Homer, ILIJADA HOMERSKI EP

Homer

Opta obeleja junake poezije

Pesme srodne Homerovim epovima moemo nai u veini naroda sveta. Iako se, kad su u pitanju pojedinosti, pesme meusobno veoma razlikuju, epsko pesnitvo svih naroda pokazuje zajednika obeleja od sutinskog znaaja.

U sreditu takvih pesama uvek je junak koji se meu svim ljudima odlikuje hrabrou i telesnom snagom. Njegovi postupci su odreeni karakteristinim moralnim naelima, pre svega tada jo neproblematizovanim oseajem asti i kultom prijateljstva. Poreklo i negovanje te vrste poezije rezultat su postojanja vitekog (visokog) stalea kome ivotni sadraj ine rat, lov i uici za stolom (u koje spada i pevanje pevaa). Pozadinu junakovih aktivnosti obino ini herojsko doba, prolost koja je uzvienija i sjajnija od sadanjosti. Epsko pesnitvo tog tipa uvek tvrdi da saoptava istinu - ta tvrdnja se potkrepljuje pouzdanou predanja ili ak boanskim nadahnuem.

Naracija je obino u versifikovanom obliku, a osnovna celina je stih, a ne strofa. Govori imaju vanu ulogu u pripovedanju. Moda je najupadljivije obeleje dominantna uloga tipinih elemenata jezika - stalnih epiteta i ponavljanih formula - i tipinih prizora - naoruavanja za bitku, odlazaka, svadbi i pogrebnih obreda.

Epsko pesnitvo je zanatska umetnost koja se prenosi sa uitelja na uenika, esto sa oca na sina. Peva mora biti naoruan poznavanjem pripovednog blaga svog naroda i potpunim vladanjem svim formulainim elementima. On ne zna neki utvren tekst i svoju pesmu iznova sastavlja za svaku priliku, mada se u najveoj meri dri onoga to su on ili drugi pevali u nekoj ranijoj prilici. Nije vezan za neki fiksiran tekst koji treba jednostavno reprodukovati, neprekidno unosi promene, obino proirujui neto to je ve jednom pevao.

Uporeujui saznanja koja imamo o raznim nacionalnim epovima dolazimo do prilino pouzdane predstave o praoblicima homerskih epova za koje moemo pretpostaviti da su postojali u Grkoj i u grkim naseobinama u Maloj Aziji nekoliko vekova pre nego to su Ilijada i Odiseja dobile svoj sadanji oblik. Ono to, meutim, ne moemo lako utvrditi je u kakvom su odnosu sami homerski epovi kakve ih poznajemo prema toj praksi usmene poezije - tzv. homersko pitanje.

"Povijest grke knjievnosti", Albin Leski

Homersko pitanje

Homersko pitanje je pitanje o autorstvu Ilijade i Odiseje. U istoriji prouavanja ovih epova razlikuju se dve grupe teorija o njihovom postanku: analitike, u kojima se osporava postojanje Homera kao autentinog autora, i unitaristike koje insistiraju na tome da je Ilijadu i Odiseju napisao jedan autor.

Analitike teorije polaze od ideje da umetnika vrednost Ilijade poiva u pojedinim odlomcima koje je nepoznata ruka sastavila u celinu. Glavne teze analitiara - da je pismo bilo nepoznato u doba Homera, da su epovi dugo kruili u usmenom predanju i da je Pizistratova redakcija bila od velike vanosti za tekst - razvile su se u brojne hipoteze o nastanku konanog oblika Ilijade i Odiseje, koje pak moemo podeliti u tri grupe. Teorija proirenja podrazumeva da je na poetku postojao plan, jezgro epa, i da je neka Prailijada vremenom porasla do sadanjeg oblika. Teorija o pesmama je pola pod ruka sa romantiarskom predstavom o "duhu naroda" koji stvara pesmu i o organskom rastu takve epike; prema ovoj teoriji, Ilijada je sastavljena od esnaest pojedinanih pesama (teorija o pesmama je pretrpela teak udarac kada su drugi naunici naglasili razliku izmeu epske pesme i epske epizode). Pod teorijom kompilacije podrazumevamo ideju da sastavni delovi Ilijade jesu ne pesme nego mali epovi raznih veliina i vrednosti.

Unitaristi su, sa druge strane, osporavali relevantnost logikih nedoslednosti u homerskim epovima, ukazujui na brojne takve protivrenosti u modernim knjievnim delima ije autorstvo niko ne dovodi u pitanje. Od samog poetka, unitaristi su se pozivali na opte jedinstvo radnje Ilijade, a zatim su dole na red pojedinosti kompozicije tog epa. Interpretacija, koja se svojom minucioznou htela meriti sa onom koji su pokazivali analitiari, trudila se da utvrdi brojne korelacije, aluzije na prolo i budue, ekonomiju naracije ili namerno usporavanje radnje kao svedoanstva svesne zamisli jednog jedinstvenog umetnika. Naravno, ni unitaristi kao autora Ilijade kakvu poznajemo ne vide pojedinca koji je itavu zamisao stvorio na osnovu svoje umetnike mate, nego oveka koji se posluio obiljem prethodnih oblika i tradicijom koja dopire daleko u prolost.

ILIJADA

Istorijska i mitska graa

Skoro svaki ep zasnovan je na istorijskim dogaajima, obraenim sa mnogo slobode u pogledu likova, radnje i vremena, pa se, prouavajui Ilijadu, prvo moramo zapitati kakva veza postoji izmeu epa i stvarnosti.

Mikenska pogrebna maska, poznatija kao "Agamemnonova maska"

Mikenske glinene ploice predstavljaju svedoanstvo o odnosima izmeu Troje i matice Grke, a ti odnosi teko da su uvek bili samo prijateljski. Mogue je da je zajedniki pohod vladara iz kontinentalne Grke protiv Troje pod vrhovnim vostvom vladara Mikene inio istorijsko jezgro Ilijade. Meutim,o takvom pohodu ni danas nema pouzdanih podataka - postoji samo nepregledan niz hipoteza i njihovog pobijanja.

Homerova pria o Troji sadri mnogo elemenata koji sasvim sigurno nisu izvorno bili vezani za istoriju tog grada. U Ilijadi su se na okupu nali junaci iz vrlo razliitih mesta i razdoblja, to je omoguilo da se u kazivanje ukljui veliki korpus pria iz grke (pra)istorije.

Postoje i elementi sasvim druge vrste, na primer otmica Helene kao razlog za opsadu Troje - iza toga se krije drevni minojski mit o otmici boginje plodnosti. Olimpski panteon (koji je ba posredstvom epa postao jedan od konstitutivnih elemenata grkog pesnitva) je verovatno oblikovan prema mikenskom ureenju. Vidimo mnogo slinosti izmeu homerskih prizora na Olimpu i onih u Agamemnonovom taboru.

Prie iz raznih mitskih ciklusa koje su ivele u tradiciji usmene junake epike takoe su inkorporirane u strukturu Ilijade. Naroito su zanimljiva mesta koja se odnose na tebanski krug pria (preciznije - na dogaaje opisane u Eshilovoj tragedijiSedmorica protiv Tebei one koji su usledili: trijumf epigona), jer se tu iza bogato razraenog mita krije istorijsko suparnitvo izmeu dva velika centra moi mikenske epohe. Ukazivanja na druge mitove postoje i na onim mestima gde govorniku treba neki primer da bi pojaao svoju argumentaciju. Najznaajniji primer nalazi se u devetom pevanju Ilijade u kom je izloena pria o Meleagru - tu nailazimo na motiv gneva koji ima centralno mesto u motivacijskoj strukturi Ilijade (Ahilejev gnev). Pored Ilijade i Odiseje, deo trojanskog ciklusa bio je i ep Etiopida, koji nije sauvan, ali nam je njegov sadraj poznat iz drugih izvora: opisivao je kasnija dela i smrt Ahileja, a njegova borba sa etiopskim kraljem Mnemonom imala je u njemu vano mesto.Mnogi elementi radnje ponavljaju se u slinom obliku u Ilijadi (u stvari, Etiopida je verovatno mlaa i od Odiseje, ali se u njoj nalaze mnogo stariji elementi).

Sadraj Ilijade(Ovaj kratki pregled radnje prati samo osnovni zaplet i svrha mu je da jasno pokae koherentnost kompozicije Homerovog epa. Izostavljen je sadraj epizoda koje bi trebalo posebno izloiti i protumaiti. Prepriavanje koje sledi ne treba i ne moe da zameni itanje Ilijade.)

Ahilej, Briseida, Agamemnon

U sreditu prvog pevanja je Ahilejev gnev i sukob sa Agamemnonom. Saznajemo da je pre toga Agamemnon, kako bi umilostivio Apolona, morao da vrati u Troju kerku njegovog svetenika, ali je zato sebi uzeo drugu devojku, Briseidu, koja je bila Ahilejev poasni dar. Dolo je do estoke svae i Ahilejevog zaklinjanja da vie nee uestvovati u borbi. Nakon odvoenja Briseide, Ahilej poziva svoju majku, boginju Tetidu, da mu pomogne da se osveti, posredujui kod Zevsa.

U drugom pevanju Zevs alje Agamemnonu san kojim mu nareuje da napadne Troju. Pribliava se kraj devete godine rata i Agamemnon, na optem skupu vojske, ispituje kakvo je raspoloenja boraca. Ideja o povratku u Grku je mnogima privlana, ali Odisej i Nestor opet vraaju ljudima spremnost za borbu. Sledi precizan izvetaj o grkim vojnim silama (katalog brodova) i krai popis Trojanaca i njihovih saveznika.

Paris i Menelaj, dvoboj

U treem pevanju dolazi do usporavanja koje na kratko zaustavlja porast napetosti i odlae optu bitku: izgleda da e se sve reiti dvobojem izmeu Parisa i Menelaja. Sve se opet zakomplikuje boanskom intervencijom - Afrodita spasava Parisa, a Agamemnon objavljuje pobedu svog brata i kraj pohoda, zahtevajui da Trojanci vrate Helenu i oteto blago.

Zevs i Tetida

Na Olimpu Zevs takoe izjavljuje da je rat zavren, zadirkujui Heru i Atenu koje (iz razloga koji emo kasnije saznati) zahtevaju da Troja bude unitena. Na Herin zahtev Zevs pristaje - jer nema drugog naina da odri svoje obeanje dato Tetidi - da poanje Atenu u tabor Trojanaca, gde ona navede Pandara da prekri primirje gaajui strelicom Menelaja (etvrto pevanje).

Od etvrtog do sedmog pevanja pojaava se napetost i niu se opisi borbi, u kojima na obe strane uestvuju i bogovi. U sedmom pevanju Atena i Apolon odlue da to prekinu jo jednim dvobojem. Borba izmeu Hektora i Ajanta ostaje neodluna, pa ih glasnici razdvoje. Ovog puta su Trojanci spremni da vrate blago, kako bi se zavrio rat, ali ne i Helenu. Grci ne pristaju. Grade zid oko brodova.

U osmom pevanju Zevs zabranjuje bogovima da se meaju u borbu i obelodanjuje svoj plan za budunost: ahejska vojska e i dalje stradati, Hektor e ostati nezaustavljiv sve dok se, nakon Patroklove smrti, Ahilej ne vrati u bitku.

Odisej, Feniks, Ajant i Ahilej

Agamemnon u devetom pevanju ponavlja predlog da se rat prekine i da se vojska vrati kui, ali druge voe, pre svega Diomed, ne pristaju. Zatim pokuava da se pomiri sa Ahilejem: alje mu poklone po Odiseju, Ajantu i Feniksu, koji imaju dunost da ga ubede da pristane da se vrati u borbu. Ahilej je dirnut njihovim govorima, ali ne pristaje.

Ahilej

Deseto pevanje je opis noi pred bitku: niko ne spava i alju se pijuni. Od jedanaestog do osamnaestog poglavlja izlae se opis bitke koja traje ceo jedan dan i zavrava tako to Hektor ubija Patrokla, koji je na sebi imao Ahilejevo oruje.Osamnaesto i devetnaesto pevanje posveeni su Ahileju, iji bojni pokli rasteruje Trojance od odbrambenog zida i Patroklovog lea, i prekida bitku. Tetida i Nereide ga tee zbog gubitka najboljeg prijatelja, Hefest mu pravi novo oruje. Miri se sa Agamemnonom, slede pripreme za veliku bitku. Vie puta se nagovetava (a Tetida mu to jasno kae) da e i sam Ahilej uskoro umreti.

Od dvadesetog do dvadeset drugog pevanja traje bitka u kojoj Ahilej besni kao poar meu suvim drveem, a bogovi, uz Zevsov pristanak, rade ta im je volja. Ahilej ubija Hektora i odvlai njegovo telo.

Rubens - Ahilej ubija Hektora

U dvadeset treem pevanju sahranjen je Patroklo, oko ijeg groba Ahilej dvanaest dana za redom, po tri puta povlai Hektorov le , nakon ega se, u dvadeset etvrtom pevanju, umeaju bogovi. Ahilej predaje mrtvog Hektora Prijamu. Njegovom sahranom se zavrava Ilijada.

Vreme u Ilijadi

Aristotel uPoeticiistie genijalnost planaIlijade: Homer ne pripoveda itavu istoriju rata, nego izdvaja jedno parcijalno zbivanje i oivljava ga brojnim epizodama. Motiv Ahilejeve srdbe postao je ujedno i pria o Troji.

Bilo je izraunato da radnja epa traje pedesetak dana, ali ako odbijemo intervale neaktivnosti kao to je devet dana kuge, dvanaest dana goenja bogova kod Etiopljana i dvanaest dana mrcvarenja Hektorovog tela - preostaje svega nekoliko dana koji su nabijeni obiljem radnje velike napetosti. U tom kratkom vremenskom rasponu Homeru je polo za rukom da napravi ogledalo itavog rata protiv Troje. Iza kratke ekspozicije sa opisom svae slede opirniji prikazi itavog Trojanskog rata. Zapoinjanje nove faze rata omoguava pesniku da ubaci elemente koji bi prirodno trebalo da se nau na samom poetku ratnih operacija, kao to je predlog da se rat rei dvobojem. Homer se esto slui i nagovetavanjem buduih dogaaja koji e imati tragian ishod: pad Troje i smrt Ahileja. Iako se naracija prekida pre pada Troje, mi tako potpuno izjednaavamo trojanski otpor sa Hektorom, da njegova smrt znai i propast grada. Ahilej stoji pod senkom rane smrti jo od prvog razgovora s majkom (prvo pevanje), ta pretnja se ponavlja i sve otrije naglaava do kraja epa.

(Literatura: Albin Leski, "Povijest grke knjievnosti", Milo uri, "Istorija helenske knjievnosti", Wikipedia,Sparknotes)