGrkavac, Spasoje \. - 1881, Grkavci, TrebiweGrubi}, Jovo - Velebitski kraj, LikaGuji}, Radivoje - Moti~ki Gaj, @abqakGulan, Rade - Lika

Dabovi}, Andro Mr|enov - Kru{evica/Virpazar, Bar Dakovi}, Boò \uri~in - 1883, Grahovo, Nik{i} Damjanovi}, Vu~en N. - Krajina (Srpska, ili Bosanska?) Deli}, Petar - 1885, Simijova, Bile}a Demi}, Boò - Srpska KrajinaDenda, Stevan - Grahovo, Nik{i} Divqan, Maksim Novakov - oko 1885, Kravarevo, Gacko Dikli}, Danilo - Udbina Dmitra{inovi}, Milo{ - Korenica Dmitra{inovi}, Mi}o - KorenicaDraga{, Nikola - LikaDubqevi}, Milivoje B. - Lika

\ajko, Drago M. - Grqevi}i/Bjelo{i, Cetiwe\ajko(vi}), Luka M. - Cetiwe\a~i}, Simo - Srpska Krajina \ogo, Milan Nikolin - Qubiwe \ogo, Milo{ - Berkovi}i, Stolac


\ogo, Mitar (1) - Hrasno, Stolac\onovi}, Luka Bogdanov - Tomi}i, Bar \ukanovi}, Savo - êvo, Cetiwe \uki}, Milo{ - Udbina \ukovi}, Risto M. - Boka Kotorska\uri}, Pero - Zagara~, Danilovgrad(?) \uri}, Petar - Berkovi}i, Stolac \urkovi}, @ivko V. - Brezna, [avnik \urkovi}, Ma{an V. - Kosijeri, Cetiwe \urkovi}, Obrad V. - Risan, Kotor \urkovi}, Petar Blagojev - Klenak, Nik{i} \urkovi}, Radovan V. - Klenak, Nik{i} \urovi}, Milo I. - Dupilo, Bar

Egi}, Rade - Krbava, Korenica

@ivkovi}, Aleksa Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica @ivkovi}, Risto Markov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica@igi}, Jovo - Korenica @igi}, Nikola - Korenica

Zobenica, Ilija - Oraovac, Dowi Lapac

Ivanovi}, Luka - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva Ivanovi}, Oto - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva Ivanovi}, Pero Krstov - Ivanovi}i/Pa{trovi}i, Budva Ivanovi}, Radisav Qakov - 1885, Doqani, Podgorica Ivan~evi}, Damjan - Srpska Krajina (Po~iteq, Gospi}?) Ija~i}, \uro M. - Tasov~i}i, âpqina Ili}, \oko - (?)Ili}, Marko Radev - Zagora, KotorIli}, Petar - Krivo{ije, Kotor

Jaki}, Vasilije - Dobra Sela, [avnik Jani}, Stanko - KowicJani}, Trifko - Kowic Jani~i}, Maksim J. - Vilusi, Nik{i} Jani~i}, Ma{an Jovanov - 1884, Grahovo, Nik{i} Jankovi}, Kojo - Gazivode, Cetiwe Janovi}, Ilija Jokov - Seoca, Budva Jawevi}, Ivo V. - Ovto~i}i, Bar Jawevi}, Krsto-Krcun T. - Ovto~i}i, BarJawevi}, Milo - Ovto~i}i, BarJela~a, Jovo - Zaklopa~a, KorenicaJovanovi}, Ilija - (?) Jovanovi}, Mali{a M. - Pa{trovi}i, Budva

82 Ilija Petrovi}

Jovanovi}, Ma{an - Crna GoraJovanovi}, Milo{ - Pa{trovi}i, Budva Jovanovi}, Mihailo - Cetiwe Jovanovi}, Pero V. - Podgorica Jovanovi}, Pero M. - Podgorica Jovanovi}, Petar N. - Tvorilo, Danilovgrad Jovi}evi}, Jo{o - Dodo{i, Cetiwe Jovi~i}, Boò - Braji}i, Budva Jokovi}, Niko - Dikli}i, Trebiwe Joli~i}, Mitar - Krwice, BarJon~evi}, Jovo - @lijeb, Herceg Novi

Kadi}, Pavle - Poreklom iz Kadi}a Boana, kod DanilovgradaKala|ur|evi}, Risto Andrijin - Podbabun, BudvaKalu|erovi}, Blaò N. - Wegu{i, CetiweKapor, Boò Jeftov - 1890, Mirilovi}i, Bile}a Kapor, Mirko Lazov - 1889, Mirilovi}i, Bile}aKaraxi}, Milan I. - Petwica/Drobwaci, [avnik Karaxi}, Radivoje K. - Petwica/Drobwaci, [avnik Kari}, Branko Jovanov - Dowi Poplat, StolacKari}, Risto \. - Dowi Poplat, Stolac Kentera, Spasoje - Tudorovi}i, BudvaKecojevi}, Vladimir N. - Vra}enovi}i, Nik{i} Kecojevi}, Grujica J. - Vra}enovi}i, Nik{i} Ke~a, Nikola - Suvaja/Srb, Dowi Lapac Ke~a, Spasoje - Suvaja/Srb, Dowi LapacKisin, Andrija - 1889, Zupci, Trebiwe Kneèvi}, \oko \. - Glavska, Trebiwe Kneèvi}, Ivo \urov - 1882, Pa{trovi}i, Budva Kneèvi}, Mitar M. - Podostrog/Pa{trovi}i, Budva Kneì}, Marko - Kowevrate, [ibenik Kova~, Krsto - Hercegovina(?) Kova~evi}, Vaso \urov - Vrawska, Bile}a Kova~evi}, Damjan \. - 1882, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Danilo M. - 1890, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, \or|e - 1886, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, \uro N. - Grahovo, Nik{i}Kova~evi}, Luka Trifkov - 1887, Spila, Nik{i} Kova~evi}, Marko I. - 1882, Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Mitar-Milan - Poqice-Popovo, Trebiwe Kolesanko, Jovan - (?)Komnenovi}, Du{an - Hodbina, MostarKoprivica, Damjan M. - Koprivice, Nik{i}Korica, Ilija - LikaKorica, Mitar - LikaKruq, \or|o - Zavala, Trebiwe Kruq, Mrdan - Zavala, Trebiwe


Kuqa~a, Mitar Stijepov - Kuqa~i/Pa{trovi}i, BudvaKurili}, Aleksa - Dra~evo, Trebiwe

Lazarovi}, Vuko Radev - Glavati~i}i, Kotor Laki}evi}, Petar N. - Pa{trovi}i, Budva Laki}evi}, Radovan J. - Dowa Mora~a, Kola{in Lau{evi}, Milan Ristov - Tepa~ko Poqe, @abqakLeki}, Vaso M. - BeraneLe~i}, Spasoje - 1883, Qubomir, TrebiweLopi~i}, Lazo - Ceklin, CetiweLuburi}, Mato Simov - Bara, Nik{i}Luburi}, Milo{ M. - Bara, Nik{i}Luburi}, Milutin Simov - Bara, Nik{i} Luki}, @ivko - Zrmawa, Gra~ac Luki}, Jovo - Srb, Dowi Lapac Luki}, Milan - Korenica

Mandari}, Mile - Vrebac, Gospi}Mandari}, Nikola - Vrebac, Gospi}Mari}, Jovo - 1884, Gomiqani, Trebiwe Mari}, Milutin - Lika(?) Mari}, Mitar - Gomiqani, Trebiwe Markovi}, Blaò - Kuside, Nik{i} Markovi}, Simon Purov - Markovi}i, Budva Marovi}, Krsto - Dre`nica, Ogulin Masoni~i}, Risto Kolin(Jolin?) - Sutomore, BarMa{anovi}, Andrija J. - Papratnica/Podgor, Bar Ma{anovi}, \uro S. - Papratnica/Podgor, Bar Ma{anovi}, Risto - Papratnica/Podgor, Bar Mijanovi}, Savo - 1885, î~evo, Trebiwe Mija~, Pavle - Utrg/Podgor, Bar Mijovi}, Bo{ko-Bojo Radev - Lije{ta/Ku~i, PodgoricaMijovi}, Branko - Kowsko, Trebiwe(?) Mijovi}, Jovo Veli{in - Lije{ta/Ku~i, Podgorica Mijovi}, Stojan Spasojev - Lije{ta/Ku~i, Podgorica Mijovi}, [}epan Radev - 1896, Lije{ta/Ku~i, Podgorica Milatovi}, Radosav M. - Nik{i} Mila~i}, Andrija Vekov - Brskut, Podgorica Mili}, Lazar - Nik{i} Mili}, Mitar Savov - 1879, Kràwa,/Ku~i, PodgoricaMili}, Radoje Savov - 1886, Kràwa/Ku~i, Podgorica Mili}evi}, Simo - Vrawska, Bile}a Milovi}, Drago A. - Grahovo, Nik{i} Milovi}, Jovan - Gacko Milovi}, Lazar R. - Grahovo, Nik{i}Milovi}, Marko J. - Grahovo, Nik{i}Milovi}, Pavle T. - Grahovo, Nik{i}

84 Ilija Petrovi}

Milovi}, Tomo P. - Grahovo, Nik{i} Milo{evi}, Gojko - Bile}a Milo{evi}, Jovo P. - Bile}a Milo{evi}, Luka - Wegu{i, Cetiwe Milo{evi}, Marko - (?) Milo{evi}, Nikola - Cetiwe Miqani}, Petar M. - Bawani, Nik{i} Miqanovi}, Bo{ko - Nevesiwe Miri}, Jovo - KorenicaMirovi}, Labud F. - Kowarnik, @itora|aMitrovi}, Mitar - Pa{trovi}i, Budva sve{tenikMitrovi}, Uro{ Popov-Gligorijev - Pa{trovi}i, BudvaMi}unovi}, Moja{ - Nik{i} Mi}unovi}, Pavle - Cetiwe Mi}unovi}, Savo Andrijin - Crna GoraMixor, Niko Vasov - Buqarica, BudvaMi{, Risto - 1886, Bobani, TrebiweMi{i}, \or|e - (?)Mr|a, Milan - (?) Mudre{a, Jovo I. - Bokovo/Ceklin, Cetiwe Mudre{a, Nikola - Bokovo/Ceklin, Cetiwe Mu~alica, Radovan - Gorwa Mora~a, Kola{in

Nakarada, Danilo-Dane - @eqava, Korenica Nakarada, Jovan-Jojo - @eqava, KorenicaNenadi}, Pavo - Grkavci, Trebiwe Niki}, Vaso S. - Dragovoqi}i, Nik{i} Nikovi}, Boò - Piva, Pluìne Nikoli}, Savo Petrov - Zavrh, Nik{i} Nik~evi}, Bo{ko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, @ivko Ma{anov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Lazar Ivanov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Milan Markov - Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Milo{ \or|ijev -Kli~evo, Nik{i} Nik~evi}, Mirko Radomirov - Prijespa, Nik{i} Ninkovi}, Tomo - 1888, Necvije}e, Trebiwe

Orbovi}, Simo Tripkov - Klenak, Nik{i} zemqoradnik Orlovi}, Nikola - Plo~a, Gra~ac Osmaji}, Simo Novi~in - oko 1892, Milo{evi}i, Pluìne Ota{evi}, Mihajlo - Wegu{i, Cetiwe

Pantovi}, Lazar - 1889, Zupci, Trebiwe Paovi}, Stevo Prelev - Lastva, Kotor Paska{, Jovo - 1884, Oraovac, Dowi Lapac Pejnovi}, Nikola - Lika


Pejovi}, Novica - ]ekli}i, Cetiwe Pejovi}, Petar - ]ekli}i, Cetiwe Pejovi}, Stevo - Rudine, Nik{i} Perazi}-]epovi}, Pero Markov - Godiwe/Crmnica, BarPeri{i}, Ilija - Gacko Perovi}, Blagota - Cuce, Cetiwe Petri~evi}, Luka - Cetiwe Petrovi}, Milo{ - Srb, Dowi Lapac Petrovi}, Nikola - Korenica Peceq, Du{an - 1881, Qubiwe Pi~eta, Krsto - Dikli}i, Trebiwe Plamenac-Nik~evi}, Andrija Markov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Plamenac-Nik~evi}, Blaò Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Plamenac-Markovi}, Mitar Ivov - Boqevi}i/Crmnica, Bar Popivoda, Mitar - Bjelice, Cetiwe Popovi}, Aleksa - Gacko Popovi}, Mitar Nikov - Braji}i, BudvaPopovi}, Nikola Perov - Wegu{i, Cetiwe Popovi}, Petar - Gacko Popovi}, Stanko \urov - 1889, Zagora, Kotor Popovi}, Stevo Prelev - Lastva, KotorPotkowak, Petar - Lika Prelevi}, Du{an Savov - Ubli/Ku~i, Podgorica Prelevi}, Nikola Perov - Ubli/Ku~i, PodgoricaPribilovi}, Andrija Jovov - 1859, Podostrog, Budva Pribilovi}, Joko Ivov - Podostrog, Budva Pribilovi}, Savo Ivov - 1887, Podostrog, Budva Pribi{i}, Todor Ilijin - 1887, Dra~evo, Trebiwe Priji}, Jovan - Srb, Dowi Lapac Pukovi}, Nikola - Pr~aw, Kotor

Radovi}, Dragi{a M. - Kru{evice, Herceg NoviRadovi}, Milo Nikolin - Kosijeri, CetiweRadojevi}, Gojko - Nik{i}Radowi}, Savo R. - Wegu{i, CetiweRadosavovi}, Milo \urov - Ptikaq/Ku~i, PodgoricaRadulovi}, Marko M. - Bobani, TrebiweRadulovi}, Petar - Bobani, TrebiweRadunovi}, Bo{ko Stevov - Progonovi}i, PodgoricaRadunovi}, Veli{a Filipov - Progonovi}i, PodgoricaRadunovi}, Mirko - DanilovgradRa|enovi}, Daro-Dano Nikov - Pa{trovi}i, BudvaRa|enovi}, Ilija - KotorRa|enovi}, Rade J. - Prijevor, BudvaRajkovi}, Mitar Ilijin - Kosijeri, CetiweRajovi}, Savo - Do Pje{iva~ki, Nik{i}Raki}, \uro - Lika

86 Ilija Petrovi}

Rako~evi}, Rade - Kola{inRapaji}, Petar Dmitrov - Krbavica, KorenicaRapaji}, Proko - KorenicaRatkovi}, Risto - 1889, Zupci, TrebiweRaut, Jovo S. - Podubli~ani/Wegu{i, Cetiwe Racanovi}, Ilija Perov - Maini, Herceg NoviRa{eta, Ilija - Dowi LapacRa{kovi}, Spasoje - Qubotiw, CetiweRoganovi}, Jefto B. - Rudine, Nik{i}Roganovi}, Milo{ B. - Rudine, Nik{i}Rogi}, Nikola - Gospi}Rondovi}, Milan Krstov - Prem}ani, PqevqaRudan, Petar - Ban~i}i, QubiweRute{i}, Nikola Markov - 1884, Klobuk, Trebiwe

Samarxi}, Boò ]. - Grahovo, Nik{i}Sarajli}, Marko - Nik{i}(?)Simovi}, Marko - 1885, Zupci, Trebiwe Sinkovi}, Gavrilo - Herceg Novi(?) Sjeklo}a, Boò Ilijin - Dobrska @upa, Cetiwe Sjeklo}a, Luka Savov - 1885, Dobrsko Selo, Cetiwe Sjeklo}a, Niko Milo{ev - 1889, Dobrsko Selo, Cetiwe Skuli}, Pero - Savina, Herceg Novi (î~evo/Xivar, Trebiwe?)Spaji}, Vule V. - 1885, Zupci, Trebiwe Spaji}, Krsto V. - 1890, Zupci, TrebiweStani}, Simo [. - Za~ula, Trebiwe Stefani(ja) A. Hamplova - SAD, êhiwa Misija Crvenog krstaStija~i}, Akim Obrenov - 1887, Dobri Dub, Trebiwe Stija~i}, Manojlo Obrenov - 1885, Dobri Dub, TrebiweStjep~evi}, Vaso N. - 1882, Sutorina, Herceg Novi Stjep~evi}, Tomo K. - 1885, Sutorina, Herceg Novi Stojanovi}, Milan - Braji}i, Budva Stojanovi}, Stevo L. - Braji}i, Budva Stojanovi}, Stojan - Braji}i, Budva Stojkovi}, Milo{ - [imanovci, Pe}inci Sunajko, \uro - Vrebac, Gospi}

Tau{an, Milan B. - Kokorina, GackoTrkqa, Radovan - Korita, Bile}aTrkuqa, Gavrilo - UdbinaTur~inovi}, Blaò - Preobreàni/Cuce, CetiweTur~inovi}, Pavle - Preobreàni/Cuce, CetiweTufegxi}, Mitar - Stabna/Piva, Pluìne

Uzelac, Jovo - Peru{i}, Gospi}Uzelac, Milovan - Peru{i}, Gospi}


Camovi}, Veli{a Boòv - Strav~e/Brskut, PodgoricaCerovi}, Milovan - Tu{ina/Drobwak, [avnikCerovi}, Radowa - Tu{ina/Drobwak, DrobwakCrnokrak, Stevan - Vrebac, Gospi}

âvor, Jovan K. - Wegu{i, Cetiweâki}, Milo{ - Rijeka Crnojevi}a, Cetiweôjanovi}, Simo - Bu{evi}, Dowi Lapac

Xoxo, Milan - \edi}i, Trebiwe

[iqkovi}, Risto - Istok (ili okolina), Metohija[uput, Iso - Li~ko Petrovo Selo, Korenica.

Spaseni (131):

Babi}, Trifko Nikolin - 1880, Police, TrebiweBakra~, Blagoje - Srpska Krajina (ili: @lijeb, Herceg Novi)Barjamovi}, Jovo - Orahovo/Podgor, BarBogdanovi}, Mitar Markov - Wegu{i, CetiweBoì}, Savo - Kqu~Boì~kovi}, Rade - Oto~acBojani}, Jovo - KupresBojani}, Mitar - KupresBulaji}, Marko U. - Grahovo, Nik{i} Bulaji}, Drago U. - Grahovo, Nik{i}

Ve{kovi}, [}epan Savov - 1887, Kisjelica, PodgoricaVojvodi}, Du{an Krcunov - Radomir/Gra|ani, Cetiwe - 1916, BarVrawe{, \or|e - KrupaVratnica, Jovan - Stanisaqi}i, PodgoricaVuja~i}, Kosto - Grahovo, Nik{i}Vuja~i}, Krsto - Grahovo, Nik{i} Vuja~i}, Risto M. - Vilusi, Nik{i} Vuja~i}, Spasoje - Grahovo, Nik{i} Vukajlovi}, \uro Bo{kov - Nik{i}Vuki}evi}, Bo{ko - Nik{i}Vukmanovi}, Ilija - Utrg/Podgor, BarVukmirovi}, Veqko-Veko Kikov - Gorwi Ceklin, CetiweVukovi}, \uro - NevesiweVuksanovi}, Veli{a Vukov - Bio~e/Ku~i, Podgorica Vu~eti}, Spasoje - Vilusi, Nik{i}

88 Ilija Petrovi}

Gazivoda, Boò - Rva{i, Cetiwe Gazivoda, \uro - Rva{i, Cetiwe Graovac, Ilija - Gospi} Griva, \uro - Obqaj, GlinaGruba~, Petar - 1887, Orahovac, Trebiwe - 1982, Nik{i}Gulan, Pavle - LikaGu~a, dr \uro \urin - 1876, Ba~ki Petrovac lekar

Dabovi}, Vido - Grahovo, Nik{i} Davidovi}, \uro - Pa{trovi}i, Budva Daji}, Bude - Lika Dakovi}, Krsto \uri~in - Vilusi, Nik{i} Dakovi}, Mirko - Grahovo, Nik{i} Dereti}, Mato - Orahovac, Trebiwe Dereti}, Tomo - Orahovac, Trebiwe Dobri{a, Vuko Savin - Tre{wica, KotorDragobratovi}, Ivan Andrijin - 1893, Raba, Metkovi}Dragosavac, Dimitrije - Gospi}Dra{kovi}, Jovan - Fojnica, GackoDra{kovi}, Novica - Slivqa, Gacko

\aji}, Milan - Orahovac, Trebiwe \edovi}, Risto - Grahovo, Nik{i} \ikanovi}, Savo Jakovov - Uli}i/Ceklin, Cetiwe \ogo, Mitar (2) - Qubiwe \ukanovi}, Milo - Nik{i} \urovi}, Jovan - Nik{i} \urovi}, Jovo - (?)

@ivkovi}, Ilija Stankov - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica@igi}, Qubomir - Lika

Ze~evi}, Marko Trivkov-Musin - Klenak, Nik{i} zemqoradnik

Jaki}, Blaò-Blagoje @ivkov - Dobra Sela, [avnik Jawi}, Mrdeqa Milosavov - Grabovica, [avnikJeli}, Jovo - Ora{je, TrebiweJovanovi}, Vasilije - Vraègrmci, Danilovgrad Joveti}, Ilija Jovov - 1889, Podgor, Bar Jovi}evi}, \uro S. - Dodo{i, CetiweJovi}evi}, Milo - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Mi}o - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Pero - Dodo{i, Cetiwe Jovi}evi}, Stevo - Dodo{i, Cetiwe


Kapor, Risto Peri{in - 1893, Mirilovi}i, Bile}aKapor, Risto Simov - 1892, Lipovi Do, Bile}a Kova~evi}, Gojko S. - Spila/Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Jovan (1) - Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Jovan (2) - Grahovo, Nik{i} Kova~evi}, Lazar \. - Grahovo, Nik{i} (Poqice, Trebiwe?) Kova~evi}, Petar - Grahovo, Nik{i} Kosi}, Petar - Sutorina, Herceg NoviKraq, Vuko Nikov - Grbaq, KotorKruq, Milan Ristov - Zavala, Trebiwe

Lipanovi}, Boò - 1892, Lumbarda, Kor~ula - 1971, Pala~a Lu~i}, Vido Kikov - Vrba, Cetiwe

Maksimovi}, Krsto - Brezovik, Nik{i}Martinovi}, Vaso \urov - Wegu{i, Cetiwe Martinovi}, \uro Vukov - Bajice, Cetiwe Martinovi}, Joko Ivov - Wegu{i, Cetiwe Meri Lamo{ - îkago,SAD Misija Crvenog krsta, bolni~arka Midorovi}, Milo{-Milo Radev - 1883, Zagora, Kotor Milatovi}, Jovan - Danilovgrad Milatovi}, Milija - Danilovgrad Milatovi}, Petar - Danilovgrad Mila~i}, \oko Nikolin - 1885-1978, Brskut, Podgorica Milovi}, Mi}o - Grahovo, Nik{i}Milo{evi}, Rajko - Rudo Poqe, Gacko Mitrovi}, \uro - Buqarica/Pa{trovi}i, BudvaMixor, Marko Andrijin - Buqarica/Pa{trovi}i, BudvaMudre{a, Andrija - Bokovo/Ceklin, Cetiwe

Nikola (ili Petar) - Toboqsk, Rusija barjaktar Nik~evi}, Ne{ko Markov - Kli~evo, Nik{i} Ninkovi}, Jovan Tripkov - 1880, Gorwe Vrbno, Trebiwe

Obradovi}, Mileta - Tepca, @abqak

Peki}, Ra{o J. - Previ{, [avnik Pelki}, Todor - Opli~i}i/Domanovi}i, âpqina Perazi}, Du{an - Boka Kotorska Perazi}-Novakovi}, Du{an Jokov - Godiwe/Crmnica, Bar Perovi}, @ivko - Dani}i, GackoPerovi}, Novak - Bawani, Nik{i} Petri~evi}, Filip - Cetiwe Petrovi}, Ilija Nenadov - Orahovac, KotorPlamenac-Belovi}, Milo Lazov - Boqevi}i/Crmnica, Bar

90 Ilija Petrovi}

Plamenac, Petar - Boqevi}i/Crmnica, Bar Polovina, Mane Boìn - 1896, Ostrvica, Gospi} - 1945, JasenovacPopivoda, Blagoje Toma{ev - Bjelice, Cetiwe Popivoda, Petar - Bjelice, Cetiwe Popov(i}), Marko Mirkov - ûrug, @abaq(?) Popovi}, Pero (1) - Lika(?) Popovi}, Pero (2) - Hercegovina(?) Prelevi}, Dimitrija Stanojev - Ubli/Ku~i, Podgorica ( umro 1960)Prelevi}, Nikola - Ubli/Ku~i, Podgorica Pribi{i}, Jovo Ilijin - 1889, Dra~evo, Trebiwe Prcovi}, Pero - Pridvorci, Trebiwe Prcovi}, Drago - Pridvorci, Trebiwe

Radan, Ilija - Hoxi}i, Bile}aRadoni}, Stanko Ivov - Lap~i}i, BudvaRa`natovi}, Boò - CetiweRai~evi}, Drekale - Nik{i}Raki}, Ilija - Gospi}Raki}, Nikola - Lika

Svilar, Mi}o - Pe}ani, KorenicaStaji}, Rade - Belegi{, Stara Pazova

Trkuqa, Mane - Udbina

]uk, Jovo - 1895, Qubomir, Trebiwe

Hrwak, Nikola Filipov - 1882, Ilmin Dvor, Podravska Slatina

Xoxo, Jovan-Joko \. - \edi}i, Trebiwe

[ovran, Ivo Stevov - 1882, [i{i}i, Budva[}epanovi}, Milo - Kotor[u{i}, \or|o - Pustipusi, Qubiwe.

Zadràni na le~ewu (9):

Boqevi}, Vasilije Milov - Boqevi}i/Crmnica, Bar@ivkovi}, Bracan Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1940)@ivkovi}, Mitar Veli{in - @ikovi}i/Ku~i, Podgorica (umro 1950)@igi}, Marko - Lika Mili}, Vaso Markov - 1883, Podgrad/Ku~i, Podgorica Mili}, Nikola-Koqa Jankov - Podgrad/Ku~i, Podgorica


Obradovi}, Drago Milosavov - 1880, Tepca, @abqak (videti obja -{we we na strani 74)

Obradovi}, Jovo - Tepca, @abqak Stepanovi}, Rade - Srebrenica.

S nepoznatom sudbinom. Mitar K. \uri} i Nikola T.\u ri}, za koje Sti ja~i} veli da su iz Grbqa, odnosno iz Boke, na -la ze se na svim ranijim spi s ko vima po to p qenih jo{ dva puta: jed -nom s prezimenom \uri}, a drugi put s prezimenom Vujo {e vi}.(Obo jica su iz Ku~a - Drekalovi}i, Vujo{evi}i - iz uèg brat -stva \uri }a. Prema Jo kanovi}evom zapisu u ku~ koj plemenskojis toriji, ̀ i vo t ni put Dmi tra Krs to va okon~ao se 1917, a Niko -le Tomova 1915. godine). Po{to se izbri{u odavde i jednom iz spi -ska potopqenih, oba puta kao \uri}i, wihova sudbina bi}e obele -èna pod prezimenom Vujo{evi}, a izbrisa}e se i kategorija me -dovskih stradalnika s nepoznatom sudbinom.

Odustali ili na putu nestali (37). Podrazumeva se dane ma ime na onih trideset sedam dobrovoqa ca iz “amerikanskogspi ska”, koje je Vukmanovi} izbegao da po pi{e, s obja{wewemda se ra dilo o osoba ma ko je su “odustale od dolaska ili su na putu ne stale”; smatraju}i takav ~in sra motnim, on je samo za pisao da“wi hova imena ne}emo da saop{ta je mo”. Istini za voqu, Vukma -no vi} je pre video da su se me |u wi ma mogla nala zi ti i lica kojado Ja d ranskog mora ni su stigla ̀ i va i koja su, sto ga, “op ravdano”ne sta la tokom pu tovawa; o to me sve do~i i Mirko Pralica, je danod dobrovoqaca (~ije se ime nalazi u Pomeniku objav qenom u ve}pomiwanoj Petrovi}evoj kwizi Verni ci Otaxbine), podat kom daje tokom wegovog pu to vawa ka Solunskom fron tu (pre ko Atlan ti -ka i Sre do zemnog mo ra) “{esnaestorica od raz ni h bole sti pre mi -nu lo i ba ~eno u mo re”; wih, naravno, nema u ka snije pr av qenimspi sko vima srp skih do brovoqaca.

Ako se jo{ zna da se na Brin di ziju nalazila i medicin skamisija ameri ~kog Cr ve nog krsta sa sta v qena od najmawe pet -{estosoba, a mo ̀ da i vi {e, sa svim je iz vesno da po datak o 480 (ili511, ili 533) srp skih do bro voqaca ukrcanih u Ha li fa k su nemoè bi ti ta~an.

Ima li se na umu ukupan broj ovde popisanih potopqenih,spa se nih, zadr ̀ a nih usput na le~ewu, odus ta lih i ne sta lih, “tri- ~e ti ri mu{kih” iz ameri~ke me di cinske misije, kao i Vukma -no vi}ev zapis da “kad su se u prist ani {tu skupili svi bro do lo m -nici... bilo ih je svega sto {ezdeset ~eti ri spasenih”, pro izi -

92 Ilija Petrovi}

la zi da je iz Halifaksa isplovilo vi{e do brovoqaca no {to seto u pojedinim spisima navodi.

Vukmanovi}ev zapis da se na obali skupilo “svega sto {ezde -set ~etiri spa senih” te{ko da moè biti ta~an, budu}i da on ob ja v -qu je samo 106 wihovih imena: 88 po ameri~kim spiskovima i 18 poli~ nim izve{tajima cetiwskom Banovin skom odboru; ako bi sewe go va ukupna cifra ipak prihvatila kao istinita, mo ra se po -sta vi ti pitawe gde su imena jo{ barem trideset tri dobrovo q caiz nad ci fre od 131 spasenog, koliko ih je popisano u ovom Po -meni ku.

Odgovor je: svi spiskovi bili su neuredni, preìveli dob -ro voqci napu{ta li su Medovu nepopisani, poziv onog ve} pomi -wa nog Odbora s Cetiwa “preko nekih dnevnih listova i srezovana op{tine” bio je ~ista besposlica (u vreme kad je velik deo cr -no gorskog stanovni{tva bio nepismen i kad je pozivima “sre -zova na op{tine” bilo te{ko da u crnogorsko bespu}e stignu doonih koji su znali da ispri~aju istinu o stradalnicima s Brin -dizija), tako da je sve pre pu {te no na ga|awu.

Ipak je na la|i moralo biti pribli`no 600 dobrovoqaca.Naga|a se i na kojoj se udaqenosti brod nalazio kad je po -

top qen: ot prilike na pet stotina metara od obale (Vukmano -vi}), oko jednog kilometra i po od obale (Krstono{i}), na oko200 meta ra od obale (Orlandi}, u \uri }e voj kwizi).

Karika koja nedostaje. Posledwom re~enicom tre}eg nasta v -ka svo jih uspom e n a na rad u ~ehoslova~ko-ameri~koj medicinskojmi siji u Srbiji tokom 1915. godine (objavqenih u ~asopisu Na{ ̀ ivotu Ba~kom Petrovcu, april 1938), dr \uro Gu~a (nekoliko poje di -nosti o wegovom ìvotnom putu zapisano je na stranama 68-69),ko ji je pre ̀ i veo bro dolom pod Medovo, kaè da }e “{iri opissvog de lo va wa u Cr noj Gori dati u opisu misije u Crnoj Gori”.Iz te re ~enice mora lo bi se zakqu~iti da se on nije od mah po bro -do lo mu vratio u Ame riku, kako nam to sugeri{e Vukma no vi }, ve}da je stigao u Crnu Go ru i tamo izvesno vreme zadrào. âso pis uko me je to zapisano pre stao je da izlazi kad je ve} bilo izve s no da}e rat sti }i u Ju go slaviju, a dotle se taj “{iri opis” nije po ja vi o,ia ko je bi lo do vo q no vremena i da se on napi{e i da se ob javi;ni je se po ja vio ni u posleratnim sveskama (1946-1947), tako da je~i ta la ~ ka i stru~ na javnost u Crnoj Gori i Srbiji ostala bezprvo ra z red nog sve do ~a n stva o pripremi te mis i je i wenom sa -stavu, o sa stavu celog do b ro vo qa ~ kog ba taqona, o brodolo mu, ospa sa va wu i `rtvama, te o mogu}em ukqu ~i vawu spasenog me di -ci n skog osob qa u srp sku voj sku u pov l a ~e wu ka Gr~koj.


Ipak, po povratku u Ameriku, dr Gu~a ostavio je jedan kra}izapis o svom boravku u Crnoj Gori; taj zapis, vrlo {tur i ne mno -go informativan, objavqen je u ̂ ikagu, u Velikom narodnom ilu -strovanom kalendaru “Jugoslavija” (za prostu 1917. godinu), i no -si naslov Posqedwi dani Crne Gore. Uz napomenu da se u tekstupomiwe samo gospo|ica Meri Lamo{ (uz oznaku moja drugarica),ovde }emo preneti samo ono {to se moè smatrati zanimqivimza medovsko stradawe:

“Kad me na Badwidan, oko podne, srpski vojnici iz mora iz -va di{e u San \ovani di Medua, nisam znao ni sam {to da mi s lim... Jo{ nijesmo bili ni do kraja do{li, kad je jedan austrijski aero -plan po~eo bacati bombe na srbijanske bivake i na Medovu... La -|a »Brindizi« udarila na minu i potopila se za 12 ~asaka u za li -vu San \ovani di Medua, 6. ja nuara po novom kalendaru. Iz gu bi -lo se je 272 ̀ ivota, ve}inom ameri~kih dobro voqaca, i sav to varlije~ni~ke ekspedicije J. V. Frotingama, koja je sobom no si la pu -no razli~itog materijala, nakupqenog me|u Slovenima u A meri -ci. Sa mo bra{na je izgubqeno 700.000 funata (preko 300 to na -IP)... Jedan put ve} na kraju (bio sam posqedwa ìva du {a, kogasu izvadili iz mora), puno su me po zdravqali moji ame ri~ki Cr -no gorci koji su bili toliko sretni da su mogli spa sti svoje ì -vote... Upraviteq grada Medove, major g. B., stari pri ja teq - za -jedno smo bili cijelo qeto na Goransku, na poloàju prema Af -to v cu - po{aqe mi odijelo; major srpske kraqevske garde g. M...da de rubeninu, i tako komad po komad, bio sam obu~en... Ovako ob u -~en nastavim put za Skadar, narav no pje{ki (crnogorski na ~i n),sa svojom prvom pomo}nicom g-|icom M. Lamos iz ̂ ikaga, koja setako|e spasla sa potopqene la|e. Na putu izme|u Qe{a i Skadra vidim prve neopisive slike rata, vidim srpsku vojsku koja odstu -pa, ~ini mi se ba{ moravska divizija. Boè moj! Kakva ogromnara zlika izme|u sada i niti ~etiri mjeseca prije. {to smo se vid -jeli. Gladom propala blijeda lica, samo o~i divnom vatrom sijaju,glava naklowena... rastrgano odijelo, i sre}an ko ima opan ke...Po slije podne krenuli smo za Virpazar... do~im drugi dan ka pe -tan... oto~i na{u la|u za Plav nicu... Iz Plavnice dràvnimte retnim automobilom ta~no na podne stignem za Podgoricu...Dva desetoga (januara) u jedanaest prije podne pukne top, i jav qa -ju, da od Vira dolazi aero plan... Dvadeset ~asaka kasnije ve} gaimamo nad Podgoricom, pa ~asak kasnije zasijalo je i zadimjeloje vazduhom... Bacio bombu... Crno gorci sakupqeni izme |u Rijeke i Podgorice ~ekaju pod vodstvom generala G. da dadu Austri jan -ci ma najtvr|i otpor, makar i glad ni. Moji Amerikanci stvorili ~ete, i dobro na oruàni oti {li na poloàj (kurziv IP). Princ

94 Ilija Petrovi}

M. ostaje u Tuzi, i po potrebi pre daje Pod goricu, vojsku, i po jed -noj ta~ci privremenog mira sve Srbijance, koji se jo{ nalaàhuu Crnoj Gori. Po podne krenuo sam sa mojom drugaricom (gospo -|i com Lamo{ - IP) za Plavnicu, zami{qaju}i u Skadar... Jedanput ve} na Blatu, ose}ali smo se sigurnije... No} je bila tamna, a{to bliè Skadru, i Blato sve ne mirnije. Drugi dan za Qe{omstignuo sam srpsku vojsku, a u Dra~ jo{ i predlazio... Po{to samodsjedio pet ne deqa u Gibraltaru, kao engleski zarobqenik, 7.aprila stignuo sam u Ameriku”.

A Amerikanski Srbobran (Pitsburg/SAD) od 5. juna 1934. go -dine obavestio je svoje ~itaoce da je petnaestak dana ranije, 20.maja, u srpskom pravoslavnom hramu u îkagu odràn parastospo topqenima u medovskom brodlomu, te da su tom prilikom o tom doga|aju govorili paroh ~ika{ki Petar Stija~i} i dr \uro Gu -~a. Iole razloàn ~italac morao bi pretpostaviti da je dr Gu~apred prisutnim vernicima izneo ~itav niz ~iwenica o misijiko joj je on tada bio na ~elu i da je, najverovatnije, rekao i kolikose dobrovoqaca nalazilo na brodu; nije iskqu~eno i da je tomprilikom izgovorio i ime nekog od svojih tada{wih sapatnika.Ali, ne! Novinskom izve{ta~u bilo je interesantnije da u novi -ne prenese ceo govor Stija~i}ev, uz napomenu da je “sve{tenik tomprilikom pro~itao listu dobrovoqaca potopqenih, za koje se do sada zna, a tu je 155 imena, koja su iza{la nedavno (18. aprila istegodine - IP) u A. Srbobranu, do~im je oko 300 potopqeno”. I sa -mo je na kraju dopisao da se skupu obratio i dr \uro Gu~a, koji je napo topqenom brodu bio komandant bataqona i {ef medi cin skemisije upu}ene na crnogorsko rati{te.

Neki dan kasnije, 14. juna, u istim novinama objavqeno je pi -smo Nikole Masoni~i}a iz Milvokija/SAD, jednog od onih kojisu se bavili prikupqawem dobrovoqnih priloga za podizawe spo -menika potopqenim dobrovoqcima na Cetiwu. On }e tamo na pi -sati da je “wih ~etiri stotine i osamdeset krenulo iz Ameri ke”,te da je “od toga velikog broja ostalo u ̀ ivotu samo pedeset i dva, me|u kojima je bio i jedan brat Rus iz Sibira, ostali su na {lisvoju smrt u dubinama Jadranskog Mora”.

Tako je i Amerikanski Srbobran dao svoj prilog op{toj po -metwi vezanoj za broj potopqenih, spasenih i drugih srpskih do -brovoqaca sa Brindizija.

A ovaj autor doda}e u nastavku vi{e puta pomiwani Imenikdo brovoqaca potopqenih kod San \ovani di Medova za koje dosad znamo, koji je Kr s to Leki} poslao Amerikanskom Srbobranui koji je tamo objavqen 18. aprila 1934. godine. Na spisku se nala -zi 153 imena, a ne 155, kako je to novinar zabeleìo; ovo }e bitiprvi put da se taj spisak pojavquje pred ~itaocima u Otaxbini:


Leki}ev spisak

96 Ilija Petrovi}

Literatura1 Amerikanski Srbobran Pitsburg/SAD, broj 5703. od 18. aprila 1934;2 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Crne Go-

re 1875 -1918, Podgo rica 1997;3 Vojislav Boqevi}-Vule ko vi}, Crmni~ko pleme Boqevi}i u pro{lo -

sti Cr ne Gore, Pod gorica 1995; 4 êdomir S. Bulaji}, Vilusi, Beograd 1994;5 êdomir S. Bulaji}, Rodoslov bratstva Bulaji}a, Beograd 1987;6 Branko Vujkov, ûrug kroz istoriju, Novi Sad 2002;7 Savo Vukmanovi}, Spomenica potopqenih dobrovoqaca pod Medo -

vom, Ce ti we 1939;8 Vlado Gojni}, Crnogorci u Americi, Podgorica 2002;9 \uro Gu~a, Rozpomienky na môj dobrovol’nícky ìvot v Srb sku od roku 1914 -

-1916, Na{ ìvot broj 2/37, 3-4/1937. i 1/1938, Ba~ki Petrovac;10 Antonije \uri}, Solunci govore, Beograd 1989;11 @iv ko A. \urkovi}, Klen ~ani, Nik {i} 1995;12 Jovan Erdeqanovi}, Stara Crna Gora, Beograd 1978;13 ***Imenik mesta u Jugoslaviji, Beograd 1973;14 Radivoje i Pe tar Jani~i}, Ili ja ([}epa nov) Ja ni ~i}, Dob ro voqa~ ki

glas nik broj 10, Beograd 1997;15 Miqan Milo{ev Jokanovi}, Pleme Ku~i - Etni~ka istori ja, Beog -

rad 1995;16 ***Jugoslovenski dobrovoqci 1914/1918 - Srbija, Ju`na Ame ri ka, Se -

ve r na Amerika, Aus tra lija, Francuska, Italija, Solun ski front,Zbor nik dokumenata, priredio Nikola Po po vi}, Be o grad 1980;

17 Gojko Kapor, Rodoslov Kapora, Ni{ 2003;18 Vasko Kosti},Srpska narod na garda Kotor, Kotor 1990;19 \or|e Krstono{i}, Dobrovoqci iz Amerike - Krvava pro { lost

1914 -1918, Detroit 1962;20 Vukota Miqani} - Akim Miqani}, Prezimena u Crnoj Go ri, Beograd

2002;21 Milosav \. Nik~evi}, Rodoslov bratstva Nik~evi}a, Podgo ri ca

1996;22 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci u oslo bo di -

la~ kim ratovima 1912-1918, Novi Sad 1998;23 I. Petrovi}, Pomenik svetih srpskih ratnika 1912 -1918 (priprem qe -

no za {tampu);24 Milan Radeka, Gorwa Krajina - Karlova~ko vladi~anstvo, Zagreb

1975;25 Nikola P. Rajkovi}, Pleme Kosijeri 1439-1945, Cetiwe 1968;26 Veqko Sjeklo}a, Dobrqani u borbi za slobodu, Cetiwe 1991;27 D. L. Sjeklo}a, Preci i potomci - Rodoslov Sjeklo}a, Cetiwe 2003; 28 Slavko Stija~i}, Dobrovoqci iz Trebiwskog kraja 1912-1918, Dobro -

vo qa~ki glasnik broj 10, Beograd 1997;29 Slavko Stija~i}, Tragedija dobrovoqaca sa broda “Brindi zi”, Dob -

ro vo qa~ki gla s nik broj 21, Beograd 2003;


30 Dobrosav Turovi}, Pomo} Srba iz Kanade i Amerike: neke sud bine do -bro voqaca - Jabla ni~ana, Dobrovoqa~ki glasnik broj 10, Beograd1997, 110;

31 ***Hercegovci - Srpski ratni do brovoqci u ra to vima Crne Gore iSrbije 1912-1918, Beograd 2002; Dopune monografiji, 2004;

32 Marko S. [ovran, Grbaq, kwiga 1 - [i{i}i, Beograd 1998;33 Stojan Karaxi}, Vuk [ibali}, Drobwak - Porodice u Drobwaku i wi -

hovo porijeklo, Drugo izmijeweno i dopuweno izdawe, Beograd 1997.

*****Posredovawem dr \or|a Stani}a, ne{to kra}i tekst (od ovog)o medovskim stradalnicima dat je 10. januara 2005. godine Dobrovo qa ~- kom glasniku u Beogradu; o~ekuje se da bude objavqen krajem godine, unarednom, 26. broju.

98 Ilija Petrovi}

SRPSKI DOBROVOQCI

IZ RUSKOG ZAROBQENI[TVA

Dobrovoqci u Velikom ratu. Jo{ u vreme balkanskih ratova,mnogi dobrovoqci iz srpskih krajeva zapadno od Drine i severno od Save i Dunava kri{om su prelazili u Srbiju i Crnu Goru da se bore protiv turske okupacije srpskih pokrajina. S wihovim pre -bacivawem nastavqeno je od trenutka kad je postalo izvesno da}e Austrougarska objaviti rat svome ju`nom susedu, a najve}i deo te nove dobrovoqa~ke mase ~inili su austrougarski vojni obvez -nici. Kad je izbio rat, takvu praksu prihvatili su i brojni Srbiiz redovnog sastava austrougarske vojske, kao i oni koji su biliu pravo mobilisani u vojsku; ne èle}i da idu u rat protiv jedno -krvne bra}e, oni su nastojali da svaki bliski susret sa srpskom,crnogorskom ili ru skom vojskom iskoriste za “promenu zastave”.Na wihovo smi { qe no bekstvo samo se formalno-pravno moglo gle dati kao na dezer terstvo. U su{tini, wihov prelazak u srpskuvojsku bio je dug Srp stvu i retka prilika da se u~e{}em u oruà -noj borbi do prinese kona~nom oslobo|ewu sve Srpske Zemqe, iisto~no i zapadno od Drine, i severno i ju`no od Dunava i Save.

Mno gi od prido{lica uspeli su da jo{ tokom prve ratne go -dine pre|u u Srbiju i bu du raspore|eni u regularne srpske ratnejedinice. Bilo je, naime jednom odlu kom srpskog Ministarskogsaveta iz jula 1914. godine nare|eno “da se dobroboqci ne formi -raju u zasebne dobrovo qa ~ ke forma ci je ili dobrovoqa~ke koman -de, niti da se na zapo~etoj osnovi okupqaju sami u ve}e forma ci -je, kakve su po~ele da se vi |aju po po jedinim varo{ima”. Tek kas -nije, kad je uo~ena neprak ti ~nost ove naredbe, dato je ovla{}eweVrhovnoj komandi da “mo ̀ e pri ma ti dobrovoqa~ke ~ete i upot -re bqavati ih po sopstve nom na ho |ewu”, pod uslovom da te ~etebu du stavqene pod koman du naj disciplinovanijih srpskih ofici -ra “koji }e voditi ra~una da se ne vr{e pqa~ke a prema izgred ni -cima biti veoma strogi”.

Na samom po~etku Prvog svetskog rata, srpskoj i crnogor -skoj vojsci stavio se na raspolagawe najve}i broj emigranata za -te ~enih u Srbiji ili Crnoj Gori. (Ne treba zanemariti ni poda -tak potekao 1. novembra 1917. godine iz kancelarije Dobrovo qa ~- kog odeqewa u Odesi, da je uo~i samog rata i prvih ratnih meseci“iz osvojenih bosansko-hercegova~kih oblasti pre{lo na teri -to riju Srbije do 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e segotovo svi... prebegli Jugosloveni u pozadinsku slu`bu vojske i u

gra|anske du`nosti”). Od tih dobrovoqaca formirana su u Sr -bi ji barem ~etiri ~etni~ko-dobrovoqa~ka odreda: Jadarski, Rud -ni~ki, Zlatiborski i Gorwa~ki. Od prebega iz Banata i Srema,najve}im delom, formirana su u Beogradu dva odreda: Banatski iSremski; oba su u~estvovala u posledwoj odbrani Beograda. Kas -nije, do kraja 1915. godine, pored nekoliko hiqada dobrovoqacaukqu~enih direktno u srpske jedinice, bilo je formirano jo{desetak dobrovoqa~kih odreda i samostalnih bataqona; jedan odwih, Odred vojvode Vuka (Vojina Popovi}a, 1881-1916), brojao je uizvesnim trenucima (posle brojnih pogibija i ponovnih popuna)i po 4.000 boraca. Prema vi {e decenijskim istraìvawima Mi -ha j la Stojakovi}a (1923, Lamovita, kod Prijedora - 1997, NoviSad), jednog od na jrevnosnijih tragalaca za istinom o srpskom do -brovoqa~ kom po kretu u Prvom svetskom ratu, kroz sve regular -ne i dobro vo qa ~ke jedinice u sastavu srpske vojske, u najranijemratnom pe ri odu pro{lo je oko 24.000 srpskih dobrovoqaca iz srp -skih kra jeva pod vla{}u Austrougarske, uglavnom biv{ih aust ro -ugar ski h vojnih ob veznika, prebeglih ili zarobqenih tokomratnih ope ra cija 1914. godine.

Znaju}i da je najvi{e mogu}nosti za beàwe pruào austro- -ru ski front, i da je najve}i broj vojnika u ruskom zarobqeni{tvupoticao iz reda onih koji su se predali dobrovoqno, srpska vla -da bila je naro~ito zainteresovana da za svoju nacionalnu stvarpridobije te takozvane ruske zarobqenike. Jo{ novembra 1914.go di ne predsednik srpske vlade Nikola Pa{i} (1845, Zaje~ar -1926, Beograd) poslao je u Rusiju Dragutina J. Ilij}a (1858, Beo g -rad - 1926, Beograd), kwi ̀ evnika i nacionalnog radnika, sarad -ni ka nekada{weg beograd skog lista Velika Srbija, da, kao pred -stavnik srpske vlade i po li ti~ki ekspert, obavqa poverqivu po -liti~ku i vojnu misiju za prikupqawe dobrovoqaca.

[esnaestog/29. novembra 1914. godi ne , srpski poslanik na ru -skom carskom dvoru dr Miroslav Spalajkovi} (1869, Kragujevac -1951, Pariz) izves tio je svoje Mi ni starstvo inostranih dela da“mno gi Srbi iz Bosne i drugih kra je va Austro-Ugarske - vojnici -koje su Rusi zarobili, mole... da se upute u Srbiju”. Pet nedeqa ka -s nije, 21. decembra 1914/3. janua ra 1915. godine, on je preneo sag -la snost velikog kneza Nikolaja Ni kolajevi~a Romanova, stricaruskog cara Nikolaja II i glavno ko manduju}eg ruske vojske, “da sepuste zarobqenici iz srpskih ze maqa Austro-Ugarske”. Poslesednice Ministarskog sa v e ta, na pole|ini telegrama za pisanoje: “Pitati u Petrograd ko liko ih ima i saop{titi da ih mo ̀ e -mo upotrebiti samo za ~uvawe granice prema Albaniji i za ~uva -we reda, ali ne da ratuju protiv Austrougarske”(2, dok. 1 i 3, 2. i 3).

100 Ilija Petrovi}

Poslovi su tekli sporo, tako da su pr ve ve}e grupe dobro vo -qaca preba~ene u Srbiju, Dunavom, tek kra jem septembra 1915. go -dine. Radi se o “tri ve}e partije... prva od 1050, druga od 2200, itre}a od 500 okruglo. Bilo je i mawih partija”. Prema poda ci masrpskog poslanstva u Petrogradu, tokom avgusta i septembra 1915.godine bilo je tih dobrovoqaca “oko 3.500”(9, 11), ali }e pre bi ti da ih je pristiglo i ~itavih 4.000, a mo`da i vi{e. Jer, jedan sa vre -menik pi{e da “u jesen 1915, pred samu austro-nema~ku ofan zi vu(koja je po~ela 6. oktobra - IP), dolazi iz Rusije do 2000 do bro -voqaca i do 40 oficira. Svi ovi dobrovoqci u~estvuju kao za se -ban dobrovoqa~ki odred pre ma bugarskoj granici i juna~ki zadr -à vaju i odbijaju neprija te qa i stvaraju mogu}nost glavnom delusrpske vojske da se u redu po vu~e. Komandant ovog odreda pri~aomi je, da je od 4000 boraca, koliko ih je imao na bugarskoj granici,do{lo u Skadar svega 1500 ̀ ivih. Zna se, me|utim, da kod ovih do -brovoqaca zarobqavawa ni je bilo”(8, 15), {to }e re}i da ih jeoko 2.500 izginulo.

Ilij}eva misija nastavqena je poja ~a nim intenzitetom, ta koda je sredinom jeseni po~ela da se ostvaruje ideja o organizovawuposebne dobrovoqa~ke jedinice, nazvane Srpski dobrovoqa~kiodred; za wegovog komandanta, 30. novembra/13. decembra 1915. go -dine imenovan je major @ivojin Pejovi} (1879, Kraqevo - 1922,Vr wa~ka Bawa). Po{to se broj prijavqenih dobrovoqaca iz re -da ruskih ratnih zarobqenika sve vi{e se pove}avao, krajem mar -ta 1916. godine po~elo je formirawe prvog, a ne {to kasnije i dru -gog dobrovo qa ~ kog puka Prve srpske dobrovo qa ~ ke divizije. Nadan kad je Prva srpska dobrovoqa~ka divizija formira na (16/29.april 1916), od ukupno 9.904 dobrovoqaca bi lo je Hr va ta 84, Slo -venaca 14, ̂ eha 25, Rusa 8, a pripadnika dru gih naro da 22, odnosnoukupno 1,6 posto. Svi ostali, wih 9.751, od nosno 98,4 po sto, bili suSrbi. Prema izve{taju poslatom srp skom Pre sto lo na slednikudan uo~i osnivawa, “me|u vojnicima ima naj vi {e Bo sanaca, zatimBana}ana sa Ba~vanima i Barawcima i na tre }em me stu Sremci i Slavonci sa Li~anima. Sa vrlo malim izu ze t kom svi su vojnici Srbi pravoslavci. Iz Srbije ima 147 na {ih vojni ka i dobrovo -qa ca, od kojih je ve}ina pro{le godine, u oktobru, pre{la iz Kra -jinskog okruga u Rumuniju i otuda u Ru siju”.

Stare {inski kadar za ovu diviziju, u kome se na{lo sto tri -deset ofi cira, vojnih ~inov nika, podoficira, vojnika i posil -nih (me|u wima i pet medi ci nara i po jedan veterinar, slikar ivojni sve {tenik), formiran je na Krfu, ukazom od 24. februara1916. go di ne; za komandanta imenovan je pukovnik Stevan Haxi}(Beograd, 1868 - Beograd, 1931), a za na ~elnika {taba artiqerij -


ski major Vojin \. Maksi mo vi} (Kladovo, 1876 - zarobqeni~kilogor Lingen/Nema~ka, 1942).

Ubrzo je zapo~et i rad na stvarawu Druge dobrovoqa~ke di -vi zije, a izvestan broj srpskih oficira izabran je da obilazi za -ro bqeni~ke logore po Rusiji radi zadobijawa Hrvata i Slove na -ca za jugoslovensku ideju. U osnovi, uspeh wihove misije bio jekra j we bezna~ajan, po{to su i Hrvati i Slovenci iskazivali ne -skrivenu mr`wu prema Srbima i wihovoj oslobodila~koj borbi.

Krajem maja 1916. godine general Aleksej Aleksejevi~ Bru -si lov (1853- 1926), docniji komandant Jugozapadnog fronta, svegadva meseca vrhovni komandant ruske vojske, hteo je da Prvu srp -sku dobrovoqa~ku diviziju upotrebi na galicijskom frontu, ali se srpska vlada sa tim nije sloìla; ona je imala nameru da sve tejedinice prebaci na Solunski front. Kao prvi korak u tom prav -cu, od dveju srpskih dobrovoqa~kih divizija formiran je Srpski dobrovoqa~ki korpus, a 29. jula 1916. godine za wegovog koman -danta postavqen je |eneral Mihailo @ivkovi} (1856, Beograd -1930, Beograd). Kada su dva dana kasnije svim dobrovoqa~kim pu -kovima sve~no predate zastave ko je su pripadale nekim puko vimarasformiranim tokom povla ~e wa srpske vojske iz Otaxbine, uKorpusu je bilo ve} preko ~etr de set {est hiqada dobrovoqaca.

Ratovawe u Dobruxi. Po nesre}i, doga|aji su tekli mimo srp -skih o~ekivawa: Rumunija je 27. avgusta 1916. godine u{la u rat na strani Saveznika, narednog meseca otvoren je front u Dobruxi,ju`no od dunavske delte, i tamo je, sa ciqem da se oja~aju ruske iru munske vojne pozicije, poslata Prva divizija Srpskog dobro -vo qa~ kog korpusa, sa ukupno 18.400 vojnika (ukqu~uju}i i popunu od 2.400 vojnika), uglavnom Srba. Objektivno, srpska vlada nijese mogla oglu{iti na ruski poziv za pomo}, utoliko pre {to suRusi opremili Diviziju i fi nansirali sve wene rashode u Odesi. Na suprotnoj strani, pod ko mandom nema~kog generala Maken ze -na, na{li su se Bugari, Nem ci i Turci. Wima u za{titu, Central -ne sile su sa Solunskog fron ta prebacile oko sto hiqada svojihvoj nika; pritisak na Savez ni ke na Solunskom frontu time je bio smawen.

Borbe u Dobruxi bile su èstoke: Rumuni su izgubili oko se -damdeset odsto svojih efektiva, jedna ruska divizija isto toliko,a druga devet desetina. Od tri bugarske divizije, koje su stajalena spram srpske, dve su bi le rasturene. Srpska Prva divizija, uve -de na u boj 7. septembra (25. avgusta po starom kalendaru), ostala jebez ne{to vi{e od polovine svog sa stava (53 odsto): weni gubiciiz nosili su 729 poginulih, 2.265 nestalih i 6.243 rawena(2, dok.

102 Ilija Petrovi}

103, 110-111). O juna {tvu srpskih dobrovoqaca je d ne odeske novinetada su napisale:

“A {to se ti~e Srba, ~iji odred sa~iwava deo dobruxke ar -mi je, oni se bore sa bezumnim juna{tvom. Mada su raznoliki po sa stavu i poreklu, oni su se slili u potpuno jednaku masu. SrbiBugare ne zarobqavaju, a sami se ne daju zarobiti. Raweni Srbi,kad do|u u opasnost da budu zarobqeni, redovno oduzimaju sebiì vot samoubistvom... Za vreme borbe, jedan srpski vojnik, ra -wen te{kom granatom u nogu, pao je. Wegovo odeqewe oti{lo jenapred. Kad je drugo odeqewe srpskih vojnika do{lo do wega onim je doviknuo: Ne zaboravqajte, bra}o, da ste srpski vojnici.@ivela srpska vojska! Viknuo je to, izvadio revolver i ubio se...”

Bolnice u Odesi bile su prepune srpskih rawenika. [to senestalih ti~e, oni su smatrani ubijenima, jer je neprijateqska stra na, tretiraju}i srpske dobrovoqce kao austrougarske dezer -tere, likvidirala sve do kojih je mogla do}i. Kako kaè Stoja ko -vi}, srpski dobrovoqci bili su “jedina vojska koja nije na vratunosila metalne plo~ice sa imenom i prezimenom i imenom jedi -nice, kakve nose sve armije sveta. Umesto imena i prezimena, no -sili su metalnu plo~icu vezanu za ruku, sa dva broja: brojem voj -ni ~kog spiska i rednim brojem tog spiska. Ako mrtvog ili rawe -nog na|e neko iz wegove jedinice, iz ta dva broja zna}e o kome seradi, a ako ga neprijateq uhvati ili mrtvog na|e, ne}e znati ko je.Tako se radilo da bi se izbegla osveta nad wegovom porodi com”.

Korpus se popuwava i daqe. Da bi se obezbedio dovoqan brojratnika, odlu~eno je da se po odeskom vojnom podru~ju mobili{usvi ju`noslovenski zarobqenici raspore|eni na poqske radove. Za sve one koji nisu bili voqni da krenu na front, bilo je pred -vi |eno da budu vra}eni u zarobqeni~ke logore. Ovaj neobi~an po -tez bio je prividno efikasan: prikupqenog qudstva bilo je to li -ko da je mogao biti formiran i IV puk Druge divizije. Me|u ta koskupqenim “dobrovoqcima” bilo je najvi{e Hrvata i Slo ve na -ca. Mada su “dobrovoqci” redovno upu}ivani na front, u gru pama,ba{ onako kao je bilo predvi|eno naredbom, mnogi od wih usputsu beàli i vra}ali se u Odesu. S wima su pristizali i de zer te -ri iz Prve divizije, wihovi istomi{qenici, {to je nesum wi vovo dilo i vojni~koj destabilizaciji Dobrovoqa~kog korpu sa u ce -lini, kako onog dela koji se nalazio na frontu, tako i je dinicazadrànih u pozadini. Oni koji su bili proèti idejom oslobo -|ewa i ujediwewa traìli su da se dezerteri iskqu ~e iz Korpu -sa. U~estale su sva|e i tu~e, a wihov vrhunac bio je dostignut 23.oktobra (1916), kada je u jednoj ~eti Druge divizije, zbog toga {to


su hrvatski “dobrovoqci” brisali srpska obele ̀ ja, u me|usobnom gu{awu ubijeno ili zadavqeno trinaest qudi.

Taj incident pokazao je da se ve}a pa`wa mora posvetiti mo -ralnim i psiholo{kim aspektima dobrovoqa~kog organizova -wa, {to je podrazumevalo obavezu da se najpre odbace svi nepri -ja teqski agitatori i agenti. Pored toga, bilo je nu`no da se, preukqu~ewa u borbene jedinice, jedan broj kolebqivih podvrgne“spe cijalnom tretmanu u nacionalnom duhu”. Oko dvesta onih ko -ji su u Austrougarskoj zavr{ili najmawe ~etiri razreda gim na -zi je a nisu imali ~in rezervnog oficira, izdvojeni su i posla tina obuku u {kolu rezervnih oficira Dobrovoqa~kog odreda.

Propaganda protiv srpskih dobrovoqaca. Za sve to vreme,au stro-germanska propaganda, ali i bugarska i italijanska, in -te n zivno je radila na razbijawu Korpusa. Ona je nastojala da pre -ko svojih agenata i provokatora u Korpusu izazove trvewa i po -bune, {to bi najpre dovelo do osipawa dobrovoqa~kog sastava, akasnije, po pretpostavci, i do wegovog raspu{tawa. Krajwi ciqtakve propagande bio je da se spre~i odlazak dobrovoqa~kih je -di nica u Srbiju i na Solunski front. Austrougarska obave { ta j -na slu`ba radila je preko hrvatske “Partije Franka”, ~ija je mo -skovska filijala delovala pod imenom “Rusko-hrvatsko kwièv -no dru{tvo imena Kriàni}”.

[tetan uticaj na dobrovoqce ko ji nisu usvojili ideju ujedi -wewa dopirao je i preko petro grad skog centra istog tog dru -{tva. Na ~elu ove agenture nalazili su se Hrvat Krunoslav He -ruc (po ruskom pisawu: Geruc) i Slovenac Josip Tuma, a uhva }e -na wihova prepiska otkriva kakav je bio stva rni ciq hrvat -skih i slovena~kih “dobrovoqaca”. Tako, na pri mer, potpo ru~- nik Stjepan Supanec marta 1917. godine pi{e da su “Srbi gadni ipokvareni, da oni i kad bi ne{to hteli da dobro u~ine, oni to neznaju”, a potporu~nik Ivo @ajger, Slove nac, javqa da su wegovisu narodnici protiv Srba, ali da je ovo za wih dobra politi~ka{kola, jer u svakom puku imaju po jednog ili dva svoja ~oveka, tekda se ne zaboravi “wihovo qudsko bi}e”. Kapetan Vilko Marion,iako je prihvatio da bude dobrovoqac, odbio je da potpi{e zak le t -vu kraqu Petru, pod izgovorom da se ve} zakleo svome caru Fran -cu Jozefu i da bi borba protiv Aus t ri je bila ravna izdaji. Po -{to je na ne~iju intervenciju ponovo bio vra}en u Dobrovoqa ~- ku diviziju, on je svojim istomi {qe ni cima u logoru objasnio danema nameru da sluì srpskoj stvari, ve} da “zbog na{e ideje jasam pqunuo na svoj obraz i poloìo za kletvu kraqu Petru, alibudite uvjereni, da ovaj ma~, {to ga pa {em, o{trim protiv wih -

104 Ilija Petrovi}

na{ih neprijateqa”, odnosno Srba. Potporu~nik Dragutin Pi~i -ni} izjavio je na raportu kod svog komandira ~ete da “jedino do -bro koje ja kao komandir voda moj vod mogu pou~iti jeste da svimakaèm da bjeè iz ovog korpusa” i da je “najva`nije da vam kaèmda su meni Srbi neprijateqi i da ih mrzim jednako kao i Wemce”.Otud, nije ni bilo ~udno {to je iz Divizije, prvih dana po wenomformi ra wu, od dvesta oficira istupilo ravno tri ~etvrtine, od toga sa mo ~etiri Srbina.

Docnija delatnost ove agenture, zbog toga {to je u Korpusuostalo malo Slovenaca i Hrvata, obavqana je mobilisawem no -vih “dobrovoqaca”, ~iji je jedini zadatak bio da do|u u Odesu ita mo protestuju protiv srpske politike. Odbijali su ~ak da odSr ba prime i hranu, uzvikuju}i @ivio Franc Jozef, @ivio na{car, Ne}emo Veliku Srbiju, Ne}emo kraqa Petra, i sli~no. Ta k -vih slovena~kih i hrvatskih “dobrovoqaca” bilo je oko de vet hi -qa da i oni se, u stvari i nisu ukqu~ivali u Korpus.

“Potreba u qudstvu ogromna je”. Po~etkom jula 1917. godinesrpska vlada ve} je bila ozbiqno zabrinuta za daqu sudbinu Solun -skog fronta. Prema informacijama dobijenim od |enerala Mi ha i -la Ra{i}a (1858, Aleksinac - 1932, Beograd), srpskog vojnog iza -sla nika u Parizu, tih dana o~eki vala se jedna me|unarodna kon fe -rencija “na kojoj }e se uzeti u pre tres i balkanske stvari”. Iza -slanik nije znao o ~emu se ta~no radi, ali je izraàvao bojazan da bi se ponovo moglo razgovarati o delimi~nom povla~ewu savez -ni ~kih snaga sa Solunskog fron ta. Imaju}i na umu staro gledi -{te srpske vlade da je opstanak tog fronta od izuzetnog zna~ajane samo za srpsku stvar ve} i za sa veznike, Ra{i} je insistirao dase raspoloìve snage zadrè ta mo i daqe i da bi ih ~ak trebalopo ja~ati.

Boìdar Terzi}, mi ni star vojni, podràvao je takvo gledi -{te i on je 16. jula zatra ̀ io od Nikole Pa{i}a da se vlada pot -puno angaùje u tom smislu. Ter zi}evi razlozi zaista su bili ute -meqeni: “Potreba u qudst vu na{e vojske ogromna je. Izvori zapo punu qudstva, ograni~eni samo na one, {to se iz bolnice i sa bo lovawa vra}a. Regrutovawe dobrovoqaca sa strane Amerike, iod zarobqenika iz Italije i Francuske daje suvi{e slabe iz gle -de. Svi poku{aji do sada u~i we ni, da {to god dobijemo iz Italije,ostali su uzaludni. Od 3000 koliko smo ra~unali, stavqeno namje u izgled svega 1200, pa i od tih dosada, posle toliko vremenadobili smo oko 140. Od zarob qe nika na{ih u Francuskoj, od kojih bi mogli po izve{tajima do biti do 2000, ne stiè ni jedan ~ovek ...Dobrovoqci iz Amerike stiù u vrlo malom broju”, po{to je do


tada Amerika, zbog svoje ratne neutralnosti, zabrawivala vrbo -va we dobrovoqaca za bi lo koju stranu.

Zna li se da su od zapo~iwawa ratnih opera cija na Solun s kom frontu pa do sredine decembra 1916. godine ukupni gubici srpsk evojske (mrtvi, raweni i nestali) iznosili 1.068 oficira i 32.381 vojnik (2, napomena uz dok. 115, 136), broj dobrovoqaca koji je pret -hodnih nekoliko meseci pristizao iz Amerike zaista nije mogaoza dovoqiti srpske vojne potrebe; u potrazi za vojni~kom popu -nom, srpska strana je najbr ̀ u i najve}u pomo} o~ekivala od jo{uvek nepopuwenog Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Rusije. Srazlogom je, dakle, ministar vojni traìo 22. decembra 1916. godi -ne da |eneral @ivkovi} iz d voji jedan deo svojih efektiva iz Ode -se i uputi ih u Solun. “Da bi se popunile velike pra znine kod So -luna, pored svih drugih mera neophodno je potrebno da dobijemo{to pre naj mawe 5.000 dobrovoqaca iz Rusije... Transport po~e -ti januara... Radite da se gorwi broj vojnika {to pre prikupi udo punskoj je di nici i spremi za transport, a dobrovoqa~ke divi -zi je popuwa va ti tek po{to se osigura popuna za Solun. Sa ovim }e -te obezbe diti korpus od prerane upotrebe za operacije”(1, 138),planirane u ruskoj Vrhovnoj komandi. Iako su se Rusi to me opi -rali, |ene ral @ivkovi} je uspeo da iz Korpusa izdvoji je dan bata -qon od 1.079 vojnika i 20 oficira i 25. januara 1917. go dine po -{aqe ga u So lun. Putuju}i preko Murmanska, Engleske, Francu -ske (na putu za Oran`, 14. marta pro {ao je kroz Avr) i I talije,ovaj bata qon stigao je na front tek 21. aprila, ali “u vr lo do b -rom sta wu”(1, 139).

Dobrovoqci iz Odese na Solunskom frontu. Dosta truda,ukqu~uju}i i diplomatsku proceduru, uloèno je u prebacivaweSrpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese na Solunski front. Ipored upornih nastojawa |enerala @ivkovi}a da se jo{ krajemja nuara 1917. godine krene na put prema Solunu, do toga je do{lotek posledwih dana avgusta iste godine. ̂ itavih osam meseci tra -jalo je putovawe srpskih dobrovoqaca, tako da su posledwe grupe stigle u Solun 1. maja 1918. godine. Kako kaè Mihajlo Stoja ko -vi} u jednom svom tekstu objavqenom u novosadskom Dnevniku (uosamnaest nastavaka, po~ev od 8. novembra 1993), “u prole}e 1918.godine sjedinili su se tako sa srpskom vojskom svi dobrovoqci: i oni koji su se zatekli u Srbiji 1914, i oni koji su u ratnim ope ra -cijama 1914. i 1915, kao austrougarski vojnici prelazili u srp -sku vojsku; i oni koji su u to doba mogli da prebegnu preko gra -nice; i oni koji su iz Rusije 1917. i 1918. do{li u ve} formiranim jedinicama; i oni koji su do{li iz Amerike, Australije, Novog

106 Ilija Petrovi}

Zelanda, Kanade, Francuske, Italije i drugih zemaqa. Naravno,samo oni koji su preìveli. Jer, mnogi su do tada ostavili svojekosti po Srbiji, Albaniji, Gr~koj, Tunisu, Rusiji i Rumuniji, ilinegde usput, u nekoj drugoj zemqi ili u nekom dalekom moru”. (Os -ta li su ovde nepomenuti dobrovoqci iz Rusije koji su na srpskora ti{te stigli Dunavom tokom 1915. godine, wih oko 3.750, a mo -`da i vi{e od 4.000).

Sva tako stvorena svesrpska vojska u~estvovala je u jesen 1918.godine u proboju Solunskog fronta.

Sa brojem srpskih dobrovoqaca iz Rusije manipuli{e se narazne na~ine i iz raznih pobuda. Tako, na primer, hrvatski poli -ti~ar dr Ante Mandi} (1881-1959), ~lan Jugoslovenskog odbora,napisa}e u jednom svom izve{taju od 3. marta 1919. godine da o pu -tovawu Prve i Druge divizije od Ode se do Soluna “nema to~nihpodataka”, {to }e re}i da se ne zna ni koliko je dobrovoqaca izRusije prispelo na Solunski front(2, 381). Vojna enciklopedijasugeri{e nam da je wihov broj iznosio 11.786 oficira, podofi -ci ra i vojnika(7, kwiga 8, 787), dok iz po ve rqivog izve{taja (5. fe -bruar 1918) srp skog Ministarstva vojnog Nikoli Pa{i }u proi -zi lazi da je iz Rusije u Solun upu}eno ukupno 13.536 vojnika i sta -re{ina, a da ih je u Rusiji os talo jo{ 1.015(4, dok. 248, 395). Tokomleta 1918. godine, Ministar stvo vojno potrudilo se da izra~unakoliko dobrovoqaca ima u srp skoj vojsci. Poverqivim pismomod 23. septembra iste godi ne, ono je izvestilo Ministarski savetda “jo{ nisu prikupqeni poda ci o svim dobrovoqcima... (a) podo sada pri kupqenim podacima ima svega dobrovoqaca 21.000”(1, dok. 242, 338).

Naj~e{}e, cifarski podaci Ministarstva vojnog nepouz da -ni su, te oni ponekad vi{e zbuwuju i prikrivaju no {to info r mi -{u. Tu ~iwe ni cu najlak{e je objasniti, ako ni~im drugo, nepo sto -jawem efi kasne ratne administracije u Ministarstvu i na fron -tu; mnogi od prikupqenih podataka bili su rezultat trenutnogodnosa (pod sme{qivog, potcewiva~kog, ignorantskog!) trupnihstare{ina prema ~inovni~kim zahtevima iz pozadine. Tako, pri -mera radi, aktom od 17. oktobra 1918. godine, Ministarstvo oba -ve {tava Vr ho vnu komandu da, me|u 21.000 dobrovoqaca u srpskojvojsci, iz Crne Gore ima svega 219, od kojih 161 iz Amerike. Nekugodinu po sle rata, 14. avgusta 1924, ministar za agrarnu reformupotpi sao je dva spiska s ukupno 312 komita i dobrovoqaca iz Crne Go re kojima je trebalo nadeliti zemqu u Vojvodini Srpskoj. Po -se ban spisak sa dobrovoqcima iz Boke sadràvao je jo{ 132 ime -na(3, 119). Na drugoj strani, samo u delimi~nom spisku dobrovo qa -ca prido{lih iz Amerike na Solunski front od po~etka feb ru -


ara 1917. do kraja oktobra 1918. godine ima 540, a u spiskovima ko -je je autor ovog teksta pripremio za kwigu Pomenik svetih srp -skih ratnika ima i svih 1.400 “ameri~kih” dobrovoqaca iz Crne Go re, Brda i Boke.

Naravno, u Ministarstvu vojnom nisu se ni trudili da na|u“potpune” podatke, jer da jesu, morali bi imati u vidu i brojkukoju je komandant Prve dobrovoqa~ke divizije pukovnik Dragu -tin Milutinovi} (1865, Belo{evac, kod Kragujevca - ? ), poto -wi divizijski |eneral, pomenuo u izve{taju ministru vojnom posvom dolasku u Solun, krajem januara 1918. godine: “U vojni~kompo g le du ova na{a organizacija dala je vrlo lepih rezultata i slav -nim borbama 1. divizije u Dobruxi, a u isto vreme - samo ovom di -vi zijom (kad do|e II brigada) - poja~ana je na{a solunska armijasa oko 21.000 vojnika(1, 195). Ina~e, ova brigada, u ~ijem se sasta vunalazilo ukupno 3.934 oficira, podoficira i vojnika, stigla jeu Solun u dva e{elona: prvi je prispeo 29. marta, a drugi 1. maja1918. godine. Svi oni preba~eni su na front posle nekoliko dana odmora(1, 190-191). Doda li se ovim ciframa i onih 1.100 dobro vo -qaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. godine(1, 139), kao i sa -stav Druge divizije od ukupno 2.663 vojnika, oficira i podofi -ci ra, prispelih u Solun 7. decembra 1917. godine i u {esnaest ~e -ta razbacanih po srpskim divizijama(1, 186), onda se tek vidi oka kvom se poja~awu srpske vojske radilo. Do wihovog dolaska,“broj qudstva po ~etama srpske vojske nije iznosio ni 50% od wi -hovog formaciskog stawa”(1, 192. i 194), da bi se prilivom dobro -vo qaca iz Rusije “podigao(..) wihov brojni sastav do 75% forma -ciskog stawa(1, 194).

Broj dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva. Prema jednomiz voru(2, dok. 215, 312. i 365), kroz Srpski dobrovoqa~ki korpus uOdesi pro{lo je ukupno 48.857 qudi, dok drugi izvor(6, 22) kaèda “poznata je stvar, da je... kroz dopunski bataqon (tog Korpusa -IP) pro{lo maksimum 60.000 dobrovoqaca”. Tokom bojeva u Dob -ruxi, Prva srpska dobrovoqa~ka divizija imala je 755 poginu lih,671 nestalog i, po pretpostavci, bar 1.200 trajno onesposo b qe -nih od ukupno 6.463 rawenika(1, 121). Iz Korpusa je iza{lo u ku -pno 34.165 vojnika i stare{ina: do kraja 1916. godine dezerti -ralo je 7.418 lica, a istupilo je oko 1.500 êha i Slovaka(2, dok.215, 312); s prole}a 1917. godine istupilo je 12.284 “disidenata”(1, 157. i 174); na putu do Soluna izostala su ukupno 2.363 dobrovo q -ca(1, 185, 187. i 190). Krajem 1915. stiglo je u Srbiju najmawe 3.750(2,prilog III, 365), polovinom marta 1917. godine 1.100 (10, 614; 1, 139),a na Solunski front jo{ oko 23.660 dobrovoqaca(1, 186. i 195). Iz

108 Ilija Petrovi}

svega toga proizilazi da se do brovoqa~ki status ne moè pore}i ovim trima posledwim gru pa ma (28.510), kao ni poginulim, one -sposobqenim i nestalim, naj ve rovatnije ubijenima (2.626), u ukup -nom broju oko 31.130 dobro vo qaca. Ako se iz ovog broja izu z mudobrovoqci koji su iz Rusije do{li Dunavom (3.750), pa se ra z li -ci doda oko 24.165 lica iza{lih iz Kor pusa, zna~i da je kroz Kor -pus pro{lo najmawe 52.250 biv{ih ruskih zarobqe ni ka.

Ni ova cifra ne}e biti ba{ najsigurnija ukoliko uzmemo uob zir da je ne{to srpskih dobrovoqaca (ne zna se koliko, ali tajbroj nije mogao biti bezna~ajan) “zaostalo u Rusiji zbog bolesti,i borilo se posle u savezni~koj vojsci na Murmanu protiv boq -{e vika(9, 14). Dodamo li tome i ono {to je u obnovqenom Ratni kupisao |eneral Mihailo Ra{i}, jedno vreme i ministar vojni u srp -skoj vladi, cifre o brojnom sta wu Srpskog dobrovoqa~kog kor -pusa, kao i srpskih dobrovoqaca iz wegovog sastava, “zasluùju”da budu sasvim izmewene: “Svi mi bi li smo iznena|eni kad nas je1918., po ulasku u na{u Srbiju, fran cuska Vlada izvestila, da nakrajwem istoku Sibira, blizu Vla di vo s to ka, ima na 11.000 na{ihvojnika sa nekoliko oficira do bro vo qaca i moli nas da po{a qe -mo tamo nekoliko starijih srp skih o ficira”(5, 14). Nesumwivo, bi li su to dobrovoqci iz Srp skog do brovoqa~kog korpusa, koji,ko zna iz kog razloga, nisu krenuli iz Vladivostoka pre probojaSolunskog fronta!

Ovde vaqa znati da su uglavnom sve evidencije o qudstvu u Kor -pusu bile nesigurne. Tako, na primer, od ukupno 1.327 “nestalih”u Dobruxi, 657 qudi na{lo se docnije u Dopunskom bataqonu, po -{to su za vreme boja oti{li sa rawenicima u Odesu(1, 121-122).Ili, pukovnik \ura| Josifovi} (1868, Pan~evo - ? ), komandantPrve brigade, potowi pomo}nik komandanta Jugoslovenske divi -zi je i brigadni |eneral, zavr {a vaju}i operacijski dnevnik svoje jedinice napisao je: “Ne mo gu preàliti, {to su u ovom dnevnikuneta~ni gubici poginulih i rawenih; usled veoma te{kih uslovanisam bio u stawu da pri ku pim veliki broj junaka poginulih i ra -wenih”(1, 122). Ako je ve} ta ko, onda se sa sigurno{}u moè re}ida ni broj dezertera i iza {lih iz Korpusa nije bio ta~no evi den -ti ran, a sa punom sigurno {}u to isto moè se re}i i za broj voj ni -ka prido{lih u Korpus tokom 1915. i 1916. godine(2, dok. 215, 312),kad su po mesecima upi sivani okrugli brojevi, otprilike: 500,6000, 6500, 3500, 1500, 2000, i tako daqe.


Literatura1 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslo ven ski

do brovoqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;2 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji u Rusiji 1914-1918, Zbor nik do -

ku menata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1977;3 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade oko obra -

zovanja crnogorske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX veka, Zbornik radova VI, Beograd 1964;

4 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Ame ri ka,Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solun ski front,Zbornik dokumenata, priredio Nikola B. Popovi}, Beograd 1980;

5 Ratnik, Mese~ni vojno-nau~ni ~asopis, sveska I, godina XXXVII,Beograd 1921;

6 Ante Kova~, Impresije iz jedne epohe, Zagreb 1923;7 Vojna enciklopedija Beograd; 8 Boà Markovi}, Na{e narodno ujediwewe, @eneva 1918; 9 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome ratu, Zagreb 1925. 10 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata i

Slovenaca, kwiga XXI, Beograd 1931.

*****Ovaj je tekst napisan i ovde uvr{}en i sa ciqem da se op ravdanaslov dat kwizi: Sa svih strana srpski dobrovoqci.

110 Ilija Petrovi}

SRPSKIM DOBROVOQCIMA

NE DA SE DA U\U U ISTORIJSKI OKVIR

Prvi svetski ratNaj~e{}e, o dobrovoqcima se }uti. U~e{}em srpskih dob -

ro voqaca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije sepremnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to sa -mo uzgredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su“~ak” postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj pro -pust, naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u voj -nim arhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca prido{- lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}embroju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznihrazloga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleènoda se radi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~iwava -ni, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim koman da -ma nije se smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, na -ravno, zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovo -qa ca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom, neprijateqski ras -po loènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo {- wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i “ti -hi” trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnombro ju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” odlu~uju}u vojni~ku uloguredovnog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobro vo -qaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u.Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mo -gao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srpsko Minis tar -stvo vojno naredilo je “da se dobrovoqci ne formiraju u zasebnedobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqajusa mi, u ve}e gomile” [1, Dok. 1, 3]. Takva naredba izdata je jer je dob -ro voqaca u Srbiji ve} bilo dovoqno za “zasebne dobrovoqa~kekomande”, a bilo je neuputno da se oni samoinicijativno okupqa -ju “u ve}e gomile”. ̂ ak je i dobrovoqa~ki komandant major VojinPopovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrhovnoj komandi da“dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tretirati kao re -gularnu vojsku” [1, Dok. 24, 37]. Sve to imaju}i u vidu, ali i mnogedru ge razloge, nikad se sa si gurno{}u ne}e ustanoviti koliko jedo brovoqaca u~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crno -gor ske vojske, bilo u bora~ kom sastavu, bilo u onome {to se da -nas naziva logistikom.

Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku an -tisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao “profa{isti~koj or -

ganizaciji”, istori ~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve dru -ge smelosti da dobro voqcima dodele iole vidqivo mesto u no vi -joj srpskoj nacionalnoj istoriji.

Dobrovoqci iz Srbije. Srpska vojska mobilisana je do 30.jula 1914. godine, a tokom wene koncentracije, do 9. avgusta, namobilizacijska mesta stigao je i velik broj onih na koje srpskaVrhovna komanda u tom trenutku nije ra~unala. Od wih je tada for -mirano najmawe {est preko brojnih pukova, sa oko 25.000 boraca[2, kwiga I 84, 94-99, 246]. Moglo bi biti da je prekobrojnih pukova bi -lo i vi{e od {est, jer se u [2] pomiwu dva prekobrojna puka sa oz -na kom “Drugi”: jedan od wih vi{e puta se sre}e u sastavu Timo ~- ke vojske, u wenoj Kombinovanoj diviziji prvog poziva, i on serazlikuje od Drugog prekobrojnog puka tre}eg po ziva u Uì~komodredu Dunavske divizije drugog poziva; to tre ba protuma~itikao verovatno}u da je dobrovoqaca iz Srbije bi lo i znatno vi{eod onih ve} pomenutih 25.000. Uza sve to nebit na je ~iwenica daje u vreme mobilizacije, “sem nesta{ice arti qe rijskih oru|a imunicije, za rat nedostajalo i 120.000 pu{a ka”, te da je deo novo -oformqenih jedinica tada bio nenaoruàn [3, kwiga 9, 275].

Dobrovoqcima iz Srbije treba smatrati i |a~ku formacijupoznatu pod nazivom 1.300 kaplara, kao i pitomce podofi cir ske{kole, koji se, po godinama, nisu nalazili u krugu vojnih ob vez -nika, ali su krajem 1915. godine sve ~ete te {kole stavqene na ra -s polagawe Inspektoru rezervnih trupa u Strugi [2, kwiga XIII 177].

Dobrovoqci iz Srbije nigde se ne pomiwu, kao da ih nije nibilo, a wihov broj i wihov doprinos oslobodila~koj borbi srp -skog naroda tokom Prvog svetskog rata gube se u globalnim cif -rama i ocenama.

Dobrovoqci u crnogorskoj vojsci. Ne zna se koliko je vojni -ka iz crnogorske vojske, posle wene kapitulacije, krenulo prema Dra~u i Krfu, ali stalne razlike u izve{tajima srpske Vrhovnekomande o broju vojnika pristiglih na Primorje, umrlih u i{~e -ki vawu savezni~kih la|a, prevezenih na Krf i u Bizertu, umrlih tamo i na Vidu i “reorganizova nih” na Solunskom frontu, dopu{- taju ozbiqnu pretpostavku da wihov broj nije bio bezna~ajan.

Malo je verovatno da je zlosre}ni poziv za povla~ewe crno -gorskih vojnika, onih “koji ho}e” da se povuku prema Podgoricii Skadru [4, 154], napisan bez razloga. Bi}e da se on odnosio na do -brovoqce sa strane i da je tako svima wima omogu}eno da svojudo brovoqa~ku misiju obave do kraja, ne ugroàvaju}i ni svoje ì -vote ni ̀ ivote svojih porodica bilo gde u srpskim krajevima pod

112 Ilija Petrovi}

austrougarskom okupacijom. S obzirom na to da gotovo svi izvo -ri govore o velikom broju dobrovoqaca iz Amerike u crnogor -skoj vojsci, od kojih dobar deo nije bio iz Crne Gore, logi~no bibi lo da su se ti qudi izdvojili iz svojih ratnih jedinica, pre sve -ga iz Sanxa~ke vojske, i povukli sa srpskom vojskom. Pred sam u -la zak austro ugarske vojske u Nik{i}, na velikom zboru naroda ivojske jedan od govornika posebno se obratio dobrovoqcima koji su ratovali na tom podru~ju i kojih je tamo bilo, ra~una se, oko3.000: “Vi iz ovih stopa organizujte se i prikqu~ite se srpskojvojsci, koja sada odstupa... vi nemate drugog izbora, jer vas ~ekajusamo vje{ala [5, 437]”. A ta predvi|awa, pokazalo se, bila su pot -pu no realna.

I pored toga {to se pouzdanim moè smatrati podatak da je u crnogor skoj vojsci bilo ne mawe od 17.200 dobrovoqaca [11, 141],be zizgledno je svako ozbiqno tragawe za crnogorskim dobro vo q -cima u srpskoj vojsci, za wihovim brojem i wihovom ulogom uvojnim operacijama na Solunskom fron tu; tokom rata, a i kasni -je, podaci o wima “proizvo|eni” su na menski.

Dobrovoqci iz iseqeni{tva. Mada bi se povr{nom ~itaocumogao u~initi nekorisnim bilo kakav razgovor o broju srpskihdoseqenika na ameri~ki kontinent, posebno u Sjediwene Ameri~- ke Dràve, to je pitawe od izuzetnog zna~aja za utvr|ivawe brojadobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore od1912. do 1918. godine i za razumevawe dobrovoqa~kog problema ucelini. S razlogom su skoro svi hrvatski auto ri govorili samo o ukupnom broju svih iseqenika iz Slovenije, Hrvatske, Crne Go -re i srpskih krajeva pod Austrougarskom, isto kao {to su se srp -ski autori stalno trudili da umawe broj iseqenih Srba. I jed ni -ma i drugima bio je ciq, mada iz sasvim druk~ijih pobuda, da seza ba{uri broj dobrovoqaca koji se pojavio u srpskoj i crno gor -skoj vojsci. Hrvatska i slovena~ka strana, znaju}i da je iz wiho -vih redova oti{lo u rat zane marqivo malo dobrovoqaca, i pro -centualno i u apsolutnom broju, nastojale su da ciframa o “jugo -slovenskim” dobrovoqcima fasci ni raju saveznike i da preko wihiskaù svoj golemi doprinos savezni~koj pobedi nad Austro u -garskom. Na srpskoj strani, i tokom rata i kasnije, naro~ito u vre -me “jugoslovenstva”, ukupan broj dobrovoqaca svo|en je na uglav -nom bezna~ajan nivo, jer nije bilo uputno isticati wihovu vojni~- ku ulogu u srpskom ratnom pohodu od 1912. do 1918. godine, naro -~ito ne u proboju Solunskog fronta. Najjednostavniji na~in dase do|e do jedne “usmerene ravnoteè” bio je da se, koliko god seto moè, suzi srpska osnova iz koje su se regrutovali dobro voq -ci. A bio je u pitawu “~itav jedan narod koji... luta trbuhom za


kruhom po svetskim raskrsnicama i bespu}ima, i koga daleke ve -trometine bacaju, kao ono biblijsko seme, na kamen ili na plod -no zemqi{te” [6, 7].

Iseqenih Hrvata i Slovenaca bilo je mnogo, a niko, ~ak niSlovenci i Hrvati, nisu poricali da je broj dobrovoqaca izwihovih redova bio premalen, bezna~ajan takore}i. Ako se, satim u vezi, “dokaè” da je broj iseqenih Srba bio mali, potpuno}e biti razumqivo {to je i broj dobrovoqaca tako|e morao biomali. Otud, kad god se pisalo o srpskim iseqenicima, sa wiho -vim brojem licitiralo se naniè. I{lo se od pretpostavke dasvi iseqenici, a mo`da ni svaki deseti, peti ili {esti ne}edobrovoqno krenuti na rati{te.

Srbija se odri~e dobrovoqaca. îm je po~ela da se povla~iprema Crnoj Gori i Arbaniji, Srbija je prestala da vodi ra~unao svojim dotada{wim dobrovoqcima. Iz jednog saop{tewa srp -skog Ministarstva inostranih dela od 22. decembra 1916. godine,datom Ministarstvu vojnom, proizilazi da "nismo vodili ra~u -na o dobrovoqcima, kad smo se preko Albanije povla~ili, negosmo ih otpustili i ostavili da idu kud koji zna" [2, kwiga XXI, 636].Vi {e kao pravdawe no ozbiqan podatak deluje izve{taj Minis -ta r stva vojnog predsedniku srpske vlade Nikoli Pa{i}u da jepo ~etkom 1916. godine nare|eno “da se u Medovi zadrì nekoli -ko stotina dobrovoqaca, biv{ih zarobqenika, koji su ne{to ra -nije, usled prilika u toku povla~ewa i mogu}nosti da budu zarob -qeni, bili dobili otpust iz vojske i paso{ za inostranstvo” [1,dok. 85, 112]. Taj “otpust” mogao je biti samo “gest dobre voqe” pre -ma srpskim dobrovoqcima sa strane, mada je svima bilo dobropo znato da dobrovoqci nemaju drugog izbora no da u povla~ewekrenu sa ostalim delovima srpske vojske. Nesuvislo deluje navod da su otpu{teni dobrovoqci dobili paso{e za odlazak u inos -transtvo, jer se zna da u povla~ewu preko Arbanije i Crne Goreniko me nije bilo do administrovawa, jo{ mawe do ne~ijeg slawau inostran stvo; da se tek tako moglo i}i u inostranstvo, sa pa -so{om, bilo bi logi~no da se na isti na~in tamo povu~e i “pre o s -tali” deo srpske vojske, ratnih zarobqenika, stranih medicin -skih misija, civila i - dece. Ako se kasnije pomiwe onaj Dobro -voqa~ki odred, kao jedina dobrovoqa~ka jedinica, to mora bitirazumqivo, jer, da je i on izba~en iz pri~e, ispalo bi da dobro -voqaca u srpskoj vojsci nije ni bilo; po{to su svi znali da ih jebilo, srpska Vrhovna komanda morala je o wima sa~uvati bar tajjedan trag, makar koliko on bio sitan. Uistinu, dobrovoqcimani je bilo ni na kraj pameti da se pri povla~ewu izdvajaju iz svo -jih jedinica, da beè svojim ku}ama, da se predaju; svaki takav po -

114 Ilija Petrovi}

ku{aj bio bi korak u smrt. Otud, gubici me|u dobrovoqcima bi -li su tokom povla~ewa neuporedivo mawi od onih koji su sna{livojnike iz Srbije. Zbog toga, ona cifra od jedva 50.000 preì -velih srpskih vojnika [2, kwiga XIII, 402], koja je potekla iz engle -skog General{taba, pribli`no je odgovarala stvarnoj ja~inisrpske vojske (bez “otpu{tenih” dobrovoqaca) na dan-dva predNovu 1916. godinu. Razliku do oko 112.000 vojnika, koju je srpskaVrhovna komanda odmah saop {tila srpskim vojnim izaslani ci -ma u Italiji, Francuskoj i Engleskoj, ili “oko 120.000 qudi” una redbi komandantu pristani{ta u Medovi, mogli su ~initi sa -mo dobrovoqci, oni koji su nepun mesec i po dana ranije bili“otpu{teni” i ostavqeni “da idu kud koji zna”, a koji su ipak sti -gli na arbana{ko primorje.

Solunski front u ranoj fazi. Vojne operacije u ranoj faziSolunskog fronta bile su pra}ene velikim qudskim `rtvama,tako da je srpska vojska ponovo morala biti reorganizovana; nasamom po~etku 1917. godine rasformirani su svi ~etvrti divi -zijski pukovi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Nared -bom srpske Vrhovne komande “ukinuti” su i “dobrovoqci, na{ipodanici, sposobni za vojnu slu`bu” [1, dok. 58, 79], {to zna~i da sui prekobrojni pukovi prestali da postoje kao takvi. Krajem mar -ta rasformirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotrebqenoje za popunu Prve i Druge armije. Dotle, rasformiran je i Dob -ro voqa~ki odred [3, kwiga 8, 786], a razme{tawem wegovih pri pa d -nika uklowen je jo{ jedan trag o srpskim dobrovoqcima. Ostalaje samo naredba pukovnika Krste Smiqani}a, komandanta Drin -ske divizije, napisana 18. marta 1917. godine a posve}ena Dobro -vo qa~kom odredu [1, dok. 232, 374-376]. Iz we se moè saznati da su do -brovoqci u{li u sastav Drinske divizije 28. septembra 1916.godine, po novom kalendaru, i da su odmah stali u prvi borbenired. “U posledwem lomqewu i pobe|ivawu neprijateqskih sna -ga... na Kajmak ~alanu, Dobrovoqa~ki odred imao je jednu od naj -zna~ajnijih i najteìh uloga. Pripremiv{i se u toku 29. septem -bra 1916. godine za veliko delo dobrovoqci izle}u 30. septembra iz svojih rovova a zatim u jednom juri{u koji izaziva po{tovawei priznawe, i naletu jednostavnom i prostom, a pod jakom nepri -jateqskom vatrom, izbijaju i definitivno ovla|uju najvi{im vr -hom Kajmak~alana”. Uzimawem Kajmak~alana srpska vojska zako -ra ~ila je na svoju zemqu, {to joj je dalo izuzetno moralnu snagu.Narednih dana, u borbama na Gruni{tu, “Dobrovoqa~ki odredu~inio je ponova veliki napor, napor koji je prema{io wegovusnagu. Odred je tada mu~nim i krvavim napadima protivu nepri -jateqa znatno nadmo}nijeg, uspeo da otme sve bugarske predwe


po loàje... i satera neprijateqa pozadi wegovih ì~anih pre -preka... Krvavo rvawe koje je potom nastalo... i silni napadi ikontranapadi na ovom malom par~etu zemqe, a izvr{avani sa o -~ajni~kom hrabro{}u, proslavili su ime i juna{tvo na{ih do -bro voqaca...

Slavni dobrovoqci!... Vas nepobedime junake, povukla je uborbu ̀ arka qubav za slobodom i vatrena ̀ eqa da se raskinu rop -ski lanci vekovnih neprijateqa. Pohitaste kao orlovi krsta{iu gwezdo majke Srbije da sa wenim sinovima, potomcima Obili -}a i Kraqevi}a Marka, lu~u slobode visoko uzdignete i da bezsu za i straha, sunce slobode prenesete {irom na{ih krajeva...Va{a vrela srca, puna ~astoqubqa i osvetni~ke krvi bez mrqe israma prineste na oltar Velike Srbije i stvoriste legende.

Nepobedimi junaci! Va{e bojno druèqubqe sa Drinskomdivizijom posvedo~eno je na istorijskim juna~kim megdanima:Kajmak~alana, Sivog brega, Crnog kamena, Gruni{kog visa. Va -{e bojno druèqubqe osve {teno je na gomilama kostura va{ihdrugova i hrabrih Drinaca. Neka se va{e bojno druèqubqe pri -~esti iz jednog putira ratnog svr{etka... Skinimo kape i poklo -nimo se senima palih junaka, va{ih besmrtnih drugova, koji na -to pi{e i zali{e svojom krvqu prag Otaxbine i uzvik nimo: Neka im je ~ast i slava! Vama, junaci, kao znak dubokog priznawa iiskrene zahvalnosti, kli~em: @iveli dobrovoqci!”

[ta sa dobrovoqcima. S ukqu~ivawem dobrovoqaca u srp -

sk u vojsku uvek je i{lo te{ko. Zanemarimo li prvobitni zvani ~- ni stav srpske vojske da se ne formiraju zasebne dobrovoqa~ke je -dinice [1, dok. 1, 3], kao i neprihvatawe neodre|eno velikog brojaonih zarobqenika koji bi “mo gli u~initi znatnih usluga” a osta v -qeni su “da ~ame... u neradu, izme{ani sa ostalim zarobqe ni ci -ma, onda kada je na{oj vojsci i najmawa pomo} od koristi” [1, dok.12, 18], najve}u te{ko}u dobrovoqcima predstavqao je bahat i osi -on odnos stare{ina prema wim. Taj problem izbio je na vide lo ina Krfu, kada je srpska vojska ve} bila u fazi reorga nizo vawa.Tamo je, na primer, jedna grupa zarobqenih Srba iz austro ugar -ske vojske, dobrovo qaca koji su u srpsku vojsku stupali “sa najbo -qom voqom i odu{evqewem” ne bi li se borili za oslobo |e we odaustrougarske okupacije, izloìla Ministarstvu voj no m svojene voqe i, zbog sistemati~nog iìvqavawa “stare{ina” nad wi ma,zatraìla dozvolu za otpust iz vojske.

Kada su u pitawu srpski oficiri i wihov odnos prema vojni -cima, ovi dobrovoqci ni{ta novo nisu otkrili. Novo bi moglobi ti gola ~iwenica da Ministarstvo vojno ni je tim odnosima po -sve}ivalo pa`we u te{kim ratnim uslovima, kada su susreti sa

116 Ilija Petrovi}

smr}u, svojih bliskih ili sopstvenom, ofici rima ipak ostav qa -li dovoqno vremena da zlostavqaju ratnike. U predratnim vre me -nima, sve to bilo je normalna pojava i povod pre~estim ras p r a -vama u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srbije. Tako, na primer,u beograd skim Radni~kim novinama broj 53. od 3. marta 1914. go -dine, objav qen je tekst pod naslovom “Protiv zlo~ina milita -rizma”, u ko me se prenose neki podaci iz govora socijalisti~kogposlanika Tri{e Kaclerovi}a (Boka, Banat, 1879 - Beograd, 1964)u vezi sa interpelacijom o zlostavqawu vojnika. Prema toj pri -~i, 11. ok to bra 1912. godine, na samo nedequ dana pre ulaska Sr bi -je u Pr vi balkanski rat, pe{adijski kapetan Vojislav Buga r ski,ro |en u Lev~u (1887, Ratkovi}, kod Rekovca), onaj koji je 1918. go -di ne u{ao u Novi Sad na belom kowu, kao oslobodilac, ubio je voj -nika Jovana Bo { ko vi}a iz Rgotine, kod Zaje ~ara. Pokojnikova udo -vica podnela je zatim tu`bu Ministru voj nom, pukovniku Du{a -nu Ste fa novi }u, ali on nije o tome ni izve stio Narodnu skup{ti -nu, “kad se i tu ̀ ba nalazi”. Brane }i se od napada, Ministar jeodgovorio da ni on, Kaclerovi}, nije izve s tio Skup{tinu, na {toje drugi soci ja listi~ki poslanik Dragi {a Lap~evi} (1864-1939)dobacio: “G. Mi nistar je imao optu`bu, on je mogao da odgovori”.Tada je Kac le rovi} svoje izlagawe dopunio tvrd wom da “ovaj is -ti kape tan Vo jislav Bu garski ubio je jo{ sedam vojnika iz Kra -jine”. (Iako se baratalo imenom bar jedne `rtve, ove optu`be nisu do kra ja ras pravqene, po{to ih je skori Svetski rat potpuno po ti snuo u za borav; zaboravqeni su i brojni drugi slu~ajevi o ko -jima je Na rod na skup{tina raspravqala, budu}i da po nemilo sr d -nom mu { tra wu pot~iwenih vojnika ovaj kapetan nije bio izu ze -tak u ta da{ woj srp skoj voj sci.

I sada, evo, na Krfu, posle svih nevoqa u povla~ewu, dosle -dan nastojawu da o dobrovo qcima ne treba ostavqati previ{e tra -gova, Ministar vojni nije se mnogo optere}ivao navedenom mol -bom. On je 31. marta 1916. godine samo naredio da se poloàj srp -skih dobrovoqaca iz reda austrougarskih zarobqenika “sa na{e gi ruskog fronta”, ve} raspore|enih u operativnoj vojsci, grani ~- nim trupama, àndarmeriji i kadrovskim trupama u novim kraje -vima, najzad reguli{e. îtava “regulativa” sastojala se u obja {- wewu koji }e se dobrovoqci smatrati borcima, koji neborcima,a koji }e se prikqu~iti ostalim zarobqenicima ako “ne bi è -le li da sluè dobro voqno u na{oj vojsci ni kao borci ni kao ne -borci” [1, dok. 44, 52-53].

Ipak su Srbiji potrebni dobrovoqci. Istori~arima izvor -ne “jugo slo venske” {kole bilo je izuzetno stalo da tezu o frontu


jugoslovenskog ujediwewa, o wegovom {irewu i wegovim toko vi -ma, oslone i na dobrovo q a~ki pokret. Istina, srpski karaktertog pokreta uvek je zanemarivan, a o wegovoj eventualnoj sponta -nosti govoreno je samo uslovno i, mawe -vi{e, kao o prate}oj po -javi velikih podsticajnih aktivnosti srpske vlade i hrvatskogJugoslovenskog odbora. Rad srpske vlade na prikupqawu dobro -voqaca obi~no se “pravda” ~isto prakti~nim razlozima i ~iwe -ni com da je srpska vojska bila van otaxbine, u izgnanstvu, i bezre grutne baze za redovnu popunu. No, kad se govori o delovawu Ju -goslovenskog odbora, wegova ume{anost u dobrovoqa~ki pokretdobija jednu “vi{u dimenziju”, izazvanu “u prvom redu politi ~- kim razlogom, jer je u~e{}e jugoslo venskog stanovni{tva Monar -hije u oruànoj borbi na strani Antante moralo posledi~no uti -cati i na snaèwe uloge Odbora kao ~inioca u procesu ujedi we -wa" [7, 284-285]. “Jugoslovensko stanovni{tvo Monarhije”, o kojemse obi~no govori kao o faktoru “oruàne borbe na strani Anta n -te”, upravo su dobrovoqci, ali se uvek propu{ta da kaè da su tou ogromnoj ve}ini Srbi, a tek “ne{to malo Hrvata” i pokoji Slo -venac.

Prema jednom tuma~ewu, uz “te{ko}u” {to su se u dobrovoq -ce uglavnom javqali Srbi, “radi srpske ideje” (istina, “be{e ine{to malo Hrvata”), nastale su i neke druge te{ko}e, “i mo`dave}e, od strane politi~kih vode}ih krugova. Predsedni{tvo Jugo -s lo venskog odbora imalo je od samog po~etka ideju o tome, da Sr -bi, Hrvati i Slovenci iz Austro-Ugarske, svojom voqom i svojom suradwom, manifestuju svoje oslobo|ewe i ujediwewe sa Srbi jomkao Pijemontom, mesto da ih Srbija, kao anonimnu masu oslobodi i prisajedini po etni~kim i ekonomskim razlozima” [8, 17-18].

Pogodnosti za budu}e naseqavawe dobrovoqaca. Na predlogmini stra privrede od 17. novembra 1916. godine srpska vladadonela je uredbu o naseqavawu u “novim krajevima”, po kojoj }e sedobrovoqcima u srpskoj vojsci dodeqivati dràvna zemqa. Budu -}i da se tada ra~unalo samo sa vojni~kim porazom Austrougar -ske, a ne i sa wenim rasturawem, Srbija se smatrala obaveznomda, u granicama svojih mogu}nosti, svim dobro voq cima iz preko -drinskih, prekosavskih i prekodunavskih krajeva, onima koji sene bi vra}ali u Ameriku a ne bi im bilo povratka ni u zavi~aj, o -bezbedi prostor za naseqavawe i najosnovniji uslovi za zasni va -we novoga doma. Najve}i deo te odluke glasi:

“Vlada Kraqevine Srbije polaze}i sa gledi{ta, da nikog nemoè silom naterati na sluèwe u srpskoj vojsci re{ila je... daprima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam izjavio, da }e

118 Ilija Petrovi}

stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao neborac u po za -dini... Kraqevska vlada ne moè primiti na sebe du`nost da iz -dràva porodice onih, koji bi se odazvali ota~estvenom pozivui stupili u redove srpske vojske, jer bi stvorila presedan, netoliko hr|av koliko neostvarqiv, s obzirom na na{e nov~anostawe i na na{e vojnike, koji se bore ve} nekoliko godina a nikone izdràva wihove porodice, premda oni imaju pre~e pravo pot -pore, nego li svi drugi, koji bi se sada javili, da stupe u na{uvojsku. Kraqevska vlada izuzima samo one Jugoslovene, koji ̀ ive u Americi i otuda do|u u srpske dobrovoqa~ke trupe - redove.Sva kome takvom dodeli}e PET HEKTARA plodne zemqe u Ma -ke doniji radi naseqa. Zemqa je wihova ako ostanu ìvi, ako pakpoginu u borbi pravo svojine prelazi na naslednika, koji morajubiti: Srbin, Hrvat ili Slovenac” [1, dok. 84, 110].

Posle se pravo na zemqu pro{irilo na sve dobrovoqce, po -{to je na sednici Ministarskog saveta od 9/22. januara 1917. go di -ne re{eno “da se vojnici i oficiri izjedna~e u svemu sa na{im, i da se svakom dobrovoqcu, koji se bude borio na frontu osigu ra -mo 5 hektara plodne zemqe”. Komandant Srpskog dobrovoqa~kogkorpusa objavio je ovu odluku srpske vlade u formi naredbe broj122 od 24. februara iste godine: “Ministarski Savet pod br. 200re{eno je da svaki Jugosloven dobrovoqac, koji se u srpskoj voj -sci bori protivu neprijateqa, po svr{etku rata dobije pet hekt a -ra za naseqavawe... Ovo se odnosi na sve Srbe, Hrvate i Slovence pa ma odakle dolazili” [16, dok. 127, 158].

“Upotreba” dobrovoqaca na Solunskom frontu. I posled -wih desetak ratnih meseci nije se krila namera srpske Vrhovnekomande da sve dobrovoqa~ke grupe rasformira i weno qudstvora sturi po ostalim pukovskim jedinicama. \eneral Petar Bojo -vi}, na~elnik srpske Vrhovne komande, objasnio je da od prispe -lih dobrovoqaca ne treba formirati zasebne jedinice, ve} ih od -mah treba “uturiti” me|u stare vojnike. “Dobrovoqa~ke jedini cemogle bi se zadràti samo izuzetno, u slu~aju ako im je ve} ta kvoobe}awe dato od strane Ministarstva vojnog. Ali i u tom slu~a -ju, te jedinice ne bi trebalo da budu ve}e od ~ete, koje bi ulazileu sastav sada{wih bataqona” [1, dok. 233, 376-377]. To gledi{te on jeobrazlagao vaè}im stavovima srpske vlade da su dobrovoqci ne -ophodno potrebni kao popuna na frontu i da se oni ne bi ni ku -pili da takve potrebe nema. Naravno, bilo je Bojovi}u odli~nopo znato na koji su na~in dobrovoqci upotrebqavani prethodnih ratnih godina, i u pogledu zadataka, i u pogledu gubitaka, i u po -gledu snabdevawa. Nije iskqu~eno da su svi ti faktori, i poje di -


na~no i u svom zbiru, i ranijih godina odlu~uju}e uticali da sedo brovoqci odmah ukqu~e u redovne jedinice, mada se ne sme za -ne mariti ni jedan izuzetno zna~ajan organizacioni razlog: danije bilo takve popune, pojedine mawe ili ve}e vojne formacijemorale bi se spajati ili ukidati posle svih ve}ih bitaka.

Stavovi prema dobrovoqcima iz Crne Gore. Raspoloèweprema Crnogorcima oscilovalo je s vremena na vreme, uvek u za -visnosti od odnosa srpske vlade prema crnogorskoj vladi u emi -gra ciji, a zapaàwa o wima bila su prili~no kontradiktorna.Ta ko, na primer, jednom se kaè da bi Crnogorce “trebalo izdvo -jiti da bi bili po{te|eni od mnogo neprijatnosti, koje im naro -~ito Bosanci, Hercegovci i Dalmatinci prire|uju, {to je ~estouzrok àlbama, a ponekad i tu~ama ja~ih razmera” [1, dok. 238, 382- 284]. Drugi put, 25. oktobra 1917. godine, vojvoda Stepa pi{e da jeu Vardarsku diviziju bilo raspore|eno petnaestak Crnogoracaiz Amerike, a wihovo dràwe bilo je “posve hr|avo, u borbu ne}e da idu, van borbe tako|e vrlo hr|avi” [1, dok. 239, 384]. To potpuno o -dudara od mi{qewa koje je u Solunu, prvog dana 1917. godine, u ve -zi sa jednim nare|ewem srpskog Minis tarstva vojnog [1, dok. 53, 72],izrekao kapetan Milutin Nikoli}, vr{ilac du`nosti koman -danta Bataqona Srba dobrovoqaca: “Crnogorci koji se sada na -laze u Bataqonu nisu ni~im dali povoda da se posumwa u wihovuodanost nama” [1, dok. 56, 76]. U jednom poverqivom pismu Vrhovnojkomandi od 13. februara 1917. godine, ministar vojni BoìdarTerzi} kaè da se de{avalo “da su pojedini od na{ih vojnika pa~ak i oficira r|avo predusretali poneke dobrovoqce koji su saraznih strana do{li da se uz nas bore. Ovakve neuputnosti ponaj -~e{}e su se de{avale prema Crnogorcima ne dvoje}i pokad{tood wih ~ak ni Hercegovce... To mestimi~no i trenutno neraspo -lo ̀ ewe prema Crnogorcima, potpuno je neosnovano i neoprav da -no... I ako su ovakve pojave retke i poti~u vi{e sa jezika nego izsrca, ipak su one nedostojne Srba u op{te, a naro~ito iz Srbije,koji su vazda bili predstavnici nacionalne prosve}enosti, ne -sra v wive verske tolerancije i uzoriti borci za ujediwewe na{egraskomadanog naroda” [1, dok. 231, 373].

120 Ilija Petrovi}

Vreme Prvog svetskog miraNeposredno posle dobijenog rata. Raspoloèwe stvoreno pro -

bojem Solunskog fronta nagove{tavalo je da bi dobrovoqci svoj status “za posle rata” mogli urediti bez te{ko}a. Naime, “kad su se prikupqali crnogorski obveznici (wih 10.000 u prvo vreme),ministar vojni postavio je predsedniku vlade pitawe, ka ko treti -ra ti ove qude, da li kao srpske obveznike ili kao do bro voqce”.Ministrov predlog da se oni tretiraju kao obvez ni ci Pa {i} nijeprihvatio, nego je 4. novembra 1918. godine, bele { kom na pole|i -ni ministrovog upita, odgovorio: “Crnogorce tre ba sma trati kaodobrovoqce” [13, 136]. Pa{i}evo mi{qewe moglo je u tom trenut -ku biti autoritativno, ali je ve} narednih go di nu-dve zvani~nopo~elo da se na crnogorske dobrovoqce, i ne sa mo na wih, gledasa velikim podozrewem. Bez obzira na svoje rat ne za sluge i naono {to im je obe}avano u vremenu dok su bili po tre b ni srpskojvojsci, u mirnodopskim uslovima postalo je o~i gled no da dobro -vo q ci “optere}uju” aktuelne politi~ke pri li ke u no vostvorenojKraqevini [11, 286].

Najpre, Uredbom o dobrovoqcima od 18. decembra 1919. godi -ne bilo je predvi|eno da }e se dobrovoqcem smatrati svaki dr -àvqanin novostvo renog Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenacakoji je u srpsku vojsku stupio dobrovoqno, zakqu~no sa 18. novem -brom 1918. godine, te da }e se “dobrovoqcima zemqoradnicima”razdeliti plodna zemqa radi nase qewa, “tamo gde se naseqavawe bude vr{ilo prema planu”. Tako|e, bilo je odlu~eno da }e se ze m -qa dodeqivati samo onim siroma{nim dobrovoq cima koji }e jesa mi obra|ivati; ako bi se kontrolom doznalo da se dodeqena ze -m qa koristi druk~ije, ona }e se oduzeti [14, 156].

Nepuna dva meseca kasnije donesena je i Uredba o delimi~noj eksproprijaciji zemqi{ta velikih poseda za javne interese, ko -lo ni zaciju i izgradwu radni~kih i ~inovni~kih stanova i vrto -va. Odmah se moglo znati da }e ova Uredba biti te{ko prime we -na, po{to u krajevima iz kojih je poticao najve}i broj dobrovo -qaca nije bilo velikih poseda i nije se imalo {ta ekspro pri -sati. Zbog toga, krajem avgusta iste godine, ministar za agrarnureformu izdao je naredbu da se pristupi pri vre menom naseqa va -wu dobrovoqaca iz pasivnih krajeva “u jednu sno{ qiviju situ a -ciju od ove u kojoj se sada bez zemqe i bez sredstava za ̀ ivot na la -ze”. Posle nekoliko dana ministar je dao i uputstvo za izvr{ewe svoje naredbe, a jedna od najzna~ajnijih odredaba predvi|ala je da}e se naseqavati samo dobrovoqci koji su ratovali na Solun sko mfrontu i koji o tome imaju uverewe Ministarstva za socijalnu


politiku (ili wegov kratak izve{taj o toj ~iwenici) ili, do 1.aprila naredne godine, odgovaraju}u objavu vojnih vlasti; zain -te resovani dobrovoqci, po zanimawu zemqoradnici ili zanat -lije, morali su svoj status dokazati uverewem nadle`nih vlasti.Zbog toga {to su i neki nezemqoradnici ve} bili zaposeli ze m -qu pre dono{ewa Uredbe o dobrovoqcima, svi oni, smatraju}i se o{te}enim, protestovali su. Da bi se izbegle mogu}e neprijat -no sti, ministar za agrarnu reformu doneo je 23. oktobra 1920. go -di ne re{ewe kojim se zemqa za naseqavawe moè dati i dobro -voqcima drugih zanimawa, ako bi oni izjavili da }e tu zemqu ob -ra |ivati i svojim radom doprinositi ure|ivawu naseqeni~kihko lonija [14, 157-161].

Prema tvrdwi Nikole Ga}e{e, “nijedan pravni propis o do -brovoq cima i kolonizaciji nije omogu}io takve malverzacije i{pekulacije sa dobrovoqa~kim statusom i dobrovoqa~kom zem -qo m kao re{ewe Mini starstva za agrarnu reformu da dobro vo q -ci nezemqoradnici mogu tako|e dobiti zemqu” i da se moè “spra vom re}i da je ovo re{ewe vi{e nanelo {tete nego koristina seqavawu Ba~ke od 1918. do 1941” godine [14, 163].

Ipak, mnogo ve}i nedostatak Uredbe o dobrovoqcima bio jesa dràn u odredbi da se zemqa moè dodeqivati samo onim do -brovoqcima koji su ratovali na Solunskom frontu. Na takvu od -redbu reagovali su odmah dobrovoqci iz Vojvodine koji su svojera tovawe okon~ali na Dobruxi; samo se moè pretpostaviti dase tu, jednim delom, radilo o dobrovoq cima koji su posle rawa -vawa na Dobruxi ostali negde u Rusiji na duèm le~ewu ili su izSrpskog dobrovoqa~kog korpusa istupili pre wegovog odlaskana Solunski front. Dobrovoqa~ka organizacija iz Novog Sadaodràla je na samom kraju oktobra 1920. godine protestnu skup -{tinu i prihvatila jednu rezoluciju o dobrovoqa~kim proble -mima, ~iji je kqu~ ni zahtev bio “da se i dobru~anima odmah delizemqa za ovu eko nomsku godinu i da i oni osete blagodati za svoje po`rtvovawe” [14, 162].

Naro~ito veliki problemi iskrsli su u vremenu kad je dobro -voq cima iz Crne Gore nametnuto da dokaù svoje u~e{}e u oslo -bo dila~kim rato vima. Oblasnom Savetu dobrovoqaca Crne Go -re i Boke bio je to povod da februara 1922. godine zamole penzio -nisanog |enerala Mitra Martinovi}a, pre|a{weg crnogorskogministra rata, “da objasni ko se za vreme Balkanskoga i Evrop -skog rata u crnogorskoj Vojsci smatra kao dobrovoqac”. \enera -lovo obja{wewe glasilo je:

“1. Posle objave rata 1912. godine protivu Turske Imperije,kao i rata 1914. godine protiv Austro-Ugarske i wenih savezni -

122 Ilija Petrovi}

ka, sa svih strana javili su se Crnogorci onda{woj CrnogorskojVladi i traìli mogu}nost za povratak u Crnu Goru. Kako onda {- wa Vlada nije imala mogu}nosti da ovima ukaè ma kakvu pomo},to je depe{om saop{teno, da se osloba|aju vojne du`nosti i os ta -vilo im se dobroj voqi i patriotizmu da do|u u rat ili ne.

Posle ovakve odluke Crnogorske Vlade, mnogi su Crnogor -ci do{li iz Amerike i sa drugih strana, gde su do tada bili na za -radi, stupili su u vojsku i borili se protivu neprijateqa, te suzbog toga od strane Crnogorskog Ministarstva Vojnog smatranikao dobrovoqci, jer nisu bili obavezni da do|u, a do{li su o svo -me tro{ku.

2. Kao dobrovoqci smatrana su i sva ona lica koja su 1912. i1913. godini kao i 1914. i 1915. godini sa teritorije Austro -Uga r -ske Monarhije (iz Bosne, Hercegovine, Like, Boke i ostalih po -k ra jina) prebegli u Crnu Goru i stupili u Crnogorsku vojsku i uwenim se redovima protivu neprijateqa borili.

3. Dobrovoqcima smatrani su i svi mladi}i - maloletniciiz Crne Gore, koji nisu bili u obavezi po Zakonu da sluè u voj -sci za vreme rata, ali su oni ipak uzeli u~e{}a u ratu”.

Osim toga, |eneral Martinovi} smatrao je da bi dobrovo qa ~- ki status trebalo priznati jo{ dvema grupama: onima “koji sudobrovoqno po okupaciji Crne Gore odbegli u Crnu Goru i ~et -ni~ki se borili protivu okupatorskih A.-Ugarskih vlasti”, kao itakozvanim Nacionalnim borcima “koji su po Ujediwewu u 1918,1919. i 1920. godini dobrovoqno stupili u organizovane omladi n -ske ~ete i borili se protivu onih koji su hteli da onemogu}e stvo -reno Ujediwewe”.

Posredovawem Ministarstva za socijalnu politiku, ovo mi -{qewe prosle|eno je ministru vojnom |eneralu Stevanu Haxi -}u, koji se sa Mar tinovi}em sloìo samo u prvim trima ta~kama, dok je za one preostale rekao da im se ne moè priznati dobro vo -qa~ki status. Administracija je brzo radila i u skladu sa Haxi -}e vim stavom odmah izdala oko tri hiqade dobrovoqa~kih uve -re wa. Mora biti da su dobrovoqci bili nezadovoqni, jer je Mi -nistar vojni naredio da se ceo problem iznese pred Intermini -sterijalni komitet. Naravno, nzadovoqnim dobrovoqcima nijeudovo qe no, po{to se stav ovog Komiteta nije se razlikovao odHa xi }e vog: “Prve tri napred navedene grupe treba priznati za do -bro voq ce iz razloga toga {to se bratska Crnogorska vojska bo -ri la u tesnome savezu sa Srpskom vojskom protivu zajedni~kogne prijateqa i bila tako re}i sastavni deo Srpske Vojske, te se do -brovoqci Crnogorske vojske... imaju smatrati kao i dobrovoqciSrpske vojske i istim se pravima koristiti”.


Stav Interministerijalnog komiteta bio je prihva}en i u Mi nistarskom savetu, tako da je 30. avgusta 1924. godine odlu~e no“da se prve tri grupe u ovome referatu... priznadu za do bro voq cei u spiskove dobrovoqaca uvedu”.

Prvog decembra 1926. godine donesen je novi Pravilnik zaizvr{ewe Zakona o dobrovoqcima, kojim su ukinuta dobrovo qa ~ ka prava svim Crnogorcima izme|u osamnaest i pedeset godinasta rosti. Priznati su kao dobrovoqci samo oni raniji crno gor -ski podanici “koji u vremenu stupawa u vojsku nisu bili u li~nojvojnoj obavezi, ili koji su bili oslobo|eni li~ne obaveze u voj -sci, ali samo kao: nesposobni, maloletni ili pre{li godine li~- ne obaveze”. Nesumwivo je da su na taj na~in povre|ena prava naj -ve}em broju Crnogoraca koji su u vreme izbijawa Svetskog ratabi li zate~eni u inostranstvu, i koji su se, mada “naro~itim re -{e wem Crnogorske Vlade” oslobo|eni li~ne vojne obaveze, posvom li~nom izboru pojavili na bojnom poqu; i kraq Nikola po -ru~io je svojim podanicima u Americi da ih osloba|a podani~keobaveze, ako sami ne mogu do}i: “Ko moè do} dobro mi do{ao, ako ne moè prosto mu bilo” [5, 353]. Svi oni stigli su na rati{tekao dobrovoqci, a mnogi od wih su kao dobrovoqci i poginuli;administrativnim putem nije se smeo mewati wihov status, naro -~ito ne ovima posledwim.

Naàlost, status srpskih dobrovoqaca nije vaqano re{a vanni narednih godina. Zbog toga, na godi{woj skup{tini Saveza rat -nih dobrovoqaca odrànoj maja 1938. godine, na predlog Sa ra jev -ske dobrovo qa~ke organizacije jednoglasno je zakqu~eno da se 1.decembra iste godine u Beogradu odrì “veliki javni pro testnizbor dobrovoqaca Jugoslavije zbog neizvr{ewa zakona o re {a -va wu dobrovoqa~kog pitawa s tim, da se u negativnom slu ~aju poovim pitawima dobrovoqci javno odreknu dobrovo qa~ kih zakon -skih prava uz povra}aj primqenih dobrovoqa~kih uve rewa i do -bijenih ratnih odlikovawa”.

Vlasti nisu dopustile da se name ravani skup odrì, e da sene bi remetio dotle uspostavqe ni od nos dràvne i politi~ke hi -jerarhije prema srpskom dobro voqa ~kom pokretu, {to je, samo po sebi, podrazumevalo i napor da se spre~e o~ekivane demonstra -cije nezadovoqnih dobrovoqaca [11, 286-287].

124 Ilija Petrovi}

Drugi svetski rat i posleNaknadni slom srpskih dobrovoqaca. S obzirom na zlehudu

sudbinu koja ih je zadesila u novoj dràvi i ~ije tragi~ne posle -dice jo{ nisu uspeli da otklone, Srbi imaju mnogo razloga za ne -zadovoqstvo politi~kim rezultatima svoje vojni~ke pobede nadAustrougarskom i wenim saveznicima. Posebno moraju biti neza -dovoqni srpski dobrovoqci, kojima ne bi su|eno da istinu o se -bi vide zapisanu i ~uju za ̀ ivota. Ali, zato su mnogi od wih do ~e -ka li da iz Narodnih novina, slu`benog lista Nezavisne Dràve Hr -vatske od 18. aprila 1941. godine, saznaju da je Ante Paveli}, uime Hrvata koji su cele ~etiri ratne godine gradili svoju “rat -nu” i nacionalnu politiku na ciglih hiqadu-dve dobrovoqacahrvatske nacionalnosti, u vremenu dok je pod nema~kom za{ti -tom stvarao svoju Nezavisnu Dràvu Hrvatsku, doneo “zakonskuodredbu” kojom “sva zemqi{ta, {to su bila podijeqena t. zv. do -brovoq cima na podru~ju Nezavisne Dràve Hrvatske progla {u -je(m) dana{wim danom hrvatskom narodnom imovinom. Nitko oddosadawih vlasnika i posjednika nema pravo na bilo kakovu od -{tetu za tu zemqu niti za bilo {to, na toj zemqi izgra|eno”.

A samo tri nedeqe kasnije, kad su usta{e ve} bile uspo sta -vile vlast u Sremu, jedna delegacija srpskih dobrovoqaca iz Ste -panovi}eva, prognanih preko Dunava, od kotarskog predstojnikau Sremskoj Mitrovi ci zatraìla je dozvolu za boravak u Sremu.Predstojnikov odgovor nije ostavqao nikakve sumwe: “Vi ste pro -tjerani iz Ba~ke od maxarskih vlasti silom zakona, jer vam tamonije bilo mjesto. Svoju domovinu Hrvatsku ste prije dvadeset petgodina izdali i oti{li da se borite za kraqa Petra i veliku Sr -biju. U Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj za vas nema mjesta osim ulo gorima! Dok ste ~itavi, gubite se u Srbiju i borite se i daqeza wenu veli~inu...” [15].

I do~ekali su da Ministarstvo unutra{wih poslova Fede -ra tivne Narodne Republike Jugoslavije, pod Pov. IV br. 11057/46od 18. februara 1947. godine, donese re{ewe kojim se Savezu rat -nih dobrovoqaca iz oslo bodila~kih ratova 1912-1918. godine za -brawuje rad, a imovina udruèwa konfiskuje u korist dràve.Na slawaju}i se na podatke da je “samo u Narodnoj Republici Cr -noj Gori ka`weno preko 15 biv{ih ~lano va Saveza, i to na duèvremenske kazne li{ewa slobode zbog saradwe s neprijateqem”,a u Bosni i Hercegovini “vi{e od 12” ~lanova Saveza zbog izdajei u~e{}a “u fa{isti~kim, usta{kim i ~etni~kim odredima”,Mi nistarstvo je ocenilo da je “ovakav protivnarodni i izdajni ~- ki rad ~lanova Saveza dao Savezu kao organizaciji profa{isti -


~ko obele`je”, wegov rad bio je “u svojoj su{tini protivnarodnii izdajni~ki”, ~ime je “jasno obeleìo profa{isti~ki karakter ove organizacije". Pod PO br. 1802/47 od 24. marta 1947. godinepotvr|uju}i ovo re{ewe, Vlada Federativne Narodne Repub li keJugoslavije ocenila je da “okolnost {to je bilo ~lanova Saveza,koji su bili na strani narodnooslobodila~kog pokreta (mnogovi{e od »preko 15« i »vi{e od 12« ka`wenih ~lanova iz Crne Go -re i Bosne i Hercegovine - IP)... nema upliva na prosu|ivaweprofa{isti~kog obele`ja Saveza kao organizacije, jer nije re -zul tat direktiva ili bilo kakvih akcija te organizacije. Napro -tiv, Savez kao organizacija nije ispunio svoj zadatak i nije svojrad uskladio sa interesima naroda, a svojim pasivnim stavom u~asu okupacije potvrdio je svoj profa{isti~ki karakter... Po -{t o je... re{ewem (Ministarstva unu tra{wih poslova - IP)pravilno utvr|en profa{isti~ki karakter organizacije, koji je u punoj meri do{ao u ~asu i tokom okupacije, to nema nikakvogup liva eventualni raniji antifa{isti~ki stav organizacije”na koji se Savez ratnih dobrovoqaca iz oslobodila~kih ratova1912-1918. godine pozivao i zbog ~ega se àlio [11, 276-277].

Srpski dobrovoqci osu|eni su, tako, na narednih ~etrde se -tak godina }utawa o sebi.

Istori~ari o dobrovoqcima. Me|u Srbima, na mnogim stra -nama, postoji ve} uro|ena sumwi~avost prema pisawu, prema sve -mu {to je napisano, a naro~ito prema onima koji pi{u. Takva sum -wi~avost nije strana ni onima koji se pisawem bave “u vidu za na -ta”. Otud, ne treba se ~uditi {to o mnogim va`nim zbivawima ipo javama iz srpske pro{losti, ~ak i novije, nema pisanih trago -va, ili, ako ih ima, {to su {turi i usputni. Ne moè se sumwati u ~iwenicu da je srpski dobrovoqa~ki pokret na po~etku 20. vekabio izuzetno zna~ajna pojava, isto kao {to se ne moè pobe}i odis tine da su oslobodila~ki ratovi iz toga perioda sudbinskiuticali na biolo{ki opstanak srpskog naroda i wegovu budu}uistoriju. O srpskim dobrovoqcima u balkanskim ratovima 1912 --1913. i u Prvom svetskom ratu 1914-1918. godine pisalo se u raz -nim prilikama i za razli~ite potrebe, ali se mora re}i, bez ob -zira na brojnost takvih priloga i dobronamernost wihovih au -to ra, da ~itava tema i daqe pluta na pretpostavkama, izvrgnutasumwama, potcewivawu i, ~ak, preziru.

Pojedini istori~ari, i ostali, tokom prethodnih osamde se -tak godina trudili su se da iz svega {to je zapisano o dobrovo qa ~- kom pokretu do|u do podataka koji bi se mogli smatrati ta~nim,istinitim i nesumwivim. Svi oni smatrali su da se do nekog ko -na~nog broja srpskih dobrovoqaca u oslobodila~kim ratovima

126 Ilija Petrovi}

od 1912. do 1918. godine moè i mora do}i sabirawem pojedi na ~- nih podataka rasutih po raznim dokumentima iz vojnih i drugihar hiva. Kako je tih i takvih dokumenata malo, jer svi nisu sa~u -vani, a svi dobrovoqci u wih nisu ni upisani, moglo se desiti davojna istorija govori o svega tridesetak hiqada dobrovoqaca uPr vom svetskom ratu. Vladimir Dedijer napisao je u Istoriji Jugo -sla vije, Beograd 1972, “da je blizu 100.000 Srba, Hrvata i Slove na -ca iz jugoslovenskih zemaqa Austro -Ugarske uzelo u~e{}a u re -do vima srpske i savezni~ke vojske, kao dobrovoqci, protiv cen -tralnih sila” [10, 392], ali {ta mu to vredi kad Nikola B. Popovi} misli da je to “bez ikakvih argumenata” i da su Dedije rovom au -toritetu “podlegli (..) neki dobronamerni novinari i publici -sti, koji su u svom romantizmu lako prihvatili tu fantasti~nucifru” [9, 274].

Mada bi Popovi}u, kao potomku dobrovoqaca, “ta ci fra, daje isti nita, bila draga”, on “predlaè”, i to veliko du {no, da seukupan broj do bro voqaca u srpskoj vojsci tokom Prvog svetskograta izjedna~i sa brojem ~lanova Saveza ratnih dobro vo qacaKraqevine Jugoslavije i da iznosi “oko 40.000” [12, 281]. Prizna li mu se pravo da sumwa u Dedijerovu cifru, jer nije vi deo kako sedo we do{lo, odmah se mora re}i da je Popo vi}eva me todologija“odokativna” i, stoga, potpuno neprikladna za bilo ka kvu raspr a -vu, ponajmawe nau~nu. Utoliko pre {to je on sam ob javio doku -ment iz kojeg proisti~e da je na samom po~etku rata “iz osvojenih bosan sko -hercegova~kih oblasti pre{lo na teritori ju Srbijedo 50.000 Bosanaca i Hercegovaca... I uputi{e se goto vo svi za -robqenici i prebe gli Jugoslo veni u razne jedinice u po zadinsku slu`bu vojske i u gra|anske du`no sti”[16, dok. 215,298].

Do na{ih dana. Posledwih skoro pola veka ~ak i tih tride se -tak -~etrdeset hiqada “dopu{tenih” dobrovoqaca remetili su vla -daju}u lo gi ku i u politici i u zvani~noj istorijskoj nauci. Za po -litiku, oni su bili prihvatqivi samo kao cifra koja je pro{lakroz jedno poodavno zaboravqeno vreme i koja nije mogla da se sa -svim izbri{e onim famoznim re{ewem o zabrani dobrovoqa~ke organizacije; za zvani~ne istori~are, o toj “preìveloj vrsti”bilo je uputno pisati samo onoliko i onako kako je i koliko bi -lo “po vkusu ideolo{ke recenzente”. Ako se dobrovoqcima nekobavio na neki drugi na~in, to je bilo sumwivo. Tako se i moglode siti da po~etna istraìvawa pokojnog Mihajla Stojakovi}a izNovog Sada, nekada{weg vi{eg oficira Jugoslovenske narodnearmije u pravnoj slu`bi, izazovu nervozu kod pretpostavqenih idovedu do upozoravaju}eg pitawa “dokle }e da voda te dobro voq -ce kao gexa me~ku”. Stojakovi} je morao oti}i iz Armije, ali je


is traìvawe dobrovoqa~kog pokreta odu {evqeno nastavio, “osvome ruhu i kruhu”.

A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim poli -ti ~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnoverad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se iz -broje pr s tima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci dobro voqaca i wihovi po{tova oci, i jednih i drugih malo. Is -tine ra di, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wihnije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci;po mi wawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu bitisum wivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovipre ci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnovi te -qi ma Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedo -staje srpsko obele`je).

Za istinom o srpskom dobrovoqa~kom pokretu po~eli su ta -da da tra gaju i novinari televizijskih ku}a Beograd i Novi Sad.Snimqen je velik broj dokumentarnih emisija, a neke od wih pri -kazivane su televizijskom gledali{tu i po nekoliko puta. Bilisu to prilozi koji su odslikavali ne{to nesvakida{we, koji sumno gima delovali kao otkrovewe i koji su nekima ~inili neve -ro vatnim. Istori~ari od karijere nisu se mnogo pojavqivali uovim prilozima, iz vi{e razloga. Naj~e{}e, ~ak i kad se u neke“druk~ije” podatke i neke “nove” dokumente o dobrovoqcima nije moglo sumwati, bilo je to wihovo nepristajawe na samoini cija -tivnu promenu vladaju}eg istoriografskog pogleda na to ne ba{da vno vreme. Ako su neki od wih pristali da svedo~e o nekoj “do -brovoqa~koj” ~iwenici, uvek je to ~iweno vrlo odmereno, po ve} po znatim kalupima, na na~in koji im ne bi krwio zami{qe ni ug -led me|u istori~arima savre mene “jugoslovenske” {kole i ko jije mogao da im sa~uva prolaz kroz neka kvu univerzitetsku i aka -de mijsku hijerarhiju.

I opet zbog toga: kad je novosadsko Udruèwe ratnih dobro -voqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalaca predloìlo zvani~nicima sa katedre za istoriju na Filosofskom fakultetu u Novom Sadu da se wihovi saradnici upuste u obradu nekolikihtema o srpskim dobrovoq cima u ratovima 1912-1918. godine, pred -log je “pa`qivo” odbijen.

Najnovije iskustvo, delom i li~no. Pokazalo se da je najlak -{e bilo napisati kwigu o srpskim dobrovoqcima iz prekomor -skih zemaqa (I. Petrovi}, Vernici Otaxbine), a da je put do we -nog objavqivawa vodio Sizifovim tragom. Najpre, pokojni Mi -haj lo Stojakovi} poku{ao je da na fi nansijsku saradwu “pri vo -

128 Ilija Petrovi}

li” Republi~ki zavod za izdavawe uxbe nika; poruka koju je pri -mio na oko mesec dana pre no }e umreti (septembra 1997) bila jede primiraju}a: Za vod nema nameru da se bavi izdavawem kwige saratnom tematikom! Jednako nezainteresovana bila je i uprava Ud -ruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto maka i po -{to valaca iz Beograda, koja se, na jednoj sednici u No vom Sadu, uArhivu Vojvodine, opravdala tvrdwom da ona za te svr he nema pa -ra; i ina~e za svoj rad dobija malo sredstava, jer najve }i deo nov -ca iz republi~kog buxeta izvla~i Udruèwe ratnika iz oslobo -dila~kih ratova od 1912. do 1920. godine ~iji je pred se d nik “nekipukovnik Marko vi}”. Ovaj odgovor bio je tek da se ne {to kaè, apravi wegov smisao moè se razumeti samo uz podatak da je ta is -ta uprava izbegla da u svom Dobrovoqa~kom gla s niku {tampa dva teksta ovog autora: jedan o dobrovoqcima u Svetskom, a dru gi o do -brovoqcima u Balkanskom ratu. Poku{aj da se i ono Mar ko vi -}evo Udruèwe navede da bude jedan od finansijera ili iz dava~abio je zaludan, isto kao i sli~na ponuda beogradskom Dru {tvu zanegovawe tradicija oslobodila~kih ratova 1912-1918. go dine.

Nadu da bi ipak ne{to moglo biti od kwige podgrejala je vestda je u Beogradu, u Vladi Republike Srbije, formiran Odbo r za o -beleàvawe osamdesete godi{wice proboja Solunskog fron ta na~elu sa tada{wim potpredsednikom Vlade Milutinom Stoj kovi -}em. Znaju}i da }e kwiga o kojoj je re~ biti jedini prakti~ni pri -log toj godi{wici, jer sve ostalo ima da se zavr{i na sve~ar skim govorima, vencima, putovawima i zdravicama, uspostav qe na jetelefonska veza sa potpredsednikovim kabinetom. Dan-dva kas -ni je preporu~eno je da se zahtev “u tom smislu” uputi Mini sta r -stvu za socijalni rad i bora~ka pitawa, po{to }e se u vezi sa pro -slavom sve tamo de{avati. Ispostavilo se da je to Ministar stvosamo tehni~ki organizator, a da }e se pare za Stojkovi}ev Od bor o -bezbe|ivati preko Ministarstva kulture. Naravno, para ni ta -mo nije bilo, jer, kako re~e jedan od ministrovih pomo}ni ka, “ne -ma ih ni za druge, neophodne delatnosti”; prevedeno na razu m qivjezik, to je zna~ilo da kwiga o srpskim dobrovoqcima nije ne op -hodna. Za svaki slu~aj, pismo s molbom za nov~anu podr{ku kwi -zi upu}eno je na ruke gospodina potpredsednika Vlade; osta lo jebez odgovora.

Na kraju, pomoglo je nekoliko malih preduze}a, da li zbog to -ga {to se nisu mogla braniti od nasrtaja da pomognu, da li zbogtoga {to su wihovi ~elni qudi imali razumevawa za brojne srp -ske ratnike koji su, sticajem raznih nesre}nih okolnosti, zalu -ta li u novijoj istoriji sopstvenog naroda. I pomoglo je {ezde -setak autorovih prijateqa, ~ijom je dobrotom prikupqeno skoro polovina sume potrebne da se kwiga pe~ata.


Ni danas, osamdeset godina posle vojni~ke pobede na Solun -skom frontu, istini o srpskim dobrovoqcima ne da se da izbijena videlo. U jubilejnim septembarskim danima, dok se zvani~naSrbija podse}ala velikih srpskih (i savezni~kih) pobeda na sa -mom kraju Velikog rata, srpski dobrovoqci nisu pomenuti ni je d -nom jedinom re~ju, ~ak ni kao "turisti u poseti" srpskom i bal -kanskom rati{tu. Zbog toga, ostali su razo~arani svi oni koji su verovali da bi neko zvani~an, makar i najstidqivije, mogao nago -ve stiti bar deo istine o srpskim dobrovoq cima. A istina o wi -ma je neumoqiva: u Prvom svetskom ratu, u sastavu srpske i crno -gorske vojske borilo se najmawe 177.700 dobrovoqaca, od ~ega oko44.600 iz dveju srpskih kraqevina i oko 133.100 sa strane; me|uwima bilo je oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva i najmawe1.500 pripadnika stranih medicinskih misija [11, 66-285]. I daqe:od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske vojske (mo`da ih je bilo i mawe, iako se u nekim izvorima kazuju da ih je bilo i svih150.000!), u proboju So lunskog fronta i u zavr{nim opera ci jamaza oslobo|ewe Sr bi je i Crne Gore i preko drinskih, pre k o sav skih,prekodunav skih i prekodravskih krajeva u~estvovalo je najmawe79.000 dobr o voqa ca, od toga oko 73.000 izvan Kraqe vi ne Srbije. Izuzmu li se iz ove posledwe cifre i Crnogorci, ~i tava ra~u ni -ca nedvosmi sle no }e potvrditi izjavu Svetozara Pri bi}e vi}a,da tu desetak go dina posle tih doga|aja, da je u srp skoj vojscina Solunskom frontu bilo oko polovine dobrovo qa ca iz krajeva koji su pre ra ta bili pod ugarskom i austrijskom okupacijom [12,274; 11, 285-287].

Ima u svemu i ne~eg ute{nog. Verni po{tapalici da “usvakom zlu ima i ne~eg dobrog”, optimisti }e re}i da je mnogo iono {to se desilo; prethodnih pedesetak godina Solunski front nije se smeo ni pomenuti, jo{ mawe da, na primer, neka visoka li~- nost iz srpske politike javno skokne do Krfa.

Mada sve moè ostati po starom. Iako bi se, po pretpostav -ci, moglo o~ekivati da }e obnovqeno beogradsko Udruèwe rat -nih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potomaka i po{tovalacanastojati da otkloni sve nepravde nano{ene srpskim dobro voq -cima tokom prethodnih decenija, i izme|u dvaju svetskih ratovai u na{em vremenu, tako se ne{to, sude}i po onome kako sada stva -ri stoje, ne}e uskoro desiti. Jer, ~elnicima tog Udruèwa ne pa -da na pamet da broj dobrovoqaca izdignu na vi{e od ~etrdesetakhiqada, koliko ih je u Udruèwu bilo uo~i Drugog svetskog rata. Oni kao da ne}e da znaju da su u tada{wem Udruèwu bili samo

130 Ilija Petrovi}

oni dobrovoqci koji su uspeli da presko~e sve administartivnei druge prepreke i da dobiju “agrarnu zemqu” ili “dràvne ob ve z -nice”; nije se moglo desiti da neko ostvari jedno od ovih dvajudobrovoqa~kih prava, a da se ne na|e u Udruèwu. Naime, Ured -bom o dobrovoqcima, donetom 18. decembra 1919. godine, bilo jepredvi|eno obavezno organizovawe dobro voqaca “u oblasni sa -vez i jedan glavni savez za celu zemqu ~ija pravila odobrava mi -ni star za socijalnu politiku”[14, 156]. Kad je ve} tako, onda to zna -~i da niko od onih ~ija prava nisu bila priznata nije ni mogao bi -ti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i u dana{wem beograd -skom dobrovoqa ~kom Udruèwu, da se septembra 1940. godine ve}nalazilo “u postupku” pribli`no 12.000 molbi za priznawe dob -ro voqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re{ewe za svewih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica po ve} prizna -tim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godine. Isto -vre meno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bilo je os -ta vqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za prizna -we dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me -|uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finansija jeizve{tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Mini -starstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, ta -ko da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica...Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podne -tih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8decembra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 “priznatih dobrovo qa -ca” koji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem obvez -nica”. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~no pro -ce wi valo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000; uMinistarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {te te,gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bio je ta da formu lisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kogsvojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine,a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo pri -znato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I narav -no, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovo qa -ca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na ra -ti {te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci,ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano.

Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kogpitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono{to je do po ~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok po -


sve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovihsabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbi -ji, “okupqali” potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli ~ nih i ne -mu {tih “ratnih” dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpo zijume osrpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobro vo qaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu -}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u is -torijskom okviru namewenom svetim srpskim rat ni cima.

***** Saop{tewe podneseno na “okruglom stolu” o dobrovoqcimau Prvom svet skom ratu, odrànom u Arhivu Srbije 5. novembra 1998. go -dine; organizatori su bi li Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918,wihovih potomaka i po{tova la ca iz Beograda i Arhiv Srbije iz Beo -grada, a prva li~nost tog skupa bio je Ni ko la B. Popovi}, tada predsed -nik Izdava~kog saveta Dobrovoqa~kog glasnika i predsednik Upravnog odbora Arhiva Srbije.

Kad je iz ovog saop{tewa (koje je na savetovawu podneseno kao za -vr{no) i{~itano “dvanaestak minuta teksta”, jer je toliko vremena da toautorima poje di nih priloga, g. Popovi} je ustao i, glasom koji je tre ba -lo da izrazi nadmo} “ne prikosnovenog autoriteta”, izgovorio: “Zna te, kadgovorimo o ovoj temi moramo imati u vidu...”.

Autor ovog rada prekinuo ga je kratkom upadicom: “Ni{ta Vam nevre di da se sa mnom raspravqate. Evo Vam kwiga (Vernici Otaxbine, uLiteraturi pod brojem 11), pa se raspravqajte s wom”.

Popovi} je na to bez re~i seo.Tekst je dat Arhivu Srbije da ga, ako bude sredstava, objavi u zbor -

ni ku svih radova sa tog skupa. Ko zna zbog ~ega, zbornik nije {ta m pan, a,prema raspoloèwu ~elnika dobrovoqa~kog udruèwa iz Beograda, la -ko se moè desiti da ovaj tekst bude “zaboravqen”.

Ipak, da se tako ne{to ne bi dogodilo, tekst je objavqen u auto ro -voj kwizi Sve ti srpski ratnici, Novi Sad 2000, 51-69.

Na ovom mestu on se ponovo objavquje.

132 Ilija Petrovi}

Literatura1 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,

Severna Amerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front,Zbornik doku me na ta, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980.

2 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata iSlovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927.

3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975.4 Nikola P. [kerovi}, Crna Gora za vrijeme Prvog svjetskog

rata, Tito grad 1963.5 \uro Batri}evi}, Dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima Cr -

ne Gore 1875-1918, Podgorica 1997.6 Boìdar Puri}, Na{i iseqenici, Beograd 1929.7 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.8 Pero Slijep~evi}, Na{i dobrovoljci u Svetskome Ratu, Zagreb 1925.9 Savo Skoko, Srpska vojska na Solunskom frontu i stvaranje zajedni~ke jugoslo -

venske dràve, Zbornik radova sa nau~nog skupa Stvaranje jugoslovenske dràve 1918(Ilok 1979), Beograd 1983, 115-134.

10 Ivan Boì}, Sima ]irkovi}, Milorad Ekme~i} i Vladimir Dedijer, IstorijaJugoslavije, Beograd 1972.

11 Ilija Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci izprekomor skih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998.

12 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna strukturadobrovoqa ca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radovasa nau~nog skupa odrànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine,Beograd 1996, 273-281.

13 Bogumil Hrabak, Borba izme|u crnogorskog dvora i srpske vlade okoobrazovanja crno go r ske vojske i oko dobrovoljaca 1916-1918. godine, Istorija XX vekaZbornik radova VI, Beograd 1964.

14 Nikola L. Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj1918-1941, Novi Sad 1968.

15 Vaso Kolak, I. Petrovi} Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}e -vo, Novi Sad 1999.

16 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, priredio dr Ni -ko la Po po vi}, Beograd 1977.


SREMSKI DOBROVOQCI 1914-1918

Razbu|ena nada

Srpska o~ekivawa i austrougarska odmazda(1). Iako krat ko -traj na, srpska ofanziva u Sremu (6. septembra 1914) raz bu dila jenadu srpskom ìvqu u Habzbur{kom carstvu, naro~ito onom we -go vom delu u blizini rati{ta, u ju`noj Ugarskoj, da se ~as nacio -nalnog oslobo|ewa sasvim primakao. Prema izve {taju ko man dan -ta austro ugarske Dunavske flotile, Zemunci su u i{ ~e kiva wu srp ske vojske cele no}i bili budni, a “do~ekali su srp ske trupesa velikim odu{evqewem, sa cve}em i zastavama”, dok su Bor ~a -ni poslali deputaciju u Beograd da traì ujedi we we sa Srbijom.O prilikama u Sremu i ju`nom Banatu po prodoru srpske vojskepreko Save, naro~ito imaju}i u vidu saznawe da su stanovniciZe muna i Bor~e iskitili svoja mesta zastavama i pevali rodoqu -bive pesme, izvestila je i austrougarska Vrhovna komanda, kon sta -tacijom “da je stanovni{tvo Srema i Banata sasvim nepouzdano”. Sa ciqem da suzbije takvo srpsko odu{e vqe we, {to je istovre me -no trebalo da bude i kazna za nepri jateqsko dràwe prema aus -tro ugar skoj vojsci, austrijski general Po}o rek(2) naredio je dase za sve seqane u La}arku zavede kontri bu ci ja, odnosno nov~anagloba koja se u ratnim uslovima prisilno ubira od neprijateq -skog stanovni {tva. Tu meru on je opravdao i re~i ma “da se u poje -dinim delovima Srema mi de facto nalazimo u neprija teqskoj ze -mqi”. Prema wegovoj izjavi, mesno stanov ni{tvo pucalo je naaus trijske trupe u vi{e navrata, a srpskoj vojsci pomagalo je da -vawem signala, obave{tavawem o koncen tra ciji trupa i wihovoj dislo kaciji, obeleàvawem artiqe rij skih ciqeva, polagawembo mbi, prekida wem èlezni~kih lini ja, i sli~no.

O tim danima ne{to detaqnije pi{e Radovan Srdi}(3):“Kazna koju je zahtevao Po}orek bila je blaga u odnosu na ono

{to je Srbe u Sremu, u mnogim mestima, jo{ o~ekivalo te tra -gi~ ne jeseni 1914. godine. Tako su, na primer, neki gra|ani Srem -ske Mitrovice izvedeni pred Vojni sud u Petrovaradinu pod op -tu`bom da su slali signale srpskoj vojsci... Samo sedam dana po -sle bitke na Legetu, u nedequ 13. septembra, u kasnim ve~er wim~asovima, maxarski husari su upali u [a{ince i ce lo kupno sta -novni{tvo koje su zatekli, onako iz kreveta, poluobu~eno, iste -rali su u mrklu i ki{ovitu no} i poterali na kraj sela, na ledine zvane Doli}. Dok su jedni vojnici spro vo di li me{tane, drugi supalili seoske ku}e. Zapaqeno je tada 96 uglav nom ve}ih i boga ti -jih ku}a, naravno po{to su prethodno opqa~kane... Celo selo, sa

Doli}a, po onom blatu i muqu i hladnoj ki{i, gole i bose, ne pri -jateqski vojnici poteraju za Rumu... Deca su vri{tala, majke za -pe vale, qudi padaju u blato pod udarcima kundaka. Koji ne moèda ustane, taj je tu ubijen i ostao. Tako je ova tragi~na kolona [a -{in~ana, znatno posle pono}i, stigla u Rumu, da bi sutra ujutro,uz viku, psovawe, {amarawe i pquvawe od strane rumskih [vaba, bila sprovedena za Irig. Po{to su ih ovde ~etiri dana maltre -ti rali, a tri osobe su stre qa ne, ène i deca su pu{teni ku}ama,dok su svi mu{karci ote ra ni u logore u Oseku, Virovitici i Ple -ternici. U logoru Ple te r ni ca umrlo je 70 [a{in~ana, dok je uose~kom i viroviti~kom logoru oko stotinu [a{in~ana osta vi -lo svoje kosti.

Te{ka sudbina, zbog austrougarske odmazde, zadesila je i Ja -rak. Odlukom Vrhovne komande austrougarske vojske, formi ranje Pokretni preki vojni sud koji je ve} 11. septembra do{ao u Srem, u pratwi jedne ~ete maxarskih husara, sa ciqem smirivawa srpskog ìvqa. Ovaj sud je odmah sa~inio u Sremskoj Mitrovicii spisak svih sumwi vih Srba iz Jarka... koji rade na {tetu Mo -nar hije a u korist Srbije. Sa sa~iwenim spiskovima, Pokretnivojni sud se, pra}en husarima, pojavio u Jarku 13. septembra. U trisata no}u 14. septembra, celo selo je isterano na ledine... îm sume{tani isterani iz ku}a, vojnici su palili wihove domove: Ja -rak je goreo. Zapaqeno je celo selo, svih 286 ku}a...

Pored paqewa ku}a, pa i celih sela, slawa stanovni{tva u lo -go re i, naravno, pla~kawa, Austrougarska je posle povla~ewa srp -ske vojske preduzela i potpuna iseqavawa sela u dowem Sre mu. Unaredna dva-tri meseca u Sremu su od maxarskog terora stra dalamnoga mesta: A{awa, Be{ka, Bresta~, Bu|anovci, Go lu bin ci, Ze -mun, In|ija, Irig, Petrov~i}, Pe}inci, Popinci, Progar, Prho -vo, Stari Banovci, Stara Pazova, Suboti{te, [i ma novci, i dru -ga. U isto vreme, iz pograni~nog dela Srema potpuno je ise qeno 27sela. Najzad, opqa~kana su a zatim spaqena slede}a sela: Boqevci,Vitojevci, Grabovci, De~, Jarak, Klenak, Kupinovo, Obre`, Ogari Plati ~evo. Ru{ene su i paqene srpske crkve i {ko le. Velikisrpski manastir Fenek je izgoreo, tako da su samo zidine ostale”(4).

Zapis dr Vojislava Milovanovi}a, ro|enog u Prhovu, tada svr -{enog maturanta Srpske velike gimnazije u Sremskim Kar lov -cima, kazuje da “kad je srpska vojska kod ̂ evrntije pre{la u Srem a pro{la kroz moje selo napreduju}i prema Fru{koj Gori, narodju je do~ekao s velikim odu{evqewem i velikom rado{}u. Vero -vali smo da je do{la sloboda. Me|utim, ova na{a radost bila jekratkog veka, po{to se srpska vojska morala povu}i iz Srema ihitno prebaciti preko Save. Onog momenta kad se pro nela vest


da maxarske trupe idu od Fru{ke Gore prema Savi, napustio samselo i krenuo najkra}im putem prema Savi u nadi da }e mi srpskavojska dozvoliti prelaz u Srbiju. U sumrak sam stigao do selaOgara... Ali, kad sam izrazio èqu da pre|em u Srbiju, reko{emi da srpska vojska zabrawuje civilnim licima prelaz preko Sa -ve... i sutradan (sam) se vratio u svoje selo. Posle kratkog vreme -na austro-ugarska komanda poslala je kazne nu ekspediciju u svanaseqa kroz koja je pro{la srpska vojska, da ispita i kazni ne -du`ni srpski ìvaq.

Sva pograni~na sela prema srpskoj granici na Savi bila suraseqena, najve}i deo stanovni{tva je interniran u unutra { wost.Me|u wima je bilo i selo Jarak... Jednog dana do{lo je nare|ewe dasve ìvo u na{em selu od 16 do 60 godina starosti krene u selo Ja -rak radi ~i{}ewa, po{to je ovo bilo zapaqeno (samo je crkva bilanetaknuta). Istog dana stigla je i u na{e selo kaznena ekspedicija.Devet vi|enijih qudi odvedo{e kao taoce... Taoce su odveli do me -sta Dobanovaca, gde su ih postreqali(71).

Zapis o tim zbivawima ostavio je i Milan P. Kos ti}(60):“Kada su tako kroz Irig, 3/16. septembra, proterali za Pe -

tro varadin seqake iz Doweg Tovarnika, saznalo se od wih da jewihov sve{tenik tu, blizu Iriga, (na drumu Ruma-Irig) ubijen,jer zbog bolesti nije mogao daqe da pe{a~i. Wegov le{ je pro na -|en, i komisiski je ustanovqeno svirepo ubistvo od strane aus -tro ugarskih voj nika. Bio je to Stevan Jovanovi}, rodom iz Srem -skih Karlovaca, star 42 godine, otac male dece...

U sveèm se}awu mi je jo{ i danas sudbina seqaka iz pogra -ni ~nih sela [a{inaca i Jarka. Wih su zaustavili u Irigu, gdeim je odràno su|ewe, pa su osu|eni ovde i streqani.

Optu`ba je bila: »veleizdaja«, {to su do~ekali i davali po -mo} srpskoj vojsci. Ratni vojni sud zasedao je u ku}i u kojoj je bila àndarmeriska stanica, »na pijaci«. Svi optuèni, i sve do ci,proveli su satima ovde na pijaci, pod jakom straòm, ~eka ju }i dabudu uvedeni na su|ewe... Izvr{ewe presude, streqawe, bilo je od -re|eno za {est sati ujutru, u blizini grobqa, na bregu prema se -lu Neradinu. Jutro je osvanulo vedro, sun~ano, pa smo iz na{ihdvori{ta, iz centra Iriga, posmatrali dolazak i kre tawe osu -|e nika i straè na bregu, a potom smo ~uli plotun, koji je zna~iokraj {estorice osu|enih Sremaca. Bilo je to 4/17 septembra 1914 godine”(58).

Imena streqanih upisana su u protokol umrlih iri{ke crk -ve, kako sledi:

Jovanovi}, Georgije-\oka - Jarak kasapin, 27 godina star;Kapetanovi}, Du{an -Jarak alvaxija, star 40 godina;Mareq, Georgije-\oka - [a{inci ratar, star 30 godina;

136 Ilija Petrovi}

Obrova~ki, Lazar - [a{inci ratar, ro|en u @abqu, star 50 godi -na(59)

Radosavqevi}, Obrad - [a{inci ratar, star 28 godina;[estanovi}, @ivan - Jarak ratar, star 32 godine.Stanovni{tvo je i iz drugih mesta masovno pokretano, te su

mnogi prognanici stradali usput, naro~ito neja~. Brojne pro g -na ni~ke grupe danima su se kretale ili su boravile pod vedrimnebom, trpe}i i podnose}i svakakve nevoqe. Dobar deo wih in -ter niran je i postradao po logorima u Pleternici, Virovitici,Vara`dinu, Beli{}u, Oseku, Aradu (u Rumuniji), Trpiwi, Boro -vu, Koprivnici, Poègi i Neìderu (u Maxarskoj).

Zbog odu{evqewa iskazanog pri ulasku jednog maweg odredasrpske vojske u ju`ni Banat, sli~nim represalijama bilo je pod -vrgnuto i stanovni{tvo Pan~eva i okoline i Bazja{a. Nesu -mwivo, tamo je najcrwu sudbinu doìvela Bor~a. Jer, ~im je ne us -pe{no okon~ana kratkotrajna srpska ofanziva u Sremu i u Bana -tu, maxarske trupe blokirale su ovo ju`nobanatsko selo, a ispi -ti vawu, mu~ewu i svim oblicima fizi~kog zlostav qawa bili suizloèni svi seqani, ~ak i deca, ̀ ene i starci. Osam de se tak oso -ba izvedeno je pred preki vojni sud. Deset lica osu|eno je na smrt,a kazna nad wima, za primer, izvr{ena je u Pan~evu, na ribqoj pi -jaci pored èlezni~ke stanice, kasnije nazvanoj Trg mu~enika.“Silan narod je izi{ao napoqe da vidi srpske stra dal nike za sve -tu zemqu srpsku... Po naredbi izi{le su i sve osnovne i sredwe{kole”. Na vremen ske kazne od petnaest do dvadeset godina osu -|eno je devetnaest lica, i svi oni poslati su na izdràvawe ka z -ne u Ilavu (Slova~ka). Od posledica “istra ̀ nog postupka” u Bor -~i i Pan~evu tamo je ubrzo umrlo sedam zato~enika(5).

Maxarski zlo~ini u Sremu(6). Istraìvawa To{e Iskru qe -va(7) potvr|uju da su najteì zlo~ini prema srpskom narodu po ~i -weni u Sremu, u vremenu dok su se tamo nalazile maxarske tru pe.Na samom po~etku rata, sredinom avgusta 1914. godine, i nepo sre -d no po neuspe{nom okon~awu srpske ofanzive u Sremu, nepun me -sec dana kasnije, velik broj Srba streqan je ili obe{en po pre su -di pokretnih sudova, a mnogi su stradali u pogromima masov nihkaznenih ekspedicija po skoro svim sremskim selima. Iako Is -kruqev navodi imena i prezimena skoro svih ̀ rtava, uz nazna ~e -ne cifre uvek treba dodati i re~ “najmawe”. Jer, realno je pret -postaviti da su wegovi informatori, uz vremensku distancu odpetnaestak godina, propustili da nabroje imena svih `rtava, is -to kao {to je izvesno da u spikovima nema onih koji su kasnije umi -rali od tada zadobijenih rana i uboja, od posledica iscrpqe no -sti, gladi ili mu~ewa. Tako je, na primer, u Batajnici ubijeno de -


set osoba, u Klenku i Grabov cima po dva de set dve, u Plati~evu~e trnaest, u Boqevcima dvanaest, u De~u ~e ti ri, u Jakovu tri, uUgrinovcima dve, u Sur~inu jedanaest, u Jar ku dvanaest, u Beà -ni ji devet, u Dobanovcima petnaestak, u Kar lo v~i}u dvadesetak,u Progaru nekoliko. U Obreù ubijeno je dvanaest osoba, a “tela, odnosno kosti zlikova~ki ubijenog \oke Nikoli}a i Pere Raki -}a nisu prona|ene nigde. Wih su sviwe i psi izvadili iz plitkogblata, pojeli ih, a kosti razvukli”. U Bresta~u, u jednoj {upi,ìvi su spa qeni sve{tenik Bo{ko Momi rovi} i bele`nik VasaBukalov, a jo{ petnaest osoba, ve za no za kamaru slame i izbodeno bajonetima i pogo|eno pu{~a nim mecima, tako|e je ìvo spaqe -no. U Kupinovu ìvi su sahra we ni: berberin Ivan Grmu{a (19godina), op{tinski knez Mi{a Radosavqevi} (50), sodar Nikola Rali} (30), op{tinski redar Quba Vla{i} (55) i ratar @ivanMa ziwanin (40). U [a{in cima ubijeno je sedam osoba, a po selu,da ne bi izazivali “uzbunu kod vojske”, “poubija{e sve pse, da imse ne ~uje vi{e lave`, a pe t lovi su no}u morali svi biti zatvore -ni po sobama i podrumima, da svojim no}nim kukurikawem ne vr -{e veleizdaju u korist Srbije. Golubovi su bili svi pobijeni dane nose po{tu Srbi jan cima”. U A{awi ubijena su trojica, a zate -~en na odsustvu, tamo je obe{en i Branko Jankovi}, aktivni na re d -nik u austrougarskoj vojsci. Pred smrt, on je uzviknuo: “Srpsko je bilo i bi}e, ko pre ̀ ivi vidi}e”.

U realizaciji tako opse`ne represivne delatnosti, pored po -licije i àndarmerije, glavna uloga pripala je vojnim vlas ti mai prekim sudovima. Velik broj Srba strpan je u logore {irom Mo -narhije, a mnogi su mobilisani u austrougarsku vojsku i po sla tina front. Kao {to su za veleizdaju optuèni svi oni koji su bilipohap{eni neposredno pred izbijawe rata, tako je postu pa no i sa svim docnijim uhap{enicima. Sa masom od nekoliko sto ti na qu -di, bez obzira na to {to je izrazio svoju lojalnost Monarhiji, ta -da je bio uhap{en i Ja{a Tomi}(8); uhap {en je i ~elnik srpskih ra -dikala \ura Krasojevi}(9), da bi kas ni je bio proteran u Osek. Od poznatih radikala uhap{eni su i internirani @arko Miladi -no vi}(10) i Milan Ne deqkovi}(11), i drugi; Miladinovi} je sko -ro sve vreme proveo u Wire|hazi, u Ugarskoj. Od vo|a Srp ske ra -di kalne stranke zahte vano je da raspuste svoju organi za ci ju, a mo -rali su potpisati i odgovaraju}u izjavu u tom smislu.

Da li je Srpska crkva mogla pomo}i(12). Kasnije, koju godinuposle rata, ~uli su se i prigovori da bi austrougarska zverstvamogla biti spre~ena da je Patrijar{ija srpska imala na svom ~e -lu neku li~nost odlu~niju, preduzimqiviju i hrabriju od we nogta da{weg administratora Mirona Nikoli}a(13). Vladika Iri -

138 Ilija Petrovi}

nej ]iri}(14), ~ovek koji je zbivawa u Patrijar{iji i oko we pra -tio iznutra, kao arhi|akon u Administra torovoj slu`bi u Srem -skim Karlovcima, opovrgao je sve te primedbe:

“Patrijar{ijski dvor je vrlo dobro znao {ta se sve radi sasrpskim narodom i sa srpskim sve{tenicima u Sremu, ali je, na -à lost, nemo}an bio da im pomogne. Gospodin Miron Nikoli},kao administrator patrijar{ije... neograni~enom qubavqu je biopro ̀ i man prema svojim vernima, i radi za{tite wihove on li~- no oti{ao u Pe{tu i u Zagreb merodavnim faktorima... U Pe{- ti je bio u audijenciji kod tada{weg ministra predsednika Ti -se(15), a u Zagrebu kod bana... No wegovo zauzimawe u korist Srbabilo je neuspe{no, jer Austro-Ugarska nije vodila borbu samoprotiv Srbijanaca, ve} i protiv vaskolikog Srpstva, nala zi lose ono ma gde”.

Ipak, ne sme se izgubiti iz vida da se sve to de{avalo u Hab -zbur {koj monarhiji i da Srpska patrijar{ija nije ni pom i {qa -la da otvoreno protivre~i “direktivi” iz poslanice svetog apo -stola Pavla Rimqanima da “svaka du{a (treba) da se poko ra vavlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a {to suvlasti od Boga su postavqene”. Na vlasti u Ugarskoj tada je biogrof I{tvan Tisa, a maxarsku zlo~i na~ku politiku prema srp -skom narodu on je 26. jula 1914. godine najavio svojim cirku lar -nim pismima svim pravoslavnim vladikama po Ugarskoj. Prematuma~ewu \er|a Gala, istori~ara iz Novog Sada, ovo pismo “sa -dr ̀ i vrlo o{tro upozorewe I{tvana Tise srpskim prvosve {te -ni cima da se politi~ke prilike u Ma|arskoj nakon sarajevskogatentata, usled nepopustqivosti Srbije, pogor{avaju, da se stva -ri razvijaju u pravcu mogu}ih ratnih konflikata, a da mnogo Sr -ba u ju`nim krajevima Ma|arske nije ostalo imuno na pro pa gan d -ne poteze iz Srbije. Tisa je izrazio vladikama uverewe da je ve -}i na Srba trezvena i odana dinastiji i postoje}em poretku komemoè da zahvali crkvenu autonomiju, te ~iwenicu da ve} 200 go -dina deli dobro i zlo u novoj domovini sa wenim narodima. »Sada je momenat da se ti patrioti iskaù«. Ali ako do toga ne do|e,ako Srbi krenu »stranputicom«, bi}e to krivica i pastira srp -skog naroda, odgovara}e i oni, tj. pravoslavni sve{tenici kojipo svom pozivu moraju voditi ra~una o du{ama svojih ver ni ka.Tisa se direktno obra}a svakom episkopu ponaosob pozivom da se u punoj meri angaùju na zadatku da wima podre|eno sve {te n stvou~ini sve {to je mogu}e da se obezbedi lojalno dràwe Srba uMa|arskoj. »Do|e li do bilo kakvog naru{avawa poretka, do bi -lo kakvog kr{ewa gra|anskih obaveza, izaazva}e to najbru tal ni -je sankcije. Oni koji se eventualno ogre{e o svoje gra|an ske oba -


veze, svojom krvqu }e pla}ati za takvu akciju«. Uz opet ova no na -gla{avawe potrebe da crkveni oci pravoslavne crkve preduzmusve da se pravoslavni sve{tenici svojski zauzmu me|u svojom pa -stvom na negovawe dobrih gra|anskih odnosa, zavr{ava ovaj cir -ku lar I{tvan Tisa napomenom da od mere i uspeha koje }e ova ak -cija pravoslavnih vladika dati u narednom periodu »zavisi i da -qi status pravoslavne crkvene organizacije u Ugarskoj«.

Ovo pismo sa~iweno je ne u ratnim ve} u mirnodopskim uslo -vima, samo koji dan pre izbijawa ratnih operacija. A ve} tada itu najavquje strahote, koje su kasnije usledile, u ve}ini slu ~a je -va prema qudima ~ija je krivica bila {to su Srbi, {to su ose }a -li razumqivu qudsku solidarnost sa svojom bra}om, kako u Srbi -ji, tako i u Bosni i Hercegovini, i Hrvatskoj, i {to su se drznuli da sawaju, ̀ ele, misle na budu}nost u kojoj im niko ne}e propi sa -ti kako treba da vole i kome moraju biti odani. Ovo Tisino pi -smo nije ostalo bez odjeka. Na ùpanijskim sesijama... padale susve~ane izjave o lojalnosti pravoslavnog sve{tenstva i srpskoggra|anstva prema Dvojnoj Monarhiji, dina s tiji i po re t ku, sa osu -da ma atentatora i velikosrpske, projugo sloven ske pro pa gande.Lokalna i prestoni~ka {tampa to je obilno no tirala”.

Samo se moè pretpostaviti da je u Patrijar{iji u Srem skimKarlovcima dogovoreno kako srpski episkopi u onda{woj Aus -tro ugarskoj treba da reaguju na zbivawa koja su dovela do Svet -skog rata. Jer, primera radi, istoga dana kad je objavqen rat Kra -qevini Srbiji, iz vladi~anskog dvora u Novom Sadu vladika Mi -t rofan(16) preporu~io je “pre~asnom pravoslavnom srpskom sve{- tenstvu i svima slavnim crkveno-{kolskim op}inama bogomspa -sajeme Eparhije ba~ke” {ta da ~ini u novona stalim okolnosti -ma. Najve}i deo te poruke, makar koliko ona (ne)jasna bila, glasi:

“U sukobu, koji je nakon uàsavaju}eg doga|aja 28. juna o. g. ponov(om) kal(endaru) izazvala kraqevina Srbija dràwem svoje{tampe i vlade prema na{oj Monarhiji i pred prestoje}im imo`da najstroìjim i krajnim retorzivnim merama od strane na -{e Monarhije, ovim pozivamo pre~(asno) sve{tenstvo kao du hov -ne pastire i u~iteqe stada Hristova, na visoke i svete du`nostipodani~ke qubavi, homagijalne (vazalne - IP) ver no sti i odano -sti Prejasnom Carskom i Apostolsko -Kraqe v skom Prestolu iotaxbini Ugarskoj, kojih du`nosti svesrdno i potpuno izvr{ene od svih podanika bez razlike vere i na oda no sti je uvek a pona -osob u ovim te{kim i ozbiqnim danima i pred odsudnim korakom na{e Monarhije, ~vrsti bedem Wezine veli ~ine, sile i pobede, a dragoceni zalog, da na{a otaxbina, na ~elu sa na{im qubqenimzemqe Gospodarem, Pomazanikom Bo`jim, kojim Bog carstvuje,

140 Ilija Petrovi}

po u~ewu Hristove Crkve moè da zastupa i vr{i voqu Bo`ju -Wegovu ve~nu pravdu na zemqi”.

U poslanici pisanoj 17/30. jula a objavqenoj {est dana kas -ni je, vladika vr{a~ki Gavrilo Zmejanovi}(17) bio je mnogo jasni -ji. Obra}aju}i se svojoj pastvi, on ukazuje da je “na grani ca ma vo -qene domovine razapela krila mra~na ratna avet ali su herojispre mni da brane domovinu, da se za wu i dinastiju bore i umru. Me -|u tim herojima nalaze se i tvoja deca, ro|aci i prijateqi, dra gapastvo... Kaza}e mo`da neko da se oni bore protiv svoje bra}e. No wihova zvezda vodiqa u ovom ratu nije borba protiv bra}e ve} ro -doqubqe, gra|anska obaveza i za klet va koju su dali na{em kra qu”.Uz poziv onima koji su na frontu da svoje du`nosti odano izvr -{a vaju, episkop Gavrilo pozvao je i “pozadince” “da se zave tu ju ca -ru da ih u qubavi prema domovini niko ne}e mo}i nadja ~a ti”.

Bez obzira na razlike u ovim dvema poslanicama, nesumwivo je da su i jedan i drugi episkop, ali i ostali u Ugarskoj, po slu {a -li Tisina upozorewa. Me|utim, sve to nije pomoglo da se zlo iz -begne, a zlo~ini prema srpskom ̀ ivqu otvoreno su postali sa -sta v ni deo maxarske zvani~ne politike. Bilo je od po~etka zami -{qeno da se do “pacifi kacije” Srema, Banata i Ba~ke do|e naj -bru talnijim sankcijama, po{to Tisine pretwe nisu ni ra ~u na lesa bilo kakvom i bilo ~ijom tolerancijom u odnosu na srpski ̀ i -vaq. Srpski gra|ani fakti~ki su stavqeni van zakona, a mnogiod wih, kako kaè Gal, “za pozive svojih vladika na gra|ansku po -s lu{nost, patriotsku odanost i qubav prema caru i kruni sazna -li su u zatvorima, na mestu gde su »zaista« bili u prilici da svoja gra|anska prava upra`wavaju”.

Deo srpskih gra|ana iz Srema, onih kojima nije bilo do “gra -|anske poslu{nosti” i odanosti Habzbur{koj kruni, pre {ao jeSavu i dobrovoqno stupio u srpsku vojsku, sa plemenitim i uzvi -{enim ciqem da pomogne oslobodila~ku borbu Srbije i CrneGo re i, istovremeno, oslobo|ewe srpskog naroda od austro ugar -ske okupacije. U me|uvremenu i kasnije, wima se pridruìo i iz -vestan broj iseqenika iz prekomorskih zemaqa, kao i biv {ih au -strougarskih vojnika zarobqenih u ratnim okr{ajima po Srbijii, naro~ito, na isto~nom frontu, u Rusiji.


Sremci u srpskoj vojsciSrpski dobrovoqci. Izuzetno zna~ajnu ulogu u mnogim voj -

nim aktivnostima srpske vojske tokom Prvog svetskog rata ima -li su ratni dobrovoqci u wenom sastavu. Jednim delom bili su to ratnici bez vojne obaveze koji su se u srpskoj vojsci na{li po sop -stvenom izboru, ali je velik broj me|u wima poticao iz kruga ra t -nih zarobqenika iz austrougarske vojske, bilo sa srpskog, bilosa ruskog fronta. Isto tako, pribli`no pedeset hiqada austro -ugarskih vojnih obveznika (i drugih), iz srpskih pre ko drin skih,prekosavskih i prekodunavskih krajeva pod vi{e ve kov nom ilivi {edecenijskom austrijskom ili ugarskom oku pa ci jom, prebe -glo je u Srbiju na samom po~etku ratnih operacija i dobrovoqnostupilo u srpske vojne, pograni~ne ili àn dar me rij ske forma -cije(75). Bore}i se u srpskoj i crnogorskoj vojsci, pod srpskomzastavom, dobrovoqci su se u Svetskom ratu odu {ev qeno boriliza oslobo|ewe svih Ju`nih Slovena iz Austro ugar ske i za wiho -vo ujediwewe sa Srbijom i Crnom Gorom; mnogi od wih dali su utoj borbi i svoje ìvote. Ovi Vernici Otaxbine, kako ih ~estoi s razlogom nazivaju, svojim u~e{}em u dobro vo qa ~ kim jedini -cama jasno su iskazali svoje nepristajawe na neprirodno stawena sle|enih odnosa. Bez obzira na trajawe jedne ili druge okupa -cije, i imaju}i na umu daqe teritorijalne pretenzije ugarskog iliaustrijskog okupatora prema Srpskoj Zemqi, za Srbe ro|ene u sen -ci habzbur{ke krune i zate~ene uo~i Prvog svetskog rata u Sre -mu, Banatu, Ba~koj, Barawi, Slavo ni ji, Kordunu, Baniji, Lici,Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, ratovawe u sastavu austrougar -ske vojske nije moglo biti patri ot ski ~in, niti su im Austrija iUgarska bile otaxbina, jednako kao {to ni Turska tokom petve -kovne okupacije nije mogla biti otaxbina Srbima iz [umadije,ili Ra{ke, ili Zete, ili Top li ce, na primer. Rat za ra~un Aus -trougarske nije mogao biti rat za wihove interese, ni po prosto -ru na kome se ratovalo, ni po iz bo ru ratnog protivnika. Ima lise sve to u vidu, postaje sasvim izves no da su Srbi iz preko drin -skih, prekosavskih i preko du nav skih krajeva svojim masovnimu~e{}em u sastavu srpske vojske i sopstvenom ̀ rtvom za odbranuKraqevine Srbije i Kraqevine Crne Gore u stvari za~eli i ve -liki nacionalni pokret za oslo bo|ewe sopstvene Otaxbine.

Dobrovoqci s po~etka rata. Podaci o sremskim dobrovo q -cima u srpskoj vojsci sre}u se samo sporadi~no. Jedan od retkihsa~uvanih podataka odnosi se na zarobqene Srbe “koji su se do -brovoqno javili da stupe pod oru`je” i koji su 29. sep tem bra/12.

142 Ilija Petrovi}

oktobra 1914. godine upisani u jedan omawi spisak od sedamdesetosoba. Spisak je na traèwe ministra vojnog sa ~i ni la Zarobqe -ni~ka komanda i u wega upisala “Srbe i Dalmatince pravoslavce i katolike (mada su svi oni bili iskqu~ivo pravo slav ci - IP)koji su najsigurniji i izjavili èqu da stupe pod oru`je bilo zaborbu bilo za pograni~nu slu`bu”(20). U tom spi sku nalazi se idvadesetak Sremaca, kako sledi:

Vasi}, Gavra - Susek redovIli}, Uro{ \okin - âlma redovJankovi}, Kuzman - Ruma kaplarJovi~i}, Rada - Siba~ redovKolarovi}, Joca - Molovin redovMareli}, Milan - Susek redovMar~inkovi}, Martin - Sremska Mitrovica redovMilutinovi}, Qubomir - Sremska Mitrovica redovNikolajevi}, \oka - Jazak kaplarNikoli}, Du{an Qubomirov - Sremski Mihaqevci redov, boracOstoji}, Maksim Petrov - Sremski Mihaqevci redov, boracRuwanin, Proka - Gabo{ redovTodo{kovi}, Milenko - Kuzmin redovUgqevi~anin, Uro{ - Mala Va{ica redovFilipovi}, Milan - Klenak redovXaki}, Rada - Popinci redov[krbi}, Boìdar Negovanov - Martinci kaplar[u{war, Mladen - Banovci razvodnik

Sremski dobrovoqa~ki odred. Radosav \oki}, jedan od do -bro voqaca sa samog po~etka rata, svedo~i(67) da je ve} sredinomavgusta 1914. godine, posle kra}eg le~ewa u Vrwa~koj Bawi, u{aou sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda; tada je Odred bio “podli~nom komandom” majora Svete \uki}a, komandanta 1. ba ta qo -na 7. pe{adijskog puka prvog poziva. Patrole od po dva-tri dobro -voqca odmah su otpo~ele sa izvi|awem na levoj obali Sa ve. “No -}u se prebacujemo preko Save, probijamo se izme|u ne pri jateq -skih rovova, da bi se domogli Beànijske kose radi utvr|i vawastawa austrijske artiqerije. Zadatak je bio da pri povra t ku ug -ra bimo po jednog ili dva vojnika, od kojih bi na{a ko manda sa -znala stawe neprijateqa i namere prema Beogradu. Vra}ali smose pre svanu}a da bismo mogli nesmetano pre}i Savu. Zadat ke smoizvr{avali sa malo gubitaka. Od devet ova k vih patrola sa mo jeje dan dobrovoqac poginuo”.

U no}i kad je zapo~eta srpska ofanziva u Sremu, ~amcima jesa Ade Ciganlije preba~en preko Save i ceo Sremski dobro vo -qa ~ki odred; tada je u wemu bilo devedeset dva borca. Zajedno sawima nastupala je i jedna ~eta iz sastava 7. puka. “Juri{ u aus tri j -


ske rovove bombama i bajonetima. Austrijanci daju otpor, ali nei uspe{an. Oni {to nisu uspeli da pobegnu, zarobqeni su. Uz us -pu t nu borbu u|emo prvi put u Zemun u 11 ~asova pre podne. Drugena{e jedinice prodru na Beànijsku kosu. Narod je odu{evqen:~a{}ewe i go{}ewe, grqewe, qubqewe i veseqe. Moja jedinicaproduàva prema Batajnici, Novoj i Staroj Pazovi. Drugi danpo sle zauze}a Zemuna na{i pontonirci su podigli pontonski mostpreko Save kod starog ̀ eqezni~kog mosta, te preko wega pre|e i na{a kowica i jo{ pe{adije. Sa Dunava austrijski moni tori tu -ku artiqerijom Zemun i Zemunsko poqe. Zauzeti teren u Sre mudr ̀ ali smo do 3. septembra (16. po novom kalen daru - IP), kad jeVrhovna komanda naredila povla~ewe na stare poloàje.

Mnoge porodice Srba iz okolnih sela i Zemuna po{le su sanama u Srbiju, a 85 mladi}a, a i malo starijih, stupi{e u na{ Srem -ski dobrovoqa~ki odred”. Desetak dana kasnije srpska voj ska po -no vo je pre{la Savu i, nai{av{i na slabe austrijske sna ge, uspe -la da i drugi put u|e u Zemun, bez gubitaka. “Na{i dobro voqciZemunci po~nu zvoniti na svim crkvama i zvonili su sve dotledok se nije za~ulo zvowewe sa Saborne crkve u Beogradu. Na {e formacije i{le su do Batajnice, ali je opet stiglo nare |e we dase povu~emo, {to smo i u~inili”(68)

O dobrovoqcima koji su u Srbiju pre{li neposredno po o -kon ~awu neuspe{nog prelaza srpske vojske u Srem, po~etkom sep -tembra 1914. godine, nema mnogo podataka; ovde svakako treba svr -stati ~etvoricu momaka iz [a{inaca koje je Radovan Sr di} upi -sao u “svoje” spiskove s naznakom “preplivao Sa vu”(21). To su:

Malenkovi}, Stevan boracMilutinovi}, Lazar neboracMilutinovi}, Stevan neboracSrdi}, Zdravko Rajkov borac.U malobrojnim zapisima o Sremskom dobrovoqa~kom odre -

du na{li smo samo imena petorice dobrovoqaca iz Srema:Svetislav Krsti}-Lala, iz [imanovaca (1896), |ak\or|e Burovac, iz Zemuna, |ak@arko ûkurov(i}), iz Progara (1898)Radovan Karaksandi}, “sin ravnog Srema”Bogdan Smiqani}, iz Zemuna (1896), svr{eni gimnazijalac, s jo{ tri

brata: jedan je bio obu}arski kalfa, a dvojica zemqo rad nici.U svim pomenutim zapisima ostalo je sa~uvano svega tride -

set ime na ostalih dobrovoqaca iz Sremskog odreda (mada svi ni -su Sremci), i mi ih pre no simo ovde:

Miroslav Golubovi}-Mirko, iz Beo grada |ak VI razreda gimnazije Svetislav Milutinovi}-Pikolo, iz Be o g rada |ak V razreda gim -

nazije

144 Ilija Petrovi}

Stojan Stoki}, iz Beograda |ak VI razreda gimnazije Du{an Vuji} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazijeVojislav \or|evi} (1901), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazijeJovan Stani} (1903), iz Beograda |ak Prve mu{ke gimnazijeVelimir @ivoti}-Seqak (1898), iz Saranova kod Ra~e Kraguje -

va~ke bravarski {egrtRadivoj Milo{evi} (1899), iz BeogradaMilo{ Milo{evi} (1896), iz Beograda poginuo Te{imir Lozi}, iz Beograda[efket Halilovi}, iz KumanovaMirko Ili} (1897), iz KninaTomo Vojinovi}, iz Knina@ivko Kezi}, potporu~nikMile Vuksanovi}, (mo`da Milan Vuksanovi} iz Sremske Mitrovice)@ika Jeli}, ~etnik, poginuoRadosav \oki}Steva BataSava Petrovi}-GejaNikola Vojinovi}-Kow@ivko Dimitrijevi}Manojlo Medi}-Mane, mesarJohan Grinvald, iz Gorwe Austrije poginuoMihel [varc, iz UgarskeMilivoje @ivanovi} (1900), iz Poàrevca budu}i glumacDu{an-Majka, fijakeristaSr|an, kuvar u OdreduPuqa (nadimak)Buca (nadimak) berberin na ûburiPetar Maci}, ~etnik, poginuoMilorad Gruji}, poginuoêdomir Nestorovi}, poginuo.Sa~uvano je nekoliko mawe ili vi{e uop{tenih zapisa o Srem -

skom dobrovoqa~kom odredu, ali se, bez obzira na to {to je vid -qi vo da su wegovi pripadnici u~estvovali u borbama i, po pret -po stavci, u tim borbama ginuli, ne moè pratiti kako je po pu wa -van; samo se na jednom mestu govori o tome, no i to je nedo vo q no dase vidi kako je Odred stigao do brojnog stawa u svom pos le d wembor benom okr{aju za odbranu Beograda, na Dunavskom ke ju. Ne ka -zu je mnogo ni \oki}ev zapis da je “vreme prolazilo u miru a Srem -ski dobrovoqa~ki odred se sve vi{e poja~avao, jer su pri sti zalinovi dobrovoqci iz svih krajeva zemqe. Obuka je nastav qena i do -brovoqci su postali prili~no dobro obu~eni vojnici. U odre dusu bili skoro sve sami omla din ci, poneti idejom o slo bodi. Svi suo~ekivali odlu ~u ju }i okr {aj, a on je do{ao tek idu }e jeseni”(69).

Pukovnik u penziji Radisav Risti} pi{e, u na{em vre me -nu(22), da “kad su se srpske snage, zbog te{ke situacije na Drini,


povla~ile iz Srema, sa jedinicama iz sastava Komande odbraneBeograda povla~ilo se i dosta Sremaca. Bili su to uglavnom mla -di qudi, me|u kojima je bilo i nepunoletnih de~aka, nedora slih da nose oru`je. I upravo ta golobrada mladost bila je naj upo r -nija u zahtevima da, s pu{kom u ruci, zajedno sa svojim o~evima idedovima, brane svoj glavni grad i srpsku otaxbinu, bez obzira(na to) {to im zakon o mobilizaciji nije dozvoqavao da stanu u voj ni~ki stroj. Zajedno sa svojim vr{wacima iz Beo gra da, mladiSremci su na sve na~ine nastojali da se, kao dobro voq ci, prik -qu ~e jedinicama koje su dràle poloàje oko Beograda. Naj~e -{}e su, me|utim, odbijani s obrazloèwem da jo{ ni fakti~kini psihi~ki nisu kadri da se uhvate uko{tac sa ratnim neda}amai izazovima. Neki oficiri i komite pretili su im ~ak i bati -nama ukoliko se ponovo pojave sa sli~nim zah te vom. Na wihovu sre}u, nai{li su na Igwata Kirhnera(23), pre beglog austro ugar -skog oficira, koji je vojni~ku karijeru u srp skoj vojsci po~eokao dobrovoqac u stani~noj ~eti. Wegovom iskusnom oku i vojni -~kom instinktu nije promaklo odu{evqewe mladi}a koji su izra -àvali èqu da stupe u redove dobrovo qa ca. Na wegovo insis ti -rawe wih tridesetak i zvani~no su po stali dobrovoqci. Brojnostawe mladih dobrovoqaca se, posle toga, iz dana u dan pove}a va -lo”(24).

I sam dobrovoqac, Igwat Kirhner, budu}i komandant Odre -da, po~eo je da sti~e ratno iskustvo predvode}i dvadesetak dobr o -voqaca u jednoj, sa vojni~kog gledi{ta, drskoj operaciji na aus -tro ugarskoj savskoj obali. Ta je grupa, naime, zauzela aus trij skukaraulu na savskom mostu i uni{tila reflektor kojim je nepri -jateq sna`no osvetqavao srpsku obalu. Narednih nekoli ko me se -ci, do oslobo|ewa Srbije, ovi dobrovoqci u~estvovali su u svimborbenim aktivnostima vezanim za odbranu Beograda. “Odbijali su napade i poku{aje neprijateqa da se domogne desne obale, ot -varali vatru na monitore i druge plovne jedinice sa kojih je dej -stvovano na srpske poloàje i u~estvovali u brojnim diverzant -skim akcijama u pozadini i na poloàjima austrougar ske vojske.Ta dejstva dobrovoqaca trajala su do kraja novembra 1914. godi -ne”, kada su se trupe Odbrane Beograda povukle prema Kosmaju; itamo, u okviru Kolubarske bitke, dobrovoqci su do pri neli po -be di srpske vojske i proterivawu Austrijanaca i Maxara iz Sr -bije(25).

Do jeseni 1915. godine Srbijom je vladalo prividno zati{je,ali “dobrovoqci nisu imali vremena za ozbiqniji predah. Wi -ho vi redovi su svakodnevno popuwavani novim qdima koji ni pokom osnovu nisu podlegali zakonu o mobilizaciji”. Odred pod

146 Ilija Petrovi}

Kirhnerovom komandom drào je poloàje na Adi Ciganliji, akad je u wega u{lo i stotinak de~aka koji su, kao prekobrojni,odbijeni na konkursu za prijem u podofi cirsku {kolu, srpskaVrhovna komanda odobrila je 26. maja 1915. godine “da se od do -brovoqaca na savskim adama i od dobrovoqaca koje je uprava Sa -veza (dobrovoqaca - IP) naknadno prikupila, obrazuje pose bandobrovoqa~ki odred”(26).

Iz Risti}evog teksta saznajemo i da je, prema neobjavqenimbele{kama Radosava \oki}a, jednog od dobrovoqaca u Odredu,“posle povla~ewa srpskih trupa iz Srema septembra 1914. go di -ne... na obezbe|ewu desne obale Save, na podru~ju Ade Ciganlije,bilo 105 dobrovoqaca”. Na wihovom ~elu ve} tada se nalazio Ig -wat Kirhner, a prema Risti}evim saznawima, “nema sumwe da je uovoj dobrovoqa~koj jedinici bilo najvi{e Sremaca”(27).

Svoj op{irniji memoarski zapis iz 1931. godine o po sled -wim braniocima Beograda(28), novinar Svetislav Milutino vi} --Pikolo, nekada{wi dobrovoqac u Srem skom dobro voqa ~kom od -redu, zakqu~io je zapaàwem da “mo`da bi se ogre{ili, ako u pri -log istoriji novog Beograda ne bi, bar u kratkim po te zi ma, opi -sali postanak »Sremskog« i »Banatskog« odreda, koji os ta do {eza uvek pod zidinama Beograda”. Deo tog zapisa objav qen je pod me -|unaslovom Odred koji je ceo izginuo brane}i Be ograd 24. septe m -bra 1915. godine, i on, uz neznatno skra}ivawe i napomenu da su da -tumi napisani po starom kalendaru, glasi(29):

“U po~etku rata Banatski odred bio je brojno ve}i... Banat -skom odredu stavqeno je u zadatak, da sa ada brani desnu obalu Du -nava od neprijateqske najezde sa pan~eva~ke strane, a u slu~ajuofanzive da, kao krstare}e odeqewe, operi{e po Banatu.

Sremski odred bio je u po~etku brojno mawi. On je imao sve -ga 30 boraca i bio je upu}en na Adu Ciganliju, da pod koman domta da{weg majora g. Svet. \uki}a, zajedno sa sedmim pukom prvogpoziva, brani ~ukari~ki drum, a u slu~aju ofanzive da i on kao iBanatski odred krstari po Sremu. (Odred je 1914. god. krs ta rioizme|u sela Vojke i Novi Banovci). Ovim odredom u po~et ku jekomandovao ~etni~ki vojvoda g. Petkovi}... (a kasnije) Od reduzima u svoje ruke dotada{wi ~etnik-dobrovoqac, g. Igwat Kirh -ner, biv{i austro-ugarski poru~nik i veliki srpski patriota.

Od tada po~iwe juna~ka karijera ovog malog Odreda. U avgu -stu 1914. godine gospodin Kirhner sa dvadesetpetoricom svojih~etnika (me|u kojima su bili najhrabriji pok. Steva Bata i g. Sa -va Petrovi}-Geja) bez i~ije pomo}i zauzima karaulu na savskomgvozdenom mostu sa leve obale Save. Ovo je bio prvi prelaz na{evojske na austrijsku teritoriju preko Save... Odred je napustio


karaulu tek onda, kada su austrijski vojnici prvi put u{li uBeograd.

Od tada odred se sa uspehom bori kod Kosmaja, na Parcanima, u Rakovici, odgoni neprijateqa preko Save i uzima u~e{}a u os -va jawu Ade Ciganlije i »Vinter{tata« (kako su ga nazvali Au s -trijanci, a zapravo Zimovnika - IP). Na ovim dvema adama »Srem -ski odred« postaje strah i trepet Austrijanaca i budna straàBeograda i ûkarice sve do 19. septembra 1915. god(ine), kada ponaredbi komandanta Odbrane Beograda odlazi u gorwi deo beo -gradske Tvr|ave da smeni dve ~ete kadrovskog puka.

Kao administrativna jedinica Odred je postao tek prvog ju -na 1915. god(ine). Tada je dobio i svoju zastavu, jednu od naj sta ri -jih srpskih zastava, koju je g. Kirhner preneo na Krf i doneo na -trag u Beograd...

Od 19. septembra 1915. god(ine), na pet dana pred svoju juna~- ku pogibiju »Sremski odred« dobiva sasvim drugu formu: bivapove}an mladi}ima koji su u Skopqu polagali ispit za prijem upodoficirsku {kolu, pa su kao prekobrojni odbiveni. Oko dve stotine pedeset zdravih mladi}a ispod 18 godina, iz srca [uma -dije, stupaju kao dobrovoqci u »Sremski odred« da mladim ̀ ivo -tima brane svoju prestonicu. Odred broji tada ravno tri stotine~etrdeset boraca i postaje polubataqon. Za komandira prve ~ete postavqa se poru~nik g. Milutin Stani} a za vodnika potporu~- nik g. @ivko Kezi}. Ostala vodni~ka mesta popuwavaju podofi -ciri iz X i VII pe{adijskog puka.

Pod komandom g. Kirhnera Odred stupa u borbu na Dunav skomkeju 24. septembra u tri ~asa izjutra, kada svi oficiri, izu zev g.Kezi}a koji posle preuzima komandu, bi va ju te{ko raweni, a od~etnika ostaje i danas ih ima (1931. godine - IP) svega oko pe de -set u ̀ ivotu. Ostali su svoje kosti uzidali u temeqe nove ju go slo -venske pre stonice.

Eto, tako je postao i 24. septembra 1915. godine u zoru nestaoskoro zaboravqeni juna~ki Sremski odred, jedan od glavnih stu -bova Odbrane Beograda...”

Napred u slavu. Sremski dobrovoqa~ki odred borio se nagradskom pododseku beogradskog odseka odbrambenog fronta, za -je d no sa Kombinovanim odredom od {est bataqona i Odredom be -ogradskih àndarma(30). U trenutku kad je preformiran u po lu -ba taqon i preba~en u odbranu na Dunavskom keju, svaki dobrovo -qac dobio je po 250 metaka, dve do ~etiri bombe i po dva zavoja.

Prema zapisu @ivka Kezi}a o u~e{}u Sremskog dobro vo qa -~kog odreda u odbrani Beograda(31), “skoro cela na{a slaba snaga

148 Ilija Petrovi}

angaòvana je u prve borbene redove. Rezerve vrlo malo. Gradskipodotsek, pod komandom potpukovnika g. Mom~ilovi}a(57), imaoje u to vreme samo »Sremski dobrovoqa~ki odred«, sastavqen odgolobradih mladi}a i starih ~etnika sa svih strana na{e juna ~ -ke zemqe. Po{li su dobrovoqno, uzeli svetlo oru`je i ako nisu bi li u obavezi, i re{ili se svi kao jedan, da pre izginu nego da do -zvole da preko wih ìvih pre|e nasilnik i porobi wihovu le puOtaxbinu. Sremski odred brojao je svega 360 pu{aka, a bio je za -klowen u robija{kim }elijama u Gorwoj tvr|avi, ispred »Sa hatKule«. 24. septembra, oko 2 sata posle pola no}i... ne pri jateq(je) uspeo da se prebaci preko Dunava i da ovlada nasipom na ko meje èlezni~ka pruga-Jalija-Klanica”(32).

Zapravo, napad zdruènih austrougarskih i nema~kih vojnih snaga otpo ~eo je 23. septembra/6. oktobra 1915. godine u ranim po -podnevnim ~asovima, da bi jedan austrougarski korpus uspeo danarednog da na, u zoru, u|e u Beograd kod Kule Neboj{e. “Is kr ca v -{i se na de snu obalu uz osetne gubitke, ti delovi vezali su za se -be” dve srp ske ~ete i “omogu}ili da se na isto~nom delu Jalije(Je vrejske ma le - IP) i Dunavskog keja iskrcaju nove (austro u ga r -ske) sna ge, koje su zatim prodrle do nasipa i ̀ elezni~ke pruge” itamo zarobile sedamdesetak vojnika. “Komandant Kom bi novanogpuka pukovnik Du{an Tufeg xi}(33) uveo je... u borbu preostale de -love bataqona i Sremski dobrovoqa~ki odred, koji su, posle ne -ko liko juri{a, zauzeli nasip i èlezni~ku prugu u rejonu kafa -ne [aran, na kraju Dubrova~ke ulice, a potom kod Strugare odbi -li napad jednog (protivni~kog) bataqona... i od ba ci li ga premake ju”(34).

Ili, kako to detaqno opisuje @ivan Kezi}, “krete se Odred, i za |e na Veliki Kale meg dan, zatim pored kafane »Srpski Kraq«,pored realke... ka Jevrejskoj Mali. Usput trpimo gubit ke. Ali}u te i raweni i kontuzovani; ni jedan glas se ne ~uje. Jedino segledalo, da se {to pre do~epamo èlezni~ke pruge i DunavskogKeja. Oko tri sata po pono}i... stigosmo do prvih re do va ku}a naJaliji. Sve su u plamenu. Prolaza za prugu ̀ ele zni ~ku nigde. Na -pravismo mali prolaz uklawawem cigaqa i do go re vaju}eg mate -rijala... skupismo se i, po{to smo se uredili za napad, kretosmokao tigrovi. Hrabri dobrovoqci pokaza{e i ovde svoju mu{kost, pokaza{e se dostojni svojih pre daka, koji su jo{ 1804. godine, pod vo|stvom velikog Vo`da Kara|or|a na pa da li na tvrde zidine be -loga Beograda. Bez i jedne re~i, bez pu ca wa i larme, poskida{ebajonete sa svojih pu{aka, povadi{e kame iz tozluka, stra{ne~e tvrtaste bombe od{rafi{e i na znak pi {taqke zasvetli celalinija pored èlezni~ke pruge kao muwa pred veliku buru. Na -


sta de bqesak, zatim potmula tutwava, odmah zatim zatrese se ze -mqa, pa i cela Jevrejska Mala. Za~u se jedno kratko ali gromko »U-r-a!« Nasta klawe i jauk. Za minut jedan sti{a se sve. Hrabridobrovoqci postado{e gospodari èlez ni ~ke pruge... Levo i de -sno ispravi{e se linije odbrane, uhvatismo vezu i tada otpo~estra {na i nezapam}ena borba”(35).

@ika @ivulovi}(36) pi{e da je u juri{ prvi krenuo Kir h -ner, “sa od{rafqenim bombama u rukama, kao da je hteo da svojimtelom zakloni svoje de~ake i mom~i}e, od kojih je ve}ina imalaizme|u 16 i 18 godina. Padali su na tom brisanom prostoru i va qa -li se, dizali se i posrtali, ostavqali mrtve i rawene dok ni supo di{li nasipu... @elezni~ki nasip od kafane Zlatni {a ran doKnez Mihailovog venca zaposednut je uz strahovito veli ke gu bi t -ke. Gotovo polovina odreda je izba~ena iz stroja. Igwat Kirh ner je u juri{u bio te{ko rawen. Stavqaju}i ìvot na kocku, Mi leVuk sanovi} (mo`da se radi o Milanu Vuksanovi}u iz Sremske Mi -trovice - IP) je dopuzao do wega i izvukao ga sa pop ri{ta. Bio jete{ko rawen i komandir 1. ~ete poru~nik Milutin Sta ni}. Od o -fi cira je jedini ostao potporu~nik @ivko Kezi}, koji je pre uzeokomandu nad preostalim dobro voq cima. Najvi{e je iz ginulo pito -maca. Stupiv{i u Sremski odred petnaestak dana pred napad, nisuimali vremena da savladaju ni najpotrebniju obuku. Navuk li su u -niforme i primili pu{ke, koje su jedino umeli da napune i is pa -le. Mnogima je u ruci eksplodirala bomba, jer nisu stigli da do -bro nau~e kako se wome barata. Srqali su ne zakla wa ju}i se, kaoda nisu znali za strah. I ginuli nemilice”(37).

Bile su velike i austrougarske i nema~ke `rtve. Risti} na -vo di da su juri{i sremskih dobrovoqaca, “bez ikakvog pre te ri -vawa re~eno, prevazilazili sve dotle pozna te podvige i granicequdske izdr`qivosti. Mada iscrpqeni, gladni i neispa vani, bezdovoqno pu{~ane municije i ru~nih bombi, s bajonetom na pu {- ka ma, juri{ali su kao osice na neprijateqa. Zabeleèno je da sudobrovoqci u jednom od takvih juri{a kod Prometne banke iz -bacili iz stroja blizu 300 nema~kih vojnika”(38).

Austrougari i Nemci su do zore poja~ali svoje efektive ipo novo zauzeli èlezni ~ki nasip, ali su, zbog velikih gubitakaizazvanih srpskom artiqerijskom vatrom, obustavili daqe pre -vo |ewe svojih trupa. “Zbog bliskog dodira nijedna strana nije mo -gla da se ko ri sti artiqerijskom vatrom. Sem toga, austrougar skejedi ni ce su oskudevale u municiji, a Srbi, zbog dejstva austro u ga r -ske ar ti qerije, nisu mogli na vreme da privuku poja~awa”. Na i -me, je dan bataqon upu}en sa Bawice potpao je pod artiqerijskuva tru i s te{kim gubicima bio izba~en iz borbe, dok je bataqon

150 Ilija Petrovi}

upu}en sa Torlaka te{kom mukom stigao na isto~ni kraj Dunav -skog ke ja (39). U me|uvremenu, srpska artiqerija je “tukla sve dot -le, do kle nije i sama uni{tena. Kad je ve} postala nesposobna zaduel sa stra {nim oru|ima napada~a, sva je odbrana pre{la natanke pu{ke, bajonete i stra{ne ru~ne bombe. Na{a posada, za k -lo wena iza è lezni~kog nasipa i pruge, ni{ani i ga|a ~amce,{lepove, motor ne ~amce i male brodove, koji prevoze u masama ne -pri ja teqsku vojsku, ali je zrno tanke pu{ke i suvi{e slabo, da ~e -lik probije”(40).

“Oko 14 ~asova uveden je u borbu i àndarmerijski odred, i unapadu na Jaliju izgubio je polovinu qudstva”. U me|uvremenu,au strougarska flotila je neposrednim dejstvom svojih ~etirijumonitora “pretvorila srpske poloàje u Banatskoj ulici i we -noj pozadini u ru{evine, gde je komandant 2. bataqona 10. puka,major Dragutin Gavrilovi}(41), prikupio svoja tri voda, dva voda3. bataqona (i) delove Sremskog dobrovoqa~kog odreda(42). Sa -kup qenim vojnicima major Gavrilovi} je tada, na svega pola satapre odlu~uju}eg srpskog juri{a, izdao onu dobro poznatu zapo -vest(43):

“Vojnici, ta~no u tri sata neprijateq se ima razbitiva{im silnim juri{em, razneti va{im bombama i bajonetima.Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao. Vojnici,junaci, Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa.Na{ puk je `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu. Vi nemate vi{e dase brinete za svoje ìvote, koji vi{e ne postoje... Zato napred,u slavu! Za Kraqa i Otaxbinu! @iveo Kraq! @iveo Beograd!”

Nije uspeo juri{ ovih jedinica da se sa razdaqine od svegatrideset metara zauzme nasip, i u tom juri{u ve}ina srpskih rat -ni ka na{la je smrt; me|u wima i pripadnici Sremskog dobro vo -qa ~kog odreda. Prema svedo~ewu rezervnog inèwerijskog pot -pu kov nika Zdravka Vaskovi}a, komandira Pionirske ~ete kojaje pritekla u pomo} kao posledwa rezerva u Odbrani Beograda,“na{a pe{adija, Srema~ki dobrovoqci i ̀ andarmerija primili su na sebe prve udare i vodili o~ajne borbe na prvim polo ̀ a ji -ma... Slu~aj je hteo da sam ba{ nai{ao... na Sremski dobro voqa -~ki odred u Banatskoj ulici, gde sam na{ao wegovog posledwegkomandira i jedinog jo{ preostalog oficira, hrabrog poru ~ ni -ka g. @ivana Kezi}a. Od one hrabre posade, koja ve} punih 15 satiodoleva navali neprijateqa, ostali su samo ostatci. Sremski od -red je tako re}i uni{ten, to se isto moè re}i i za 2 bat(aqon) Xkadrovskog puka, àndarmerija u koliko nije izginula, rastro je -na, a kao posledica svega toga ostali su veliki prostori frontapotpuno prazni. Masa mrtvih po ulicama, po dvori{tima i po ro -


vovima, a oni {to su ostali u ̀ ivotu posle te stra{ne borbe, vi -{e nisu li~ili na qude ve} na aveti. Svaki je izgledao kao da jene kim ogwem sprèn, a mlada lica izgledala su kao kod stara ca.@ivci su kod wih bili iskidani i svaki je imao neki unezve re nipogled, koji je odavao du{evne muke, koje su ti qudi preì ve li.Bilo je prizora, koje ni najbujnija ma{ta nije u stawu za mis li -ti... U... uzanom rovu bili su jedan preko drugog ispretu rani mrt -vi i smrtno raweni vojnici, tako da su for mal no zarav ni li svo -jim telima rov iz koga su se ìvi jo{ tako juna~ki borili...

Mrtvi: Sremci, ̀ andari, pe{aci leàli su nesahraweni kaooboreno drve}e po ulicama, a rawenici u najboqem slu~aju ako su se mogli skloniti iza kakvog ja~eg zida. Niti je imao ko da ih iz -nosi, niti ih je od artileriske vatre mogao neko izneti. Vojni ciraznih jedinica izme{ani i po grupicama, {}u}ureni iza zak lo -na vodili su sami borbu, jer oficira gotovo vi{e nije ni bi lo, ne -ki izginuli, a neki raweni”(44).

I pored toga {to je iste ve~eri braniocima Beograda stigao u pomo} 14. pe{adijski puk, nade u vojni~ki uspeh ve} su bile is -tawene. Kezi} o tome beleì i slede}e: “Oko tri sata posle po la no }i, na znak truba~a, krenuli smo u napad. U sredini lini je bioje »Sremski dobrovoqa~ki odred«, desno 14. puk i levo ~e te iz 10. kadrov skog puka i jedna ~eta iz VII puka II poziva... Napad nijeuspeo. Vratili smo se na polazni poloàj i tu sa~ekasmo 25. sep -tembar, tragi~ni dan na{ i na{e prestonice”.

Za Odred tragi~no je bilo {to je i municije ponestajalo. “Tanas vest ubi! Rat je rat, ali kad imamo dosta xebane i sigurno oru -` je, lako nam je poloàj dràti... Narednik, dobrovoqac, sin rav -noga Srema, Radovan Karaksandi}, kada je ~uo za ovo, sko~io je ikroz najve}i pakao oti{ao sa nekoliko dobrovoqaca, pro na {aomuniciju i doneo kroz poru{ene ku}e. Situacija je bila spa sena;fi{eklije i redenici bili su popuweni i borba je pro du ̀ ena.Celoga dana, 25. septembra, vr{en je juri{ za juri{om, na pad zanapadom, ali bez uspeha. Pred samo ve~e, 26. septembra, kada sun -ce po~e da zahodi iza Fru{ke Gore, na{ Beograd, koga smo do kraj -wih granica mo}i branili, pade u ruke neprijateqa. Na frontu14. puka, u ulici Dubrova~koj, pr{te tvrda brana, sna ̀ na bujicaaustro-ugarske i nema~ke vojske krete ulicama, i mi se morado -smo provla~iti kroz ru{evine. Napustili smo Dunav ski Kej, pun mrtvih i te{ko rawenih na{ih najboqih junaka... Ba natska uli -ca je postala mrtva~nica na{ega Sremskog dobro vo qa~kog odre -da”(45).

Tokom cele no}i i narednog dana (26. septembra/9. oktobra),beogradskim ulicama trajalo je povla~ewe preìvelih bra ni la -

152 Ilija Petrovi}

ca, i kadrovaca, i drugopozivaca, i dobrovoqaca, i àndara, stal -no pod borbom. Ponegde su podizali barikade da bi se odr ̀ a lipred neprijateqskim napadima; ~e{}e su se, u otvo re nim uli ~- nim borbama, povla~ili pred svojim goniocima ili su ih povre -meno i privremeno potiskivali; stizali su do Slavije, vra}alise do Londona i do Balkana, da bi se opet povla~ili na ranije po -loàje. Kako ve} celih dvadeset ~etiri sata nisu imali bilo ka k -vih kontakata sa nekom od srpskih komandi, smatrali su da je ve}sve izgubqeno “i da nam je su|eno da svoje izlomqene kosti os -tavimo ovde po ulicama beogradskim”. A kad je ve} tako, oceweno je da }e biti najkorisnije “da polako odstupamo i da se u odstu pa -wu borimo, sve dotle dok ne do|emo u dodir i vezu sa na{im tru -pama... Tek u selu Kumodraù doznadosmo gde se na{a vojska na la -zi i gde je {tab na{eg Kombinovanog Odreda Odbrane Beograda”. Tamo su i saznali da je na po~etku istog tog dana, 9. oktobra, okodva sata posle pono}i, komandant Odbrane Beo gra da naredio dase trupe povuku iz Beograda. Tim ~inom ozna~en je i po~etak ve -li ke srpske golgote do Krfa.

Pukovnik Tufegxi}, komandant Odreda, iznena|en pojavompreìvelih ratnika, za koje se verovalo da su svi izginuli na Du -navskom keju, obratio se “umornim i od pucwave potpuno oglu ve -lim ostacima Sremskog dobrovoqa~kog odreda, vojnicima raz nihjedinica i nekolicini àndara”, tim posledwim branio ci ma Be -ograda:

“Hrabri ~etnici i dobrovoqci, vojnici raznih pukova iàn darmi, komandiri, vodnici i desetari, ja vam se divim, ja vamsvima zahvaqujem na va{em radu i sr~anosti. Vi ste dali vi{enego {to se je moglo dati, va{ je rad u~inio mnogo kori sti na -{im trupama, na{im izbeglicama i na{em pre ostalom dr ̀ av -nom i privat nom bogatstvu, koje je pod va{om za { titom navreme moglo biti spaseno i ukloweno iz Beograda. Poginulimadrugovima va{im na obali plavog Dunava neka je slava, a vamaì vima ve~ita hvala”(46).

Kezi} se na Torlaku sreo i sa |eneralom Mihailom @iv ko -vi}em(64), komandantom Odbrane Beograda. \eneral mu je, premaMilutinovi}evom svedo~ewu, tada rekao: “Kezi}u, ja sam vama,va{im dobrovoqcima i àndarmima veoma zahvalan. Mislim daniste mogli dati vi{e nego {to ste dali”(51).

Se}awe na Sremski dobrovoqa~ki odred. Ra~una se da je izukupnog sastava Sremskog dobrovoqa~kog odreda tokom kratko -traj nih operacija u posledwoj odbrani Beograda izginulo i te -{ko raweno oko dve tre}ine boraca; neki od autora beleè da je


od 340 (ili 360) dobrovoqaca, “koliko ih je dan ranije u zoru stu -pi lo u borbu, 223 izba~eno iz stroja”(47).

Godine 1931, kad je grupa preìvelih branilaca Beograda pre -gla da kwigom pod naslovom Agonija Beograda u Svetskom ratuostavi trag o svom vite{kom ratovawu na onda{woj severnoj gra -nici Kraqevine Srbije, objavqen je i Spisak ofi cira, podo fi -ci ra, kaplara, redova, dobrovoqaca i àndarma koji hrabro pa -do{e u odbrani Beograda 1914-15. Na ukupno dvadeset sedam stra -na upisano je oko 1900 imena, onim redom kako je koje ime sazna -vano i stizalo do urednika. Na tom velikom spisku nalazi se sve -ga {est dobrovoqaca; nema na tom spisku preostalih preko dve -sta imena onih koji nisu preìveli po sle d wu odbranu Beogra -da(55). Razlog tome nalazi se u ~iwenici da spiskovi dobrovo qa -ca nisu uvek uredno vo|eni, a jo{ mawe su wihove stare{ine ima -le vremena da ih po imenu upamte. Zbog toga se i moglo desiti daposledwi stare{ina Sremskog dobrovoqa~kog odreda @ivkoKe zi} zabeleì premalo imena. âk i kad govori o nekom od do -brovoqa~kih podviga, on zapisuje samo nadimke ili imena poje -di nih dobrovoqaca; prazninu u svojoj pri~i on popuwava napo -me nom “ne se}am mu se imena”, ili “ne se}am mu se prezimena”.

Ali, zato, nezadovoqan zbog zaborava u koji su posledwi bra -nioci Beograda potisnuti, Kezi} }e zapisati i slede}e: “Jedinividan spomenik posledwih branioca Beograda bio je podignut na kapiji prestonice i na onda{woj kapiji na{e Otax bi ne, na Dunav -skom Keju, na mestu wihove pogibije, ali je i taj spomenik uklo -wen i kroz koju godinu tu }e biti neka drvara, stovari{te dasakaili tome sli~no, a to znamenito mesto, na {im pokolewima osta -}e potpuno nepoznato i nerazumqivo za uvek. To bi bio stra{angreh prema zaslugama i sli~nim ̀ rtvama koje su ovde pale i svojemu~eni~ke kosti ostavile u mesto temeqa svoje Otaxbine i novePrestonice”(54).

Tek 7. oktobra 1995. godine, Udruèwe ratnih dobrovoqaca1912 -1918, wihovih potomaka i po{tovalaca postavilo je spo -men-plo~u dobrovoqcima, braniocima Beograda. Re~eno je tada da se “~inom otkrivawa ove spomen -plo~e ispravqa jedna nepravdaduga osamdeset godina; nepravda zabora va i zanemarivawa dopri -nosa dobrovoqaca u ratovima protiv zavojeva~a”(56).

Dobrovoqci sa ruskog rati{ta. Najve}i broj Sremaca u{aoje u srpsku vojsku posle zarobqavawa, uglavnom na ruskom fron -tu. Ovu grupu dobrovoqaca sa~iwavaju borci iz sastava Srpskogdobrovoqa~kog korpusa u Odesi, bez obzira na to da li su rato va -li samo na Dobruxi ili su stigli i na Solunski front.

154 Ilija Petrovi}

Nikola Radoj~i}(18) pi{e da su me|u dobrovoqcima bili pre -te`no Srbi, “me|u ovima na prvome mestu Bosanci i Her ce gov ci, a odmah iza wih Vojvo|ani. Veoma je zanimqivo istaknuti kakavje bio odziv samih Vojvo|ana po pokrajinama: Na prvome mestu sto -je Bana}ani, na drugome Sremci, a na tre}em Ba~vani i Barawci.Za{to me|u Vojvo|anima Bana}ani na prvome mestu? Na ovo pi -ta we je lako dati siguran odgovor: Zato {to su doznali da je Ba -nat obe}an Rumuniji, ako stupi u rat, a oni su bili spre m ni - presvi izginuti nego dospeti u Rumuniju; ova je, jedva, obja vila ratAustro-Ugarskoj 27 avgusta 1916; ve} pre toga, 29 aprila 1916, bi -lo je u ~etiri dobrovoqa~ka puka 3.758 Vojvo |a na, a 6 sep tembra is te godine popeo se broj dobrovoqaca, ofi ci ra i vojni ka, iz Voj -vodine na 6.225”.

Ciframa koje je Radoj~i} ovde naveo(19) obuhva}eni su samodo brovoqci iz sastava Prve srpske dobrovoqa~ke divizije kojisu 7. septembra 1916. godine uvedeni u boj na Dobruxi. Ne zna se ko -liko je me|u wima bilo Sremaca, jednako kao {to se ne znaju ni wi -hova imena. Radovan Srdi} obavio je jedno mawe istraìvawe, awegove rezultate saop{tio je u vidu tri kra}a spiska za Srem skuMitro vicu, [a{ince i Jarak(52); spisak za Sremsku Mitro vi cu sa -~inio je prema dokumen taciji Gradskog poglavarstva u vezi sa do -delom dobrovoqa~ke zemqe, dok je do spiskova za Jarak i [a{in -ce do{ao, najverovatnije, sopstvenim terenskim radom. U sva tri slu~aja, {teta je {to u spiskovima nedostaju bliì po daci o po -je dinim dobrovoqcima, kao, na primer: o~evo ime, godi na i mest oro|ewa, zanimawe, dobrovoqa~ki status (borac ili neborac); akose ponegde i na|e ne{to od tih podataka, ispisao ih je autor o vograda, koriste}i se gra|om pohrawenom u Arhivu Voj vo di ne u No -vo m Sadu. Na spiskovima se nalaze sle de}a imena:

Iz Sremske Mitrovice:Avramovi}, SvetozarBikicki, Lazar Boì}, Gli{aBoì}, @ivan - La}arak boracBolkovac, Frawa NikolinVinoki}, Milivoj RadinVorkapi}, Petar Vuka{inovVuksanovi}, MilanDani~i}, Stevan Milanov Dani~i}, Stevan Kostin\uki}, BrankoZari}, Stevan Vujin boracI{i}, Lazar TeodorovJano{evi}, Du{an Obradov


Jano{evi}, Joca poginuoJovanovi}, Jovan LazarevKapetanovi}, Milan \okinKqaji}, GavraKqaji}, StevanKoji}, Nikola Du{anovKosti}, Nikola MaksimovLazi}, JovanMartinovi}, JovanMiji}, RadaMilutinovi}, Uro{Milanovi}, Vladimir PetrovMr|enovi}, IlijaPetrovi}, VladaPetakovi}, MilanPe{i}, Panta NovakovRadi{i}, Slavko FilipovRadovanovi}, Boìdar \urinRadmanovi}, Stevan SvetozarovStefanovi}, AleksaRadojevi}, Sava QubomirovTimotijevi}, Vasa AleksandrovTimi}, Radovan \okin neborac]iri}, Dimitrije-Mita Milanov]urakovi}, Lazar BogdanovHaxi}, Stevan Stankov;

Iz [a{inaca:Batri~evi}, Lazar Pavlov boracVuka{inovi}, Sr|a Jovanov borac, poginuoVu~enovi}, Lazar Radovanov boracVu~enovi}, Mihajlo Radovanov boracGavrilovi}, Nedeqko borac, poginuoGojkovi}, @ivan boracDan(i)~i}, Milo{ borac, poginuoDugo{ija, Branko borac, poginuo@ivkovi}, \or|e Andrijin borac@ivkovi}, @ivan R.@ivkovi}, Jovan@ivkovi}, Radovan M. neboracLatas, Stevan borac, poginuoMarkovi}, Stevan PetrovMartinovi}, KuzmanMilutinovi}, Gli{a LukinMom~ilovi}, BoàNedeqkovi}, Petar Nikolin boracPeji}, Stevan Markov

156 Ilija Petrovi}

Popovi}, Milorad Nikolin boracRadovanovi}, Radovan neboracRadosavqevi}, IgwatRadosavqevi}, Milan podnarednik, poginuoSela~ki, Sima PavlovSpasojevi}, VladaSpasojevi}, JeftaSremac, MarkoStankovi}, Du{an StajinStankovi}, @ivan AndrijinStankovi}, Jovan StevanovStanojevi}, Jovan B.Stoj{i}, Pavle \okin 1882Topalovi}, Negovan Dragi}evCvejanovi}, Stojan;

Iz Jarka:Veselinovi}, Obrad M.Vuka{inovi}, MilanGaji}, Milovan NikolinDa{i}, \or|e Milo{evDomazet(ovi}), @ivan S.Domazet(ovi}), Stevan @.Drobac, Uro{ \okinDragojevi}, @ivan P.Dragojevi}, Radovan P.Ili}, LukaJovanovi}, Gli{a K.Jovi~i}, JovanLackovi}, BoàLepoti}, Pavle Dimitrijev 1882Milojevi}, Radovan StevanovNiki}, êdaOstoji}, Nikola StevanovRadosavqevi}, Lazar T.Sanader, Sima MilovanovStojkovi}, VlajkoStoj{i}, Milo{ @ivanovStoj{i}, Pavle @ivanov Crnogorac, Rade Milovanov boracârni}, Ilija Lazarev.

Na Dobruxi, Sremci s ve~ne straè. Deset godina posle bojana Dobruxi, u Beogradu je objavqena Spomenica Prve srpske do -brovoqa~ke divizije 1916-1926, a wen autor, nekada{wi na ~el -nik {taba pukovnik Vojin Maksimovi}(65), uneo je u kwigu i dvaspi ska poginulih i od rana umrlih dobrovoqaca(66). Na pr vom


spi sku nalaze se imena ukupno ~etrdeset dvojice oficira; me|uwima samo je jedan Sremac:

Jano{evi}, Petar Ilijin - iz Kr~edina rezervni potporu~nik.Jano{evi} se u Srpskom dobrovoqa~kom odredu u Ode si (pret -

hodniku Prve srpske dobrovoqa~ke divizije) na{ao sredinom je -seni 1915. godine, ~im je on formiran. Komandantovom naredbomod 11/24. novembra bio je postavqen za vodnika 1. ~ete, a dve nede -qe kasnije, kad je ko ma n dant naredio da “po~ne {kola za vojnike --|ake”, odre|en je “za u ~i teqa |acima”; posle ~etvoromese~ne o bu -ke, ~etr desetak Jano{evi}evih |aka, polaz n i ka te {kole, proiz -ve deno je u ~in na red ni ka(78).

Drugi spisak znatno je {iri i u wemu su “podatci za 608 po -ginulih i od rana, zadobivenih u Dobruxi, umrlih podoficira,kaplara i redova Prve Srpske Dobrovoqa~ke divizije”. Na ovom spisku nalazi se i pedeset devet Sremaca, kako sledi:

Arsenovi}, Vlada Aleksin - Sremski Mihaqevci ratar, boracAtanackovi}, Radivoj Damjanov - Stari BanovciBabi}, Petar - IrigBuri}, Stevan - [a{inciVidicki, Kosta D. - Sur~inVlaovi}, Danilo Stevin - Ne{tin boracVukovi}, Petar - Martinci podnarednik\uri}, Stevan - IrigErdeqac, Milo{ \. - Rivica@ivkovi}, Du{an - Boqevci@ivkovi}, Radivoje - JazakZorki}, Du{ko - UgrinovciZorki}, Dragoqub - UgrinovciIlija{evi}, Rudolf - ZemunJankovi}, Aleksa - RumaJankovi}, Lazar - IrigJankovi}, Milorad - GrabovciJawi}, Trifun - MolovinJovanovi}, Milo{ - GrabovciJoki}, Triva - KraqevciKova~evi}, Jovan - Sremski KarlovciKoqanin, Vladimir - Mala Va{icaKosti}, @ivan - Novi Karlovci Kosti}, Lazar - NeradinKrstono{i}, Vladimir - VogawLali}, Vasa - Sremski KarlovciLozjanin, Lazar - Vi{wi}evoMari}, Gaja - Belo BrdoMarkovi}, Rista - BatajnicaMili}evi}, @arko - Golubinci

158 Ilija Petrovi}

Mili}evi}, Marko - GolubinciMiqkovi}, Gruja - Grilijevo(?)Mitrovi}, Branko - Dowi TovarnikMihailovi}, Stevan - Mali RadinciMurga{, Mata - SotNegovanovi}, Stevan - KraqevciNelovac, Mitar - Sremski KarlovciNikoli}, Uro{ - BosutNovakovi}, Isa - TewaPeri}, Luka - Sremska MitrovicaPetkovi}, Obrad - Kr~edin kaplarPetrovi}, Ivan - [idRadivojevi}, Uro{ - Mala Va{icaRadoj~i}, Milivoj - JarakRadosavqevi}, Petar \. - Obre`Radulov, Nikola - Negoslavci narednikRaki}, Branko - JazakRankovi}, Sava Svetozarov - Sremski Mihaqevci ratar, boracRatkovi}, Andrija - Sremska Mitrovica kaplarSavin, Vladimir - GrabovciSlavujevi}, Vlada - [idSrdanov, Nikola - Karlov~i}Sremi}, \or|e - ZemunStanivukovi}, \uro - MlakaStepanovi}, Dimitrije - Mala Remeta podnarednikStojanovi}, @iva - [a{inciStojanovi}, Ivan - Jamena kaplarStraìvuk, Sava - Batajnica narednikânkovi}, Nikola - Ba{wici (Bo{waci? Batajnica?).

Svega pedeset devet, kaèmo, iako je iz kancelarije Dobro -vo qa~kog odeqewa u Odesi 1/14. septembra 1917. godine potekaospis iz koga proisti~e da je u Dobruxi poginuo 61 Sremac, a 112ih je nestalo; barem polovina dobrovoqaca iz ove druge grupe ta -ko|e se mora smatrati pogi nu lim(76).

Dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa. S razlogom je LazarRaki}(48) zapisao da je “krajem XIX i po~etkom XX veka, u vremevelike emigracije radne snage, Austro-Ugarska (..), sa nekim is -to ~no evropskim zemqama, imala ulogu nabavqa~a jevtine radnesnage za razvijenije zemqe Zapada, naro~ito SAD i Kanadu. Samo iz Ugarske, u ~ijem sastavu je u to vreme i Vojvodina, iselilo seoko 1,500.000 qudi”. Prema ameri~kim slu`benim podacima, izAustrougarske se od 1887. do 1902. godine iselilo oko 1,096.000 li -ca, od kojih je ve}ina bila iz Ugarske. Od jula 1905. do kraja juna1906. godine preko Atlantika je pre{lo skoro 224.000 au s tro uga r -


skih gra|ana, od ~ega ne{to preko 128.000 iz Ugarske. Tokom go -dine 1907. iselilo se iz Ugarske oko 200.000 lica, da bi se nared -nih godina, pojedina~no gledano, taj broj smawivao i u godini uo -~i Svetskog rata spao na oko 100.000 du{a. Od 1. avgusta 1904. do11. marta 1906. godine, iz Banata se sa dozvolom iselilo 29.832, atokom 1906. godine oko 17.000 osoba. Ne{to mawe ise qe ni ka bi -lo je iz Ba~ke (tokom 1902. i 1903. godine iseqeno je 13.997 lica),a iz Srema, koji je, istina, imao najmawe stanov ni ka, za prvih de -set godina 20. veka prose~no se iseqavalo oko 1.300 lica godi {- we. Dodaju li se svim tim ciframa brojni ile gal ni iseqenici,bi }e mnogo jasnije o kakvim se demografskim promenama tada ra -dilo. Ako se zna da Ugarska nije negirala da su “nekada glavnimotivi emigracije predstavqali politi~ki i verski uzroci, (ada) danas glavnu ulogu igraju ekonomski uz ro ci”, bi}e razum qi -vije {to su se u prili~nom broju iseqavali i Srbi, koji zaistanisu spadali u bogatiji dru{tveni sloj(49).

îm je izbio Svetski rat, brojni srpski iseqenici, naj ve -}im delom iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Kanade, zaputilisu se u Srbiju i Crnu Goru, da svojoj bra}i pomognu u odbrani odgermanskih, maxarskih i bugarskih zavojeva~a. Me|u wima na -{ao se i jedan broj Sremaca. Kao {to se ne zna, niti }e se ikad sa -z nati, koliko je ukupno dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa pri -spelo na srpsko i crnogorsko rati{te, isto tako nemogu}e je do -}i makar do pribli`nih podataka o broju dobrovoqaca iz Srema. Najmawe je dva razloga tome: prvi, srpska Vrhovna koman da nijedo zvolila da se dobrovoqci okupqaju u zasebne jedinice, ~ime bise omogu}ilo pra}ewe wihovog brojnog stawa; i drugi, na kupqe -we dobrovoqaca za srpsku i crnogorsku vojsku, jednako kao i naprikupqawe pomo}i za Srbiju, gledalo se u Sjediwenim Ameri ~- kim Dràvama kao na povredu ameri~ke neutralnosti. Tek kad jeameri~ka vlada odustala od tog na~ela, bilo je omo gu }eno orga -ni zovano prikupqawe dobrovoqaca i wihovo eviden ti rawe u spi -skovima. U Vojnom arhivu sa~uvan je samo jedan od takvih spisko -va, pod nazivom Glavni spisak Jugoslovenskih dobrovoqaca do {a v -{ih iz Amerike od 6. februara 1917. do 30. oktobra 1918. godine, po -pisanih po azbu~nom redu li~nih imena, fond broj 5.

Iz toga spiska(50) izdvojili smo dobrovoqce ro|ene u Sre -mu, isto~no od linije Osek-êpin-Trwani:

Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar(zemqoradnik?)Andri}, @ivota Milanov - 1876, Bu|anovci zemqoradnik, boracAn|eli}, Laza Milo{ev - 1872, Irig zemqoradnikAnti}, \oka Lazarev - 1883, Grgurevci {umarBanac, Boà Gojkov - 1885, Susek zemqoradnikBandobranski, Lazar Jovanov - 1874, Mohovo zemqoradnik

160 Ilija Petrovi}

Biì}, Petar Nikolin - 1886, Sremska Mitrovica kwigovo|aBiki}, Du{an @ivanov - 1882, Siba~ zemqoradnikBiki}, Milanko @ivanov - 1881, êrevi} zemqoradnikBoì}, Branko Vladin - 1895, Tewa trgovacBoji}, Timotije Du{anov - 1888, Miklu{evci berberinBrki}, Slavko Veqkov - 1882, Ne{tin èlezni~arVasi}, @ivko Petrov - 1880, Beo~in stolarVeqkovi}, Qubomir Ilijin - 1880, âlma zemqoradnikVeselinovi}, Obrad M. - 1885, Jarak zemqoradnikVidakovi}, Milan Nikolin - 1892, Susek zemqoradnikVojnovi}, @ivojin Tanasijin - 1896, Bu|anovci opan~arVujni}, Nikola \urin - 1879, Vukovar kuvarGavrilovi}, Damjan To{in - 1894, Jazak zemqoradnikGazibari}, Spasoje Milovanov - 1882, Dobrinci kova~, boracGaji}, Boìdar Milo{ev - 1882, Zemun geometarGruji}, \ena Mladenov - 1870, Negoslavci zemqoradnikGr~i}, Milan \okin - 1896, Daq zemqoradnikGr~i}, Milo{ Petrov - 1882, [a{inci zemqoradnikDaki}, \uro Stevin - 1882, Petrova Slatina Degme~i}, Frawa Ilijin - 1878, Andrijevci zemqoradnikDikli}, Maksim Andrijin - 1874, âlma {umarDolami}, Svetozar Krstin - 1878, Grgurevci obu}arDuki}, êda Nikolin - 1885, Man|elos zemqoradnikElmer, Josip Antonov - 1884, êrevi} stolar@ivkovi}, Boìdar - Ilok@ivkovi}, Borivoje - 1890, Bano{tor zemqoradnik@ivkovi}, Vasa Lazarev - 1884, Beo~in mesar@itkov, Kosta Pavlov - 1888, Susek obu}arZdelar, Du{an Boìn - 1879, [a{inci zemqoradnikIgi}, Laza Obradov - 1890, Privina Glava zemqoradnikIgwatovi}, @arko \okin - 1881, Ruma zemqoradnikIn|i}, Pavle Jovanov - 1897, Vojka ~inovnik, do{ao iz ItalijeI{panovi}(Kitanovi}?), Nikola Prokin - 1867, [id zemqoradnikJagodi}, Marko Jovanov - 1894, Osek trgova~ki pomo}nikJak{i}, Gli{a Savin - 1883, Sremska Mitrovica zemqoradnikJeremi}, Milovan Nikolin - 1886, Ada{evci zemqoradnikJovanovi}, @ivan Prokin - 1876, [a{inci zemqoradnikJova{evi}, Gavra Pantin - 1886, Privina Glava zemqoradnikJugovi}, @ivko Savin - 1882, Ilinci zemqoradnikKikanovi}, Mijat Milo{ev - 1870, Daq zemqoradnikKova~evi}, Sava Mujin (Mijin?) - 1883, Susek zemqoradnikKova~evi}, Petar Tatomirov - 1894, Privina Glava zemqoradnikKoji}, \oka Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnikKoji}, Qubomir Nedeqkov - 1882, Mohovo zemqoradnikKosovac, Milovan \ur|ev - 1880, Ada{evci zemqoradnikKotarli}, Milivoje Simin - 1880, Berkasovo mlinarKo{ar~i} (Kotarli}?), Qubomir Petrov - 1881, Jamena zemqoradnikKamari} (Kramari}?), Jovan Uro{ev - 1897, Daq berberin


Kuzmanovi}, Lazar Uro{ev - 1876, Bano{tor zemqoradnikLazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnikLazi}, Jovan Vasin - 1887, Trpiwa zemqoradnikLa}arac, \or|e Jovanov - 1884, [uqam zemqoradnikLa}arac, Mladen Stevanov - 1890, [uqam zemqoradnikLa}arski, Sima Radin - 1882, Divo{ zemqoradnikLepoti}, Pavle Dimitrijev - 1882, Jarak Luki}, @ivan Aleksandrov - 1892, Sremska Ra~a Luki}, Ivan \okin - 1871, Ilinci zemqoradnikLuki}, \uka Perin - 1870, Man|elosQiqak, Vasa Simin - 1880, Man|elos zemqoradnikQubobratovi}, Petar Milo{ev - 1885, Kuzmin zemqoradnikMaksi}, Pavle Adamov - 1874, Grgurevci àndarmMare{(Maro{?), Tomo Ivanov - 1887, [arengrad mesarMartinovi}, Stevan Matijin - 1895, Daq bravarMilakovi}, Steva Radin - 1901, Belo Brdo radnikMila{inovi}, Milo{ Kuzmanov - 1896, Ne{tin zemqoradnikMila{inovi}, Mi{a Stevanov - 1894, Ne{tin ribarMiler, Josip Ivanov - 1894, Zemun berberinMilojevi}, Radovan Stevanov - 1881, JarakMilo{evi}, Vasa Jovanov - 1881, Irig zidarMilutinovi}, Rada \okin - 1872, Beo~in zemqoradnikMilutinovi}, Marko Qubomirov - 1879, Pe}inci sara~Miqkovi}, Kosta Pavlov - 1883, La}arak zemqoradnik, boracMiovac, Ilija Slavujev - 1884, Berkasovo zemqoradnikMirkovi}, Jovan Milanov - 1887, Dednica(?) Vukovar radnikMitrovi}, Sreta Kuzmanov - 1885, Berkasovo radnikMihajlovi}, Luka Jecin - 1889, Miklu{evci zemqoradnikMi{i}(Ne{i}?), Nikola Gavrin - 1884, Susek zemqoradnikNemet(Bemet?), Alojz B. - 1882, Kr~edin zemqoradnikNestorovi}, Stevan Kuzmanov - 1870, Divo{ zemqoradnikNestorovi}, Paja Sovrin - 1870, Opatovac mlinarNinkovi}, \or|e Petrov - 1881, Putinci obu}ar, boracNinkovi}, Sava Timin - 1875, Svilo{ zemqoradnikNi}etin, Vlajko Jovanov - 1885, Divo{ zemqoradnikNovakovi}, Milan Savin - 1875, Susek ma{inbravarObradovi}, Milan Jocin - 1889, Zemun zemqoradnikOlarevi}, @arko \or|ev - 1893, Zemun zemqoradnikOstoji}, Du{an Jevtin - 1877, Divo{ zemqoradnikPadeànin, @ivko Vasin - 1889, Obre` zemqoradnik, neboracPanti}, Petar Qubomirov - 1874, Be{enovo kova~Pauni}, @arko Mitrov - 1888, Bano{tor kova~Pauni}, Stanimir Mitrov - 1891, Bano{tor zemqoradnikPetrovi}, Jovan @ivanov - 1892, Divo{ zemqoradnikPlav{i}, Mitar Bogdanov - 1887, Ne{tin zemqoradnikPlav{i}, Milo{ Jevremov - 1896, Vizi} radnikPodbaica, Branko Lazin - 1885, Tewa zemqoradnikPolimac, Veqko Milo{ev - 1895, Ada{evci zemqoradnik

162 Ilija Petrovi}

Popov(i}?), Branko Du{anov - 1883, Divo{ zemqoradnikPrekodravac, Dmitar Kostin - 1885, Pa~etinRadi} (Tadi}?), Veqko @ivkov - 1865, Opatovac {umarRadomirovi}, Todor Petrov - 1893, [id mlinarRisti}, Jova Stevanov - 1888, Ne{tin ma{inist, boracSerdar, Pera Mladenov - 1887, Kuzmin zidarSlavujevi}, Du{an Nestorov - 1876, [id }ur~ijaStaji}, Rada - Belegi{Stanisavqevi}, Du{an Boìn - [id 1886, zemqoradnikStefanovi}, Petar Jovanov - Ruma 1878, kroja~Stefanovi}, Jovan Simin - 1882, Ne{tin zemqoradnikStojanovi}, Anton Andrijin - 1886, Babina Greda zemqoradnikStojkovi}, Vasa Gajin - 1885, Bano{tor zemqoradnikStojkovi}, Milo{ - [imanovci poginuo pod Medovo 1916.Stoj{i}, Pavle \okin - 1882, [a{inci zemqoradnikSubotin, Radovan Milanov -1893, ôrtanovci zemqoradnikTiosavqevi}, Sima Aleksin - 1882, [id ~uvarTodorovi}, Nikola Stefanov - 1885, Ilok bankarski ~inovnikTrbi}, Vasilije - 1881, Belo Brdo vitez Kara|or|eve zvezdeUbavi}, Laza Ilijin - 1887, [id zemqoradnikUqan~i}, Branko Pajin - 1890, Man|elos zemqoradnikFilipovi}, Stojan Nikolin - 1895, Osek Fi{er, Andrija Veldinin - 1868, Vukovar kasapinHrvakovi}, Du{an Stevanov - 1882, Irig svira~Cepan~i}, Sava Tejin - 1890, Br{adin zemqoradnikôbanovi}, Milo{ev Milanov - 1892, Susek zemqoradnik[ija~ki, Stevan Jocin - 1871, Bano{tor zemqoradnik.

Dobrovoqci iz ôrtanovaca. Prema istraìvawima koje jeoba vio Mihail Veselinovi} iz Zemuna, ôrtanov~anin po ro |e -wu, i ~iji bi rezultati trebalo da budu objavqeni u kwizi pod na -slovom Selo na Dunavu, u srpskim oslobodila~kim ratovima 1912 --1918. godine na{lo se pod srpskom zastavom i dva de setak dobro -vo qaca iz ôrtanovaca.

U balkanskim ratovima u~e stvovali su:Jovi}, Andrija LukinStoj{i}, Milenko \okin.Po zavr{etku studija na ma{inskom fakultetu u Be~u, 1909.

go dine, Andrija Jovi} pre{ao je u Srbiju i zaposlio se na ̀ elez -ni ci. U srp skoj vojsci bio i tokom Svetskog rata; nosilac Alba n -ske spo me nice; ratovao na Solunskom frontu. Posle rata, u no -voj drà vi, bavio se organizovawem èlezni~kih loì onica.

U Prvi svetski rat oti{li su:Atanackovi}, Stanko Mladenov Boì}, Vladimir PavlovVeselinovi}, Nikola @ivanov


Vla{kali}, Nikola Novakov ratovao u DobruxiVojnovi}, Milenko PetrovKapetanovi}, Du{an J. ratovao u DobruxiKika{, Mika KostinKuki}, \or|e Pavlov poginuo u ratuLaki~evi}, Jefta MilanovMilo{evi}, \or|e Trivunov ratovao u DobruxiMirosavqevi}, Aleksandar Mitin ratovao u DobruxiMirosavqevi}, Sava Mitin u policijskoj ~etiPa{i}, Milenko \okinPetkovi}, Lazar MitrovPopovi}, Kosta JeftinPrimovi}, Jovan |ak-narednikRadowanin, StevanSanader, Jovan Acin(\okin?) poginuo u ratuStanisavqevi}, Petar MladenovStankovi}, \oka Isakov u Dobruxi rawen Stoj{i}, Aleksandar \okinSubotin, Milenko MilanovSubotin, Radovan Milanov ro|en 1893, zemqoradnik, do{ao iz Amerike[uvakovi}, Lazar ro|en 1889. Kao student filosofije u Minhenu, [uvakovi} bio sekre -

tar studentskog udruèwa “Srbija”; studije okon~ao u Be~u. Mo -bi lisan u austrijsku vojsku i na samom po~etku Svetskog rata po -slat na ruski front, u jednom od prvih okr{aja “promenio zasta -vu”; ubrzo, Dunavom dospeo u Srbiju i u sastavu srpske voj ske ra -to vao sve do wenog povla~ewa preko Arbanije. Nije stigao na So -lunski front, po{to je po dolasku na Krf “pre ko man do van” daradi sa srpskim |acima, najpre na Korzici, a zatim u Engleskoj. Uzemqu se vratio 1919. godine. Jedno vreme bio na rod ni posla nik.

Bogorodi~ine suze. @ivko Markovi}, istori~ar iz NovogSad, ro|en u Neradinu, saop{tio je imena dvojice dobrovoqacaiz svog rodnog sela:

Jankovi}, Boà KarinMandi}, Aleksandar-Aca.Uz napomenu da je nekad vaìlo lepo pravilo da se na slava -

ma vode ozbiqni razgovori i da se pa`qivo slu{aju oni koji go -vore, Markovi} je ispri~ao i jednu pri~u koju je od Ace Mandi}a~uo na Nikoqdan 1940. godine, u Neradinu:

Na dan kad je u Odesi posetio Srpsku dobrovoqa~ku divi zi ju (23.ap ril /6. maj 1916), ruski car Nikolaj II Romanov izvr{io je smotru po -~asne ~ete, u kojoj se nalazio i Aca Mandi}. Car je u de s noj ruci dràoikonu Presvete Bogorodice (naslowenu na svoje grudi), a levom je dr ̀ a oza ruku svog sina, prestolonaslednika A l ek seja. U jednom tre nutku, pri -me ti v{i da srpski vojnici u po ~asnom stroju drè pu {ke oslowene kun -

164 Ilija Petrovi}

dakom na dlan, Aleksej se zaustavio ba{ ispr e d Ace Mandi}a i ob ra tiose ocu:

-Papa, vidi kako Srbi drè pu{ke!Kad se i car zaustavio, Aleksej je pri{ao Aci i blago ga po mi lovao

po ruci kojom je drào pu{ku. Po sopstvenom priznawu, Aca se tada pre -sekao i potpuno uko~io; dok je tako stajao, stisnu tih zuba, u gr~u, suze sumu krenule niz lice. Istoga trena, car mu je pruìo ikonu da je celiva ion je to u~inio. Ono {to car tada nije primetio, zapazio je Aleksej:

-Papa, papa, ovaj vojnik pla~e!Po{to je osmotrio vojnika pred sobom, car je ikonu prineo svom

pre stolonasledniku da je i on poqubi, rekav{i mu:-To su Bogorodi~ine suze.Zatim je i sam poqubio ikonu.Car je potom nastavio da obilazi po~asnu ~etu, a princ Alek sej,

jo{ uvek opsednut onim {to je doìvqavao prethodnih tre nutaka, dr ̀ e -}i oca za ruku, pratio ga je stalno okrenut ka vojniku koji je pla kao.

Vojnikove suze i daqe su kapale po wegovoj ~ojanoj uniformi.

“Zvani~ni” dobrovoqci. Mnogi sa dovde datih spiskova (kaoni sa narednih) ne na laze se na popisu srpskih dobrovo qa ca kojise u Udruèwu rat nih dobrovoqaca 1912-1918, wiho vih potomaka i po{tovalaca iz Beograda, Ulica Savska 9, smatra, na {tetu is -to rijske istine i na sramotu istog tog Udruèwa, zvani~nim i ne -prikosno ve nim. Uz napomenu da su dobrovoqci tamo popisani po mestu ̀ ivqe wa a ne prema mestu ro |e wa, iz wihovog deli mi~nogspiska, koji su Nikola B. Popo vi} i Petar R. Jovi} ob javili ukwizi Dobro voq ci 1912-1918, Be o grad 1989, 395-449, pre uzeto jeoko 380 imena:

Avakumovi}, \oka - A{awaArsenijevi}, Nikola Markov - KupinovoA{i}, Milo{ - Ugrinovci

Ba|ul, Jova @ikin - KupinovoBajin, Damjan - UgrinovciBaki}, Nikola Nikolin - BoqevciBastaji}, Petar Milanov - KupinovoBelanovi}, Radovan Ivanov - BeànijaBelinac, Bogdan - BeànijaBerti}, Milan Markov - KupinovoBerti}, Stevan - KupinovoBiber, Sava @ivanov - Belegi{Bogdanovi}, Svetozar-Cveja J. - [imanovciBogojevi}, Svetozar - KupinovoBodiroà, Petar - [imanovciBo|a, Di{a Jovanov - Beànija


Boàni}, Obrad S. - [imanovciBoì}, Lazar S. - Sur~inBoji}, Ilija M. - Sur~inBoqanac, Rade Stevanov - Jakovo boracBrati}, Stevan A}imov - Sur~inBrkanovi}, Ilija - Pala~a, VukovarBubni}, Radovan - DobanovciBudimirovi}, Du{an \okin - Jakovo borac Budova~ki, Dragutin Lazarev - KupinovoBuji}, @ivan - De~Bunac, Stevan - De~Bu{i}, Nikola - Karlov~i}

Vasi}, Jovan-Bra{a Kuzmanov - Kru{edolVeliki}, Du{an Radovanov - Krwe{evciVeli~kovi}, Ranko - DobanovciVeqkovi}, Spasoje Stepanov - ZemunVeselinovi}, Ranko - DobanovciVesi}, Slavko Gajin - Sremski MihaqevciVidakovi}, Josif Obradov - Belo BrdoVidicki, Vasa Du{anov - Sur~inVitomirovi}, Milan Savin-Lakin - Jakovo boracVladisavqevi}, Du{an - DobanovciVlajni}, Gavra - PrhovoVlanikolin, Adam Simin - KupinovoVojki}, Milan Qubomirov - [imanovciVorkapi}, @ivojin - Karlov~i}Vujadinovi}, Petar - BeànijaVujadinovi}, Ranko - BeànijaVujadinovi}, Svetozar - BeànijaVujeti}, Dragomir Jovanov - Sremski Mihaqevci ratar, boracVukenovi}(?), Ilija - BoqevciVukovi}, Du{an - A{awaVukosavqevi}, @ivko Dimitrijev - BeànijaVuleti}, Branko Tomislavov - Kupinovo

Gavran~i}, Milovan Milanov - Beànija neboracGavrilovi}, Panta Mil(ov)anov - Kru{edolGavrilovi}, Sava - A{awaGavri}, Pavle Uro{ev - Obre`Gavri}, Svetozar Uro{ev - Obre`Gaji}, Ilija - Be~menGaji}, Milivoj - PrhovoGalogaà, Mile Jovanov - Ada{evciGari}, Andrija - Kru{edolGari}, Kosta - Kru{edolGari}, Lazar - Kru{edol

166 Ilija Petrovi}

Gari}, Maksim - Kru{edolGligorijevi}, Slavko - Kru{edolGovor~in, Mitar - UgrinovciGradi}, Milan Qubomirov - Obre`Grkovi}, Branko - Obre`Grkovi}, Branko Kuzmanov - BoqevciGruji}, Proka Trivunov - Krwe{evciGruji}, Nikola Milanov - Kupinovo

Danilovi}, Slavko - A{awaDevi}, Veqko Petrov - KupinovoDevi}, Stevan - KupinovoDevrwa, Antonije - Karlov~i}Devrwa, Sava Markov - Obre`Dekanski, Stevan Aleksin - Obre`Deli}, Jovan - Karlov~i}Despot, Radovan - PrhovoDimitrijevi}, Du{an K. - [imanovciDimitrijevi}, Milo{ Aleksandrov - KupinovoDmitra{inovi}, Janko - JakovoDobri}, Boìdar @ivanov - [imanovci zemqoradnik, neboracDobri}, Radovan Andrijin - Jakovo boracDobrijevi}, Stevan D. - Karlov~i}Dragi~evi}, Vidak - BeànijaDragi~evi}, Du{an - BeànijaDragi~evi}, Petar \or|ev - BeànijaDragojlovi}, Milan Jovanov - Jakovo boracDraì}-Stanimirovi}, Stevan Kuzmanov - Sur~inDrenovac, Branko - ZemunDruèti}, Ivan - UgrinovciDruèti}, Ni}ifor - Ugrinovci

\ak, @ivko - Petrov~i}\ak, Marko - Petrov~i}\akovi}, Marko V. - Zemun\ur|evi}, \oka - Zemun\ur|evi}, Petar R. - [imanovci\ur|evi}, Svetozar - Dobanovci\uri}, Adam Jovanov - Kupinovo\uri~i}, Veqko Milanov - Kupinovo\uri~i}, Sava Jovanov - Kupinovo

Erdeqan, Vojislav @ikin - Jakovo borac

@arkova~ki, Slavko - De~@arkovi}, Ivan Radovanov - Boqevci


@ivanovi}, Pavle Jovanov - Boqevci@ivanovi}, Stanko - Ugrinovci@ivkovi}, @ivko - Beànija@ivkovi}, Isajlo - Boqevci@ivkovi}, Radovan - Dobanovci@ivojnovi}, Uro{ - Stari Slankamen@ivoti}, Ilija - Dobanovci@igi}, Du{an Petrov - Jakovo neborac@uì}, @arko Spasin - Jakovo borac

Zaklan, Jovan - Karlov~i}Zeremski, \or|e - UgrinovciZori}, \oka - UgrinovciZorki}, \or|e - UgrinovciZorki}, Kosta - UgrinovciZorki}, Petar - UgrinovciZorki}, Sava - UgrinovciZubovi}, Stevan - DobanovciZurkovi}, Stevan Qubomirov - Karlov~i}

Ili}, \oka Perin - Jakovo neboracIli}, @ivko Todorov - Boqevci

Jazi}, Branko Vladin - Belegi{Jakovqevi}, Dimitrije - PrhovoJankovi}, Vlada - UgrinovciJankovi}, @arko Novakov - Jakovo boracJankovi}, Nikola Petrov - Karlov~i}Jankovi}, Sava @ivkov- Karlov~i}Jar~anin, Jovan Nikolin - Petrov~i}Jerotijevi}, @ivko Cvejin - BoqevciJovanovi}, Velisav Pavlov - Belo BrdoJovanovi}, Gli{a Milanov - BeànijaJovanovi}, Du{an - UgrinovciJovanovi}, Du{an Jankov - KupinovoJovanovi}, @ivan - Belegi{Jovanovi}, Jovan Miladinov - BeànijaJovanovi}, Lazar - BeànijaJovanovi}, Qubomir K. - Sur~inJovanovi}, Milorad - A{awaJovanovi}, Milorad - Sremski MihaqevciJovanovi}, Milorad - UgrinovciJovanovi}, Nenad - A{awaJovanovi}, Petar Nedeqkov - Sremski Mihaqevci ratar, boracJovanovi}, Petar Krstin - [imanovci Jovanovi}, Prokopije-Proka Svetozarov - Beànija

168 Ilija Petrovi}

Jovanovi}, Filip êdomirov - Jakovo boracJovi}, \oka Lazarev - KupinovoJovi~i}, Ivan Milanov - Karlov~i}Jovi~i}, Sava Lazarev - Karlov~i}Jovi~i}, Stevan Pavlov - Karlov~i}Jug, Novak - PrhovoJuri{i}, Milorad - Prhovo

Kajali}, @ivko Qubomirov - BeànijaKajali}, Radovan - BeànijaKatani}, Kosta \or|ev - [imanovciKatani}, Quba Manojlov - [imanovciKelac, Pavle \urin - HrtkovciKelija{evi}, Gavra Vasin - Kru{edolKelija{evi}, @arko - Kru{edolKlin~arevi}, @ivota N. - Karlov~i}Klin~arevi}, Ranko Velimirov - Karlov~i}Kneèvi}, ? (naslednica: udova Soka) - A{awaKova~evi}, Jovan - BeànijaKova~evi}, Nenad - Karlov~i}Kova~evi}, Stevan Vojinov - BeànijaKoji}, Luka Boìn - Kru{edolKoji}, Mika Miloradov - Kru{edolKokanov, Drago - Kru{edolKokanov, Lazar - Kru{edolKokarevi}, \oka Jovanov - BoqevciKoqevi}, Isa Lukin - VogawKosti}, Stanko - DobanovciKoturovi}, Kasivoj Kuzmanov - KupinovoKraq, @ivko L. - Belegi{Krsti}, Milivoje - DobanovciKrsti}, Svetislav \or|ev - [imanovci art. kapetan, boracKulpinac, Ilija - BoqevciKupusinac, Gli{a - A{awaKurja~ki, Veqko \okin - KupinovoKurja~ki, Veqko Kuzmanov - Kupinovo

Lazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski KarlovciLazarevi}, Slavko - UgrinovciLatu{(Lauta{?), Aleksandar - Be~menLi~anin, Ilija \. - Belegi{

Qubinkovi}, Milivoj - Petrov~i}Qubinkovi}, Nenad - DobanovciQubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - [imanovciQubinkovi}, Ranko - Kupinovo


Maksimovi}, Obrad Du{anov - Karlov~i}Maksimovi}, Svetozar Petrov - Karlov~i}Male{evi}, @ivko - BeànijaMali, Svetislav - DobanovciMamuzi}, Dimitrije V. - Sur~inManda~, Marko Martinov - BoqevciMandi}, Qubomir Damjanov - [imanovciMandi}, Milivoj - [imanovciMangulovi}, Damjan Petrov - BeànijaMangulovi}, Stevan Petrov - BeànijaManojlovi}, Blagoje Stevanov - Sur~inManojlovi}, Jovan Todorov-Braca Bekrija - Kru{edolMarinkovi}, Mladen Krstin - Belegi{Marinkovi}, Petar - [imanovciMari}, Slavko - De~Mari~i}, Dragomir Manojlov - Sremski Mihaqevci ratar, boracMarkovi}, Danilo Ilijin - Kru{edolMarkovi}, @ika - Kru{edolMarkovi}, Milan Pavlov - Kru{edolMarkovi}, Milutin Todorov - Kru{edolMarkovi}, Nikola Qubomirov - Krwe{evciMarkovi}, Pavle-Paja V. - KupinovoMasnikosa, Mihajlo N. - [imanovciMaxarevi}, Petar Vasin - KupinovoMesarovi}, Milan - Karlov~i}Mijatovi}, Petar - BeànijaMiju{kovi}, \urko Mikanov - ZemunMiju{kovi}, Jovan - BoqevciMiju{kovi}, Qubomir - BoqevciMiju{kovi}, Milivoje Kostin - BoqevciMilanovi}, Ilija Stevanov - KupinovoMileusni}, Stevan I. - Sur~inMilinkovi}, Vasa Rajkov - Karlov~i}Milinkovi}, Jovan P. - Karlov~i}Milinkovi}, Lazar - PrhovoMili}, Milan - UgrinovciMili~evi}, @ivan Stevanov - KupinovoMilovanovi}, Vojislav - Prhovo |akMilovanovi}, @ivan Subotin - Krwe{evciMilosavqevi}, Milan Negovanov - KupinovoMilosavqevi}, Ranko Svetozarov - Krwe{evciMilurovi}, @ivan - UgrinovciMilutinovi}, Radomir Ilijin - KupinovoMir~eti}, \oka \. - Belegi{Mir~eti}, Lazar - Belegi{Mihajlovi}, Branko - ZemunMihajlovi}, Dimitrije Damjanov - Kupinovo

170 Ilija Petrovi}

Mihajlovi}, Du{an Damjanov - KupinovoMihajlovi}, @ivan Stevanov - [imanovciMihajlovi}, @ivan P. - Belegi{Mihajlovi}, Lazar - PrhovoMihajlovi}, Milan Milanov - Obre`Mihajlovi}, Petar - A{awaMihajlovi}, Radovan - De~Mihajlovi}, Slavko Radin - Krwe{evciMihajlovi}, Stevan Jovanov - Jakovo boracMihajlovi}, Tadija - De~Mul}an(?), Milan Lazarev - BoqevciMu{icki, Kuzman Milanov - De~Mu{icki, Milo{ - De~Mu{icki, Radovan - De~Mu{icki, Sava @arkov - De~

Nedeqkovi}, Du{an - UgrinovciNedeqkovi}, Petar Lazarev - KupinovoNe{i}, Milovan Savin - ZemunNikoli}, Milan - A{awaNikoli}, Milivoj M. - Sur~inNikoli}, Petar - BeànijaNinkovi}, Du{an - BeànijaNovakovi}, Danilo - Sur~inNovakovi}, \oka - UgrinovciNovakovi}, Lazar - Belegi{Novakovi}, Petar - BeànijaNovakovi}, Svetislav - De~Novi}, \ura - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, neboracNovi}, @arko \okin - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, borac

Obrovac, Ranko Stevanov - KupinovoOrlovi}, Branko Markov - ObreÒrlovi}, Sava Milo{ev - ObreÒrman(?), Sava M. - Sremski KarlovciOstoji}, Petar @ikin - KupinovoOstoji}, êdomir Nastasov - Kupinovo

Paji}, Ilija - Sremski MihaqevciPani}, Atanasije - De~Pani}, Ranko - De~Pejakovi}, Pavle - Belegi{Peto{evi}, @arko Stevanov - Karlov~i}Peto{evi}, Stevan Pavlov - Karlov~i}Petri~i}, Du{an Nikolin - KupinovoPetri~i}, Sreta Nikolin - Kupinovo


Petrovi}, Branko Stevin - KupinovoPetrovi}, Damjan @ivkov - Jakovo boracPetrovi}, Danilo - De~Petrovi}, \oka - UgrinovciPetrovi}, \or|e - PrhovoPetrovi}, Milorad @ikin - KupinovoPetrovi}, Nikola - Kru{edolPetrovi}, Todor - A{awaPinkuq, ? (naslednica: udova Slavka) - A{awaPiperin, Stevan - UgrinovciPisarevi}, Jovan Brankov - Sremski MihaqevciPlav{i}, @ivan - DobanovciPlav{i}, Milan Vi}entijev - Obre`Popovi}, @ivan - PrhovoPopovi}, Ni}ifor - Be~menPuqevi}, Petar Stevanov - KupinovoPutnik, Mihajilo \or|ev - Petrov~i}

Radivojevi}, Andrija Nikolin - [imanovciRadivojevi}, Petar Nikolin - [imanovciRadi}, Sava Kostin - Jakovo boracRadovanovi}, Bo{ko - Krwe{evciRadovanovi}, Stevan - BoqevciRadovi}, Jovan - Kru{edolRadovi}, Pavle - JakovoRadovi}, Radovan Kuzmanov - Jakovo boracRadoj~i}, Vasa - A{awaRadoj~i}, @ivan - Belegi{Radoj~i}, Petar - A{awaRadoj~i}, Petar Lazarev - Jakovo boracRadosavqevi}, Andrija Savin - BeànijaRadosavqevi}, Dimitrije Rajkov - Karlov~i}Radulovi}, Milivoj @ikin - KupinovoRaki}, Branko - Petrov~i}Raki}, Jovan - DobanovciRanisavqevi}, Laza - Kru{edolRanisavqevi}, Qubomir Igwatov - Srem. Mihaqevci ratar, boracRanisavqevi}, Sima Radovanov - Sremski Mihaqevci boracRanisavqevi}, Svetozar Todorov - Sremski MihaqevciRankovi}, Boìdar Stevanov - Sremski Mihaqevci ratar, boracRankovi}, Jovan \or|ev - Sremski KarlovciRatkovi}, Quba - UgrinovciRatkovi}, Sava - UgrinovciRa{kovi}, Raja Dmitrov - Jakovo boracRistivojevi}, Ilija - A{awaRistivojevi}, Ranko - A{awaRovi}, êdo - Ugrinovci

172 Ilija Petrovi}

Sekuli}, Stanimir Milanov - Sremski Mihaqevci ratar, boracSenkovi}, \or|e - UgrinovciSefkerinac, Dragomir - PrhovoSignaji}, Ambrozije Radin - Sremski Mihaqevci ratar, boracSimi}, Ivan Petrov - [imanovciSkokni}, Todor - DobanovciSlavuj, Du{an - UgrinovciSokolovi}, Velimir Ilijin - BeànijaSteji}, Sreten Nikolin - BeànijaStepanovi}, Stevan Simin - Jakovo boracStojadinovi}, Veqko - BeànijaStojadinovi}, Du{an - BeànijaStojadinovi}, Petar - De~Stojadinovi}, Stojan - [imanovciStojanovi}, Vasa Uro{ev - BoqevciStojanovi}, @ika - A{awaStoji}, Kuzman P. - Sur~inStoji}, Lazar-[ukalica - Kru{edolStojkovi}, Pavle - De~Stojkovi}, Sava - De~Stojkovi}, Sava Arsenijev - [imanovciStojkovi}, Aleksandar-[andor Lazarev - Kru{edolStoj~evi}, @ivan - DobanovciStrajin, Dragomir - De~Suboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edolSu{i}, Boà - KupinovoSu{i}, Vojislav - Kupinovo

Todorovi}, Milivoje - [imanovciTomi}, Qubomir Miladinov - Belo BrdoTopalovi}, Stevan - A{awaTrifkovi}(Trifunovi}?), Pavle Milo{ev - Krwe{evci

]irijak, Draga - Boqevci]iri}, Nikola - Kru{edol]irkovi}, @ika Antonijev - [imanovci]irkovi}, Petar S. - [imanovci]ur~i}, Jefta Andrijin - Kru{edol

Filipovi}, Avram - Kru{edolFilipovi}, Aleksandar - Kru{edol

Caran, @ivko - DobanovciCveji}, \oka - [imanovciCveji}, Jovan - A{awa


Cindri}, Petar - DobanovciCicvari}, Ilija Timotijin - Kupinovo

âvi}, \oka - Kru{edolâvi}, @arko - Kru{edolâvi}, Ilija Radovanov - [imanovciâvi}, Qubomir Jovanov - [imanovciâvi}, Sava - Kru{edolâli}, Aleksandar Tadijin - Kupinovoîzmi}, Ilija - Dobanovciôbanovi}, Du{an - Petrov~i}ôj~i}, @arko - Prhovo

[ar~evi}, Vasa \okin - Kupinovo[erbexija, Svetislav Jovanov - Sremski Mihaqevci borac.

Preuzeto iz raznih izvora. Do ve}eg broja (oko 1450) imenasrp skih do bro voqaca iz Srema do{li smo prelistavaju}i:

• petna es tak mono g r a fija srem skih naseqa (Bresta~ - 15; Vo -gaw - 17; Voj ka - 67; Vrdnik - 22; Grgurevci - 18; Dobrinci - 26; DowiPetrovci - 24; Kraqevci - 22; Man|elos - 22; Martinci - 14; Popin -ci - 19; Pro gar - 30; Prhovo - 6; Sremska Mitrovica - 8; Surduk - 15;Stejanov ci - 26; [id - 40);

• Enciklopediju Novog Sada (36);

• novi ne Srpsko ko lo iz 1919. godine (Ilinci - 2; Mala Va -{i ca - 30; Martinci - 63; Novi Karlovci - 23);

• Jeremi}eve Priloge za biografski re~nik vojvo|anskihSr ba lekara od 1756 do konca 1940 ( 8); i

• arhivsku gra|u (F-99, kutija 23, fasc. 632 -662) iz ArhivaVojvodine u No vom Sadu (oko 980).

Lepo je primetio An|elko Erdeqanin da se “u dokumentimao agrarnoj reformi nalaze imena dobrovoqaca ko ji su dobili ze -mqu ili koji su smatrali da treba da je dobiju. Ima tu i anketnihlistova, i spiskova, i re{ewa, i ̀ albi, i re{ewa povodom ̀ al bi,i àlbi naslednika umrlih dobrovoqaca... Mo ̀ da su neka od o vihimena samo privremeno bila na spiskovima dobrovoqaca (od iz -mene do izmene raznih propisa o dobrovo qa ~ kom statusu, sve u za -vi snosti od raspoloèwa aktuelnih politi~kih vlasti prema srp -skim dobrovoqcima - IP). Pojedincima, mo`da, nije zvani~nopri znat status dobrovoqaca, ali wih ne mo ̀ emo izdvojiti. Nezna mo koja je evidencija merodavna i kona ~na. (Ona u beogradskomUdruèwu ratnih dobrovoqaca... to svakako nije, jer su u wu mora -li biti upi sa ni samo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili

174 Ilija Petrovi}

ob veznice; za najve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nijeimao ko da ostvari dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca ko ji suumrli bez naslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnimpra vilima posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji subri sa ni iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u pro -pi sa nim rokovima; nema onih koji su na rati{te do{li iz neke odpre ko morskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, netra ̀ e }i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili ma -wih grupa - IP). Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao ne ki razlog”(88, 143. i 146).

Sva pomiwana imena uvr{}ujemo azbu~nim redom; u pojedi -nim izvorima neka od wih na{la su se u razli~itim mestima (ne -kad u “pravom”, a nekad u nekom “poznatijem” iz kraja), zbog ~ega semoglo desiti da svako mesto nije dobro prepoznato:

Abaxi}, Dragutin - VojkaAbaxi}, Milan Uro{ev - 1891, Vojka zemqoradnik, boracAvakumovi}, \oka @. - A{awaAvramovi}, Alimpije Teodorov - NeradinAvramovi}, Momir - RumaAvramovi}, Nikola T. - LeìmirAvramovi}, Pavle - Sremski KarlovciAvramovi}, Jovan - VrdnikAdamovi}, Du{an - Vogaw poginuo na Solunskom frontuAdamovi}, @ivan - Mala Va{icaAdamovi}, Jovan - VrdnikA|anski, Stevan Jovanov - BosutAlanovi}, Gaja - StejanovciAlkovi}, ? - [imanovciAndra{ek, Josip Vinkov - MaradikAndri}, Dobrivoje - Mala Va{icaAndri}, Milan G. - Be{kaAndri}, Milo{ - MartinciAndri}, Mirko Petrov - MartinciAndri}, Paja Petrov - âlmaAndri}, Radovan Negovanov - MartinciAndri}, Rajko - MartinciAn|eli}, Dobra - VogawAn|eli}, Lazar - RivicaAn|eli}, Milenko - VrdnikAn|elkovi}, Radovan Stevanov - Surduk zemqoradnik, boracAnoki}, Pera @. - Sur~inAnti}, Adam Lazarev - GrgurevciAnti}, \oka - GrgurevciAnti}, To{a Petrov - KraqevciApostolovi}, Milo{ Antonijev - Klenak borac


Aramba{i}, Vuka{in Kuzmanov - âlmaAtanackovi}, Jovan \okin - Stari BanovciAtanackovi}, Slavko Todorov - Dowi PetrovciAtarac, Jovan - MartinciAtkovi}(?), Lazar Nenadov - In|ijaA}imovi}, Du{an \or|ev - Be{enovo boracA}imovi}, @ika \okin -Radoj~in - ProgarAxija, Aleksa Svetozarov - âlma zemqoradnik, boracA{i}, Milan Milivojev - Putinci

Babin, Radovan Simin - Vizi}Babin-Ba~vanski, Petar \okin - Stara PazovaBabi}, Adam - PrhovoBabi}, Qubomir T. - LeìmirBabi}, Mitar S. - LeìmirBabi}, Rada - SurdukBabi}, Sava - IrigBabi}, Haralampije Jovanov - Irig zemqoradnik, boracBaburski, Vlada Stevanov - Bu|anovci boracBaburski, Sava Markov - Bu|anovci boracBaja, \or|e Milanov - 1897, Vojka zemqoradnikBajadi}, Ilija Mirkov - VogawBajalovi}, Milorad - Dobrinci boracBaji}, Aleksa - Stari SlankamenBaji}, Baja - Sremska Mitrovica oficirBaji}, \or|e @ikin - KupinovoBaji}, @ivan Milanov - Novi KarlovciBaji}, Jovan Radin - Novi KarlovciBaji}, Lazar Cvetkov - Stari BanovciBaji}, Mihailo Lazarev - Neradin poginuo na DobruxiBaji}, Pantelija Lazarev - NeradinBaji}, Ranko D. - Novi KarlovciBaji}, Ranko @ivanov - 1893, Vojka zemqoradnik, boracBakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev - Sremski KarlovciBaki}, Sava Milo{ev - La}arak zemqoradnik, boracBaki}, Stevan @. - Popinci neboracBala{, Pera - GrgurevciBalin, Du{an - [id trgovacBanda, Mili} Nikolin - In|ijaBankova~ki, Ilija - IrigBaraksadi}(Karaksandi}?), Stanko - Man|elosBari{i}, Maksim Maksimov - BatajnicaBarjaktarovi}, Lazar - [id zemqoradnikBarkova~ki, Mitar - Kr~edin zemqoradnik, boracBarkovi}, Dragomir Nikolin - IrigBa}anov, To{a - Mala Va{icaBa~vanski, Todor Savin - Golubinci

176 Ilija Petrovi}

Begovi}, Gavra Jocin - Be{enovo boracBeànovi}, Negovan - Popinci boracBeànovi}, Pavle Ilijin - Bu|anovci boracBeànovi}, Petar - Popinci neboracBekta{evi}, Petar @ivanov - Stara PazovaBelajev, Negovan Igwatov - 1893, Vojka stolarBelajevi}, Veqko Milanov - Sur~inBelajevi}, Luka Milanov - Sur~inBeli}, \or|e Stevanov - IrigBeli}, @ivan Sretin - Bresta~ zemqoradnikBeli}, Luka - Man|elosBeli}, Milo{-Mi}a - Man|elosBeqakovi}, Rada - Dobrinci boracBeqakovi}, Todor - Dobrinci neboracBeqin, Milivoj Aleksin - Golubinci boracBeqin, Sava @ivanov - Dobrinci boracBerti}, Stevan - Mala Va{icaBeuk, Trivun Simin - PutinciBibi}, Stevan Mitrov - Sremska Mitrovica boracBivolarevi}, Qubomir A. - Karlov~i}Bizumi}, Qubomir @ivanov - Dobrinci boracBil~ar, Bogdan S. - RumaBira~, Sava Vasin - PutinciBlagojevi}, dr Nikola - [id lekarBlanu{a, Petar - ProgarBogdanovi}, Joca \okin - Kr~edin zemqoradnik, boracBogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor, bolni~ar Bogi}, Svetozar-Cveja M. - GrgurevciBogi~evi}, Du{an Q. - Ada{evci zemqoradnikBogojevi}, Georgije - Popinci boracBogojevi}, Slavko Aleksandrov - Kupinovo Bogunovi}, Ilija D. - PutinciBoìn, Milan-Seke{ - Man|elosBoì}, Damjan - 1884, Sviwarevci, Vukovar profesorBoì}, \ura Ninkov - NeradinBoì}, Krsta - Kr~edin zemqoradnik, boracBoì}, Milan - Sremski KarlovciBoì}, Petar Tanasijin - Bu|anovci boracBoì}, Sreta Tomin - Bu|anovci boracBoì}, êdomir Bogdanov - MartinciBori}, Stevan Gligorijev-Gigin - Grgurevci neboracBorkovac, Ilija Svetozarov-Cvejin - Dobrinci boracBorkovac, Stefan Mladenov - Dobrinci boracBorovica, Stevan - In|ijaBorojevi}, Petar Krstin - Bu|anovci boracBorota, Milo{ - Mala Va{icaBo}vanski(Ba~vanski?), Mitar - [id zemqoradnikBo{wakovi}, Vladimir \or|ev - Kupinovo zemqoradnik, borac


Bo{wakovi}, @ivojin - Stara PazovaBo{wakovi}, Pavle \or|ev - Progar zemqoradnik, boracBo{kovi}, @ika Obradov - Dobrinci boracBo{kovi}, Rade Mihajlov - BosutBo{kovi}, Radovan-Raja - Jakovo neboracBo{wak, Negovan Markov - BosutBrandelik, Petar Petrov - âlmaBrankovi}, \oka @ivanov - Neradin zemqoradnik, boracBracanovi}, Lazar - MartinciBreban, Marinko \. - Obre`Brezovi}, \uro Tomin - PutinciBrzakovi}, Radovan - VogawBrki}, Gavra Sretin - MartinciBrki}, Ivan - MartinciBrki}, Milan Veqkov - Ne{tin zemqoradnik, boracBroci}, Damjan - MartinciBroci}, Igwat - MartinciBugarin, êdomir Bogoqubov - 1885, Vojka trgovacBugarski, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, boracBugar~i}, Nikola - Kraqevci poginuo na Solunskom frontuBudimirovi}, Milan M. - 1895, A{awa lekarski pomo}nikBudimirovi}, Mladen Vasin - BosutBudimirovi}, Sreten Mihailov - BatajnicaBudimirovi}, Stanko Vojinov - BosutBudim~i}, Pavle Ivanov - KupinovoBudim~i}, Spasoje Nikolin - Bu|anovci zemqoradnikBudisavqevi}, Dimitrije - Jakovo u~iteqBudo{an, \or|e Petrov - Sremska Mitrovica zemqoradnik, boracBu|anov~anin, Petar Veqkov - GolubinciBukarica, Jovan Dmitrov - VogawBukorac, Milan \or|ev - GrabovciBuq, Danilo Nikolin - PutinciBun~i}, Qubomir Novakov - Klenak boracBurna, Dimitrije - Sremski KarlovciBu~ek, Andrija Pajin - La}arak borac

Varin~i}, Jovan - Mala Va{icaVarin~i}, Petar - Mala Va{icaVasi}, Vasilije M. - PutinciVastani}, Boò - Mala Va{icaVezmar, Jovan Kostin - Stari BanovciVeki}, Andrija Petkov - VogawVelimirovi}, Sreta Stevanov - Bresta~ zemqoradnikVeli}, Nikola Milanov - 1894, Vojka zemqoradnik, boracVeli~kovi}, Du{an - Dobanovci vojni sve{tenik do{ao iz FrancuskeVeli~kovi}, Panta - VogawVeqkovi}, Toma - âlma

178 Ilija Petrovi}

Vene~anin, Milivoj @ivkov - Progar zemqoradnik, boracVeselinovi}, Gojko Pavlov - Sremska MitrovicaVeselinovi}, \or|e P. - Be{kaVeselinovi}, Marko Milanov - VogawVeselinovi}, Radovan - Kr~edinVeselinovi}, Radivoj Pavlov - A{awaVeselinovi}, Ranko - Be{kaVeselinovi}, Stanko Lazarev - La}arak boracVeselinovi}, Stevan - Novi KarlovciVeskovi}, Mika - GrgurevciVe~erinac, Mita Tanasijin - Stari BanovciVe~erinac, Nikola Tanasijin - Stari BanovciVig, Pavle Ferencov - [imanovciVidakovi}, Mihajlo Mladenov - Pe}inciVidakovi}, Svetislav Rankov - Pe}inciVidakovi}, Stevan \okin - Kr~edin zemqoradnik, boracVidovi}, Vasa Petrov - RumaVidovi}, Vladimir Petrov - Ruma boracVidovi}, Pantelija Jovin - RumaVidovi}, Stevan Pantelijin - RumaVili}, Boà Mitrov - Sremska KamenicaVinkler, Petar Martinov - Sremska Mitrovica Vinoki}, Milivoj Radin - Grgurevci zemqoradnik, boracVitas, Jovan - Mala Va{icaVitas, Slavko - Mala Va{icaVitasovi}, Cvetin Vasin - La}arak boracVitkovi}, Stevan I. - PutinciVladisavqevi}, Damjan Lazarev - Kuzmin zemqoradnik, boracVla(h)ovi}, @ivan Gavrin - Grgurevci boracVla{ki, Jovan - [id zemqoradnikVozarevi}, Milan Savin - LeìmirVojki}, Milorad Adamov - [imanovciVojnovi}, @ivan \okin - BatajnicaVojnovi}, @ivan T. - Bu|anovciVojnovi}, Jovan \okin - BatajnicaVojnovi}, Lazar Petrov - PutinciVojnovi}, Milan - VrdnikVojnovi}, Petar - Dowi PetrovciVojnovi}, Petar C. - Stara PazovaVojnovi}, Radovan Pantin - BatajnicaVolarac, Stevan Markov - PutinciVorkapi}, @arko Miloradov - BoqevciVrgati}, Aca - DobrinciVrgovi}, Svetozar M. - LeìmirVrsajkov(i}), Petar Grujin - La}arak boracVujadinovi}, Dragutin \or|ev - BeànijaVujeti}, Obrad Jovanov - Sremski Mihaqevci zemqoradnik, boracVuj~i}, Aleksa - Obre`


Vuj~i}, Jovan - Novi KarlovciVukadinovi}, Gli{a - Mala Va{icaVukadinovi}, Dragutin Nestorov - BatajnicaVukadinovi}, Ivan Markov - Be{kaVukadinovi}, Mile Mi}in - In|ijaVukadinovi}, To{a - Mala Va{icaVukajlovi}, @ivan - DobrinciVukajlovi}, Stevan - DobrinciVukajlovi}, Cveja-Svetozar Aleksandrov - Dobrinci boracVuka{inovi}, Mitar - KraqevciVukeli}, Petar Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, boracVukobrad(t)ovi}, Stevan M. - GolubinciVukovi}, Du{an \or|ev - A{awaVukovi}, Jovan Mitin - NeradinVuk~evi}, Aleksa Jovanov - PutinciVuk~evi}, Aleksa P. - NikinciVuleti}, Du{an Lazarev - La}arak neboracVulko, Damjan P. - KraqevciVuwak, Ilija Jakovov - Dowi PetrovciVu~kovi}, Milo{ Milanov - Dobrinci borac

Gabo{ac, @arko Obradov - MartinciGabo{ac, Miladin - MartinciGavrilovi}, Proka Ilijin - Vogaw zemqoradnik, boracGavrilovi}, Sava Stevanov - A{awaGagi}, Janko Milanov - Dobrinci boracGazibari}, Lazar - Dobrinci neboracGajdo{evi} Joca M. - Sremska KamenicaGajin, Branko Stevanov - 1885, Vojka zemqoradnik, boracGajin, Petar Gligorijev - 1888, Vojka zemqoradnik, boracGaji}, Aleksa Mitrov - ErdevikGaji}, dr Du{an - 1874, Vojka lekarGaji}, Ilija I. - Kru{edol Selo zemqoradnik, boracGaji}, Ilija Pavlov - Kru{edol SeloGaji}, Ilija Petrov - Be~menGaleti}, Sava M. - Vojka boracGaleti}, Pavle Savin - Bu|anovci neboracGale~i}, Stanko \. - GolubinciGaqeva~ki, \or|e - IrigGegi}, Ilija - [id zemqoradnikGegi}, Milenko - [id zemqoradnikGeorgijevi}, Branislav - PetrovaradinGeorgijevi}, Qubomir - Sremska MitrovicaGli{i}, Stevan Radovanov - OgarGlu{i}, Damjan Pavlov - IrigGmizi}, \or|e Stevanov - Siba~ neboracGmizi}, Je{a Stevanov - Siba~ borac

180 Ilija Petrovi}

Gmizi}, Kosta Teofilov - Siba~ boracGwati}, Mitar Milanov - Novi Slankamen mesar, boracGovedarevi}, Vasilije L. - MaradikGovedarevi}, Filip - MaradikGojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi}Golubovi}, Aca Nikolin - Dowi PetrovciGolubovi}, Lazar Mitrov - BatajnicaGrabova~ki, dr Krsta - 1889, In|ija lekarGrbi}, Qubomir Igwatov - Vi{wi}evo Grivi}, Nikola S. - Be{kaGrkovi}, Branko \. - Be{kaGrkovi}, Vasa @. - Be{kaGrkovi}, Dragutin @ivanov - IrigGrkovi}, Nikola Teodorov - In|ijaGrkovi}, Ranko Kuzmanov - MaradikGrozdi}, Boà - MartinciGruji}, Branko Nedeqkov - Siba~ boracGruji}, Du{an Petrov - Siba~ borac Gruji}, @ivan Kostin - Siba~ boracGruji}, \oka Gavrin - MartinciGruji}, \or|e Dragoqubov - 1884, Vojka zemqoradnikGruji}, Milan M. - Kr~edinGruji}, Milan ]irin - KraqevciGruji}, Milovan Milo{ev - 1895, Vojka zemqoradnik, boracGruji}, Nikola Jovanov - MaradikGruji}, Petar Radovanov - Vojka borac, umro posle rataGr~i}, dr Kosta - 1885, Ruma lekarGr~i}, Svetislav - [id zemqoradnikGuduri}, Milo{ \or|ev - NikinciGuduri}, Nikola - Irig

Davidov, Stojan Mladenov - Suboti{teDaki}, Ivan Kostin - VitojevciDaki}, Jeremija D. - RivicaDamjanovi}, Damjan Vasin - IrigDamjanovi}, Jefta Uro{ev - LeìmirDamjanovi}, Stevan Jovanov - Irig zemqoradnik, boracDamnovac-Danilovi}, Milovan Gavrilov - Martinci zemqoradnikDanilovi}, Slavko Qubin - A{awaDanojli}, Vasa Milanov - Be{enovo boracDarijevi}, Krsta Stevanov - Stari BanovciDacevi}, Mitar Milovanov - Progar zemqoradnik, boracDacevi}, Pavle - ProgarDacevi}, Petar @ivkov - Progar zemqoradnik, boracDevi}, Veqko Petrov - KupinovoDevi}, Du{an Stevanov - Stari SlankamenDejanovi}, Dane [pirin - Vogaw


Dejanovi}, Milan Stevanov - Sremski KarlovciDejanovi}, Nikola Vujin - VogawDeki}, Dragomir Andrijin - Bu|anovciDespini}, Milan - [id zemqoradnikDespot, Milivoj @ivanov - Stara PazovaDivqakovi}, Luka S. - NeradinDivni}, Petar Vi}in - âlmaDiki}, Igwat V. - Be{kaDiki}, Maksim Andrijin - âlmaDmitra{inovi}, Janko Isin - In|ijaDimitrijevi}, Vlada - RumaDimitrijevi}, Du{an - PutinciDimitrijevi}, Mihajlo - KraqevciDmitrovi}, Mihailo \or|ev - PutinciDobri}, Branko Tomin - BatajnicaDobri}, Vasa Milin - In|ijaDobri}, Milan - VogawDobri}, Petar Savin - BatajnicaDobri~i}, Nikola Ivanov - MartinciDobrodolac, Milanko Qubomirov - 1895, Vojka zemqoradnik, boracDobrojevi}, Aleksa Milovanov - 1889, Mala Va{icaDoki}, Bo{ko Platin - 1889, êrevi} zemqoradnik, boracDolini}, Milan Stevanov - Stara PazovaDoroslovac, Sava P. - Surduk zemqoradni, boracDostani}, Milivoj Adamov - Vitojevci neboracDotli}, Alimpije Pavlov - Klenak boracDragi~evi}, @ivan - VogawDragi~evi}, Milivoj - MartinciDragutinovi}, Petar - KraqevciDraèta, \oka Gajin - Stari BanovciDraì}, Dragoqub Nikolin - BatajnicaDraì}, Quban - [id ~inovnikDraì}, Lazar \okin - Krwe{evciDraì}, Milan Jovi~in - In|ijaDraì}, Milan - Popinci boracDraì}, Mikola Milanov - Sremska MitrovicaDraì}, Stevan Nikolin - BatajnicaDrmanovi}, Rada Lazarev - BosutDrobac, Boìdar Mihajlov - RumaDrowak, Stevan M. - Kr~edin zemqoradnik, boracDr~a, Ilija Radev - In|ijaDuki}, êda - Man|elosDura}(?), Veqko Brankov - La}arak borac

\ak, Velimir M. - Petrov~i}\akovi}, Rajko @ivanov - Sremska Mitrovica\a~anin, Vladimir - Mala Va{ica

182 Ilija Petrovi}

\ilas, Stanko Vasin - Vogaw\or|evi}, Andrija - Man|elos\or|evi}, Branko - Grgurevci borac\or|evi}, Lazar - [id ~inovnik\or|evi}, Slavko Vojinov-Mikala~ki - Man|elos\or|evi}, Slavko Jovanov - Boqevci\uki}, Lazar Ilijin - Boqevci\uki}, Milan - [id radnik\uki}, Todor Boìn - Golubinci borac\ur|evi}, Kosta M. - In|ija\ur|evi}, Nedeqko J. - Kru{edol Selo\ur|evi}, Svetolik - Kraqevci\urin, Du{an - [id zemqoradnik\uri}, Branko Stevanov - 1886, Vojka zemqoradnik\uri}, Vladimir Mitrov - Ilinci\uri}, Jovan Mitrov - Ilinci\uri}, Laza - Srem\uri}, Milan-[erbula - Man|elos\uri}, Nikola Pavlov - 1894, Vojka trgovac, borac\uri}, Stevan - Irig\uri}, Todor @ivanov - Stari Banovci\uri~i}, Velimir Dragoqubov - Bresta~ zemqoradnik\uri~i}, Ilija M. - Irig

Egi}, \oka Novakov - Kr~edin zemqoradnik, boracEkme~i}, Milo{ @ivanov - 1894, Vojka zemqoradnik, boracElez, A}im Simin - RumaElez, Maksim Simin - RumaErdeqanin, Petar \or|ev - Progar zemqoradnik, boracEror, Danilo - MartinciErcegovac, A}im Teodorov - âlmaE{ki}evi}, Nikola Dimitrijev - Ruma borac

@egarac, Vasa Petrov - Grgurevci@eèq, Radivoj Qubomirov - [imanovci@egarac, Sima Jovanov - Vogaw@ivanovi}, Dragutin Nikolin - Progar zemqoradnik, borac@ivanovi}, @arko Nikolin - Progar zemqoradnik, borac@ivanov, Rada - Progar@ivanovi}, Jovan Petrov - 1889, Sremski Karlovci@ivanovi}, Mi{a - Dobrinci borac@ivan~evi}, Du{an Petrov - Ruma@ivi}, Marko Radivojev - Suboti{te@ivkovi}, Gligorija Tanin - Novi Karlovci potporu~nik, borac@ivkovi}, Damjan S. - Neradin@ivkovi}, Du{an M. - Kr~edin zemqoradnik, borac@ivkovi}, \ura Krstin - Be{enovo borac


@ivkovi}, Kosta Simin - Be{enovo neborac@ivkovi}, Krsta Petrov - Novi Karlovci@ivkovi}, Pavle Andrijin - Progar zemqoradnik, borac@ivkovi}, Ranko Mitrov - Novi Karlovci@ivkovi}, Svetozar Qubomirov - Irig@ivkovi}, Timotije - Maradik@ivojinovi}, Uro{ Filipov - In|ija@iv~i}, Pavle-Paja Georgijev - Vogaw@igi}, Ilija Jovanov - Putinci@ili}, @ivan - Martinci@ili}, Svetozar-Cveja - Martinci@uì}, Luka Milivojev - Be~men@uni}, Mihailo Lazarev - Martinci@upunski, @ivan Pavlov - Martinci@upunski, Rada - Martinci

Zaki}, Stanko Petrov - Dowi PetrovciZaki}, Stevan Petrov - Be{kaZari}, Du{an Milo{ev - BatajnicaZari}, Jovan - IrigZari}, Petar Svetislavov - BatajnicaZekovi}, Milan - [id sudijaZeqaji}, \oka - StejanovciZlati}, Mitar Mitrov - Popinci zemqoradnik, boracZori}, Milan Stevanov - GrgurevciZori}, Nikola Pavlov - VitojevciZorki}, Petar Davidov - Ugrinovci zemqoradnik, boracZubovi}, Lazar - MartinciZubovi}, Nikola - Martinci

Ivani}, Nenad A. - VitojevciIvani}, Sreta - StejanovciIvankovi}, Aleksandar - Kru{edol SeloIvanovi}, Mile Simin - VogawIvanovi}, @ivan \okin - LeìmirIvani{evi}, Milorad Miletin - Kr~edinIvan~evi}, Marko P. - Stara PazovaIvkov, Radovan Stevanov - Siba~ boracIvkovi}, Du{an - SremIvkovi}, Stevan Lazarev - BoqevciIgwatovi}, Negovan @ivanov - Bu|anovci neboracIgwatovi}, Slavko Adamov - Siba~ frizerIgwatovi}, Stevan Vladin - 1894, Vojka ~inovnikIlijin, Branko Gligorijev - 1881, Vojka zemqoradnikIlin, Branko G. - Vojka boracIli}, Gavra - Mala Va{icaIli}, Pavle \okin - Stari Banovci

184 Ilija Petrovi}

Ili}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski KarlovciIlin, \or|e Aleksin - Plati~evoIli}, @arko Aleksin - GrabovciIlki}, Milan Kostin - In|ijaIlki}, Nikola V. - VrdnikIn|i}, Aleksandar Tanasijin - Vojka boracIni}, @ivan Jovanov - Be{ka

Jazi}, Vlada Stevanov - Belegi{Jaji}, Milutin @ivanov - Surduk zemqoradnik, boracJak{i}, dr @ika - 1881, Kr~edin, In|ija lekarJak{i}, Luka M. - Kr~edin zemqoradnik, boracJak{i}, Milivoj M. - Kr~edin zemqoradnik, boracJani}, Jovan - IrigJankovi}, Branko Simin - RumaJankovi}, Vasa Petrov - GrabovciJankovi}, @ivan - Popinci neboracJankovi}, @ivko Du{anov - NeradinJankovi}, @ivko Pavlov - GolubinciJankovi}, Gli{a M. - Kru{edol Selo nadni~ar, neboracJankovi}, Dimitrije Radin - La}arak zemqoradnik, boracJankovi}, Jovan Tanasijin - VrdnikJankovi}, Nikola Jakovov - PutinciJankovi}, Panta - IrigJankovi}, S. - LedinciJankovi}, Sima Nikolin - Dobrinci boracJankovi}, Stevan Mitin - BukovacJano{evi}, Mi{a - StejanovciJastrebi}, Lazar - Mala Va{icaJevremovi}, Stevan Vasin - Be{enovo boracJevremovi}, Teodor Bogoqubov - Be{enovo neboracJeki}, Qubomir Vojinov - Dowi PetrovciJeki}, Stevan Pavlov - Stari BanovciJela~a, Ilija - SurdukJeli}, Bo{ko - Sremska MitrovicaJelovac, Mita - Novi Karlovci poginuoJeremi}, @ivan - VogawJeremi}, Jakov - Bresta~Jeremi}, Milan @ivanov - La}arak boracJefti}, Vlada @ivanov - Ruma zemqoradnikJe{i}, @ivan - Dowi PetrovciJe{i}, Stevan Krstin - Dowi PetrovciJovanovi}, A}im T. - Be{kaJovanovi}, Boìdar Pavlov - MartinciJovanovi}, Branko M. - Sur~inJovanovi}, Velimir Velimirov - Karlov~i}Jovanovi}, Du{an M. - GrabovciJovanovi}, \oka Aleksin - ?


Jovanovi}, Igwat - Vojka neboracJovanovi}, Jovan D. - Putinci àndarmerijski major, boracJovanovi}, Jovan F. - GrabovciJovanovi}, Joca - StejanovciJovanovi}, Kosta Milanov - In|ijaJovanovi}, Kosta Milanov - Klenak boracJovanovi}, Kosta - RakovacJovanovi}, Kosta - StejanovciJovanovi}, Kuzman Maksimov - Veliki Radinci zemqoradnikJovanovi}, Lazar @ivojinov - RumaJovanovi}, Marko @. - Belegi{Jovanovi}, Milan - GrabovciJovanovi}, Milan Blagojev - GrgurevciJovanovi}, Milan Jovanov - Bu|anovci neboracJovanovi}, Milan Pavlov - BatajnicaJovanovi}, Milivoje Mladenov - IrigJovanovi}, Milorad Velimirov - A{awaJovanovi}, Milorad Jovanov - A{awaJovanovi}, Milorad Milinkov - La}arak zemqoradnik, boracJovanovi}, Milo{ Lazin - BeànijaJovanovi}, Milutin Ni}iforov - BeànijaJovanovi}, Mitar - Bresta~Jovanovi}, Mitar Vasin - Stari BanovciJovanovi}, Mitar Cvejin - Mala Remeta boracJovanovi}, Nestor-Neca Milo{ev - Kr~edin zemqoradnik, boracJovanovi}, Petar R. - Ilinci zemqoradnik, neboracJovanovi}, Slavko Milo{ev - IrigJovanovi}, Slavko Nikolin - Klenak boracJovanovi}, Paja - SurdukJovanovi}, Petar Milanov - BatajnicaJovanovi}, Petar Uro{ev - Stari BanovciJovanovi}, Radovan - StejanovciJovanovi}, Raja Stevin - Progar zemqoradnik, boracJovanovi}, Ranko A. - Be{kaJovanovi}, Svetislav Stevanov - Be{enovo boracJovanovi}, Stevan - StejanovciJovanovi}, Stevan Danilov - Bu|anovci neboracJovanovi}, dr Toma - 1886, Sremski Karlovci lekarJovanovi}, Trivun - Sur~inJovi}, Stanko Lazarev - Stara PazovaJovi~in, Radovan Nenadov - Bu|anovci neboracJovi~i}, Bogoqub S. - Kru{edol SeloJovi~i}, Boja - Bresta~Jovi~i}, Jefta V. - Kru{edol Selo zemqoradnik, boracJovi~i}, Kosta Petrov - Stari BanovciJovi~i}, Lazar Pavlov - KraqevciJovi~i}, Milan Mladenov - Pe}inci boracJovi~i}, Milivoj T. - Ilinci

186 Ilija Petrovi}

Joki}, Bogdan Milivojev - Bu|anovciJoki}, Vladislav Stevanov - KraqevciJosimov, Sava S. - MartinciJosimovi}, Lazar Stevanov - MartinciJosimovi}, Petar Jocin - NeradinJockovi}, @ivan Aleksandrov - PopinciJurati}, Mijat - NeradinJuri{i}, Lazar - LeìmirJuri{i}, Negovan V. - Popinci boracJu??atovi}, Mijailo A. - Irig

Kadi}, Ivan - Mala Va{icaKazimirovi}, Stevan - IrigKalezi}, Nikola \or|ev - Sremska MitrovicaKali}, Vasa \okin - KraqevciKamberovi}, Sava - Sremski KarlovciKampanovi}, Petar - Man|elosKaranovi}, Milo{ Alimpijev - MartinciKaroli}, Lazar Stevanov - NeradinKaroli}, Milan Mladenov - MartinciKati}, Grujica Vlajkov - Progar kova~Kasapski, Dimitrije Jovanov - IrigKa~arevi}, Branko Cvetinov - MartinciKere~ki, Du{an Pavlov - ProgarKe~i}, Milivoj Petrov - Kr~edin zemqoradnik, neboracKijurina, Branko Jovanov - Stara Pazova pravnik, boracKleverni}, Marko - Dobrinci boracKqaji}, Mitar Gligorijev - KraqevciKqaji}, Teodor Simin - Bresta~(?)Kmezi}, Todor \or|ev - RumaKneèvi}, Bogdan - La}arak neboracKneèvi}, \or|e Dragojlov - 1886, Vojka boracKneèvi}, \ura A}imov - Popinci boracKneèvi}, Pavle \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, boracKneèvi}, Radovan Kuzmanov - 1879, Vojka zemqoradnik, neboracKneèvi}, Slavko S. - Stara PazovaKneèvi}, Stanko Lukin - VogawKneèvi}, Stevan Radin - Obre`Kova~evi}, Aleksandar \or|ev - 1881, Vojka zemqoradnik, boracKova~evi}, Gavra K. - GolubinciKova~evi}, Dimitrije Stevanov - BeànijaKova~evi}, Du{an Stevanov - 1891, Vojka zemqoradnikKova~evi}, \or|e Jovanov - BeànijaKova~evi}, Kosta Todorov - GolubinciKova~evi}, Lazar Krstin - PutinciKova~evi}, Miladin Mihajlov - In|ijaKova~evi}, Mitar-Mita Prokin - VrdnikKova~evi}, Negovan Sovrin - Karlov~i}


Kova~evi}, Nikola - Be{enovo neboracKova~evi}, Petar Vojinov - BeànijaKova~evi}, Petar S. - GolubinciKova~evi}, Stevan @. - GrabovciKovin~i}-Aralica, \oka - [id zemqoradnikKovin~i}, Lazar - [id zemqoradnikKoùvari}, Milan Gavrin - Vojka stolar (u Beogradu)Kozarov, Nikola - IrigKoi~ki, Milan - [id zemqoradnikKoji}, Nikola Du{anov - Kru{edol boracKokinovi}, Milovan Milo{ev - Bresta~ zemqoradnikKokinovi}, Mika - Bresta~Kokotovi}, Trifun Ilijin - Dobrinci boracKonstandinovi}, Jovan S. - MartinciKonstantinovi}, @ivan L. - MartinciKonti}, @ika B. - Dowi PetrovciKonti}, Ilija - Dowi PetrovciKonti}, Milovan - Dowi PetrovciKonti}, Nikola - Dowi PetrovciKowevi}, Nikola @ivanov - La}arak neboracKopli}, Marko Veqkov - 1881, êrevi} zemqoradnik, neboracKorolija, Pavle Todorov - Stari BanovciKosani}, @ivan - Mala Va{icaKosani}, Nikola Savin - NeradinKosani}, Rade - Mala Va{icaKosani}, Ranko Velimirov - Sremski MihaqevciKosani}, Trifun Jovanov - ôrtanovciKosanovi}, Rada Jovanov - MartinciKosanovi}, Rada Bogdanov - MartinciKorica, Stevan Dimitrijev - La}arak neboracKotaranin, Vasa Uro{ev - MartinciKotarac, \or|e Petrov - Novi SlankamenKo~ija{evi}, Ilija Gavrin - 1888, Vojka zemqoradnik, boracKo{uti}, Bogdan Jovanov - Bu|anovci boracKo{uti}, Vlada Bogdanov - Bu|anovci neboracKre~kovi}, Pavle - StejanovciKrì}, Qubomir - Kr~edin zemqoradnik, boracKriàn, Rade Mitin - Jakovo boracKrneta, Nikola Nikolin - RumaKrwe{evac, @arko Andrijin - Progar policijski ~inovnik, boracKrwe{evac, @ivko Andrijin-Kolarev - Progar zemqoradnik, boracKrwulac, @arko Trivunov - Bresta~ zemqoradnikKrwulac Milo{ Andrijin - Bresta~ zemqoradnikKrompi}, Novak Petrov - Bu|anovci boracKrstin, Ilija - MartinciKrsti}, Vlada Petrov - Stari BanovciKrsti}, Vladimir - Sremska Mitrovica Krsti}, Vladislav - Sremska Mitrovica

188 Ilija Petrovi}

Krsti}, Dimitrije \okin - VrdnikKrsti}, @ivan - GrgurevciKrsti}, Ilija Milo{ev - MartinciKrsti}, Jovan Tanasijin - BosutKrsti}, Mihailo-Mi}a Jovanov - MartinciKrsti}, Nestor-Neca V. - VrdnikKrsti}, Petar Jovanov - MartinciKrsti}, Rajko Uro{ev - MartinciKrsti}, Stevan @ivanov - Stari BanovciKrsti}, Stevan Milo{ev - VrdnikKrsti}, Stevan Mitin - VrdnikKrsti}, Stevan Todorov - [uqam neboracKrsti}, Cvetin - MartinciKrstono{i}, Vlada - Vogaw poginuo na DobruxiKrstono{i}, Raja - VogawKru{edolac, Novak Petrov - BatajnicaKr{aritovi}, Krsta Svetozarov - Obre`Kuzmanovi}, \or|e - StejanovciKuzminac, Vojin Negovanov - La}arak boracKuzminac, Vladimir Negovanov - La}arak boracKuzminac, Milo{ Uro{ev - La}arak boracKuzminac, Mihajlo Mladenov - La}arak boracKuzminac, Petar Milanov - La}arak boracKula~anin, \oka - Mala Va{icaKula{, Pavle - Vojka zemqoradnikKulpinac, Petar Pavlov - BoqevciKuqan~i}, Branko - Man|elosKumer, Alojzije Josipov - In|ijaKupusinac, Nikola Gli{in - A{awa

Lazanski, Vukadin êdomirov - MartinciLazanski, Jevrem êdomirov - MartinciLazarevi}, Lazar Davidov - Putinci boracLazarevi}, Stevan Savin - Be{enovo boracLazi}, Gavra - [id obu}arLazi}, Luka @ivanov - Be{enovo neboracLazi}, Petar M. - PutinciLazi}, Svetozar Milanov - SusekLazi}, Svetozar Savin - KraqevciLazi}, Te{imir Nikolin - In|ijaLazovi}, Nedeqko Nikolin - Sremska MitrovicaLaki}, Ilija Musin - BeànijaLako~evi}, Ivan M. - Sur~in neboracLalo{evi}, \oka Svetozarov - Bu|anovciLalo{evi}, Mladen Trifunov - Bu|anovci boracLalo{evi}, Sava @ivanov - Bu|anovci neboracLapajne, Josip - Vrdnik


Lap~evi}, Nikola Lazarev - Krwe{evciLa}arac, Obrad @ivanov - Be{enovo boracLa}arac, Nikola Qubomirov - Be{enovo neboracLauta{, Sava Simin - Be~menLemaji}, Ivan - MartinciLeontijevi}, Ilija Kuzmanov - Kru{edol SeloLepoti}, Milo{ Milo{ev - Bu|anovci neboracLepoti}, Nikola Savin - Bu|anovci boracLepoti}, Sima Milivojev - Bu|anovci boracLep{anovi}, Bo{ko Z. - GolubinciLeti}, Aleksandar T. - Kru{edol SeloLeti}, Damjan - Kr~edinLina, Maksim Petrov - Kr~edin zemqoradnik, boracLi~anin, Slavko Milanov - Surduk zemqoradnik, boracLon~arevi}, Branko - MartinciLukin, Radovan \or|ev - 1878, Vojka zemqoradnik, neboracLuki}, Vasa - StejanovciLuki}, Vlada @ivanov - RumaLuki}, Damjan - Dowi PetrovciLuki}, Dimitrije \or|ev - PutinciLuki}, \or|e - Man|elosLuki}, Lazar @ivanov - BosutLuki}, Milivoje - StejanovciLuki}, Novak Lazarev - RumaLuki}, Petar - Man|elosLuki}, Rada - SurdukLuki}, Todor @ivanov - RumaLuk(i~)i}, Rajko Veselinov - MartinciLu~i}, Bogdan Jovin - Vogaw

Qiqak, Vasa - Man|elosQubinkovi}, @ika Ilijin - Bu|anovci boracQubinkovi}, Lazar Svetozarov - Divo{Qubinkovi}, Milo{ - Vojka umro posle rataQubinkovi}, Ni}ifor Milo{ev - PutinciQubinkovi}, Rada Milanov - Bu|anovci neboracQubinkovi}, Sava Andrijin - Bu|anovci neboracQubinkovi}, Sava Milanov - Bu|anovci borac

Mavrenovi}, Stevan - ZemunMajstorovi}, Milenko Jeftin - JazakMajstorovi}, Milo{ - MartinciMaksimovi}, Vlajko R. - Popinci boracMaksimovi}, @ivan Tomin - Klenak boracMaksimovi}, Negovan M. - Popinci boracMaksimovi}, Petar Stevanov - RivicaMaksi}, Pavle-Paja Aleksin - Grgurevci

190 Ilija Petrovi}

Maleti}, Boà Stevanov - GolubinciMaleti}, Branko Rajkov - Bu|anovci neboracMaleti}, Lazar Milanov - KraqevciMale{evi}, @ivko Pavlov - BeànijaMale{evi}, Jovan Sretin - BosutMale{evi}, Qubomir-Qubinko Radovanov - VogawMale{evi}, Stevan @ivotin - Progar zemqoradnik, boracMale{i}, Lazar - KraqevciMali, Radovan Jovanov - 1893, Vojka kroja~Mangulovi}, \or|e Svetislavov - BeànijaMandi}, Dragan Simin - KraqevciMandi}, \ura Vasiqev - KraqevciMandi}, Ilija Markov - In|ijaMandi}, Ilija P. - âlmaMandi}, Lazar Petrov - In|ijaMandi}, Mile Radin - MartinciMandi}, Milivoje P. - [imanovciMandi}, Spasoje P. - In|ijaManojlovi}, Naum Todorov - BeànijaMarin, Lazar - MartinciMarinkovi}, Borislav Du{anov - Stara PazovaMarinkovi}, Ilija - Novi Karlovci poginuoMarinkovi}, Milan Qubomirov - VitojevciMari}, Aksentije Maksimov - Kr~edin zemqoradnik, boracMari}, Aleksandar - Kr~edinMari}, Georgije-\oka Aleksandrov - MaradikMari}, Marko Jovanov - LeìmirMari}, Mitar Aleksandrov - Irig boracMari}, Sava Jovanov - Leìmir zemqoradnik, boracMari}, Slavko \okin - IrigMari}, Stevan \okin - IrigMaricki, Jovan - MartinciMaricki, Luka @ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezdeMarjanovi}, @ivan - Novi Karlovci poginuoMarjanovi}, Kuzman \. - Sur~inMarjanovi}, Pera N. - Sur~inMarkovi}, Boà T. - Stari BanovciMarkovi}, Velimir Ilijin - BatajnicaMarkovi}, Vlada Stevanov - 1888, Vojka zemqoradnik, boracMarkovi}, Vojin - Mala Va{icaMarkovi}, Gavra - Mala Va{icaMarkovi}, Gavra Jovanov - GrabovciMarkovi}, @ivojin Markov - KupinovoMarkovi}, Qubomir - Mala Va{icaMarkovi}, Milutin Stevanov - [a{inciMarkovi}, Pavle Veqkov - KupinovoMarkovi}, Petar K. - [imanovciMarkovi}, Radovan @ivanov - Jakovo


Markovi}, Radovan Svetozarov - Obre`Markovi}, Sava Pavlov - BatajnicaMarkovi}, Svetozar - Popinci boraMaksimovi}, Svetozar \. - PutinciMarkovi}, Svetozar Obradov - Ogar zemqoradnik, boracMarkovi}, Sreta S. - Mala Va{ica zemqoradnik, boracMarkovi}, Stevan Jovanov - 1896, Vojka trgovac, boracMaro{, Antun Jankov - TovarnikMartinovi}, Vasa \. - Sur~inMartin(ovi}), Jakov \okin- MartinciMartin(ovi}), Jovan \okin - MartinciMar~eti}, Veqko Nikolin - IrigMasnikosi}, Boà L. - Popinci boracMatijevi}, \or|e P. - VitojevciMatijevi}, Lazar Damjanov - MartinciMatijevi}, Matija Kostin - VitojevciMati}, Branko Matijin - Klenak boracMati}, Milisav - RakovacMati}, Petar - [id zemqoradnikMati}, Triva - VogawMaukovi}, Vasa - [id zemqoradnikMa~vanski, Bogdan Lazarev - Bu|anovci boracMa{i}, Milan Andrijin - LeìmirMedakovi}, Milan I. - In|ijaMelenti}, Petar Gligorijev-Gigin - Grgurevci zemqoradnik, boracMelenti}, Stevan Gligorijev - Grgurevci zemqoradnik, boracMen|an, \uro Stevanov - Stara PazovaMerdanovi}, Svetislav - [id zemqoradnikMesarovi}, Svetozar D. - Popinci boracMijailovi}, Gligorije - Dowi PetrovciMijatovi}, Aleksa \okin - GolubinciMijatovi}, @ivan B. - LeìmirMijatovi}, Mihajlo Savin - IrigMijatovi}, Radovan Milo{ev - Suboti{te zemqoradnik, boracMiji}, Radivoje Jovanov - Sremska MitrovicaMiju{kovi}, Ivan Aleksandrov - BoqevciMiju{kovi}, \oka Qubomirov - BoqevciMiladinovi}, Pavle - MartinciMiladinovi}, Trivun Ivanov - Martinci vitez Kara|or|eve zvezdeMilanovi}, Aleksa Branislavov - IrigMilanovi}, Vladimir Petrov - Sremska MitrovicaMilanovi}, Ilija Milanov - KupinovoMilanovi}, Ranko - Novi KarlovciMileusni}, Nikola - Zemun potporu~nikMileusni}, Slavko \okin - BoqevciMilija{evi}, Slavko Mitrov - Golubinci boracMilin, @arko Mladenov - MaradikMilin, Lazar J. - Kru{edol Selo posednik, borac

192 Ilija Petrovi}

Milinkovi}, Milan @.-La}arac - GrgurevciMilinkovi}, Nikola \okin - LedinciMilivojevi}, Rada - ProgarMili}, Bo{ko - IrigMili}, Branko R. - GrabovciMili}, dr \or|e Du{anov - Sremski KarlovciMili}, Lazar - Dobrinci boracMili}, Slavko Radovanov - GrabovciMili}, Stevan Novin - Be{kaMili}evi}, Gavrilo Milo{ev - RumaMili}evi}, @arko Nikolin - [imanovciMili}evi}, @ika Lazin - ProgarMili}evi}, @ivko Tedin(?) - Progar lugar, boracMili}evi}, Sava Ilijin - Progar zemqoradnik, boracMili~i}, Mitar - [id zemqoradnikMilovanovi}, Petar - Popinci boracMilosavqevi}, Svetozar M. - VitojevciMilo{evi}, Boà - Man|elosMilo{evi}, Vujadin Mirov - RumaMilo{evi}, \or|e Dragojlov - 1887, Vojka zemqoradnikMilo{evi}, Milan Krstin - 1894, Vojka trgovacMilo{evi}, Mitar Mirov - RumaMilo{i~evi}, Antonije Milivojev - âlmaMilunovi}, Du{an Uro{ev - RumaMilutinovi}, \oka - IrigMilutinovi}, Jovan - IrigMilutinovi}, Lazar D. - [a{inciMilutinovi}, Milivoj Damjanov - RumaMilutinovi}, Milo{ Pavlov - Sur~inMilutinovi}, Radomir Pantin - KupinovoMilutinovi}, Stevan M. - NeradinMilutinovi}, Stevan Todorov - [a{inciMilutinovi}, Todor Stevanov - Velika RemetaMiqkovi}, \ura M. - GrgurevciMiqkovi}, Obrad Pavlov - La}arak boracMiqu{, Du{an - SurdukMiraì}, Du{an Dragoqubov - Bosut boracMirilov, Branislav Jovanov - Sremski KarlovciMirilov, Milivoje Jovanov - Sremski KarlovciMirilov(i}), Mitar Markov - Stari BanovciMirkovi}, Veselin Igwatov - Novi Karlovci poginuoMirkovi}, Du{an Mitrov - IrigMirkovi}, \oka D. - PutinciMirkovi}, Jova Branislavov - Kr~edin zemqoradnik, boracMirkovi}, Marko - DobrinciMirkovi}, Milan - Sremska KamenicaMirkovi}, Nenad - NeradinMirkovi}, Rada - [id geometar


Mirkovi}, Radovan-Lagalov - Jakovo boracMirkovi}, Stevan - Sremska KamenicaMirosavqevi}, @ivan Matijin - Suboti{teMisirki}, Lazar Ilijin - PutinciMisirki}, Sava Nedeqkov - Kru{edol Selo zemqoradnik, boracMisirki}, Stevan - PrhovoMitrovi}, Velimir - Mala Va{icaMitrovi}, @ika Jovi~in - ProgarMi}a{evi}, \oka Ilijin - IrigMi}i}, Jani}ije P. - PutinciMihajlovi}, Boìdar Melentijev - BatajnicaMihajlovi}, Branko - Novi Karlovci pravnik, poru~nikMihajlovi}, Branko Stevanov - Jazak zemqoradnikMihajlovi}, Branko - SurdukMihajlovi}, Dragomir Melentijev - BatajnicaMihajlovi}, @ivan Ilijin - Be{enovo boracMihajlovi}, @ivan Qubin - [imanovciMihajlovi}, Jovan \okin - KraqevciMihajlovi}, Kuzman Stevanov - RumaMihajlovi}, Lazar Brankov - La}arak boracMihajlovi}, Marko - StejanovciMihajlovi}, Petar Vasin - A{awaMihajlovi}, Slavko Mihajlov - Novi KarlovciMihajlovi}, Todor - VrdnikMihi}, Radivoj V. - [imanovciMici}, Mladen Veqkov - VitojevciMi{i}, Damjan Lazarev - 1881, Vojka ~inovnik, boracMi{i}, Du{an-Duja - VogawMi{i}, \oka - StejanovciMi{ki}evi}, Lazar Kostin - IrigMi{kovi}, Milan Petrov - Svilo{Mi{kovi}, Stevan Lazarev - Be{enovo boracMi{qanovi}, Damjan Nikolin - IrigMomirovi}, Milan - [id trgovacMomi}, Vasa Markov - RumaMom~ilovi}, Jovan - Be{enovo boracMom~ilovi}, Radovan M. - Kr~edin zemqoradnik, neboracMom~ilovi}, Ranko To{in - KupinovoMom~ilovi}, Stevan Kuzmanov - RumaMo{i}, Jovan Petrov - KraqevciMrvo{, Mile \or|ev - In|ijaMrdaq(Mrdoqa?), Laza Pavlov - Surduk zemqoradnik, boracMr|an, Petar Stevanov - 1892, Sremski KarlovciMr|i}, Vasa Pavlov - Stari BanovciMrku{i}, Branko Jovanov - Bu|anovci boracMurga{, Vlada - ProgarMurga{ki, Milo{ Du{anov - Martinci

194 Ilija Petrovi}

Musi}, Milivoj M. - MartinciMutibari}, Svetozar Stevanov - Irig

Nai}, Qubomir Pavlov - Pe}inci berber, boracNebrigi}, Gavra Vasin - GolubinciNebrigi}, Lazar Negovanov - KraqevciNebrigi}, Milan Jovanov - Siba~ boracNebrigi}, Stevan Vasin - Siba~ neboracNebrigi}, Nikola Cvejin - Siba~ boracNegruc, Branko Veqkov - A{awaNegovanovi}, Dimitrije Mile{in(?) - Ilinci zemqoradnik, boracNegovanovi}, Jova Petrov - KraqevciNedeqkovi}, \ura - IrigNedeqkovi}, Jovan-Lo|a \okin - VrdnikNedeqkovi}, Jovan Tanasijin - 1883, Vojka zemqoradnik, boracNedeqkovi}, Jovan Novakov - A{awaNedeqkovi}, Milan Qubi{in - Grabovci bele`nik, boracNedeqkovi}, Petar Milo{ev - RumaNedeqkovi}, Sava Milo{ev - 1892, Vojka zemqoradnikNenadov(i}), @ivojin Lazarev - 1889, Vojka berber, boracNenadovi}, \or|e M. - KraqevciNenadovi}, Jovan Adamov - Sremska MitrovicaNeni}, êdomir Todorov - Suboti{teNestorovi}, Vasilije Todorov - Sremski KarlovciNeckovi}, Sava Tomin - Novi SlankamenNe{i}, Boà - StejanovciNe{i}, @ivan - MartinciNe{kovi}, \oka Petrov - RivicaNe{kovi}, Mi{a Petrov - Be{kaNe{kovi}, Pavle Milivojev - RivicaNikolajevi}, \or|e \or|ev - Bu|anovci boracNikoli}, Veqko Vladin - LedinciNikoli}, Du{an - Golubinci boracNikoli}, Du{an P. - Sur~inNikoli}, @ivan V. - Sur~inNikoli}, @ivan Milo{ev - Stari SlankamenNikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Sremski KarlovciNikoli}, Milan Stevanov - A{awaNikoli}, Mitar V. - VrdnikNikoli}, Mladen @ivanov - La}arak boracNikoli}, Petar Ilijin - BoqevciNikoli}, Slavko - VrdnikNikoli}, Slavko Milovanov - Bresta~ zemqoradnikNikoli}, Stevan - VrdnikNikoli}, Uro{ @ivanov - BosutNik{i}, Vesa Milo{ev - Be{enovo boracNik{i}, Kosta Milanov - Be{enovo borac


Ninkovi}, Branko Dimitrijev - 1891, Vojka zemqoradnik, boracNinkov(i}), @arko Acin - Vizi}Ninkovi}, Lazar - Sremska MitrovicaNinkovi}, Lazar - StejanovciNinkovi}, Lazar Obradov - VojkaNi{evi}, Nikola Simin - Suboti{te Novakovi}, Milovan Arsenijev - 1887, Vojka zemqoradnik, neboracNovakov, Slavko - Vojka zemqoradnikNovakovi}, Danilo S. - Sur~inNovakovi}, Mitar Lazarev - Belegi{Novakovi}, Dimitrije Milanov - Klenak boracNovakovi}, Mihajlo Milanov - In|ijaNovakovi}, Nikola V. - VitojevciNovi}, Lazar Igwatov - Kr~edin zemqoradnik, boracNovi}, Milorad Markov - Kr~edin zemqoradnik, boracNov~i}, Milovan Nestorov - GrabovciNoàni}, @arko Svetozarov - Klenak borac

Obradovi}, ? - Sremska Mitrovica oficirObradovi}, @ivko Jocin - VrdnikObradovi}, Milan Igwatov - Be{kaObradovi}, Stevan \or|ev - IrigOlar(evi}), @arko \. - Sur~inOpa~i}, Milan Petrov - La}arak boracOreq, @ivan - Stari BanovciOreq, Petar M. - Surduk zemqoradnik, boracOre{~anin, Jovan Petrov - MartinciOrlovi}, Petar - RumaOsmanov, Sima - RakovacOstoji}, Aleksandar-Aca - VogawOstoji}, Nikola Svetozarov - LeìmirOstoji}, Svetozar Stevanov - 1895, Vojka zemqoradnikOstoji}, Sreta Rankov - Dobrinci borac

Pavi}, Ranko Petrov - La}arak neboracPavlica, Andrija P. - Be{kaPavlovi}, Igwat T. - GrgetegPavlovi}, Jovan N. - RivicaPavlovi}, Kosta Vasin - In|ijaPavlovi}, Toma @ivanov - Bu|anovci neboracPavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski KarlovciPavlovi}, êdomir J. - Kr~edinPadeànin, Milan Vasin - Obre`Paji}, Kosta - [id zemqoradnikPaji}, Marko - [id oficir Pandurovi}, @arko S. - Popinci boracPani}, Dragomir Jovanov - Bu|anovci neborac

196 Ilija Petrovi}

Pani}, Du{an Jovanov - Bu|anovci boracPani}, Sava - Dowi PetrovciPani}, Sava @ivotin - Bu|anovciPanteli}, @ivan Todorov - In|ijaPanti}, Petar Qubomirov - IrigPantovi}, @ivan Todorov - [imanovci boracParanosi}, Boà - PrhovoParoànski, Dragutin - [id zemqoradnikPa~anin, Petar Qubomirov - Stara PazovaPa~irski, Paja - Man|elosPa{i}, Stevan Bogoqubov - In|ijaPejakovi}, Mitar Pavlov - Belegi{Pej~i}, Qubomir N. - GrabovciPerin, Boìdar @ivanov - 1895, Vojka radnikPerin, Radovan Markov - Be{enovo boracPerin, Todor Pavlov - 1890, Vojka zemqoradnikPerunovi}, Stevan Milanov - BosutPetakovi}, @ivko \okin - VrdnikPetkovi}, Dimitrije Nikolin - Pe}inciPetkovi}, Jovan V. - VrdnikPetkovi}, Todor T. - Kr~edin zemqoradnik, neboracPetqanski, Branko N. - Ne{tin zemqoradnik, boracPeto{evi}, Du{an Markov - Karlov~i}Petrikowa, Boìdar M. - GolubinciPetri~evi}, Boìdar - RivicaPetrovi}, Boìdar - Novi Karlovci potporu~nikPetrovi}, Vule - StejanovciPetrovi}, Jovan-Lulovi} - ProgarPetrovi}, Joja - StejanovciPetrovi}, Luka Mi{in - Sremska KamenicaPetrovi}, Marko - StejanovciPetrovi}, Milan - Novi KarlovciPetrovi}, Mile - Sremska KamenicaPetrovi}, Milivoj \. - Novi Karlovci trgovacPetrovi}, Milutin J. - PutinciPetrovi}, Mladen Boìn - Kuzmin zemqoradnik, boracPetrovi}, Negovan I. - In|ijaPetrovi}, Nikola \. - Novi KarlovciPetrovi}, Petar \urin - Sremska MitrovicaPetrovi}, Petar I. - PutinciPetrovi}, Rada Gajin - Dobrinci neboracPetrovi}, Sava - StejanovciPetrovi}, Sava @ivanov - BosutPetrovi}, Sava-Cocin - ProgarPetrovi}, Sava êdomirov - La}arak boracPetrovi}, Svetislav Adamov - Vitojevci zemqoradnik, boracPetrovi}, Svetozar Veqkov - Stara PazovaPetrovi}, Slavko - Progar


Petrovi}, Stevan Stevanov - âlmaPetrovi}, Stevan Tanasijin - Stara PazovaPetrovi}, Teodor Pavlov - A{awaPe{i}, Jovan - 1866, Bukovac vajar i fotografPivarevi}, Du{an Mitrov - BatajnicaPivarski, Stevan - Man|elosPili}, Janko Milin - PutinciPili}, @ivko - PutinciPinkuq, Slavko @ikin - A{awaPlavi}, @arko Paunov - Karlov~i}Ple}a{, Mihajlo - Sremski KarlovciPlhak, Branko H. - PutinciPlhak, Stevan H. - In|ijaPozdan, Milovan Andrijin - KraqevciPoznan, Dragoje Nikolin - In|ijaPoznanovi}, Veqa - ProgarPopov, Du{an Georgijev - 1884, Vojka zemqoradnikPopovi}, Branko Milanov - LeìmirPopovi}, \oka - DobrinciPopovi}, \or|e - PrhovoPopovi}, Ivan M. - UgrinovciPopovi}, Jovan - StejanovciPopovi}, Jovan Stevanov - KlenakPopovi}, Kuzman Nenadov - Krwe{evci zemqoradnik, boracPopovi}, Milivoj Radin - Martinci àndarmPopovi}, Ni}ifor Kuzmanov - Be~menPopovi}, Paja Lazarev - JazakPopovi}, Petar - Sremski KarlovciPopovi}, Simeon-Sima - VogawPopovi}, Sima \okin - VrdnikPopovi}, Sreta - PrhovoPopovi}, Stevan Miloradov - Beo~in mesarPopovi}, Stevan Todorov - Irig boracPredovi}, Trifun Milin - VogawPredragovi}, Marko - Sremska MitrovicaPrerad, @ivan Nikolin - Stari BanovciPreradovi}, Petar - SremPreradovi}, Predrag - 1897, BatrovciPriji}, Milan Milin - Kr~edinProdanovi}, Ilija Arsenov - GrabovciProkopqevi}, Marko - Petrov~i}Puzi}, Stevan L. - RivicaPuqevi}, Aleksa Mitin - Stari BanovciPuqo, dr Atanasije - 1878, Zemun lekarPunti}, Lazar - MartinciPutnikovi}, \oka Mitrov - GolubinciPucarevi}, Kosta - ProgarPu{i}, Milan \. - Grgeteg

198 Ilija Petrovi}

Radakovi}, Lazar Jovanov - MartinciRadivojevi}, Vasa Teodorov - RumaRadivojevi}, Vladimir - Mala Va{icaRadivojevi}, Qubomir Kuzmanov - IrigRadivojevi}, Sreta @ivojinov - 1890, Vojka zemqoradnik, neboracRadivojevi}, Uro{ - Mala Va{icaRadinovi}, Kuzman Bogdanov - Kru{edol Selo zemqoradnik, boracRadi}, Nikola Vasin - RumaRadi}, Novak Boìn - RumaRadmanovi}, \or|e Gli{in - La}arak neboracRadovanovi}, Ilija - Dowi PetrovciRadovanovi}, Milan R. - GrabovciRadovanovi}, @ivan St. - GrabovciRadovanovi}, Sima Savin - BoqevciRadovi}, Bogoqub Petrov - Bu|anovci neboracRadoj~in, Joca Savin - BoqevciRadoj~i}, Vasa Radovanov - A{awaRadoj~i}, @ivan N. - Belegi{Radoj~i}, Konstantin Stevanov - LeìmirRadoj~i}, Petar Radovanov - A{awaRadoj~i}, Svetozar Nikolin - 1889, Vojka zemqoradnikRadosavqevi}, Vladislav Drag. - In|ijaRadosavqevi}, Du{an Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnikRadosavqevi}, Milenko - GrgurevciRadosavqevi}, Milo{ Stevanov - Velika Remeta zemqoradnikRado{evi}, Petar - IrigRadulovi}, Pavle S. - GolubinciRadulovi}, Sava Todorov - Sur~inRadusinovi}, Boìdar Subotin - 1897, Vojka zemqoradnik, neboracRai~evi}, Nikola - RumaRaji}, Slavko Dimitrijev - Sremska MitrovicaRajkovi}, \or|e, Aleksin - Dobrinci boracRajkovi}, Isidor Du{anov - Ne{tin trgovac, boracRajkovi}, Mita - DobrinciRajkovi}, Petar Dragutinov - Dobrinci boracRaketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci boracRakini}, Sreten \or|ev - Stari BanovciRaki}, Arsa Milanov-Vijorov - Progar zemqoradnik, boracRaki}, Branko Stevanov - Be{enovo boracRaki}, Vasa - Sremska MitrovicaRako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci neboracRanitovi}, \oka Petrov - Kr~edinRanitovi}, Kosta \or|ev - Stari BanovciRankov(i}), Milivoj Dragojlov - 1890, Vojka zemqoradnik, boracRankovi}, Mirko - StejanovciRan~e(vi}), Stevan Lazarev - DobrinciRapaji}, \or|e Petrov - Stara PazovaRapaji}, Proko Milanov - Stara Pazova


Rasimi}, Petar R. - LeìmirRatkov, Andrija - Man|elosRatkovi}, Vojislav P. - MaradikRaca, Obrad Davidov - Ruma ~inovnik, boracRackovi}, Branko Markov - Bresta~ zemqoradnikRa{kovi}, Sava \okin - NeradinRa{kovi}, Sreten V. - Bu|anovci boracReli}, Velimir - MartinciReli}, Vuka{in Savin - âlmaReli}, Luka êdomirov - MartinciReli}, Milan Isakov - Stari BanovciRibari}, To{a Vasin - LeìmirRibi}, Nestor Milovanov - GrabovciRistivojevi}, Ilija Trivunov - A{awaRistivojevi}, Ranko N. - GrabovciRistivojevi}, Ranko Paunov - A{awaRistivojevi}, Stojan - GrabovciRisti}, Ranko Brankov - La}arak boracRovi}, Svetislav Pavlov - Popinci zemqoradnik, boracRovi}, Jevrem - Popinci neboracRogi}, Svetozar - Man|elosRoki}, Stevan Nikolin - Sremska MitrovicaRokqi}, Milo{ Jovanov - GrabovciRoksi}, Du{an Mitin - BoqevciRomanovi}, Du{an Rankov - Bresta~ zemqoradnikRomi}, Milan T. - Belegi{Rudi}, Stevan \. - Kru{edol Selo zemqoradnik, boracRu|a, Mladen Dragi}ev - La}arak neboracRunti}, Lazar Stankov - MartinciRunti}, Milivoj Rajkov - MartinciRusovski, Boà - Man|elos

Savi}, Dimitrije S. - Ilinci zemqoradnik, boracSavi}, Jovan \okin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neboracSavi}, Jovan S. - Stara PazovaSavi}, Kosta T. - LeìmirSavi}, Milivoj Vasin - LeìmirSavi}, Nikola Nikolin - Suboti{teSavi}, Petar Stevanov - Stara PazovaSavi}, Sava Du{anov - Dobrinci neboracSavi}, Sava Petrov - GolubinciSavi}, Sima Bogoqubov - Krwe{evciSavi}evi}, Nikola N. - Sur~in Savi}evi}, Stojan N. - Sur~inSavkovi}, @ivan - Popinci boracSavkovi}, Josif \or|ev - RumaSav~i}, Dimitrije Jovanov - 1894, Vi{wi}evoSamarxija, Slavko - Surduk

200 Ilija Petrovi}

Sanadrovi}(Sanader?), Tanasije M. - GrgurevciSaravolac, Sergije Sretin - In|ijaSvilar, Svetislav Milanov - Jakovo neboracSegi}, Jovan - StejanovciSedlarevi}, @ivan Cvetinov - BosutSekuli}, Bogdan Milovanov - Bu|anovci neboracSekuli}, Dragutin V. - PutinciSekuli} dr Milan - Sremska Kamenica lekarSekuli}, Sava Radin - MartinciSekuli}, Uro{ Kuzmanov - IrigSenkovi}, \oka Radovanov - Ugrinovci zemqoradnik, boracSibinki}, Du{an Jovanov - Maradik zemqoradnik, boracSibinki}, Milan Jovanov - Maradik zemqoradnik, boracSimeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci bolni~arSimin, Nikola @ivanov - Grgurevci boracSimi}, Slavko - [id trgovacSimi~i}, Ranko Mirkov - LeìmirSimonovi}, dr Milan - 1876, Sremska Kamenica lekarSkoki}, Branko Stevin - Ne{tin podrumar, boracSkorupan, \or|e Dimitrijev - La}arak neboracSlabinov, Du{an Savetin - Progar zemqoradnik, boracSlavujevi}, Branko Nikolin - VitojevciSlavujevi}, Vlada - [id zemqoradnikSlavujevi}, Du{an - [id zemqoradnikSlavujevi}-[andi}, Quba - [id zemqoradnikSlijep~evi}, Sima A}imov - RumaSmiqani}, @ivan Lazarev - 1886, Vojka zemqoradnik, neboracSmiqani}, Ilija Petrov - BatajnicaSmiqani}, Jovan Rafajlov - 1882, Vojka zemqoradnikSmiqani}, Svetozar - RivicaSmiqani}, Sreten Milovanov - Bu|anovci boracSmu|a, â|a - SurdukSmukov, Stevan @ivanov - Dobrinci boracSokolovi}, Nikola - ZemunSrem~evi}, Branko Ilijin - Bu|anovci neboracSrem~evi}, Dimitrije Ivanov - Bu|anovci borac Sreti}, Du{an \okin - VrdnikSreti}, Jovan - MaradikSreti}, Joca - Sremski KarlovciSretkovi}, Ivan - Bresta~Sretkovi}, Panta Desivojev - Bresta~(Kupinovo?) zemqoradnikStajin, Mladen Stevanov - La}arak zemqoradnik, boracStaji}, Slavko @ivanov - 1883, Vojka zemqoradnik, neboracStaji}, Stevan Ilijin - Belegi{Stanivukovi}, Milovan Lazarev - Ilinci u~iteq, boracStanisavqevi}, ? - Suboti{teStanisavqevi}, Bogoqub Dimitrijev - 1883, Vojka neboracStanisavqevi}, Boà - [id zemqoradnik


Stankovi}, \or|e-\oka @ivanov - NeradinStankovi}, Ilija D. - GolubinciStankovi}, Isa B. - GolubinciStankovi}, Lazar Savin - NeradinStankovi}, Radovan D. - VitojevciStankovi}, Sava Rajin - BatajnicaStankovi}, Stevan - [id zemqoradnikStankovi}, Stevan Petrov - BatajnicaStankovi}, Todor Georgijev - RakovacStankovi}, êda Teodorov - In|ijaStanojevi}, Bogdan Svetozarov - GrabovciStanojevi}, \or|e - IrigStanojevi}, Jovan \or|ev - VogawStanojlovi}, Jovan Mitrov - IrigStanoj~i}, Jovan-Joca - VogawSteji}, Vulpo [terc dr Jovan - êrevi} lekarStepanovi}, Gli{a P. - JakovoStepanovi}, Nikola Lukin - BatajnicaStepanovi}, Svetislav - MartinciStepan~evi}, Sava O. - Be{kaStefanovi}, Dejan - MartinciStefanovi}, Jovan - MartinciStefanovi}, Milisav - MartinciStefanovi}, Svetozar Milanov - MartinciStefanovi}, Stevan Konstantinov - Sremski KarlovciStojadinovi}, Du{an Gavrilov - BeànijaStojadinovi}, Stevan Qubomirov - [imanovciStojakovi}, Mitar Mihajlov - Bresta~ zemqoradnikStojanov, Dimitrije Gajin - 1897, Vojka zemqoradnik, boracStojanovi}, Branko Aleksin - RumaStojanov(i}), Krsta \or|ev - 1891, Vojka zemqoradnik, boracStojanovi}, Du{an Perin - Be~menStojanovi}, @ika Gavrin - A{awaStojanovi}, Jakov Qubomirov - Ruma zemqoradnik, boracStojanovi}, Milisav - MartinciStoja~i}, Stevan M. - Novi KarlovciStoji}, Branko - VrdnikStoji}, Uro{ - MartinciStojkovi}, Aleksandar Lazarev - Kru{edol SeloStojkovi}, Du{an Budimirov - KraqevciStojkovi}, Pavle Radovanov - KraqevciStojni}, Aleksa - MartinciStojni}, Aleksandar - MartinciStoj~evi}, Du{an Petrov - Bu|anovci neboracStoj{i}, Svetozar - Zemun boracStoki}, Svetozar-Cveja - StejanovciStoli}, Damjan - Novi KarlovciStoli}, Rada - Novi Karlovci

202 Ilija Petrovi}

Stoli}, Radovan Pajin - In|ijaStraìvuk, Isa \okin - PutinciStraìvuk, Sreta @ivanov - BatajnicaStri~evi}, Svetozar Andrijin - JazakSu(b)i}, Jovan Stevanov - GrgurevciSuboti}, @ivan Jocin - NeradinSuboti}, @ivan - StejanovciSuboti}, Zdravko Vlajkov - Kru{edol SeloSuvajxi}, Mitar - VrdnikSudarevi}, Lazar Du{anov - 1886, Vojka mesar u IriguSunturli}(?), @ivan - DobrinciSur~inski, Radovan Damjanov - Dowi PetrovciSur~inski, Sava Mladenov - Dowi PetrovciSu{i}, Borislav \urin - Kupinovo zemqoradnik, borac

Tabakovi}, Milo{ Stevanov - Stara PazovaTadin, Milan - Dowi PetrovciTadi}, Branko Jeftin - Be{enovo boracTadi}, Vladimir - Mala Va{icaTadi}, Du{an Markov - Dowi PetrovciTadi}, \ura Savin - BosutTanackovi}, Branko - Novi SlankamenTeodorovi}, Vasa - IrigTeodosi}, Du{an Tanasijin - LeìmirTeodosi}, Slavko Tanasijin - LeìmirTerzi}, Radovan Jovanov - In|ijaTerzi}-Karaxi}, Milan @arkov - In|ijaTe{i}, Milivoj - [id gostioni~arTiosavqevi}, Mi{ko - [id zemqoradnikTiosavqevi}, Sima - [id zemqoradnikTovrqanovi}, Obrad Lazarev - Stari Slankamen boracTodorovi}, Dragi} - MartinciTodorovi}, @ivan Aleksandrov - BatajnicaTodorovi}, Ivan - A{awaTodorovi}, Ilija Dimitrijev - Progar zemqoradnik, boracTodorovi}, Krsta - MartinciTodorovi}, Milivoj V. - Vojka boracTodorovi}, Stevan - 1893, Neradin medicinar *2Toma{evi}, Mita Stevanov - BatajnicaToma{evi}, Negovan Grigorijev - In|ijaTomi}, Vojislav Obradov - PutinciTomi}, Dragoqub Nikolin - Stari BanovciTomi}, @ivan R. - KraqevciTomi}, Ilija Mladenov - KraqevciTomi}, Kuzma - DobrinciTomi}, Marko Mladenov - KraqevciTomi}, Mika M. - GrabovciTomi}, Mileta - Kraqevci poginuo na Solunskom frontuTomi}, Peko - Ruma


Tomi}, Radovan - GrabovciTomi}, Sava - Kraqevci poginuo na Solunskom frontuTomi}, Toma Lazin - RumaTopalov, Petar - Man|elosTopi}, Du{an Jovanov - 1894, Vojka zemqoradnik, boracTo{i}, \oka T. - LeìmirTravica, Nikola Jovanov - VojkaTrbojevi}, Sava N. - Dobrinci boracTrifunovi}, \or|e Damjanov - Jakovo pekarski radnik, neboracTrifunovi}, @arko - Kru{edol SeloTrifunovi}, Nikola Dobrin - VogawTri{i}, Milan - Mala Va{icaTrkuqa, Stanko ]irilov - In|ijaTrni}, Paja Stojkov - Be{enovo boracTubi}, Gavra - [id zemqoradnikTutek, Stevan Sretin - Kr~edin zemqoradnik, boracTutulugxija, Petar Milutinov - MartinciTucakov(i}), Georgije Petrov - MartinciTucakovi}, Stevan - Beànija

]erani}, Jovan Pavlov - La}arak zemqoradnik, borac]iri}, Dimitrije Milanov - Sremska Mitrovica kova~, neborac]iri}, Du{an Svetozarov - Be{enovo neborac]iri}, Petar - Novi Karlovci]iri}, Stevan \okin - Rivica]osi}, Qubomir - Dowi Petrovci]ulum, @ivan Petrov - Batajnica

Ubavi}, Lazar - [id zemqoradnikUlrih, Josip Isidorov - Vo|inci, VinkovciUro{evi}, Aleksandar Teodorov - Be{enovo neboracUro{evi}, \or|e Rafajlov - 1894, Vojka zemqoradnik, boracUro{evi}, @ivota @. - Bu|anovci neboracUro{evi}, Sava Z. - Bu|anovci boracUro{evi}, Stevan J. - Be{enovo borac

Faleti}, Svetozar - Man|elosFilipovi}, Branko Nikolin - Novi KarlovciFilipovi}, Du{an @. - In|ijaFilipovi}, \oka - Man|elosFilipovi}, Obrad N. - Sur~inFudor, Petar Stevanov - In|ija

Haxi}, \oka P. - BeànijaHaxi}, \or|e Petrov - 1894, Vojka zemqoradnik, sahrawen u SolunuHaxi}, Milan Stevanov - 1894, Vojka berberin, borac

204 Ilija Petrovi}

Haxi}, Mom~ilo \or|ev - 1886, Vojka zemqoradnikHaxi}, Stevan Lazarev - 1886, Vojka policajacHeriban, Paja Ilijin - Novi SlankamenHorvatovi}, Du{an Stevanov - IrigHrtkovac, Petar - Progar

Carevi}, Stevan @ivanov - VrdnikCari}evi}, dr Vasa - 1879, Irig lekarCveji}, Vlajko - [id radnikCveji}, Jovan Rajin - A{awaCvetkovi}, Lazar - Bresta~Cvijanovi}, Stojan G. - VojkaCivri}, \oka - GrgurevciCrvenkovi}, Petar Nikolin - KraqevciCrni}, Slavko Tomin - GrgurevciCrwanski, Pavle - Progar

âvi}, Branko Vasin - Novi Karlovciâli}, Jovan Jankov - In|ijaâli}, Sava Stevanov - Putinciâlmanac, Dimitrije - Prhovoânaxi}, Proka M. - Kraqevciârubxi}, Pavle Isin - 1883, êrevi} zemqoradnik, borac^vorkov, Aleksandar Markov - Dowi Petrovci^vorkov, Marko S. - Dowi Petrovciêrevicki, Svetislav Teodorov - Sremska Mitrovicaîki}, Du{an @ivotin - Siba~ boracôbanovi}, Isa - Kr~edin àndarm, boracôbanovi}, Jovan Milo{ev - 1881, Vojka zemqoradnik, neboracôko, Du{an N. - Putinciôlakov(i}), Stevan Nikolin - 1895, Vojka zemqoradnik, boracôli}, Lazar @ivkov - Dowi Petrovciôrdi}, Damwan Josimov - La}arak neboracôrtan, Petar - Rumaôrtan, Sima - Novi Karlovciûgaq, Branko Ivanov - La}arak zemqoradnik, neboracûpi}, Rada Nikolin - Ruma

[alo{, \oka - [id trgovac[aman, Stevan - Stejanovci[arac, @ivojin Aleksin - Batajnica[atalov, Aleksandar Teodorovi~ - Harkov, Rusija borac[a{i}, Svetozar Jovanov - Surduk zemqoradnik, neborac[ejk, Ranko Dragi}ev - La}arak zemqoradnik, borac[i|anin, Du{an Petrov - Surduk zemqoradnik, neborac[ijak, dr Nikola - Irig lekar[ija~ki, Milenko Lazarev - Kraqevci


[ija~ki, Stevan - Be{enovo borac[ikqovan, Vasa Jovanov - Kr~edin zemqoradnik, borac[ikqovan, Sava Nikolin - Kr~edin zemqoradnik, borac[imunovi}, Vlada @ivanov - Stari Banovci[karo, Stevan Jovanov - Novi Slankamen[krbi}, Radovan - Martinci[oji}, \oka Lazin - Kupinovo[panovi}, Vladimir êdin - Martinci[ubatlija, Qubinko Simin - La}arak zemqoradnik, borac[ubi}, Milan \. - Golubinci[umarski, Milan Sretin - Martinci[u}in, Nikola Petrov - Irig[u}in, Panta Petrov - Irig[u{arski, Milan - Martinci.

Drugi tragovi. Sa~uvan je i jedan dokument(51) s predlogom dase dvojica Sremaca, da li iz reda ratnih zarobqenika s po ~etkarata, da li od onih koji su se iz Srema povukli za srp skom voj skom (septembra 1914), unaprede u ~in rezervnog kaplara:

îzmi}, Mihajlo Milo {e v - Divo{Radoni}, Nova k Svetozarov - Negoslavci, Vukovar.

Ovaj predlog dat je na So lunskom frontu, krajem 1916. godi -ne, posle oslo bo |ewa Bi to qa. Za îzmi}a je re~eno da se “borio(..) vazda hrabro i bio je primer svo jim drugovima, osobito se is -takao 19. septembra (2. oktobra po novom kalendaru) na Si vo j ste -ni kada je i te{ko ra wen”. Iz predloga za Radoni}evo unapre |e -we vidi se da je on “u svima borbama, koje je (wegova) ~eta imala,bio hrabar i iz dr` qiv. Naro~ito hrabro se je borio na Gruni -{kom Visu i pri zau zi mawu Crvenog kamena. 15/28. novembra bio je rawen”.

I ostala je jedna skupna fotografija, na~iwena s prole}a1919. godine u Karansebe{u, u rumunskom Banatu, pre povla~ewasrpske vojske na novouspostavqenu granicu. Po svedo~ewu @i vo -jina M. Toma{evi}a, na tom snimku nalaze se vojnici iz sastava3. ~ete 1. bataqona 3. puka Moravske divizije(70), me|u wima i ne -koliko dobrovoqaca iz Srema:

\oki}, Gligorije S. - KuzminKurja~ki, \oka - IrigMamuzi}, Dimitrije V. - Sur~inMarkovi}, Josip P. - Novi JankovciMili}, Bo{ko - IrigPej~inovi}, Radivoj - VrdnikPopovi}, Stevan - Irig, narednikPrimovi}, Jovan - ôrtanovci, |ak narednikSreti}, Rade Vasin - Leìmir.

206 Ilija Petrovi}

Jedan posleratni spisak. U Arhivu Vojvodine (F 98, kutije 469 --471), u dosijeima vezanim za naseqavawe dobrovoqaca na Mari -jin majur, dana{we Stepanovi}evo, sre}e se i jedan broj Sremacatamo nadeqenih dobrovoqa~kom zemqom (zvezdicom su obeleè -ni oni koji su prispeli iz prekomorskih zemaqa), bez obaveze dase nas e le. To su:

*Andri}, Anton Marjanov - 1884, Ilok pekar, borac Antonijevi}, dr Du{an Stevanov - Ledinci borac Atanackovi}, Stanko Mladenov - ôrtanovci Beli}, Nikola Blagojev - Rakovac trgovac, boracBeqinac, Bogdan Pavlov - Beànijska Kosa Biki}, Ivan @ivanov - êrevi} boracVasi}, Todor \okin - Bukovac zemqoradnik, neboracVeqkov, Paja \okin - Bukovac zemqoradnik, boracVukeli}, Joca \urin - 1890, êrevi} zemqoradnik, boracGeorgijevi}, Borislav Nikolin - Zemun potpukovnik, boracGojkovi}, Du{an @ivanov - 1882, êrevi} zemqoradnik, boracGojkovi}, Gojko Mladenov - 1889, êrevi} kolar, neboracDejanovi}, Milan Milankov - Sremski KarlovciDikli}, Branko Savin - Petrovaradin ~inovnik, boracDoki}, Milorad \urin - 1889, êrevi} zemqoradnik, neborac@abi}, Ilija Mladenov - 1879, êrevi} zemqoradnik, neborac@ivanovi}, @ivan Petrov - Sremski Karlovci tambura{, borac*Elmer, Josip Antunov - 1884, êrevi} stolar, neboracIvanovi}, Vu~i} Radomirov - Ne{tinIli}, Petar Nikolin - 1896, Sremski Karlovci zemqoradnik, boracIsajevi}, Dimitrije Milo{ev - Ledinci kroja~, neboracJevri}, Stevan Andrijin - 1888, Sremski Karlovci ratar, neboracJelki}, Milo{ Qubomirov - SusekJeremi}, @ivko Mikin - Rakovac zemqoradnik, neboracKaranovi}, Josim - Sremska Kamenica boracKaranovi}, Sava Lazarev - Sremska Kamenica zemqoradnik, boracKova~evi}, Mitar Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, boracKosti}, Kosta - Rakovac boracKuzmanovi}, Milan Boìn - Ledinci zemqoradnik, boracKuzmanovi}, Nikola Todorov - Sremski Karlovci zemqoradnik, boracLazarevi}, @ivan Pavlov - Sremski KarlovciLazarov, Lazar Vasin - 1873, êrevi} zemqoradnik, neboracLupurov, Petar Vasin - 1887, Sremski Karlovci zemqoradnik, boracMaksimovi}, Marko Lazarev - 1892, Sremski KarlovciMaleti}, Bogdan Gavrin - 1892, Sremski Karlovci boracMarinkovi}, Pavle Svetozarov - Ledinci zemqoradnik, boracMati}, Milisav Stevin - Ledinci zemqoradnik, boracMirkovi}, Jovan Miqanov - Ledinci zemqoradnik, boracMirkovi}, \oka Stevanov - 1892, Bukovac zemqoradnik, boracMihel~i}, @arko [andorov - 1879, Bukovac zemqoradnik, neboracNedeqkovi}, Platon - Ledinci zemqoradnik, borac


Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in - Irig zemqoradnik, boracNikoli}, Stevan Svetozarov - Ledinci fabri~ki radnikNikoli}, @ivan Svetozarov - 1899, Srem. Karlovci ratar, neboracNinkovi}, Vlajko Vladin - Ledinci zemqoradnik, boracPavlovi}, Trivun Simin - 1887, Sremski Karlovci ratar, boracPanteli}, Paja Milanov - Ledinci zemqoradnik, boracPauni}, Stanimir Mitrov - Bano{torPetrovi}, Petar Antunov - Bukovac zemqoradnik, boracPopovi}, Maksim - Ledinci op{tinski bele`nik, boracPopovi},Stevan Miloradov - êrevi}Popovi}, Sima Mitin - êrevi}Radosavqevi}, Nikola Jovanov - Vojka tipograf, boracRado{evi}, Jovan Lazarev - Bukovac zemqoradnik, boracRaki}, Stevan Mitin - Ledinci zemqoradnik, boracRu~evi}, Antun A. - Mikanovci, VinkovciSavi}, Mitar Todorov - Sremska Kamenica zemqoradnik, boracSene{an, Pavle Nikolin - 1872, Sremski Karlovci ratar, boracSentoma{ki, Todor Prokin - 1881, Sremski Karlovci boracSelir, Vinko Josipov - Sremska Kamenica zemqoradnik, boracSrbin, Milan Vasin - 1883, êrevi} zemqoradnik, neboracSrdanovi}, Stevan Gligorijev - PutinciStankov, Lazar Vasin - borac Bukovac zemqoradnikStankov, Stevan Cvetin - 1895, Bukovac zemqoradnik, boracStankovi}, \or|e Petrov - Sremska Kamenica zemqoradnik, boracStefanovi}, Du{an Ilijin - 1884, Sremski Karlovci boracStojadinovi}, Pavle Acin - 1882, Srem. Karlovci {umar, neboracStojakovi}, Igwat Jakovov - 1889, Bukovac zemqoradnik, borac*Subotin(}), Radovan Milanov - 1893, ôrtanovci zemqoradnikSudarski, Sava Mladenov - Rakovac zemqoradnik, boracTankosi}, Paja Vasin - Ledinci zemqoradnikTankosi}, Jovan Kuzmanov - Ledinci zemqoradnikTe{i}, Petar Kuzmanov - Rakovac zemqoradnik, neboracTodorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin - Ledinci zemqoradnikToma{evi} , Maksim \or|ev - Be{kaFaorovi}, @ivko \okin - Ledinci zemqoradnik, boracFratri~evi}-Dragi~evi}, Pavle Magdalenin - 1883, Sremski Kar -

lovci zemqoradnik, neboracFujka, A}im Stevanov - Maradik zemqoradnik, boracCveti}, Dimitrije Aleksin - Sremski KarlovciCvetnarevi}, Radivoj Nikolin - Ledinci zemqoradnik, boracârubxi}, Milan Stevanov - Rakovac zemqoradnik, borac[pic, Emil Jakovov - 1895, Sremski Karlovci, ratar, borac.

Prema podacima koje je za novosadski Dnevnik priredio Mi -hajlo Stojakovi} (1923-1997), istori~ar srpskog dobro vo qa ~kogpo kreta, jo{ nekoliko dobrovoqaca iz Srema nadeqeno je zem -qom na ba~koj strani(72). To su:

208 Ilija Petrovi}

Burna, Marko Dimitrijev - iz Sremskih Karlovaca, u KoviquVili}, Boà Mitrov - iz Kamenice, u Ka}uJankovi}, Stevan Mitin - iz Bukovca, u FutoguMilinkovi}, Nikola \okin - iz Ledinaca, u FutoguMili}, dr \or|e Du{anov - iz Sremskih Karlovaca, u Tovari{evuMirilov, Branislav Jovanov - iz Sremskih Karlovaca, u TemerinuMihajlovi}, Slavko Mihajlov - iz Sremskih Karlovaca, u BudisaviMi{kovi}, Milan Perin - iz Svilo{a, u FutoguMr|an(in), Petar Stevanov - iz Sremskih Karlovaca, u KoviquNestorovi}, Vasilije Todorov - iz Sremskih Karlovaca, u Ka}uNinkov(i}), @arko Acin - iz Vizi}a, u KoviquPantelinac, Stevan Jovanov - iz Ledinaca, u VeternikuPantelinac, Ilija Radin - iz Ledinaca, u VeternikuPopovi}, Petar - iz Sremskih Karlovaca, u Stani{i}uStankovi}, Todor Georgijev - iz Rakovca, u FutoguStefanovi}, Stevan Konstantinov - iz Sremskih Karlovaca, u Novom

Sadu.

Te{ko sti}i do prava na zemqu. Prve posleratne go di ne, de -lu srpskih dobrovoqaca iz sremskih podunavskih sela dato je naobradu ne{to zemqe u okvirima seoskih hatara, a deo wih, zbog to -ga {to tamo{wi zemqi{ni fondovi nisu bili dovoqni za sve me -sne dobrovoqce, pre ba ~en je na levu obalu Dunava, u Ba~ku. Izjednog pisma neko licine do bro voqaca iz êrevi}a, objavqenomu novosadskoj Zastavi 6. no vembra 1920. go di ne, vidimo da je ve -}i na dobrovoqaca iz wiho vog sela do bila ze mqu u futo{kom ha -taru, na potesu Krn|ela. “Iako je to zem qi{te... od skele udaqe -no 3-4 km., ipak smo ga pri mili, po {to nije bilo za nas u ̂ erevi -}u, a ni u Futogu zemqi{ta bliè. Kak ve smo te{ko}e moralisa vla|ivati u nedostatku po t rebnih sta ja, dok zemqu nismo ob -ra dili, i kolikim smo tro{ko vima bi li izvrgnuti na skeli us -led ~estog prelaèwa preko Du nava, dok nismo letinu u mestopre vukli, to moè da pojmi svaki ratar, a na ro~ito onaj, koji je utu|em ataru zemqu radio, pa da i ne is ti ~e mo Dunav kao prirodnu i najve}u prepreku, naro~ito u slu~aju vetra, kada je prelaz prekowega onemogu}en za dva-tri da na pa i vi{e. Mi dobrovoqci svete{ko}e mirno smo savla |i vali, uve re ni, da tako mora da bude, jerpodesnija zemqi{ta za nas nema.

No {ta se desilo? Jo{ mi letinu nismo ni sabrali, kad opa -zi smo, da se na na{em zemqi{tu obavqaju neka merewa. Kad smose raspitivali, u kakvu svrhu se vode ta merewa, odgovoreno namje, da }e na na{em zemqi{tu dobiti zemqe futo{ka sirotiwa, ami dobrovoqci da }emo dobiti zemqi{te pod Kerom (Zmajevom -IP), svega 28 km. udaqeno, ili kod Tri Hrasta, svega 10 km. uda -qe no od skele”.


Razumqivo je bilo {to su dobrovoqci iz êrevi}a pro tes -to vali protiv toga, iako wima ni na pamet nije padalo da se bune“{to }e i sirotiwa da dobije zemqe”; ne samo zbog prevelike uda -qe nosti, ve} su oni bili nezadovoqni i ~iwenicom da wihovado brovoqa~ka organizacija nije bila izve{tena ni o pre mer a va -wu ni o preme{tawu. Dobrovoqci su se potrudili da se sa “fu to -{kom sirotiwom”, ili barem sa wihovim predstavnicima, do go -vo re da, “s obzirom na spomenute te{ko}e i udaqenost, na {to suu svoje vreme upozoreni i umoqeni nadle`ni, da ostanemo i na da -qe na svome mestu, a futo{ka sirotiwa da dobije ona mesta kojasu odre|ena, po ~uvewu, za nas dobrovoqce? Sama futo{ka si ro -ti wa se sporazumela u tom smislu sa nama”, jer ona, budu}i da dot -le ni{ta i nije dobila, mogla je biti zadovoqena i “zemqi{tempod Kerom”, odnosno u budu}em stepanovi}eva~kom hataru.

U potrazi za svojim pravom i sre}u}i se sa ~elnicima sta ro -fu to{ke op{tine, ~erevi}ki dobrovoqci zakqu~ili su da “imane koga, kome... smetaju” i da nameravano preme{tawe na preve li -ku daqinu ima za ciq da ih navede na odustajawe od zahteva zadobrovoqa~kom zemqom. Op{tinski podbele`nik u Starom Fu -to gu, Srbin, nije ni bio voqan da razgovara sa “bezobraznicima”, naro~ito zbog toga {to su oni, Srbi iz êrevi}a, do{li da tra -è posed “u tu|oj zemqi”.

Wihovo obra}awe “nadle`nom mestu” imalo je odre|enog efek -ta, utoliko {to su oni, s jeseni 1920. godine, ukqu~eni u dobrovo -qa~ke zahteve iz drugih sremskih sela sa severnog oboda Fru{ke gore da dobiju zemqu na Kotekovom pose du, koji se na severu gra -ni~io s kerskim hatarom. “Wi hov zahtev uvaìo je @upanijskiag rarni ured, te im je po sebnim re{ewem dodelio zemqu na Ma -rija majuru (danas Stepanovi}evu - IP). Ali za stup nik glavnogpoverenika (Dragomir ]eremov, agrarni po verenik u Novom Sa -du - IP) nije odobrio re{ewe @u pa nij skog agrarnog ureda, jer je smatrao da grofu Koteku treba os taviti na slobodno raspo la -gawe 800 kj na Marija majuru, »za odr ̀ avawe uzo rnog mlekar stvakoje tamo postoji«, iako su sremski do bro voqci pomenutim re -{e wem bili dobili samo 442 kj na Ma rija majuru. Izgledalo je da}e... sremski dobrovoqci ostati bez zemqe... ali do toga nije do -{lo zahvaquju}i intervenciji Ra do sla va Markovi}a, povere ni -ka za agrarnu reformu za srez iri { ki. Naime, R. Markovi} je Mi -nistarstvu za agrarnu reformu upu tio jednu predstavku u kojoj jetvrdio da je zastupnik glavnog po ve renika zbog neosno va nih raz -lo ga spre~io dobrovoqce iz ̂ erevi}a, Ledinaca, Rakov ca, Buko v -ca, Kamenice i Sremskih Karlovaca da dobiju zemqu na Koteko -vom posedu. Ministarstvo za agrarnu re fo r mu je povelo istragu

210 Ilija Petrovi}

o celom ovom slu~aju i posle obavqene is trage obave sti lo @u -pa nijski agrarni ured da je utvr|eno da je zas tu pnik glav nog po -ve renika branio interese posednika Koteka, te da je neis ti nitawegova tvrdwa da Ko te ko va mlekara snabdeva mle kom dr ̀ avnubo lnicu i druge humani tar ne ustanove u Novom Sadu i da je zatopotrebno sremskim do bro voq cima dodeliti zemqu na Ma rija ma -juru. @upanijski agrarni ured je prihvatio mi{qewe Mi nis ta r -stva, iako je u me|u vre menu, makar koliko to izgledalo ~u d no,stao na stanovi{te da bi, ipak trebalo sa~uvati Kotekovu mle -ka ru, pa je sugestije Ministarstva za agrarnu reformu spro veo udelo i sremskim dobrovoqcima dodelio 551 kj zemqe. Ko tek jepodneo ̀ albu protiv »nezakonitog« oduzimawa zemqe, koju je @u -panijski agrarni ured u svom dopisu Agrarnoj direkciji za Voj -vo dinu 22. novembra 1920. prokomentarisao na ovakav na~in:

»Ovaj je ured radi poodmaklog vremena setve kao i radi pri -ti ska dobrovoqaca i javnog mwewa svoju odluku na terenu pro -veo, te dobrovoqce uveo u posed radi ~ega se umoqava da se od lu -ka ovog ureda potvrdi, a àlba odbije«.

Razume se da je Agrarna direkcija mogla samo da potvrdi Ur e -dovu odluku, {to je i u~inila” dva dana kasnije(73).

Dobrovoqci muku mu~e s administracijom. Po~etkom tri de -set ih godina pojavila se u administrativnom op{tewu kate go ri -ja dobrovoqaca pod nazivom “nepriznati dobrovoqci”. Bili suto srpski ratnici kojima je neposredno posle Svetskog rata do -brovoqa~ki status ve} bio priznat re{ewem Ministarstva voj -nog, ali im je novim zakonskim odredbama naloèno da “obnove”svo ja dobrovoqa~ka uverewa; bez novih dobrovoqa~kih uverewa,koja su petnaest godina posle rata morali ponovo “vaditi” iz is -tog onog Ministarstva vojnog, dobrovoqci vi{e nisu sma tra nido brovoqcima. Jednake sudbine bili su i oni dobrovoqci ko jisvoja dobrovoqa~ka uverewa nisu “na vreme” dostavili admi ni -straciji na uvid, radi provere.

Tako, na primer, me|u dobrovoqcima naseqenim na koloniju Stepanovi}evo, pored dvadeset trojice “nepriznatih dobro vo qa -ca”, na{lo se jo{ ~etrnaest onih koji nisu blagovremeno “potvr -dili” svoje u~e{}e u Svetskom ratu. Od ukupno trideset sedam“gre{nika”, dvanaestorica (ili dvanaestoro) wih bili su nasled -nici poginulih ili umr lih dobrovoqaca. Uglavnom, bili su tone pismeni qudi, nevi~ni administrativnim zamkama postavqa -nim i wihovim po koj nim pre cima i wima samima. Nije im bilo la -ko: “dobrovoqcima bez dobro vo qa ~kih uve rewa”, ili s uverewimakoje nisu blagovremeno dostavili na “pro veru”, ostavqen je rok od


svega dva meseca da svoj propust oprav daju. U suprotnom, “u smi -slu nare|ewa Mini star stva poqopriv rede br. 7482/VIa/33. god.zemqa se oduzima ako u roku od dana sa op{tewa ove odluke ne do -kaù svoja dobro vo qa ~ka svojstva i ne doprinese ostale potreb -ne podatke za utvr |ivawe”.

Da to ne bi li~ilo na golu pretwu, istom odlukom, pod bro -jem 15726/34 od 25. januara 1935. godine, pravnim naslednicimasrpskog dobrovoqca Milutina Joksimova Nosovi}a iz Ste pa no -vi }eva oduzeta je agrarna zemqa, jer Milutin nije stigao da “navre me” zameni svoje “istro{eno” dobrovoqa~ko uverewe, a we -gov sin nije stigao da “umre na vreme”, posle o~eve smrti i sa za -me wenim dobrovoqa~kim uverewem, kako bi mogao naslediti we -go vu “dobrovoqa~ku kompetenciju”. Posle smrti Milutinove, ko -ji je, dakle, nadìveo svog oèwenog sina, snaha Milica i unukeBosiqka i Jela nisu se po Zakonu o dobrovoqcima mogle po ja vi -ti kao naslednici; wima nije pripadalo pravo na na sle |i va wedo brovoqa~kog imawa, po{to se gra|ansko pravo nije mo glo pri -mewivati na dobrovoqa~ku zemqu!

Naàlost, nije to bio jedini slu~aj da se pravni nasledniciumrlog dobrovoqca ne mogu pozivati na svoja nasledna prava. Kadje, primera radi, 11. aprila 1936. godine umro dobrovoqac Igwat Stojakovi} iz Bukovca, nadeqen zemqom u Ste pa no vi }e vu, Komi -sija za likvidaciju agrarne reforme na podru~ju Dunav ske bano -vine mogla je samo konstatovati da pokojnik nije bio è wen, damu roditeqi nisu ̀ ivi i da su sa wim, u zajedni~kom do ma }instvu,ìvele dve neudate sestre, obe od po ~etrdesetak go di na. Igwa -to va dobrovoqa~ka zemqa odmah je oduzeta, on bri san iz spiskanadeqenih dobrovoqaca, a “predmetna zemqa stavqena je na ras -po loèwe agrarnim vlastima iz razloga {to je umro, a wegovinaslednici nisu mogli udovoqiti stavu 3. ~lana 3. Zakona o do -brovoqcima, da im je pokojni dobrovoqac u ~asu smrti bio jedi -ni hranioc, po{to su isti ve} odrasli i sposobni za samostalnoiz dràvawe a pored toga poseduju i vlastite zem qe”. Agrarne vla -sti mogle su iz tih ~iwenica izvu}i za kqu ~ak da “kako pok. do b -ro voqac Stojanovi} Jakova Igwat za ̀ i vo ta ni je postao grun tov -ni vlasnik predmetne dobrovoqa~ke par ce le, to se pitawe ut vr -|ivawa naslednika ne moè vr{iti po gra |anskom zakonu, ve} je -dino po Zakonu o dobrovoqcima u kome je ~l. 3. predvi|en na ro -~i ti red nasle|ivawa umrlih dobro vo qa ca”.

Odgovor na ̀ albu pokojnikovih sestara bio je neumoqiv. Naj -pre, u smislu ~lana 17. Pravilnika za izvr{ewe Zakona o dobro -voqcima, naslednik “mora da dokaè da mu je poginuli ili umrli dobrovoqac bio jedini hranilac. Za ovakvo dokazivawe nije do -

212 Ilija Petrovi}

voqno uverewe nadle`nog op{tinskog suda u kome se jed nostav -no konstatuje da je poginuli ili umrli dobrovoqac bio hranilac licu kome se po traèwu izdaje takvo uverewe, ve} isto ima dasadrì dokumentovano obrazloèwe: kad je poginuli ili umrlidobrovoqac, kako i za koje vreme bio jedini hranilac za in te -resovanome licu, kao i kolika je u to vreme bila prose~na zaradahranio~eva, a kolika i kakva zainteresovanog lica; ko li ko je udanom vremenu hranilac imao godina, a koliko lice koje je on iz -dràvao, kao i koliko je hranilac davao takvome licu na ime sta l -ne ili povremene ishrane i drugih potreba u ciqu pri stojnog iz -dràvawa”.

Sve ove zakonske i pravilni~ke “pitalice” o zaradi, “po vre -me noj ishrani” i “pristojnom obla~ewu” bile su samo verbalnopokri}e za polazni stav da se na dobrovoqa~ku zemqu ne pri me -wu je gra|ansko pravo i da je krug mogu}ih naslednika umrlog do -bro voqca bio toliko suèn da se jednom nadeqena dobrovoqa~ka zemqa mogla bez velikih zavrzlama povratiti u agrarni fond, za nadeobu nekom novom dobrovoqcu, da li “priznatom”, da li “sali ste ~ekawa” na priznavawe. Vrlo ~esto, ta “dobrovoqa~ka ~e -kaonica” bila je neprohodna. Nije bez zna~aja ni ~iwenica da seseptembra 1940. godine u administrativnom postupku ve} nalazi -lo pribli`no 12.000 molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstvapodnesenih do avgusta prethodne godine i da se u Ministarstvufinansija o~e ki valo pozitivno re{ewe za sve wih. Istovre me -no, svima jo{ uvek “nepriznatim dobrovoqcima” bilo je ostav -qe no da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe za priznawedob ro vo qa~ kog statusa i dobijawe dràvnih obveznica. U me|u -vremenu, sep tem bra 1940. godine, Ministarstvo finansija je iz -ve {tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas pod -netih mol bi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 odkojih, pre ma mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otseka u Ministar -stvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da}e biti pri znato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica... Semovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremeno podnetihMini star stvu vojske i mornarice ali ostale nere{ene do 8 dece m -bra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 ve} priznatih dobrovoqacako ji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili” da preuzmu ve} os -tvarena prava, uglavnom u obveznicama. Proisti~e iz toga da sekrajem 1940. godine zvani~no procewivalo da se broj dobrovo qa -ca moè pove}ati za oko 51.000. U Ministarstvu finansija, odno -sno u we govom Otseku ratne {tete, gde se doista vodilo ra~una o{ted wi buxetskih sredstava, bio je tada formulisan i predlogda rok za priznawe dobrovoqa~kog svojstva ne bi trebalo pro -du ̀ a vati pre ko 30. marta 1941. godine, a i to samo za one do bro -


voqce ko jima je to svojstvo ve} bilo priznato, ali je kasnije, uàlbenom postupku, poni{teno.

Ina~e, svaki postupak za poni{tavawe dobrovoqa~kog svoj -stva od re |enom dobrovoqcu bio je zakonski zasnovan i vo|en jena os no vu Zakona o dobrovoqcima od 31. avgusta 1928. i wegovimizme na ma od 18. septembra 1930. godine. Kqu~nu ta~ku tog za kon -skog tek sta predstavqala je odredba da svi dobrovoqci morajudo ka zivati svoje dobrovoqa~ko svojstvo tako {to }e od Mini -star stva vojnog zatraìti novo dobrovoqa~ko uverewe. A u tompo stupku moglo se smatrati normalnim da neki davno “potvr |e -ni” dobrovoqac ostane bez novog uverewa. Tako ne{to desilo sei Miloradu M. Todorovi}u iz Rakovca, koji je nadeqen dobrovo -qa ~kom zemqom u Stepanovi}evu. Todorovi} je, naime, u skladusa navedenim Zakonom zatraìo da mu se izda novo dobrovo qa~- ko uverewe, ali je re{ewem Ministarstva Vojske i Mornarice\.D. br. 10540 od 22. novembra 1934. godine bio odbijen. Da lizbog toga {to je ve} tada bio bolestan, ili zbog toga {to se, ne -pismen, nije mogao naga|ati s administracijom, ili mo`da zbogoboje, Todorovi} je prekinuo prepisku. Nepune dve godine kasni -je, 8. avgusta 1936. godine, on je umro.

Ve} sredinom septembra iste godine, Marko Gligorov Po po -vi}, jedan od dobrovoqaca koji je u Stepanovi}evu ~ekao na do -bro voqa~ku parcelu, prijavio je Kraqevskoj banskoj upravi uNovom Sadu da je “nepriznati mesni dobrovoqac” Milorad Todo -rovi} umro i zatraìo da se upra`wena parcela dodeli we mu. Po -stupak je tako zapo~et, a od Todorovi}evih naslednika za tra ̀ e -no je da pruè dokaze o svom pravu na nasle|e. Po{to je Ko mi sijaza likvidaciju agrarne reforme ve} krajem aprila 1937. go dinebrisala Milorada Todorovi}a iz spiska nadeqenih, Milo radovsin Dimitrije uloìo je ̀ albu na takvo re{ewe. Su {tina wego -ve ̀ albe bila je sadràna u navodu da je Milorad Todo rovi} “go -dine 1920, 6 novembra, dobio... po Ministarstvu Vojske i Mor na -rice odnosno Ministarstvu za Socijalnu poli ti ku i Inva lide Be -ograd uverewe dobrovoqa~ko u kojim se pri zna je da je moj o tac...do brovoqac borac a prema spisku dobrovoqaca zavedenog pod bro -jem F.\. 11401” i da ”uverewe nosi broj 50.919”. Sasvim razlo`- no, u ̀ albi je postavqeno pitawe “na osnovu ~ega i na ko ji na~inje moj otac brisan iz spiska dobrovoqaca a i da kasnije u spisko -vi ma dobrovoqa~kim nije prona|en kod Mini star stva Voj ske iMor narice u Beogradu kada je mogao 1920 go di ne u spisku se pro -na}i da je... stvarno dobrovoqac-borac”. Sa tim u vezi, on tra ̀ iod Komisije za likvidaciju agrarne reforme da se ona “obra tiMi nistarstvu i da se spisak o kojim je re~ pro na |e i pod tim bro -jem vidi tko je od dobrovoqaca upisan”.

214 Ilija Petrovi}

Dotle, Komisija je obavila konsultacije sa \eneral {tab nimodeqewem Ministarstva vojske i mornarice i od wega, pod bro -jem \.D. 2209 od 12. aprila 1937. godine, saznala ono {to se i ra -nije znalo: “Imenovani je re{ewem \D br. 10540 od 22. XI. 1934.godine odbijen od dobrovoqa~kog potraìvawa t.j. nije pri znatza dobrovoqca”.

Daqe je sve i{lo po automatizmu: donesena je odluka kojomse Miloradu Todorovi}u iz Rakovca oduzima “dobrovoqa~ko -bo -ra~ka kompetencija na posedu [enborn Palavi~ino u k.o. Stepa -novi}evo... od 8 kj. 1100 kv.hv”, a on “bri{e.. iz spiska nade qe nihdobrovoqaca iz razloga jer je umro, a wegovo dobro vo qa ~ko svoj -stvo nije priznato re{ewem Ministarstva Vojske i Mor narice”.Bez ikakvog rezultata ostala je i naknadna àlba Mi lo radoveudovice Qubice; sve se zavr{ilo u okviru Kra qev ske banske up -ra ve Dunavske banovine i wene Komisije za likvi da ci ju agrarnereforme, po{to je 26. novembra 1937. godine toj Komi siji nalo -èno da “saop{tite Todorovi} ud. Qubici uz potpis na ovom ak -tu, da se odbija od wenog traèwa a iz razloga, {to je ovaj pred -met okon~an odlukom ove Uprave III Br. 22575/37.g. i {to je sapredmetnom agrarnom zemqom ve} dispo ni rano prema odobre wuG. ministra poqoprivrede Br.39524/VIa/37. g. od 31. maja 1937.g.”

U svemu tome, za dràvnu administraciju bilo je sasvim ne -bit no {to su i Milorad Todorovi} i wegovi naslednici svojimzahtevima prilagali Miloradovo dobrovoqa~ko uverewe izdato1920. godine u nadle`noj instituciji. A tamo, pisalo je da Mini -starstvo za socijalnu po li tiku i invalide, putem svog Odseka zadobrovoqce, pod br. 50919 od 6. novembra 1920. godine, “Na molbuMilorada Todo ro vi }a iz Rako v ca sreza Iri{kog, okruga Srem -skog a na osnovu ~l.2 Uredbe o dobrovoqcima i dobrovoqa~kihspiskova Mini star stva Vojnog koji se nalaze pri ovom Mini star -stvu, izdaje... UVEREWE da je Milorad Todorovi} iz Rakovca sre -za Iri{kog okruga Sremskog zaista dobrovoqac prema izve{t.Min. Vojnog pod brojem F.\. 11401. kao dobrovoqac borac, te sto -ga ima pravo na koristi pred vi|ene Uredbom o dobrovoqcima od18 decembra 1919 god”.

Vidqivo je iz svega da ni Kraqevska banska uprava, ni Ko -mi sija za likvidaciju agrarne reforme, ni Ministarstvo vojskei mornarice, nisu vodili ra~una o kqu~noj stvari u ~itavom pro -blemu: kako se moglo desiti da se jednom dobrovoqcu ve} upi sa -nom u dobrovoqa~ki spisak u Ministarstvu vojnom iz bri{e dob -ro voqa~ki status i kako se moglo desiti da se dobrovoqa~ki spi -skovi iz Ministarstva vojnog izgube. Odgovor moè biti sa mojedan: Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, docnije Kra qe viniJugoslaviji, u kojoj su odlu~uju}u politi~ku ulogu preu ze li pred -


stavnici u Svetskom ratu poraènih Hrvata i Slo vena ca, odjed -nom je postalo va`no da srpskih dobrovoqaca bude {to mawe i da tokom Svetskog rata preuzete dràvne oba ve ze prema srpskimdo brovoqcima budu {to vi{e suzbijene. Jedan od na~ina da se ta -k ve nakane ostvare bio je i da se raspoloìva dokumenta ci ja o srp -skim dobrovoqcima “izgubi”, a postupak za ostvarivawe do bro vo -qa~kih prava iskomplikuje do krajnosti, ~ak do besmi sla. Dru go gobja {we wa nema(74).

Dràva se, zapravo, svojski trudila da “taktikom iznu ri -vawa” potisne dobrovoqa~ka prava, ra~unaju}i, vaqda, da }e preodumreti dobrovoqci nego ista ta dràva ~ijem su stvarawu ioni obilato doprineli. Jedan od na~ina da se takav naum ostvaribio je i “izum” o obnovi “istro{enih” dobrovoqa~kih uve re wa.Naàlost, sa izdavawem novih uverewa i{lo je vrlo te {ko i spo -ro, tako da su “dobrovoqci bez uverewa” morali da se dovijaju, nebi li sa~uvali nadeqenu zemqu.

Po shvatawu nekih dobrovoqaca, najverovatnije ofo r m qe -nom uz savet pravnih stru~waka, opasnost od mogu}ih nega tiv nihposledica usporenog administrativnog rada mogla bi se izbe}ifakultativnim otkupom dobijene dobrovoqa~ke par ce le. Takvo -me “triku” pribegao je i \oka T. Andri} iz Stepano vi }eva, ro -dom iz Zmajeva, koji je 29. jula 1939. godine zatraìo od Minista r -stva poqoprivrede da mu se odobri otkup nadeqenog agrarnogzemqi{ta. Iz Andri}evog pisma proizilazi da se on sa svojom~etvoro~lanom porodicom nastanio u Stepanovi}evu februara1920, te da je iste godine, s obzirom na svoj nebora~ki status, do -bio na obradu nebora~ku parcelu od 5 k.j. 340 kv.hv. Iako ne kaèpo kom osnovu, Andri} je ve} naredne godine dobio bo ra~ ku par -celu od 8 k.j. 1100 kv.hv., “koju zemqu i dandanas uì vam i sam usvojoj vlastitoj reìji obra|ujem sa svojom poro di com”. Pravoda obra|uje ovu zemqu potvr|eno mu je i odlukom Komisije za li -k vidaciju agrarne reforme broj 15726 od 25. janu ara 1935. godine.(Iz jednog zapisa Komisije za likvidaciju ag rar ne reforme, ~i -jim je posredovawem ova molba posla ta Ministarstvu, vi di se da jepomenuto re{ewe izdato 1934. godinu - IP). “Kako me |u tim, dodanas nisam dobio novo dobro vo qa~ko uverewe po no voj Uredbi,a molba mi se nalazi kod Ministarstva Vojske i Mor narice, to da mi se ne bi zemqa oduzela (koju kao {to rekoh ob ra|ujem i uì -vam punih skoro dvadeset godina) slobodan sam mo liti MI NI -STARSTVO, da mi blagoizvoli odobriti, da svoju dobrovo qa ~- ku parcelu od 8 kat. jutara i 1100 kv. hvati prevedem na svoje imeputem fakul ta tiv nog otkupa, po{to sam istu zemqu dobio od ag -rarnih vlasti kao dobrovoqac-neborac i na svoju porodicu. Ovotim pre, jer tu svoju zemqu stalno obra|ujem ja sam sa svojom zad -

216 Ilija Petrovi}

rugom u vlas ti toj reìji od po~etka 1920 godine sve do dana {weg dana”.

Deset dana kasnije, 7. avgusta, iz Odseka za dobrovoqce u Mi -ni starstvu poqoprivrede poru~eno je Andri}u da se ne odobravafakultativni otkup zemqe, a “da mu se dodeqena zemqa ne}e od u -ze ti dok ne dobije novo uverewe, ve} u koliko isti ne bude pri z -nat za dobrovoqca, da }e isti biti utvr|en kao mesni agrarni in -teresent ukoliko ispuwava zakonske uslove po mesnom kqu~u”.

Pretpostavka da Andri}u mo`da i ne}e biti potvr|en do br o -voqa~ki status bila je, po prilici, uobi~ajena praksa u Dobro -vo qa~kom odseku, u kome je na desetine hiqada dobro vo qa ~kihzahteva uzaludno ~ekalo na pozitivno re{ewe. Dràvi nije bilo do rizika: rokovi za priznavawe dobrovoqa~kog sta tu sa brzo suizmicali, dobrovoqci su postepeno umirali jo{ ne zameniv{isvoja uverewa, a nasledni red u mnogim porodicama “nepriznatih dobrovoqaca” ili dobrovoqaca pod sumwom ve} se gubio. Dobro -voqce je, zna~i, trebalo {to duè dràti u ne do umici, godi na -ma, ~ak i kad se u istom tom Odseku zna, na primer, da je Mini sta r -stvo za socijalnu politiku i invalide, “na osnovu ~l. 2 Uredbe odobrovoqcima i dobrovoqa~kih spiskova Mi ni starstva Vojnog,koji se nalaze pri ovom Ministarstvu”, 23 marta 1921 godine iz -dalo uverewe \oki T. Andri}u da je “zaista dobrovoqac prema iz -ve{taju Min. Vojnog pod brojem F.\. br. 3430/21 kao dobrovoqacneborac”, sa svim pravima koja mu po istoj toj Uredbi pripadaju.

[to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~- lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se ug -lavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobro voq cikoji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati admi -nistrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih do bro vo -qa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Liparna deqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobro -voqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepano vi }evo.U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobro vo qca, uStepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u os ta lim dobro -vo qa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqenspisak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno jeistanuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca!

Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema.

Prostor za daqa istraìvawa. U~e{}em srpskih dobro vo -qa ca u Prvom svetskom ratu na{a istorijska nauka nije se pre -mnogo bavila. Ako je o dobrovoqcima i pisano, bilo je to samo uz -


gredno, tek kao informacija da je dobrovoqaca bilo i da su “~ak” postojale posebne dobrovoqa~ke jedinice. Za taj svoj propust,naravno, istori~ari se mogu pravdati i ~iwenicom da u vojnimarhivama ne postoje uredni spiskovi dobrovoqaca pri do {lih ujedinice, ~ak ni kad se radi o velikim grupama. Najve}em brojuspi skova, ako ih je i bilo, izgubio se svaki trag, iz raznih raz lo -ga, a nekad, najverovatnije, u spiskovima nije ni beleèno da seradi o dobrovoqcima; ponegde, spiskovi nisu ni sa~i wa vani, jerza to nije bilo ni vremena a, ~ini se, ni u vojnim komandama nijese smatralo da su takvi spiskovi neophodni. Ne sme se, naravno,zanemariti ni potreba da se porodice srpskih dobrovoqaca izsrpskih krajeva pod Austrougarskom, ne pri ja teqski raspoloè -noj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{tite od progona tamo{wihvlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Doda li se tome i “tihi”trud pojedinih vojnih komandi da zature tragove o stvarnom bro -ju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” od lu ~u ju}u vojni~ku ulogu redov -nog armijskog sastava, razumqivo je {to se broj dobro vo qaca iwi hova uloga u vojnim aktivnostima osobito ne isti~u. Zbog sve -ga toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`no mo gao pra ti -ti, na samom po~etku Svetskog rata srp sko Mini star stvo vojnona redilo je “da se dobrovoqci ne formiraju u zasebne dobrovo -qa~ke komande, niti da se na za po ~e toj osnovi skupqaju sa mi, uve}e gomile”. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqaca u Srbi -ji ve} bilo dovoqno za “zasebne dobrovoqa~ke komande”, a biloje neuputno da se oni samo ini ci ja tivno okupqaju “u ve}e gomi le ”.Zbog svega toga, ali i iz mno gih drugih razloga, nikad se sa sigu r -no{}u ne}e ustanoviti kol iko je dobrovoqaca u~estvo va lo u rat -nim operacijama srpske i crnogorske vojske, bilo u bora~kom sa -stavu, bilo u onome {to se danas naziva logistikom. Mo`da zbogsvih tih ograni~ewa is to ri ~ari se nisu ni upu{ta li u neki oz -biqniji poku{aj da dobro voq cima dodele iole vid qi vo mesto una{oj novijoj nacionalnoj istoriji(63).

Ako se, dakle, ne zna ni koliko je dobrovoqaca u~estvovalo uoslobodila~kim ratovima Srbije i Crne Gore 1912-1918. godine,jo{ je mawe mogu}nosti da se sa znaju sva wihova imena. “Cele po -rodice, pa ~ak i male zaje d ni ce, i{~ezle su bez traga i nikada sevi{e za wih nije ~ulo”(61). Za su d binu mnogih dobrovoqaca nisusaznali ~ak ni wihovi naj bli ̀ i, a za nemali broj, naro~ito onihkoji su radili u Sjediwenim Dr ̀ avama, nije se ni znalo da su ra -tovali kao do bro voqci, jo{ ma we da su poginuli na nekom odevropskih rati{ta, uglavnom po Srbiji i na Solunskom frontu.

Ipak, sve to ne bi trebalo da obeshrabri ili zaustavi budu}eistra ̀ i va~e srpskog dobrovoqa~kog pokreta. I najmawe novo

218 Ilija Petrovi}

sazna we moè ponekad otvoriti prostor za rasvetqavawe ne~ega {to se do sada moglo samo naslu}ivati ili se ~inilo “roman -tizmom” ili “fan ta sti kom ”(62).

Ovaj rad jo{ je jedan poku{aj da se istraìvawa o srpskimratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu sa nulte ta~ke.

*****Ovaj tekst, u ne{to kra}oj verziji (bez odseka pod naslo vima:Bogo ro di ~i ne suze, “Zvani~ni” do bro voqci, Preuzeto iz raznih izvorai Te{ko sti}i do prava na zemqu), objavqen je najpre u Zborniku Zavi -~ajnog muzeja Ruma, dvo broj III-IV, Ruma 1999-2000, a potom i u auto ro vojkwizi Starinci i novci, Novi Sad 2000, 9-56.

Tekst se ovde ponovo objavquje, u uverewu da preko hi qa du osam ston o vi h imena, pra}enih ostalim prilozima, îtaocu moè pomo}i da upo t -puni predsta vu o srpskom dobrovoqa~kom po kretu (ne samo u Sre mu)tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918.


Napomene, literatura, izvori1 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 78-82.2 Oskar fon Po}orek, ili Potiorek (Blajburg, 1853 - Klagenfurt, 1933),

aus trougarski general. Od 1911. {ef Zemaqske vlade u Bosni i Hercegovini. Napo~etku Svetskog rata komandovao kaznenom ekspedicijom protiv Srbije, odno -sno austrougarskom Balkanskom vojskom koja je preko Drine i Save upala u Srbi ju;posle ̀ estokih borbi na Ceru (18-24. septembar 1914), wegove ar mi je odba~ene su na polazne pozicije. U ponovqenoj ofanzivi (16- 24. sep tem bra), i posle bitke naDrini, obe strane pre{le u odbranu; prodor austro ugarske vojske u unutra{wostSrbije (polovinom novembra) zaustavqen je u Kolubarskoj bitki, da bi srpskomprotivofanzivom od 3. do 16. decembra 1914. godine Srbija bila ponovo oslobo -|e na. Zbog neuspeha u tim operacijama, Po }o rek je odmah penzio ni san.

3 Radovan Srdi} ([a{inci, 1940), istori~ar. Gimnaziju svr{io u SremskojMitrovici, a Filozofski fakultet u Beogradu. Radio najpre kao sre d wo{kolskiprofesor, a od 1970. u Arhivu Srema u Sremskoj Mitro vi ci; jed no vreme bio i we -gov direktor.

4 R. Srdi}, Bitka na Legetu, Negotin 1994, 72-75.5 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82.6 Isto, 63-65.7 To{a Iskruqev, Raspe}e srpskog naroda u Sremu 1914 i Maxari, Novi Sad

1936.8 Ja{a Tomi} (Vr{ac, 1856 - Novi Sad, 1922) novinar, kwièvnik i poli -

ti ~ar. Osnovnu {kolu u~io je u Vr{cu, a gimnaziju u Temi{varu i Ke~kemetu; uBe~u najpre studirao medicinu, a zatim kwièvnost, ali je sve to zapustio zaradpo liti~ke borbe. Wegovo kwièvno stvarala{tvo predstavqalo je, u stvari, po -ku{aj kwièvne obrade politi~kih teza koje su u prvom periodu imale soci jal i -sti~ku, a kasnije gra|ansko-radikalnu sadrìnu. Kao osniva~ grupe tako zva nihvr{a~kih socijalista, postao je godine 1884. urednik Zastave i naslednik Sve -to zara Mileti}a (1826-1901) u Srpskoj slobodoumnoj stranci, koja 1891. do bija na -ziv Srpska narodna radikalna stranka; stvarni vo|a srpskih radikala u Vojvo di -ni, urednik strana~kog lista, pisac programskih bro{ura i samog pro gra ma, au tor brojnih novinskih tekstova i posebnih publikacija, izuzetno je uticao na ideolo -{ko-politi~ku orijentaciju i strana~kog ~lanstva i mnogih ~italaca koji for -ma l no i nisu pripadali Radikalnoj stranci. Zbog ubistva Mi{e Dimit ri jevi}a(1846-1889), novinara i politi~kog radnika, lidera Srp ske libe r a l ne stranke uUgarskoj, potpredsednika Kwi ̀ ev nog odeqewa Matice srpske (posle niza pole -mika koje su se pretvorile u li~ni obra~un), od 1890. do 1896. godine proveo u zat -vo ru. Tokom Prvog svetskog rata izvesno vreme bio u internaciji: u Jegri, Meze -turu i Segedinu. Godine 1918. najpre pred sednik, a zatim politi~ki referentSrpskog narodnog odbora u Novom Sadu. U prisajediwewu Banata, Ba~ke i Bara -we Kra qe vi ni Srbiji wegova uloga bila je odlu~uju}a.

9 \ura-\or|e Krasojevi} (ôrtanovci, 1852 - Sremski Karlovci, 1923), ad -vokat, nacionalni radnik. U Srpsko-turskom ratu 1876-77. godine do bro vo qac iu~esnik bitaka na Drini. Trideset godina predsednik Srpske na rod ne ra dikalne stranke (iako je wen nesporni i stvarni {ef bio Ja{a Tomi}), pred sednik oba we -na sredi{wa odbora (za Ugarsku i Hrvatsku) i predsednik Cen tral nog odborasastavqenog od predstavnika obaju sredi{wih odbora; potpred sed nik Narodno -crk -venog sabora u Sremskim Karlovcima i na ro dno -crkveni fi{kal (pravobra ni -lac) do ukidawa crkveno-{kolske autono mi je. Od izbijawa Svet skog rata do jula1917. godine, zajedno sa ènom i decom u internaciji i po ugar skim zatvorima.

10 @arko Miladinovi} (Erdevik, 1862 - Beograd, 1926), advokat. Gimnazijuje u~io u Novom Sadu i Oseku, a pravne nauke u Be~u, gde je stekao i doktorat.Bavio se publicistikom; napisao je ve}i broj pravnih rasprava. Rano je u{ao upo liti~ku borbu, kao pristalica Radikalne stranke; vo|a sremskih radikala;

220 Ilija Petrovi}

zbog nacionalnog rada progawan je i zatvaran. Dugi niz godina bio je narodniposlanik u Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima. ^lan Narodnogvi je}a u Zagrebu; spiritus movens rumskog Zbora izaslanika 24. novembra 1918.godine. Poslanik u Narodnoj skup{tini SHS. Od 24. decembra 1921. do 16. de cem -bra 1922. godine ministar po{ta i telegrafa. Posle Prvog svetskog rata bio jevrlo angaòvan u agrarnoj reformi. Naseqe Solnok, na putu od Rume prema Pu -tin cima, po wemu je preimenovano u @arkovac. Sahrawen je u Rumi, na Pra -voslavnom grobqu.

11 Milan Nedeqkovi} (Sremska Kamenica, 1865 - Sremski Karlovci, 1934),profesor istorije i nema~kog jezika, pisac i politi~ar. Sekretar Glav nog od -bora Radikalne stranke; osamnaest godina predsednik crkvene op{tine u Karlov -cima; dugi niz godina ~lan karlova~ke konzistorije i zamenik glavnog {kolskogreferenta autonomnih srpskih konfesionalnih {kola u karlova~koj mitropo -li ji. Sara|ivao u Brankovom kolu i Letopisu Matice srpske; bavio se kwièv -nom kritikom. U pogledu ujediwewa nije bio osobito radikalan; zastu pao tezu daVojvodina taj posao treba da uradi preko Narodnog vije}a u Zagrebu. Do 1926. go -dine direktor Trgova~ke akademije u Novom Sadu.

12 I. Petrovi}, Navedeni rad, 82-86.13 Miron Nikoli} (1846-1941), episkop pakra~ki pedeset osam go dina; od 1907.

do Svetskog rata tri puta kandidovan za srpskog patrijarha, ali je ugarska vladauvek odbijala da predlog iznese caru na potvrdu; krajem 1913. i od marta 1914. do1919. administrator karlova~ke mitropolije. “Svojim tak tom pre ma dràvnimvlastima uspevao je da otkloni ili ublaì mnoge nevo qe od crkve i naroda”.

14 Irinej ]iri} (Sremski Karlovci, 1884 - Novi Sad, 1955), episkop ba ~- ki; bogoslovske studije zavr{io na Duhovnoj akademiji u Moskvi, semitske jezike studirao u Be~u, a 1908. godine promovisan za doktora filosofije. Pred Drugisve tski rat predsednik Svetskog saveza za me|unarodno prijateqstvo pomo}u cr -ka va. Bavio se kwièvno{}u; prevodio sa jevrejskog, latinskog, gr~ kog, francu -skog i nema~kog jezika. Godine 1943. imenovan za ~lana Gorweg do ma ma xarskogpar lamenta; tokom Drugog svetskog rata na{ao se u istim nepri li kama kao dva -desetak godina ranije svi srpski episkopi u Austrougarskoj, pre svih vladikaMiron Nikoli}, administrator Karlova~ke mitropolije: januara 1942. go dine, u toku maxarske racije u [ajka{koj i Novom Sadu, “poznaju}i svu opas nost kojapre ti od ru{ila~kih sila”, prinu|en da “blago~astivoj pastvi srp ske pravoslav -ne eparhije Ba~ke”, izda proglas, o~inski preporu~uju}i “da se ne da za vesti nakrivi put, nego da u pokornosti zakonima ove zemqe, u vr{ewu svojih du`nostiprema Bogu i dràvi, otkloni sva zla i sve te{ko}e, koje dana{we vre me donosi”. Mimo proglasa, u vi{e navrata intervenisao kod maxar skih vlasti da pomilujesrpske rodoqube osu|ene na smrt i da se prestane sa mu~ewem uhap {e nih Srba; ususretu sa maxarskim regentom Miklo{em Hortijem (1868-1957) protestovao pro -tiv odvo|ewa srpskog ìvqa na prislini rad; svoj li~ni auto ri tet zaloìo zaspasavawe srpske neja~i iz logora u [arvaru i za wihov sme{taj i le~ewe u Ba ~- koj. Po oslobo|ewu stavqen u ku}ni pritvor, na razne na~ine mal tretiran i op -tuìvan za “saradwu s okupatorom”; u pritvoru proveo sedamnaest meseci; prili -kom osve}ewa privremene bogomoqe u Oxacima, uo~i Preobra ̀ e wa 1946. godine, u naletu razularene svetine bio pretu~en tako da se jedva spasao; sve{tenik kojije sa wim ostao u parohijskom stanu bio je izboden noèvima. Posle tog doga|aja,vladika Irinej povukao se u samoizaolaciju i do kraja ̀ ivota nije izlazio iz sv o j enovosadske rezidencije.

15 I{tvan Tisa (1861-1918), grof, maxarski politi~ar; ubijen kad je maxar -sko Narodno ve}e preuzimalo vlast u Budimpe{ti.

16 Mitrofan, Milan [evi} (1854-1918), episkop ba~ki; veliki patron Gim -na zije novosadske; samo se wegovoj “retkoj mudrosti i ugledu” moè zahva li ti “da je ova gimnazija za vreme rata, kad su ostale prosvetne ustanove zanemele, radila”.


17 Gavrilo Zmejanovi} (Dobanovci, 1847 - Zemunsko Poqe, 1932), episkopvr {a~ki, belocrkvanski i pan~eva~ki od 1896. godine. Zamona{en 1882. godine uKru{edolu, ~iji je arhimandrit postao 1894. godine; godine 1908. saborskom ve -}i nom izabran za patrijarha, ali je maxarska vlada odbila da predlog podneseFrawi Josifu na potvrdu; nosilac zlatnog krsta sa krunom; ~lan magnatske ku}eugarskog sabora. Penzionisan 1921. godine; posledwe godine ìvota proveo kodsvojih ro|aka u Zemunskom Poqu. Po sopstvenoj èqi sahrawen u Grabovcima, uSremu.

18 Nikola Radoj~i} (Kuzmin, 1882 - Beograd, 1964), istori~ar; do 1920. go di -ne gimnazijski profesor u Sremskim Karlovcima. ^lan Istorijsko -etno graf skesekcije u jugoslovenskoj delegaciji na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. go -dine. Profesor Univerziteta u Qubqani; vizantolog i stru~wak za nacionalnuistoriju sredweg veka, bio je dobro upu}en i u noviju istoriju; ~lan Srpske aka -demije nauka.

19 Nikola Radoj~i}, Oìvela Vojvodina, Zbornik Matice srpske za isto -ri ju broj 51, Novi Sad 1995, 203.

20 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika, SevernaAmerika, Australija, Francuska, Italija, Solunski front, Zbornik dokume -na ta, Beograd 1980, 19-21.

21 R. Srdi}, Navedeni rad, 104-106.22 Radisav Risti}, Dobrovoqci u odbrani Beograda 1914-1915. godine, Dob -

ro voqa~ki glasnik broj 6 Godina V, Beograd 1995, 35-48.23 Igwat Kirhner (Veliki Be~kerek, danas Zrewanin, 1887 - Beograd,

1944), aktivni poru~nik austrougarske vojske; ~ini se da je zavr{io Vojnu aka de -miju u Be~u. U sukobu sa svojim kolegama, zbog toga {to su oni posprdno govorilio srpskoj vojsci, najglasnijeg u klevetawu i omalovaàvawu srpskih vojnika ubio i zatim prebegao u Srbiju. Godine 1931. Kirhner je aktivni inèwerijsko -teh -ni~ki pukovnik u srpskoj vojsci. Poginuo u “savezni~kom” bombardovawu, dok jesa svojim ispisnicima tro{io vreme u jednoj kafani u susedstvu.

24 R. Risti}, Navedeni rad, 39.25 Isto, 40-41.26 Isto, 42.27 Isto, 42-43.28 Svetislav Milutinovi}, Posledwi branioci Beograda, Zbornik radova

Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 138-174.29 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 167-174.30 Vojna enciklopedija knjiga I, drugo izdawe, Odrednica Beograd, Istorija 15)

Operacije oko Beograda 1915, Beograd 1970, 569.31 @ivko J. Kezi}, Borba sa neprijateqem po beogradskim ulicama, Zbor -

nik radova Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 104-137.32 @. Kezi}, Navedeni rad, 106-107.33 Du{an Tufegxi} (1873-1923), pukovnik srpske vojske. Spada u red najhra -

b rijih komandanata srpske vojske; u oslobodila~kim ratovima 1912-1918. godinekomandovao pukom; organizator i prvi komandant pe{adijske {kole ga|awa. Vi -tez Kara|or|eve zvezde IV reda.

34 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569.35 @. Kezi}, Navedeni rad, 107-109.36 @ika @ivulovi} (1925), novinar. Dugogodi{wi urednik Vesele ve~eri

Radio Beograda; saradnik u mnogim listovima i ~asopisima.37 @. @ivulovi}, Tako je po~eo napad na Beograd, Dobrovoqa~ki glasnik

broj 6 Godina V, Beograd 1995, 54.38 R. Risti}, Navedeni rad, 44.39 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569.40 @. Kezi}, Navedeni rad, 110.

222 Ilija Petrovi}

41 Dragutin Gavrilovi} (â~ak, 1882 - Beograd, 1945), pukovnik srpske voj -ske. Vojnu akademiju svr{io 1901. godine; u~estvovao u svim oslobodila~kim ra -to vima Srbije od 1912. do 1918. godine; u posledwoj odbrani Beograda 1915. godine te{ko rawen; vitez Kara|or|eve zvezde s ma~evima. Za vreme Drugog svetskog ra -ta u zarobqeni{tvu u Nema~koj; umro neposredno po povratku u domovinu.

42 Vojna enciklopedija, Navedena odrednica, 569.43 Tekst Gavrilovi}eve zapovesti kod nas je navo|en prema potrebama vla -

daju}e ideologije; posle Drugog svetskog rata nije bilo uputno pomiwati kraqa,te su zbog toga, na vi{e mesta, re~i iz zapovesti zamewivane trima ta~ka ma. Po -ruka da je “na{ puk `rtvovan za Kraqa i Otaxbinu” zamewivana je poru kom da je“na{ puk `rtvovan za ~ast Beograda i otaxbine”; tako je u svom se}awu na Od -branu Beograda zapisao i srpski oficir \or|e Sebastijan Ro{. U svakom slu ~a -ju, zapovest je ostala zabeleèna po se}awu, da li Gavrilovi}evom, da li nekog odpreìvelih ratnika iz posledwe odbrane Beo grada.

44 Zdravko Vaskovi}, Posledwa rezerva odbrane Beograda 1915 god., Zbor -nik Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, 434-448.

45 @. Kezi}, Navedeni rad, 114-116.46 Isto, 133-134.47 R. Risti}, Navedeni rad, 44.48 Lazar Raki} (1929-1992), istori~ar. Najpre sredwo {kolski profesor u

Pan~evu, Vr{cu, Zrewaninu, Beogradu i Novom Sadu, a od 1974. godine na Filo -zofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se pro{lo{}u Srba u nekada{woj ju`- noj Ugarskoj, posebno wihovom istorijom od 1848. godine do kraja Velikog rata.

49 L. Raki}, Iseljavanje iz Vojvodine krajem XIX i po~etkom XX veka, Zbornik radova sa nau~nog skupa @ivot i delo Mihajla Pupina Idvorskog (Novi Sad -Idvor, 1979), Novi Sad1985, 90-93.

50 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998, 290-407.

51 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918, Zbornik dokumenata, 73-74.52 R. Srdi}, Navedeni rad, 103-106.53 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 165.54 @. Kezi}, Navedeni rad, 136.55 Agonija Beograda u Svetskom ratu, Zbornik se}awa ìvih branilaca,

Beograd 1931, 542-568.56 Dobrovoqa~ki glasnik, Godina V Broj 6, Beograd 1995, 101-105.57 Milivoje Mom~ilovi}, visoki oficir srpske vojske. Posle Svetskog ra -

ta postao |eneral, ali je u istoriju u{ao kao potpukovnik i komandant X kad rov -skog puka u Odbrani Beograda. Trostruki vitez Kara|or|eve zvezde: jednom IVreda i dva puta III reda.

58 Milan P. Kosti}, Iz Prvog svetskog rata 1914-1918, Zbornik Maticesrpske broj 51, Novi Sad 1995, 157.

59 Isto.60 Milan P. Kosti} (1895-1964), advokat i publicista. Bio perovo|a veli -

ko g Zbora Sremaca u Rumi koji je 24. novembra 1918. godine doneo odluku o nepo -sre d nom prisajediwewu Srema Kraqevini Srbiji; narednog da na, kao izaslanikrumskog Zbora, prisustvovao Velikoj narodnoj skup{tini u Novom Sadu, koja jeodlu~ila da se Banat, Ba~ka i Barawa neposredno prisajedine Kraqevini Srbi -ji; svojim zapisima sa~uvao trag o tim zna~ajnim supovima. Posle Prvog svetskograta advokat i javni bele`nik u Irigu, Sremskim Karlovcima i Zemunu.

61 Monika Kripner, @ene u ratu - Srbija 1914-1918, Beograd 1994, 184-185.62 Nikola B. Popovi}, Brojno stawe i nacionalna struktura dobrovo qa -

ca u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova sa nau~nog skupa odr -ànog u Kikindi 11. i 12. aprila 1996. godine, Beograd 1996, 273-281.

63 I. Petrovi}, Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, 49.


64 Mihailo @ivkovi} (1856-1930), |eneral srpske vojske. U srpsko-turskom ra tu 1877-78. godine komandovao bataqonom; upravnik Vojne akademije 1908. i1909-1912. godine, a u me|uvremenu ministar vojni. U Prvom balkanskom ratu ko -man dovao Ibarskom vojskom, a u Svetskom ratu Odbranom Beograda. Godine 1916.u Odesi formirao Srpski dobrovoqa~ki korpus i bio wegov komandant; pen zi -oni san juna 1918. godine, neposredno po dolasku Korpusa na Solunski front.

65 Vojin Maksimovi} (Kladovo,1876 - Lingen, 1942), |eneral Jugoslovenskevojske, vojni istori~ar. Vojnu akademiju zavr{io 1896. u Beogradu, a rusku Ni ko -lajevsku general{tabnu akademiju 1905. godine. Zbog podr{ke pobuni u kra gu je -va ~kom garnizonu (1906), izazvanoj lo{im materijalnim polo ̀ a jem podoficira,osu|en na deset godina zatvora; posle tri godine pomilovan, a 1913. godine akti -viran u ~inu majora. U Dobruxi na~elnik {tab Prve srp ske dobrovoqa~ke divi -zi je. Posle rata profesor Vojne akademije; vr{ilac du` nosti velikog ùpana uZagrebu; komandant Zetske divizijske oblasti. Umro u nema~kom zarobqeni{tvu.

66 Spomenica Prve srpske dobrovoqa~ke divizije 1916-1926, Beograd 1926,na kraju kwige, na ukupno petnaest strana, bez numeracije.

67 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 55-61. 68 Isto, 55-59.69 Sv. Milutinovi}, Navedeni rad, 172-174.70 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 355-357.71 Dobrovoqci u ratovima 1912-1918, Beograd 1971, 133.72 Mihajlo Stojakovi}, Srpski dobrovoqci u oslobodila~kim ratovima,

Dnevnik Novi Sad, 8-25. novembra 1993.73 Nikola Ga}e{a, Agrarna reforma i kolonizacija u Ba~koj 1918-1941,

Novi Sad 1968, 186-187.74 Vaso Kolak, I. Petrovi}, Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo, Novi

Sad 1999, 56.75 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Beograd 1977, 298, dok.215.76 Isto, 305, dok. 215.77 Isto, 5-6, dok. 11 i 12.78 Srpsko kolo broj 40. i 41, Beograd 1919.79 P. Milo{evi} et all., Sremskomitrova~ka hronika, Novi Sad 1987. 80 Vladimir Tomi}, Kraqevci u pro{losti, Kraqevci-Ruma 1994.81 Sretenije Zorki} i Petar Vukeli}, Hronika Surduka, Novi Sad 1984.82 Vladimir Tomi}, Dowi Petrovci kroz vekove, Ruma 2001.83 Vasilije Petkovi}, Visovi ravnice, Novi Sad 1988.84 Radisav \or|evi} et all., Ruma u sredi{tu Srema, Ruma 1991.85 Sima Tomovi}, [id, [id 1973.86 Milan @ivojnovi}, Progar kroz istoriju, Beograd 1988.87 Budimir Marin, Martinci u vihoru rata, Novi Sad 1984.88 An|elko Erdeqanin, Hronika sremskog sela Vojka, Stara Pazova 1997.89 Milenko Ostoji}, Nepokoreni - Hronika Vrdnika i okoline, B.M. 1989.90 Vladimir Tomi}, Tragovi u vremenu, Vogaw 1996.91 Svetozar Nikoli}, Bresta~ u ratu i revoluciji, Novi Sad 1986.92 Radomir Prica, Grgurevci u revoluciji, Novi Sad 1986.93 R. Prica i Jovanka Draì}, Partizansko selo Man|elos, Novi Sad 1990.94 Milo{ B. Luki}, Nemirno ogwi{te, Novi Sad 1967.95 Radovan Srdi}, Jarak u ratu i revoluciji, Novi Sad 1987.96 Vladimir Vladica Tomi}, Popinci 1308-2000, Ruma 2000.97 Svetozar Kleverni} et all., Dobrinci, Novi Sad 1998.98 Risto Jeremi}, Prilozi za biografski re~nik vojvo|anskih Srba lekara

od 1756 do konca 1940, Novi Sad 1952. Arhiv Vojvodine u Novom Sadu, F-99, kutija 23, fasc. 632-662.

224 Ilija Petrovi}

Sremski dobrovoqci 1914-1918Saètak

Pobedni~ki pohod srpske i crnogorske vojske u balkanskim rato -vi ma doprineo je narastawu oslobodila~kog duha i me|u Sr bi ma zate ~e -nim tada pod austrijskom i maxarskom okupacijom. Taj “polet Srbije...dao je dovo q no dokaza o wenoj vitalnoj snazi, razvijanoj dotle pod vrlote {kim uslovima. Razumqivo je stoga {to su se sad u oja~anu Srbiju po -~ele upirati o~i wenih sunarodnika iz ropstva sa jo{ vi{e po verewane go pre i {to joj se po~ela s mnogo strana dodeqivati uloga Pije mo n ta”.

Austrougarska objava rata Srbiji, na samom kraju jula 1914. godine,i pra va hajka protiv svih onih za koje se verovalo da nisu odani Habzbur -{koj kruni, da prema Srbiji pokazuju bilo kakve simpatije ili da svoju bu -du}nost vide van okvira Habzbur{ke monarhije, bili su dodatni raz logda brojni Sr bi iz preko drin skih, prekosavskih i prekodunavskih kraje -va krenu ne samo da pomognu u odbrani Srbije i Crne Gore, ve} i da za po -~nu pokret za sopstveno oslobo|ewe od ugarskog i germanskog rop stva.

Me|u wima bio je i velik broj Sremaca. Malo je podataka o broju dobrovoqaca koji su pre{li preko Save

ne posredno pred izbijawe Svetskog rata i na samom we go vom po~etku.Zna se da je ve} s jeseni 1914. godine u Beo gradu oformqen Sremski do -bro voqa~ki odred, da je delo vao u odbrani Beograda i da je u~estvovao uKolubarskoj bitki, odno sno u ak cijama koje su sredinom decembra 1914.godine dovele do izbacivawa i po sledweg austrougarskog vojnika iz Sr -bije. Ne zna se ta~no koliko je tada bi lo dobrovoqaca u Odredu, ne znase koliko je od wih ginulo, ne zna se kako je Odred popuwavan. Ne {to vi -{e podataka sa~uvano je o tom istom Odredu u od brani Beograda po~et -kom oktobra 1915. godine, kad su na Srbiju zajedno napale austrougarskai nema~ka vojska. I zna se da je ovaj Odred tada ostao kao posledwa od -brana srpskog prestonog grada, te da je u kratkotrajnim voj nim operaci -ja ma na Dunavskom keju i po beogradskim uli cama od ukupno oko 350 do b -ro voqaca izba~eno iz stroja oko dve tre}ine. Najve}i deo wih u{ao je ulegendu bezimeno, isto onako kao {to se to de{a valo i drugim broj nimsrpskim dobro vo qci ma, tim svetim srpskim ratni ci ma, na mnogimboji{tima po Srbiji i Crnoj Gori, po Dobruxi i na Solun skom frontu.

O sremskim dobrovoqcima koji su u srpsku vojsku u{li po sle za ro b -qa vawa na srpskom rati{tu vrlo je malo podataka, dok se o onima iz ru -skog za robqeni{tva, koji su u sastavu Prve srp ske dobrovoqa~ke di vi -zi je uvede ni u boj na Dobruxi, kaè da ih je, posle Bana}ana, bilo naj vi -{e. Moglo bi se ra ~unati da ih je na Dobruxi ratovalo barem dve hi qade.

Iz prekomorskih zemaqa tako|e je stiglo ne{to Sremaca; podaci o wi ma sa~uvani su samo za period od februara 1917. do kraja oktobra1918. go di ne i ima ih oko sto trideset.

Ovaj rad tek je jedan poku{aj, makar i obnovqen, da se istraìvawao srpskim ratnim dobrovoqcima iz Srema pomaknu s nulte ta~ke.


SRPSKI DOBROVOQCIIZ NOVOSADSKE OP[TINE 1912-1918

Ovaj prilog samo je skro man poku{aj da se na jednom mestu sa -beru imena svih poznatih srpskih dobrovoqaca iz oslobodi la~- kih ratova 1912-1918. godine koji poti~u sa podru~ja novosadskeop{tine ili su tamo naseqeni ili nadeqeni zemqom (dobrovo -qa ~ kom kompetencijom) posle Velikog rata.

Uz prezime, ime i o~evo ime (kad je ono poznato), navode segodina i mesto ro|ewa (kad su poznati), odnosno mesto ìvqewaiz koga je dobrovoqac oti{ao u srpsku vojsku i mesto u kome jedo brovoqac posle Velikog rata naseqen ili nadeqen zemqom;mesta su uvek ubeleèna prema dana{wem slu`benom nazivu.

Delimi~ni spiskovi, po azbu~nom redu, objavqivani su u po -jedinim sveskama Enciklopedije Novog Sada, s tim {to je one spo ~etnim slovima prezimena A-J pripremio Mi haj lo Sto jako vi} (Lamovita, Omarska 1923 - Novi Sad 1997), a ostale (K-[, ukqu~u -ju }i i pribli`no dvesta imena od A-J) sastavqa~ ovog priloga:

Abramovi}, Risto Blagojev Me~a, Stolac - Stepanovi}evoAbramovi}-Dobrani}, Blagoje Jovin Me~a, Stolac - Stepanovi}evoAvdalovi}, Jovan Stevanov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoAjduk(ovi}), Milan Pavlov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoAjduk(ovi}), Rada Savin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoAleksi}, Milivoje Radev Gori}i, Oto~ac - Stepanovi}evoAndrejev, Trofim Grigorjevi~ Visovsk, Rusija (Novi Sad) - TemerinAndri}, Anton Marjanov 1884, Ilok, Vukovar - Stepanovi}evoAndri}, \oka Tomin 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoAndri}, Milenko Ivanov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoAn|eli}, Dragoqub Jovin ? - Kisa~An|eli}, Jovo Todorov Dubo~ani, Bile}a - Kisa~An|eli}, Mirko Jovin Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evoAn|eli}, Risto Jovanov Dubo~ani, Bile}a - Stepanovi}evoAn|eli}, Sava Novi Sad - Novi SadAnoj~i}, Lazar Lukin Ka} - Ka}Antonijevi}, dr Du{an Stevanov 1895, Ledinci - Stepanovi}evoAntoni}, Milan Stevanov-Glavowin Novi Sad - TemerinAntoni}, Milo{ Novi Sad - Novi SadAranicki, Milan Novi Sad - Novi SadArbulov(i}), Veselin \okin Futog - FutogArbulov(i}), Jovan Futog - FutogArsenov(i}), Sima Milo{ev 1888, Stapar, Sombor - Stepanovi}evoArsenov, Milan Stevanov Novi Sad - Novi SadAtanackov, Du{an Radin Ka} - Ka}

Atanackovi}, @ivota Petrov Golubac - FutogAtanackovi}, Stanko Mladenov ôrtanovci, In|ija - Stepanovi}evoA{krabi}, Risto Radev Drame{ina, Gacko - Stepanovi}evo

Babin, Radovan Simin 1893, Vizi}, Ba~ka Palanka (Novi Sad) - Novi SadBabi}, Danilo Petrov Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBabi}, Jelisije Du{anov Novi Sad - Novi SadBabi}, Jovan Stevanov Uzdoqe, Knin - FutogBabi}, Lazar Filipov ? - Stepanovi}evoBabi}, Marko Jovanov Maqevac, Sluw - Stepanovi}evoBabi}, Rade Petrov 1887, @egar, Obrovac - Stepanovi}evoBabi}, Rade Savin Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBabi}, Savo Lukin 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBaboselac, dr Ivan 1885, Dowa Dobriwa, Slavonski Brod - Novi SadBajagi}, Jovan A}imov Novi Sad - TemerinBajandi}, Stevan ? - VeternikBaji}, Danilo-Dane Petrov 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBaji}, Jefta Novi Sad - TemerinBaji}, Luka Milo{ev Novi Sad - Novi SadBaji}, Milan \ukin Novi Sad - Novi SadBaji}, Milo{ Novi Sad - TemerinBaji}, Nikola Milev 1892, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBaji}, Savo Nikolin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoBakajlov, Velimir Novi Sad - TemerinBakalovi}-Proti}, Lazar \or|ev Sremski Karlovci - TemerinBaki}, Milan Novi Sad - TemerinBarako, dr Gavra 1879, Novi Sad - TemerinBara}, Marko Jovanov 1885, Maqevac, Sluw - Stepanovi}evoBara}, Mile V. @eqava, Korenica - PetrovaradinBarjaktar(evi}), Naum Gli{in 1885, Despotovo - Stepanovi}evoBaro{, \ura Stevanov Nugla{ica, Bosansko Grahovo - Ka}Batini}, Jovan Milo{ev Kuti, Bile}a - Kisa~Bauer, Jovan Novi Sad - ?Bejatovi}, Jovan Mitrov @awevica, Gacko - KoviqBejatovi}, Stevo Novi~in 1889, @awevica, Gacko - Novi Sad Bejatovi}, Simo Josifov @awevica, Gacko - Stepanovi}evoBekovi}, Miodrag (Emil Qudevit Sluka) - 1884, Novi Sad (umro 1915)Bekturidze, Ivan Rusija - Novi SadBelikov, Jovan Rusija - Stepanovi}evoBeli}, Nikola Blagojev Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evoBeqinac, Bogdan Pavlov Beànija, Zemun - Stepanovi}evoBe{lin, Mihajlo Novi Sad - ?Biga, Iso Mihajlov Plitvice, Korenica - Stepanovi}evoBiga, Nikola Mihajlov Plitvice, 1883, Korenica - Stepanovi}evoBiki}, Ivan @ivanov êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoBjegovi}, Dmitar Stevanov 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evoBjeli}, Vaso Todorov Bribir, [ibenik - Futog


Bjelica, Krsto \urin Ograde, Trebiwe - Stepanovi}evoBjelica, Marko \urin Korita, Bile}a - Stepanovi}evoBjelica, Milan ? - Stepanovi}evoBjelica, Milutin Jovin 1889, Kuba{, Stolac - Stepanovi}evoBjelica, Novica Milutinov Me~a, Stolac - Stepanovi}evoBogar, Frawa Subotica - FutogBogdanovi}, Aleksa Aleksin 1889, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evoBogdanovi}, Aleksa Lukin Tavanka, Qubiwe - FutogBogdanovi}, \oko Lukin Vrebac, Gospi} - FutogBogdanovi}, Petar Aleksin 1887, Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evoBogdanovi}, Petar Jovanov - 1875, Ruma profesor - Novi SadBogi}, Gavra Kostin Futog - FutogBogojevi}, Bo{ko Lazarev Beograd - FutogBogojevi}, @arko Lazarev Beograd - FutogBogojevi}, Todor Davidov Novi Sad - Novi SadBoènovi}, Gavra Novi Sad - TemerinBoìn, Milo{ Andrijin Novi Sad - VeternikBoì}, Du{an Stepanov Svileuva, Koceqeva - Stepanovi}evoBoì}-Karapanxin, Milan G. Sremski Karlovci - Novi SadBoòvi}, Petar Futog - TemerinBojani}, Jovan A}imov Novi Sad - ?Bojer, Milan Sofronijev Stepojevac, Lazarevac - Stepanovi}evoBorjanovi}, Slavko Novi Sad - Novi SadBorowac, Mija Mladenov Bege~ - Bege~Borowac, Milo{ Todorov Bege~ - Bege~Bosak, Teodor Radin Ka} - Ka}Boti}, Lazar \okin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoBoti}, Sava Jovanov \ur|evo, @abaq - Ka}Boti}, Svetozar Vladimirov 1885, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoBo{kov, Paja Davidov Bege~ - Bege~Bo{kovi}, Lazar Ja{in Novi Sad - TemerinBo{kovi}, Stevan Novi Sad - ?Bo{wak, @ivan Pajin Futog - FutogBo{wak, Milan Mladenov Futog - FutogBrakus, Mile Stevin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evoBrankov, Jovan Novi Sad - ?Brankov, Rada (m) Novi Sad - ?Brankov, Mladen Milo{ev Novi Sad - Novi SadBrankovi}, \oka @ivanov Neradin, Irig - Novi SadBrankovi}, Lazar Koviq - ?Brati}, Novak Lukin Crgovo, Nevesiwe - Stepanovi}evoBrzak, Dragutin Jovanov Novi Sad - TemerinBrzak, \ura Isin Novi Sad - TemerinBrzak, Jova Novi Sad - TemerinBrzak, Joca Savin Gospo|inci, @abaq - Novi SadBrzak, Kosta Pajin Novi Sad - Stepanovi}evoBrzak, Mirko Savin Novi Sad - Novi SadBrzak, Mitar Savin Novi Sad - Novi Sad

228 Ilija Petrovi}

Brzak, Paja Aronov Novi Sad - Novi SadBrzi}, Gavra Novi Sad - TemerinBrzi}, Milo{ Koviq - ?Brzi}, Sava Radin Koviq - ?Brzi}, Todor Gli{in Koviq - ?Brki}, Blagoje Aleksin Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Jovan Ristov 1859, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Lazar Jovin 1894, Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Marko Todorov 1889, Hrgud, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Milan Nikolin [ipovo, Jajce - Stepanovi}evoBrki}, Petar Jovanov Hrgud, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Risto Todorov Dowi Dol, Stolac - Stepanovi}evoBrki}, Stevan Novi Sad - TemerinBrqov(Brqaf?), Frawa I. Novi Sad - TemerinBruji}, Dmitar \ur|ev 1881, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evoBruji}, Stevan \ur|ev 1894, Tomingaj, Gr~ac - Stepanovi}evoBr~in, Vaso Davidov 1866, Gra~ac - Stepanovi}evoBr~in, Mile Lukin 1892, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evoBr~in, Nikola Davidov 1874, Gra~ac - Stepanovi}evoBr~in, Petar Vasin 1893, Gra~ac - Stepanovi}evoBugarski, Boìdar Mladenov Novi Sad - TemerinBugarski, Petar \urin Futog - FutogBugarski, Sava Milo{ev Novi Sad - TemerinBugarski, Stevan \. Kr~edin, In|ija - PetrovaradinBudimirovi}, Milan M. 1895, A{awa, Pe}inci - Sremski KarlovciBudimirovi}, Nikola Ilijin Gradusa, Petriwa - FutogBudisavqevi}, Dimitrije Jakovo, Zemun - Stepanovi}evoBudisavqevi}, \or|e Dmitrov Futog - Stepanovi}evoBudo{an, Stevan Jovanov Novi Sad - Novi SadBujandri}, Lazar N. Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoBukvi}, Boò Mihajlov Gorwe Grasno, Stolac - Stepanovi}evoBukvi}, Danilo Milev Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evoBukvi}, Milo{ \urin 1885, Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evoBukinac, dr \or|e 1880, Futog - Bawa LukaBulaji}, Savo Matov Grahovo, Nik{i} - FutogBurja, Mirko Leopoldov Qubqana - Stepanovi}evoBurna, Marko Dimitrijev Sremski Karlovci - KoviqBuha, Aleksa Trifkov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoBuha, Vasiq Aleksin Kole{ko, Nevesiwe - Futog (u Stepanovi}evu)Buha, Panto Nikolin Kole{ko, Nevesiwe - FutogBuxarov, Sava Novi Sad - ?

Vakawac, Milan Brankov Bolman, Beli Manastir - Novi SadVasiqevi}, Krsto Todorov Ubli, Herceg Novi - VeternikVasiqevi}, Petar Todorov Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoVasi}, Vasilije Milojev Mala Drenova, Trstenik - Stepanovi}evoVasi}, Ilija Svetozarov Bege~ - Bege~


Vasi}, Milan @ivanov Bege~ - Bege~Vasi}, Nikola Todorov 1886, Bege~ - Bege~Vasi}, Paja Jovanov Bege~ - Bege~Vasi}, Todor \okin Futog - Stepanovi}evoVatraqev, Petar Qubomirov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoVezili}, Vasa Novi Sad - ?Vezili}, Milan Jovanov Novi Sad - ?Velimirovi}, Milovan Stankov Beograd - FutogVelimirovi}, Mihajlo Stankov Vequn, Sluw - Stepanovi}evoVeli~kovi}(Veli~anski?), Vladimir Novi Sad - TemerinVeli~kovi}, Nikola Novi Sad - TemerinVeqkov(i}), Paja \okin Bukovac - Stepanovi}evoVeqkovi}, Milivoje Veqkov Novi Sad - ?Verna~ki, Milo{ Andrijin Koviq - KoviqVeselinovi}, Marko Svetozarov Rumenka - RumenkaVeselinov, Radivoj Jovanov Ka} - Ka}Veselinovi}, Aca Novi Sad - ?Veselinovi}, Vesa-Popovicki Novi Sad - ?Veselinovi}, Vlada Matijin Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evoVeselinovi}, Ranko Kr~edin, In|ija - Novi SadVeselinovi}, To{a Novi Sad - TemerinVizjak, Albert Karlov Gorwe Ponikve, Ceqe - Stepanovi}evoVili}, Boà Mitrov Sremska Kamenica - Ka}Vladikosti}, Nikola Matin Koviq - KoviqVlaovi}, \or|e Jocin Novi Sad - Novi SadVla(h)ovi}, Kosta Novi Sad - ?Vla{kali}, Petar Novi Sad - TemerinVojvodi}, \uro Milin 1872, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoVojvodi}, \uro Nikolin 1898, Gorwi Lapac, Dowi Lapac - Stepanovi}evoVojvodi}, Petar \or|ev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoVojinovi}, Mika Novi Sad - ?Vojnovi}, \urica Nikolin Klepci, Stolac - FutogVojnovi}, Ni}a Petrov Koviq - KoviqVojnovi}, Nikola Jovin Mazin, Gra~ac - Bege~Vojnovi}, Petar \urin 1890, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoVorgu~in, Lazar Ilijin Novi Sad - TemerinVrani}, Joca Uro{ev Ka} - Ka}Vra~ar, Marko [pirin 1883, Medak, Gospi} - Stepanovi}evoVra~ar, Stanko Markov 1876, Mekiwar, Udbina - Stepanovi}evoVra~ar, Stevo [pirin 1889, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo*Vujini}, Milo{ Todorov 1888, Glavice, Glamo~ - Stepanovi}evoVujkovi}, Milan Kostin 1884, Varja{, Rumunija - Novi SadVuka{inovi}, Ilija Milev 1887, Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evoVuka{inovi}, Luka Ostojin Grmu{a, Biha} - Stepanovi}evoVukeli}, Joca \urin 1890, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoVukeli}, Petar M. Kr~edin - Novi SadVukmanovi}, Ilija Milov Podgor, Bar - Futog

230 Ilija Petrovi}

Vukov, Todor @ivkov Koviq - KoviqVukovi}, Vasilije Jovin 1883, Jugovi}i, Nevesiwe - Stepanovi}evoVukovi}, Sofronije Nikolin Tuzla - Stepanovi}evoVukosav, Vaso Simin 1899, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoVukosav, Jovo Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoVukosav, Marko 1880, Stolac - Stepanovi}evoVukosav, Tripo Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoVukosavqev, Vitomir Du{anov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoVuk~evi}, Petar Milov Mikuli}i, Cetiwe - Stepanovi}evoVuleti}, Blaò Milovanov Kujava, Danilovgrad - Stepanovi}evoVuleti}, Iso Nikolin 1888, Medak, Gospi} - Stepanovi}evo Vu~ini}, Petar Antov Panik, Bile}a - Stepanovi}evoVu~kovi}, dr Nikola Vasin 1892, Novi Sad - Novi SadVu~kovi}, \oka Novi Sad - ?Vu~kovi}, Jovan Todorov Srbobran - Novi SadVu~kovi}, Marko Mi{in Srbobran - Stepanovi}evoVu~kovi}, Ostoja Vasin Palan~i{te, Prijedor - Kisa~Vu~kovi}, Pero Teodorov 1879, Velika Crkvina, Vojni} - Stepanovi}evoVu~urovi}, Boò Jakovov Presjeka, Trebiwe - Novi SadVu~urovi}, Panto Obrenov Zupci, Trebiwe - Futog

Gaborov, Milan Timin Koviq - KoviqGabri}, Simo Novi Sad - TemerinGavrilov, Radivoj Simeonov 1884, Ka} - Ka}Gavrilov(i}), Milo{ Aleksandrov Despotovo, Ba~. Palanka - Stepanovi}evoGavrilovi}, Petar Jeftin Novi Sad - TemerinGajdo{evi}, Joca M. Sremska Kamenica - TemerinGajinov, \oka Simin Novi Sad - TemerinGajicki, Triva To{in 1880, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoGali}, Ilija Vidov Novi Sad - Novi SadGali}, Mi}a(Ni}a?) Vidov Novi Sad - Novi SadGa}e{a, Ilija Lazarev Pavlica(?), Gra~ac - Stepanovi}evoGa}e{a, Mile Maksimov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoGa}e{a, Mile Stevanov 1888, Ga}e{a Selo, Vojni} - Stepanovi}evoGeorgijevi}, Borislav Nikolin Zemun - Stepanovi}evoGeorgijevi}, Branislav Petrovaradin - TemerinGeorgijevi}, Sava \okin Bege~ - Bege~Gergeqi, Matija Frawin Dobrica, Alibunar - Stepanovi}evoGledi}, Dane Mi}in 1888, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evoGli{in, Lazar Radin Novi Sad - Novi SadGovor~in, Aca Jovanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Novi SadGovor~in, \or|e Slavkov Novi Sad - TemerinGovor~in, Laza Novi Sad - TemerinGojkovi}, Gojko Mladenov 1889, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoGojkovi}, Du{an @ivanov 1882, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoGolubovi}, Andrija \urin Rastelica, Kur{umlija - Kisa~Gomirac, Rade Vajin Vrhovine, Oto~ac - Stepanovi}evo


Gon|a, Milan Pajin Novi Sad - Novi SadGostovi}, Milan J. Novi Sad - ?Gostoji}, Milan Novakov Gospo|inci, @abaq - Ka}Grabunxija, Antun P. Novi Sad - TemerinGrbi}, Danilo Novi Sad - TemerinGrgarevi}, Jovan Mirkov Futog - FutogGrgurovi}, \or|e Andrijin Novi Sad - Stepanovi}evoGrkovi}, dr Milan Stankov Sredwa Gora, Udbina - Kisa~Grmu{a, Stojan Jovanov 1900, Bojna, Glina - Stepanovi}evoGrozdani}, Simeun-Simo Stankov 1896, Ponori, Oto~ac - Stani{i}

(ìveo u Karlovcima)Gruji}, Du{an Mol - FutogGruji}, Igwat Novi Sad - TemerinGruji}, Luka Jovanov Novi Sad - Novi Sad Gruji}, Nikola Novi Sad - TemerinGruji}, Slavko Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evoGudeq, Jovo Nikolin [uri}, Nevesiwe - Stepanovi}evoGudeq, Milan Nikolin @iqevo, Nevesiwe - Kisa~Gu`vica, Mitar ? - Veternik

Dabi}, Branko Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoDabi}, Jovo Mihajlov 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoDavidovac, Stanko Ka} - Ka}Davidovi}, \oko Blagojev Vrba, Gacko - Stepanovi}evoDavidovi}, Todor Ristov Vrba/Korita, Gacko - Kisa~Dajkovi}, Tomo Perov 1895, Dru{i}i, Cetiwe (1961-1990. mitropolit

crnogorsko-primorski Danilo, prestavio se 1993) - Stepanovi}evoDamjanov, Gojko ? - Novi SadDamjanov, \ura Pavlov Rumenka - RumenkaDamjanov, Mladen Jocin Rumenka - RumenkaDamjanov, Nenad Lazarev Rumenka - RumenkaDamjanov, Novak Lazarev Rumenka - RumenkaDamjanovi}, Paja Novi Sad - ?Damwanovi}, Milivoj Markov Beloqin, Prokupqe - FutogDarmanovi}, Nasto Brskut, Podgorica - VeternikDarmanovi}, Tomo Lukin Brskut, Podgorica - VeternikDautovi}, Mile Milev 1894, Rudopoqe, Gra~ac - 1995, Stepanovi}evoDvorni}, @arko Mladenov Popovac, Beli Manastir - Stepanovi}evoDevi}, Paja Acin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoDejanovi}, Koja Novi Sad - ?Dejanovi}, Milan Stevanov Sremski Karlovci - Stepanovi}evoDejanovi}, Milenko \okin @abaq - Stepanovi}evoDejanovi}, Uro{ Novi Sad - Novi SadDivqakovi}, Luka S. Neradin, Irig - Novi SadDivqan, Spasoje Joksimov Mihoqa~e, Gacko - FutogDikli}, Branko Savin Petrovaradin - Stepanovi}evoDimitrijevi}, Milan Novi Sad - ?Dimitrijevi}, Slavko Novi Sad - Temerin

232 Ilija Petrovi}

Dimitrov, \oka Novi Sad - Novi SadDimitrov, \or|e Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Novi SadDimitrov, Petar Koviq - ?Din~i}, Stojan Novi Sad - ?Dmitrovi}, Nikola Dmitrov Ma{vine, Sluw - VeternikDobrani}, An|elko Jovanov Me~a, Stolac - Stepanovi}evoDobrani}, Jovan Lukin Me~a, Stolac - Stepanovi}evoDobrani}-Bjelica, Marko \urin Me~a, Stolac - Stepanovi}evoDobri}, Ilija Tomin Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evoDobri}, Svetozar Savin 1888, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoDobrodolski, Jova Nestorov Futog - FutogDobrodolski, Lazar Nestorov Futog - FutogDoki}, Milorad \urin 1888, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoDotli}, Pera Novi Sad - ?Dotli}, Sava Pajin Novi Sad - Novi SadDotli}, Steva Novi Sad - ?Dotli}, Uro{ Novi Sad - TemerinDragi}, Sava Novi Sad - TemerinDragi}, Todor Milo{ev Futog - FutogDragi~evi}-Fratri~evi}, Pavle Magdalenin Sr. Karlovci - Stepanovi}evoDragojevi}, Jovan \okin Novi Sad - TemerinDragojevi}, Marko Ilijin 1893, Svra~kovo Selo, Udbina - Stepanovi}evoDragomirovi}, Joca-Ba|in Novi Sad - ?Dragunovi}, Pavle-Paja Stevanov Novi Sad - Novi SadDragunovi}, Trifun-Triva Savin Novi Sad - Novi SadDraì}, Ivan Novi Sad - ?Draì}, Stojan Ja{in Bege~ - Bege~Drezgi}, Nikola Ilijin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoDrezgi}, Rade Lazin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoDrobac, Vaso Mirkov Gra~ac - Stepanovi}evoDrobac, Qubomir Jovanov Grab, Gra~ac - Stepanovi}evoDrobac, Nikola \ur|ev 1895, Vu~ipoqe, Gra~ac - Stepanovi}evoDrobac, Rade Jovanov 1887, Zbori{te, Krupa - Stepanovi}evoDrobac, Rade Stevanov Mala Gli{ova, Gra~ac - Stepanovi}evoDubani}, Mihailo Novi Sad - TemerinDuda{ev, Lazar Lazarev Koviq - KoviqDugo{evi}, Lazar Lazarev Novi Sad - KoviqDuki}, Petar Tomin 1898, Duki}i, Gra~ac - Stepanovi}evoDuki}, Toma Danev 1888, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evoDun|erski, Jovan Milanov Srbobran - FutogDupor, Milo{ Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoDusi}, Ostoja Jovanov Sviwar, Bawa Luka - Stepanovi}evoDu~i}, Boò Ilijin 1893, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evoDu~i}, \uro Ilijin 1891, Potkokerna, Gra~ac - Stepanovi}evo

\akovi}, Petar Teodorov-To{in 1875, Novi Sad - Stepanovi}evo\eki}, Danilo Danev 1890, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo


\eki}, \uro Petrov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo\eki}, Rade Nikolin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evo\eki}, Simo Jovin 1888, Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evo\eki}, Todor Milo{ev 1894, Vrace, Gra~ac - Stepanovi}evo\ogo, Danilo Vasin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo\onovi}, Milan Bogdanov Br~eli, Bar - Kisa~\or|evi}, Qubi{a Novi Sad - Temerin\or|evi}, Stevan Novi Sad - Temerin \or|evi}-Piskulis, Mihajlo-Grk Nikolin 1903, Smirna, Turska - Stepanovi}evo\uki}, ? ? - Veternik\uki}, Tomo Danev Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evo\ulvezan, Svetozar ênej - ?\ura{evi}, Krsto Nikov Tudorovi}i, Kotor - Stepanovi}evo\ur|ev, Branko Milovanov Koviq - Koviq\uri}, Miloje Novi Sad - ?\urica, Milan Ilijin 1882, Hateqi, Stolac - Stepanovi}evo

Egi}, \oka Novakov Kr~edin, In|ija - PetrovaradinElmer, Josip Antunov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoErakovi}, Mitar Spsojev Bawani, Nik{i} - FutogErdeqan, Aleksandar Novi Sad - TemerinErdeqan, Milan Novi Sad - TemerinE{ki}evi}, Vasa 1867, Irig (Novi Sad) - Temerin

@abi}, Ilija Mladenov 1879, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo@aki}, Jovan Mladenov Bege~ - Bege~@arkovi}, Krsto Lukin Gorwe Hrasno, Stolac - Stepanovi}evo@ivanov, Aleksandar Koviq - Koviq@ivanov, Jovan M. Koviq - Koviq@ivanov, Jovan R. Koviq - Koviq@ivanov, Joca Mladenov Bege~ - Bege~@ivanov, Mita Ka} - Ka}@ivanovi}, Dejan Milanov Futog - Futog@ivanovi}, \or|e Milanov 1882, Futog - 1933, Ma~vanska Mitrovica@ivanovi}, Jovan Petrov 1899, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo@ivanovi}, Sima Acin Futog - Futog@ivi}, Emil O. Novi Sad - Temerin@ivkov, Jovan Milo{ev Bege~ - Bege~@ivkov, Joca To{in Bege~ - Bege~@ivkovi}, Mihajlo Novi Sad - Temerin@ivkovi}-Trlaja, Frawo [imunov 1890, [ibenik - Ka}@iàkov, Milan Obradov Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evo@iki}, Vasa Jovanov Novi Sad - Novi Sad@iki}, Mihailo Novi Sad - Temerin

Zavi{i}, dr Milorad Aleksandrov Novi Sad - TemerinZagor~i}, Bogdan Bogdanov Novi Sad - Novi Sad

234 Ilija Petrovi}

Zagor~i}, Emil Novi Sad - Novi SadZagor~i}, @ivan Gavrin Novi Sad - Novi SadZagor~i}, Ja{a Novi Sad - TemerinZagor~i}, Joca Novi Sad - Novi SadZagor~i}, Marko Lukin Novi Sad - ?Zagor~i}, Milan \okin Novi Sad - TemerinZagor~i}, Mirko Lukin Novi Sad - ?Zagor~i}, Slavko Novi Sad - Novi SadZarin, Pera Milanov Banatsko Aran|elovo, Novi Kneèvac - FutogZari}, Radovan Nikolin-\o|in Novi Sad - ?Zari}, Sima-Kico{ev Novi Sad - ?Zahari}, Aleksandar Novi Sad - TemerinZelenovi}, Blagoje Gavrilov Mihoqa~a, Gacko - Ka}Zemqanac, \or|e Novi Sad - ?Ze~evi}, Veqko Simin Nevesiwe - FutogZli~i}, ? (udovica Katica) Sremski Karlovci - Stepanovi}evoZlokolica, \or|e Gavrin @abaq - BudisavaZori}, Rade \urin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoZurovac, Milan Vasin 1895, Loznica, âpqina - Stepanovi}evo

Ivanovi}, Vu~i} Radomirov Ne{tin(?), Beo~in - Novi SadIvanovi}, Savo Vukov Doqani, Podgorica - Stepanovi}evoIvezi}, Milan Danilov Bawa Luka - Novi SadIvkovi}, Jovan Todorov ? - Kisa~Ivkovi}, Lazar Spasojev Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evoIvkovi}, Siman Lazarev ? - Stepanovi}evoIgi}, Nikola Nenadov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoIli}, Emil Novi Sad - Novi SadIli}, @ivojin @ivotin Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evoIli}, Ilija Milanov 1893, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoIli}, Jevto J. 1880, Deleu{a, Bile}a - Stepanovi}evoIli}, Jovan Radev 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoIli}, Jovo Mitrov 1881, Miru{e, Bile}a - Stepanovi}evoIli}, Jovo Stevin 1896, Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoIli}, Milan Jovi~in Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoIli}, Milan Novin Futog - VeternikIli}, Milorad ? - Bege~Ili}, Mi}an Radev Mazin, Gra~ac - Stepanovi}evoIli}, Mladen Todorov Futog - VeternikIli}, Petar Nikolin-Kokica 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoIli}, Simo Tomin 1888, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evoIn|i}, Ilija Jovanov Irinovac, Sluw - Stepanovi}evoIn|i}, Nikola Stevanov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoIn|i}, Pavle Jovanov 1895, Vojka - Novi SadIni}, Ilija Stevanov Buni}(?), Korenica - Stepanovi}evoIrmova~ki, Nikola Milo{ev Novi Sad - Novi SadIsajevi}, Dimitrije-Mita Milo{ev Ledinci - Stepanovi}evoIsakov, Stevan Veqkov Ka} - Ka}


Isakov, Emil Milo{ev Ka} - Ka}Isakov, To{a Nikolin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evo

Jakotin, Gavra Jovanov Novi Sad - Novi SadJakotin, \or|e Novi Sad - TemerinJakotin, Paja Jocin - Bajkov Novi Sad - Novi SadJak{i}, Maksim Vulev 1898, Korita, Bile}a - Stepanovi}evoJak{i}, Obren Mitrov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evoJak{i}, [}epan \okov 1888, Korita, Bile}a - Stepanovi}evoJani}, Risto Mijin 1892, Bijela, Kowic - Novi SadJankovi}, \oka-Bata} Novi Sad - Novi SadJankovi}, @ivota Futog - TemerinJankovi}, Joca Pajin Novi Sad - Novi SadJankovi}, Milan Velimirov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoJankovi}, Milo{ Novi Sad - TemerinJankovi}, Mitar Novi Sad - Ba~ka TopolaJankovi}, S. Ledinci - VeternikJankovi}, Stevan \okin Koviq - KoviqJankovi}, Stevan Mitin Bukovac - FutogJano{evi}, Jovan \okin Koviq - KoviqJati}, To{a \okin 1874, Bege~ - Bege~Jelki}, Milo{ Qubomirov Susek, Beo~in - FutogJevri}, Stevan Andrijin 1888, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoJeki}, Dragomir J. - Vojvoda Dejan Kru{evac - Novi SadJela~a, Jovo Todorov 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~a, Maksim Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~a, Mile Danev 1892, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~a, Mile Nikolin 1882, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~a, Mile Pavlov 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~a, Todor Danev 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoJela~i}, \uro Trifkov 1892, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoJela~i}, Maksim \urin 1875, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoJela~i}, Milan Ilijin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoJela~i}, Todor Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoJeli}, Bogoqub \or|ev 1882, Qubu{ki - Stepanovi}evoJeli}, Ilija Savin Ka} - Ka}Jelki}, Milo{ Qubomirov Futog - Novi SadJeremi}, @ivko Mihajlov-Mikin êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evo*Jerkovi}, Dmitar Boìn 1892, Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evoJefti}, Nedeqko Milanov Kamenica, Uìce - Stepanovi}evoJefti}, Stevan Dimitrijev Novi Sad - Stepanovi}evoJe~inac, Mihajlo Novi Sad - Novi SadJovanovi}-Antunovi}, Vladimir To{in Futog - FutogJovanovi}, Dobra Novi Sad - TemerinJovanovi}, Dragomir Novi Sad - ?Jovanovi}, Ja{a Acin Koviq - ?Jovanovi}, Jovan Danilov Sarajevo - Stepanovi}evoJovanovi}, Jovan Novi Sad - Temerin

236 Ilija Petrovi}

Jovanovi}, Qubomir Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evoJovanovi}, Manojlo Blagojev Babila, Zenica - VeternikJovanovi}, Mitar Ja{in-Tubi} Novi Sad - Novi SadJovanovi}, Neca M. Kr~edin, In|ija - PetrovaradinJovanovi}, Svetozar Novi Sad - TemerinJovanovi}, Toma Novi Sad - ?Jovanovi}, dr Toma - Sremski Karlovci - ?Jovanovi}, To{a Novi Sad - Novi SadJovanovi}, Trifun Mitin Ka} - Ka}Jovanovi}, Filip Novi Sad - Novi SadJovi}, Vi}entije \or|ev Ka} - Ka}Jovi}, Milivoj Milo{ev Ka} - Ka}Jovi}, To{a Dragutinov Ka} - Ka}Joki}, An|elko Ristov 1890, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki}, Petar Ristov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki}, Risto Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki}, Stojan Ristov 1885, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki{i}, Vojin Spasojev Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki{i}, Simat Spasojev 1892, Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJoki{i}, Spasoje Vukosavov Poplat, Stolac - Stepanovi}evoJonovi}, Ilija Milanov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evoJoci}, Steva-[ovqanov Novi Sad - ?Joci}, Tima Novi Sad - TemerinJuri{evi}, Milan Tripov Grahovo, Nik{i} - VeternikJuri{i}, Du{an Novi Sad - ?Juri{i}, Stevan Simin Novi Sad - Temerin

Kavgi}, Sava \okin Novi Sad - “~lan najboqeg tambura{kog orkestra”Kamber, Sava Novi Sad - Novi SadKantarxi}-Piro{ki, Ilija Stevanov Novi Sad - Novi SadKaranovi}, Josim Sremska Kamenica - ?Karanovi}, Sava Lazarev Sremska Kamenica - Stepanovi}evoKari}, Nikola Jovin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoKari}, Nikola [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoKari}, Risto [}epanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoKari{ik, Jovo Lazov Zijemqe, Mostar - Stepanovi}evoKa{ikovi}, Jefto Savin Vrawska, Bile}a - Stepanovi}evoKa{ikovi}, Savo Andrijin Sredwe Selo, Bile}a - Kisa~Ka{ikovi}, Trifko Savin Vrawska, Bile}a - Kisa~Ka{ikovi}, Filip Kojin Vrawska, Bile}a - FutogKeli}, Jovan Pantin Ravno Selo, Vrbas - Novi SadKerac, Nikola Savin Novi Sad - Novi SadKerac, Pavle Stevanov Koviq - KoviqKerac, Stevan Jovanov Koviq - KoviqKerac, Teodor-To{a Stevanov 1880, ênej - TemerinKer~evi}, Milan-Jana} Pajin Futog - VeternikKesi}, Jovan Tomin 1888, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo


Kesi}, Petar \urin 1890, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoKisa~anin, Pera Novi Sad - TemerinKiselica(Kiseli~ki?), @arko Cvetin Novi Sad - TemerinKneèvi}, Milutin Milanov ênta, Kova~ica - FutogKobilarov, Svetozar-Cveta Gli{in Novi Sad - TemerinKova~, Krsto Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~Kova~, Petar Mihajlov @iqevo, Nevesiwe - Kisa~Kova~evi}, Anto ]etkov 1891, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoKova~evi}, Bo{ko Todorov 1888, Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoKova~evi}, Dositej Petrov Novi Sad - ?Kova~evi}, Du{an M. Novi Sad - ûrugKova~evi}, \or|e Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoKova~evi}, Jovan Novi Sad - ?Kova~evi}, Lazar Nikolin Dobreq, Gacko - Kisa~Kova~evi}, Lazar Novi Sad - TemerinKova~evi}, Maksim \okin Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evoKova~evi}, Milan Davidov Lipa, Biha} - Novi SadKova~evi}, Milan Mladenov -Pi~ka{ Novi Sad - Novi SadKova~evi}, Milan S. Novi Sad - ?Kova~evi}, Milo{ Radev Sokoli{te, Novi Grad - Stepanovi}evoKova~evi}, Mitar Bo{kov Podgorica - FutogKova~evi}, Mitar Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evoKova~evi}, Nikola Danev Latin, Ogulin - VeternikKova~evi}, Obrad Jovi~in Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evoKova~evi}, Pavle Novi Sad - Novi SadKova~evi}, Petar R. Nevesiwe - Stani{i} (ìveo u Stepanovi}evu)Kova~evi}, Rade Stevanov 1886, Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoKova~evi}, Sava Simin Novi Sad - ?Kova~evi}, Todor Ristov 1846, Riqa, Nevesiwe - Stepanovi}evoKoda, Teodor Dimitrijev Novi Sad - TemerinKozarac, \oka Milanov Koviq - KoviqKozarev, Paja Ilijin Ka} - Ka}Kozarov, Du{an Milanov Rumenka - RumenkaKozarov, Petar Veselinov Rumenka - RumenkaKozarov, Ranko Mitin Rumenka - RumenkaKozarov, êdomir Pajin Rumenka - RumenkaKoji}, Todor Gli{in Koviq - KoviqKokotovi}, Du{an-Dule ? - PetrovaradinKokotovi}, Mile Damjanov 1885, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evoKolak, Mihajlo Aleksin 1881, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoKolak, Todor Tripov 1877, Kle~ak, Stolac - Stepanovi}evoKolari}, Nikola Novi Sad - ?Kolarov(i}), @ivan Vasin Futog - FutogKolarov, Nikola Novakov Koviq - KoviqKolarovi}, Du{an Lazarev 1894, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoKolarski, Bapa Novi Sad - Novi SadKolarski, Pera Mladenov Novi Sad - TemerinKolarski, Rada Jocin Rumenka - Rumenka

238 Ilija Petrovi}

Komar, Du{an Jovi~in Suzina, Stolac - Stepanovi}evoKomar, Jovica [pirov Suzina, Stolac - Stepanovi}evoKomnenovi}, Branko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoKomnenovi}, Lazo Todorov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoKonti}, Milan Nikolin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evoKonti}, Milan Petrov Gra~ac - Stepanovi}evoKonti}, Milo{ Milev 1883, Gra~ac - Stepanovi}evoKon~ar, Dane Petrov Leskovac, Korenica - VeternikKordi}, Proko Stevanov Rudo Poqe, Gacko - Stepanovi}evoKosina, Rikard Frawin Novi Sad - Novi SadKosovac, Bude Nikolin [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evoKosovac, Milan Stevanov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evoKosti}, Gligorije Ristov Prilep - Stepanovi}evoKrajnovi}, Danilo Davidov Bruvno, Gra~ac - KoviqKramer, Frawa Martinov Nova Crkva, Ceqe - FutogKrauzovi}, Paja Jovanov Ka} - Ka}Krivoku}a, Mile Markov 1892, Dugo Selo, Vrginmost - Stepanovi}evoKrivoku}a, Mile Savin [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoKriàn(i}), Petar Milo{ev Novi Sad - TemerinKri~kovi}, Mile Avramov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoKri~kovi}, Nikola Milev Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoKrsti}, Vasa Stevanov Futog - FutogKrsti}, Joca Novi Sad - TemerinKrsti}, Joca Radin Novi Sad - TemerinKrsti}, Qubomir Jovanov Novi Sad - Novi SadKrsti}, Milan Milanov Novi Sad - Novi SadKrsti}, Sava Mladenov Novi Sad - Stepanovi}evoKrsti}, Slavko Petrov Bege~ - Bege~Krsti}, Todor Novi Sad - Stepanovi}evoKrstono{i}, Sima Mladenov Novi Sad - Novi SadKruèvi}, Vaso Jovanov 1896, @iqevo, Nevesiwe - Kisa~Kr~edinac, Paja Novi Sad - TemerinKuzeqevi}, Gavrilo Mihajlov Dobroselica, âjetina - VeternikKuzmanovi}, Milan Boìn Ledinci - Stepanovi}evoKuzmanovi}, Nikola Todorov Sremski Karlovci - Stepanovi}evoKukavski, Paja Andrijin Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evoKuqi}, \oko Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evoKuqi}, Jovo Tomin Trusina, Stolac - Stepanovi}evoKuqi}, Mihajlo Stevanov Trusina, Stolac - Stepanovi}evoKuqi}, Simo Jovin Trusina, Stolac - Stepanovi}evoKupre{anin, Jovo Mihajlov 1854, Medak, Gospi} - Stepanovi}evoKurili}, Milan Jovanov Stolac - Novi Sad

Lazarevi}, Gli{a Lazarev Novi Sad - TemerinLazarevi}, dr Vojin \or|ev 1887, Pan~evo - 1953, Novi SadLazarevi}, @ivan Pavlov Sremski Karlovci - ûrug, @abaqLazarevi}, Lazar Lazarev Novi Sad - Temerin


Lazarov, Lazar Vasin 1873, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoLazi}, Mita Igwatov Novi Sad - Novi SadLali}, Vasa Gli{in Koviq - KoviqLali}, Gavro Perin 1895, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evoLali}, Milo{ Jeftov 1889, Ora{je, Trebiwe - Stepanovi}evoLa}arac, Du{an Jovanov Bege~ - Bege~Lackovi}, Andrija Novi Sad - TemerinLeden~i}, @ivko Vladin Futog - VeternikLe|anac, Mladen Ilijin Bege~ - Bege~Leze~ev, \ura Mihajlov Novi Sad - Novi SadLeskovac, Slavko Savin Sivac, Sombor - FutogLeti}, Borivoj Stevanov Koviq - KoviqLeti}, Branko Novi Sad - ?Leti}, Vitomir Novi Sad - TemerinLeti}, Dane ? - VeternikLeti}, Novak Uro{ev Novi Sad - TemerinLeti}, Svetislav Du{anov Novi Sad - Novi SadLeti}, Svetozar Du{anov Novi Sad - Novi SadLeti}, Stevan Mitin Novi Sad - TemerinLetica, Dane Radev Pla{ki, Ogulin - FutogLitri~in, Milan Mladenov Bege~ - Bege~Lovri}, Lujo Lovrin Su{ak, Rijeka - FutogLojpur, Novica Jawo{ev Tasov~i}i, âpqina - Stepanovi}evoLon~ar, Aleksa Markov 1895, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evoLon~ar, Dane Markov 1889, [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evoLon~ar, \uro Jovanov [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoLon~ar, Quban Boìn 1894, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoLon~ar, Milo{ Dmitrov [kali}, Oto~ac - Stepanovi}evoLugowa, Ostoja Spasojev Ravno, Bugojno - Stepanovi}evoLuka~evi}, Simo Ilijin Biskupija, Knin - KoviqLuki}, Trifun Simin Bukovac, Maglaj - VeternikLupurov, Petar Vasin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoLu~i}, To{a Tomin Novi Sad - Novi Sad

Qubi~i}, Cveta-Mu}urlijin Novi Sad - ?Qubojevi}, Ivan-Kisa~ki Novi Sad - Novi SadQubojevi}, Jovan Pantelijin-Kisa~ki Novi Sad - Novi Sad

Magov~evi}, Radomir Jovanov Cerovo, Nik{i} - KoviqMajstorovi}, Nikola Vasin Smoqana, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evoMaksimovi}, Marko Lazarev 1892, Sremski Karlovci - Kisa~*Maletin, dr Marko Milo{ev 1890, Novi Sad - TemerinMaleti}, Bogdan Gavrin 1896, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoMaleti}, Du{an Novi Sad - Novi Sad Malivuk, Stevan Vladin Novi Sad - Novi SadMandari}, Nikola Vasin Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evoMandi}, A}im Lazarev Ka} - Ka}

240 Ilija Petrovi}

Manojlovi}, Ilija Nikolin Novi Sad - TemerinManojlovi}, Slavko Mihajlov Dolovo, Pan~evo - Bege~Manojlovi}, Stevan Novi Sad - TemerinMaodu{, Stevan Novi Sad - TemerinMarinkov, Vlada S. Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoMarinkov, Gavra Dimitrijev Koviq - KoviqMarinkov, Gavra Jocin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoMarinkov, Rada Todorov Koviq - KoviqMarinkovi}, Veqko Novi Sad - ?Marinkovi}, Mitar Markov Mlakovac, Karlovac - BudisavaMarinkovi}, Pavle Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evoMarinkov(i}), Stevan Kostin Koviq - KoviqMari}, Vojislav \or|ev Mali Mokri Lug, Beograd - Novi SadMari}, \or|e Jovin Slip~i}i, Mostar - Stepanovi}evoMari}, Ilija Gavrin Futog - FutogMari}, Mihajlo Ka} - Ka}Mari}, Pavle Novi Sad - TemerinMarjanovi}, Milan Novi Sad - ?Markov, Laza Milo{ev Futog - FutogMarkovi}, Aleksandar Lazarev Trstenik - FutogMarkovi}, Boìdar Novi Sad - TemerinMarkovi}, Velimir Koviq - ?Markovi}, Veqko Novi Sad - TemerinMarkovi}, \oka Jocin Koviq - KoviqMarkovi}, dr Laza-Mrgud 1876, Toma{evac, Zrewanin - Novi SadMarkovi}, Mladen Novi Sad - TemerinMarkovi}, Pajkan Lazarev Tuzla - FutogMarkovi}, Svetozar Novi Sad - TemerinMarkovi}, Stevan Jocin Koviq - KoviqMarkovi}, Stevan Novi Sad - TemerinMartinovi}, Boò I. Brezovik, Nik{i} - FutogMartinovi}, Petar Boìn Bege~ - Bege~Mati}, \oka Mirkov Ka} - Ka}Mati}, Milan @ivanov Koviq - KoviqMati}, Milisav Stevanov Novi Sad - Stepanovi}evoMati}, Mirko Andrijin Novi Sad - TemerinMati~i}, Erzilije Matijin Novi Sad - TemerinMa}e{i}, Josif ]irin Krwak, Vojni} - FutogMacko, Pavle Novi Sad - TemerinMedan, Jovo [}epanov Brati}i, Stolac - Stepanovi}evoMedan, Maksim Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoMedenica, Milosav Milin Novi Sad - ?Men|an, Paja Pavlov Ba~ki Petrovac - Stepanovi}evoMijanovi}, Vaso Gavrilov 1893, Vrpoqe, Bile}a - Novi SadMijanovi}, Lazar Gavrilov 1889, Vrpoqe, Bile}a - Novi SadMijatovi}, Veselin Novi Sad - Novi SadMijatovi}, Joca Stevanov Novi Sad - Novi SadMijatovi}, Mita Novi Sad - Temerin


Mijatovi}, Stevan Nikolin Novi Sad - TemerinMijatovi}-Trifkovi}, Jovan \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evoMikanov, Vojin L. ? - Novi SadMiketi}, Mihajlo Peovac, Andrijevica(?) - Novi SadMiki}, Milan Stankov Resnik, Beograd - Stepanovi}evoMilanovi}, Desanka Stevanova Novi Sad - TemerinMilanovi}, Mihajlo Novi Sad - Novi SadMilanovi}, Mihajlo Gavrin Sovrle, Visoko - Bege~Mila{inovi}, Milan Titel - Ka}Milekovi}, Ivan Blaòv Groma~a(?), Petriwa - Stepanovi}evoMilenkovi}, Stevan Petrov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evoMilivojev, @iva Koviq - KoviqMilidrag, Trifko \urin Dowa Trusina, Stolac - Stepanovi}evoMilinkovi}, Nikola \okin Ledinci - FutogMilinkovi}, Obrad Todorov Dabar, Sanski Most - Kisa~Mili}, Aleksa Mitin Novi Sad - TemerinMili}, Aca - [umarov Novi Sad - TemerinMili}, Bogdan Milanov Novi Sad - Novi SadMili}, Vladimir Novi Sad - TemerinMili}, dr \or|e Du{anov Sremski Karlovci - Tovari{evoMili}, Milo{ Milanov Koviq - KoviqMili}, Mitar Milo{ev Koviq - KoviqMili}, Sava Tomin Novi Sad - TemerinMili}, Slavko Uro{ev Novi Sad - TemerinMili}, Todor Lesijin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoMili}ev, Milorad Milutinov Novo Milo{evo, Novi Be~ej - Stepanovi}evo*Mili}ev, dr Vladimir Milo{ev-Mi{in 1898, Novi Sad - TemerinMili}ev, Milorad Novi Sad - Novi SadMili}evi}, Nikola Novi Sad - TemerinMilkov, Sima Stevanov Rumenka - RumenkaMilovanovi}, dr Milan Svetozarov Novi Sad - ?Milovi}, ]etko Andrijin Grahovo, Nik{i} - FutogMilojevi}, Stevan Qubisavov Saraorci, Smederevo - Stepanovi}evoMiloradov, Du{an Da{in Rumenka - RumenkaMiloradov, Nikola Lazarev Rumenka - RumenkaMilosavqevi}, Milan ênej - ?Milo{evi}, Qubomir ? - Novi SadMiluni}, Ostoja Novi Sad - TemerinMilutinov, Milo{ Radin Ka} - Ka}Miokovi}, Bogdan Radev Grab, Gra~ac - Stepanovi}evoMirilov, Branislav Jovanov Sremski Karlovci - TemerinMirilov, Milivoj J. Sremski Karlovci - TemerinMiri}, Nikola Josifov Gorwa Dubrava, Ogulin - VeternikMiri}, Slavko Mirkov Koviq - KoviqMirkov(i}), Mladen Jocin Novi Sad - TemerinMirkovi}, \oka Stevanov Bukovac - Stepanovi}evoMirkovi}, Jovan Miqanov Ledinci - Stepanovi}evoMirkovi}, Milan Sremska Kamenica - ?

242 Ilija Petrovi}

Mirkovi}, Milan Danev Zalu`nica, Oto~ac - Stepanovi}evoMirkovi}, Mladen Novi Sad - TemerinMirkovi}, Stevan Sremska Kamenica - ?Mirkovi}, Radivoj Novi Sad - TemerinMirkovi}, Stevo Aleksin Stolac - Stepanovi}evoMirosavqevi}, Svetislav Novi Sad - TemerinMitrovi}, Budimir Krstin Sokobawa - FutogMitrovi}, Hranislav Ka} - Ka}Mi}i}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - Stepanovi}evoMiu~in, Mita Dimitrijev Novi Sad - TemerinMihajlovi}, \oka Dragi}ev Koviq - KoviqMihajlovi}, Laza Novi Sad - TemerinMihajlovi}, Slavko Mihajlov Novi Karlovci, In|ija - BudisavaMihel~i}, @arko [andorov Bukovac - Stepanovi}evoMihi}, Gojko Lazarev Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoMihi}, Danilo Pantin Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoMihi}, Spasoje Mihov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoMici}, Simo Ilijin Obqaj, Bosanski Petrovac - FutogMi{i}, @arko S. Novi Sad - Novi SadMi{i}, Sava Pajin Koviq - KoviqMi{kov, Milo{ Igwatov Koviq - KoviqMi{kovi}, Milan Petrov Svilo{, Beo~in - FutogMi{~evi}, Mihajlo Pavlov Novi Sad - Stepanovi}evoMogin, Danilo To{in Novi Sad - TemerinMogin, Paja Novi Sad - ?Moqac, Milivoj Savin Novi Sad - Novi SadMomirovi}, Branko Pajin Novi Sad - Novi SadMom~ilovi}, Radovan M. Kr~edin, In|ija - Novi SadMo{trokol, Radovan Petrov Dodo{i, Cetiwe - Stepanovi}evoMrdi}, Petar Spasojev Orahovac, Trebiwe - Stepanovi}evoMr|anov, Petar Ka} - Ka}Mr|anin, Petar Stevanov 1892, Sremski Karlovci - KoviqMrkailo, Jovan Petrov Radu~, Gospi} - Stepanovi}evoMrki}, Isajlo Nikolin Cerovica, Gra~ac - VeternikMurga{ki, Svetozar Novi Sad - ?

Nada{ki, Quba Mitin Baranda, Kova~ica - FutogNaranxi}, Mile Milanov Doqani, Oto~ac - Stepanovi}evoNaranxi}, Stojan Miletin [kare, Oto~ac - Stepanovi}evoNasti}, Gavra Trifunov Bege~ - Bege~Nedeqkov, Sima Pajin Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoNedeqkovi}, Milutin - 1894, Novi Sad - Novi SadNedeqkovi}, Platon Sremska Kamenica - Stepanovi}evoNedi}, Milan Milo{ev Novi Sad - TemerinNedi}, Milo{ ênej - TemerinNedi}, Mihajlo Markov Koviq - KoviqNenadov, Aca Aleksin Koviq - KoviqNenadov, Steva Perin Koviq - Koviq


Nenadovi}, Ja{a Milivojev-Mi{in Ledinci - Stepanovi}evoNestorovi}, Vasilije Todorov Sremski Karlovci - Ka}Nestorovi}, Sava Lazin Novi Sad - Novi SadNe{in, Mihajlo Markov Koviq - ?Nikoleti}, Jovan Radev Ka} - Ka}Nikoli}, Aleksandar - 1901, Beograd - Novi SadNikoli}, Aca-Aleksandar Andrijin Novi Sad - Novi SadNikoli}, Veqko Vladin Ledinci - Stepanovi}evoNikoli}, @ivan Svetozarov 1894, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoNikoli}, Joca Vasin Bege~ - Bege~Nikoli}, Joca Ka} - Ka}Nikoli}, Milo{ Savov Liverovi}i, Nik{i} - Bege~Nikoli}, Rista \or|ev Novi Sad - Novi SadNikoli}, Stevan \or|ev Bege~ - Bege~Nikoli}, Stevan Svetozarov Ledinci - Stepanovi}evoNikoli{, Jovan Lazarev Petriwa - Stepanovi}evoNinkov(i}), Du{an Lazarev 1887, Pa~ir, Ba~ka Topola - Stepanovi}evoNinkov, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~Ninkov, Stevan Stevanov Bege~ - Bege~Ninkov, Svetozar To{in Bege~ - Bege~Ninkovi}, Vlajko Vladin Ledinci - FutogNinkov, @arko Acin Vizi}, Ba~ka Palanka - KoviqNinkovi}, Marko Simin Vrdoqe, Kowic - PetrovaradinNinkovi}, Stevan Qubomirov Bege~ - Bege~Novakovi}, Vladimir Stevanov Kulpin, Ba~ki Petrovac - Stepanovi }e voNovakovi}, Robert Benkovac - Stepanovi}evoNovkov, Milorad Arsenijev 1894, Koviq - Stepanovi}evoNosovi}, Jovan Milutinov 1897, Korita, Bile}a - Stepanovi}evoNosovi}, Mato Milutinov 1886, Korita, Bile}a - Stepanovi}evoNosovi}, Milutin Joksimov Korita, Bile}a - Stepanovi}evoNosovi}, Petar Milutinov 1890, Korita, Bile}a - Stepanovi}evo

Obadov, Sava Stevanov Novi Sad - Novi SadOborina, Mihajlo Kojin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoObradovi}, \uro Manojlov 1888, Klenovac, Gra~ac - Stepanovi}evoObradovi}, \or|e Novi Sad - Novi Sad Obrenovi}, Jovan Stevanov Novi Sad - TemerinObr{tarevi}, Jovan Jovanov Koviq - KoviqObu{kovi}, Lazar Novi Sad - TemerinOgwanovi}, Milan Petrov Novi Sad - Stepanovi}evoOpranovi}, Branko Boìdarov Toma{evac, Zrewanin - FutogOrlovi}, Stevan Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evoOrlovi}, Todor Kojin Plo~e, Gra~ac - Stepanovi}evo

Pavkov, Lazar Milo{ev Bege~ - Bege~Pavkov, Milo{ Savin Bege~ - Bege~Pavkov, Petar Simin Bege~ - Bege~

244 Ilija Petrovi}

Pavkov, Sima \okin Bege~ - Bege~Pavkov-Terzi}, To{a Slavujev Bege~ - Bege~Pavlica, Nedeqko Ja{in Koviq - KoviqPavlov, Vasa Ka} - Ka}Pavlov, @arko Pajin Ka} - Ka}Pavlov, To{a Radin Ka} - Ka}Pavlovi}, Aleksandar Stevanov Novi Sad - LiparPavlovi}, Bo{ko Vuka{inov Jajce - Novi SadPavlovi}, Vasa Trifunov Ka} - Ka}Pavlovi}, Vlastimir \or|ev Aleksandrovac, Kru{evac - FutogPavlovi}, @ivan Timin ênta, Kova~ica - FutogPavlovi}, Jovan Novi Sad - Novi SadPavlovi}, Trivun Simin 1887, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoPaga~evi}, Mita Pajin Novi Sad - Novi SadPaji}, Branko Vasin Ka} - Ka}Paji}, Danilo Petrov ? - Stepanovi}evoPaji}, Petar Mi}in Silba{, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoPaji}, Todor Petrov ? - Kisa~Palan~anin, Luka Lukin Novi Sad - TemerinPanaotovi}, Nestor Novi Sad - Novi SadPanin, Triva Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoPani}, \oka Milo{ev Koviq - KoviqPani}, Joca Milo{ev Koviq - KoviqPantelinac, Ilija Radev Futog - VeternikPantelinac, Stevan Jovanov Futog - VeternikPanteli}, Paja Milanov Ledinci - Stepanovi}evoPareànin, Boò Lazarev Panik, Bile}a - Stepanovi}evoPareànin, \oko Lazarev 1885, Panik, Bile}a - Stepanovi}evo*Paripov, Milan Ja{in Ka} - Ka}Paripov, Sima Ja{in Ka} - Ka}Paripovi}, Boò ? - Stepanovi}evoParipovi}, \uro Budin Kosiw, Gra~ac - Stepanovi}evoPauni}, Stanimir Mitrov Bano{tar, Beo~in - FutogPaunov, Dimitrije Jovanov Koviq - KoviqPa{}an, Gavra Mladenov Koviq - KoviqPa{}an, Milan Stevanov Kisa~ - Kisa~Pa{}an, Nikola Radin Bege~ - Bege~Pa{}an, Sava-Bedin Novi Sad - ênejPejinovi}, \ura Petrov Novi Sad - Novi SadPesirac, Rada \or|ev Ka} - Ka}Petkovi}, Todor T. Kr~edin, In|ija - PetrovaradinPetrov, Nikola Stevanov Bege~ - Bege~Petrov, Tima Nikolin Bege~ - Bege~Petrovi}, Petar A}imov Beograd - Novi SadPetrovi}, Bogdan Nikolin Kqu~ - FutogPetrovi}, dr Milo{ Leontijev 1888, Batawa - Novi SadPetrovi}, Luka Mi{in Sremska Kamenica - Novi SadPetrovi}, Mile Sremska Kamenica - Temerin


Petrovi}, Mile Petrov Glinica, Cazin - Stepanovi}evoPetrovi}, dr Milenko 1884, Sombor - 1950, Novi SadPetrovi}, Petar Antunov Bukovac - Stepanovi}evoPetrovi}, Stevan Gli{in Futog - FutogPetrovi}-@eqski, dr Bo{ko Stevanov Parage, Ba~. Palanka (Novi Sad) - ?Pe{i}, Jovan - 1866, Bukovac - Beograd vajar i fotografPe{kan @ivan \or|ev Futog - FutogPe{kan, Milan Jovanov Novi Sad - Stepanovi}evoPe{kan, Mihajlo-Pulger Novi Sad - TemerinPe{kan, Sava Jovanov Novi Sad - TemerinPiro{ki, Ilija Novi Sad - Novi SadPlav{i}, @ivko To{in Koviq - ûrug, @abaqPlav{i}, Mita Lazarev Koviq - KoviqPla~kov, Dan~ika Pajin Rumenka - RumenkaPle}a{, Mihajlo Sremski Karlovci - ?Popara, Vojo ? - Stepanovi}evoPopara, Mojsije Stojanov Mali Gradac, Lijevno - Stepanovi}evoPopin, Sava Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoPopin, Stanko Veqin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoPopov Rada (m) Koviq - KoviqPopovi}, Andrija Gligorov Dra`qevo, Gacko - Stepanovi}evoPopovi}, Arsen Novi Sad - Novi SadPopovi}, Branivoj Novi Sad - Novi SadPopovi}, Vladimir Novi Sad - Novi SadPopovi}, Gligor Pajov Dra`qevo, Gacko - Kisa~Popovi}, Damjan Trifkov Dra`qevo, Gacko - Kisa~Popovi}, dr Jovan Bogdanov 1881, Ba~ko Gradi{te, Be~ej - Novi SadPopovi}, @ivojin-@ivko Vladin Novi Sad - poginuo 1915Popovi}, Jakov Jovanov Dowe Vodi~evo, Novi Grad - VeternikPopovi}, Lazar Milanov Novi Sad - Novi SadPopovi}, Maksim Ledinci - Stepanovi}evoPopovi}, Marko Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~Popovi}, Milan Acin Novi Sad - TemerinPopovi}, Milan Lukin Pan~evo - Novi SadPopovi}, Milan Qubi{in Novi Sad - TemerinPopovi}, Miloje Bogdanov Sremski Karlovci - umro u BizertiPopovi}, Nikola Milanov Novi Sad - Novi SadPopovi}, Obren Gligorov Dra`qevo, Gacko - Kisa~Popovi}, Petar Sremski Karlovci - Stani{i}Popovi}, Rada Vojinov @abaq - Koviq Popovi}, Sava Aleksin Novi Sad - TemerinPopovi}, Svetozar Novi Sad - TemerinPopovi}, Sima Mitin Ledinci - FutogPopovi}, Stevan Miloradov êrevi}, Beo~in - FutogPopovi}, Stevan Teodosijev-Dosin 1887, Novi Sad - Novi SadPopovi}, Todor Nikolin 1895, Dra`qevo, Gacko - Kisa~Popovi}, To{a Svetozarov Futog - FutogPopovicki, Lazar Radivojev 1887, Kulpin - Novi Sad

246 Ilija Petrovi}

Popovicki, Pavle Novi Sad - Novi SadPopte{in, Sima Perin Koviq - KoviqPo~u~a, Stevo Boìn Divoselo, Gospi} - Stepanovi}evoPravica, Simo Petrov 1882, Bjela~, Trebiwe - FutogPrekajski, Petar Isidorov 1894, Zagreb - Novi SadPreli}, Mita Gavrin Futog - VeternikPreo~anin, Milan Boìn Cetina, Siw - Stepanovi}evoPreradovi}, Predrag 1897, Batrovci, kod [ida - Novi SadPretmerski, Mihajlo Johanov Bege~ - Bege~Pribi}, Jovan Mladenov Koviq - KoviqPribi}, Radivoje Ilijin @eqava, Korenica - Stepanovi}evoProdanov, Todor Stevanov Ka} - Ka}Prodanovi} \ura Ja{in Rumenka - RumenkaProdanovi}, \ura Mojsilov ? - Novi SadProdanovi}, \uro Trifkov Zalom, Nevesiwe - FutogProdanovi}, @ivko Jocin Novi Sad - Novi SadProdanovi}, Jovan Novi Sad - Novi SadProdanovi}, Miqko Markov @egar, Benkovac - VeternikProdanovi}, Mita Novi Sad - Novi SadProdanovi}, Nikola Milo{ev 1883, Srbobran - Novi SadProdanovi}, Paja Mojsilov Novi Sad - TemerinProdanovi}, Sava Novi Sad - Novi SadProdanovi}, Savo Stevanov Vrelo, Gra~ac - VeternikProdanovi}, Stojan \okin Novi Sad - TemerinProdanovi}, ]etko \urin 1895, Zalom, Nevesiwe - Stepanovi}evoProdanovi}, [piro M. ? - VeternikProti}, Petar Ilijin 1893, Tovari{evo - Novi SadProti}, Lazar Novi Sad - TemerinPudar, \or|e Petrov 1885, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoPudar, Jovo Petrov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoPutnik, @ivan Milanov Futog - FutogPutnik, Mirko Novi Sad - TemerinPu{i}, Danilo Pajin Koviq - KoviqPu{i}, Emil ? - Novi Sad

Ravaja, Jovan Jakovov @ivaja, Kostajnica - FutogRadin, Lazar Lazarev 1876, Ka} - Ka}Radinovi}, \or|e Stevanov Novi Sad - Novi Sad*Radi{i}, A}im Ivanov 1890, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoRadi{i}, Vasiq Jovanov 1882, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoRadlovi}, Todor Davidov Radlovi}i, Bosanski Petrovac - Bege~Radovi}, Jovan Novi Sad - TemerinRadovi}, Mihajlo Jovanov Uìce - Novi SadRadovanovi}, Lazar Milo{ev Novi Sad - Novi SadRadojevi}, Sava Radev Novi Sad - TemerinRadosavqevi}, Nikola Jovanov Vojka, Stara Pazova - Stepanovi}evoRado{evi}, Jovan Lazarev Bukovac - Stepanovi}evoRado{evi}, Marko Savin Po~iteq, Gospi} - Stepanovi}evo


Radukin, Stevan Ka} - Ka}Radulovi}, Boò(Blaò?) Rakov Bar - Stepanovi}evoRadulovi}, Krsto Todorov Isjek, Bosansko Grahovo - Stepanovi}evoRadulovi}, Mitar Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evoRadulovi}, [piro Todorov [iroka Kula, Gospi} - Kisa~Radusin, Nikola Ilijin 1885, Grab, Gra~ac - Stepanovi}evoRadusin, Toma Danev Vu~je Poqe, Gra~ac - Stepanovi}evoRadu{i}, Paja Novi Sad - TemerinRaji}, Luka Savin Deliblato - FutogRaji}, Milan Novi Sad - TemerinRaj~evi}, \or|e ^. îtluk, Gospi} - Stepanovi}evoRaj~evi}, \uro Stevanov Vrebac, Gospi} - Stepanovi}evoRaj~evi}, Qubomir Stevanov 1894, îtluk, Gospi} - Stepanovi}evoRaketi}, Pavle Todorov - Sremski Karlovci - Rakin, \or|e Milanov Futog - FutogRaki}, Danilo-Dan~ika Stevanov 1895, Pa~ir (Novi Sad) - Novi SadRaki}, Du{an Savin Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoRaki}, \uro Nikolin [iroka Kula, Gospi} - Stepanovi}evoRaki}, Ivan Perin 1899, Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoRaki}, Milivoj To{in Zmajevo, Vrbas - Stepanovi}evoRaki}, Stevan Mitin Ledinci - Stepanovi}evoRako{, Ivan Markov - Sremski Karlovci - ?Rankov, Lazar Milanov Futog - Bege~Rap~anski, Sima Novi Sad - Novi SadRastovi}, Marko Ilijin Gra~ac - Stepanovi}evoRastovi}, Petar Vuka{inov Gra~ac - Stepanovi}evoRastovi}, Stevan Tomin Gra~ac - Stepanovi}evoReli}, Konstantin Maksimov Novi Sad - Novi SadRisti}, Jovan Vladimirov Novi Sad - TemerinRodi}, Gojko Simin 1883, Gorice, Sanski Most - Stepanovi}evoRom, Vinko ? - Stepanovi}evoRon~evi}, Vaso Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evoRon~evi}, Damjan Mali{in @awevica, Gacko - Stepanovi}evoRon~evi}, Du{an Vasin @awevica, Gacko - Stepanovi}evoRuì}, Ilija Mijin 1889, Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoRuì}, Jovo Stojanov Dowi Poplat - Stepanovi}evoRuì}, Mileta Nikolin 1894, Srpsko Poqe, Oto~ac (Novi Sad) - ̂ enejRuì}, Rade Mi}in Gospi} - Stepanovi}evoRuì}, Spasoje Stojanov Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoRuì}, Stevan Nikolin Dowi Poplat, Stolac - Stepanovi}evoRuski, Kajica Stevanov Koviq - KoviqRusov, Paja ? - VeternikRu~evi}, Antun A. Stari Mikanovci, Vinkovci - Ka}

Savi}, Dimitrije Dimitrijev Novi Sad - Novi Sad*Savi}, Milunka Radenkova-Srpska Orleanka Koprivnica, Ra{ka -

Stepanovi}evo

248 Ilija Petrovi}

Savi}, Mitar Todorov Sremska Kamenica - Stepanovi}evoSavi}, Nikola Nikolin Novi Sad - TemerinSavi}, Svetolik Radomirov Gorwi Milanovac - Novi SadSavi}, To{a Novi Sad - ?Sazdani}, Milorad Aleksin Titel - Stepanovi}evoSalati}, Milan Savin Nevesiwe - FutogSala}anin(Salaj~anin?), Stevan Novi Sad - ?Samarxi}, Vidoje Trifkov Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoSamarxi}, Janko Simin Trusina, Stolac - Stepanovi}evoSamarxi}, Mitar \urin Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evoSamarxi}, Tomo Mitrov Berkovi}i, Stolac - Stepanovi}evoSani}, Rista Novi Sad - TemerinSantovac, Jovan Ramin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo Sarajlijin, Rade Igwatov Koviq - KoviqSviwarev(i}), Sava M. Novi Sad - Novi SadSviwarev(i}), Steva Mladenov 1882, Novi Sad - Novi SadSviwarev-Veli~kovi}, dr Miladin Ja{in 1877, Be~ej - 1929, Novi SadSvorcan, Vidak Spasojev Korita, Bile}a - Stepanovi}evoSvorcan, Rade Mirkov Korita, Bile}a - Stepanovi}evoSekuli}, dr Milan Sremska Kamenica - ? Selir, Vinko Josipov Sremska Kamenica - Stepanovi}evoSemendrija, Petar Novi Sad - TemerinSender, Lala - Novi Sad - ?Sene{an, Pavle Nikolin 1872, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoSeni}, Andrija P. Novi Sad - TemerinSentoma{ki, Todor Prokin 1881, Sremski Karlovci - Stepanovi}evoSe~ujski, Jovan Andrijin - 1880, Budimpe{ta (Novi Sad) - ? HarkovSimendi}, Pavle 1893, Derowe - Novi SadSimeonovi}-ôki}, Josif Jovanov - 1886, Srem. Karlovci - KarlovciSimi}, Mihajlo Novi Sad - TemerinSimi}, Radomir Milanov Beograd - VeternikSimonovi}, dr Milan 1876, Sremska Kamenica - Novi SadSlankamenac, Aleksa Radin Novi Sad - TemerinSlankamenac, Vesa(Vasa?) To{in ênej - Stepanovi}evoSlankamenac, @ivko Andrijin Novi Sad - Novi SadSlankamenac, Jovan ênej - Novi SadSlankamenac, Nikola Du{anov Novi Sad - ?Slankamenac, Petar Jocin Novi Sad - Novi SadSlankamenac, Stevan Nikolin Novi Sad - TemerinSlankamenac, Uro{ Andrijin Novi Sad - Novi SadSlep~ev, \oka Gavrin Bege~ - Bege~Slep~ev, Petar Gavrin Bege~ - Bege~Smiqani}, Jovo Milankov Prokike, Oto~ac - Stepanovi}evoSmiqani}, Jovo Petrov Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evoSoaje-\or|evi}, Margaret Magdalena 1875, Egoran, Francuska - Novi SadSoviq, \uro Nikolin Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoSoviq, \uro Petrov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evoSoviq, Jovo Pavlov Kijani, Gra~ac - Stepanovi}evo


Soldo, Milan Nikolin Suzina, Stolac - Stepanovi}evoSoldo, Novica 1887, Dabrica, Stolac - Stepanovi}evoSpirta-Mitrovi}, dr Du{an Dimitrijev 1876, Koviq - BeogradSrbin, Milan Vasin 1883, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoSrdanovi}, Stevan Gligorijev Putinci, Ruma - FutogSrdi}, Petar Ilijin Krupa - Bege~Srem~evi}, Jovan Milanov Futog - FutogSrem~evi}, Stevan Novi Sad - TemerinSre}kov, Zdravko Savin Novi Sad - TemerinStaji}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~Staji}, Joca Stevanov Ka} - Ka}Staji}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~Staji}, Milo{ Aleksandrov Novi Sad - TemerinStaji}, To{a Nestorov Ka} - Ka}Staki}, Jovan Gavrin Bege~ - Bege~Staki}, Mika Gavrin Bege~ - Bege~Stanimirov(i}), Mladen Novi Sad - ?Stanimirov, Vladimir Aleksandrov Ravno Selo, Vrbas - Stepanovi}evoStanisavqevi}, Obrad Milev 1894, Gra~ac - Stepanovi}evoStanisavqevi}, Stevan Vasin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evoStankov, Velimir Ja{in Koviq - KoviqStankov, Isa Stevanov Koviq - KoviqStankov, Mirko Damjanov Srbobran - Novi SadStankov, Toma Obradov Koviq - KoviqStankovi}, Vasa Lazin Novi Sad - TemerinStankovi}, \or|e @ivanov Neradin, Irig - Novi SadStankovi}, \or|e Petrov Sremska Kamenica - Stepanovi}evoStankovi}, Lazar Savin Neradin, Irig - FutogStankovi}, Milan Vojinov Futog - FutogStankovi}, Milan Perin Novi Sad - TemerinStankovi}, Milo{ Novi Sad - Novi SadStankovi}, Nikola Nikolin Novi Sad - Novi SadStankovi}, Stevan Dimitrijev-Mitin Novi Sad - Novi SadStankovi}, Todor Georgijev Rakovac, Beo~in - FutogStankov(i}), Lazar Vasin Bukovac - Stepanovi}evoStankov(i}), Stevan Cvetin Bukovac - Stepanovi}evoStanojevi}, Vasa Novi Sad - ?Stanojevi}, Dimitrije Novi Sad - TemerinStanojevi}, êda Novi Sad - ?Starovi}, Risto Jovanov Samobor, Gacko - FutogStarovi}, Savo Jovanov Samobor, Gacko - Stepanovi}evoStevanov, Milan Nikolin Bege~ - Bege~Stejin, Laza \or|ev Ka} - Ka}Stefanovi}, Velimir Novi Sad - TemerinStefanovi}, Du{an Ilijin Sremski Karlovci - Stepanovi}evoStefanovi}, @arko Jovanov 1889, Zmajevo, Vrbas - Novi SadStefanovi}, Stevan Konstantinov Sremski Karlovci - Novi SadStojadinovi}, Pavle Acin 1882, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo

250 Ilija Petrovi}

Stojakovi}, Igwat Jakovov 1889, Bukovac - Stepanovi}evoStojakovi}, Pane Stevanov Pe~enci, Bosansko Grahovo - VeternikStojanov, Rada Milo{ev Ka} - Ka}Stojanovi}, Anto Stanojev Garevo, Gacko - Stepanovi}evoStojanovi}, Bogdan Stojanov Garevo, Gacko - Novi SadStojanovi}, Svetozar Novi Sad - TemerinStojanovi}, Simo Bajin [ipa~no, Gacko - Stepanovi}evoStojan~ev, Lazar Jovanov Koviq - TitelStojan~ev, Svetozar Jovanov Novi Sad - Novi SadStoji}, Bogdan Novi Sad - TemerinStojkovi}, Milovan Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evoStojkovi}, Petar Novi Sad - TemerinStojkovi}, Stanoje Dimitrijev Vrbovac, Smederevo - Stepanovi}evo Stojkovi}, Todor-Sarin~e Arsin Vrawe - FutogStoj{in, Marko Gavrin Koviq - KoviqStri~evi}, Vladimir Novi Sad - Novi SadSubi}, Isak Lazarev Koviq - KoviqSubi}, Mika Novakov Koviq - KoviqSubi}, Stevan Novakov Koviq - KoviqSubotin, Svetozar Ka} - Ka}Subotin, dr Stevan ? - Novi SadSuva~arev, Jovan Simin Koviq - KoviqSudarski, Sava Mladenov 1891, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoSu|i}, Ivo Krstov Petrovac na Moru, Budva - Stepanovi}evoSu{a, Nikola Ilijin 1887, [tikada, Gra~ac - Stepanovi}evoSu{i}, Borislav Ka} - Ka}Su{i}, Gavra Radin Koviq - Koviq

Tadi}, Jovan Lazarev ? - Kisa~Tanasin, Gli{a Novi Sad - ?Tanasin, Milan Uro{ev Ravno Selo, Vrbas - FutogTanasin, Mihajlo Timotijev Ravno Selo - FutogTanaskovi}(Tanasijin?), @arko Novi Sad - ?Tanko, Igwat Igwatov Be~ej - Novi SadTankosi}, Jovan Kuzmanov Ledinci - Stepanovi}evoTankosi}, Paja Vasin Ledinci - Stepanovi}evoTapavica, Branislav Aleksandrov Novi Sad - TemerinTati}, Milan Lazarev Novi Sad - ?Tvrtkovi}-Sowi}, Pavle M. Kru{evo, Fojnica - PetrovaradinTelarov(i}), Lazar Novi Sad - ?Temerinac, Jovan Lazarev Novi Sad - Novi SadTemerinac, Pera Novi Sad - Novi SadTeodorovi}, Paja Novi Sad - ?Teofanovi}, Spasoje Novi Sad - TemerinTepav~evi}, Andrija Petrov Kazanci, Gacko - Stepanovi}evoTepav~evi}, Petar Krstov 1873, Kazanci, Gacko - Stepanovi}evoTerzi}, Milutin Milo{ev Bege~ - Bege~Terzi}, Sava Sre}kov 1982, Bege~ - Bege~


Terzi}, Todor Lazarev Bege~ - Bege~Te{an, Lazar Novi Sad - ?Te{i}, Petar Kuzmanov 1885, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoTintor, Tomo Nikolin 1888, Gra~ac - Stepanovi}evoTodorovi}, Milorad Dimitrijev-Mitin Rakovac, Beo~in - Stepanovi}evoTojagi}, Lazar Lazin Grab, Gra~ac - Stepanovi}evoTokin, Du{an Vasin Futog - FutogTokin, Pavle Vasin Futog - FutogTomanovi}, Milutin Peri{in [tedim, Nik{i} - Stepanovi}evoToma{evi}, Dragoqub Novi Sad - ?Toma{evi}, Maksim \or|ev Be{ka, In|ija - KoviqTomi}, Sima Milanov Ka} - Ka}Tomi}, Stojan @ivanov Bege~ - Bege~Topalov, Jovan Aleksandrov Rumenka - RumenkaTopalovi}, Risto \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evoTopalovi}, Sava \urin Hrgud, Stolac - Stepanovi}evoTravaw, Gavra Avakumov Novi Sad - Novi SadTravaw, Ranko Avakumov Novi Sad - Novi SadTrajkovi}, Toma Novi Sad - TemerinTrbojevi}, Boò Ilijin 1892, Gra~ac - Stepanovi}evoTrifunovi}, Vojislav Stevanov Gardinovci, Titel - Stepanovi}evoTrifunovi}, Spasoje S. Novi Sad - TemerinTrifunovi}, To{a Milo{ev Novi Sad - ênejTrojanovi}, Toma Trojanov Krapa, Brod (Ma}edonija) - Stepanovi}evo

]iri}, Vojin Lazarev Kragujevac - Bege~]iri}, dr Milo{-Mi}a Novi Sad - Novi Sad]iri}, \or|e Jovanov Novi Sad - ?]iri}, Mladen Milo{ev Futog - Veternik]iri}, Slavko Gavrin Koviq - Koviq]osi}, Lazar Ilijin Ka} - Ka}]ulibrk, Nikola Simin Velika Ruji{ka, Krupa - Stepanovi}evo]ulum, Jevrem Mihajlov Koviq - Koviq]ulum, Toma Jocin Koviq - Koviq]ur~i}, Aleksandar Kostin Novi Sad - Novi Sad]ur~i}, Milan Novi Sad - Novi Sad]ur~i}, Stevan Pajin 1877, Novi Sad - ?

Uzelac, Dane Milin 1889, Lipovo Poqe, Gospi} - Stepanovi}evoUqarevi}, Petar Br~ko - Novi SadUqarev(i}), Simo Stojanov Trnavci, Bile}a - PetrovaradinUlrih, Josip Isidorov Vo|inci, Vinkovci - FutogUrva~ev, Sergije Matvejevi~ Moskva, Rusija - Stepanovi}evo

Faorovi}, @arko \okin Ledinci - Stepanovi}evoFelbab, @ivko Novi Sad - ?Felbabov, Damjan Novi Sad - ?

252 Ilija Petrovi}

Felbabov, Jovan Novi Sad - TemerinFelbabov, Sava Damjanov Novi Sad - TemerinFeudvarski, \oka To{in Novi Sad - Novi SadFilipovi}, To{a Novi Sad - TemerinFujka, A}im Stevanov Maradik, In|ija - Stepanovi}evoFujka, Vasa A}imov Novi Sad - Stepanovi}evo

Hereta, Dragoslav Savin Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evoHereta, Jovo Savin 1885, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evoHereta, Mihajlo Savin 1887, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evoHereta, Radoslav-Rade Savin 1889, Dragoviqe, Stolac - Stepanovi}evoHoqevac, \uro-Jure Tomin Briwe, Oto~ac - Stepanovi}evoHorvatovi}, Frawo Martinov Lojnica, Krièvci - KoviqHofman, Boleslav T. Rusija (Novi Sad) - TemerinHrva}anin, Mojo Mojin Buda~ka, Kostajnica - Stepanovi}evo

Cani}, Rista Novi Sad - TemerinCarevi}, Petar Nikolin Br~ko - PetrovaradinCvejin, Petar Stevanov Bege~ - Bege~Cveji}, Timotije Milo{ev Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoCveti}, Dimitrije Aleksin Sremski Karlovci - Bege~Cvetkov, Milo{ \okin Bege~ - Bege~Cvetkov, Nikola \okin Bege~ - Bege~Cvetkovi}, Vaso Nikolin 1887, Gra~ac - Stepanovi}evoCvetkovi}, Qubomir Arsin Bujkovac, Vrawe - Novi SadCvetkovi}, Toma \uri~in Gra~ac - Stepanovi}evoCvetnarevi}, Radivoje Nikolin Ledinci - Stepanovi}evoCvijanovi}, Marko Savin 1884, Pi{a}, Udbina - Stepanovi}evoCrnoja~ki, @ivojin Novi Sad - ?Crnoja~ki, Nikola Novi Sad - Novi SadCrwak, Milan Vasin Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evoCuci}, Ogwan Novi Sad - Temerin

âkovac, Panta Lazin-Furtin Novi Sad - Novi Sadâmpri}, Todor Lazin Bege~ - Bege~ânkovi}, \uro Milev 1891, Tomingaj, Gra~ac - Stepanovi}evoârubxi}, Milan Stevanov 1884, êrevi}, Beo~in - Stepanovi}evoêbac, Milo{ Lazarev Bege~ - Bege~êrevicki, Jovan Sretin Rumenka - Rumenkaêrevicki, Rada Perin Rumenka - Rumenkaêrewa(?), \or|e Novi Sad - ?êtnik, Stevan Koviq - Koviqîki}, Kristifor Novi Sad - Temerinî~a, Luka Maksimov 1889, î~ina Glavica, Gra~ac - Stepanovi}evoôban(i}), Branko Du{anov Toma{evac, Zrewanin - Budisavaôrak, Rade Jovin 1887, Podlapac, Udbina - Stepanovi}evoôrdar, Sima Ilijin Novi Sad - Novi Sad


ûpi}, Mitar Petrov Novi Sad - Novi Sadûri}, Ante Ivanov Dolac, Travnik - Stepanovi}evoûturilo, Mile Ilijin 1880, Bruvno, Gra~ac - Stepanovi}evoû~kovi}, Jefto Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evoû~kovi}, Petar Filipov Orah, Bile}a - Stepanovi}evo

Xeletovi}, Aleksa Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evoXeletovi}, Lazar Andrijin êpelica, Bile}a - Stepanovi}evoXombi}, Savo Jovin êlinac - Stepanovi}evo

[agi, Frawa Frawin Be~ej - Futog[akota, Risto \urin 1894, Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo[aranovi}, Radovan Ivov 1896, Kosovi Lug, Danilovgrad - Stepanovi}evo[arenac, Tripko Mihajlov Bile}a - Stepanovi}evo[vedi}, Sava Svetozarov Koviq - Koviq[vedi}, Slavko Radin Koviq - Koviq[ep~enko, Sima Novi Sad - Temerin[ibali}, Jovan Milanov Novi Sad - Temerin[ijak, Jova Petrov Despotovo, Ba~ka Palanka - Stepanovi}evo[ijak, dr Nikola Irig - Petrovaradin[ijak, Sava Jovanov Koviq - ?[ija~ki, Du{an Milanov - 1882, Futog - 1958, Beograd [ikoparija, Vojislav Novi Sad - Temerin[ili}, Ariton(?) Novi Sad - ?[ili}, @arko Novi Sad - ?[ili}, Ilija ênej - Temerin[ili}, Milan Novi Sad - Temerin[ili}, Stanoje Novi Sad - ?[iqegovi}, Ilija \urin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo[iqegovi}, Milan Ilijin Kole{ko, Nevesiwe - Stepanovi}evo[imiki}(?), Petar Novi Sad - Temerin[kari}, Du{an \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo[kari}, Milo{ \urin Kosiw, Gospi} - Stepanovi}evo[komac, Dimitrije-Mita Nikolin Novi Sad - Temerin[krbi}, Petar Novi Sad - Temerin[qapi}, Sava Gli{in Koviq - Koviq[qapi}, Sava \okin Koviq - Koviq[ovqakov(i}), Jovan Milo{ev Futog - Veternik[ovqakov, Mladen Jovanov 1875, Futog - Veternik[ovqanski, Sava Novi Sad - Temerin[oqmo{an([aqiv{akov?), \ura Novi Sad - Temerin[otra, Vaso Tripov Trijebaw, Stolac - Stepanovi}evo[pic, Emil Jakovov 1895, Sremski Karlovci - Stepanovi}evo[ubara{, Pavle Stevin Futog - Futog[uvakov, Stevan Julijev Vrbas - Stepanovi}evo[uki}, @ivko Lazin Bege~ - Bege~[ukovi}, Blagoje [}epanov 1882, Stepen, Gacko - Stepanovi}evo

254 Ilija Petrovi}

[upi}, Ilija \urin Izgori, Gacko - Stepanovi}evo[upi}, Nikola Markov Izgori, Gacko - Stepanovi}evo.

Na ovom mestu popisano je 1.326 dobrovoqaca poreklom s po -dru~ja dana{we novosadske op{tine ili zemqom nadeqenih (ili samo naseqenih, bez prava na dobrovoqa~ku zemqu) na istom tompo dru~ju;

Od toga broja, iz novosadske op{tine poti~u ukupno 692 do -brovoqca, kako sledi:

Novi Sad 365Futog 46Ka} 44Sremski Karlovci 35Bege~ 52Rumenka 18Koviq 78Petrovaradin 2Sremska Kamenica 15Ledinci 19Bukovac 10Kisa~ 1ênej 7.Najvi{e dobrovoqaca nadeqeno je zemqom u Stepanovi }e vu

(477), s tim {to treba imati u vidu da je najmawe tride setak wihdobilo plac u Tan kosi}evu (Novom Kisa~u, uz ̀ elez ni~ku prugu,prema Ste pa no vi }evu), bliè dobijenoj zemqi, i ta mo se kasnijenastanilo.

Najve}im delom, radi se o dobrovoqcima iz ruskog zarob qe -ni{ta; na spisku se nalazi i ne{to prebega (iz srpskih prekodu -navskih, prekosavskih i prekodrinskih krajeva) s po~etka Veli -kog ra ta, kao i izvestan broj onih koji su pristigli iz Amerike;sve ga ih je nekoliko iz balkanskih ratova.

Nekolikim prezimenima koja se zavr{avaju na -ov ili -ev do -dato je u zagradi -i}, prezimenima na -in dodato je -ovi}, a tako jepostupqeno i u nekim druk~ijim primerima (Ajduk→Ajdu ko vi}),po{to se wihovim “pre~anskim” nosiocima u srpskoj vojsci ~ini -lo da }e tako srp skije zvu~ati.

Prema pisawu novosadske Zastave u broju 12. od 17. januara ibroju 24 od 1. februara 1920. godine, samo iz Novog Sada bilo jena Solunskom frontu oko 500 dobrovoqaca, od ~ega bar dve tre -}i ne zemqoradnika. Iz prvog od tih tekstova jo{ se moglo vide -ti da Novi Sad, “iz ~ije se sredine beleì oko 500 di~nih srp -skih osvetnika, dade im (dobrovoqcima - IP) do sada puna kolao be}awa i ni{ta vi{e”. U tim “punim kolima” na{ao se i poda -tak da je Centralni upravni odbor dobrovoqa~ki uspeo da “od


slavne gradske uprave” jedva i{~upa golo zemqi{te za oko 120svojih ~lanova. Drugi tekst javqao je da su “sa podelom posled -wih 800 jutara zemqe izmireni svi dobrovoqci iz Novog Sada. Unovosadskom i temerinskom ataru dobili su zemqu dve sto tine itri dobrovoqca borca iz Novog Sada po 8 i ½ jutra i {est ne -boraca po 5 i ½ jutra. U novosadskoj organizaciji imaju da dobijuzemqu jo{ samo oni dobrovoqci, koji su se ovde nasta ni li i onido brovoqci, ~ije su wive podvodne, te se ne mogu pri miti. Svegajo{ dvadeset dobrovoqaca, koji }e tako|e dobiti zemqu premaspo razumu sa g. poverenikom za Agrarnu Reformu”. Podatak o po -deli “posledwih 800 jutara zemqe” na ne{to preko dvesta dobro -voqaca iz Novog Sada, sa pojedina~nim “dobro voqa ~kim kompe -tencijama” od 8 k.j. i 1100 kv.hv. i ukupnim potrebama od oko 1.700jutara, ostao bi do kraja pod sumwom da u Istorij skom arhivu No -vog Sada nije prona|en i jedan spisak sa~iwen 20. jula iste godi -ne, na kome se nalaze imena 115 dobrovoqaca iz Novog Sada nade -qenih zemqom “od varo{ke svojine u Novom Sa du”, bez ozna ke ze -m qi{ne povr{ine, ali, van svake su m we, ne mawe od oko 900 ka -ta starskih jutara.

Me|u tada{wim nadeqenicima na{li su se samo dobro vo q cisa Solunskog fronta, a u Zastavi broj 24. od 1. februara 1920. go -dine javnosti je saop{teno da “Centralni Dobrovoqa~ki Od bor,po{to je sproveo organizaciju dobrovoqaca sa solunskog fron -ta i nastojavao, da {to brè dobiju zemqu, i po{to je spro ve o i or ganizaciju dobrovoqaca sa dobruxkog fronta i sav se za lo ̀ io,da i oni dobiju zemqu - smatra da je do{lo vreme da do nese pra -vila i da se stalan Odbor konstitui{e, kako bi prite kao svojojbra}i, dobrovoqcima sa Dobruxe, u pomo}”.

Dobrovoqci nezemqoradni~kih zanimawa nisu se moralina seliti, niti su svi nadeqenici iz susednih politi~kih op -{ti na trajno ostajali u mestu u kome su nadeqeni zemqom. Tako,na primer, skoro svi dobrovoqci poreklom iz Pa{i}eva (Zma -jeva) a nadeqeni u Stepanovi}evu, preme{teni su po~etkom tri -de setih godina u svoju “mati~nu” op{tinu. Sa tim u vezi, da bi seu Pa{i}evu nadopunio zemqi{ni fond potreban “povrat nici -ma” iz Stepanovi}eva, Poqoprivredno odeqewe Kraqevske ban -ske uprave u Novom Sadu, 13. juna 1933. godine pod brojem 29011 -/33, donelo je odluku da se ekspropri{e odgovaraju}e op{tinskoze mqi{te, a Komisija za likvidaciju agrarne reforme izdala jenalog da se dobrovoqci iz Pa{i}eva, koji su do tada uìvali ze -mqu na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld, presele na tek eks pro -prisano zemqi{te politi~ke op{tine Pa{i}evo. To je ob ra z lo -èno ~iwenicom “{to su wihove dosada{we parcele u ne po sred -

256 Ilija Petrovi}

noj blizini Stepanovi}eva a potrebne su za pro{irewe kolonije (u Stepanovi}evu - IP) i ona sada nema ni pedqa zemqe za pro -{i rewe kolonije gde bi mogle mla|e generacije praviti se biku}e”. Vrlo je verovatno da je na sli~an na~in postupqeno i u De -s potovu, Starim [ovama (Ravnom Selu), Ba~kom Petrovcu, te dasu “wihovi” dobrovoqci, svi ili delimi~no, postepeno ili odje -d nom, preme{teni iz stepanovi}eva~kog hatara u mati~nu poli -ti ~ku op{ ti nu.

Uz imena pojedinih dobrovoqaca iz Novog Sada i, uglav nom,nekih sremskih sela, mo`da i nije uvek ta~no upisano u kojoj sukatastarskoj op{tini oni nadeqeni zemqom. Naj~e{}e, ovo seod nosi na osobe nadeqene na biv{em imawu Rudolfa Koteka, ko -je je nekad pripadalo op{tini Futog, a kasnije, kad je formi ra na politi~ka op{tina Stepanovi}evo, velik deo tog poseda uk wi -èn je tamo. U nekim slu~ajevima, sli~na nedoumica javqa se i kodonih dobrovoqaca koji su plac za ku}u dobili u Novom Sadu azemqu u Temerinu, kao i kod onih koji su i plac za ku}u i zemqudobili “od varo{ke svojine” u Novom Sadu, ali se u nekim spisi -ma pojavquju i kao nadeqenici u Temerinu.

Tragovi o kori{}ewu dobrovoqa~ke zemqe gubili su se u za -po~etim kupoprodajnim ugovorima i u zameni zemqi{ta. Bilo jepoznato, naime, da su te{ku ekonomsku situaciju novih posed ni -ka znali da u svoje svrhe iskoriste bogati pojedinci. Iz doku me -na ta sadrànih u arhivskom fondu VI odeqewa Kraqevske ban skeuprave u Novom Sadu vidi se da su oni kupovali zemqu od ag ra r -nih interesenata, imaju}i za to saglasnost Privilegovane ag -rarne banke. Zbog brojnosti takvih kupoprodajnih ugovora, oni(bo gati kupci) traìli su od Ministarstva poqoprivrede da seodobri arondacija na posedu Palavi~ino-Brajtenfeld u op{ti -ni Stepanovi}evo. Mada je iz stru~nog mi{qewa Komi sije za li k -vidaciju agrarne reforme iz Novog Sada proisticalo da je nemo -gu}e sprovesti pravu arondaciju na podru~ju od preko 9.000 kata -starskih jutara, data je saglasnost za “delimi~nu aron daciju me -wa ju}i po dva lica uzajamno”, ukoliko agrarni inte re senti na topristanu.

Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali ume|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom ad mi -ni strovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pra vilu da se na do brovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|an sko pravo; pra vona dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompeten ci ju, od -n o sno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih na s led -nika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovo qac nad ̀ i veosvog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli nasle di ti


os tavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) pogi nu -log ili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegovesmr ti gu bilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ilipoginulog dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umr -log dobrovoq ca koji je ostao bez naslednika nisu mogli nasle -diti ni ~lanovi we gove porodice nesposobni za priv re|ivawe;ako se i znalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom ra -ta a nije imao na slednika (kao {to se de silo Stevanu Radukinu izKa}a), taj nije ni “utvr|ivan” za dob ro voqca; brisan je iz spiskai poginuli do brovoqac ~iji su imu} ni naslednici prvih posle -ratnih godina ostvarili pravo na do brovoqa~ku zemqu, ali su togprava kasni je bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulogMilana Paripova iz Ka}a, Ja {om Paripovim, kome je 1929. godi -ne zemqa odu ze ta, “iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {toje Ja{a imu } nog stawa” (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana jezemqa onim dobrovoqcima koji nisu pod mi rili merni~ke tro -{ko ve za do deqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim “gre{n i -cima” (ma kar koliko oni bili siroma{ni) bri san dobrovo qa~- ki status; odu zimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulihdobrovoqaca koje bi se preudale; i tako da qe. Svi dobrovoqcikoji su potpali pod udar neke od takvih “prav nih” odredaba, awih nije bi lo malo, bri sa ni iz ~lanstva Udruè wa ratnih dobr o -voqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim na slovom izbeglo da istakne ka ko se ra dilo o srpskim dobrovoq ci ma, odnosno o dobro -voqcima u srp skoj vojsci); to ~lan stvo u spi sku bilo je onda je di -no me ri lo za pri znavawe dobrovoqa ~ kih pra va i jedini vaè }i“atest” da je ne ko zaista bio do br o voqac. Po nesre}i, Udruè weratnih dobro vo qaca 1912 -1918, wi ho vih po to maka i po{to va -laca iz Beogra da (naslednik onog predratnog Udruèwa, i for -ma l no, i ideolo {ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selek -cionisan do brovoqa~ki spisak iz 1940. godine vred ni ji, isti ni -tiji i mo ra l niji od ne~ijeg dobrovoqnog pris tu pa srp skoj voj -sci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na fron tu ili smr tiko ja nije bila “uskla|ena” sa prav nim pravi lima zlonamerno smi -{qanim u po sle ratnim kan celarijskim rovovima i otud nameta -nim kao nekakvo “dobrovoqa~ko pra vo”!

Ako su pojedini nadeqenici iz obli`wih mesta prese qa -vani u mati~nu politi~ku op{tinu zbog toga {to je zemqa u Ste -panovi}evu bila potrebna za pro{irewe kolonije (za naseqa va -we novih dobrovoqaca ili kolonista), morao je to biti i znak daje tim pro{irewem obuhva}eno na desetine lica izvan ovih spi -skova. Druk~ije re~eno, ovde objavqeni spiskovi nadeqenih oso -ba nisu kona~ni.

258 Ilija Petrovi}

Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa pod ru ~- ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je sr p skih dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske voj ske. Ovozbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912 -1918,in stituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa pri z na tim do -brovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom bro ju, sko -ro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i ko ji su moglizapo~eti i okon~ati administrativne formal nosti oko prizna -vawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wiho va pra va bila suutvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kra ja 1916. godineda “prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam iz javio, da}e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao ne borac u po -zadini” i da “svakom takvom dodeli}e PET HEK TARA plodne ze -mqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wi hova ako os tanu ì -vi, ako pak poginu u borbi pravo svojine pre lazi na na slednika”.Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znaloda su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni zna -li kakva pra va imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulihdo brovo qa ca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu pot pu -no za bo rav qena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovo qa ~- koj ko lo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatihno silaca do brovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovo qa -koj kolo ni ji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo je dnaudovica po ginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~e tiri, dok susvi osta li na deqenici bili preìveli dobro voq ci. Bi}e da jeis tove tan slu~aj bio i u ostalim dobrovo qa ~ kim kolonijama.

Zvezdicom (*) ispred prezimena ozna~eni su nosioci Kara -|or |eve zvezde s ma~evima, vojni~ke ili oficirske.

I, na kraju, tek pore|ewa radi, u spisku srpskih dobrovoqcaiz novosadske op{tine (po ro|ewu ili tamo zemqom nadeqenih i naseqenih posle Velikog rata) koji je objavqen u kwizi Sta -rinci i novci, Novi Sad 2000, 57-77, popisano je svega 865 imena.

LIT: I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoq ci iz pre -ko morskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998; Starinci i novci, Novi Sad2000; Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001.


SRPSKI DOBROVOQCI U VELIKOM RATU

Koliko je dobrovoqaca u{lo u Veliki rat. Broj srpskihdobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je skoro dvostruko ve}iod onog u balkanskim ratovima i iznosio je najmawe 190.200, od ~e -ga oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke 1, 2, 3. i 10) i oko133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi:

1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske;2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije;3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i

oko 3.000 povratnika iz Amerike;4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, nepo sred -

no pred rat i na samom po~etku rata;5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika

zarobqenih u Srbiji;6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom

iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3.ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~u na -tih u dobrovoqce “iz dveju srpskih kraqevina”);

7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog za -ro bqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jese -ni 1915. godine;

8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji suratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu.

9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija;10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku.

Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremuTopli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsakana Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da sekrivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna ko -man da; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Sr -bi ji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i{to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvaritipri menom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su “uki -nuti” svi “dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu ̀ - -bu”(1, dok. 58, 79); po toj logici, kao “na{im podanicima”, top li ~- kim ustanicima nije se dalo da se “ume{aju” me|u do bro voq ce.Ka snije, po{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema jepostala sasvim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zain te -resovanoj za suzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za ost va -rewe “srpsko-bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da ulo gabugarske politike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to du -bqoj senci i, po mogu}stvu, neprime}ena.

Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svet -skom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobro vo -qaca koje “jugoslovenska” istorijska nauka jo{ nije pomiwa la:

a. “wih 10.000 u prvo vreme”, ukqu~enih u srpsku vojsku ne po -sred no po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcimai onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o li -ci ma koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novem -bra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi ola -ko “preveli” u obveznike, u ukupnom broju srp skih do bro vo qa ca u Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta;

b. oko 11.000 dobrovoqaca “zaboravqenih” na Dalekom is to -ku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kre -ta li Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenomRatniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godinaXXXVII, Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokomnekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: “Svi smobili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, fran -cu ska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vla -di vostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira do -bro voqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijihsrp skih oficira”. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo ne ko -liko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskihdobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, kojisu, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla -di vostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskogfronta.

Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwi -ga 2, 497), kad pi{e da je “Korpus u nekoliko transporata pre ba -~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i ko -na~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane pre ko Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, sti gao je uzemqu tek po zavr{etku rata).

Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca uPrvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200.

Ne zna se kako je srpska vlada postupila s francuskim iz ve -{ta jem sa samog kraja Velikog rata, ali je izvesno da je po lo vi -nom januara 1921. godine, u svom 10. broju, novosadska Zastava do -dat no upozorila da “potrebna je brza pomo} za spasavawe osta ta -ka Srba dobrovoqaca”. Povod za takvo pisawe nalazio se u ret -kim pismima srpskih dobrovoqaca zato~enih u ruskim lo go ri -ma; iz wihovih pisama moglo se saznati da je tada po Rusiji bi lorasejano nekoliko desetina hiqada Srba i da su svi oni bili os -tavqeni “na Bo`ju veresiju”. Zastava je pisala da “od kako su ne -


sretnom Rusijom ovladali Jevrejin Trocki-Bron{tajn i we go varazbojni~ka banda, od to doba je Rusija postala pravi pakao za sva -kog dobrog Slovenina, a osobito za one Srbe, koji su se kao do -brovoqci uza êhe i Poqake borili protiv nema~kih pla }e ni -ka: boq{evika”.

Moè biti da se tu radilo o dobrovoqcima koje je ruska voj -na komanda izdvojila iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa za svoje vojno-politi~ke potrebe, na na~in opisan u jednom pismu iz Vla -di vostoka, datovanom 6. maja 1919, a objavqenom u Zastavi od 7.januara 1920. godine: “Kada sam 1915. godine bio zarobqen, biosam te{ko rawen u trbuh, da sam jedva ̀ iv ostao; leào sam u bol -ni ci 3 meseca, nisam mogao ni da se s mesta pomaknem, no posleto ga sam ipak nekako ozdravio. 1916. godine sam postupio u I Srp -sku Dobrovoqa~ku Diviziju u Odesu i bio sam kao pisar u {tabudopunskog batalijona, a 1917. godine sam bio otkomandiran nafront u Dobruxu u englesku bolnicu za pisara. Tu sam proìveocelu godinu, vrlo mi je dobro bilo, ali 1918. godine sam moraoi}i daqe, jer su Nemci nastupali na Ukrajinu. Oti{ao sam naKav kaz u grad Rostov na reci Donu al’ su Nemci i tamo do{li imorao sam opet daqe; do{ao sam u grad Samaru na reci Volgi. Ov -de sam bio, kada se ~e{ko-slova~ka vojska podigla protivu ta kozvanih boq{evika. Boj je trajao tri dana i na kraju ̂ esi po be de.Onda je vlast bila ovde ~e{ka, al’ nakon tri meseca boq {e vi cinadvladaju êhe, tako da smo morali i mi Srbi da idemo daqe o -da v de, po{to su i na{i neki odredi ovde se borili sa boq {e vi -cima”, odnosno protiv wih.

Naravno, “neki na{i odredi” bili su “pozajmqeni” iz Srp -skog dobrovoqa~kog korpusa, ali, isto tako, mogli su to biti i do -brovoqci koji iz zarobqeni~kih logora nisu ni stigli do Ode se, ve} su “pre~icom” ukqu~eni u vojne operacije ruske voj ske pro tivboq{evika. Najverovatnije, za ovu drugu vrstu srp skih dobrovo -qa ca nije se ni znalo u Srpskom dobrovoqa~kom kor pusu u Ode -si, jo{ mawe u srpskoj Vrhovnoj komandi na So lun skom frontu;razumqivo je stoga {to Kraqevina SHS, kasnije Ju goslavija, zate dobrovoqce nije ni htela da ~uje. O jednoj tak voj jedinici pi -{e i Zastava u onom ve} navedenom tekstu od ja nua ra 1921. godi -ne: “Kad su ̂ esi na istoku Rusije obrazovali front protiv boq{e -vika, onda je pokojni juna~ni major (Mateja) Bla go ti} u Rusiji ob -razovao od dotada{wih Srba zarobqenika jedan do brovoqa~kipuk, na ~elu koga je hrabri major oteo od bo q {e vi ka grad Kazan itom prilikom je majora Blagoti}a jedan Maxar boq{evik ubio, a blagodarni Rusi wegov puk nazva{e imenom po ginulog junaka...Ve}inu toga mukotrpnog puka sa~iwavahu Sr bi iz krajeva biv{e

262 Ilija Petrovi}

austro-ugarske monarhije... Ali vremenom po lo ̀ aj te {ake juna -ka u sred ledenog Sibira postaja{e sve o ~ajniji. ̂ esi se pogodi -{e s boq{evicima, Francuzi isto tako i svi odo{e u Evropu na -tovareni ruskim zlatom i drugim blagom. A Srbi ostado{e, bezigde i~ega, i bez brata i prijateqa, u du bi ni Sibira, ostavqenina milost i nemilost krvoèdnim boq {e vi cima; i oficire, i po -doficire, i redove strpa{e u logore, gole, bose, gladne, a za stra -àre im postavi{e naoruàne Ma |a re, sada najamnike boq {e vi -~ke. Moè se misliti, kako ti Ma xa ri postupaju sa Srbima, ko jisu wima povereni na ~uvawe!!”

Iz onog pisma iz Vladivostoka saznajemo da je jedan “jugo -slo venski puk” bio stacioniran i u Tomsku, ali i da se velik broj Srba mogao sresti i drugde u Sibiru. U Vladivostoku su se tada“mogle videti sve vojske, koje su ratovale sa Nemcima i to ame ri -kan ske, engleske, kanadske, japanske, kineske, poqske, srpske, ~e -{ke, talijanske, francuske, lati{ke, ruske i jo{ tamo neke, dase ne moè ni setiti sve. Sva je ta vojska ovde donesena da ratujeprotiv boq{evika, ali osim ruske narodne armije, koju predvodi admiral Kol~ak i osim Japanaca ovi svi ostali su otkazali. Sanami Srbima ovde danas vrlo r|avo opstoji; nas ima ovde u Si -bir iji Jugoslavena do 50 hiqada i ho}e da nas bace u borbu, al’qudi su prosto otkazali i ne}e, tako da ne znaju {ta da rade s na -ma. Ku}i ne}e nikako da nas nose, a mi ovde samo jedemo gotov le -bac. [ta }e biti sa nama, sam Bog neka zna”.

Dobrovoqci i proboj Solunskog fronta. Ne{to vi{e od po -lo vine ukupnog sastava srpske vojske u zavr{nim operacijama naSolunskom frontu, u wegovom proboju i postsolunskoj ofanzivi ~inili su dobrovoqci:

1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa;2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz Rusije:a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli

Du navom s je seni 1915. godine(, 93);b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917. go -

di ne(5, 139); v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja

1917. do 1. maja 1918. godine(5, 186. i 195). U ovoj drugoj velikoj gru -pi nalazilo se 2.663 pripadnika Druge divizije (prispele u So -lun 7. decembra 1917. godine) i oko 21.000 pripadnika Prve di vi -zi je koja je pristigla u Solun u tri e{alona: oko 17.000 krajemjanu ara i 3.934 iz Druge brigade prispele u dve grupe: 29. marta i1. maja 1918. godine(4, 248. i 284). Prema ustaqenoj “jugosloven -skoj” metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u susret slove na ~-


koj i, naro~ito, hrvatskim interesima u novostvorenoj zajedni ~- koj Kra qe vi ni, iz Rusije je na Solunski front prispelo svega oko12.000 do bro voqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{e za mrsili, Vojna enciklopedija ne saop{tava koliko je dobrovoqaca u{lo usastav Jugoslovenske divizije;

3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske,od oko 1.700 koliko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. go di -ne, uo~i reorganizacije srpske vojske(2, kwiga XV-1916. godina, 64);

4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske(6, broj 412, 31.avgust 1917) i oko 800 Bokeqa(10, 93);

5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austro ugar -skih zarobqenika u Srbiji prve ratne godine (koji su se do bro vo -q no ukqu~ili u srpsku vojsku, àndarmeriju, grani~ne jediniceili neke civilne slu`be);

6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est pre ko broj -nih pukova po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 voj ni -ka(2, kwiga XV, 7. i 17); i

7. preìvelih mo`da oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko50.000 prebega iz susednih srpskih krajeva na samom po~etku ra -ta(7, dok. 215, 298).

To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske voj ske(3, kwiga 8, 787), a mo`da i svih 150.000 - prema nekim dru -gim izvorima, u proboju Solunskog fronta i u zavr{nim vojnimope ra ci ja ma za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore i prekodrin ski h,pre ko sav skih i prekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo naj -ma we 82.600 dobrovoqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Sr -bi je, uglav nom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom iugarskom okupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je sa -mo “iz Koreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ra -tu oko 3.000 solunskih dobrovoqaca”(11, 272).

Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim ko man dan ti -ma i srpskim politi~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o do -bro voqcima u srpskoj vojsci ne ostavqa premnogo tragova. I to -kom Velikog rata, i posle wega.

Zbog toga, na sve podatke o brojnom stawu srpske vojske, na -ro~ito na one ko ji se smatraju zvani~nim, treba gledati s ve li -kom rezer vom, jer i Vlado Strugar u (8) veli da je “srpska voj ska14. septem b ra 1918, pred proboj Solunskog fronta, imala po spi -sku: 8.893 ofi cira i vojna ~inovnika i 149.504 vojnika; od ovo gaqudstva je 30.691 vojnik i stare{ina u rashodu”. Na isti na~in, srezervom, treba tretirati i Strugarove podatke, jer on u istomtek stu tvr di da “srpska vojska ima sedam divizija, ko je su 14. sep -tembra 1918. brojale vojnika i oficira, po spisku:

264 Ilija Petrovi}

Kowi~ka - 4.140;Moravska - 14.747;Dunavska - 19.111;Drinska - 17.855;Timo~ka - 15.564;[umadijska - 16-195;Jugoslovenska - 22.277.Sveukupno, toga dana divizije su imale na licu mesta - 86.376

vojnika i stare{ina, a ostatak - u rashodu”. Ili, da bude jasnije,od ukupno 109.889 vojnika i stare{ina, 23.513 bilo je u rashodu.

Ne{to komplikovaniju ra~unicu nudi Velimir Iveti} u (9),koji pomiwe ukupno brojno stawe sedam srpskih divizija i ukup -no brojno stawe rodovskih jedinica. U prvu kategoriju on je svr -s tao 109.889 qudi po spisku (16.601 dobrovoqac me|u wima), od no -sno 86.376 qudi na licu (13.786 dobrovoqaca). U drugu gru pu sme -stio je 115.443 ~oveka po spisku (16.404 dobrovoqca me|u wima),od no sno 88.456 qudi na licu (13.476 dobrovoqaca).

Ne upu{taju}i se u bilo kakvu raspravu o pojmovnim razli ka -ma izme|u ukupnog brojnog stawa sedam srpskih divizija i ukup -no g brojnog stawa rodovskih jedinica, ali i uz pretpostavku danam Iveti} ne predlaè da ukupno brojno stawe srpske vojske uo -~i pro boja Solunskog fron ta utvr|ujemo sabirawem ponu|enihci fara, mora se re}i da je wegova cifarska predstava o dobro voq -cima u sa sta vu srpske vojske, najblaè re~eno, potcewiva~ka, ne -pristojna i, ~ak, uv redqiva za srpski dobrovoqa~ki pokret.

Utoliko pre {to je objavqena u Dobrovoqa~kom glasniku, ~a -sopisu Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih poto -ma ka i po{tovalaca.

*****Ovaj tekst nije do sada {tampan, ali je wegova sa dr ̀ ina, izuzi -

ma ju}i komentare Strugarovih i Iveti}evih cifara, u dva na vra ta saop {te na u emisijama Televizije Novi Sad i jednom u emisiji Te le vizije“Most” u Novom Sadu.


Literatura1 Jugoslovenski dobrovoqci 1914-1918 - Srbija, Ju`na Amerika,

Severna Amerika, Australija, francuska, Italija, Solunski front,Zbornik dokumenata, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1980;

2 Veliki rat Srbije za oslobo|ewe i ujediwewe Srba, Hrvata iSlovenaca, kwiga XIII, Beograd 1927;

3 Vojna enciklopedija 1-10, drugo izdanje, Beograd 1970-1975;4 I. Petrovi}, Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz preko -

morskih zemaqa 1912-1918, Novi Sad 1998;5 Ilija Jovanovi}, Stevan Rajkovi}, Veqko Ribar, Jugoslovenski

do bro voqa~ki korpus u Rusiji, Beograd 1954;6 Srbobran, Srpski narodni list i organ Saveza Sjediwenih Srba

Sloga, Wujork/SAD;7 Jugoslovenski dobrovoqci u Rusiji 1914-1918, Zbornik dokume na -

ta, priredio Nikola Popovi}, Beograd 1977;8 Vlado Strugar, Jugoslovenski 1. decembar 1918, Politika Beogra d,

11. decembar 1998, strana 29;9 Velimir Iveti}, Brojno stawe dobrovoqaca u srpskoj vojsci na

Solunskom frontu 1916-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd2001, 165-170;

10 I. Petrovi}, Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, 93;11 Nikola Ple}a{ Nitowa, Poàr u Krajini, îkago 1975.

266 Ilija Petrovi}

SOLUNSKI FRONT, SRPSKI DOBROVOQCI, POLITI^KE POSLEDICE

Solunski front. Proboj. Zbog onih koji ̀ ele da saznaju i ne -ke tehni~ke poje di nosti ve zane za temu kojom se ovde bavimo, va qare}i i slede}e:

Pojmom Solunski front ozna~avaju se ratne ope racije sa ve -zni~kih vojsaka (francuske, engleske, srpske, gr~ke, italijan ske i ruske) protiv vojski centralnih sila (nema~ke, austro uga r ske ibugarske), u vremenu od sredine oktobra 1915. godine do kra ja Ve -likog rata (do kraja oktobra 1918).

Ideju za otvarawe Solunskog fronta izloìli su Fran cu zijo{ 1914. godine, sa ciqem da se odatle udari u le|a sna gama cen -tralnih sila stacioniranim na Balkanu. Ipak, oni sa mi od lu ~i -li su tek krajem septembra naredne godine da svoje tru pe is krca -ju u Solunu i otud pomognu Srbiji, koja je narednih dana o~e ki va -la napad nema~ke i austrougarske vojske. Tako|e, taj ma ne var tre -balo je da stimuli{e do tada neutralne balkanske dr ̀ a ve: Rumu -niju, Gr~ku i Bugarsku, da ne pristupe Centralnim si la ma, ve} da se priklone Saveznicama; predvi|alo se da bi se time spre ~iopro dor Centralnih sila dolinom Vardara prema Solunu i daqena Istok. Iskrca va we francuskih snaga po~elo je prvih dana ok -tobra 1915, da bi se posle mesec dana tamo na{lo oko 65.000 fran -cuskih i oko 85.000 britanskih vojnika. Svi oni stavqeni su podkomandu generala Morisa Saraja (1856-1929), ko mandanta fran -cu ske Isto~ne vojske. Mawe zainteresovan za ono {to bi se tamomoglo de{avati u vojnom pogledu, a mnogo vi {e za doìvqaje poso lun skim salonima, krajem novembra 1915. go di ne, ne obave {ta -vaju}i o tome srpsku Vrhovnu komandu, nare dio je svojim trupamada se povuku pred bugarskim i tako gurnuo srpsku vojsku u potpu -nu ne iz vesnost.

U takvim uslovima, ukoliko nije èlela da se preda, srp skojvojsci samo je preostalo da poku{a proboj preko Arbanije i Cr -ne Gore i izbije na mo re. S obzirom na novonastale okolno sti,25. novembra 1915. go dine Vrhovna komanda srpske vojske izda la jesvim koman dan ti ma armija na re |e we u ~ijem se jednom delu isti~e da se “daqe po vla ~e we na {e voj ske mora (..) iz vr {iti kroz CrnuGoru i severnu Alba ni ju na Jadransko more, a na liniju: Dra~ -Skadar... Na ovoj li ni ji na{a vojska ima da se reorganizuje, sna b -de hranom, odelom, obu }om, oru ̀ jem i mu ni ci jom, kao i svi ma osta -lim materi jal nim po trebama. Daqa na{a akcija zavisi}e od sta -wa na{e voj ske, kao i od op{te politi~ke i vojni~ke situacijekod na{ih savez ni ka...”

Istoga dana, srpska Vrhovna komanda dala je komandantimaope ra tiv nih trupa i jedno nare|ewe kome se zaista ne moè odre -}i vizionarstvo. U wemu je stajalo i slede}e:

“...Kapitulacija bi bila naj gore re{e we, jer se wome gubidràva, a na{i saveznici bi nas sa svim napu sti li, i onda ne biimao ko o nama da vodi ra~una... Dràva nije izgu bi la svoje bi }e,ona i daqe postoji, i ako na tu|em zemqi{tu, dokle god je tu vla -dalac, vlada i vojska, pa ma koliko wena ja~ina bila. Go to vostsavez nika, da nas do kraja iz drè i neiscrpna wihova snaga nakraju }e slo miti zajedni~kog ne prija te qa, a na{a }e Otax bi na opet biti slobodna i uve}ana. Ubedite sve, da je ovo povla ~ewedràvna potreba, spas dràve, i da je u ovim te{kim da nimana{ spas u is trajnosti, strpqewu i kraj wem po`rt vo vawu svi junas, sa verom u kona~an uspeh na{ih sa veznika i da s toga tre -ba istrajati do kraja”.

Prolaz srpske vojske do mora bio je skupo pla}en: prema pro -cenama srp ske Vrhovne, za mawe od mesec i po dana poginulo je,za robqeno, umrlo ili nestalo oko 136.600 vojnika, a ne{to maweod tog broja, svega oko 120.000 vojnika, uspelo je da preìvi ono{to se obi~no naziva albanska golgota.

No, za razumevawe podataka o brojnom stawu srpske vojske na So lunskom frontu vaqa znati i slede}e:

Po izlasku na jadransku obalu i kra}em oporavku, preì ve -li srp ski vojnici preba~e ni su u Solun, gde su neki mesec ra nijebi li udareni temeqi novom fron tu. U me|uvremenu, u Fran cu -skoj je odràna jedna konferencija savezni~kih vojnih koman da -nata, a tamo je pred stavnik srpske Vrhovne komande, u uve rewu da}e “Saveznici dati na o ru ̀ awe, koje }e nam dopustiti da se dokra ja borimo sa poletom i izdr ̀ qivo{}u za koje su srp ski vojni -ci sposobni”, saop{tio da Srbija raspo laè sa oko 110.000 bora -ca i ne{to preko 40.000 neboraca.

Saveznici su prihvatili ponudu, a Srbi su dobili svoje me -sto na poloàju prema neprijateqskim trupama. Od srpskih tru -pa, na Solunski front prvi je stigao Dob ro voqa~ki odred (22.ma ja 1916), dok su ostale snage (ja~ine oko 129.000 pristizale od21. juna do 5. avgusta). Na celom frontu tada se nalazilo oko pola miliona savezni~kih vojnika.

Vojne operacije u toj ranoj fazi Solunskog fronta bile su pra }ene velikim qud skim `rtvama; samo u borbama za Kajmak ~a -lan (2521 m), od 12. do 30. septembra, gde su se posebno is takli do b -ro voqci, izba ~e na su iz stro ja 4.643 srpska voj nika, od ~ega 3.804samo iz Drinske divi zi je. Od zapo~iwawa ratnih opera cija na So -lunskom frontu pa do oslobo |ewa Bitoqa, srpska vojska izgubila

268 Ilija Petrovi}

je bli zu 29.000 qudi, dok je u svim tim ope ra cijama od kraja avgusta do sredine decembra 1916. godine ukupan broj mrt vih, rawenih inestalih iznosio 1.068 ofi cira i 32.381 vojnik. Tako veliki gubi -ci srpske voj ske uzrokovali su wenu reorgani zaciju; na samom po -~e t ku 1917. godine rasformi rani su svi ~etvrti di vizijski puko -vi, a broj ~eta u bataqonima sveden je na tri. Kra jem marta ras fo r -mirana je i Tre}a armija, a weno qudstvo upotre b qeno je za po pu -nu Prve i Druge armije.

Zbivawa na Solunskom frontu, sve do wegovog proboja na sa -moj polovini septembra 1918. godine, ni su interesantna za na{upri~u. Bio je to period rovovske bor be, u kojoj se zara}ene stra -ne gotovo i nisu pomerale; zbog toga je @or` Klemanso, predsed -nik francuske vlade od de cembra 1917. do druge polovine 1920.godine, u{an ~ene ratni ke nazvao solun skim ba{tovanima.

Ipak se ne{to pomeralo: -decembra 1917, na mesto generala Saraja do{ao je general

Mari-Luj Adolf Gijoma;-krajem marta 1918. godine za glavnog komandanta svih savez -

ni ~ki snaga postavqen je francuski mar{al Ferdinand Fo{;-sredinom juna 1918, zbog neslagawa s vojni~kom logikom ko -

ju je ispoqavao general Gijoma, na~elnik srpske Vrhovne koman -de |eneral Petar Bojovi} zamenio je svoj poloàj s vojvodom @ivo -ji nom Mi {i}em, dotada{wim koman dantom Prve srpske armije;

-samo ~etiri dana ranije, general Gijoma vra}en je u Fran cu -sku, a na wegovo mesto stao je general Luj Fran{e d’Epere, bu du -}i po~asni vojvoda srpske vojske. Ovaj odlu~ni i energi~ni vojni komandant, koji je i ina~e zastupao tezu da bi se Centralnim si -lama najlak{e do{lo glave na balkanskom rati{tu, izdejstvo vaoje da savezni~ke zemqe 3. jula 1918. godine kona~no donesu odlukuda se krene u proboj Solunskog fronta.

I pored toga, saveznici jo{ nisu bili na~isto kako treba kre -nuti u proboj. Englezi su smatrali da je taj front ipak peri fe r -nog zna~aja, a mogu}e operacije bile bi lokalnog zna~aja i uskoog rani~enih ciqeva; oni nisu bili spremni da svoje efektive po -ve}aju ni za jednog ~oveka iznad do tada raspore|enih 120.000 voj -nika, utoliko pre {to je predsednik engleske vlade Artur LojdXorx izjavqivao da wegova vlada nema bilo kakvih obaveza pre -ma Srbiji.

Italijani su tako|e bili za lokalne akcije, jer su ionako ve}dràli polovinu Arbanije, a za onu drugu polovinu ni su èlelida vojno i politi~ki prenagquju. Oni odbijaju zahtev mar{alaFo{a s po~etka avgu sta da preduzmu ofanzivu na svom delu fron -ta, ali zato nastoje da od Amerikanaca dobiju pomo} od 300.000


vo jnika za nameravanu ofanzivu s prole}a 1919. godine. Iako supred sednik Klemanso i mar{al Fo{, u potajnom dogovoru sa srp -skom vladom, nagovarali Engleze i Talijane da barem pomognu upobo q {awu operativno-takti~kog poloàja srpske vojske i ola k -{aju weno snabdevawe, oni su to odmah odbili. Glavni koma n dantovih drugih, mar{al Armando Dijac, poru~uje da “ne name ra vamoda pove}avamo snage u Makedoniji ni za jednog ~oveka, ni za jednupu{ku”, savezni~kim snagama odbija da da prolaz preko svoje rat -ne zone, a wegova zemqa, pod izgovorom “da ne bi ja~ali srpskuvojsku”, sistematski onemogu}uje nastojawa velike grupe od oko25.000 dobrovoqaca sme{tenih po italijanskim zarobqe ni~kimlogorima, da idu na Solunski front. U skladu sa ve} po menutimstavovima engleske vlade, jedan wen zvani~nik izjav qu je u Par -la mentu da bi boqe bilo “pridobiti Bugarsku teritori ja l nimpo nudama (na ra~un Srbije, naravno - IP), nego se upusti ti u ri -zik jedne bitke”.

Uprkos svemu, Klemanso 10. septembra {aqe telegrafskuporuku svom generalu D’Epereu:

“Ovla{}eni ste da po~nete operacije kad na|ete za shodno”.Tada se na frontu dugom celih 450 kilometara, naspram oko

626.000 bugarskih i nema~kih vojnika, nalazilo isto toliko sa -ve z ni~kih vojnika. Srpska vojska ja~ine oko 134.000 vojnika drà -la je oko 33 kilometra fronta, isto~no i zapadno od Kajmak~ala -na, na visini od oko 2000 metara.

General D’Epere nije se dugo premi{qao: ve} 12. septembraon je odredio vreme za napad, s tim {to je naloèno da u probojprvi krenu Srbi i dve francuske kolonijalne divizije, tri danaposle wih Britanci i Grci, a pet dana kasnije preostale trupefrancuske Isto~ne vojske. U naredbi je jo{ re~eno da sa takvimrasporedom treba “bez po~inka... goniti neprijateqe sa ma~em uslabine”.

Zbog toga {to je takva strategija ostavqala bokove srpskiharmija bez ikakve za{tite, Vojvoda Mi{i} je protestovao, aliuzaludno; general D’Epere nije imao izbora, budu}i da je iz Lon -dona poru~eno da wihove snage “ne}e stupiti u borbu pre negoSr bi postignu uspeh. Ako srpski napad propadne, ne}emo dopu -stiti da se stvari popravqaju uz na{u pomo}”.

Srpska vlada zazirala je tada i od neke druk~ije savezni~ke“pomo}i” Srbiji, naro~ito od opasnosti da Bugarima bude ponu -|en separatni mir na ra~un srpskih teritorija. Ipak, ohra bru -ju}e je mogla da deluje poruka francuskog ministra spoqnih po -slova Stefena Pi{ona da Srbi treba da u|u u svoju zemqu {topre i {to dubqe mognu.

270 Ilija Petrovi}

I, kona~no, 14. septembra 1918. godine, u osam sati ujutru za -po ~elo je ono {to se stru~no zove artiqerijska priprema; “na na -{e linije sru~io se uragan od ~elika”, zapisao je tada jedan ne -ma~ki komandant. Pribli`no 600 topova svih kalibara i dometa delovalo je tokom celog tog dana, ali i tokom naredne no}i, takoda je velik deo bugarskih i nema~kih rovova bio raskopan.

A sutradan, u nedequ 15. septembra, u pet sati i tridesetminuta, kroz bodqikavu ìcu, na bajonet i bombu, {est srpskihdivizija i dve kolonijalne francuske napravile su prolaz {i ro k14 kilometara.

Simbolika. Tek podse}awa radi na simboliku levog i desnog (le -vo je smer prema paklu, a desno smer prema raju), kazujemo ovde da, i poredtoga {to voj no strojevo pravilo predvi|a da se vojni~ki mar{ po~iwele vom no gom, u srpskoj narodnoj svesti o~uvan je sasvim druk~iji odnosprema to me. Tako, na primer, 15. septembra 1918. godine, na dan kad jesrpska voj ska krenula u proboj Solunskog fronta, major Rajko Jeremi}ob ra}a se svo jim vojni cima: “Juna ci, kucnuo je ~as da i mi po|emo svojojotaxbini i da proteramo neprijateqa iz we. Sve {to moète sa sobompo nesite, a {to ne moète, vi spakujte u ranac pa }e na{a pozadina poku -piti, a vi na znak moje pi{taqke... budite spremni na juri{. Prekrstitese i desnom no go m iz rova krenite”.

Napredovawe. Srpski i francuski prodor nije premnogo uz -ne mirio Buga re, jer su wihov kraq i vrhovna komanda i daqe “spu no pouzdawa gledali na situaciju”.

Za dva dana front je probijen na ukupno 25 kilometara, a za -robqeno je preko 4.000 Bugara i Nemaca.

Osamnaestog septembra krenuli su Britanci i Grci; mada jeprodor bio silovit, Bugari su ih zaustavili i vratili na polaz -ne poloàje.

Deo francuskih trupa, onaj koji je trebalo da podràva iSrbe i Engleze, ko zna zbog ~ega, i toga dana i dva-tri slede}a,ostao je “~udno pasivan”, a one dve francuske kolonijalne divi -zije koje su u~estvovale u prvom proboju, povu~ene su u rezervuve} drugog dana ofanzive.

Na sre}u, neprijateq je bio u panici, tako da je prolaz pro -{iren na 40 kilometara.

U popodnevnim satima 18. septembra nema~ki i bugarskikomandanti odlu~uju da “poviju” svoje frontove i u klopku uvukusrpske dobrovoqce iz takozvane Jugoslovenske divizije, tako{to }e ih prethodno dovoqno daleko odvu}i od saveznika.

Iako je D’Epere traìo od engleske komande da, bez obzirana prethodni neuspeh, pokrene svoje trupe i iskoristi za tu pri -liku dotada{we srpske uspehe, ni{ta nije u~iweno.


Vojvoda Mi{i} vi{e i ne ra~una na savezni~ku pomo}, te odkomandanta Druge armije Stepe Stepanovi}a i komandanta Ko -wi ~ke divizije \or|a \or|evi}a traì da “hitaju Vardaru bezve like brige za svoj desni bok”.

I, umesto da pokrene francuske jedinice koje su mirovalena bitoqskom frontu, general D’Epere poru~uje srpskoj vr hov -noj ko mandi da “sada sve zavisi od srpske vojske. Ako ona pro du -ì na stupawe, onda se moèmo nadati kona~nom uspehu. U pro tiv -nom, prekinu}u daqu ofanzivu i narediti da se pre|e u odbra nu”.

Srpska vojska se ve} tada nalazila celih 50 kilometara u ne -prijateqskoj pozadini.

A onda, vojvoda Mi{i} je naredio: “U smrt, samo ne stajati!Do posledweg ostatka qudske i kowske snage”.

Dvadesetog septembra, svom Glavnom {tabu javio je nema~kikomandant fon [tojben da se Bugari povla~e u punom rasulu, dasu Srbi napravili klin 50 kilometara dubok i 40 kilometara{irine, da su sve rezerve istro{ene, te da “postoji mogu}nost daveliki deo snaga bude primoran na kapitulaciju”.

Tokom naredna dva dana srpska Druga armija pregazila jeVar dar, a komanda nema~ke grupe armija odlu~uje da se povu~e na“novu liniju odbrane”, priznaju}i da su “bili u~iweni nat~ove -~anski napori da se odrè poloàji, ali je sve bilo uzaludno.Naletu Srba nije se moglo odoleti. ̂ ast neka je palim borcima,ali ~ast neka je i Srbima koji su po`weli uspeh”.

Vojnici Druge armije dospeli su 26. septembra na 140 kilo -me tara od Sofije.

I dok se Nemci povla~e, komandant savezni~kih balkanskiharmija kao da po~iwe s usporavawem svojih operacija, savetuju -}i, naro~ito Srbima, da “neprijateqa drè pod pretwom napada”,ali da ga ne napadaju previ{e.

Vojvoda Mi{i}, 25. septembra, obra}a se generalu D’Epereujo{ jednom pred stavkom: “Srpska vojska je za ovih deset dana nastu -pawa u~inila ogroman napor da izvr{i dobijeni zadatak. Ona }e to i daqe vr{iti, ali ja nalazim da ako ostale vojske budu i daqe na -stupale ovako sporo, onda }emo biti primorani i mi da usporimona {e nastupawe”.

D’Epere sve to uzima na znawe, ali ne ~ini ni{ta da izmeniprilike. Stoga, vojvoda Mi{i} odlu~uje da se vi{e ne tuàka,ali i da ne odustaje od operacija “koje bi imale odlu~ne posle di -ce po rat”.

Tih dana Bugari su D’Epereu ponudili da pre|u na savez ni -~ku stranu, uz jedini uslov da srpske trupe ne ulaze u Bugarsku.Taj uslov bio je postavqen iz straha da Srbi ne krenu s odmazdom

272 Ilija Petrovi}

za zlo~ine bugarskog okupatora po Srpskoj Zemqi, za koje se, kao “blagi uzorak”, moè uzeti izve{taj Vasilija Trbi}a, istak nu -tog srpskog ~etnika uo~i i za vreme oslobodila~kih ratova 1912 --1918, u kome pi{e o svom boravku tokom avgusta 1916. godine uoko lini Sopqa, Prile pa, Ve lesa, Kavadaraca, Ki~eva, Tetova iGos tivara, a po zadatku dobi je nom od srpske Vrhovne komande iSavez ni~ke koman de na Solun skom frontu:

“U Prilepskoj, Vele{koj i Ki~evskoj okolini ubijeno je pre -ko 2000 du{a, ve}inom èna i dece. îtave hajke dizale su se nane za{ti}eni narod i ubijali i pqa~kali, bez~astili sve do 1.fe bruara pro{le godine. Ima vi{e od hiqadu primera, gde subu ga r ski vojnici silovali devoj~ice od 10 god. starosti a nebro -jeni pri meri, gde su pojedini komandiri ~eta bataqona, pri ula -sku u selo saop{tavali vojnicima, da su te ve~eri sve ènske od10 god pa navi{e wihove, dokle je vojska u selu. Nisam nai{ao nijedan primer, da se neki bugarski oficir odvajao i da je uzimaonarod u za{titu. U svim nevaqalstvima, svi su bili solidarni”.

I nave{}emo deo onog o ~emu je svedo~io dr Ar{ibald Rajs o zbivawima u Vrawu, Surdulici, Leskovcu, Toplici: “Nepobitno se moè dokazati da nije bilo ubistava kojima nisu prethodilamu~ewa. Agonija ̀ rtava bila je produèna i one bi zavr{avale u strahovitim mukama... Me|u ubijenim Srbima prvo mesto zauzi -ma ju sve{tenici”.

General D’Epere odbio je bugarsku ponudu, ali kad je 29. sep -tembra Bugarska potpisala akt o kapitula ciji, onaj wen jediniuslov bio je prihva}en. U tom trenutku, pre ma Bitoqu i Gr~kojkrenule su preduge kolone zarobqenih bu ga r skih vojnika. Dr Rajszapisao je tada: “Divim se taktu Srba. Voj nici koji nadgledaju ra -zoruàwe prave se da ne vide pobe|ene”.

Ogor~en na doju~era{we saveznike, nema~ki car Karlo tele -gra fi{e bugarskom kraqu Ferdinandu, svom ro|aku: “62 hiqadesrpskih vojnika odlu~ilo je ishod rata. Sramota!”

Svoju zabludu o zna~aju pojedinih rati{ta priznao je i ve}po miwani Lojd Xorx: “Od svih sporednih pozornica najva ̀ ni -jom se pokazala ona na prezrenom Solunskom frontu. Tamo je za -dat smrtonosni udarac Centralnim silama”.

Do takvog udarca trebalo je da pro|e jo{ dosta vremena, jersu na mar{u do kona~ne pobede “stajale jo{ mnoge prepreke naboj nom poqu i diplomatskom frontu”.

Zbog vojno-diplomatskih igara zapadnih sila, Druga ar mijavojvode Stepe bila je prinu|ena da deset dana iskori sti za prisil -ni predah, a tada se i saznalo da }e morati da promeni operacij -ski pravac i {to vi{e se udaqi od bugarske teritorije.


Bilo je to vreme koje su Englezi hteli da iskoriste za svojnajkra}i prolaz ka Carigradu, tako da je komandantu wihovihsnaga na Solunskom frontu poslato novih ~etrdeset bataqona.odnosno pribli`no 40.000 vojnika; bili su to isti oni Englezikoji su obe}avali da tamo ne}e poslati vi{e nijednog svog vojni -ka. Sli~no su postupili i Italijani, koji su, ne ra~unaju}i vi{es Amerikancima, u strahu da bi Srbi pre wih stigli u Skadar iCrnu Goru, poslali u Arbaniju jo{ jednu svoju diviziju.

Za to vreme Prva armija Petra Bojovi}a, tek unapre|enog u~in vojvode, zaputila se moravskom dolinom ka Beogradu; wu supratile srpska Kowi~ka divizija i Kowi~ka brigada pod koman -dom francuskog generala @uinoa Gambete. Ve} 1. oktobra, posle oslobo|ewa Skopqa, prikqu~ila im se jedna francusko-gr~kaformacija sastavqena od 13.000 ratnika.

Nastavqeno je napredovawe ka Ni{u. General D’Epere je,prema sopstvenom zapisu, ve} tada pred sobom video otvoren putka Be~u.

I pored neprijateqskog otpora, te{ko}a u snabdevawu, sla -be opreme (skoro polovina vojnika gotovo da je na predugom mar -{u ostala bez obu}e), Prva armija prelazila je dnevno vi{e oddva deset kilometara. Jedan francuski oficir zapisao je da je utom kraju “svaki stanovnik istovremeno i nedosti`ni i nevid -qivi vojnik”, te da se neprijateqi “u panici jedva spasavaju... odustanika koji su se ugnezdili na liticama i koji su bili nemilo -srdni”.

Sa gledi{ta generala D’Eperea, to napredovawe srpske voj -ske bilo je neprihvatqivo. “Prva srpska armija srqa u avanturui kompromitova}e ceo na{ uspeh. Zato apsolutno zaustavite we -no daqe nastupawe ka Ni{u”, naredio je on vojvodi Mi{i}u. Na -ravno, bilo je razloga za takav strah, jer je srpska Prva armije odostalih srpskih jedinica bila udaqena dvesta kilometara, a odsaveznika i celih osamdeset kilometara vi{e.

“Samo su francuski kowanici, i to s mukom, mogli u brzinida se izjedna~e sa srpskom pe{adijom”, svedo~i general Gambetau svojoj kwizi pod naslovom Neukrotivi i neumorni srpski voj -nik. “Mar{ovalo se bez hrane i vode i po sedamnaest sati i odmah uletalo u borbu”, pi{e jedan francuski kowi~ki poru~nik, do -da ju}i da su klinci za potkivawe jaha}ih i tegle}ih kowa dopre -mani iz Soluna avionom i iz wega izbacivani padobranom.

Za {est dana, od Kumanova do Ni{a, vojnici Prve armije pre -valili su pod borbama 160 kilometara. Pojedine divizije pre la -zile su dnevno i po pedeset kilometara. A u Ni{u, srpske voj ni -ke ~ekale su odmorne nema~ ke jedinice; prema dnevnoj zapove sti

274 Ilija Petrovi}

za dan kad se o~ekivao sukob sa Srbima, komandant 11. nema~ ke ar -mije pisao je da treba da se “ureè u glavu svakom oficiru i voj -niku da se u Srbiji brani opstanak nema~kog Rajha i austro u gar -ske Monarhije”. Bio je to uzaludan poziv, jer je Prvi pe{a dijskipuk Moravske divizije, koji je naspram sebe imao dvadeset nema~- kih bataqona i dvadeset {est bate rija 12. oktobra u podne oslo -bo dio Ni{.

Napredovawe srpske vojske nastavqeno je. Dvadeset devetogoktobra oslobo|en je Poàrevac, a dan kasnije i Smederevo. Ma -da je u me|uvremenu general D’Epere naredio srpskoj Vrhovnojkomandi da osloba|awe Beograda prepusti Francuzima, vojvodaBojovi} i vojvoda Mi {i} mislili su druk~ije, tako da je Prvasrp ska armija, posle 45 dana, na putu dugom blizu 700 kilometara, “u smeloj ofanzivi i nemilosrdnom gowe wu”, u{la u Beograd 1.novembra 1918. godine, u 10 sati i 30 mi nuta.

Zavr{ne operacije. Posledwih dana oktobra 1918. godinebalkansko rat i {te prestalo je, dakle, da postoji: Srbija i CrnaGora bile su oslobo |e ne, Bugarska okupirana, a Turska je kapi -tulirala. Mada su se na la zile pred rasulom, nema~ka i austro -ugarska vojska i daqe su na stojale da odrè svoje zapadne i is -to~ne frontove. Prilike u Austrougarskoj nagove{tavale su wen brzi unutra{wi slom, {to je, samo po sebi, trebalo da ozna ~i iskori kraj rata. Odbacuju}i savezni~ke uslove kao uvredqive,Nema~ka je izjavila da }e “nas ta viti borbu do kraja”. U isto vre -me, odnos izme|u tek uspostav qe ne pu~isti~ke maxarske vla de ifeldmar{ala Makenzena, ko man danta nema~ke vojske zate ~ene uRumuniji i u tek progla {e noj nezavisnoj Maxarskoj, zao {trilisu se do krajwih granica. Imaju}i to na umu, general D’Epere pre d -lo ̀ io je vojvodi @ivojinu Mi {i }u da preko Du nava, Save i Drineodmah prebaci nekoliko ma wih srpskih jedi ni ca, koje bi tamo {winemaxarski ìvaq, pre sve ga srpski, ohra b rile da ubrzaju os lobo -dila~ki pokret. Dok je Mi{i} traìo najpri kladniju formu za na -me ravane ope racije, sti gle su vesti da bi i Austrija mogla zatra -ì ti primirje.

Mora biti da je D’Epereov predlog bio zami{qen u francu -skom politi~kom vrhu, jer je i Nikola Pa{i}, koji se tada na -lazio u Parizu, strogo poverqi vim teleg ra mom poru~io vojvodiMi{i}u da hita “najbrè u Bosnu, Banat i Srem i druge oblastiAustro-Ugarske”. Sa tim u vezi, general Fran{e d’Epere izdaoje specijalno nare|ewe srpskoj Vrhovnoj komandi za pokret kaseveru, u kome je istaknuto da “srpska voj ska treba dakle da iz -baci u napred {to skorije potrebna odeqe wa na sve teritorije


koje su naklowene Jugo-Slovenskom pokre tu... da bi pruìli ru -ku elementima koji ima da se organizuju”.

Srpska vojska prelazi Dunav i Savu. U toku 4. i 5. novembra1918. godine srpske trupe iz sastava Prve armije kre nule su nate ritoriju Austrougarske, na {to su neprijateq ske snage po ~e -le da se povla~e. Pobedni~ko raspoloèwe srp skog ̀ ivqa u kra -jevima severno od Dunava i Save, stvoreno no vim okolno sti ma,navelo je predsednika maxarske vlade grofa Mihaqa Karo qi jada se za puti u Beograd i tamo, s generalom D’Epereom, 6. no vem -bra, zapo ~ne pregovore o miru. Karoqi je Ugarsku dekla ri saokao pristalicu mira i “odu{evqenog pristalicu Dru{tva na ro -da”, sagla{avaju}i se da kona~no re{ewe ~e{kog i jugoslo ven -skog pitawa bude na|eno u stvarawu wihovih nezavisnih dr ̀ a va.Od Hrvatske on se potpuno odrekao, dok na nezavisnost srp skogna roda u ju`nim delovima Ugarske nije ni pomi{qao; sma trao jeda su srpske ambicije preterane, naro~ito kad se ra di lo o Temi -{va ru, Subotici i Pe~uju. On je jo{ izrazio ̀ equ da budu}e oku -pa cione trupe na ugarskoj teritoriji ne bi smele biti srpske,~e {ke ili rumunske, “nego samo Francuzi, Italijani, Englezi iAmerikanci, izuzev pri tome kolonijalne trupe”. Po sle svega,Karoqi je prihvatio uslove primirja koje mu je Fran {e d’Eperepredo~io, ali uz rezervu da }e Maxarska potpisati mi ro v ni ugo -vor samo ukoliko joj Saveznici garantuju postoje}e gra nice.

Devetog novembra, o stavqenim maxarskim re zervama izjas niose, vrlo koncizno, predsednik francuske vlade @or` Kle ma n so: “Molim vas da sa grafom Karoqijem tretirate samo voj ni ~ka pi -tawa, sva druga pitawa su iskqu~ena”. Za srpsku vojsku to je zna -~ilo da se operacije mogu nastaviti bez zadràvawa, sve dok Ma -xari ne prihvate savezni~ke uslove za primirje.

Prihvataju se pobedni~ki uslovi. Dva dana docnije, na~el n i -ku {taba srp ske Vrhovne komande stigla je depe{a kojom izasla -nik ugarske vlade izve{tava “da prema instrukcijama, koje sam uovaj ~as pri mio iz Budim Pe{te, ugarska vlada u odgovoru na te -legram g. Kle mansoa, dostavqen preko vrhovnog komandanta D’Epe -rea, prima uslove utvr|ene za primirje”.

Subotica i Sombor tek su bili oslobo|eni (13. novembra)kad je u Beogradu, uz u~e{}e francuskog generala Anrija, potpi -san Ugovor o primirju izme|u srpske i maxarske vojske. Preci -zi raju}i koje }e teritorije zaposesti srpska vojska, ovaj Ugovorsamo je potvrdio ve} uspostavqene pozicije na podru~ju Banata,Ba~ke, Srema i Barawe. U skladu s Ugovorom, srpska vojska zapo -

276 Ilija Petrovi}

sela je prostranstvo ne{to ve}e od 40.000 km/2, ograni~eno lini -jom: Or{ava-Mehadija-Karansebe{-Lugo{-Arad (na istoku), Mo -ri{om do Segedina-Baja-Pe~uj-Bar~ (na severu), Dravom od Bar -~a do Oseka i èlezni~kom prugom od Oseka preko \akova do[am ca (na Savi), celu Bosnu i Hercegovinu do rta Planka, od no -sno Plo~e, na oko 35 kilometara vazdu{ne udaqenosti od Spqe -ta, zapadno. Detaqi o primeni ovog Ugovora nalazili su se u tek -stu Vojne konvencije koja reguli{e uslove primene na Ugarskupri mirja zakqu~enog izme|u Saveznika i Austro-Ugarske.

Potpisanim Ugovorom Saveznici su rezervisali pravo daza uzmu predeo sa koga }e se ugarska vojska evakuisati u roku osamdana, s tim da se tamo mogu zadràti policija i àndarmerija, “upotrebnom broju radi odràvawa reda, kao i one jedinice koje }ebiti upotrebqene za obezbe|ewe ̀ eleznica”; svi zarobqe nici u Ugarskoj morali su biti odmah oslobo|eni, dok je rok za os lo ba -|awe zarobqenih Maxara ostao otvoren; da bi se sa vezni ~ki in -teresi u Ugarskoj o~uvali, Maxari su se obave zali na iz drà -vawe okupacionih savezni~kih snaga; Ugar ska je morala preki -nu ti sve odnose s Nema~kom; i tako daqe.

Dobrovoqci u proboju Solunskog fronta. Opet samo infor -ma cije radi, kazujemo ovde jo{ jednom da se tokom Prvog svetskograta (1914- 1918) u sastavu srpske (i crnogorske) vojske borilosvih 192.000 do brovoqaca, od ~ega oko 56.600 iz dveju srpskih kra -qevina i ba rem 135.000 sa strane. Stoga, treba smatrati razumqi -vim {to je ne{to vi{e od polovine ukupnog sastava srpske voj -ske u zavr { ni m operacijama na Solunskom frontu i u wegovompro boju bi lo iz reda srpskih dobrovoqaca, kako sledi:

1. oko 30.200 srpskih dobrovoqaca iz prekomorskih zemaqa;2. najmawe 25.700 dobrovoqaca prispelih iz zarobqeni{tva

u Rusiji:a. barem 1.000 dobrovoqaca od onih koji su u Srbiju stigli Du -

navom s je seni 1915. godine;b. 1.100 dobrovoqaca poslatih iz Odese 25. januara 1917.

godi ne, a u Francusku prispelih sedam nedeqa kasnije; v. najmawe 23.600 dobrovoqaca prispelih iz Rusije od kraja

1917. do 1. maja 1918. godine. U ovoj gru pi nalazilo se 2.663 pri pa d -nika Druge divizije (prispele u So lun 7. decem bra 1917. godine)i oko 21.000 pripadnika Prve di vi zi je koja je pristigla u Solunu tri e{alona: oko 17.000 krajem janu ara i 3.934 iz Druge brigadepris pe le u dve grupe: 29. marta i 1. maja 1918. godine. Prema us ta -qenoj “jugoslo ven skoj” metodologiji, stvorenoj da bi se izi{lo u su sret hrvatskim i slo vena~kim interesima u novostvorenoj za -


je d ni~koj Kra qe vi ni, iz Rusije je na Solunski front prispelosve ga oko 12.000 do bro voqaca. I daqe, da bi se tragovi {to vi{ezamrsili, Vojna en ci klopedija ne saop{tava koliko je do brovoqaca u{lo u sastav Ju goslovenske divi zije; orijentacije radi, od ukup -nog broja do bro voqaca iz ru skog zarob qe ni{ta i maweg brojaprebega na po ~etku Ve likog rata, samo iz Novog Sa da bilo ih jeoko 500 , i oko 600 iz Ba rawe;

3. bar 1.300 dobrovoqaca-Hercegovaca iz crnogorske vojske,od oko 1.700 koli ko ih se na{lo na Krfu 28. februara 1916. go di -ne, uo~i reor ga nizacije srpske voj ske;

4. preko 300 dobrovoqaca iz crnogorske vojske i oko 800 Bo -keqa;

5. oko 2.500 dobrovoqaca iz mase od oko 10.000 austro ugar -skih zarob qe nika u Srbiji prve ratne godine (koji su se do bro vo -q no ukqu~ili u srp sku vojsku, ànda r meriju, grani~ne jediniceili neke civilne slu ̀ be za vojne potrebe);

6. oko 6.000 preìvelih boraca iz najmawe {est pre ko broj nih puko va po~etnog formacijskog sastava od oko 25.000 voj nika;

7. oko 1.800 Arbanasa iz Esad-pa{inog odreda; i 8. preìvelih oko 14.000 dobrovoqaca od ukupno oko 50.000

pre bega iz zapadnih srpskih krajeva na sa mom po ~etku rata. To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske

vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, uproboju Solunskog fronta i u zavr{nim ope ra ci ja ma za oslobo -|ewe dveju srpskih kraqevina i preko drin skih, preko sav skih iprekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 do -bro voqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglav nom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugar skomokupacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je sa mo “izKoreni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ra tu oko3.000 solunskih dobrovoqaca”.

Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim ko man dan ti -ma i srp skim poli ti~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o do -bro voqcima u srpskoj vojsci ne osta v qa premnogo tragova i da se svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i fal -si fikuju. I to kom Velikog rata, i posle wega.

A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa~ak i Udruè we ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potoma -ka i po{to va laca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobro -voqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je us -pelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne prav -ne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro -

278 Ilija Petrovi}

voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema do -brovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspe -li da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postoja -wu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ilineposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i,naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca.

Politi~ke posledice solunske ofanzive. Bez obzira na svanada wa srpskog stanovni{tva iz krajeva se verno od Save i Dunava da }e sloboda sti}i sa juga, naredba srp ske Vrhovne komande dapo~et kom novembra 1918. godine prebaci svoje trupe u Srem iBanat bila je zasnovana na masovnom u~e{}u dobrovo qa ca u srp -skoj vojsci. I sa stanovi{ta Savezni ~ke vojske na Solunskomfrontu, odnosno wenog vrhovnog koman danta Fran{e d’Eperea,kao i sa stanovi{ta srpske vlade, prela zak srpske vojske na teri -toriju biv{e Austrougarske tretirao se kao oslobodila~ki po -hod. Srpska vojska, u ~ijem je sastavu tada bi lo vi{e od polovine dobrovoqaca poreklom sa posed nu tih te ritorija, pre{la je Du -nav, Savu, Dravu i Drinu s punim moral nim pravom; srpski dobro -voqci pojavqivali su se tamo kao oslo bodioci. Na wihovom u~e -{}u u srpskom oslobodila~kom ra tu i na wihovo brojno prisu -stvo u srpskim oslobodila~kim tru pa ma u Banatu, Sremu, Ba~koji Barawi, oslonili su se srpski poli ti ~ki delatnici kad su to -kom novembra 1918. godine prip re mili i doneli odluke o nepo -sred nom prisajediwewu ovih kra je va Kra qe vini Srbiji.

Prisajediwewe Srema. Prva odluka, u vidu jedne Rezolucije,donesena u Rumi 24. no vembra 1918. godine na Zboru izaslanikamesnih odbora narod nih ve}a, odnosila se na Srem, staru srpskuzemqu izme|u Save, Dunava i Drave i linije Osek-êpin- Trwani(desetak kilome ta ra isto~no od Slavonskog Broda). Zna ju }i zahrvatske politi ~ke aspiracije na sve srpske teritorije kojima suranije, duè ili kra}e vreme, upravqali Maxari ili Aus trija,najistak nuti ji politi~ki lider sremskih Srba dr @arko Mila -di novi} insp i ri sao je odluku rumskog Zbora o neposrednom pri -sa jediwewu Sre ma Kraqevini Srbiji. Za takvo re{ewe Sremcisu se opredeli li polaze}i od proklamovanog prava na samoopre -deqewe i mimo stava Narodnog vije}a u Zagrebu da je on nadre|en svim narodnim ve}ima u slovenskim zemqama ju`ne Austro ugar -ske. U tom tre nu t ku, me|utim, nije se mogla zanemariti ni ~iwe -nica da je srp ska vojska ve} bila zaposela demarkacionu linijuOsek-êpin-\akovo-[amac, utvr|enu ugovorom o primirju iz -me |u maxarske i srpske vojske; isto~no od te linije nalazi se


Srem, koji ni po ~emu, ~ak ni po imenu (Srpska Zemqa) ranijenije mogao pripadati Hrvatskoj.

Banat, Ba~ka i Barawa ponovo u Srbiji. Druga odluka, in -spi risana zalagawem Ja{e Tomi}a za nepo sredno prisajediwewe Banata, Ba~ke i Barawe Kraqevini Sr bi ji, donesena je u NovomSadu 25. novembra 1918. godine na Ve likoj narodnoj skup{tiniSrba, Buwevaca i ostalih Slovena iz Banata, Ba~ke i Barawe.Bez obzira na poglede vojvo|anskih de mokrata okrenute Zagrebui Narodnom vije}u, koje je predvodio Petar Kowovi}, muzikantnesklon moralnim obzirima, ali zato jasne nesrpske orijenta -cije, kqu~na odluka nije mogla biti dove de na u pitawe: “Prikqu -~u je mo se Kraqevini Srbiji koja svojim dosadawim radom i raz vi -t kom ujem~ava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu,ne samo nama, nego i svim slovenskim pa i neslovenskim narodi ma, koji s nama zajedno ìve”.

O svojoj odluci, ukqu~uju}i i deo koji se ticao Srema, Skup -{tina je odmah izvestila vlade savezni~kih zemaqa, a porukagro fa Balfura, engleskog ministra spoqnih poslova, kazuje daengleska vlada podràva “proklamaciju za ujediwewe sa Srbijom Jugoslovena iz Ba~ke, Srema, Banata i Barawe”. Ta se po ru ka mo -è se smatrati aktom politi~kog i diplomat skog priznawa od -lu ka donesenih na rumskom zboru i na novosad skoj Skup{tini, a~iwenica da je 27. februara 1919. godine po slanike Srema, Bana -ta, Ba~ke i Barawe u Privremeno narodno predstavni{tvo novo -stvorenog Kraqevstva SHS za pripremu Kon stituante izabralaVe lika narodna skup {tina u Novom Sadu, ne sumwivo potvr|ujeda je i Srem 1918. go dine prisajediwen Srbiji nepo sredno.

Svi pomenuti akti ukinuli su ugarsku okupaciju najve}ihdelova Srema, Banata, Ba~ke i Barawe.

Dve odluke istog zna~ewa. Odluke donesene u Rumi i NovomSa du samo su dva segmenta je dne iste dràvnopravne promene ko -ja je Srbe iz oslobo|enih srpskih krajeva severno od Save, Dravei Dunava otrgla od ugar ske okupacione vlasti i tako stvorilaos novni preduslov za wi hov nacio nalni opstanak u zajedni~kojsrp skoj dràvi, ujediwe noj kasnije u Kraqevstvo SHS, odnosno u je din stvenu ju goslovensku dràvu.

Kada je pariska Mirovna konferencija utvrdila uslove zarazgrani~ewe Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca s Rumuni -jom i Maxarskom, i kad je u Trijanonu, 4. juna 1920. godine, potpi -san mirovni ugovor sa Maxarskom, vojvo|anski Srbi do~ekali su to kao prirodni nastavak svojih napora iz 1848. godine i kao os t -

280 Ilija Petrovi}

varewe svoje vekovne ̀ eqe za “povratak u Srbiju”, odnosno za pri -kqu~ewe svojoj mati~noj dràvi. Nije im, istina, pripala sva te -ritorija koja je etni~ki bila wihova i koja je snagom srp skogoru`ja bila oslobo|ena u upravo zavr{enom Svetskom ratu, alizato se Srbima iz Srbije moglo u~initi da je Srpstvo do~e ka losvoje oslobo|ewe i ujediwewe i da je na taj na~in okon~an po saozapo~et jo{ 1804. godine, u velikoj Srpskoj revoluciji. Ipak, do -ga|aji }e pokazati da je stvarawem jugoslovenske dràve, bez ja -sno definisanih srpskih nacionalnih granica, veliko naci o -nalno delo i jednih i drugih ostalo nedovr{eno.

Ali, to ve} izlazi iz okvira ove teme.

*****Pripremqeno za predavawe u Elektrotehni~koj {koli “Mi -ha j lo Pupin” u Novom Sadu, sredinom septembra 2005, povodom godi {- wi ce proboja Solunskog fronta; zbog toga {to se u [koli tih dana (i ne -de qa) {trajkovalo, predavawe je dva ili tri puta odlagano dok {trajkne pro|e, da bi se kona~no od wega odsutalo.

Smatraju}i da tekst o Solunskom frontu ne moè biti suvi{an zatematski sklop ove kwige, autor ga u wu i uvr{}uje.


UDRU@EWU RATNIH DOBROVOQACA,WIHOVIH POTOMAKA I PO[TOVALACA,

BEOGRAD, SAVSKA 9, KAO DA NIJE STALO DO ISTINE

O SRPSKIM DOBROVOQCIMA

Povod. Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka ipo{to va laca, Beograd, Savska 9, pomenuto je u ovoj kwizi na ne -ko liko me sta. Povr{nom ~itaocu moglo bi se u~initi da je to une po sre d noj vezi sa brojem srpskih dobrovoqaca, ali ne; ono sepomiwe sa mo zbog toga {to delovawe wegove uprave umnogomepro tivre ~i istini o srp skom dobrovoqa~kom pokretu.

Ovde ponavqamo re~enice koje pomiwu takvo delovawe:

Na strani 128A na samom po~etku ove decenije, u ne{to izmewenim poli -

ti ~kim prilikama, dobrovoqcima je omogu}eno da zaista obnoverad svog udruèwa. Po{to je dobrovoqaca tada bilo tek da se iz -broje pr s tima jedne ruke, u nazivu udruèwa na{li su se potomci dobro voqaca i wihovi po{tova oci, i jednih i drugih malo. Is -ti ne ra di, prvih je po Jugoslaviji bilo mnogo, ali najve}i deo wihnije ni znao da su im o~evi ili dedovi ratovali kao dobrovoqci;po mi wawe Solunskog fronta moglo je i u porodi~nom krugu bitisum wivo, a pisane tragove o svom dobrovoqa~kom statusu wihovipre ci sami su uklawali u smutnim vremenima. (âk i obnovi te -qima Udruèwa nije smetalo {to u wegovom nazivu i znaku nedo -staje srpsko obele`je).

Na stranama 131-132 Iako bi se, po pretpostav ci, moglo o~ekivati da }e obnov qe -

no beogradsko Udruèwe rat nih dobrovoqaca 1912-1918, wiho -vih potomaka i po{tovalaca nastojati da otkloni sve nepravdenano{ene srpskim dobro voq cima tokom prethodnih decenija, iizme|u dvaju svetskih ratova i u na{em vremenu, tako se ne{to,sude}i po onome kako sada stva ri stoje, ne}e uskoro desiti. Jer,~el nicima tog Udruèwa ne pa da na pamet da broj dobrovoqacaizdignu na vi{e od ~etrdesetak hiqada, koliko ih je u Udruèwubilo uo~i Drugog svetskog rata. Oni kao da ne}e da znaju da su uta da{wem Udruèwu bili samo oni dobrovoqci koji su uspelida presko~e sve administartivne i druge prepreke i da dobiju “ag -rarnu zemqu” ili “dràvne ob ve z nice”; nije se moglo desiti da ne -ko ostvari jedno od ovih dvaju dobrovoqa~kih prava, a da se ne na -

|e u Udruèwu. Naime, Ured bom o dobrovoqcima, donetom 18. de -ce m bra 1919. godine, bilo je predvi|eno obavezno organizovawedobro voqaca “u oblasni sa vez i jedan glavni savez za celu zemqu~ija pravila odobrava mi ni star za socijalnu politiku”. Kad jeve} tako, onda to zna ~i da niko od onih ~ija prava nisu bila pri -znata nije ni mogao bi ti u Udruèwu. A dobro je poznato, ~ak i udana{wem beograd skom dobrovoqa ~kom Udruèwu, da se septem -bra 1940. ve} nalazilo “u postupku” pribli`no 12.000 molbi za pri -znawe dob ro voqa~kog svojstva podnesenih do avgusta prethodnegodine i da se u Ministarstvu finansija o~ekivalo pozitivno re -{ewe za sve wih. Dotle, kao posledwi dan za prijem obveznica pove} prizna tim re{ewima bio je odre|en 31. decembar 1941. godi -ne. Isto vre meno, svima jo{ uvek nepriznatim dobrovoqcima bi -lo je os ta vqeno da do 31. decembra 1942. godine podnesu molbe zaprizna we dobrovoqa~kog statusa i dobijawe dràvnih obvezni -ca. U me |uvremenu, septembra 1940. godine, Ministarstvo finan -sija je izve{tavalo da “u Ministarstvu vojske i mornarice ima dodanas podnetih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko60.000 od kojih, prema mi{qewu {efa dobrovoqa~kog otse ka uMini starstvu vojske i mornarice, bi}e odba~eno oko 20.000 mol -bi, ta ko da }e biti priznato dobrovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000lica... Sem ovih molbi postoji i oko 10.000 molbi blagovremenopodne tih Ministarstvu vojske i mornarice ali ostale nere{enedo 8 decembra 1938”. Bilo je tada i oko 1.000 “priznatih dobrovo -qa ca” koji se “iz budi kojih razloga nisu prijavili za prijem ob -vez nica”. Proisti~e iz toga da se krajem 1940. godine zvani~nopro ce wi valo da se broj dobrovoqaca moè pove}ati za oko 51.000;u Ministarstvu finansija, odnosno u wegovom Otseku ratne {te -te, gde se doista vodilo ra~una o {tedwi buxetskih sredstava, bioje ta da formu lisan i predlog da rok za priznawe dobrovoqa~kogsvojstva ne bi trebalo produàvati preko 30. marta 1941. godine,a i to samo za one dobrovoqce kojima je to svojstvo ve} bilo pri -znato, ali je kasnije, u àlbenom postupku, poni{teno. I narav -no, podrazumeva se da u svim tim ciframa nema onih dobrovo qa -ca koji su izginuli na rati{tu a za wih se nije znalo da su na ra -ti {te stigli. I nema onih koji su u rat u{li kao dobrovoqci,ali im je iz raznih razloga to svojstvo kasnije brisano.

Ubrzo je izbio Drugi svetski rat; re{avawe dobrovoqa~kogpitawa obustavqeno je, a novi ratni pobednici izbrisali su i ono{to je do po ~etka rata bilo negde upisano. Zbog toga, a sve dok po -sve}eni ~uvari Brozovih lovi{ta i ovla{}eni tuma~i wegovihsabranih imena i dela budu vodili istorijske institute po Srbi -ji, “okupqali” potomke i po{tovaoce bezimenih, bezli ~ nih i ne -


mu {tih “ratnih” dobrovoqaca i sazivali nau~ne simpo zijume osrpskim nacionalnim interesima, du{e srpskih dobro vo qaca iz oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine i daqe }e lutati bespu -}em srpske istoriografije, u zaludwoj nadi da }e se skrasiti u is -torijskom okviru namewenom svetim srpskim rat ni cima.

Na strani 165Mnogi sa... datih spiskova... (u ovoj kwizi) ne na laze se na po -

pi su srpskih dobrovo qa ca koji se u Udruèwu rat nih dobrovo -qa ca 1912-1918, wiho vih potomaka i po{tovalaca iz Beograda,Savska 9, smatra, na {tetu is to rijske istine i na sramotu istogtog Udruèwa, zvani~nim i ne prikosno ve nim.

Na stranama 174-175Lepo je primetio An|elko Erdeqanin, jedan od onih koji se,

pi{u}i monografiju svog sela, pozabavio i srpskim dobrovoq -ci ma, da se “u dokumentima o agrarnoj reformi nalaze imena do -brovoqaca ko ji su dobili ze mqu ili koji su smatrali da treba daje dobiju. Ima tu i anketnih listova, i spiskova, i re{ewa, i ̀ al -bi, i re{ewa povodom àl bi, i àlbi naslednika umrlih dobro -voqaca... Mo ̀ da su neka od o vih imena samo privremeno bila naspiskovima dobrovoqaca (od iz mene do izmene raznih propisa o do brovo qa ~ kom statusu, sve u za vi snosti od raspoloèwa aktuel -nih politi~kih vlasti prema srp skim dobrovoqcima - IP). Poje -dincima, mo`da, nije zvani~no pri znat status dobrovoqaca,ali wih ne mo ̀ emo izdvojiti. Ne zna mo koja je evidencija mero -davna i kona ~na. Nema onih koji su na rati{te do{li iz neke odpre ko morskih zemaqa a tamo su se vratili po svr{etku rata, netra ̀ e }i za sebe nikakva prava; i nema mnogih drugih ve}ih ili ma -wih grupa. Ako su ve} pomiwani, verovatno je za to postojao ne kirazlog”.

A kad je ve} postavqeno pitawe koja je “evidencija merodav -na i kona~na”, vaqa re}i da ona u beogradskom Udruèwu ratnihdo brovoqaca... to svakako nije, jer su u wu mora li biti upi sa nisamo oni dobrovoqci koji su dobili zemqu ili ob veznice; za naj -ve}i deo dobrovoqaca poginulih tokom rata nije imao ko da os -t va ri dobrovoqa~ka prava; nema dobrovoqaca ko ji su umrli beznaslednika, ali ne po gra|anskom pravu, ve} po pravnim pra vi li -ma posebno smi{qenim za dobrovoqce; nema onih koji su bri sa -ni iz spiskova, jer se na dobijena imawa nisu naselili u pro pi sa -nim rokovima, kao {to se, na primer, desilo Lazaru T. Babi}u izKrupe, u Dalmaciji, koji je prema pisawu Srpskog kola iz 1929(broj 10) umro neki dan ranije od tuberkuloze zadobijene u ratu.I jo{ je napisano da on “ostavqa ènu i nezbrinutu decu, a pro -

284 Ilija Petrovi}

{le godine oduzeta mu je dobrovoqa~ka zemqa, zato {to se nijeblagovremeno na wu naselio. Opravdawe da je bolestan i da leìna samrtnoj posteqi, ni{ta nije moglo pomo}i”.

Na strani 217[to se ti~e broja onih koji su se do Drugog svetskog rata u~-

lanili u Udruèwe ratnih dobrovoqaca 1912-1918, tamo su se ug -lavnom, u ogromnom broju, skoro iskqu~ivo, na{li dobro voq cikoji su preìveli rat i koji su mogli zapo~eti i okon~ati admi -nistrativne formalnosti oko priznavawa sopstvenih do bro vo -qa~kih prava. Primera radi, u dobrovoqa~koj koloniji Liparna deqeno je zemqom ukupno 257 za sada poznatih nosilaca dobro -voqa~kih prava, a 503 u dobrovoqa~koj koloniji Stepano vi }evo.U Liparu na{la se samo jedna udovica poginulog dobro vo qca, uStepanovi}evu ~etiri ili pet, dok su svi ostali bili preìveli dobrovoqci. Bi}e da je istovetan slu~aj bio i u os ta lim dobro -vo qa~kim kolonijama, ali i u mestima u kojima je ustanovqenspi sak mesnih dobrovoqaca; u monografiji Bresta~a posebno jeistaknuto da je popisano samo petnaest ìvih dobrovoqaca!

Poginulih dobrovoqaca skoro da nigde i nema.

Na stranama 257-258Dobrovoqa~ka prava mnogih dobrovoqaca koji su umirali u

me|uratnim godinama gubila su se i u antidobrovoqa~kom ad mi -ni strovawu, zahvaquju}i novostvorenom pravnom pra vilu da se na do brovoqa~ku zemqu nije primewivalo gra|an sko pravo; pra vona dobrovoqa~ku ostav{tinu (dobrovoqa~ku kompeten ci ju, od -n o sno zemqu) nije se moglo preneti na svakog od pravnih na s led -nika, te se, primera radi, ukoliko je neki dobrovo qac nad ̀ i veosvog sina, moglo desiti da snaha i unu~ad nisu mogli nasle di tios tavio~evu zemqu; kad je dobrovoqa~ko pravo (zemqu) pogi nu logili umrlog dobrovoqca koristio roditeq, posle wegove smr tigu bilo se pravo na istu tu zemqu, po{to bra}a umrlog ili pogi -nu log dobrovoqca nisu smatrana naslednicima; zemqu umr log do -brovoq ca koji je ostao bez naslednika nisu mogli nasle diti ni~lanovi we gove porodice nesposobni za priv re|ivawe; ako se iznalo da je neki dobrovoqac poginuo ili umro tokom ra ta a nijeimao na slednika (kao {to se de silo Stevanu Radukinu iz Ka}a),taj nije ni “utvr|ivan” za dob ro voqca; brisan je iz spiska i pogi -nuli do brovoqac ~iji su imu} ni naslednici prvih posle ratnihgodina ostvarili pravo na do brovoqa~ku zemqu, ali su tog pravakasni je bili li{eni, kao {to se desilo s ocem poginulog Mila -na Paripova iz Ka}a, Ja {om Paripovim, kome je 1929. godi ne ze -mqa odu ze ta, “iz razloga {to mu sin nije bio hranioc i {to je


Ja{a imu } nog stawa” (imao je 36 jutara zemqe); oduzimana je ze -mqa onim dobrovoqcima koji nisu pod mi rili merni~ke tro {ko -ve za do deqivawe dobrovoqa~ke zemqe, te je takvim “gre{n i ci -ma” (ma kar koliko oni bili siroma{ni) bri san dobrovo qa~kistatus; odu zimana je zemqa i udovicama umrlih ili poginulihdobrovoqaca koje bi se preudale; i tako da qe. Svi dobrovoqcikoji su potpali pod udar neke od takvih “prav nih” odredaba, a wihnije bi lo malo, bri sa ni su iz ~lanstva Udruè wa ratnih dobr o -voqaca 1912-1918 (koje je i svojim zvani~nim na slovom izbeglo da istakne ka ko se ra dilo o srpskim dobrovoq ci ma, odnosno o dobro -voqcima u srp skoj vojsci); to ~lan stvo u spi sku bilo je onda je di -no me ri lo za pri znavawe dobrovoqa ~ kih pra va i jedini vaè }i“atest” da je ne ko zaista bio do br o voqac. Po nesre}i, Udruè weratnih dobro vo qaca 1912 -1918, wi ho vih po to maka i po{to va -laca iz Beogra da (naslednik onog predratnog Udruèwa, i for -ma l no, i ideolo {ki!) i danas veruje da je jedan zlonamerno selek -cionisan do brovoqa~ki spisak iz 1940. godine vred ni ji, isti ni -tiji i mo ra l niji od ne~ijeg dobrovoqnog pris tu pa srp skoj voj -sci, u~e{}a u ratnim okr{ajima, pogibije na fron tu ili smr tiko ja nije bila “uskla|ena” sa prav nim pravi lima zlonamerno smi -{qanim u po sle ratnim kan celarijskim rovovima i otud nameta -nim kao nekakvo “dobrovoqa~ko pra vo”!

Istine radi, vaqa znati da se ni slu`be nadle`ne za prizna -vawe dobrovoqa~kog svojstva, u o~ekivawu da }e deo zainte re so -va nih dobrovoqaca odustati od svojih zahteva ili, {to bi se mo -glo smatrati kona~nim, da }e u me|uvremenu izumreti, nisu pre -mnogo trudile da prispele molbe za priznavawe tog svojstva re -{a vaju. Vidimo to i iz jedne procene sa~iwene sedptembra 1940.godine u Ministarstvu finansija Kraqevine Jugoslavije, u kojoj se kaè da pored “do danas podnetih molbi za priznawe dobro vo -qa~kog svojstva (oko 60.000, od kojih, prema mi{qewu {efa Dob -r o vo qa ~ kog otseka u Ministarstvu vojske i mornarice, bi}e od -ba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznato dobrovoqa~ko svoj s t vo jo{ oko 40.000 lica... postoji i oko 10.000 molbi blago -vremeno podnetih Ministarstvu vojske i mornarice, ali ostalene re{e ne do 8 decembra 1938”.

Na strani 259Nisu kona~ni ni spiskovi dobrovoqaca poreklom sa pod ru ~-

ja novosadske op{tine, isto kao {to se ne zna ni koliko je sr p skih dobrovoqaca ratovalo u sastavu srpske i crnogorske voj ske. Ovozbog toga {to su se u Udruèwu ratnih dobrovoqaca 1912 -1918,in stituciji koja je okupqala samo dobrovoqce sa pri z na tim do -brovoqa~kim statusom, na{li uglavnom, u ogromnom bro ju, sko -

286 Ilija Petrovi}

ro iskqu~ivo, dobrovoqci koji su preìveli rat i ko ji su moglizapo~eti i okon~ati administrativne formal nosti oko prizna -vawa sopstvenih dobrovoqa~kih prava. A wiho va pra va bila suutvr|ena odlukom Vlade Kraqevine Srbije s kra ja 1916. godineda “prima rado svakog onog Jugoslovena, koji bude sam iz javio, da}e stupiti u srpsku vojsku, bilo kao borac, bilo kao ne borac u po -zadini” i da “svakom takvom dodeli}e PET HEK TARA plodne ze -mqe u Makedoniji radi naseqa. Zemqa je wi hova ako os tanu ì -vi, ako pak poginu u borbi pravo svojine pre lazi na na slednika”.Za najve}i broj onih koji su poginuli naj~e{}e se nije ni znaloda su ratovali kao dobrovoqci, te wihovi naslednici nisu ni zna -li kakva pra va imaju. Tako se i moglo desiti da imena izginulihdo brovo qa ca, kojih je bilo mnogo (neutvr|eno koliko), budu pot pu -no za bo rav qena. Kao potvrdu za to navodimo da je u dobrovo qa ~- koj ko lo niji Lipar nadeqeno zemqom oko 260 za sada poznatihno silaca do brovoqa~kih prava, a ne{to preko 500 u dobrovo qa -koj kolo ni ji Stepanovi}evo; u prvom mestu na{la se samo je dnaudovica po ginulog dobrovoqca, u drugom tri ili ~e tiri, dok susvi osta li na deqenici bili preìveli dobro voq ci. Bi}e da jeis tove tan slu~aj bio i u ostalim dobrovo qa ~ kim kolonijama.

Na stranama 278-279To zna~i da je od ukupno oko 140.000 vojnika u sastavu srpske

vojske, a mo`da i svih 150.000 - prema nekim drugim izvorima, uproboju Solunskog fronta i u zavr{nim ope ra ci ja ma za oslobo -|ewe dveju srpskih kraqevina i preko drin skih, preko sav skih iprekodunavskih srpskih krajeva u~estvovalo najmawe 82.600 do -bro voqaca, od toga oko 76.600 izvan Kraqevine Srbije, uglav nom iz krajeva koji su pre rata bili pod austrijskom i ugar skom oku -pacijom; tek primera radi, ovde dopisujemo da je sa mo “iz Kore -ni~kog i Udbinskog sreza bilo u Prvom svetskom ra tu oko 3.000so lunskih dobrovoqaca”.

Same po sebi, ove cifre bile su srpskim vojnim ko man dan ti -ma i srp skim poli ti~arima ozbiqan i dovoqan razlog da se o do -bro voqcima u srpskoj vojsci ne osta v qa premnogo tragova i da se svi broj~ani podaci o wima beskrajno zloupotrebqavaju i fal -si fikuju. I to kom Velikog rata, i posle wega.

A danas, kad stari vojni i politi~ki razlozi vi{e ni{ta ne zna~e i nikoga ne opravdavaju, s istom takvom praksom nastavqa~ak i Udruè we ratnih dobrovoqaca 1912-1918, wihovih potoma -ka i po{to va laca u Beogradu, Savski trg 9, koje veli da je dobro -voqaca bilo tek ne{to vi{e od 43.000, onoliko koliko ih je us -pelo da do 1940. godine, preska~u}i ili zaobilaze}i razne prav -ne, administrativne i politi~ke prepreke, ostvari svoja dobro -


voqa~ka prava i posle toga se upi{e u Udruèwe. Nigde nema do -brovoqaca umrlih bez naslednika, dobrovoqaca koji nisu uspe -li da desetak ili petnaestak godina posle rata, uprkos postoja -wu dobrovoqa~kog uverewa dobijenog jo{ dok je rat trajao ilineposredno posle wega, dokaù da su zaista bili dobrovoqci, i,naro~ito, nigde nema ogromne ve}ine poginulih dobrovoqaca.

Na strani19Prema svemu re~enom, u balkanskim ratovima borilo se naj -

ma we 97.000 srpskih dobrovoqaca: najmawe 29.800 u crnogorskoji najmawe 67.200 u srpskoj vojsci. U ukupan broj dobrovoqaca tre -ba uvrstiti i oko 700 lekara i drugih medicinskih stru~waka sastrane koji su u balkanskim ratovima, na poziv Srpskog Crvenogkrsta ili samoinicijativno, le~ili srpske rawenike iz obejuvojsaka. To zna~i, da se tokom balkanskih ratova na srpskoj stra -ni nalazilo ne mawe od 97.700 dobrovoqaca.

Na stranama 111-112Po~ev od izbijawa rat nog sukoba, avgusta 1914. godine, pa sve

do wegovog kraja, brojne do brovoqa~ke grupe prido{le su iz srp -skih krajeva pod Austro ugar skom, iz zarobqeni~ke mase sa srp -skog i crnogorskog rati{ta, iz ruskih zarobqeni~kih logora i,naro~ito, iz pre ko morskih zemaqa. Na samom po~etku rata, ta -ko |e dobrovoqno, bez mobilizacijskog poziva, u srpsku i crno -go rsku vojsku stupio je i nemali broj ìteqa ovih dveju srpskihkraqevina.

U~e{}em srpskih dob ro voqaca u Prvom svetskom ratu na{aistorijska nauka nije se premnogo bavila. Ako je o dobrovoq ci -ma i pisano, bilo je to sa mo uzgredno, tek kao informacija da jedo brovoqaca bilo i da su “~ak” postojale posebne dobrovoqa~kejedinice. Za taj svoj pro pust, naravno, istori~ari se mogu prav -da ti i ~iwenicom da u voj nim arhivama ne postoje uredni spi sko -vi dobrovoqaca prido{ lih u jedinice, ~ak ni kad se radi o veli -kim grupama. Najve}em broju spiskova, ako ih je i bilo, izgubio sesvaki trag, iz raznih razloga, a nekad, najverovatnije, u spisko vi -ma nije ni beleèno da se radi o dobrovoqcima; ponegde, spisko -vi nisu ni sa~iwava ni, jer za to nije bilo ni vremena a, ~ini se,ni u vojnim koman da ma nije se smatralo da su takvi spiskovi ne -op hodni. Ne sme se, na ravno, zanemariti ni potreba da se porodi -ce srpskih dobrovo qa ca iz srpskih krajeva pod Austrougarskom,neprijateqski ras po loènoj prema Srbiji i Crnoj Gori, za{titeod progona tamo { wih vlasti, ako bi se znalo za wihova imena. Do -da li se tome i “ti hi” trud pojedinih vojnih komandi da zaturetra gove o stvarnom bro ju dobrovoqaca i tako “o~uvaju” odlu ~uju -

288 Ilija Petrovi}

}u vojni~ku ulogu redovnog armijskog sastava, razumqivo je {tose broj dobro vo qaca i wihova uloga u vojnim aktivnostima oso -bito ne isti~u.

Zbog svega toga, da se broj dobrovoqaca ne bi ni pribli`nomo gao pratiti, na samom po~etku Svetskog rata srp sko Minis ta r -stvo vojno naredilo je “da se dobrovoqci ne for mi raju u zasebnedobrovoqa~ke komande, niti da se na zapo~etoj osnovi skupqajusa mi, u ve}e gomile”. Takva naredba izdata je jer je dobrovoqacau Srbiji ve} bilo dovoqno za “zasebne do bro vo qa~ke komande”, a bilo je neuputno da se oni samo ini ci ja tiv no okupqaju “u ve}egomile” i da deluju kao dobrovoqci. Sma tra lo se da }e oni u sa -stavu jedne regularne jedinice lak{e “upam ti ti” da su vojnici,nego {to bi to postigli u nekoj ~isto dobro vo qa ~- koj jedinici,ma kar koliko maloj. âk je i dobrovoqa~ki koman dant major Vo -jin Popovi}, Vojvoda Vuk, predlagao srpskoj Vrho v noj komandi da“dobrovoqa~ke jedinice i dobrovoqce (treba) tre tirati kao re -gularnu vojsku”. Sve to imaju}i u vidu, ali i mno ge dru ge razloge,nikad se sa si gurno{}u ne}e ustanoviti koliko je do brovoqacau~estvovalo u ratnim operacijama srpske i crno gor ske vojske,bilo u bora~ kom sastavu, bilo u onome {to se da nas naziva lo gi -stikom.

Mo`da zbog svih tih ograni~ewa, ukqu~uju}i i brozovsku an -tisrpsku po{tapalicu o dobrovoqcima kao “profa{isti~koj or -ganizaciji”, istori ~ari nisu imali ni li~ne a ni bilo kakve dru -ge smelosti da dobro voqcima dodele iole vidqivo mesto u no vi -joj srpskoj nacionalnoj istoriji.

Na stranama 260-261Broj srpskih dobrovoqaca u Prvom svetskom ratu bio je sko -

ro dvostruko ve}i od onog u balkanskim ratovima i iznosio je naj -mawe 190.200, od ~e ga oko 56.600 iz dveju srpskih kraqevina (ta~ke1, 2, 3. i 10) i oko 133.600 sa strane (ta~ke 4-9), kako sledi:

1. najmawe 25.000 u {est prekobrojnih pukova srpske vojske;2. 1.300 mladih kaplara iz |a~ke formacije;3. oko 17.200 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci, me|u wima i

oko 3.000 povratnika iz Amerike;4. oko 50.000 prebega preko Drine, Save i Dunava, nepo sred -

no pred rat i na samom po~etku rata;5. oko 10.000 dobrovoqaca iz reda austrougarskih vojnika

zarobqenih u Srbiji;6. oko 40.800 dobrovoqaca iz iseqeni{tva, najve}im delom

iz prekomorskih zemaqa, me|u kojima se nalazi i onih u ta~ki 3.ve} pomenutih 3.000 dobrovoqaca u crnogorskoj vojsci (ra~u na -tih u dobrovoqce “iz dveju srpskih kraqevina”);


7. oko 3.500 (a mo`da i svih 4.000) dobrovoqaca iz ruskog za -ro bqeni{tva, koji su na srpsko rati{te stigli Dunavom, s jese -ni 1915. godine;

8. oko 30.800 dobrovoqaca iz ruskog zarobqeni{tva, koji suratovali na Dobruxi i na Solunskom frontu.

9. najmawe 1.500 pripadnika stranih medicinskih misija;10. oko 13.100 jablani~kih dobrovoqaca u Topli~kom ustanku.

Izme|u dvaju svetskih ratova dobro se znalo da je u pripremuTopli~kog ustanka bila upu}ena i Komanda savezni~kih vojsakana Solunskom frontu, da je ustanak doneo brojne `rtve i da sekrivice za sve to nije mogla osloboditi ni srpska Vrhovna ko -man da; za zvani~ne politi~ke i vojne faktore u posleratnoj Sr -bi ji bio je to dovoqan razlog da se istina o ustanku pre}uti i{to pre preda zaboravu. To se najjednostavnije moglo ostvaritipri menom one naredbe sa samog po~etka 1917. godine, kad su “uki -nuti” svi “dobrovoqci, na{i podanici, sposobni za vojnu slu ̀ - bu”; po toj logici, kao “na{im podanicima”, top li ~ kim ustani -cima nije se dalo da se “ume{aju” me|u do bro voq ce. Ka snije, po -{to je Srbiji naturena komunisti~ka ideja, tema je postala sa -svim neprikladna, jer je novoj vlasti, i ina~e zain te resovanoj zasuzbijawe takozvane “srpske hegemonije” i za ost va rewe “srpsko --bugarskog bratstva”, bilo osobito stalo da ulo ga bugarske poli -tike i vojske u Topli~kom ustanku ostane u {to du bqoj senci i,po mogu}stvu, neprime}ena.

Mimo navedenih cifara, u raspoloìvoj gra|i o Prvom svet -skom ratu sre}emo se sa jo{ dve velike grupe srpskih dobro vo -qaca koje “jugoslovenska” istorijska nauka jo{ nije pomiwa la:

a. “wih 10.000 u prvo vreme”, ukqu~enih u srpsku vojsku ne po -sred no po wenom ulasku u Crnu Goru, smatrani su dobrovoqcimai onda kad je kraj rata bio sasvim izvestan. Po{to se radilo o li -ci ma koja su u srpsku vojsku dobrovoqno stupila do 5/18. novem -bra 1918. godine, uprkos tome {to su ih srpski vojni organi ola -ko “preveli” u obveznike, u ukupnom broju srp skih do bro vo qa ca u Prvom svetskom ratu mora i za wih biti mesta;

b. oko 11.000 dobrovoqaca “zaboravqenih” na Dalekom is to -ku, u vreme dok su se delovi Srpskog dobrovoqa~kog korpusa kre -ta li Sibirom na putu prema Solunu. Obra}aju}i se obnovqenomRatniku, mese~nom vojno-stru~nom ~asopisu, u svesci I, godinaXXXVII, Beograd 1921, strana 14, |eneral Mihailo Ra{i}, tokomnekoliko ratnih godina srpski ministar vojni, pi{e: “Svi smobili iznena|eni kad nas je 1918., po ulasku u na{u Srbiju, fran -cu ska Vlada izvestila, da na krajwem istoku Sibira, blizu Vla -di vostoka, ima na 11.000 na{ih vojnika sa nekoliko oficira do -bro voqaca i molila nas da po{aqemo tamo nekoliko starijih

290 Ilija Petrovi}

srp skih oficira”. Iz toga {to se re~ dobrovoqaca nalazi pored re~i oficira ne treba zakqu~ivati da se tamo nalazilo ne ko -liko oficira dobrovoqaca. Radilo se, zapravo, o 11.000 srpskihdobrovoqaca iz Srpskog dobrovoqa~kog korpusa iz Odese, kojisu, iz ko zna kog razloga, zalutali na putu kroz Sibir i iz Vla -di vostoka nisu na vreme stigli da doprinesu proboju Solunskogfronta.

Nesumwivo, na tu grupaciju misli i Vojna enciklopedija(3, kwi -ga 2, 497), kad pi{e da je “Korpus u nekoliko transporata pre ba -~en preko Arhangeqska u V. Britaniju, odatle u Francusku, i ko -na~no u Solun, izuzev dve grupacije koje su transportovane pre ko Dalekog istoka (jedna od wih, tzv. Murmanski odred, sti gao je uzemqu tek po zavr{etku rata).

Sa ovim dvema grupama, ukupan broj srpskih dobrovoqaca uPrvom svetskom ratu pove}ava se na najmawe 211.200.

[ta kaù oni. Dobrovoqa~ki glasnik broj 17, Beograd 2001,33, u tekstu Mi lana Gakovi}a Prava priznata - dugovi ne izmi -reni, kazuje da “o broju ratnih dobrovoqaca u srpskoj vojsci u ra -to vima 1912 -1918. godine, iznose se na raznim mestima podacikoji nemaju ve ze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nimdokumentima. Prema evidenciji Saveza ratnih dobrovoqaca Kra -qe vine Jugo sla vije kojom raspolaè Udruèwe ratnih dobro vo -qaca 1912-1918. wihovih potomaka i po{tovalaca sa sedi{tem uBeogradu, Sav ski trg 9, od 1928. godine, od kada je done{en novizakon o ratnim dobrovoqcima, do aprila 1941. godine, izdato je43.628 novih do brovoqa~kih uverewa, a stara uverewa izdata od1919. do 1928. su og la{ena nevaè}im.

U »Dobrovoqa~kom glasniku« broj 1-2 za januar-februar1940. godine, zapisano je slede}e:

-do 31. 01. 1940. izdato je novih uverewa dobrovoqcima 40.214-za ~etnike i ustanike (usta{i) 1876-1878 2.196-na osnovu presude dràvnog saveta - po ̀ albi 218- u februaru 1940. bi}e re{eno jo{ 1.000 Svega 43.628Ovi podaci su jedino meritorni i sa wima vaqa ra~unati,

prilikom izno{ewa broja ratnih dobrovoqaca...”Bez obzira na to {to “ratnim dobrovoqcima” smatra samo

one koji su ratovali iskqu~ivo u srpskoj vojsci, iako je oslo bo -dila~ke ratove (barem od 1912. do po~etka januara 1916. godine)vodila i crnogorska vojska, padaju u o~i dva besprizivna stavaovog autora: prvi, da “iznose se na raznim mestima podaci kojine maju veze sa stvarnim stawem zasnovanim na autenti~nim doku -mentima”, i drugi, da su wegovi podaci “jedino meritorni i sa


wima vaqa ra~unati, prilkom izno{ewa broja ratnih dobrovo -qaca”. Nesumwivo je da Gakovi} ovim svojim tekstom jedino è -li da svoje stavove proglasi “jedino meritornim”, dok oni osta -li, “sa raznih mesta”, koji ne misle kao on, “nemaju veze sa stvar -nim stawem”. I, tako|e nesumwivo, to je logika koju smo u jednomtekstu pripisali “~uvarima Brozovih lovi{ta”, vi~nim u~ewusamo iz jedne kwige.

Odnosno, Udruèwe sa Savskog trga 9 svoju “nauku” zasnivaiskqu~ivo na onome {to je objavqeno u jednom Dobrovoqa~komglasniku iz 1940. godine, a {to je ono prihvatilo kao kona~nu is -tinu i nepromenqivu kategoriju; za ovih godina od kako je obnov -qen rad pomenutog Udruèwa, niko se iz tog Udruèwa jo{ nijedosetio da podatke o “ratnim dobrovoqcima” potraì i na nekomdrugom mestu, pri ~emu bi se “potraìvawe” na takvim mestimamoglo nazvati i istraìvawe.

Ali, ne. Nije wima do istraìvawa, jer oni i ne znaju {ta biu~inili s onim {to bi moglo iskrsnuti posle i najpovr{nijegistraìvawa; oni se drè “jedino meritornih” i “autenti~nihdokumenata”. Ba{ kao i onaj {to se drì plota.

Odakle po~eti. Za po~etak, ukoliko im padne na pamet da ma -lo zavire u neke druk~ije papire od onih u sopstvenom “svetom pi -smu” broj 1-2 s po~etka 1940. godine, ovde nudimo jedan spis koji je u Mini starstvu finansija Kraqevine Jugoslavije nastao septe m -bra me se ca 1940. godine, a koji se u Udruèwu iz Savske 9 pot pu -no odba cuje, naro~ito zbog toga {to na wemu, reko{e, nema pot pi sa i pe ~ata. A u to me spisu, neimenovani {ef Odseka ratne{tete (ofor mqenog u Odeqewu dràvnih dugova i dràvnog kre -dita) pripremio je za Gospodina na~elnika istog tog Odeqewajedan preliminarni iz ve{taj o dobrovoqa~kim zahtevima i od -no su nadle`nih dràv nih organa prema tim zahtevima.

Dakle:“U vezi pisma Ministarstva poqoprivrede br. 52940/VIa/40 od 27

juna 1940 godine povodom predloènih izmena i dopuna u Uredbi MSbr.1156 od 7 decembra 1938, ~ast mi je izloìti slede}e:

1/ ^l. 1 Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica ratnim dobrovoq -ci ma umesto agrarne zemqe nare|eno je, da se dobrovoqcima, kojima jedo brovoqa~ko svojstvo priznato do 8 decembra 1938, t. j. dana stupawa na snagu ove Uredbe, izdadu umesto agrarne zemqe dràvne obveznice, i to:

dobrovoqcu borcu. .Din. 50.000.-dobrovoqcu neborcu 30.000.-

pod uslovima iznetim u ovom ~lanu.Rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica utvr|en je u ~l. 6 po -

me nute Uredbe.

292 Ilija Petrovi}

U ovom roku prema izve{taju Ministarstva poqoprivrede u aktu br.86167/VIa od 17 avgusta 1939, podneto je molbi 11.859 od kojih 10.849 pred -meta dobrovoqaca-boraca i 1.010 dobrovoqaca-neboraca, te je za ispla -tu podnetih molbi, pod uslovom da ispuwavaju sve propise Uredbe, bilopotrebno 572,750.000.- dinara.

Na osnovu ovog izve{taja re{ewem Ministarskog saveta MS. br. 11 57od 26 septembra 1939 odlu~eno je, da se za isplatu dobrovoqcima emituju 4% dràvne obveznice u nominalnom iznosu od Dinara 600.000.000.-

Do 31 avgusta 1940 ispla}eno je 5.995 predmeta u ukupnom nominal -nom iznosu 284,630.000.- dinara.

Sada Ministar poqoprivrede pismom br. 52940/VIa/40 od 27 juna1940 priloènom dopunom Uredbe utvr|uje nov datum kao uslov za pravona prijem obveznica dakle kraj 1941, t. j. 31 decembar 1941 a rok podno -{e wa molbi za prijem obveznica kraj 1942, t. j. 31. decembar 1942.

Prema obave{tewima, koja sam pribavio telefonskim putem i pre -ko mojih ~inovnika u Ministarstvu vojske i mornarice ima do danas pod -netih molbi za priznawe dobrovoqa~kog svojstva oko 60.000 od kojih,prema mi{qewu {efa Dobrovoqa~kog otseka u Ministarstvu vojske imor narice, bi}e odba~eno oko 20.000 molbi, tako da }e biti priznatodo brovoqa~ko svojstvo jo{ 40.000 lica.

Ove molbe podnete su u novo otvorenom roku u § 40 Uredbe o buxe t -skim dvanaestinama za mesec april-avgust 1940, a sem ovih molbi posto jii oko 10.000 molbi blagovremeno podnetih Ministarstvu vojske i mor -na rice ali ostale nere{ene do 8 decembra 1938.

Prema tome, otvarawem novog roka za podno{ewe molbi za prijem4% obveznica, imalo bi se isplatiti jo{ oko 50.000 predmeta. Ovombro ju treba dodati jo{ i oko 1.000 dobrovoqaca, kojima je dobrovoqa~ko svojstvo blagovremeno priznato, ali se iz budi kojih razloga nisu prija -vi li za prijem obveznica.

Dakle, ukupno bi bilo za isplatu oko 51.000 predmeta, ra~unaju}ipo 50.000 za jednu isplatu, te bi trebalo emitovati obveznica u nomina l -nom iznosu od 2,550,000.000.- tako da bi ovaj dug, sa ranije odobrenom emi -sijom od 600,000.000.- dinara, izneo oko 3.150,000.000.- dinara.

Prema ovome kad bi se dala saglasnost na predloène izmene i do pu -ne Uredbe o izdavawu dràvnih obveznica, potrebno je obezbediti go di -{we oko 200.000.000.- dinara za slu`bu po ovom dugu u mesto ve} pred vi |e -nog iznosa u 35,000.000.- dinara godi{we za prvu emisiju od 600,000.000.-dinara. [to zna~i da finansijski efekat ove izmene donosi jedno pove -}a we rashoda od oko Dinara 165,000.000.- godi{we kroz 30 godina. Stogausvajawem ovih izmena i dopuna uredbe o izdavawu dràvnih obveznicanastalo bi suvi{e veliko optere}ewe dràvnog buxeta, za koje bi tre -ba lo traìti nova pokri}a.

Na osnovu izloènog a prema dana{wim ogu}nostima nalazim, dabi se pomenuta Uredba mogla izmeniti samo u toliko, {to bi se otvorionov rok za podno{ewe molbi za prijem obveznica s tim da taj rok ne pre -|e 1 april 1941 i to samo za ona lica, koja su dobila blagovremeno uvere -wa o priznawu dobrovoqa~kog svojstva, t. j. uverewa dobivena do 8 dece m -bra 1938 pa se ma iz koga razloga nisu prijavila, kao i ona lica kojima


kojima je u ranije predvi|enom roku, bilo priznato dobrovoqa~ko svoj -stvo, ali je usled àlbe, to priznawe stavqeno van snage, a novom odlu -kom posle 8 decembra 1938 do 30 marta 1941 opet priznato dobrovoqa~ko svojstvo.

Za isplatu ovih molbi, koje bi se naknadno podnele, bio bi dovo -qan ve} predvi|eni iznos po ovom dugu od Dinara 600,000.000.-”

Pa`qivo ~itati. Ovaj vrlo informativan spis, bez oznakeza dan, nepotpisan i neoveren pe~atom (jer je napisan s nameromda posluì za upotrebu u okviru jednog Odeqewa Ministarstvafinansija), nudi podatke o postupku koji razni dràvni organipreduzimaju sa dobrovoqa~kim zahtevima (nazive tih organa, bro -jeve pojedinih spisa, datume kad su ti spisi nastajali, koliko jemolbi podneseno, u kojim rokovima, {ta daqe, naro~ito sa nov -cem i izvorima zami{qenog tridesetogodi{weg kreditirawa).

Spis je poznat u beogradskom Udruèwu (jednu wegovu foto --ko piju dobili su od pokojnog Mihajla Stojakovi}a), ali ga je we -gov sekretar od pre sedam-osam godina odbacio pitawem “zar seto moè smatrati dokumentom”; mo`da se tamo ne bi tako odno si -li prema ovom papiru da su ga pro~itali do kraja, po{to se vidida je onaj koji je pisao referat o dobrovoqcima mislio isto ona -ko kako o wima misli dana{we Udruèwe iz Savske 9!

Cifra o verovatno odbijenih 20.000 molbi samo je pretpo -stavka {efa Dobrovoqa~kog odseka.

Onih 1.000 dobrovoqaca koji se “iz budi kojih razloga” nisuprijavili da preuzmu obveznice tako|e se ne nalaze u spiskovima Udruèwa, jer se nisu ni upisali u wega, u skladu s obavezom da se moraju u wega upisati kad im se prizna dobrovoqa~ko svojstvo.

Rok za podno{ewe zahteva trebalo je produìti zbog toga {tose zna lo da jo{ ima dobrovoqaca koji se nisu do tada ogla{avalizah te vom za priznavawem dobrovoqa~kog svojstva; da su se svi do -tle oglasili, ne bi bilo potrebe da se rok produùje.

Kad je dràva odlu~ila da putem dràvnih obveznica prizna zasluèni status svima jo{ uvek ̀ ivim dobrovoqcima, bio je to,pored truda da se prizna i istorijska istina, samo za ka sneli po -ku{aj da se ispravi nepravda koja im je ~iwena prethodnih dva -deset godina; i ìvima i umrlima. Dràva, naime, zbog nemawa“agrarne zemqe” nije mogla odgovoriti svom obe}awu datom kra -jem 1916. godine, te je dobrovoqce, stalno ih “preispituju}i” i po -vremeno bri{u}i, onemogu}avala da ostvare svoja prava. U tak vimuslovima, ona je zamislila da svoju “agrarnu” obavezu pretvori ufinansijsku i razvu~e je na trideset godina, sve tamo do 1968. go -dine; budu}e obaveze ispuwavali bi poreski obveznici kroz bu -xetske sta vke predvi|ene za pokri}e dràvnih obveznica.

294 Ilija Petrovi}

Iz pretposledweg pasusa ovog izve{taja vidi se da {ef Od -seka ratne {tete, savetnik po zvawu, ~ovek iz Ministarstva fi -nansija, misli sasvim druk~ije od Vlade ~iji je on samo visoki ~i -novnik. To sasvim druk~ije mi{qewe ~oveka koji ima “svoje ~i -novnike” (neko bi mogao re}i: dou{nike) u Ministarstvu vojskei morna ri ce i nije bez zna~aja; on brine o potezima koji moguuticati na visinu buxetskih sredstava i na wihovo tro{ewe.

I, zaista, {teta je {to na navedenom spisu (izve{taju, ana -li zi, predlogu, stru~nom mi{qewu, referatu na~elniku Odeqe -wa dràvnih dugova i dràvnog kredita), nema savetnikovog ime -na, ali ni imena onoga kome je taj referat naslovqen. Ne znamo,tako|e, ni kako je na dobijeni referat reagovao na~elnik Ode -qe wa dràvnih dugova i dràvnog kredita, ~ovek koji kao i we -gov {ef Odseka brine o dràvnim finansijama, mada nije isk -qu ~eno da bi se pa`qivim istraìvawem moglo saznati da li jetaj na~elnik podrào logiku svog savetnika i {ta je sa svim timu vezi preduzeo Ministar finansija. Jer, na samom kraju refe ra -ta stoji protokolarna re~enica (“âst mi je sprovesti predwireferat s molbom za potrebnu odluku”) koja kazuje da je na~elni -ku odeqewa jedino ostalo da s izloènim pojedinostima upoznasvog ministra.

S obzirom na ovaj posledwi stav, treba pretpostaviti da jesa vetnik napisao citirani referat tek po{to se prethodno osvim pojedinostima dogovorio sa svojim na~elnikom, te da je ta -kav referat, bez ikakvih izmena, upu}en ministru finansija.

Ono {to mora biti nesumwivo, to je ~iwenica da neime no va -ni savetnik u ulozi {efa Odseka ratne {tete nije bio dobro na -meran prema dobrovoqcima, jednako kao {to je bio nedobro na me -ran i na~elnik Odeqewa dràvnih dugova i dràvnog kredita. Na ravno, moglo se o~ekivati da }e stav svojih pot~iwenih ~inov -nika podràti i ministar finansija, koji se od 26. avgusta 1939.do 27. marta 1941. godine zvao Juraj [utej, iz Hrvatske seqa~ke stranke.

Udruèwe ratnih dobrovoqaca, wihovih potomaka i po{to -valaca, Beograd, Savska 9, barem za sada, ~vrsto se drì stavovako je je u ovde objavqenom spisu, poteklom iz Ministarstva fi -na n sija Kraqe vi ne Jugoslavije (referatu, stru~nom mi{qewu,predlogu, ana li zi, izve{taju), izloìo neimenovani savetnik.

***** Ovaj tekst nije do sada nije {tampan.


Bele{ka o sastavqa~uIlija Petrovi} (Kosor, kod Pod go rice, 6. septembar 1938), istori -

~ar i publi ci sta. Osnov nu {ko lu u~io na Ublima (u bli zini Kosora) i Pa {i}e vu (Zma je vu), niù gim na zi ju sa malom ma tu rom svr {io u Zma je -vu, a veli ku ma turu u Novom Sa du, u Dru goj vi {oj me{ovitoj gimnaziji“Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Studi ra ju}i van redno, januara 1967. di plo mi raona Filo zo f skom fakul te tu u Novom Sa du, na grupi za istoriju.

Ceo radni vek, po~ev od septembra 1956, proveo u PTT sa o bra }aju:pripravnik u Glavnoj po{ti u No vom Sadu; u Zajednici Ju go slo ven skihPTT svr{io Vi{i PTT te ~aj (1957/58); kon tro lor Glavne po {te u No -vom Sadu (1959 -1965); nastavnik stru~nih predmeta u novosadskoj Sred woj PTT {koli (1964-1972); samostalni stru ~ni sa rad nik u PTT orga ni za ci ji Vojvo dine i ~lan brojnih komisija Zajednice JPTT i Po{tanske{te dionice za izradu propi sa iz oblasti po{tanskog, tele gra f skog i te -le fonskog saobra}aja i nov~a nog prometa u unutra{wem i me|una rod nom saobra}aju (1973-1989); di rek tor Sektora za po{tanski saob ra }aj Voj -vo dine (1990-april 1993); posle toga, do pen zio ni sawa (31. marta 2000),sa vetnik u Direk ci ji za po {tanski saobra}aj u Beogradu (sa se di {tem uNo vom Sadu).

Objavqene kwige: 1.Me|unarodna po{tanska slu`ba, Novi Sad 1966, A4-str. 157; 2.Me|unarodni po{tanski promet, Zagreb 1968; 3.Zmajevo 1973 (u koautorstvu), Zmajevo 1974, A5-str. 65-85; 4.Zmajevo - Prilozi za monografiju (u koautorstvu), Zmajevo 1979,

B5-str. 9-15, 48-66. i 77-136; 5.Planinari o planinarewu - Od Fru{ke gore do Monblana (u koau -

tor stvu), Novi Sad 1990, B5-str. 286;6.Prisajediwewe Srema Srbiji 1918. godine, Ruma 1994, A5-str. 80; 7.Srpsko nacionalno vije}e Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema,

Novi Sad 1994, B5-str. 264; 8.Slavonija, Barawa i Zapadni Srem - Od Vije}a do Republike, Novi

Sad 1996, B5-str. 373;9.Vojvodina Srpska 1918, Novi Sad 1996, A4-str. 374; 10.Srpska Zemqa - Prilozi za odgovor na srpsko pitawe, Novi Sad

1997, A5-str. 309;11.Vernici Otaxbine - Srpski dobrovoqci iz prekomorskih zemaqa

1912 - 1918, Novi Sad 1998, B5-str. 436; 12.Levica i Srpstvo 1848-1919, Novi Sad 1999, A5-str. 397; 13.Sveti srpski ratnici i pro~i, Novi Sad 1999, A5-str. 214; 14.Srem 1918 - Od Sirma do Srbije, Novi Sad 1999, A5-str. 192;15.Dobrovoqa~ka kolonija Stepanovi}evo (u koautorstvu), Novi

Sad 1999, A5-str. 126;16.Starinci i novci, Novi Sad 2000, A5-str. 175; 17.Stepanovi}evo - Prilog za monografiju, Novi Sad 2000, A5-str. 310; 18.Srpski dobrovoqci 1912-1918 - Brojke i sudbina, Novi Sad 2001,

A5-str. 151; 19. Vremenik Telekijeve vlade - 16. februar 1939-3. april 1941,

Novi Sad 2001, A5-str. 120;

296 Ilija Petrovi}

20. Kerci u Pa{i}evu - Prilog za monografiju, Novi Sad 2002,A5-str. 556;

21. Lastari somborskog u~iteqi{ta, Novi Sad 2003, A5-str. 133;22. Srpska Krajina - Mart-jun 1992, Novi Sad 2003, A5-str. 427;23. Kerski imenoslov, Novi Sad 2003, A5-str. 169;24. Nepoznati 27. mart (u koautorstvu), Novi Sad 2004, A5-str.

5-172;25. Spomenica novosadske PTT {kole, Novi Sad 2004, A5-str. 248;26. Brodolomnici pod Medovo, Novi Sad 2004, A5-str. 95;27. Obzorja - Spomenica Planinarskog dru{tva “Po{tar” Novi

Sad, Novi Sad 2005, B5-str. 544;28. Pomenik svetih srpskih ratnika 1912-1918, A5-str. 308;29. Sa svih strana srpski dobrovoqci 1912-1918, A5-str. 298.

Pripremqeno za {tampu:30. Prilozi za Enciklopediju Novog Sada.

U pripremi:Srpska Krajina - Jul 1992. i daqe.

Sitniji prilozi:1. Barawa i Zapadni Srem na putu ka Srpskoj Zemqi, Prisaje diwe -

we Voj vo dine Kraqe vi ni Srbiji 1918, Zbornik radova sa nau~nog skupaodrà nog 25. novembra 1992. godine u Novom Sadu povodom sedamdeset~etvrte godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kra qe vini Srbiji 1918,Novi Sad 1993, 141-158.

2. Izbegli{tvo bez povratka, Godi{wak Istorijskog muzeja Voj -vo dine, Novi Sad 1993, 29-39.

3. O autorstvu kwige “Hrvati u svetlosti istoriske istine”,Rad Muzeja Vojvodine broj 36, Novi Sad 1994, 159-171.

4. ^vor srpsko-italijanskih odnosa, beseda na osniva~koj skup -{ti ni Dru {tva srpsko -italijanskog dru{tva u Novom Sadu 15. maja 1994(ob ja v qeno u autorovoj kwizi Srpska zemqa - Prilozi za odgovor nasrpsko pi tawe, Novi Sad 1997, 258-271).

5. Jedan zabraweni Zbornik Matice srpske, Zbornik za istorijuMatice srpske broj 51/1995, Novi Sad 1995, 137-211.

6. Srpska Zemqa, prilog za Drugi kongres srpskih intelektualacau Beo gradu 22-23. aprila 1994, Srpsko pitawe danas, Beograd 1995, 183- 188.

7. Srem - iskonska Srpska Zemqa, Zbornik Zavi~ajnog muzeja Rumabroj I/1997, Ruma 1997, 29-45.

8. Vojvodinu Srpsku i danas treba braniti, âsopis za kulturu,umetnost i nauku “Lu~a” Subotica sveska 9/98, Subotica 1998, 112-117.

9. Srpski dobrovoqci u Prvom balkanskom ratu 1912-1913, saop -{te we na Me|unarod nom nau~nom skupu Prvi balkanski rat - iskustva i pouke, u Domu Vojske Jugoslavije, Beograd, 15. oktobar 1997 (zbornikradova nije objavqen).

10. Dragutin J. Risti} - uzorni srpski ratni komandant, Zbor -nik Zavi ~aj nog muzeja Ruma broj II/1998, Ruma 1998, 141-171


11. Srpskim dobrovoqcima ne da se da u|u u istorijski okvir, sa -op{tewe na “okruglom sto lu” u Arhivu Srbije, Beograd, 5. novembar1998 (zbor nik radova nije objavqen).

12. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, Milorad Predojevi}Moj Brs kut, Novi Sad 1998, 470-479.

13. Da li je umorstvo srpskog jezika ve} naru~eno, Glasilo Maticesrpske za kulturu usmene i pisane re~i “Jezik danas” br. 7, Novi Sad1998, 14-16.

14. Sremski dobrovoqci u Prvom svetskom ratu, Zbornik Zavi ~a j -nog mu ze ja Ruma broj III-IV, Ruma 2001, 159-206.

15. Biv{i Srbi crnogorski (predato za Letopis Matice srpske uNo vom Sadu, nije objav qeno; objavqeno u autorovoj kwizi Starinci inov ci, Novi Sad 2000, 81-107).

16. Srpski dobrovoqci 1912-1918. iz Sremskih Karlovaca, Karlo -va ~ ke no vi ne, broj 10, Sremski Karlovci januar 2002, 11-12.

17. Hram i sve{tenici u Zmajevu, Glasnik, Slu`beni list Srpskepravo slav ne crkve Beograd, broj 4/2002, 96-108.

18. Ni pismo, ni polemika, Pogovor za spis Milorada Predojevi}aBrskutski inkvizi tori, Novi Sad 2002, 81-84.

19. Tri veka srpske {kole, Norma, ~asopis U~iteqskog fakulteta u Somboru, posve}en 225. godi{wici osnivawa U~iteqske {kole u Som -bo ru, broj 10/2003, 45-60).

20. Pripovest o Aleksiju Vezili}u, Sveske Matice srpske broj 40,Novi Sad 2003, 55-72.

21. Re~nik nepoznatih i mawe poznatih rije~i, M. Predo je vi}, Pi -le ôndola, Beo grad 2003, 117-127.

22. Povijest o Brskutu i Brsku}anima, predgovor za kwigu M.Predojevi}a Moj Brskut, drugo izdawe, Novi Sad 2004, 7-14.

23. Re~nik tu|ica i mawe poznatih rije~i, M. Predojevi} Moj Brs -kut, drugo iz dawe, Novi Sad 2004, 301-310.

24. Kerski imenoslov 18. veka, Onomatolo{ki prilozi Srpske aka -demije nauka i umetnosti, Odeqewe za jezik i kwièvnost - Odbor zaonoma stiku, broj 17, Beograd 2004, 421-455.

25. Strano medicinsko osobqe u srpskim oslobodila~kim rato vi -ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 25, Beograd 2005, 80-86.

26. Srpski dobrovoqci iz iseqeni{tva u oslobodila~kim rato -vi ma 1912-1918, Dobrovoqa~ki glasnik broj 5, Beograd 2005, 193-201.

27. Pomenik medovskih stradalnika (Dato za Dobrovoqa~ki glas -nik u Beogradu; jo{ nije objavqeno, a da li }e, ne zna se).

Priredio: Milorad Predojevi} (Brskut, kod Podgorice, 1939), kwièvnik

298 Ilija Petrovi}

Sa blagodarno{}u imenujemo prenumerante i dobrotvore koji su svojim prilozima pomogli da se ova kwiga pe~ata

Prenumeranti:Andrija Petrovi}, PodgoricaBranislav ]ur~i}, Stapar Vaso Vojvodi}, Novi SadVladimir Vuka{inovi}, Novi SadVladimir Petrovi}, ôkaGojko Dobri}, Novi SadDragica Soviq, Novi SadDragoqub Petrovi}, Novi Sad\or|e Srbulovi}, Novi Sad\or|e Stani}, Velika Mo{tanicaDana Mitrovi}, JagodinaJovan Pejin, BeogradQubivoje Cerovi}, Novi SadMaja Dragovi}, Novi SadMarija Kolarska, Novi SadMilan Breberina, Novi SadMilorad Predojevi}, Novi SadMilo{ Toli}, Novi SadMihajlo Baji}, Novi SadNikola Matijevi}, Stari LedinciPavle Stanojevi}, Novi SadRadmila Ivan~evi}, Novi SadSvetozar Reqin, Sremska KamenicaStevan Pil, Novi SadStojan Berber, SomborCvetin Ristanovi}, Novi Sad

Dobrotvori:NS Inèwering - projektni biro D.O.O.Direktor Novica Stojanovi}, dipl. ing. arh.Novi Sad, Ulica heroja Tepi}a 9

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

355.216(=163.41):94(497) ”1912/1918”

PETROVI], IlijaSa svih strana srpski dobrovoqci : 1912-1918 -

Ilija Petrovi}.- Novi Sad: I. Petrovi}, 2005 (Novi Sad : Foto color 36). - 298 str. ; 21 cm

Tira` 120. - Bibliografija

ISBN 86-906883-2-3

a) Srpski dobrovoqci 1912-1918b) Balkanski ratovi 1912-1913 - Dobrovoqciv) Prvi svetski rat 1914-1918 - Dobrovoqci

COBISS.SR-ID 207983623

Documents

Ilija Petrovi} SA SVIH STRANA SRPSKI DOBROVOQCI 1912-1918 · govini (1875-1878), rata za samostalnost Srbije i Crne Gore (1876 - -1878), balkanskih ratova (1912-1913) i Velikog rata