РгИо§ 55 - пааШуак 2

СУДБИНЕ: МИЛЕ ДЕВРЊА

Ја стварао#ја и рушимМалојеКрајшиника о којима су колале приче и легенде, као што су код обична свијета настајале и плеле се о Мили Деорњи, кордунашком селаку, ратнику и бунтовнику.

/Мр Ми'е ЛАКИЋ

Миле Деврп»а рођен је 1908. у близини тромеђе Кордуна, Лике и Цазинске крајине, у питомом селу Корански луг, уз бистру Корану која се тек отргла из личких и плитвинких стрмина. Бавио

се земљора/\њом, а рат му 1941. поново пред- одреди кра)ишку судбину по којопе 'Крајина крвава аљина, с крви ручак и с крви вечера, сеак крваве жваће залогаје." Био је најбољих година, снажан, бистар, правичан и храбар. Одлууио је да се бори против хроатских уста- ша Гмајара] који су већ у мају у хрватском Бла- гајутоблти 520 Срба Из стро{а пресуђених сласио се само Душан Никшић. У његову јези- ђ ' причу српски народ није вјеровао. Прогла- сили су га лудим. Сви су се питали: "Како да држава убија своје мирне грађане?1. Миле је ипак спадао међу оне који су повјеровали у Ду- шанову причу. С неколико ком ш и јз бацио ое у .шуму и формирао своју устаничку групу, која Ке ускоро под његоеом командом прерасти у партизански одред "Кордунски Љесковац". •

Миле се у рату залагао за људску правду. Борио се већ 1942. против дуплих стандарда и казана за обичне борце и командни кадар. Унапређен је за шефа Обавјештајног одсјека бригаде у 8. кордунашкој дивизији. И поред функције и чина био је уеијек у првим борбе* ним редовима. Његова борбеносг је нарочито појачана послије серије масовних злочина на Кордуну из којих је изникла пјесма *На Корду- ну гроб до гроба*. Ратовао је на просторима Лике. Кордуна, Баније, Жумберка, Покуплза, Беле и Цазинске крајине. Свој ратнички пут завршава у Илирској Бистрици, када су Срби за рачун Хрватске, отели од Италије Истру и дијелове Приморја.

НИСУСЕЗАТОБОРИЛИСтао је рат. Рађале су се нове бриге. Миле

је активни потпоручнцк само годину дана по- слије рата. Одлучио је да се врати у своје се- ло с којим се срастао и које је волио. Његов брат, супруга и дјеца, по пропагандној шеми народне власти, веђ су у колонизацији. Насе- лили су се у Чонопљи. Супрузи није одговара- ла банатска вода, па се са својима најближи- ма аратила у Корански луг. Почео је тегобан ■сеоски живот. Требало је обноаити спаљену

кућу и прибавити алатке-за рад. Ври- један је Миле и убр- зо стаје на ноге. Кратко је имао по- сао контролора лу- гара у Карловцу, али ту нема његовог села, погледа на личку Пљешевицу, цвјетне ливаде око Сићушне Коране, друговања с мусли- манима Цазинске

крајине, који су се тих година масовно опреди- јелили да су Срби. Миле је гутао све неправде свијета, али када је почело насилно формира- ње сељачких радних задруга, посебно посли-, је Резолуције Информбироа, Миле је почео размишл»ати о отпору. Југославенски комуни- сти су покушали доказати Стаљину да и да- ље и?грађују социјализам, па су још жешКе на- ставили с колективизацијом и насилним отку- пом сеоских производа. Знао је за официрске мензе, за привилегије оних који су близу вла- сти, за гажење принципа да сви подједнако доприносе обнови и изградњи земље. Не- правда се посебно сручила на Србе, којима су говорили: ‘ Бар ви морате бити свјесни наше борбеГ

Почела је и насилна мобилизација радне снаге, за изградњу пруга, цеста, отварање ка- менолома и сјечу шума. Сваки дрвосјеча је морао дневно направити пет просторних ме- тара дрвета, сјекирама и ручним тестерама. То је превршило сваку мјеру издржљивости. Миле је трпио јер је видио да сви непослушни бивају проглашавани ибеовцима. Такви су хапшени и одвођени на Голи оток. Често је у себи понављао: "За ово се нисам бориоГ

Почео је Милан обилазити своје ратне дру* гове. Сви су се сложили да се нио/ борили за неправде које су их снашле. Ови људи, све ви- ше окупљани око Миле Деврње, стварају ко- лективно увјерење да постојећу државу тре- ба рушити, да за њих није нити Резолуција ИБ, нити праксаТитове Југославф. Оформљено је језгро незадовољника који су тражили уки- дање социјализма и изградња друап-ва по узору на државе западног свијета. Миле је ав- густа 1949. обавио разговор с Миланом Божи- ђем - Плашчанином, у селу Црнаји код Ца- зина. Били су знанци из рата, првоборци, ро- ђаци и пријатељи. Сазријевала је идеја о ору- жаном устанку, чији је циљ рушење власти ко- ју су и они стварали и успостављање крал>е- вине. Учестали су састанци на којима је шире- на идеја о подизању устацка на просторима Цазинске крајине, Ксадуна и Баније. Форми- ран је и Оперативни штаб од шест лица. За ко- манданта усганка изабран је Милан Божић из села Црнаје. за замјеника Але Човић из илур- лићке Платнице, за руководиоца сектора Кордуна Миле Деврња, а за чланове штаба

Мирко Радочај из села Фурјана, Миле Миљко- вић-Бранко из Црнаје и Хасан Кекић из Кла- душе. Миле Деврња је тражио да се фбрмира суд који ће судити комунистима. Крајњи циљ устанка је стварање државе по узору на за- пад. Договорено је да се ибеовци не примају у устаничке редове и јединице. Припреме су 6и- ле толико тајне, да званичне власти нису са- знале за побуну све до њеног почетка. Дого- ворено је да устанак почне 6. маја 1950, на Ђурђевдан. Договореног дана устаници су се скупили код Бегових кафана, недалеко села Ћоралића, а на Кордуну. Миле је окупио своје устанике код Жгеловог кућиила, у о п ш т и н и Слуњ. Послије лочетних успјеха у омасовље- њу, заредала је стихија славља, пијанчевања и пљачке. Комунистичка власт је брзо реаго- вала и угушила устанак у крви истога дана. Миле се покушао спасити бијегом преко Сло- векије, у Аустрији. Издан је, према неким свје- дочењима, од сеојих ранијих присташа, Радо- чаја и Пашмуге, којима због тога није суђено. Ухапшено је око 700 људи, међу којима је био и Миле. Суђено му је пред Војним судом оп- штине Слуњ. У истрази се Миле Деврња др- жао јуначки. Признао је своју руководећу уло- гу и захтјев за рушење социјализма, за рачун државног уређења западног типа и српског краљевства. На крајује додао: *У своју од- брану неман ништа навести, већ се осјећам потпуно кривим, за сае што сам изјавио у за- писник, тј. свјесно сам пошао на пут издаје ове власги и свјесно сам радио на организовању с циљем насилног обарања лостојећег држав- ног уређења и народне власти у ФНРЈ.1

ПОСТАО СИМБОА ПОБУНЕВласт је организовала јавно суђење у За-

дружном дому. Пред судом је стајао 21 бун- товник, 16 Срба и 5 Хрвата, на челу с главно- оптуженим Милом Деврњом. Олтужница их је теретипа да су "под паролом борбе против социјализма у нашој земљи и борбе против народне власти, а за успоставу монархије и старог друштаеног уређења учествовали у оружаној побуни против народне власти..." Деврњи ]е придодата и оптужба за организа- цију побуне. Пр«есудом од 7. јуна 1950. Миле Деврња и Беуковић Никола- Беук осуђени су на смрт, стрељањем, конфискацију целокуп- не имовине и трајни губитак грађанских пра- ва. Миле је смирено саслушао пресуду и изја- вио: ‘ Слажем се и нећу се жалитиГ Цазински суд је изрекао 16 смртних пресуда. Сви су се жалили, па и Никола Беуковић, само је Миле Деврња остао јавно уз своје циљеве и сми- сао своје побуне против почетака комуни- стичке власти у Југославији. Стријељан је 22. августа 1950. у шуми Козјачи, недалеко Кар- ловца.

Времена су се низала, а легенде о Мили Деврњи, његоеом херојству и јунаштву су ко- лале Кордуном и Цазинском крајином. Неки су оеај устанак незадовољних бораца 2. свјетског рата прозвали "Цазинско буном", али је у народу више заламћен као "Деврњин устанак". 0 овом несвакидашњем бунту на- рода сарајевска "Свјетлост"је 1991. објавила књигу Вере Кржишник-

Кукић, под насловом "Цазинска буна 1950". Била је то забрањена тема, али се баш због тога ширила и множила. Миле је постао симболом борбе против државног насиља, неправди и оличење отвореног неслагања са чудовишном колективизацијом и експери- ментисањем с људима. Непрекидно је гово- рио пред својим пријатељима: ‘ Државу коју сам стварао, тлам лраво и да - рушим."