Ime od koga - eps.rs kWh 375.pdf · sima s internom javno{}u, informisawu za-poslenih, u na{oj kompaniji poklawa sve ve-}a pa`wa. Novi list ima veliku obavezu - svet u koji ulazimo,

Ime od kogaìvimo

Tri decenije lista elektroprivrede Sr-bije, 374 broja, nekoliko hiqada strana, kozna koliko desetina hiqada tekstova, in-formacija... E, te tri decenije treba "kruni-sati", ba{ sada, kada zaposleni nestrpqivo~ekaju svaku vest. Promene, promene... samose o wima pri~a. [ta }e kome doneti, kako}e ko pro}i u ovim u raznim "re"... reorgani-zacijama, restrukturisawima, reformama...mo`da i revitalizacijama. Bi}e i toga. Sta-ra smo firma. Pa, prva "posada" Redakcijelista "ZEP" je ve} u penziji, a bogami i onikoji su radili u listu "EPS". Sada je tu no-va ekipa. Dodu{e, nova po staù u EPS-u,ali nikako nova po iskustvu. Za nekolikogodina i oni }e sa nestrpqewem ~ekati daim po{tar donese "��".

Zrelost, vreme za uzlet, za najve}e dome-te. Ba{ kada treba. Danas, a bogami i sutra,obave{tavawe radnika, kako se nekada govo-rilo ili interni PR, kako se govori danas,dobija na zna~aju. Pravovremeno, objektivno,potpuno informisawe zaposlenih je, kaùkwige, imperativ. Ako nema te informacije,upravo sada, kada svaki dan donosi promene,zaposleni dobija poluinformaciju, dezin-formaciju, glasinu... stav zaposlenih neformira informacija, ve} dezinformacija.Interno javno mwewe se onda formira pohodnicima, kafanama, u kuloarima... Nije nina{a kompanija izuzetak. Na tom planu nije

Mom~ilo Cebalovi}

lo{e, ali moè mnogo boqe. I mora. Odnosi sjavno{}u, {to je vi{e kriza, nevoqa za di-rektore, lo{ih napisa po novinama, odlukakoje vaqa objasniti narodu, procesa koje va-qa sprovesti... dobijaju na zna~aju.

I ovo novo "lice" lista Elektroprivre-de, pred kojim ne}ete ostati ravnodu{ni, ma{ta o wemu pomislili, pokazuje da se odno-sima s internom javno{}u, informisawu za-poslenih, u na{oj kompaniji poklawa sve ve-}a pa`wa. Novi list ima veliku obavezu -svet u koji ulazimo, pun nepoznanica, obja-sniti u EPS-u na razli~ite na~ine, prime-reno svakome ko ga ~ita.

Dobro, slaèmo se da se malo "nalicka-mo", ali za{to mewate naziv lista, pa na-vikli smo na "EPS"?... slu{ali smo meseci-ma, rade}i na ovome {to je pred vama. Pa,nekada smo se zvali "ZEP" i - vremenom seodvikli od toga, mada se mnogi sa nostalgi-jom se}aju te kompanije. Navi}i }emo se i na"��". To, uostalom, proizvodimo, prodaje-mo, malo teè, istina, naplatimo. Kilovat- ~as povezuje i rudnike ugqa, i elektrane,i prenos, i distribucije. Kilovat - ~as jeiznad nas, trajniji i od ZEP-ova, EPS-ova iEMS-ova i raznih drugih naziva koje }eovaj sistem imati u budu}nosti, jer ko znakakve nas sve reorganizacije ~ekaju. Od�� ìvimo.

"��" treba da bude list svih koji su deoelektroenergetskog sistema, pa i energeti-ke zemqe. Ciq nam je, za{to da ga krijemo,da "��" postane najboqi elektroenerget-ski list u regionu. Taj zadatak smo, ni to nekrijemo, i dobili. Uostalom, i EPS ima ciq- da bude lider u regionu. Pa, taj budu}i li-der - verujemo da }e vlasnik stvoriti uslo-ve da on za nekoliko godina to i postane -treba da ima list koji prili~i lideru, listkoji }e promovisati kompaniju, biti u funk-ciji imixa firme... Ali, i struke, zna-wa...Ve} sada se o "��" pri~a. "��" ve} sa-da intrigira. Za "��" ve} sada pi{u vrlougledna imena. I to s rado{}u. Ovakvog li-sta, kaù, nema kod nas. Nema, znamo mi. Ito ne samo kod nas. Zato smo ga i napravili.

Nismo daleko od dana kada }e se re}i:kada kaèm "��" - mislim na EPS.

Na{ EPS zasluùje ovakav "��".

UVODNIK

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR CENTRA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}RUKOVODILAC SLU@BÅ

ZA IZDAVA^KU DELATNOST

Mildan Vuji~i}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}REDAKCIJA:

Anka Cvijanovi}, Slobodan Vasi},

Kristina Jani}ijevi}Jelena Stanojevi}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844��

��

��

��

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"Global puls" d.o.o.Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd TIRA@:

15.000 primeraka PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM "ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPEMARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV "EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINELIST IZLAZI POD IMENOM "��"

LIST “EPS” UPISAN JE U REGISTAR JAVNIH GLASILA MINISTARSTVA

KULTURE I MEDIJA REPUBLIKE SRBIJE, RE[EWEM BROJ 651-59 OD 03.03.1975. GODINE, POD REDNIM BROJEM 175.

Izvanredni re-zultati ostva-reni u proizvo-

dwi elektri~ne energije uproteklom periodu godine,rezultat su poboq{awastawa opreme sve starijihproizvodnih kapacitetaEPS-a, prevashodno ter-moelektrana

20

Umesto sada{wihdeset elektrodis-tributivnih pre-

duze}a, budu}i EPS ima}e~etiri ili pet

17

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

APRIL 2005 �� BROJ 375

�

SADR@AJ

Dragojlo Baàlac, zame-nik generalnog direktoraEPS-a o zadacima stru~-

nog tima koji treba da predloì re-{ewe statusa objekata dru{tvenogstandarda

22

Energetsko siroma{-tvo primorava svet daracionalno koristi

sve izvore energije, uz {to mawuemisiju {tetnih gasova

12

EPS vi{e ne moèda ra~una na dona-cije za remont kapa-

citeta, niti da se, bar ne uvelikoj meri, dodatno kredit-no zaduùje

19

FO

TO

GRA

FI

JA:��

Primenom savremenih informaciono-komunika-cionih tehnologija u razmeni informacija, EPS jeosposobqen za ravnopravnog partnera u ��


�

NA[ INTERVJU ��

EPS se ne}e kr~miti na par~eOKRUGLI STO ��

Nema para, a ne}e biti ni strujeTOKOVI SADA[WICE ��

Biseri na rasprodaji?FORUMI ��

Struja mora da poskupi��

Kilovati bez socijaleSTRU^WACI GOVORE ��

Kosmetski ugaq krije tajnuAKTUELNE TEME ��

Povratak u leto 2004.��

Agencija za energetiku i u Srbiji��

Nazad u budu}nost��

Prepolovqen broj distribucija��

Doba bez donacija��

Rekordi tokom 40 dana�� !��

Radnici ulagali, ho}e i da odlu~uju��!��

Ugqa za pola veka��"��!��

Brza veza i sa Laufenburgom��

Dobit sa Fru{ke gore��"��

Menaxeri za {tedwu struje POVR[INSKI KOPOVI ��

Milijarde skre}u KolubaruTERMOELEKTRANE ��

Od A-1 do B-2��#��$�%&&'(��%&&)(��

êtiri remonta za ~etiri godineHIDROELEKTRANE *��'*��

Preliveni "vi{kovi" ��*��!�*

Podmla|ivawe "Bajine Ba{te"DISTRIBUCIJE ��

Boqe oprostiti, nego da propadnu��*��*��%&&+(��

Dve kategorije prioriteta��)&��

Spoj nauke i prakse KOSMET ��

Agregati ne mogu da zamene pregovore��

Osnovni ciq - za{tita resursa i imovine NA LICU MESTA ��

Bomba ~uva brojilo��

Ucrtavawe novog zemqopisaSINDIKAT EPS-a ��

êkaju}i socijalni programEKOLOGIJA ��!��

Trgovina emisijama��

Za za{titu ìvotne sredine 31 milion evraSVET ��

Obnovqivim izvorima do "Inteligentne energije"��

Katanac za "prqave" elektrane��

Tender za prodaju u maju��

Gori lampaOBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE ��!��

Voda nije samo za pi}e��

Be~ka {kola grejawa na otpad TURIZAM "��

Tro{kovi u Crnoj Gori, ra~unica u SrbijiZDRAVQE ��

Polovina pod stresom, ostali ve} na~eti KULTURA ��

Uskrs – najradosniji hri{}anski praznikBioskopi, pozori{ta, izlo`be, koncerti, kwigeREPORTA@A ��,��

Ispred prodavniceJUBILEJI ��

ZEP – EPS – ��

AKCIJE *��$

Stvara se podmladak razumnih potro{a~a

43

42

40

39

38

37

36

35

34

33

32

31

30

28

27

26

24

23

22

20

19

17

16

15

14

12

11

10

09

06

04

44

45

46

48

50

52

53

56

57

58

61

62

64

Evropska unija pre-ko Evropske agen-cije za rekonstruk-

ciju uloì}e 31 milion evra uprojekte za{tite ìvotnesredine u Termoelektranama''Nikola Tesla'' i ''Kostolac''

44

24

No}na {ihta sa rudarima“Tamnave-Za-

padno poqe”: bager ko-{ta koliko i putni~kiavion

40


Uposledwe vreme,naàlost, svedocismo da se prosecrestrukturisawa

EPS-a na razne na~ine ome-ta. Izvesno je da postoje ièqe da se on zaustavi. Mo-gu otvoreno da poru~im - tajproces ne samo da ne}e sta-ti, nego }e i zna~ajno da seubrza. Nikako ne smemo dadozvolimo da zaìvi scena-rio da restrukturisawepropadne, da se ugroziosnovna delatnost i da tobude alibi onima kojitvdre da smo “dinosaurusikoji ne}e da se mewaju” , danas zbog toga treba raspar-~ati i rasprodati. Spre~a-vawem korekcija cena elek-tri~ne energije sputava sena{ oporavak i razvoj, na{put ka profitabilnoj kom-paniji, smawuje se na{aproizvodwa, pove}ava uvoz ,smawuje vrednost kompani-je... Stvaraju se uslovi za po-menuti scenario, raspar~a-vawe i brza privatizacija,isti~e dr Vladimir \or|e-vi} u izuzetno otvorenomrazgovoru za prvi broj“��”.

Da bismo uspeli daostanemo kao jedin-stvena kompanija,moramo zna~ajno eko-nomski da oja~amo,maksimalno pove}a-mo unutra{wu efi-kasnost i da se usred-sredimo na svoju os-novnu delatnost, jer}e, u protivnom, tr-ì{te jednostavno da nasugu{i.

Pomalo je ~udno da nekipotencijalni partneri ele-ktroprivrede, ba{ sada do-

�

NA[ INTERVJU

EPS se ne}ekr~miti na par~e� ��

��

��

�� !��"#�

"$%��%��

laze u Srbiju, javqaju sepreko medija, nude se kaospasioci EPS-a i Srbijeod EPS-a... Pritom, zani-mqivo je, kaè \or|evi},

ne dolaze na razgovore uEPS, ve} svoje dobre name-re predstavqaju, na primer,u Privrednoj komori Srbi-je, ili na drugim nenadle-

`nim mestima. Za{to tamoa ne u EPS-u ili, na pri-mer, u Ministarstvu ener-getike?

Moram da ukaèm da ka-da je re~ o stavovi-ma vezanim za budu}-nost EPS-a, za raz-liku od prethodnogperioda, postoji za-ista veliki stepensaglasnosti izme|u,Ministarstva za ru-darstvo i energeti-ku, PoslovodstvaEPS-a, Upravnogodbora i Sindikata

radnika EPS-a. Ministar-stvo finansija ne deli na-{a mi{qewa i nema istipogled na budu}nost EPS-a, ili bar javno ne kaè ka-

kav EPS èle za nekolikogodina. Izvesno je da, poraznim pitawima, to mini-starstvo nema jednak ar-{in za sve. Dok se za NIStraè na~ini da se smawiakciza zbog gubitka nasta-log zbog “zamrzavawa” cenederivata, za EPS nema ni-{ta. Nema cene, nema ni-{ta drugo...kaè \or|evi}.

Izdvajawe delatnosti,koje nisu direktno u funk-ciji proizvodwe elektri~-ne energije je neizbe`no,nagla{ava \or|evi}. To jepotrebno da bi se cenaelektri~ne energije oslo-bodila od tro{kova kojijoj ne sleduju. Krenulo se ute poslove sa tri firme uVojvodini i tu nema nika-kvih problema, potom, ta-ko|e tri u TENT-u i tri uKostolcu. U Elektrosrbiji-Kraqevo izdvajawe je vrlouspe{no obavqeno. Na reduje JP RB “ Kolubara”, sa iz-dvajawem “Univerzala” i“Gra|evinara”. Zapelo je uKostolcu oko izdvajawa“Georada”. Sada smo i teprobleme re{ili, po{tosmo jo{ jednom potvrdilive} ranije davane garanci-je. Pored odre|enog nerazu-

Ho}e li se kona~no prekinuti uporno i dugotrajno obezvre|i-vawe na{eg proizvoda – elektri~ne energije, odnosno obezvre-|ivawe EPS-a? I ranije su se cenom struje kupovali politi~kipoeni i socijalni mir a sada to, otvoreno kaèmo, radi, aktuel-ni ministar finansija. Dileme nema kad je re~ o ceni struje - sjedne strane je EPS, pa i Ministarstvo energetike, s druge stra-ne ministar Dinki}. Izgleda da se EPS, posle mnogo godinastraha, oslobodio toga i da, bar kad je re~ o generalnom direk-toru, nema straha da se stav javno iznese. Otkud to, pitamo Vla-dimira \or|evi}a?

- Na ovo mesto sam postavqen zato {to je Vlada Srbije proce-nila da ovaj posao mogu da radim uspe{no. Za to su potrebni ineki uslovi, na primer, finansijski, ekonomski...ne samo poli-ti~ka podr{ka. Imam zadatak da re{im probleme u kojima seEPS na{ao, da zajedno krenemo na taj novi put kojim su nekeelektroprivrede ve} krenule. Radim u skladu sa svojim uvere-wima i ne èlim da radim ne{to {to ne vodi EPS ka boqitku,kaè \or|evi}.

Znam da ne}u ve~ito sedeti na ovom rukovode}em mestu i ba{zbog toga ~inim ono {to je najboqe za EPS, za najvredniji resursna{e zemqe.Ne èlim da u~estvujem u ne~emu u {ta ne verujem.U boqu budu}nost EPS-a verujem. Verujem u ovaj put kojim smokrenuli, polako, korak po korak, bez potresa, {trajkova, lomova,bez izbacivawa naroda na ulicu iako nema para za socijalniprogram... Kome se to ùri i za{to mu se ùri, ako nas niko netera da radimo to {to nam se nudi kao spas?

Kuda se ùri ministru Dinki}u

&'"()*)+,-+,�&).�/��+"'�)()+�0%-+

Srbija ve} sada nema dovoqnostruje u pojedinim periodima

godine. Sa ovom cenom, ni EPS,ni stranci ne}e graditi nove

objekte. Preostaje uvoz...

�

mevawa zaposlenih za teprocese, bilo je i odre|e-nih manipulacija, ocewujeon. Govore}i uop{te o JPPK “Kostolac”, rekao je dasu proizvodni parametri uovom preduze}u i daqe neza-dovoqavaju}i i da su reci-mo upola lo{iji od odnih uJP RB “Kolubara”. Zato su, uKostolcu potrebne ozbiq-ne promene, jer je EPS u toJP u posledwe ~etiri godi-ne mnogo uloìo.Za ovu inarednu godinu, planiranje zavr{etak radova na Blo-ku A-1, TE “Kostolac”, ~ime}e u sistem da u|e jo{ 100megavata. O~ekuje se novatran{a poqskog kredita za

peti BTO sistem na “Drm-nu” i time }e biti stvoreniuslovi da se proizvodwa naovom kopu pove}a na devetmiliona tona godi{we.

- EPS je za protekle ~e-tiri godine ostvario zna-~ajne rezultate u raciona-lizaciji poslovawa, alibez realne cene elektri~-ne energije nema daqeg po-maka. Stigli smo do nekihlimita.Nigde u okruèwunema jevtinije elektri~neenergije od na{e. Usposta-vqawem pariteta cena, uzdaqu reorganizaciju uokviru firme, jedino mo-èmo da do|emo do profi-ta i postanemo interesant-

ni stranim partnerima.Dakle, teza da }e se priva-tizacijom sve re{iti nijeta~na. Jer, za oko 3,3 centa,koliko sada ko{ta kilo-vat-~as u EPS-u, niko stru-ju ne}e prodavatiEPS-u , nego }e je,iz nekog proiz-vodnog kapacite-ta u Srbiji, pro-dati inostran-stvu - po dosta ve-}oj ceni.

Prime}ujemo dase spre~avawemEPS-a da postanep r o f i t a b i l n akompanija, ru{i konceptprivatizacije sistema krozpakete akcija strate{kimpartnerima a gura konceptprivatizacije, odnosnoprodaje nekih objekataEPS-a.

Da, to je ta~no, kaè \or-|evi}. Zaustavqawem korek-cije cene elektri~ne ener-gije i onemogu}avawemEPS-a da iza|e na zdravugranu, da postane profita-bilna firma, pada u vodutakav koncept privatizaci-je, za koji se zalaèmo. Tadanam se, kao re{ewe, nudiparcijalna privatizacija,

prodaja pojedinih objekataEPS-a. Jasno kaèm, po kozna koji put, nismo protivprivatizacije, ali smo pro-tiv raspar~avawa EPS-a ibrze prodaje onoga bez ~egaSrbija ne moè, protivprodaje hidroelektrana,najboqih termoelektrana,distribucija...Pa, TENT sepo produktivnosti moèmeriti sa evropskim elek-tranama a “Elektrovojvodi-na” je jedna ugledna firma.Zna~i, da znamo i moèmo,ali nam treba vreme...

Nelikvidnost EPS-augroàva i snabdevawe ku-paca elektri~nom energi-jom. Srbija ve} sada nemadovoqno struje u pojedinimperiodima godine. Sa ovomcenom ni EPS, ni stranci,ne}e graditi nove objekte.Preostaje, uvoz... Taj “scena-rio” se tako|e ne dopadaEPS-u. Kako ga izbe}i, pi-tamo prvog ~oveka kompani-je?

Ako EPS ne bude izgra-dio zamenske kapacitete,izgubi}emo i tu “trku”, is-ti~e \or|evi}. Da se to nebi dogodilo, potrebno je dasada po~nemo da ih gradimo,najpre u proizvodwi ugqa,da nas to ne ograni~i... Dru-gi korak je izgradwa zamen-

skih kapaciteta utermosektoru. Jer,obja{wava \or|e-vi}, u svetu se sadaprave termobloko-vi sa stepenom ko-risnosti toplot-nog izvora sa vi{eod 42 odsto, dok jeon sada kod nas is-pod 30 procenata.To zna~i, da ako

oni za odre|eni broj proiz-vedenih kilovat-~asova po-tro{e 100 kilograma ugqa,mi sada tro{imo 150 kilo-grama ovog goriva. Blokovikao {to su A-1 i A-2 uTENT-u , u Evropi se gase.Zato, navodi \or|evi}, izdosada{we faze oporavkakapaciteta u EPS-u, mora-mo da pre|emo u slede}u, ato je gradwa zamenskih ka-paciteta u termo sektoru ito ve}ih: oni ispod 100 me-gavata nisu pogodni za ovepoduhvate. �

Dragan Obradovi}


EPS ima vi{ak zaposlenih, ali i mawak visokostru~nog ka-dra, pa se samim tim name}e i bojazan da li }e u takvoj situa-ciji mo}i da se iznesu svi ovi procesi. Stru~waci su, upozora-va Vladimir \or|evi}, po~eli da napu{taju elektroprivredui to je za sada najvi{e izraèno kod odre|enih struka u JP“Elektroistok”. Ako se nastavi sa ovako slabim pla}awem wi-hovog rada , rekao je, postavqa se pitawe, ho}emo li uop{teimati kome te plate da dajemo. Jer zarada na nivou od oko 300evra mese~no za mlade stru~wake, zaista ne moè da bude pri-mamqiva, kada postoje mnoge privatne i druge firme, koje imvrlo lako ponude i platu i od hiqadu evra. Zato, interesova-we za rad u EPS-u evidentno opada, iako se dosta radi na do-datnom obrazovawu kadrova.

Plate male, stru~waci odlaze

Teza da }ese privati-zacijom sve

re{iti,nije ta~na

Dr Vladimir\or|evi}:"Ne}u da radimprotiv svojihuverewa"


OKRUGLI STO

Energetika trebada predstavqa bazuza razvoj na{e ze-mqe i ta ku}a, ne

samo da nije za prodaju, ne-go se ne objavquje ni name-ra o wenoj prodaji, pre ne-go {to se obavi kre~e-we.Trì{no poslovawepodrazumeva i uvo|ewe tr-ì{nih cena energenata,koje ne mogu da budu nièod opravdanih proizvod-nih tro{kova i tro{kovaracionalnog poslovawaenergetskih subjekata. Po-stavqa se pitawe, za{to sene uzme cena uvozne elek-tri~ne energije kao osnovza opravdane tro{koveproizvodwe u okviruEPS-a. Jer, samo ta cenaomogu}ava da se on kvali-tetno odràva, modernizu-

je, da se ulaè u gradwunovih i zamenskih kapaci-teta... U protivnom, pot-puno je sigurno da }e bitinaru{ena sigurnost snab-devawa elektri~nom ener-gijom.

Ovo je rekao RadomirNaumov, ministar rudar-stva i energetike, obra}a-ju}i se neuobi~ajeno veli-kom broju energetskih po-

slenika, na okruglom sto-lu “Energetika na pre-kretnici”, koji je, u orga-nizaciji Udruèwa novi-nara energeti~ara, 15.marta odràn u CentruSava, dodaju}i ovom pri-likom, da privatizacijaenergetike danas, pa ni uskoroj budu}nosti, nepredstavqa re{ewe za nas.

Uvodni~ar na ovom sku-

pu, profesor dr Petar \u-ki}, ukazao je na ~iwenicuda tranzicija energetikeu smislu wenog ekonom-sko-tehnolo{kog i ekolo-{kog preobraàja nije na-stupila u ozbiqnijoj me-ri.Ni vlade, posle preo-kreta 2.000. godine, nisuprihvatile energetiku do-voqno ozbiqno i zato ipored izvesnog napretka ufunkcionisawu sada-{wih kapaciteta, Srbiji,po re~ima \uki}a, u pro-seku nedostaje milijardakilovat-~asova godi{we.On iznosi i mi{qewe dase stvari nisu bitno pro-menile u odnosu na, jo{ od1991. godine, uspostavqe-nu praksu funkcionisawadva velika energetska si-stema ( dràvnih preduze-}a), koja sluè kao oslo-nac aktuelne vlasti i eko-nomska baza za uhlebqewepartijskih kadrova, bezobzira na ekonomske kon-sekvence takvog funkcio-nisawa. To, kako navodi\uki}, dokazuju daqa go-milawa gubitaka, na~inzapo{qavawa i postavqa-wa, brojne afere vezane zafinansijske malverzacijeu ovim energetskim siste-mima i drugo.

Uzimaju}i u~e{}e u na-stavku razgovora, mini-star Naumov je na ovomskupu napomenuo, da u vezisa pove}awem cenama ene-

��

Nema para, a ne}e biti ni struje� � �� !��

��"�#��$ ��%�� $��&%��

�� '�� $��$�� (��)*

�� (�� #� �� (�� +�

�� !�� %�� $ �� ,��,��

Na opasku da je Ministarstvo finansija, sada{wim na~i-nom vo|ewa politike cene elektri~ne energije glavni oponentiznete energetske politike, ministar Naumov je rekao: “ Nema-mo mi oponente. Svako radi u domenu svojih ovla{}ewa i nijeto neki sukob. Na{e je da se staramo o sigurnosti snabdevawaelektri~nom energijom, ostvarewu energetskog bilansa, spro-vodimo reforme i reorganizaciju. Diskusija i neslagawe u od-re|enom trenutku ne predstavqaju katastrofu”.

Neslagawe nije katastrofa

�


rgenata, privatizacija ap-solutno nije re{ewe nidanas ni u skoroj budu}no-sti. Spomenuo je i primerSlova~ke gde su prodalielektrane snage ne{to iz-nad 7000 megavata za 840miliona evra italijan-skom ENEL-u. Dakle, kadabismo i mi, analogno to-me, prodali sve na{etermo i hidroelektrane,izuzimaju}i HE “\erdap”i Bajinu Ba{tu, kao stra-te{ke objekte, ne bi bilodovoqno para da se sagra-di ni jedan novi termoe-nergetski blok od 600 me-gavata. Nisu elektrane,rekao je Naumov, predmetinteresovawa stranihkompanija, nego trì{tei zato sa reformama uenergetskom sektoru trebada nastavimo saglasno po-litici, ciqevi-ma i prioritet-nim programi-ma, koji su iska-zani u Strategi-ji energetskograzvoja do 2015.godine.

Da bismo sa~u-vali na{u ener-getiku, kaè Na-umov, prevashodni nam jezadatak da zaposlimo {tovi{e na{ih qudi i predu-ze}a, koji su sa ovim sekto-rom povezani direktno iindirektno. Samo EPS ustvarawu dodatne vredno-

sti u industriji u~estvujesa 20 odsto, potom pre-hrambena industrija sa 14odsto.U energetskim de-latnostima zaposleno jevi{e od 80 hiqada qudi,dok u delatnostima veza-

nim za ovaj sektor, radijo{ oko 120 hiqada qudi.Zna~i da u radu i razvojuenergetskog sektora i odwegovog poslovawa, kakoje naveo Naumov,zavisi vi-{e od 15 odsto zaposlenih

u privredi Srbije. Zato jepotrebna ta opreznost.Za-kon o energetici,po re~i-ma ministra, direktno nasje povezao sa zemqamaEvropske unije i wihovompravnom regulativom, a u

junu }e se potpi-sati taj obavezu-ju}i me|udràv-ni sporazum saEvropskom ko-misijom o form-irawu energet-ske zajedniceJIE.

Slavomir Vu-leti}, pomo}nik

ministra za privredu iprivatizaciju jasno je iz-neo na ovom skupu da ovoministarstvo, odnosnoAgencija za privatizaci-ju, za ovu godinu sigurnonema u planu da privatizu-

je preduze}a iz oblastienergetike. Pripreme zaprivatizaciju vezane su zaStrategiju energetskograzvoja i, kako je rekao, sobzirom na prirodu delat-nosti, to }e da potraje iiziskiva}e opreznost.Proces privatizacije unajskorijem roku odnosi}ese samo na sporedne delat-nosti u energetskim pred-uze}ima, poput ugostiteq-stva, turizma i trgovine idrugog, ali, kako je rekaoi na neka preduze}a izoblasti komunalnih de-latnosti. Zna~i, privati-zacija koja bi se odnosilana EPS, jo{ nije u planu.

EPS i EMS zajedno, dokraja ove decenije, moralibi iz prihoda od prodateelektri~ne energije, kakoje na ovom skupu rekao dr

Rasprava o budu}nosti srpske energetikepobudila velikointeresovawestru~waka i novinara

Ministar Radomir

M. Naumov: Sa~uvati

nacionalniresurs,

prilagoditi sepromenama

Ministar Radomir Naumov je na okruglom stolu UNE posebno istakao da Srbija mora da sa~u-va energetiku kao svoj nacionalni resurs, ali ujedno mora da se prilagodi i svim promenama , ko-je su zapqusnule ovaj sektor. Osvr}u}i se na dileme da li smo mi sve to radili sporije od dru-gih zemaqa u tranziciji, Naumov je rekao da ba{ naprotiv radimo mnogo brè od wih i da smo na-doknadili svih onih deset godina zaostajawa, koje nam je bilo nametnuto, zato, {to smo se i ra-nije dràli principa zapadnog na~ina poslovawa i bili smo u prednosti u odnosu na druge ze-mqe u tranziciji. Mnoge od tih zemaqa su u ovaj proces u{le sa previ{e optimizma i, kako je re-kao ministar, grlom u jagode. Sada se u praksi ~esto susre}u sa posledicama neproverenih ipreurawenih poteza: toga je bilo i kod razvijenih zemaqa pa se sada i tamo obavqaju odre|enekorekcije i vra}awa nazad.

Tako|e je napomenuo da je prethodnog dana upravo okon~ao razgovore u Svetskoj banci u Va{ing-tonu i da se na{a energetika tamo vrlo dobro kotira. Uvaàva se na{ princip rada – korak po ko-rak i stru~waci Svetske banke sada mawe brinu za na{ budu}i razvoj. Bitno im je samo da se in-stitucionalne promene ostvare u datim rokovima, kako bi se wihovi planovi odvijali po utvr|e-nom tajmingu. Zato, nema mesta brzopletim promenama.

Naumov: Svetska banka nas podràva

Kada bi prodali sve osim "\erdapa"i "Bajine Ba{te" ne bismo sakupili

para ni za jedan termoenergetski blok od 600 megavata

�

�


Vladimir \or|evi}, gene-ralni direktor EPS-a,svake godine da izdvajaju uinvesticije ukupno 300miliona evra! I to ne zaizgradwu novih proizvod-nih kapaciteta, ve} za ula-gawa u postoje}e, kako bise proizvodwa elektri~neenergije zadràla na sada-{wem nivou. Izuzetno jeva`no, rekao je, da se na-stavi ulagawe u rudnikelignita i to je jedan odnajva`nijih razloga, zbogkojih EPS, u ovoj godinimora da ima ve}a sopstvenasredstva. Pri ovim cenamaelektri~ne energije iostalim uslovima, to nijemogu}e.

U nastavku izlagawa\or|evi} je napomenuo datakva politika cena, poredostalog, podsti~e rast po-tro{we elektri~ne ener-gije , koja je i sada izuzet-no visoka u odnosu na ni-vo dru{tvenog proizvoda.Tako|e, zbog niske cene“EPS-ove struje”, potro-{a~i u industriji nisu za-interesovani da grade ma-wa postrojewa za kombino-vanu proizvodwu elektri~-ne i toplotne energije. Tose u drugim zemqama poka-zalo kao efikasno i eko-nomski atraktivno re{e-we.Ona bi bila korisna zapokrivawe dela potro{wezimi i rastere}ewe siste-ma EPS-a.

Vladimir \or|evi} seosvrnuo i na ~iwenicu da jeZakon o energetici stvo-rio mogu}nost da i drugiinvestitori grade noveelektrane i s tim u vezi

propisao okvirne uslove.Morala bi, po wegovimare~ima, {to pre da se done-su podzakonska akta, kakobi se ti uslovi konkretizo-vali. EPS je, pri sada-{wim cenama elektri~neenergije i u uslovima zadu-ìvawa, daleko od mogu}-nosti da ulaè u gradwunovih elektrana, a samimtim ne moè da preuzme niodgovornost za pouzdanosnabdevawe potro{a~a unarednim godinama. Prote-klih meseci za ulagawa ugradwu elektrana, kako na-vodi \or|evi}, zaintereso-vani su i inostrani inve-stitori, ali i za wih je ce-na elektri~ne energije naj-va`niji element odluke oulasku u taj posao i to uz ri-zike, koji su ina~e vezaniza investirawe u Srbiji.

Rezimiraju}i iznete sta-

vove, dr \or|evi} je rekaoda je o~igledno da se EPSi Srbija danas suo~avaju sadeficitom kapitala, kaojednim od najve}ih ograni-~ewa, ali je isto tako ve}izvesno da }e sesuo~iti i sa de-ficitom elek-tri~ne energi-je. Koliko }eon biti teàk,zavisi}e, kakoje rekao gene-ralni direk-tor EPS-a, odspremnosti dase odgovorno ,{to pre, uspo-stavi balansizme|u kratko-ro~nih o~ekivanih dobitii dugoro~no izvesnih vi-{estruko ve}ih {teta u ve-zi sa cenama elektri~neenergije.

- U EPS-u svakako posto-ji potencijal da se daqominternom racionalizaci-jom problem nedostatkanovca umawi, ali odnosicena elektri~ne energije

i tro{kova po-slovawa izme|uEPS-a i elek-t r o p r i v r e d adrugih zemaqajasno pokazuju{ta se odmahmora u~initi.To je i jedinina~in da se ned e v a l v i r a j u ,ve} sa~uvaju re-sursi EPS-akao sistema iwegove nesum-

wive komparativne pred-nosti.Te prednosti trebavalorizovati na budu}emregionalnom trì{tu, azatim i kroz dobro osmi-{qenu privatizaciju. Is-kustva drugih pokazuju kakose to moè – rekao je \or-|evi}. [to se restrukturi-sawa EPS-a ti~e, za nasdilema nema - to je za na{edobro, osnovna delatnostne sme biti ugroèna, iz-dvajawe sporednih delat-nosti i re{avawe vi{kazaposlenih uz socijalniprogram, polako, bez po-tresa i {trajkova, je put nakoji smo krenuli. Ali, akone bude novca, zato o wemutoliko i pri~amo, ceo tajprojekat se ugroàva. �

Dragan Obradovi}

Milan Kova~evi}, predsednik Sindikata radnika EPS-a uzimaju}i u~e{}e u diskusiji, naveo jeda nije protiv reorganizacije bilo koje, firme, ali u to se ne moè i}i bez socijalnog programa, ko-ji u EPS-u ne postoji. Rekao je da je neprihvatqivo da u elektroprivredi imamo najjevtiniju radnusnagu na podru~ju jugoisto~ne Evrope, ilustruju}i to primerom da se kod nas za proizvodwu jednogmegavat-~asa rad pla}a 8.500 evra, a na primer u Gr~koj 19.800 evra. Zarade, naglasio je nepresta-no opadaju u odnosu na ostalu privredu Srbije, a EPS ide u sve ve}u dubiozu...

On je naglasio da se stavovi, koje je Sindikat radnika EPS-a izneo prilikom {trajka 2003. godi-ne, podudaraju sa onim s kojim je nedavno iza{la Svetska banka. A tu se kaè da, kada je zemqa uekonomskoj i politi~koj krizi, kao {to je kod nas slu~aj i kada se usredsre|uje na stabilizaciju ikonkurentnost trì{ta, razdvajawe delatnosti u sektoru i privatizacija su kontraproduktivni. Utom slu~aju potrebno je da se sa~eka da se privreda stabilizuje.

-To su, rekao je, Kova~evi}, saveti iz wihovog originalnog materijala za 2003. godinu, nagla{a-vaju}i da sindikat nije radio ni{ta suprotno od stavova Svetske banke i MMF-a i da i sada za-stupa stav da najpre treba da do|e do odre|ene stabilizacije dru{tva pa da se tek onda razmi|qao privatizaciji.

-Nezadovoqni smo svojim poloàjem zato {to smo, dobro radili prebacili planove i, s obziromna starost na{ih objekata, postigli smo rezultate koji mogu da se porede sa nema~kom firmom. A,za sve to mi smo bukvalno ka`weni. Plan proizvodwe za 2004. godinu prema{ili smo za ~etiri od-sto, a plate su nam smawene u decembru za osam odsto. Istovremeno, gospoda iz Vlade nagra|uju se-be sa pove}awem zarada za 60 do 70 odsto za prema{ivawe inflacije za 70 odsto od planirane! Ikoju drugi poruku radnici iz ovoga da izvuku izuzev - da {to lo{ije radi{, oni te boqe plate! Ne-verovatno je da stalno postoji neki diktat prema EPS-u. Moram da kaèm da sve ovo li~i na veli-ku igru da se razbije jedna kompanija koja dobro radi, maksimalno proizvodi, a koja ne moè da po-sluje normalno zbog raznih energetskig lobija i interesa – rekao je Kova~evi}.

Ovde 8.500, u Gr~koj 19.800 EUR

Prioritetanzadatak nam je da zaposlimo

{to vi{e qudi i preduze}a koji su povezani sa energetikom

Srbija se suo~ava sadeficitom kapitala ienergije

Biseri na rasprodaji?��


�

TOKOVI SADAŠWICE

Ova petqavina sa cenom stru-je u, za to nadle`nom Mini-starstvu finansija, prevr-{ila je bogami svaku meru.

Dobro, jasno je da je narodu svako po-skupqewe te{ko, ali, po svemu sude-}i, ovog puta qudi i sami vide da ce-la ova pri~a nije samo zarad za{ti-te wihovog xepa i da ima tu jo{ koje-~ega osim datumskih i procentnihpomerawa poskupqewa.

Primetio to pre neki dan i jedanmoj drugar, koji se, ina~e, kada god sesretnemo, redovno, raspita i za zdra-

vqe na{e elektroprivrede. Veli onne{to mu tu neprijatno miri{e ili~i na to da doti~ni cenovni du{e-bri`nici - udvaraju}i se {irokojpopulaciji rezonom da je siromahu,{to narod re~e,po voqi da se i zbogkilograma mesa zakoqe vo. I otkudto da u populisti~ke talambase sadaodjednom udari{e i oni, koji su ve-~ito raspredali o tome da }e nam po-pulisti~ki nastupi, ovih ili onih,do}i glave. Li~i mu to na ono stara-we o standardu iz devedesetih, kadaje i elektroprivreda i sve ostalo do-terano do dna.

Bitno je bilo da narod prvu pri~u

proguta, jer se kasnije istine, popravilu slabije ~uju. I kada se sve toposmatra, te{ko u pamet ide da se to~ini samo zbog dobrobiti i, kako to~esto kaù, za{tite standarda na-{ih gra|ana. Bi}e da je ova na{aelektroprivreda, takva kakva je, ilibar ono {to je u woj najvrednije, ne-kome zapala za oko. U onoj prethodnojvlasti neki su se svojski trudili daje ra{~lane na proste ~inioce, uzstalno servirawe pri~e o razbijawumonopola, efikasnijoj i jevtinijojproizvodwi struje u ciqu op{tena-

rodne dobrobiti i tako raspar~anuprodaju. Takvih primera, istini zavoqu, bilo je poprili~no u na{emkom{iluku, a bogami i {ire. Mnogo{ta ukazuje da pojedinci iz prethod-ne vladaju}e garniture, i te kako na-stoje da na{u elektroprivredu ipakuvuku na teren rasprodaje i po svemusude}i istomi{qenike i saradnikeimaju i u pojedincima iz sada{wevladaju}e garniture. Razume se, ne ra-di se to direktno, ve} izokola a cenastruje se za to pokazala vrlo pogod-nom. I dotera{e je dotle da bude is-pod svakog normalnog nivoa na ovimi svim daqim prostorima. I zato, ne-

ma to mnogo veze sa stvarnom za{ti-tom standarda gra|ana. Ciq je da sezbog nedostatka para izazovu potresii {trajkovi, da se spre~i reorgani-zacija i restrukturirawe EPS-a, ko-je je do sada dalo vrlo zna~ajne rezul-tate i nazna~ilo kako na{a elektro-privreda moè da postane lider naBalkanu i onda, kao takva, i zemqi inarodu, donese vi{estranu korist.

Ovakva cenovna politika zaogrnu-ta pla{tom "brige o ~oveku", izuzet-no je perfidna i pogubna po na{uelektroprivredu. E, sada je pitawe

ko i za{to, besmisleno niskom ce-nom struje, gura EPS u jo{ ve}e fi-nansijske dubioze. Izuzev, ako nisu,kada je o tim akterima re~, po sredineke li~ne obaveze, od ranije, prema"ino-doma}im" mentorima, da im uambijentu tranzicionog transa,obezbede bagatelnu kupovinu na{ihenergetskih bisera.

I ovaj tekst moè se okarakterisatikao uobi~ajena kukwava EPS-a za vi-{om cenom struje. Ali, ipak, mora jed-nom definitivno da se kaè da je do-sta bacawa pra{ine narodu u o~i. �

D. Obradovi}

Hidroelektrana"Bajina Ba{ta":Politika cenapod pla{tom"brige o ~oveku"pogubna po srpskuelektroprivredu


Upravni odborEPS-a, na sedni-ci odrànoj 17.marta (predseda-

vao dr Jeroslav @ivani}),ostaje pri predlogu Planaposlovawa EPS-a i stavu dasamo poskupqewe elektri~-ne energije 1. aprila od 14odsto obezbe|uje stabilanrad sistema i ostvarivawesvih ovogodi{wih ciqeva.Predlog tog programa upu-}en je Vladi Srbije jo{ unovembru 2004. godine, aliMinistarstvo finansijana wega jo{ nije dalo sa-

glasnost.Upravni odborEPS-a upoznat je sa zahtevi-ma Ministarstva finansi-ja da elektri~na energijatreba da poskupi tek u juluza devet odsto, kao i sa upo-zorewem da ukoliko godi-{wi programi poslovawa ujavnim preduze}ima ne budu,sa preporukama tog mini-starstva, usvojeni do 31.marta, isplata zarada zapo-slenima u EPS-u ne}e bitidozvoqena.

Program poslovawa, isti-~e se u zakqu~cima Uprav-nog odbora EPS-a, donet je

u skladu sa zakonom i stra-te{kim ciqevima i zadaci-ma EPS-a za period 2003-2005. godina, na koji je Re-publi~ka vlada dala sagla-snost.Upravni odbor isti~eda je upravo dono{ewe pred-loènog programa poslova-wa preduslov za nastavakprocesa restrukturirawa,pove}awe ekonomi~nostirada i poslovawa, poboq-{awe likvidnosti, obavqa-we remonta i investicio-nih radova kojim se obezbe-|uje dovoqno ugqa i struje.Dakle, za stabilno snabde-

vawe kupaca elektri~neenergije.

I sa usvojenim planom po-slovawa EPS }e iskazatigubitak od oko osam mili-jardi dinara i to uz korek-ciju cene elektri~ne ener-gije od 1. aprila za 14 odsto,

{to jesmo ipak prihvatili,istakli su ~lanovi UOEPS-a. Ali, ne moèmoprihvatiti da donosimo no-vi plan poslovawa prema ko-jem }e struja poskupeti 1.julaza devet procenata i da timegodi{wi gubitak pove}amoza jo{ ~etiri, odnosno na~ak 12 milijardi dinara.

Upravni odbor EPS-aukazuje nadle`nim organi-ma da }e odbijawe saglasno-sti na predloèni programposlovawa imati velike ne-gativne posledice na fi-nansirawe remontnih rado-

va i nu`nih investicija,koje }e EPS, bez donacija ikredita, morati da obezbe-|uje iz prihoda od prodajestruje.U zakqu~cima se kaoposebno isti~e i to da us-kra}ivawe zarada – u nivouprojektovanim usvojenim

��

FORUMI

��

Struja mora da poskupi� ��

� �� !�"!�#�$�� !��%� ��

�� &��&��'��&��())*��+��%��

Aleksandar Jawi} novi direktor ED Ni{

^lanovi Upravnog odbora EPS-a, na predlog generalnog di-rektora EPS-a, za direktora JP Elektrodistribucija Ni{ ime-novali su mr Aleksandra Jawi}a, dosada{weg tehni~kog di-rektora JP Elektrodistribucija Leskovac.Dosada{wi v.d. di-rektor tog preduze}a Nikola Litvinenko dobio je, pritom, veo-ma pozitivne ocene za svoj rad.

Izmiruje se dug ~e{kim preduze}imaUpravni odbor EPS-a doneo je odluku da se prihvati ponu-

da kompanije �� iz Budimpe{te koja je na osnovu ugo-vora o prenosu prava i obaveza preuzela potraìvawafirmi EGAP i �� iz ê{ke prema JP EPS.Taj dug,nastao po osnovu kredita i komercijalnih ugovora, bi}e iz-miren jednokratnom isplatom �� u iznosu 48,5 milio-na dolara.

Ponuda ma|arske kompanije je prihvatqiva jer su u iznosod 48,5 miliona dolara, pored kredita i komercijalnih ugo-vora, zna~i svih potraìvawa ~e{kih poverilaca, ukqu~enai budu}a po osnovu pravosna`nih, sudskih i arbitra`nih od-luka –I pored svih finansijskih problema sa kojima je EPSsuo~en, izvr{i}emo tu obavezu- rekao je Ratko Bogdanovi},direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove EPS-a. Isplata tog iznosa bi}e izvr{ena u roku od 30 dana od da-vawa saglasnosti Vlade Srbije na ugovor o regulisawu dugakoji }e zakqu~iti JP EPS i kompanija ��.

Otkupom zemqi{ta do ve}e proizvodwena kopu "Tamnava-zapadno poqe"

FO

TO

: M

. D

OB

RI

]

programom- moè dovestido nezadovoqstva zaposle-nih i do ugroàvawa wiho-vog poverewa u mere i pred-loge koje poslovodstvo JPEPS preduzima u pravcusmawivawa broja zaposle-nih.Dosada{wim aktivno-stima u EPS-u su ostvarenizna~ajni rezultati na raci-onalizaciji rada i poslo-vawa i smawewa broja zapo-slenih.Kako }e taj posao da-qe te}i zavisi, pre svega, odtoga da le }e se stvoritiuslovi za realizaciju ciqe-va i projekcija utvr|enihplanom donetim jo{ u no-vembru pro{le godine.

Upravni odbor, u skladu saiznetim stavovima, predla-è poslovodstvu EPS-a da

nastavi sa aktivnostima izahtevima nadle`nim mini-starstvima, kako bi VladaSrbije, posle wihovih mi-{qewa, dala saglasnost natakav ve} usvojen akt.Od fi-nasijskih problema sa koji-ma se EPS susre}e, pomenutoje da EPS za izmirivaweprispelih inostranih kre-dita iz prihoda od prodajestruje u narednih mesec danatreba da obezbedi ~ak trimilijarde dinara.Iz sop-stvenih sredstava, tako|e,EPS treba da obezbedi no-vac za remonte, eksproprija-ciju, otkup zemqi{ta, ot-premnine zaposlenima kojièle da napuste preduze}e...

Na sednici Upravnog od-bora EPS-a, kojoj su prisu-stvovali i Radomir M. Nau-mov, ministar energetike irudarstva Srbije i Alek-sandar Vlaj~i}, pomo}nikministra, razmatrani su irad i poslovawe javnihpreduze}a na teritorijiKosova i Metohije u perio-du jun 1999- februar 2005.godine, izvr{ewe elektro-energetskog bilansa Repu-blike za februar, sa proce-nom za mart, uvoz elektri~-ne energije u zimskom peri-odu, kao i informacija otoku prve faze restritiv-nog postupka radi prizna-vawa kvalifikacije za do-delu ugovora za nabavkubrojila elektri~ne energi-je za potrebe JP za distri-buciju. �

M. Filipovi}

��


��

Kilovati bez socijale� �� !"!�#��"��

��"��!�"��$%!&� �� $��'��(�"��

Upravni odborElektroprivre-de Srbije uProgramu po-

slovawa JP EPS-a za2005. godinu po{ao je odpretpostavke da }e se ce-na elektri~ne energijeod 1. aprila pove}ati za14 odsto.Poslovawe kojeje uzeto u obzir u tomplanu bazira se na pri-livu sredstava koja bi sedobila pove}awem cenaza 14 odsto. Svesni smoda kredita i donacijane}e biti za 2005. godi-nu, a u ciqu {to sigurni-je i pouzdanije proizvod-we elektri~ne energijepotrebno je odràvati,pre svega, opremu, ma{i-ne i ure|aje u {to is-pravnijem stawu.Kao

predsednik Upravnog od-bora EPS-a mislim, da jepored tih i drugih razlo-ga pove}awe cene elek-tri~ne energije neophod-no i zato {to je cena ki-lovat- ~asa ispod real-nog nivoa.Tako je ve} go-dinama, a bi}e to i ubu-du}e sve dok se ne pri-bliìmo nivou od okopet evro centi.

EPS je u duèm perio-du, na neki na~in, soci-jala za pojedinu struktu-ru potro{a~a.Re~ je, presvega, o kupcima elek-tri~ne energije sa najni-ìm primawima ili opotro{a~ima koji izrazli~itih razloga neprivre|uju.Ali, mora seshvatiti da je elektri~-na energija roba kao i

sva druga koja postoji natrì{tu i da sigurnoima svoju realnu ce-nu.Dok se roba na trì-{tu, me|utim, uzima poprincipu „plati, pa no-si“, jedino za elektri~nuenergiju vaì druga~ijiprincip „uzmi, tro{i,pa plati“

-Ve}a cena elektri~neenergije za 14 odsto od 1.aprila, ne}e ugrozitistandard onog dela potro-{a~a koji }e i poneti te-ret tog pove}awa.Uosta-lom, sa ovom korekcijomtek se dolazi na nivo kojismo imali po~etkom jula2004. godine, kada je biloi posledwe pove}awe ceneelektri~ne energije. �

M. Filipovi}

Vlada na potezu

Upravni odbor EPS-adoneo je 24. marta, dve, zaposlovawe kompanije, izu-zetno va`ne odluke. Posleugra|enih primedbi resor-nih ministarstava na ver-ziju Plana pripremqenu unovembru pro{le godine,Upravni odbor je usvojioPlan poslovawa za 2005.godinu, koji se temeqi i naprihodima od pove}awacene elektri~ne energijeod 1. aprila ove godine za14 odsto. Prethodno, Up-ravni odbor se izjasnio daostaje pri ranijoj svojoj od-luci o poskupqewu struje,odnosno odlu~io je da cenustruje uve}a za 14 odsto od1. aprila ove godine.

Obe ove odluke upu}enesu Vladi Srbije radi dava-wa saglasnosti. U odlucio novoj ceni struje navede-no je da stupa na snagu ka-da Vlada Srbije da saglas-nost, a primewiva}e se od1. aprila ove godine.

Ukoliko se dogodi daVlada ne da saglasnost naove dve odluke, pripremi-}e se rebalans Plana, sazna~ajnim redukovawemplanova remonta, investi-cija i ulagawa u proizvod-wu ugqa. Bez pove}awa ce-ne struje od 1. aprila za 14odsto, EPS }e ove godinemawe prihodovati ~etirimilijarde dinara.


Nije slu~ajno da jepovezivawe na{ezemqe sa okruè-wem, pa i sa

Evropskom unijom, zapo~e-to od energetske infra-strukture, i to ne samoelektroenergetskom in-terkonekcijom ve} i koor-diniranim kori{}ewem igradwom naftovoda i gaso-voda. Energetika ima glo-balni karakter, te se naglobalnom nivou utvr|uju igotovo sve smernice wenogodrìvog razvoja. Pojedi-ne zemqe i regioni te pu-tokaze slede sa mawe ilivi{e uspeha ili dosledno-sti, a na{a je u tom pogledupred velikim izazovima.Ovako je generalni sekre-tar Komiteta Svetskog sa-veta za energiju u Srbiji iCrnoj Gori dr MiodragMesarovi} objasnio zana{ list za{to je energet-ska situacija u svetu izazovza na{e elektrane.

Napomenuv{i da je na{azemqa u ~lanstvu Svetskogsaveta za energiju od wego-vog osnivawa 1924. godine,sa prekidom u vreme sank-cija, i da Komitet u SCGtreba da promovi{e misijuSaveta u pogledu global-nog i regionalnog istra-ìvawa radi podsticawaodrìve proizvodwe i ko-ri{}ewa energije za do-brobit svih, Mesarovi} jepodsetio da je svet global-no siroma{an energijom.Izvori energije i wena

potro{wa neravnomernosu geografski raspore|e-ni. U isto vreme potro-{wom energije stvara seefekat staklene ba{te, od-nosno prouzrokuje global-no otopqavawe, koje sadatreba spre~avati smawiva-wem emisija, shodno obave-zama iz Kjoto protokola.

- U potro{wi energijedominiraju oni koji imajumawe energetskih resursa.Oni zato nastoje da ih sena razne na~ine (ne iskqu-

~uju}i ni upotrebu vojnesile) domognu iz drugihdelova sveta. Stoga ravno-merna raspodela siroma-{tva energijom nije vero-vatna iako su bogati na

Svetskom samitu UN u Jo-hanesburgu 2002. obe}alida }e pomo}i i da }e se glo-balno siroma{tvo prepo-loviti do 2015. godine.[tavi{e, bogati su u pred-nosti i kad treba da sma-wuju zaga|ewe, jer su napra-vqeni mehanizmi koji imomogu}uju da svoje obavezeispuwavaju ulaù}i uenergetske projekte kodsiroma{nih, gde je smawe-we emisije {tetnih gasovaiz elektrana jeftinije –obja{wava Mesarovi} i

STRU^WACI GOVORE

��

��

� ��

Kosmetski ugaq krije tajnu� ��

��!"��"�#"�$�� %��"�%�� &

'�!��(�� "�$�)%�'�%!*

�"��!��+� �)�,�

Predvi|a se da }e u slede}ih 25 do 30 godina, od ukupnih in-vesticija u energetiku, koje se ra~uwu na 16.000 milijardi do-lara, 60 odsto biti uloèno u elektroenergetski sektor. Odtoga, u elektrane kao izvore elektri~ne energije 27,6 odsto, au prenos i distribuciju 32,4 procenta. Pri tome, uzima se u ob-zir neophodna tehni~ka reorganizacija, koja treba da obezbediproizvodwu elektri~ne energije uz oslawawe na lokalne, od-nosno na izvore mawe jedini~ne snage. Otuda i u narednim de-cenijama ostaje izazov da se investicije racionalno koriste ielektrane grade tako da obezbede ekonomi~no i sigurno snab-devawe sve ve}eg broja potro{a~a, uz po{tovawe strogih kri-terijuma za{tite ìvotne sredine i trì{nih uslova poslo-vawa – isti~e gospodin Mesarovi}.

U energetiku 16.000 milijardi dolara

Struktura potro{we energije po regionima u svetu, premapodacima iz 2000. godine, bila je slede}a: industrijski razvi-jene zemqe, sa mawe od 20 odsto svetskog stanovni{tva (okojedne milijarde), tro{e vi{e od 60 odsto energije, odnosno postanovniku 25 puta vi{e nego zemqe u razvoju – navodi dr Me-sarovi}.

Neravnomerna potro{wa

GRAFIKON 1 GRAFIKON 2


kaè da je dobrobit svihna dugom {tapu.

Na Simpozijumu "Elek-trane 2004" u Vrwa~koj Ba-wi pro{le godine dr Mesa-rovi} je naveo da }e se po-tro{wa energije u svetu do2020. godine uve}ati za 60odsto. Na pitawe da li to-liko energije moè da sedobije iz postoje}ih domi-niraju}ih izvora, odnosnofosilnih goriva, odgovo-rio je da se, i pored inten-zivne primene obnovqivihizvora, ovaj odnos ne}e bit-nije promeniti barem dosredine ovoga veka, te da }eelektrane morati i tehno-lo{ki i ekolo{ki da seprilago|avaju ovakvom ra-stu potro{we, koji }e se od-nositi pre svega na elek-tri~nu energiju, kao naj~i-stiju i najprimenqiviju,ali koju sada nema mogu}no-sti da koristi gotovo dvemilijardi qudi u svetu.

U na{oj zemqi potro-{wa energije raste, ne ta-ko ubrzano kao kod boga-tih, ali dovoqno da seozbiqno razmi{qa o siro-ma{tvu energijom i sve ve-}oj uvoznoj zavisnosti.Podse}aju}i da je Srbijarelativno bogata ugqem,na{ sagovornik isti~e dase ona ipak smatra ener-getski siroma{nom, saumerenom, ali rastu}omuvoznom zavisno{}u, jeruvozi ve}i deo potrebnenafte i gasa. Prema godi-{wem bilansu za ovu godi-nu, uvozna zavisnost Srbi-je }e sa donedavnih 37 po-rasti na 43,2 procenta.

Uve}ava}e se uvoz nafte,gasa i kvalitetnog ugqa.Zahvaquju}i revitalizaci-ji na{ih elektrana, proiz-vodwa elektri~ne energijeprivremeno se uravnote-àva sa potro{wom, ali }ese ubrzo pokazati da beznovih kapaciteta ne}e mo-}i da se pokriju rastu}epotrebe.

- Koliko dugo }e doma}iugaq ostati glavni oslo-

nac na{e elektroenerge-tike, zavisi od budu}egstatusa na{ih rezervi naKosovu i Metohiji. Ta nasnepoznanica moè dovestiu veoma nezavidnu situaci-ju i zna~ajno pove}atienergetsku uvoznu zavi-snost na{e zemqe – rekaoje dr Miodrag Mesarovi} idodao da preostali hidro-potencijal nije resurs ko-ji moè nadomestiti re-zerve ugqa u ju`noj pokra-jini. Tim pre {to su najve-}i i najkvalitetniji hi-

dropotencijali ve} isko-ri{}eni, izuzev vode Dri-ne koja se jedino moè ko-ristiti zajedno sa drugimdràvama. Ostaje, svakako,mogu}nost da se pove}a ko-ri{}ewe drugih obnovqi-vih izvora osim hidropo-tencijala, ali, kako na{sagovornik kaè, na wihse ne moè ozbiqnije ra-~unati u skorijoj budu}no-sti, pogotovo ne da zamene

sada{we konvencionalneizvore.

Kao jedan od autora Stra-tegije privrednog razvojaSrbije do 2010. godine, Me-sarovi} navodi da je ovimdokumentom predvi|eno dase sada{we malo u~e{}e ob-novqivih izvora pove}a triputa, u {ta spada gradwa ma-lih hidroelektrana na po-voqnim lokacijama, saukupnim hidropotencija-lom ne ve}im od dve mili-jarde kilovat-sati godi-{we. Ostalo se odnosi na

kori{}ewe energije Sunca,vetra, termalnih izvora ibiomase, koja bi mogla daposluì za zagrevawe pro-storija umesto elektri~neenergije.

U nedostatku sredstavaza gradwu novih elektrana

u Srbiji, izazov za postoje-}e je, prema re~ima gospo-dina Mesarovi}a, kako dazna~ajnije pove}aju raspo-loìvost i efikasnost.To se podjednako odnosi nahidro i termo elektrane,ali ove potowe imaju i do-datnu obavezu – da se pri-lagode savremenim ekolo-{kim standardima, mnogostroìjim od onih koji suvaìli u vreme wihovegradwe.

- Obaveze iz Kjoto proto-kola o smawewu emisijeugqendioksida predsta-vqa}e posebnu te{ko}u zana{e termoelektrane, jerone ispu{taju gotovo dvetre}ine od ukupne emisijeugqendioksida u vazdu{niprostor Srbije – nagla{a-va gospodin Mesarovi} ipodse}a da bi, uz ovo neod-lo`no ulagawe u opremu,rekonstrukcija na{ih TEmogla da obuhvati i wiho-vu pripremu za istovreme-nu (spregnutu) proizvodwutoplotne i elektri~neenergije, kojom se znatnosmawuju ukupne emisije.

- Naàlost, jedna dobraprilika za to je propu{tenaprilikom revitalizacijeblokova TE "Nikola Tesla"- A, koja je trebalo da obez-bedi toplifikaciju Beo-grada iz ove elektrane, {ta-vi{e pre nekoliko godinabili su zapo~eti i radovi zato. Izgleda da ni EPS niBeograd, kada su odlu~ivalio napu{tawu ovog projekta,nisu polazili od op{tihinteresa Republike Srbijeda smawuje ukupne emisije

{tetnih materija, uz racio-nalnije kori{}ewe doma-}ih energetskih resursa iublaàvawe energetske za-visnosti od uvoza – kaè go-spodin Mesarovi}. �

Anka Cvijanovi}

Jo{ postoje uslovi za nadmetawe pojedinih izvora energije,pa se wihove promocije ~esto pretvaraju u politi~ko takmi~e-we i navijawe, odnosno lobirawe. Ma koliko dobra, takva kon-kurencija (obi~no nelojalna) pojedine izvore svrstava u alter-nativne, ispu{taju}i iz vida da svi oni treba da postanu kom-plementarni da bi mogli da zadovoqe rastu}e potrebe za ener-gijom, naro~ito elektri~nom – kaè dr Mesarovi}.

Nadmetawe

GRAFIKON 1: Potro{wa energije u svetu2003. godine

GRAFIKON 2: Potro{wa primarne energije po regionima u svetu

GRAFIKON 3:Struktura izvora za proizvodwuelektri~neenergije u svetu

Ovim dokumentompredvi|eno je da se

sada{we malo u~e{}e obnovqivih

izvora pove}a tri puta, u {ta

spada gradwa malihhidroelektrana na

povoqnim lokacijama

GRAFIKON 3

Dr Miodrag Mesarovi}

��

Elektri~na energi-ja se sa poskupqe-wem za 14 odsto ~a-sa vra}a na nivo od

1. jula pro{le godine. Da-kle, EPS kada traì pove-}awe cene poku{ava da sevrati na realan nivo odpre godinu dana. Inflaci-ja je u me|uvremenu obezvre-dila cenu na{e robe iugrozila nastavak realiza-cije svih poslova, zahvaqu-ju}i kojima su svi potro{a-~i ove ledene zime imalielektri~nu energiju. Na{eelektrane su ove zime oba-rale sve rekorde a niko ni-je strahovao od redukcija.

Elektroprivreda Srbije,uz pomo} vlasnika, dràve,ne sme da dozvoli da se vra-timo u redukcije, u vreme ka-da smo, na primer, u zimu2000. godine, uvezli gotovotri milijarde kilovat ~aso-va. Tada su nam donatori po-klonili struju u vrednosti100 miliona evra.

Mi smo na najboqem putuda se vratimo u to vreme ida zbog mawkova, uvozimostruju u vrednosti nekoli-ko desetina miliona evra.Ako se cena kilovat ~asa unarednih nekoliko godi-na, ne pove}a do 4,5 evrocenti, Srbija sigurno toneu mrak! Zapravo, alterna-tiva je uvoz struje, uz stra-hovit odliv deviza iz Sr-bije, pla}awe po ekonom-skim cenama. tada bi gra|a-ni morali da pla}aju znat-no vi{e od 4,5 evro centipo kilovat satu.

Na{i rudnici ugqa i na-{e elektrane mogu da spre-~e i uvoz i redukcije. Akose i ove godine nastave za-po~eti projekti, u elektra-nama kapitalni remonti ana kopovima ugqa poslovieskproprijacije, strah }ebiti mawi. Ali, strah odredukcija }e biti potpunootklowen tek kada Srbijaizgradi nove elektrane za

pokrivawe te rastu}e po-tro{we elektri~ne ener-gije. Naravno, ni{ta nemaod tih planova, ako ostaneova cena struje.

Zbog nerealne cene kilo-vat ~asa, EPS-u je od 2001.godine umawen prihod za1,6 milijardi evra! Ako seura~una efekat donacijaod oko 400 miliona evra,prihod je mawi za 1,2 mili-jarde evra. To je obra~una-to uz prose~nu cenu kilo-vat ~asa od 4,5 evro centi,dakle, i daqe ispod cena ususednim zemqama.

Za otvarawe novih kopo-va ugqa, koji }e zamenitistare, potrebne su stotinemiliona evra a takvi po-slovi se ne rade preko no-}i. Taj novac nam niko ne-}e dati kao donaciju, po-klon, a kredite za ekspro-prijaciju niko u svetu nedaje. To treba da obezbedisamo prihod EPS-a. Trebaimati u vidu da i danas Sr-

bija ima nedostatak ugqa{to se vidi iz elektroe-nergetskog bilansa za2005. godinu koji je usvojenu novembru pro{le godine.Taj nedostatak je oko 3,5miliona tona a situacijaje sve teà jer su pojedinikopovi na kraju eksploata-cionog perioda (TamnavaIstok, ]irikovac).

Da je cena kilovat ~asarealna, niko ne bi pomi-wao redukcije. ProjektiEPS-a bi uposlili deseti-ne hiqada qudi u srpskojprivredi.Niko ne spori -poslovi u EPS-u su najve}ipokreta~ srpske privrede.�

AKTUELNE TEME

��

Povratak u leto 2004.� �� !��"#$�� %��!�� &��#��#� ��#'

(��) !� � &��&��*#(�+��#�� (�� *#(��'

��, �#(�+� "��!#-�� (!�.�#(#� /� (��#� #� ��%#(��

$��+� �"� !��#�#� �! "� ��(�+� �/ " ��!�� #(�!#-+

"�$��#��,�� ,�&#�� '�

SPORAZUMNI RASKID RADNOG ODNOSA

��#(#�0�/ !#+�!#��& %� ! 1�*�Na osnovu odluke Upravnog odbora

i poziva generalnog direktora JPElektroprivreda Srbije za sporazumniraskid radnog odnosa uz isplatu stimu-lativnih naknada, do kraja marta prija-vilo se 2300 zaposlenih u preduze}u.

Sa wima su zakqu~eni sporazumi oprestanku radnog odnosa na osnovu ko-jih im prestaje radni odnos u JP EPS.

Interesovawe za ovakav, dobrovoqniodlazak iz preduze}a bilo je ve}e nego uanketi koja je sprovedena po~etkom go-dine.Tada se prijavilo oko 1700 zapo-slenih. Razlog za ve}e interesovawe le-ì u dopuni odluke i pove}awu iznosakoji zaposleni treba da dobiju na imeisplate stimulativnih naknada.

U Elektroprivredi }e na ime stimula-

tivnih naknada za sporazumni prestanakradnog odnosa biti ispla}eno oko 1,5milijardi dinara. Isplate }e biti izvr-{ene jednokratno do dana prestanka rad-nog odnosa svakog pojedinca.

Pravo na isplatu stimulativne nakna-de za sporazumni prestanak radnog odno-sa imali su svi zaposleni koji su do31.decembra 2003.godine zasnovali rad-ni odnos na neodre|eno vreme u JP Elek-troprivreda Srbije. Ovo pravo nisu ima-li ~lanovi poslovodstva, zatim oni kojiu 2005.godini navr{avaju 65 godina ì-vota, a imaju najmawe 15 godina radnogstaà i oni prema kojima je zapo~et po-stupak davawa otkaza ugovora o radu.

Osnovicu stimulativne naknade zasporazumni prestanak radnog odnosa

predstavqa prose~na neto mese~na zara-da koju je zaposleni ostvario u posled-wem kvartalu pro{le godine, odnosnou kvartalu 2005.godine koji neposrednoprethodi mesecu u kojem zaposlenomprestaje radni odnos, ako je to za zapo-slenog povoqnije. U osnovicu ulazikompletna zarada koju je zaposleni pri-mio, naknada za prekovremene sate, zasmenski rad i rad u dane praznika, mi-nuli rad i stimulacija.Zaposleni kojiispuwavaju uslov za starosnu penzijuimaju pravo i na otpremninu za odlazaku starosnu penziju. Na osnovu svih ele-menata utvr|ene su tri grupe po kojimase ispla}uje stimulativna naknada.

K. Jani}ijevi}


��

Dono{ewem Zako-na o energetici,u julu 2004. godi-ne, Srbija se kao

posledwa evropska dràvasvrstala u dru{tvo onihkoje èle da ravnopravnou~estvuju na budu}em zajed-ni~kom energetskom trì-{tu. Iz odredbi tog prav-nog akta proistekle su imnoge obaveze, a jedna odbitnih je i formiraweAgencije za energetiku.Ve} na jednom od prvihaprilskih zasedawa Skup-{tine Srbije na dnevnomredu }e se na}i i izglasa-vawe peto~lanog Savetabudu}e Agencije za energe-tiku {to }e zna~iti iformalno otpo~iwawe ra-da jedne izuzetno va`neinstitucije za budu}nostsrpske energetike.

Za{to formirati Agenciju

Zato {to }e Srbija we-nim formirawem i prak-ti~no ste}i mogu}nost dapostane ravnopravni ~lan,prvo regionalne, a zatim iPanevropske energetske za-jednice. Jer, prema Direk-tivama 54 i 55 Evropskeunije predvi|eno je formi-rawe nezavisnih regulator-nih tela. Treba znati i toda su sve dràve u regionuve} uspostavile takve in-stitucije i da je za Srbijuod izuzetne va`nosti da je iona konstitui{e, jer }e nataj na~in ste}i pravo da de-legira i svoje predstavnikeu institucijama Atinskog

foruma koji je idejni tvo-rac regionalne energetskezajednice.

Naime, Ugovorom o ener-getskoj zajednici, koji }ebiti potpisan sredinomove godine, predvi|eno je dasve dràve ~lanice, a tozna~i i Srbija, u energet-skoj zajednici imaju svojepredstavnike i to na svatri nivoa – u Ministar-skom savetu, Regulatornomodboru i Stalnoj grupi navisokom nivou. Ukoliko nebi formirali Agenciju zaenergetiku izgubili bismopravo da u~estvujemo u raduRegulatornog odbora, {toopet zna~i direktno gubqe-we uticaja na dono{ewesvih budu}ih odluka u tomtelu, a istovremeno i nemo-gu}nost zastupawa na{ihinteresa u wemu.

Agencija za energetikubavi}e se izdavawem licen-ci za obavqawe energetskihdelatnosti, izradom tarif-nih sistema i metodologijaza izra~unavawe tarifnihelemenata, odnosno obra-~un cena, a re{ava}e i mo-gu}e sporove oko pristupatre}e strane energetskimsistemima i mreàma. Uove tri, sigurno najva`nijedelatnosti kojima }e se ba-viti Agencija za energeti-ku, krije se su{tina budu}egure|ewa doma}eg energet-skog trì{ta, ali i na{egnastupa na regionalnom iPan- evropskom trì{tu.Jer, Agencija }e na primer,kao nezavisno regulatornotelo, morati da kroz metode

regulacije, uvaàva intere-se energetskih subjekata. Tozna~i da }e, izme|u ostalog,budu}e metodoloije ne}emorati da odraàvaju poli-ti~ke, ili socijalne, ve}trì{ne interese.

Sistem stabilnihmetodologija

Bez uvaàvawa trì-{nih principa, investi-cije u sektor energetikejednostavno ne}e do}i. Za-to je pomenuti sistem sta-bilnih metodologija, i topo priznatim i poznatnimmodelima, krucijalni ele-ment budu}e nezavisne ulo-ge Agencije za energetiku.U~esnici budu}eg trì-{ta, odnosno potencijal-ni investitori, sigurnone}e hteti da investiraju una{ energetski sistemukoliko su cene energijeodraz zacrtanih makroeko-nomskih, a ne trì{nihciqeva. Jednostavno }e nasignorisati i zaobilaziti.

Posle imenovawa peto-~lanog Saveta Agencije zaenergetiku u Skup{tiniSrbije wihov prvi posao}e biti da donesu Statut iposlovnik o radu. Oba do-kumenta su ve} pripremqe-na. Formalni postupak zasticawe pravnog subjekti-

viteta bi}e zavr{en upi-som u Agenciju za privred-ne registre. Cela procedu-ra, s obzirom na to da suStatut i Poslovnik o raduve} pripremqeni, mogaobi da traje oko dvadesetakdana, posle ~ega bi se pot-pisao ugovor o donacijiEvropske agencije za re-konstrukciju kojom supredvi|ena finansijskasredstva od dva milionaevra kao direktna podr-{ka radu na{eg regula-tornog tela u prve dve go-dine rada. Agencija }ebrojati 35 zaposlenih, odkojih }e 20 biti energet-ski stru~waci, a ostatakkao tehni~ka podr{ka raduAgencije. Oni }e biti ras-pore|eni u ~etiri odelewa– za tehni~ke, za ekonomskofinansijske, za pravne iadministrativne poslove.

Posle konstituisawa,Agencija je obavezna da uroku od godinu dana od da-na osnivawa, donese ta-rifne sisteme i metodolo-gije za isporuku elektri~-ne energije i prirodnoggasa. Dok se to ne uradiprimewiva}e se tarifnisistem ElektroprivredeSrbije. �

@eqko Martinovi}

��

Agencija za energetiku i u Srbiji� ��

�� !��"��#��$�"�� %

�� "��&�� '�� (�� $��!��#��

�� !��"��!�

Preko Agencijedo novih

investicija uz uvaàvawe

trì{ta

Ovakav naslov prili~i nekom kwièvnom delu nau~-no fantasti~nog sadràja, ili filmu sli~ne tematike,a u realnom ìvotu gotovo ni{ta ne zna~i, ako ve} nijeprotivre~en i besmislen. Ipak se sve ~e{}e ~uje i kori-sti u opisivawu procesa promena elektroprivrede ko-jima se teì.

Ako se dobro razumemo ciq Vlade i EPS-a je da seelektropriveda vrati u "zlatno doba", mo`da ta~nijere~eno u najuspe{niji period rada i razvoja u ~itavojistoriji. Nesporno je da je nekih dvadeset godina, izme-|u 1970. i 1990, elektroprivreda doìvela procvat: in-stalisana snaga elektrna uve}ana je pet puta, proizvod-wa {est puta, da ne ulazimo u nove detaqe kojima semoè ilustrovati {ta je sve ura|eno. U opisivawu tograzdobqa uglavnom se koriste fizi~ki pokazateqi, aretko ili nikako finansijski isto toliko zna~ajni, akone i vi{e. Sa setom se se}amo: godi{wi izvoz elektri~-ne energije dostizao je te 1990. godine 100 miliona do-lara a sa tugom ~iwenice da je zimski uvoz 2000. godinebio 100 miliona dolara. I to donacija, jer EPS nijeimao para da kupi struju! Zaista impresivne brojke utom razvojnom razdobqu, kad se koriste uobi~ajene mer-ne jedinice, vaqa kompletirati podacima i o produk-tivnosti, ~asovnom kori{}ewu i sli~nim pokazateqi-ma, ali pre svega i finansijskim rezultatima poslova-wa.

Sada verovatno nema mnogo zaposlenih u Elektropri-vredi Srbije koji pamte to vreme, jo{ mawe je radnikakoji }e poverovati da je elektroprivreda bila jedna odnajuspe{nijih srpskih firmi po dohotku ili ~istom do-hotku, kako je tada nazivan dana{wi profit. Desetinemiliona dolara, nekih godina ~ak stotinak, bio je taj"~isti dohodak". Elektroprivreda, vredi podvu}i, nijeuvek bila gubita{, "teret" dràvi i buxetu i bilo kakavfinansijski problem. To je postala "mudrom" politikom

tada{wih vo|a, stvarawem Elektroprivrede Srbije,dràvnog vlasni{tva i organizacijom u koju je uguranosve ~ega su se mudraci setili. Naravno, vo|ewe socija-le preko cene struje je samo "{lag" na "kola~" koji su nam"umesili". Uz nacionalne i kojekakve druge atribute,patronat i dirigovawe vlasti i politi~ara. Rezultatisu poznati i vidqivi.

Da ne bude zabune, neophodno je pomenuti nekoliko"detaqa", reklo bi se su{tinskih. Nikada elektropri-vreda nije bila van doma{aja i uticaja politi~ara, odimenovawa ~elnih qudi do usvajawa razvojnih planovai finansirawa. Mo`da je u jedopartijskom sistemu bilolak{e, nije bilo uticaja i interesa koalicionih part-nera, ali je bitna razlika u tome {to su ~elni qudi iz-rastali iz elektroprivrede. Ne pamti se da su nameta-ni sa strane. U neposrednoj vezi je i na~in odlu~ivawa- politi~ari i funkcioneri su pitali i slu{ali stru~-wake.

Danas moè zvu~ati kao kuriozitet, ali je elektro-privreda Srbije u tada{woj Jugoslaviji bila jedina kojau imenu nije posedovala atribut pripadnosti republiciili naciji. Zvala se Zdruèna elektroprivreda, a sveostale su ve} u nazivu imale republi~ku pripadnost.Naoko nevaàn detaq u stvari je odslikavao shvatawe oelektri~noj energiji kao robi od ~ije proizvodwe se mo-è dobro ìveti i zara|ivati. A sastojala se iz samo-stalnih preduze}a /elektrane, prenos itd, dok su di-stribucije imale svoje udruèwe /koja su ure|ivala svo-je ustrojstvo, efikasnost, broj zaposlenih i sli~no. Bo-qe re~eno, svoj materijalni poloàj. Nisu ministri ivlade napadali ni "sre|ivali" broj zaposlenih, produk-tivnost i efikasnost - to je bio posao direktora, kao{to je u svetu obi~aj i praksa. �

Dragan Nedeqkovi}

��

Nazad u budu}nost� � �� !��"��!��#�

! � �� $ �� % &�'�()*+, ())+

��

Ako statuti novihjavnih elektro-privrednih pred-uze}a, EPS i

EMS, budu morali da sadr-è unutra{wu organizaci-ju kompanija, onda }e se,budu}i da priprema novihosnovnih akata po~iwe, vr-lo brzo, pored ostalog,znati i da li }e u budu}emEPS-u biti ~etiri ili petzavisnih elektrodistribu-tivnih preduze}a. U su-protnom, ova dilema razre-{i}e se do kraja ove godi-ne, kada treba da se prive-de kraju reorganizovaweElektroprivrede Srbije.Do tada, posto-je}a javna pred-uze}a ostaju ka-kva jesu i zawih }e se radi-ti zavr{ni ra-~uni, koji }ebiti osnova zabudu}a zavisnapreduze}a.

Kako u sada-{wem EPS-uima deset JPED (ne ra~una-ju}i "Elektro-kosmet"), a uplanu je smawe-we ovog broja, upredstoje}oj re-organizaciji procewiva}ese u prvom redu {ta se mo-è spojiti da bi bilofunkcionalno i racio-nalno. Dragojlo Baàlac ,zamenik generalnog direk-tora EPS-a za poslovnisistem kaè da je svrsis-hodnije da budu ~etiri EDpreduze}a, ali ne iskqu~u-je mogu}nost da se ipak or-ganizuje pet horizontalnopostavqenih zavisnih

preduze}a, nazna~iv{i daje re~ o politi~kom pita-wu, koje name}e Kraguje-vac.

- Normalno je da budu ~e-tiri preduze}a, jer se zanormativ uzima da je 750.000i vi{e potro{a~a mera zakvalitetan rad distribuci-

je – nagla{avaBaàlac i do-daje da se obeopcije razma-traju, te da }eCentralna ko-misija imatina stolu svu ar-gumentaciju za~etiri ili petpreduze}a.

Po{to }e sestatus "Elek-trokosmeta" re-{avati zajednosa ostala dvaJP sa Kosmeta,otvoreno je pi-tawe kako }e se

organizovati sada{wih de-set ED u ostalom delu Repu-blike, s tim {to }e i jed-nom i u drugom slu~aju"Elektrovojvodina" i EDBeograd, kako isti~e Baà-lac, ostati kakvi jesu, iakopostoji ideja da se EDB-upripoji Lazarevac ukolikose za to steknu uslovi, po-{to je on sada tehni~ki ve-zan za "Elektrosrbiju".

Prema tome, ako budu ~e-

tiri zavisna elektrodi-stributivna preduze}a,tre}e bi ~inili "Elektro-srbija", ED Uìce i"Elektro{umadija" - Kra-gujevac, a ~etvrto bi obu-hvatilo sada{we ED u ju-goisto~nom delu Srbije(Zaje~ar, Ni{, Leskovac,Vrawe) i "Elektromoravu"– Poàrevac.

Ukoliko bi bilo petED, opet bi izmene usledi-le samo u sredi{woj Srbi-ji. Spojili bi se "Elek-trosrbija" i ED Uìce, ito bi bilo jedno preduze-}e. Ostala bi "Elektro{u-madija", kao ~etvrto predu-ze}e, kojoj bi se pripojiodeo "Elektrosrbije" i po-àreva~ka "Elektromora-va". Dakle, ovo preduze}epokrilo bi podru~ja [u-madije i dela Pomoravqa.Baàlac isti~e da ova op-cija otvara pitawe da limoè da se ide sa razdvaja-wem delova, koje iziskuje iulagawe znatnih finan-sijskih sredstava, jer se sa-

��

Prepolovqen brojdistribucija� �� !�"�

��#�$��%�� !� ��&�"��$�

��"��'�%�$��(��)��*��!�"��+�)��&,��$� ��!� �(

�� !��-(��% ��$�

- Bilo je razli~itih mi{qewa u kakvom odnosu treba da bu-du budu}a direkcija za distribuciju elektri~ne energije i no-va zavisna preduze}a. Opredeqewe je da direkcije budu koor-dinatori, u neku ruku upravqa~ki servis generalnog direkto-ra EPS-a, koji }e ina~e imenovati direktore zavisnih predu-ze}a i kome }e oni biti odgovorni – isti~e Baàlac.

Direktorov upravqa~ki servis

Dragojlo Baàlac

Sva tri preduze}a EPS-a sa Kosova i Metohije ostaju ovakvakakva su sada dok se ne razre{i pitawe statusa ju`ne pokraji-ne. Tri meseca posle toga trebalo bi da se ponudi kona~no re-{ewe i za ova preduze}a, a sada se razmi{qa da i ona osnujujedno zavisno uslu`no preduze}e, kako bi mogla da privre|ujubez te{ko}a koje sada imaju – kaè Baàlac.

EPS na Kosmetu ~eka status


da, u ovoj fazi, primewujesamo spajawe. Ipak kaèda }e se, ukoliko se ovakvaodluka donese, ona reali-zovati kada se za to steknuuslovi.

I u varijanti sa petpreduze}a, jedno, u ovomslu~aju peto, bilo bi pred-uze}e jugoisto~ne distri-bucije, (Zaje~ar, Ni{, Le-skovac, Vrawe), ali bezPoàrevca, koji bi se, kao{to je ve} navedeno, spo-jio sa "Elektro{umadi-jom".

Zamenik generalnog di-rektora EPS-a posebnonagla{ava da je sloènijii zna~ajniji posao kakopostaviti unutra{wu or-ganizaciju ovih zavisnihpreduze}a, koja }e u stvariu budu}em EPS-u biti ma-we zavisna nego sada{wajavna preduze}a. Ozbiq-nost ovog posla proizlaziiz toga {to se uspostavqatrostepena organizacijaza tri podjednako va`nefunkcije.

�

Osnovne delatnosti ED bi}e, odràvawe

elektroenergetskihobjekata,

upravqawe ED sistemom i

trgovina elektri~nom

energijom


��

Prvi nivo je samo zavisnopreduze}e kao celina, gde sedefini{u osnovne funkci-je, donosi plan poslovawa isli~no. Drugi novo suogranci ili pogoni, koji sesada uslovno zovu distribu-cije i koji su izuzetno bit-ni budu}i da }e imati svojuinternu ekonomiju. "Elek-trovojvodina", na primer,sada ima deset ovakvih de-lova, a verovatno }e ih ima-ti {est. Svaka od ovih di-stribucija pokriva}e teri-toriju nekoliko op{tina.U tim op{tinama one }eimati svoje delove, poslov-nice ili ispostave, koje }epredstavqati ekonomskuosnovu date dru{tvenopo-liti~ke zajednice.

Napomenuv{i da }e EDBimati ne{to druk~iju unu-tra{wu organizaciju odostalih ED u sistemu novogEPS-a, Baàlac isti~e dasve one treba da budu organi-zaciono tako postavqene dana najboqi na~in ostvaruju

svoju trostruku delatnost. Osnovne delatnosti ED

bi}e, naime, odràvaweelektroenergetskih obje-kata, upravqawe ED siste-mom i trgovina elektri~-nom energijom. Pri tome,

sve se organizuje u vertika-li, s tim {to su ja~e vezeizme|u distribucija i po-slovnica nego izme|u di-stribucija i zavisnogpreduze}a.

Kako isti~e Baàlac,

dok se ne defini{u i uspo-stave svi ovi odnosi bi}ejo{ dosta analizirawa idogovarawa, ali odlagawumesta nema. �

A. Cvijanovi}

U EPS JP Elektroistoku ubrzano se privode krajupripreme za nastavak radova na Trafo-stanici "Srem-ska Mitrovica" 2, vitalnoj za vezu na{eg elektroener-getskog sistema sa Zapadnoevropskom interkonekcijom(UCTE). Tehni~ku dokumentaciju za okon~awe radovana tom zna~ajnom postrojewu, koje je, zahvaquju}i sred-stvima Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske bankei EPS-a, svojevremeno dobilo vi{i naponski nivo -400/220 kV, zavr{avaju, zajedni~kim naporima, stru~wa-ci Elektroistoka i Simensa. Pri kraju je i dokumenta-cija za gradwu trafo-stanica "Sombor" 3 i "Jagodina" 4,- kaè Dragoslav Leli}, direktor Sektora za investi-cije Elektroistoka.

Zaposleni u Elektroistoku ve} rade na dalekovoduSremska Mitrovica - Ugqevik. Specijalni stubovi zaprelaz Save delimi~no su izgra|eni, a na trasi sepripremaju za postavqawe portalnih stubova. Odma-kle su i aktivnosti za gradwu dalekovoda Sombor -Subotica. U taj posao ukqu~en je Minel Elektrograd-wa DV, a re~ je tako|e o sredstvima Evropske banke zaobnovu i razvoj. U Elektroistoku se vrlo intenzivnoradi na prostornom planu za veoma zna~ajan daleko-vod Ni{ - Skopje.

Objavqeni su tenderi za ~etiri paketa iz kreditaEvropske investicione banke, koji je namewen obnovive}eg broja postoje}ih trafo-stanica, a uskoro }e bitiobjavqen i posledwi - peti paket. �

P. Batini}Trafo-stanica "Sremska Mitrovica"

ELEKTROISTOK

�� !��

Kako brè ikvalitetnije

sti}i dopotro{a~a:

Reorganizacijau elektrodis-

tributivnomsistemu EPS-a


��

Od 2000-te godineElektroprivredaSrbije je zakqu~i-la vi{e ugovora o

kreditima. Me|u wima je ikredit �� banke od 51,2miliona evra, iz koga su,osim finansijskog dela,obezbe|ena sredstva za fi-nansirawe rekonstrukcijebagera SRS 1200 u Rudar-skom basenu "Kolubara" ikapitalni remont bloka B -2 u TENT-u. Za rekonstruk-ciju i modernizaciju ru-darskih kapaciteta itermoelektrana, pod iz-uzetno povoqnim uslo-vima, obezbe|en je kre-dit poqske vlade vredan50 miliona dolara. Izovog kredita ostalo jenerealizovano oko se-dam miliona dolara.

Sredstva iz kredita Ev-ropske banke za obnovu irazvoj, u vrednosti od stomiliona evra, namewena su,navodi na{ sagovornik, zaizgradwu novih i pro{ire-we starih trafo-stanica400 �� i dalekovoda "Elek-troistoka", zatim za proje-kat odlagawa pepela u Term-oelektrani "Kostolac", da-

qe, za projekat izgradwerazdelnog bunkera za kosto-la~ke Povr{inske kopove,za remont Termoelektrane"Kolubara" kao i za nabavkunovih brojila .

Da bi se pove}ali kapaci-teti kopa "Tamnava - Zapad-no poqe" sa {est na 12 mili-ona tona ugqa godi{we, izkredita EBRD vrednog 60miliona evra usmerava se 50miliona, a tako|e i 25 mili-ona evra od �� banke od

~ega 16 miliona predstavqakredit a devet miliona evradonacija. Preostalih oko10miliona evra iz kreditaEBRD kao i kredit Evrop-ske investicione banke uvrednosti od 22 milionaevra, ~ija realizacija upra-vo po~iwe, namewen je zarazvoj EPS-ovih telekomu-nikacionih sistema.

Elektroprivreda Srbije

je, navodi Jevti}, ugovorilai kredit Evropske investi-cione banke od 59 milionaevra iz koga }e biti finan-sirana revitalizacija „Ele-ktroistokovih“ trafo- sta-nica 220 ��. Raspisivawetendera za ovaj posao o~ekujese u najskorije vreme..

-U toku su pregovori i zatre}i kredit �� banke od30 miliona evra iz koga bisredstva bila upotrebqenaza revitalizaciju hidroe-

lektrane „Bajina Ba-{ta“. O~ekujemo da }eovi pregovori biti za-vr{eni u aprilu. EPS}e, tako|e, nastojati daza nabavku novog BTOsistema za kop „Drmno“obezbedi sredstva izpoqskog kredita - jo{

jednu tran{u od 50 milionadolara. Nadamo se da }emo uovoj godini uspeti da dogo-vorimo i ovaj kredit, kaèJevti}.

Va`no je ista}i, dodajena{ sagovornik, da je Elek-troprivreda Srbije od 2000.godine redovno izmirivaladospele obaveze po ino-kre-ditima.

Kada je re~ o obavezama ko-

je su predmet Pariskog klu-ba poverilaca, na osnovu Za-kona o konverziji, obavezeEPS-a su u dinarskoj pro-tivvrednosti prema VladiRepublike Srbije, odnosnoMinistarstvu za privredukao administratoru potra-ìvawa banaka u ste~ajupreko kojih je EPS kori-stio kredite. Realno je o~e-kivati da }e ukupan dug, kojidostiè 671 milion evra,biti umawen za isti proce-nat otpisa koji je odobrendràvi, ~ime bi se obavezaEPS-a umawila na dinarskuprotivvrednost 371 milionevra. Takvo o~ekivawe je lo-gi~no kada se podje od ~iwe-nice da je EPS stoprocent-no u dràvnom vlasni{tvu.Ovo pitawe je posebno zna-~ajno ako se ima u vidu da ot-plata ovih obaveza po~iwe2008. godine. Obaveze premaLondonskom klubu poveri-laca bi}e korigovane pokompletnom zavr{etku pre-govora. Ove obaveze su neu-poredivo mawe od obavezaPariskom klubu i iznoseoko 32 miliona evra. �

P.M.P

��

Doba bezdonacija� ��

!��"��#$��%�� &�!$'�!��$

�$�(��()$*$��$�(�%(&��%��+��

Elektroprivreda Srbije vi{e ne moè da ra~una na donaci-je za remont kapaciteta, niti da se, bar ne u velikoj meri, do-datno kreditno zaduùje. Dakle, sada mora da se osloni na ve}uzete kredite i da planirane poslove prilagodi o~ekivanomprihodu od prodaje elektri~ne energije. Bar do trenutka dokcena struje ne omogu}i ve}i investicioni zamah.

Nivo zaduènosti EPS-a, kada se izuzmu krediti za kosmet-ske kapacitete i zara~una umaweni dug Pariskom klubu, dosti-è oko 796 miliona evra. To, dakle, zna~i da bi ukupna kreditnazaduènost Elektroprivrede Srbije, ukoliko bi dug Pariskomklubu morao da bude izmiren u celosti, prema{ivala milijarduevra, kaè Milenko Jevti}, direktor Direkcije EPS-a za promet,spoqnotrgovinske i devizne poslove, nagla{avaju}i da u ovebrojke nisu ura~unati krediti koji su ugovoreni, ali ~ije kori-{}ewe jo{ nije po~elo, vredni 75 miliona evra.

Ve}a cena za investicioni zamah

Dràva treba da smawi dug EPS-a Pariskom klubu

sa 671 na 371 milion evra!

�

�

Milenko Jevti}


��

Ostvarena proiz-vodwa elektri~neenergije minulezime prema{ila je

i bilansne planove, reali-zacije iz prethodnih sezona,a od zahteva potro{a~a ni-à je za samo jedan odsto.Potvr|ene su ocene date napo~etku perioda “visoke po-tro{we” da EES EPS-aspremno do~ekuje zimu. Uzsve to, postignuto je vi{emaksimuma koji ne sluè sa-mo da bismo se wima oprav-dano ponosili, jer razlogaza to ima, ve} prvenstveno dabismo jo{ jednom objasnilikako smo ih dostigli i kakoda ih ubudu}e jedino moèmopostizati, kaè Vera Sta-nojevi}, direktor Sektoraza plansko-organizacioneposlove pri DirekcijiEPS-a za proizvodwu ener-gije i prenos.

U Direkciji za proizvod-wu energije i prenos anali-ziran je rad proizvodnihkapaciteta do 15. marta,(kada se zavr{io period le-denih dana), a radi korekt-nosti komparacija i oceneostvarewa, proizvodwa ipotro{wa su svedene naprose~ne dnevne.

Rezultati pokazuju da jeproizvodwa ve}a od dosada-{wih ostvarewa u odnosuna period oktobar-martdok su se posle devet zim-skih sezona proizvodwa ipotro{wa uravnoteìle.Prose~na dnevna proizvod-wa od 115,3 miliona kilo-vat-sati je za 7,83 milionavi{a od dosada{we maksi-malne prose~ne u sezoni97/98. godine, premda }e seta razlika smawiti posleniìh proizvodwi u topli-jem periodu druge polovine

marta . Nadaqe, u periodujanuar-15. mart 2005.godineostvaren je najboqi radelektrana od 1990. godine ukome se tokom 74 dana pro-se~no proizvodilo 126,4miliona kilovat-sati. Po-sebno isti~emo uspe{no sa-vladane visoke zahteve u 40-tak ledenih dana februarai marta, kada je prose~nadnevna proizvodwa iznosi-la visokih 137,8 milionakilovat-sati.

Funkcionisawe elektro-energetskog sistema tokomzimske sezone je najmero-davnija podloga za ocenustawa opreme i obavqenihremonata, a posebno u uslo-vima kakvi su bili u pome-nutom periodu i zato su izu-zetno zna~ajni rezultati nakoje ukazujemo.

Blokovi JP TENT i JPTE Kostolac su na dnevnomnivou, u periodu januar - 15.mart 2005. godine prose~noproizvodili 73,3 miliona�� po danu, a to je vi{e za5,2 miliona �� (ekviva-lentno radu bloka od 220MW) od maksimalne reali-zacije iz 1995. godine. Naj-ve}e proizvodwe ostvarilisu blokovi TENT B-2 ,TENT A-3, TE “Morava”,“Kolubara A-5”, “KostolacA-2” i “Kostolac B-1”, upra-vo ona postrojewa na koji-ma su u prethodne ~etiri go-dine ura|eni kapitalni re-monti .

Rezultat dobrog radatermoblokova i visokihproizvodwi ogleda se u tomeda je u dosada{wih 17 ostva-rewa vi{ih od 100 miliona�� po danu, u ovom perioduto bilo pet puta, a ovogodi-{wi rekord od 103,7 milio-na kWh po danu iz 20. febru-ara je za svega 0,17 �� ni-ì od maksimuma iz 18. janu-ara 2002.godine.

Proto~ne HE su bez teh-ni~kih ograni~ewa prera-dile sav raspoloìv vodni

,��-�.��,�/��,�.�

Rekordi tokom 40 dana� � 0�#�"$�"� �� !$�&"'� �$��1$� %��*$� "� �� "�� )��&�$�� 2��

!�(�3��$�$�%��)��%��(�4��567'8�!�)��$��)��$& ($&�

potencijal, a akumulacio-ne HE su bile maksimalnoangaòvane i ostvarile zaovaj period najve}u proiz-vodwu (u jednom danu i pre-ko 28 miliona kilovat-~a-sova), zahvaquju}i, poredodli~ne pogonske spremno-sti, i prekoplanskom sadr-àju na po~etku zime.

Grafikon o dnevnimostvarenim proizvodnimrezultatima u ovoj i pro-{loj zimskoj sezoni i po-kazuje da je prose~na pro-izvodwa u 2004/05. godinive}a za skoro 10 miliona��/dan od realizovane u2003/2004. godine. Slika,tako|e, ilustruje kako suzahtevi potro{a~a podmi-rivani sopstvenom proiz-vodwom od 15. marta 2004.do 15. marta 2005. godine,takore}i kontinuirano,sem u nekoliko kra}ih pe-rioda.

- Elektrane EPS-a su ufebruaru proizvele 3,591milijardu kilovat-sati.Ako ovu mese~nu proizvod-wu svedemo na dnevnu, ima-ju}i u vidu da je ovo mesecsa mawim brojem dana, pro-se~na dnevna proizvodwaiznosila je 128,2 miliona�� i to je maksimalno re-alizovana dnevna proiz-vodwa EPS-a od 1992. godi-ne. Maksimalna mese~naproizvodwa ostvarena je udecembru 1998. godine -3,777 milijardi �� ili

Va`no je naglasiti da, re{avaju}i probleme u funkcionisa-wu opreme proizvodnih jedinica, zaposleni u EPS nisu ostali“zakqu~ani”, dok su u regionu tekle promene. ElektroprivredaSrbije, ne beè}i od promena, hvata korak sa sli~nim elektro-privredama ~iji su stubovi-nosa~i najpre savremene tehnolo-gije, obrazovawe, investicije, trgovina i interkonekcija. Nasvim segmentima smo radili uz prilago|avawe novim trì-{nim principima. Da li i ko ima prava da te procese kojima seintenzivno pribliàvamo prekine?

EPS nije ostao “zakqu~an”

TE "Kostolac A",blok 2:

Rekordnaproizvodwa

Vera Stanojevi}:"Prilago|avamo

se promenama i trì{nim

principima"


��

121,8 miliona �� po danu.Razlika izme|u ove dve pro-izvodwe ekvivalentna jekontiniranom radu blokaod 250 megavata - isti~e Ve-ra Stanojevi} i dodaje:

- Do ove zime, dnevniostvareni maksi-mum iznosio je ne-punih 138 milio-na ��, a maksi-malna dnevna pro-izvodwa, - od sko-ro 145 miliona��, realizovanaje 1. marta ove go-dine. Do polovinemarta, devet dananosi atribute vi-sokih proizvod-wi, pa moèmo re}i da su fe-bruar i mart 2005. godine me-seci rekordnih proizvodwiEPS-a. Ovo je i dokaz da sestabilnost i kontinuira-nost visokih proizvodwi po-

stiè samo posle kvalitetnoi sistemati~no sprovedenihremonata koje zaposleni uEPS-u umeju da isplanirajui realizuju.

Izvanredni rezultatiostvareni u proteklom pe-

riodu godine rezultat supoboq{awa stawa opremesve starijih proizvodnihkapaciteta EPS-a, prevas-hodno termoelektrana. Uprethodne ~etiri remontne

sezone iskori{}ene su svemogu}nosti, po~ev od ulaga-wa sredstava, pa do znawazaposlenih.

Pri tom je va`no ista}i ipodsetiti kako smo krenuliu proces oporavka, jer neop-

hodnost ulagawa za po-boq{awe proizvod-nih kapaciteta EPS-anikad nije bila na ta-ko dramati~nom ni-vou, kao u 2001. godi-ni, jer su se sklopilesve nepovoqne okol-nosti. A to su, kakonavodi Vera Stanoje-vi}, starost postroje-wa, zaostatak u reali-zaciji remonata, po-

treba za novim kapaciteti-ma i neophodnost ispuwava-wa i po{tovawa zahteva za-{tite ìvotne sredine. To-kom ove ~etiri godine, sviraspoloìvi potencijali

su iskori{}eni, tako da se uintenzivnoj, prvoj fazi opo-ravka kroz kapitalne remon-te saniraju postrojewa ioprema blokova koji su biliu kriti~nom stawu, ili vanpogona, a na ostalima zau-stavi trend degradacije.Ovaj najteì period smo, sa-da ve} dokazano, uspe{noprebrodili, jer su u EPS-u,znala~ki i ve{to, uskla|i-vani i optimizirani fi-nansijski, energetski, orga-nizacioni i vremenski re-sursi i proces oporavka jebio brì od o~ekivanog.

U slu~aju prekida zapo~e-tog procesa oporavka, zbognedostatka finansijskihsredstava, (jer pored pove-}anog obima isporu~eneelektri~ne energije i cenauti~e na prihod), ovakouspe{ni proizvodni rezul-tati te{ko bi bili ostvar-qivi ubudu}e. Jer, proiz-vodni kapaciteti EPS-a,bez novih investicija bi}eu znatno teòj situaciji ne-go 2000. godine. O razlozi-ma Vera Stanojevi} kaè:

Treba imati u vidu da sublokovi TE stariji u prose-ku za jo{ 25.000 sati . Pri-mera radi, najmala|i blok,TE “Kostolac B-2” na kraju2004. ve} je imao 67.000 ~a-sova rada, a 50 odsto insta-lisane snage blokova jeprovelo vi{e od 162.000 sa-ti rade}i, ukqu~uju}i i naj-boqe blokove TENT B.Ina~e, radni vek termoblo-kova u zavisnosti od kvali-teta odràvawa i tipaugra|ene opreme kre}e se od150.000 do 220.000 sati rada.

U narednom periodu izo-staju donacije (u ove ~etirigodine, od ukupno uloè-nih sredstava u remonte, sa-mo 39 odsto je bilo u~e{}esopstvenih finansijskihsredstava), stiè vreme ot-plate kredita, neophodno jeda se zavr{e planirani ka-pitalni remonti na bloko-vima koji “nose” jo{ 40 od-sto instalisane snage TE,zaokruì proces poboq{a-wa na oporavqenim bloko-vima, a stiglo je i vreme zapo~etak zna~ajnijih zahva-ta i revitalizacije opremehidroagregata. �

Kristina Jani}ijevi}

Najve}e proizvodwe ostvarili su blokovi TENT B-2, TENT A-3,

TE “Morava”, “Kolubara A-5”, “Kostolac A-2” i “Kostolac B-1”,upravo ona postrojewa na kojimasu ura|eni kapitalni remonti.

�

�

Detaq sa HE"\erdap"

Ve} podugo se naga-|a i {pekuli{e{ta }e biti saodmarali{tima

EPS-a, ili druga~ije re-~eno objektima dru{tve-nog standarda. To je pred-met raznih naga|awa ikombinatorika. Ali, posvemu sude}i, priblià-vamo se kona~nom re{e-wu. Generalni direktorEPS-a nedavno je formi-rao Stru~ni tim za sagle-davawe pitawa prava ko-ri{}ewa i statusaobjekata za odmor,rekreaciju i ishra-nu zaposlenih, a na~elo tima posta-vqen je Dragojlo Ba-àlac, zamenik ge-neralnog direktoraEPS-a.

Ve} prva sagleda-vawa, kako navodiBaàlac, ukazuju nato da u ovoj oblasti imasvega i sva~ega. U prvojgrupi su objekti, koji supo jednoj odluci iz 1992.godine preneti u EP-STURS, koji je formirankao zavisno preduze}e. Uwima je ukupno 880 leàja.

U drugoj grupi su objek-ti, koji su, pored pome-nute odluke, ostali , ka-ko pravnici kaù, u po-sedu javnih preduze}a.Ima tu oko hiqadu leà-

ja, ~ini se najvi{e u vla-sni{tvu "Elektrosrbi-je".

- Zadatak stru~nog timaje da do|e do pravih poda-taka i papira, da se vidigde se i {ta od objekataiz ove grupe nalazi. Onise vode kao neposlovnasredstva kod javnih pred-uze}a i upravo za wih je, unedavnim razgovorima,Miroqub Labus traìoda se prodaju i na taj na-~in obezbede sredstva za

otpremnine u EPS-u, od-nosno stimulativnu na-knadu za sporazumni ras-kid radnog odnosa – kaèBaàlac.

U tre}oj grupi postojioko 30 objekata, koji1992. godine nisu biliobuhva}eni tom odlukom,jer su malog kapaciteta,ili se nalaze uz nekeenergetske kapacitete.

U okviru jednog objektaje nekoliko stanova i sve

to, kako navodi na{ sago-vornik, broji stotinakleàja. Kasnije je ovojgrupi pridodat i objekat"Babin Zub". Koriste seponekad i u poslovnesvrhe i vode se u javnimpreduze}ima, kao i objek-ti iz prethodne grupe.

U ~etvrtoj grupi suobjekti, za koje je 1992.godine tako|e bila done-ta odluka da se predajuEPSTURS-u, ali se oni isada nalaze kod "Rekrea-

tursa" . Kako navodina{ sagovornik, po-stoji prili~an pro-blem da se tih 550 le-àja prebaci u EP-STURS.

U petoj grupi suobjekti u kojima jebilo 500 leàja, analaze se van terito-rije Srbije i CrneGore, preciznije u

Roviwu, Sutivanu, Du-brovniku i Bledu. Sudbi-na ovih odmarali{ta re-{ava}e se na dràvnomnivou.

Osnovni zadatak timaje da ta~no utvrdi, koji suto objekti, kolika im jekvadratura, koje su kate-gorije , zatim , mora da seutvrdi koja dokumentaci-ja postoji vezana za vla-sni{tvo i gradwu, posto-ji li gra|evinska i upo-

trebna dozvola. Tako|emora se sagledati da lisu objekti ukwièni u ze-mqi{ne kwige i iz kojihsu izvora finansirani.Na{ sagovornik navodida je to mogu}e utvrditiiako je istekao desetogo-di{wi rok za ~uvawe do-kumentacije.

- Postojala je u to vre-me obaveza da se strogovodi ra~una kako se tro-{e poslovna, a posebnosredstva zajedni~ke po-tro{we. Postoje bilan-si, izvori sredstava,fondovi zajedni~ke po-tro{we, postojala susredstva u aktivi, kao{to su objekti zajedni~-ke potro{we i drugo. Tiobjekti, po jednoj vari-janti, mogu sa sada{wimbrojem zaposlenih da bu-du predati EPSTURSU.Druga je da doti~na javnapreduze}a mogu da formi-raju svoja zavisna predu-ze}a dru{tvenog standar-da i usluga, gde }e se toodvojiti od osnovne de-latnosti i ona }e da buduu stopostotnom vlasni-{tvu EPS-a. A za wihovudaqu sudbinu }e se vide-ti. Nema smisla proda-vati ih pojedina~no, ka-è Baàlac. �

D. Obradovi}


��

��-�� 9��

Radnici ulagali,ho}e i da odlu~uju�/��$�!�2:$��$��#��&��$;��(��(&��!$��$��4��%�&��

2*�'�%��<$�:��5==5��'��%��$��%��)��"��&%��!��

Stru~ni tim mora da do-kaè da su objekti dru{-tvenog standarda uglavnomgra|eni iz sredstava za-jedni~ke potro{we i zatoSindikat, kao predstav-nik radnika insistira daovde bude pitan. Na drugojstrani imamo Zakon oelektroprivredi iz 1991.godine, kojim su ta sreds-tva podràvqena. Ako bivlasnik (Dràva) prihva-tio da se objekti vrate, jerje ~iwenica da su se za wi-hovu gradwu sredstva uzi-mala od regresa za godi-{wi odmor, pitawe je komebi se oni vratili kroz ak-cije. Procedura, dakle, ni-je dovoqno jasna i Stru~nitim bi, trebalo da predlo-ì odgovaraju}a re{ewa –rekao nam je Dragojlo Ba-àlac.

îji su objekti

Zadatak stru~nog tima je da do|e do pravih

podataka i papira, da se vidi gde se i {ta od

objekata iz ove grupe nalazi

�

�

T. N. "Bisernaobala" - âw,

sa 310 leàja,ostala u

posedu "Rekreatursa"


��

Eksploatacijom odoko 35 miliona tonaugqa godi{we, povr-{inski kopovi u

Elektroprivredi Srbije tre-nutno zadovoqavaju potrebetermoelektrana za proizvod-wu elektri~ne energije. De-lom, pokrivaju se i potrebe uindustrijskoj i {irokoj po-tro{wi. Me|utim, pokazate-qi opomiwu da ukoliko seblagovremeno ne obezbede za-menski kapaciteti i obezbe-di sigurna proizvodwa kopo-va “Tamnava – Isto~no poqe”(zatvara se idu}e godine) i“Poqa D” (u pogonu do 2010.),kao i zbog toga {to nije do-stignuta projektovana proiz-vodwa na kopu “Drmno” (satih devet miliona tona godi-{we nadokna|uje se zatvara-we PK “]irikovac” i “Kle-novnik”), ve} 2010. godinepojavi}e se mawak od 10 mi-liona tona ugqa.

U 90-im godinama pro-{log veka povr{inski ko-povi bili su zapostavqenizbog obnove opreme i izgrad-we novih kapaciteta koji bizamenili one koji supri kraju eksploatacio-nog veka. Proizvodwalignita odvija se sadana sedam kopova u base-nima “Kolubara” i “Ko-stolac”, u kojima se naosnovu bilansnih re-zervi obezbe|uju dovoq-ne koli~ine ugqa za radTE u narednih 50 godi-na, a pri sada{woj di-namici eksploatacije,kaè Slobodan Mitro-vi}, pomo}nik direktoraDirekcije za proizvodwuugqa.

Uz izgradwu zamenskih ka-paciteta, veoma su bitni iostali segmenti proizvodwekoje je potrebno pripremi-ti. Jedan od wih je i kvali-tet ugqa koji se isporu~ujetermoelektranama. Neopho-

dan je, stoga, druga~iji pri-stup u iskori{}ewu slabijekalori~nog ugqa i prili-kom u{tede potro{we te~-nih goriva za podr{ku vatre.Kompjuterizovani modelutvr|ivawa kvaliteta ugqa,

sa automatskom opremom zamerewe i sistemom kontro-le, omogu}avaju da se ovavrednost prikaè pre pro-cesa otkopavawa. Kvalite-tom upravqawa i nadzoromprilikom otkopavawa i od-voza u termoelektrane, po-stiè se homogenizacijaugqa.

- Da bi se osigurala ekono-mi~na isporuka ugqa elek-

tranama, neophodan je {tobrì prelazak na trì{nina~in poslovawa. Realiza-cija tog ciqa ne moè sesprovoditi samo novim in-vesticijama i modernizaci-jom, nego restrukturirawemi reorganizacijom proiz-vodwe lignita. Takav zada-tak kao imperativ je posta-

vqen od Vlade Srbije uStrategiji razvoja energeti-ke do 2015. godine. A da bi seto i ostvarilo, potrebno jeefikasno upravqawe qud-skim resursima i stalno po-dizawe nivoa obrazovawa

vode}eg menaxmenta - navodiMitrovi}.

Ko~nicu u napredovawuradova na povr{inskim ko-povima predstavqa, pre sve-ga, neblagovremena ekspro-prijacija. Kompleksnostprocesa eksproprijacije ipreseqewa doma}instava za-snovana je na konfliktu in-teresa korisnika ekspro-prijacije i vlasnika doma-

}instva i poseda. Zbognedostatka novca, eks-proprijacija se nesprovodi blagovreme-no, {to uti~e na pro-bleme u razvoju kopo-va. Neophodno je zato uprocesu eksproprija-cije poboq{ati komu-nikaciju sa vlasnici-ma, s tim {to }e se pripreseqewu doma}in-stva pla}ati realnanadoknada. Osnivawe

konsultantske kancelarijena podru~jima predvi|enimza eksproprijaciju pomoglobi pravovremenom informi-sawu, a time bi se izbegli ikonflikti u vezi sa napre-dovawem kopova. To podrazu-meva i poboq{awe odnosa salokalnom zajednicom. Po-trebno je, tako|e, da se pru-

ì podr{ka alternativnimprogramima i razvoju malihi sredwih preduze}a, kojamogu da nastanu izdvajawemdelova iz sastava kompanijaili formirawem novih. Utakvim preduze}ima moglobi da se zapo{qava lokalnostanovni{tvo, a pre svegaoni koji ostaju bez obradivezemqe kao jedinog izvoraprihoda.

U poslovima koji predsto-je, da bi se pove}ala proiz-vodwa ugqa bitno mesto zau-zimaju rekultivacija i za-{tita ìvotne sredine. Ka-ko }e po zavr{etku eksploa-tacije ugqa korisnik biti uobavezi da namenu zemqi{taprivede prvobitnoj funkci-ji – i to u kratkom vremen-skom periodu, a {to je i je-dan od bitnih uslova za do-bijawe investicija, neop-hodno je da se formirajuefikasne slu`be za sprovo-|ewe rekultivacije. U tomsmislu ve} ima mnogo zaosta-lih obaveza koje }e se izvr-{avati zajedno sa novim, asve to, tako|e, podrazumevablagovremeno obezbe|ivawesredstava. �

K. Jani}ijevi}

��

Ugqa za pola veka� �� !�"

#�� $� %&� '�� '�� !��!��"

��#�� (��)��*�� !��#��

Oprema prose~no starija od 20 godina

Nedostatak novca za eksproprijaciju i otkup

zemqi{ta i pad investicijaukazuju na to da }e se u Srbiji2010. godine pojaviti mawak od deset miliona tona ugqa

�

�

Da bi se obezbedila isporuka neophodnih koli-~ina ugqa, neophodno je da se aktivnosti u kapaci-tetima EPS-a za wegovu proizvodwu usredsredena nekoliko problema koje u slede}em sredworo~-ju treba re{avati - kaè Slobodan Mitrovi}. - Po-trebna je, najpre, zamena postoje}ih kapacitetarudnika, ~ije }e rezerve biti iscrpqene tokom na-rednih pet godina. Tako|e, mora se ubrzano raditi

na revitalizaciji i modernizaciji opreme, ~ija jeprose~na starost iznad dvadeset godina, kao i nanabavci dodatnih kapaciteta za otkopavawe jalo-vine na novim i na kopovima u razvoju, kao {to suPK “Tamnava – Zapadno poqe” i PK “Drmno”. To zah-teva, dodatno obezbe|ewe sredstava za investi-rawe u nabavku nove, odnosno u modernizaciju irevitalizaciju postoje}e opreme.

Slobodan Mitrovi}


Osavremewavawe in-formacione teh-nologije u Elek-troprivredi Srbi-

je, koje se ostvaruje zahvaqu-ju}i {vajcarskoj donaciji iulagawima samogEPS-a, dobijaformu koja se ve}sada moè pore-diti sa najsavre-menijim evrop-skim elektroe-nergetskim cen-trima upravqawa.

U Centru EPS-a za integralniinformacionisistem, koji realizuje sveove projekte (u okviru dona-cije �� ima ih deset), namonitoru ra~unara gotovoneverovatnom brzinom sme-wuju se podaci sa dalekovo-da i iz raznih centara kojenovinar ne moè ni pogle-dom da uhvati, ma koliko setrudio.

Na{ doma}in Sla|an Ja-ni}ijevi}, vode}i inè-wer za razmenu podataka urealnom vremenu u ��-u,kaè da podaci sa izvora ,odnosno svih interkonek-tivnih dalekovoda, do ovogmonitora stiù za dve-trisekunde, a onda nam pokazu-je ruter, ure|aj koji omogu-}uje brzu vezu izme|u na{egDispe~erskog centra, od-nosno �� sistema uwemu, i centara u Ma|ar-skoj (��) i Hrvatskoj(��), {to je pripremqe-no pre rekonekcije u okto-bru pro{le godine, a u fe-bruaru ove godine ista ova-kva veza uspostavqena je isa {vajcarskim centrom uLaufenburgu ETRANS.

Jani}ijevi} s ponosomisti~e da je stru~wak izETRANS-a veoma visokoocenio kvalitet imple-mentacije ure|aja, teleko-munikacionih veza i soft-

vera u EPS-u inapomiwe da jeveza sa {vajcar-skim centromuspostavqenana wihov zah-tev.

- Implementa-cija ��

(realno vreme)razmene podata-ka izme|u centa-

ra upravqawa bila je uslovza na{u rekonekciju u ��

��, a jedini na~in da toostvarimo bilo je da se pri-druìmo jedinstvenoj, za-{ti}enoj evropskoj mreì,~iji je naziv ��

�� ). Ta mreà jestandardizovana za potrebeevropskih �� (transmisi-oni sistem operateri), a mi

sada, zahvaquju}i �� nodu,odnosno ~voru u na{em Dis-pe~erskom centru, moèmoda se poveèmo i sa svimostalim �� u Evropi – na-

vodi Jani}ijevi} i dodajeda je ovaj ~vor prvi u Srbijikoji omogu}uje razmenu po-dataka u realnom vremenu,kori{}ewem �� !

��

��

Brza veza i sa Laufenburgom� �� !�"�� #!��$�"��

%�&$!��'� (� )�*!(�!(� +�� (��$��,�&�� !��&�

��-�$�"��(�!��&��!��&('�.$��/��!�/��-��#'

��.��+%�!�"��

Na 400-kilovoltnom razvodnom postrojewu u TE "Nikola Te-sla A" pu{ten je u rad 22. marta savremeni ure|aj za razmenuinformacija izme|u prenosnih postrojewa i upravqa~kih cen-tara, koji omogu}uje da se stari modeli podataka i protokola,koji se dobijaju sa postoje}e opreme u proizvodnom i prenosnomobjektu, konvertuju (preslikaju) prema najnovijim standardima,kako bi se pripremili za interoperabilnost i postali kompa-tibilni sa sistemima upravqawa u razvijenim elektroener-getskim centrima.

U prisustvu stru~waka iz EPS-a, predstavnik ��-a mr Miro-slav Neranxi} je rekao da je pu{tawe u rad ovog ure|aja po~etakrealizacije studije pod nazivom "Razvoj �� ure|ajaprema standardu ��0", koju je uradio Institut "Mihailo Pu-pin" - Automatika, uz saradwu stru~waka iz EPS-a.

Neranxi} je naveo da je ��, zajedno sa Direkcijom za razvoji investicije, izradio informacioni model i instalisao ovajure|aj, koji ne iziskuje zamenu postoje}e informacione opremei tehnologije, ve} uz lokalnu i daqinsku komunikaciju omogu-}uje informaciono povezivawe opreme razli~itih proizvo|a-~a, {to je od bitnog zna~aja za u~e{}e na{eg EE sistema u de-regulisanom trì{tu energije.

Prvi �� ure|aj u TENT-u

"^vori{te" udispe~erskomcentru: Brè

ka razvijenima

EPS je lider u regionu na

povezivawu sa operaterima

Evrope


standardnog protokola, teda smo u tom pogledu, na ne-ki na~in, i lideri u ovomna{em regionu.

Posebno je va`no da je�� ~vor integrisan u po-stoje}i �� si-stem u Dispe~erskom cen-tru EPS-a i da je pripre-mqen da "prihvati" i novuskadu, za koju }e prvi deoopreme sti}i ve} sredinomaprila. Zahvaquju}i wemu,

na vi{i nivo je podignutoupravqawe celokupnim EEsistemom EPS-a, jer jeomogu}eno pra}ewe rada iostalih EE sistema uevropskoj mreì.

- Na realizaciji ove in-formacione podr{ke re-konekciji EPS-a u ��

radilo se gotovo deset me-seci, jer uz nabavku odre|e-ne hardverske i telekomu-nikacione op-reme trebalo jeimplementira-ti i velikibroj softvers-kih re{ewa,koja podràva-ju sve standar-de i zahteve��. To smoradili mi u ��-u, uz podr{ku Instituta"Mihailo Pupin" - nagla-{ava Jani}ijevi}.

Zahvaquju}i �� ~voru ivezama koje ima EPS, sa-da centar u [vajcarskoj,

a i ostali sakojima smo po-vezani, moguna{im posre-dovawem daprimaju po-datke u real-nom vremenuiz BiH, Rumu-nije, Bugar-ske, Makedo-

nije i od drugih na{ihsuseda, jer su hardver, te-lekomunikacije i soft-veri postavqeni da mogubrzo da obrade i propusteogroman broj podataka.

Na{ sagovornik kaèda je planirano da se dokraja godine pomo}u ��~vora poveèmo sa Gr~-kom, a zatim sa Bugarskomi Rumunijom. Pri tome onisti~e da, uz real-timerazmenu, �� ~vor omogu-}uje i znatan broj drugihservisa, kao {to su mail,�� i drugi. �

A. Cvijanovi}

��

Na skupu predstavnika velikihsvetskih kompanija iz Evrope, Afrikei sa Sredweg istoka, koji je po~etkomfebruara ove godine, u organizacijiMajkrosofta, odràn u Pragu, razgova-rano je o procesima transformacije iorganizacije kompanija u procesu tran-zicije. Svoje vi|ewe poslovnih tren-dova izneo je i predsednik Majkrosof-ta Bil Gejts.

U ime Elektroprivrede Srbije, sku-pu je prisustvovao Vladimir Obrado-vi}, direktor ��-a.

Susret sa Gejtsom

Primopredajom licencnog sertifikata i instalacionih me-dijuma sredinom marta ove godine zapo~eta je legalizacija��softvera u Elektroprivredi Srbije, na osnovu ugovo-ra sa kompanijom ��, a uz posredstvo beogradskog predu-ze}a Digit.

Licence za zna~ajan deo �� softvera obezbedilo jeovog puta 13 javnih preduze}a EPS-a, koja }e pravo kori{}ewazadràti i ako iza|u iz sastava kompanije. Prema potpisanomugovoru, svi do sada nabavqeni �� softveri u EPS-u bi-}e pla}eni do kraja idu}e godine, a �� je pri tom ponudiozna~ajan popust na katalo{ku cenu licenci. U ��-u se plani-ra da do isteka ovog ugovora bude legalizovan kompletan�� softver u svim javnim preduze}ima EPS-a.

Za sve licence EPS je naru~io i dva nivoa tehni~ke podr-{ke, koja se pla}a na godi{wem nivou kontinuirano, a korisni-cima, pored ostalog, omogu}uje pravo na nove verzije softverai tehni~ku pomo}.

Legalizovawe �� softvera

Praksa u eksploataciji interkonekcije UCTE nu`no name}eda razmenu elektri~ne energije izme|u evropskih sistem ope-ratera elektroenergetskih sistema prati razmena informaci-ja o toj energiji u realnom vremenu. Elektroprivreda Srbije jeprimenom savremenih informaciono-komunikacionih tehnolo-gija sada osposobqena da bude ravnopravan partner u interko-nekciji UCTE i u ovom pogledu – rekao je za na{ list DraganVlaisavqevi}, pomo}nik direktora CIIS-a.

EPS ravnopravan partner u UCTE

Stru~wak iz ��-aTimo Kosonenproverava u��-u vezu sa Laufenburgom

Ugra|ivawemoderne

opreme uzpomo}

Instituta"Mihajlo

Pupin"

Paralelno se prati rad na{eg,

ali idrugih sistema

u okruèwu


Inajve}i optimistibili su iznena|e-ni, kada je, po~et-kom ove godine, u

JP "Elektrovojvodina" obe-lodawen podatak da je Pred-uze}e za odràvawe i za{ti-tu objekata i ugostiteqstvo"Odràvawe i usluge" d.o.o.zavr{ilo 2004. godinu sapreko 13 miliona dinara~iste dobiti! Taj poslovniuspeh je tim ve}i jer je ovopreduze}e, na samom startu2004. godine, izdvajawem izsastava JP "Elektrovojvodi-na", zapo~elo "samostalni"put dokazivawa na trì{tui izvan sistema EPS-a.

Osnovna delatnost ovogpreduze}a je odràvawe po-slovnog prostora i voznogparka svog osniva~a, kao ipruàwe ugostiteqskih usu-ga u Hotelu "NORCEV" naIri{kom Vencu i restoranuna Ribarskom ostrvu u No-vom Sadu. Trenutno je ovdezaposleno 257 radnika.

- Tako uspe{an putne bi bio mogu} da ni-smo imali poslovnu,moralnu i materijalnupomo} svog osniva~a -obja{wava tajnu uspehaSlobodan Simovi}, di-rektor "Odràvawa iusluga", uz napomenu da je sa-mo tokom minule godine ovozavisno preduze}e dobilo od"Elektrovojvodine" nekoli-ko spasonosnih i podsticaj-nih "finansijskih inekci-ja". Me|u wima su, svakako,najzna~ajnija dodatna sred-stva u visini od 41 miliondinara.

U nameri da uspe{no izvr-

{i dokapitalizaciju ovogtzv. zavisnog preduze}a, u"Elektrovojvodini " su done-li odluku, da se tokom ovegodine, u vi{e navrata,uplati na ra~un "Odràva-wa i usluga" ukupna suma od35 miliona dinara. Narav-no, o dinamici i strukturipojedina~nih uplata, u zavi-snosti od toga kako se poslo-vawe ovog preduze}a bude od-vijalo, odlu~iva}e Upravniodbor "Elektrovojvodine".

Za kontekst ove teme zna-~ajan je i podatak da je sli~-nu sudbinu osamostaqivawaimao i jo{ jedan kolektiviz tzv. "tre}eg kruga". Re~ jeo Preduze}u za proizvodwu imontaù prefabrikovanihbetonskih elemenata "Beto-werka" d.o.o. Sombor.

Prema re~ima Branislava\or|evi}a, direktora JP"Elektrovojvodina", planomposlovawa za ovu godinupredvi|eno je da sada{wi

deo preduze}a "Projektnibiro" do 1. jula postane jo{jedno zavisno preduze}e, a dazakqu~no sa septembrom2005. i deo preduze}a Ener-getika "Ju`na Ba~ka" doì-vi istu sudbinu. Na taj na-~in, kada se taj krug formi-rawa zavisnih preduze}a za-tvori, "Elektrovojvodina" usvom sastavu vi{e ne}e ima-

ti tzv. prate}e delatnosti iposluì}e kao dobar pri-mer ostalim javnim preduze-}ima u EPS-u.

- Budu}i model osnivawanovih dru{tva sa ograni~e-

nom odgovorno{}u odvi-ja}e se po istovetnimprincipima i parame-trima kao {to je to bioslu~aj sa dokapitaliza-cijom prethodna dvapreduze}a - isti~e Tomi-slav Papi}, zamenik di-rektora JP "Elektrovoj-

vodina" i predsednikUpravnog odbora "Odràva-we i usluge".

Prema tvr|ewu najodgo-vornijih qudi JP "Elektro-vojvodina" svi dosada{wi ai budu}i potezi na tran-sformisawu prate}ih delat-nosti, u novoosnovanim za-visnim preduze}ima ne}eproizvesti ve}e potrese, od-

nosno pravqewe spiskova"prekobrojnih" i onih koji}e biti progla{eni za teh-nolo{ki vi{ak. Suprotnotome, prema ozbiqnim ana-lizama, ~ak se razmi{qa i omogu}nostima da se u novo-formirana zavisna preduze-}a prime novi stru~waci,koji }e uspe{no mo}i da "pa-riraju" sve ve}im zahtevimatrì{ta. Napravqeni su,tako|e, i planovi prekvali-fikacija i dodatnog stru~-nog usavr{avawa radnika.

A da to nisu samo pukeèqe, pokazuje upravo pri-mer "Odràvawa i usluga"gde u posledwih godinu da-na niko nije progla{en teh-nolo{kim vi{kom, dok jeistovremeno desetak radni-ka steklo diplome o vi{emstepenu obrazovawa. �

S. Vasi}

��

��

Dobit sa Fru{ke gore

� �� !��"��#$��

��%��&'(�� )�#��%*+,�� -��$�,!�� .

�� $��$��$�#��,��#��$��/��

Imamo poslovnu, moralnu i materijalnu

pomo} "Elektrovojvodine"

Boqi dani hotela "NORCEV" na Iri{komVencu

SlobodanSimovi}: Beztehnolo{kih

vi{kova


Agencija za ener-getsku efikas-nost ima sve plo-dotvorniju sarad-

wu sa srodnim nacional-nim agencijama Evropskeunije i u~estvuje, koliko jeto za sada mogu}e, u raduove evrposke asocijacije -istakao je na po~etku raz-govora mr Nenad Pavlo-vi}, direktor Agencije zaenergetsku efikasnost, uzdodatno obja{wewe da jeova Agencija ve} dobilapoziv da postane punoprav-ni ~lan Evropske energet-ske mreè, jedne vrste eks-kluzivnog Kluba nacio-nalnih agencija za ener-getsku efikasnost.

Agencija je , sti~e se uti-sak je vrlo brzo postalaprepoznatqiva u evrop-skim razmerama. Naime,nedavno je prihva}ena po-nuda da ova Agencija budekoordinator projekta "Ok-virnog programa {est zazemqe zapadnog Balkana".Partneri u ovom poslu bi-}e specijalizovane i reno-mirane institucije iz Ne-ma~ke, Francuske, Italijei, naravno, svih zemaqa za-padnog Balkana. S drugestrane, ova Agencija pred-stavqa}e Srbiju u evrop-skoj asocijaci za promovi-sawe decentralizovane ko-generacije �� Europei ima}e svog predstavnikau Izvr{nom komitetu oveasocijacije.

Kada govori o brojnimposlovima za ovu godinu,mr Nenad Pavlovi} isti~eda su planirana 34 inve-sticiona projekta u Srbi-ji, koja se odnose na javne

zgrade, komunalne usluge idaqinsko grejawe. U wih}e biti uloèno oko mili-on i 650 hiqada evra, a tasredstva su obezbe|ena kodEvropske unije, a prekoEvropske agencije za re-konstrukciju.

- Ina~e, rad Agencijefinansira se iz donacijaEvropske unije i buxeta Re-publike Srbije - obja{wa-va na{ sagovornik. - U pr-voj godini rada Evropskaunija je preko Evropskeagencije za rekonstrukcijusufinansirala tro{koveAgencije sa oko 70 odstosredstava, dok danas to ~i-ni sa 50 odsto. Preostalideo sredstava obezbe|uje sekroz buxet Republike Sr-bije. Sve u svemu, dosada-{wi buxet za projekteAgencije od blizu ~etirimiliona evra obezbedila jeupravo EU preko Evropskeagencije za rekonstrukciju.Tim sredstvima finansi-rali smo programe obuke,sufinansirali investici-one projekte i pokretalisve druge aktivnosti. Ovihdana razgovaramo sa Evrop-

skom agencijom za rekon-strukciju o kori{}ewu dvenove donacije EU od dvamiliona evra koji }e se ko-ristiti za projekte u na-rednoj godini.

U na{oj javnosti nijeostala nezapaèna vest daje ova Agencija nedavnouspe{no okon~ala obuku izoblasti gazdovawa energi-jom u op{tinama Srbije.Ova obuka je sprovedena uokviru programa "Energet-ska efikasnost u komunal-noj energetici" i tako jedodeqeno preko 50 serti-fikata za energetske mena-xere. Radi se o vrsnimstru~wacima koji istovre-meno obavqaju va`ne funk-cije u svojim op{tinama.Zanimqivo je da su "novope-~eni" menaxeri izrazilizainteresovanost i sprem-nost da u~estvuju i u drugimprojektima Agencije.

Ohrabreni takvim inte-resovawem, odgovorni qudiAgencije zapo~eli su rea-lizaciju jednog novog pro-jekta u oblasti komunalneenergetike pod nazivom"Izrada planova energet-

skog razvoja i akcionihplanova za {tedwu energi-je". Tako su, na osnovu objek-tivnih kriterijuma, od 51op{tine, izabrana tri gra-da: Jagodina, Kraqevo iSombor u kojima }e, uz po-mo} saradwe sa stranimkonsultantima, biti ura|e-ni pomenuti planovi ener-getskog razvoja i plan za{tedwu energije. Sa ovimgradovima potpisan je i po-seban sporazum o saradwi, awihova obaveza je da imenu-ju svoje Odbore projekta,~iji bi ~lanovi bili istak-nuti predstavnici lokalnesamouprave i direktori jav-nih komunalnih preduze}a.U nastavku aktivnostiformirali bi se i posebniop{tinski timovi za ener-getsko planirawe. Ve} obu-~eni energetski menaxeri,naravno, bi}e ~lanovi ovihtimova i na taj na~in }e seobezbediti da menaxeriunaprede svoja znawa i po-boq{aju kvalitet projekta.Treba re}i, da je na planukomunalne energetike,Agencija uspostavila dobrusaradwu i sa Stalnom kon-ferencijom gradova.

- Mi tu ne}emo stati! Na-{e ambicije su da uskoroosnujemo Udruèwe op-{tinskih energetskih me-naxera u Srbiji - kaè mrNenad Pavlovi} uz napome-nu da su ve} otpo~ele pri-preme za obuku gazdovawaenergijom u industriji, awome }e biti obuhva}enooko 60 inèwera i tehni~a-ra iz tridesetak industrij-skih preduze}a u Srbiji. �

Slobodan Vasi}

��

��

Menaxeri za{tedwu struje� �� !"��#�$��%�� &

��'!��$�(� �� &"�� )�*�� &�� +�� "!�&)*�� &

��&"!�� ,&%�!�-��!�� .��-&�)�!�/

��$��0��-��

U zemqama Evropske unije postoje udruèwa energetskihmenaxera - obja{wava inostrana iskustva mr Nenad Pavlovi}.- Nekada su ova udruèwa sektorska, odnosno okupqaju ener-getske menaxere iz samo jednog sektora, kao {to je to na primerAsocijacija op{tinskih energetskih menaxera u Nema~koj. Ne-kada ova udruèwa okupqaju energetske menaxere iz razli~i-tih sektora, kao {to je to slu~aj u Italiji, gde asocijacija oku-pqa energetske menaxere iz industrije, op{tinskih admini-stracija ali i velikih javnih i poslovnih zgrada. Za{to i mine bismo uradili ne{to sli~no !? Smatramo da su na{e ambi-cije potpuno opravdane i zato }emo inicirati i svim raspolo-ìvim sredstvima pomo}i u osnivawu Udruèwa op{tinskihenergetskih menaxera u Srbiji.

Iskustva u Evropskoj uniji

Nenad Pavlovi}

Rudari povr{in-skog kopa "Drm-no" tokom zim-skog perioda,

ostvarili su osnovni za-datak. I pored izuzetnote{kih zimskih uslova zarad ma{ina i qudi, kojiih opsluùju, uspeli daodrè kontinuitet pro-izvodwe ugqa, potrebnogza rad termoenergetskihkapaciteta u Drmnu i Ko-stolcu. S druge strane,ostvareni proizvodni re-zultati su u okvirimapredvi|enih bilansa.

U januaru ostvarena jeproizvodwa od 546.770 to-na, februaru 470.000 to-na, a za trinaest dana ra-da u martu 252.000 tonaugqa, odnosno ukupno uovoj godini oko 1,7 miio-

na tona ugqa. Pored kon-tinuiteta u proizvodwiugqa, dodatnu sigurnostza rad termoelektrana uDrmnu i Kostolcu zna~i-le su dovoqno popuwenedeponije ugqa. Krajem fe-bruara na drmqaskoj de-poniji nalazilo se oko270.000 tona odloènogugqa s tendencijom pove-}awa rezervi, jer je jedanblok u termoelektrani"Kostolac B" po~etkommarta zapo~eo redovan go-di{wi remont. Obezbe|i-vawe ugqa i za rad osta-lih blokova je stabilno.

U istom vremenskom pe-riodu jalovinski sistemiostvarili su proizvodwuiznad planirane. U janua-ru je otkopano preko dvamiliona kubika jalovine,

{to je prekoplanski u~i-nak. U februaru jalovin-ski sistemi otkopali su1,7 milion kubika ~vrstemase, odnosno na nivoubilansa, a za trinaest da-na marta proizvodwa najalovini iznosi 798.000kubika, ili za dva pro-centa vi{e od planiraneza isti vremenski period.Tokom prve polovinemarta na jalovinskim si-stemima bilo je i dostazastoja u radu sistemazbog obavqawa planira-nih tehni~ko - tehnolo-{kih zahvata, pre svegapomerawa eta`nih i od-lagali{nih traka.

Vremenske prilike to-kom zimskog perioda mo-gle su se porediti sa si-birskim ambijentom. Ka-

rakteristika minulog pe-rioda je da su proizvodnirezultati u okvirima bi-lansa i da su sa~uvane ma-{ine od ve}ih havarijskiho{te}ewa, kao i qudi kojiih opsluùju. Naravno, ka-da je re~ o rezultatimaostvarenim na kopu "Drm-no" treba imati u vidu veo-ma sloène tehni~ko - teh-nolo{ke uslove za rad nawemu. Da bi se otkopao ku-bik jalovine neophodno jeiz zemqe, recimo, ispumpa-ti kubik vode. Da bi se, za-tim, iskopala tona ugqatreba otkopati 3,5 kubika~vrste mase, s tim {to su sadaqim napredovawem kopaprema zapadnom kriluuslovi jo{ nepovoqniji.�

S. Sre}kovi}

Uprkos ~iwenicida Vlada Srbijeni do kraja martanije dala "zeleno

svetlo" za Godi{wi pro-gram poslovawa Elektro-privrede Srbije u 2005. go-dini, u Rudarskom basenu

"Kolubara", kada su ovogodi-{we investicije i razvoj upitawu, gledaju sa neskrive-nim optimizmom. Naime,prema planu investicija zaovu godinu, koji je usvojen naUpravnom odboru EPS-a,postignuta je saglasnost da

se za "Kolubaru" izdvoji okotri milijarde dinara za va-`ne investicione zahvate.

-Prema tom planu-obja-{wava Milutin Bobi}, po-mo}nik direktora "Koluba-re" za investicije, namenskainvesticiona sredstva izno-

se preko dve milijarde, dok}e EPS naknadno izdvojitidodatnih 900 miliona dina-ra za realizaciju kreditakod Evropske banke za re-konstrukciju i razvoj, odno-sno za ugovarawe i uplatuavansa tog kredita.

POVR[INSKI KOPOVI

��

��

Milijarde skre}u Kolubaru� ��

��!��"��#��$��%��

��#��&��'��(��'

) *)�+$' ),��'��$�,-�,�

Srpski bilans u sibirskim uslovima� ��./�%��0��"��#��&(�

Milutin Bobi}:"Mo}ne ma{ine mewaju

geografsku kartu"

Bez problema u snabdevawu ugqem:

Sa kopa "Drmno"


��

Vanprivredne investicije

Planom investicija za ovu godinu u Rudarskom basenu "Kolu-bara" nisu zaobi|ene ni vanprivredne aktivnosti. âk, moglobi se re}i, da im je dat odre|eni prioritet. Naime, u vanpri-vredne investicije uloì}e se oko 240 miliona dinara.

- Ta sredstva }e biti upotrebqena - obja{wava Bobi} - zaotklawawe direktnih i indirektnih posledica rudarskih ra-dova na teritorijama op{tina Lajkovac i Ub.

VELIKI POTENCIJALI "GEORADA"

0��!�#��$#��,�$��

Restrukturirawem Povr{inskih kopova "Kostolac"predvi|eno je osnivawe pet uslu`nih preduze}a, koja}e u naredne ~etiri godine imati potpuno obezbe|enposao za potrebe osnovne delatnosti u ovoj firmi.Odradnika koji prelaze u novoosnovana preduze}a ni-ko,zna~i, ne}e ostati bez posla. Od septembra pro{legodine samostalni privredni ìvot zapo~ela su tripreduze}a i to: "Rekultivacija i ozelewavawe", predu-ze}e za pruàwe usluga u oblasti hortikulturnih po-slova, "Kostolac usluge", registrovano za veliki brojuslu`nih poslova, me|u kojima je kao primarni fi-zi~ko obezbe|ewe objekata i "Autotransport" za pru-àwe usluga iz oblasti prevoza roba i putnika, nisko-gradwe....Proces restrukturirawa bi}e prakti~no za-vr{en prelaskom predvi|enog broja radnika u novoo-snovana preduze}a "Georad" i "Proizvodwu, remont imontaù". Ukupno, u pet osnovanih preduze}a radi}ene{to vi{e od 1.200 radnika.

Radnici JP PK "Kostolac" geolo{ke struke, kojimaje ponu|eno da pre|u u novoosnovano preduze}e "Geo-rad" d.o.o. nedavno su protestovali zbog wihovog iz-dvajawa iz osnovne delatnosti, smatraju}i da su i oviposlovi sastavni deo osnovnih. Protest radnika okon-~an je potpisivawem Sporazuma o uslovima za prekid{trajka, po kome se radnicima koji prelaze u novopreduze}e daju dodatne garancije, od strane osniva~a usmislu za{tite u ostvarivawu wihovih prava. "Georad"d.o.o. ima}e, ina~e, ukupno 252 zaposlenih i pruà}e{irok spektar usluga za potrebe ne samo kopova "Ko-stolac" ve} i Elektroprivrede Srbije, {to je defini-sano i potpisanim ugovorima.

Pored poslova na pruàwu usluga projektovawa, iz-vo|ewa radova na izradi novih linija bunara za preo-dvodwavawe, teku}ih poslova na dubinskom i povr-{inskom odvodwavawu , "Georad" }e se aktivno anga-òvati i na poslovima za potrebe "HE \erdap" i nakopu "Kolubara". U okviru ovog preduze}a treba da seformira i posebna radna jedinica za izradu, servisi-rawe i odràvawe pumpi. U novoformirano preduze-}e bi}e po svim osnovama uloèno oko milion evra.Do sada je realizovana nabavka savremene ma{ine zabu{ewe bunara, a u toku je nabavka jo{ jedne, velikihradnih i kapacitativnih mogu}nosti.

Ukupno za ovu godinu samo za potrebe JP PK "Kosto-lac", "Georad" d.o.o. treba da izvede radove na bu{ewui to 5.500 metara bunara. Po ovom osnovu obezbe|uje seprihod koji novoosnovanom preduze}u omogu}ava ne-smetano funkcionisawe i poslovawe.

Pored obezbe|ivawa savremenih uslova za rad, trebanapomenuti da "Georad" d.o.o. ima veoma iskusan istru~an kadar, osposobqen za zaokruìvawe komplet-nog procesa rada od projektovawa, izrade studija, ela-borata do neposrednih poslova na izvo|ewu radova izgeolo{ke delatnosti. Naravno, nakon stvarawa uslovaza rad stru~waka za popravku i servisirawe potapaju-}ih pumpi,"Georad" d.o.o. }e biti jedno od vode}ihpreduze}a iz geolo{ke i hidro geolo{ke delatnosti uBrani~evskom okrugu, a i van wega. �

S. Sre}kovi}

Najvi{e sredstava (oko270 miliona) bi}e izdvojenoza izme{tawe i regulacijukorita reke Kolubare i pri-premu otvarawa novog povr-{inskog kopa "Veliki Cr-qeni", odnosno "Tamnava-Ju-`no poqe". Ohrabruje ~iwe-nica da pripremni radovina izgradwi nasipa sa obestrane korita, {irokih doosam i visokih do sedam me-tara, zapo~eti polovinomoktobra pro{le godine, sadadobro napreduju. Planiranoje, ina~e, da se u Prvu fazuizme{tawa i regulacije re-

ke Kolubare i izgradwe vo-dotoka kroz leì{te kopa"Tamnava-Istok" utro{iukupno 530 miliona dinarai da se taj posao zavr{i kra-jem septembra 2006. godine.

Slede}a pozama{na stav-ka investicionih sredstava(oko 172 miliona) odnosise na osposobqavawe kopa"Tamnava - Zapadno poqe",kako bi se na wemu postiglaproizvodwa od 12 milionatona "crnog zlata" godi-{we. Osposobqavawe ovogkopa za pove}anu proizvod-wu podrazumeva prethodnuregulaciju reke Kladnice iDubokog potoka. Investi-cija sa vrlo preciznim ro-kovima izgradwe odnosi sena zavr{etak montaè i pu-{tawe u rad ~etiri tra~natransportera, nabavqenihiz kredita Vlade Poqske -obja{wava na{ sagovornik,uz opasku da je wihovo pu-{tawe u rad predvi|eno zadrugu polovinu avgusta ovegodine, a da }e u ~itav ovajposao biti uloèno 199 mi-liona dinara.

Zna~ajno pove}awe proiz-

vodnih mogu}nosti Poqa"B", tako|e, nalazi se u ovo-godi{wem investicionomplanu " Kolubare" . Predvi-}a se, naime, da se na Poqu"B" pove}a proizvodwa natri miliona tona godi{we,i da se ono pro{iruje u prav-cu Poqa "C". Odre|ena sred-stva bi}e usmerena i za neko-liko investicionih progra-ma u Preradi. To se, pre sve-ga, odnosi na dovo|ewe to-plifikacionog sistema ufunkcionalno stawe , na re-konstrukciju ì~are i dovo-|ewu vodovoda u Vreoce.

Na pitawe {ta }e biti sadaqom sudbinom TE-TO"Kolubare B", na{ sagovor-nik podse}a da je po~etkomove godine na sedniciStru~nog saveta EPS-a ( ~i-ji je Bobi} ~lan) usvojenastudija o ekonomskoj oprav-danosti nastavka wenegradwe.O tome {ta }e me}u-tim, daqe biti sa tim pro-jektom, odlu~i}e Vlada Sr-bije i EPS. Ukoliko se do-nese pozitivna odluka, od-mah moramo da razmi{qamoi o tome kako da obezbedimododatnih sedam miliona to-na ugqa godi{we za rad no-ve elektrane. Dakle, ta dvaposla morala bi da se radeparalelno, dodaje Bobi}.

Optimizam da }e se oveinvesticije i realizovatizasnivam na pozitivnim is-kustvima iz pro{le godine,kada na relaciji EPS - "Ko-lubara" nije bilo ni jednogzastoja u urednom dotoku pa-ra. O~ekujemo da }e tako bi-ti i ove godine, zakqu~ujeBobi}. �

Slobodan Vasi}

Za izme{tawe Vreoca - poseban stru~ni tim [to se ti~e pro{irewa Poqa "D" u pravcu Vreoca, oko ~ega se

u javnosti mnogo govori i to iz razli~itih uglova, napomiwe Bo-bi} - za ovu godinu predvi|eno je samo 30 miliona dinara, koli-ko je potrebno da se izradi investiciono - tehni~ka dokumenta-cija i dopunski istra`ni radovi. Treba, tako}e, znati da je naprojektu izme{tawa sela Vreoca formiran poseban stru~ni timkoji }e se pozabaviti svim aspektima predstoje}e "seobe".


Jubilej, trideset petgodina od prvih ki-lovata elektri~neenergije koji su po-

tekli sa bloka A-1 u Term-oelektranama ''Nikola Te-sla'' obeleèn je 7.marta uObrenovcu. Ro|endanskasve~anost bila je u znakutridesetpetogodi{wice,zavr{etka revitalizacijebloka A-5 i rekorda u pro-izvodwi elektri~ne ener-gije, ostvarenih po~etkomovog meseca.

Sve~anosti su prisustvo-vali izaslanik ambasadoraKraqevine Velike Brita-nije, Dejvid Mek Ilroj,ministar rudarstva i ener-getike Srbije Radomir Na-umov, sa saradnicima, vi-soki predstavnik Evrop-ske agencije za rekon-strukciju Adrijano Mar-tins, generalni direktorJP Elektroprivreda Srbi-je dr Vladimir \or|evi},predstavnici stranih idoma}ih kompanija koje suu~estvovale u remontu blo-ka A-5 kao i predstavnicijavnih preduze}a JP EPS.

Javno preduze}e Termoe-lektrane “Nikola Tesla”su jubilej do~ekale sa sko-ro 3.300 megavata instali-sane snage, 2,7 miliona ~a-sova rada i 438 milijardikilovat-sati elektri~neenergije za ~iju proizvod-wu je utro{eno 656 milio-na tona ugqa. Trideset ipet godina do~ekano je i sapodmla|enim kapaciteti-ma i planovima ~ija }e re-alizacija doprineti daTENT, kao najve}i proiz-vo|a~ elektri~ne energijena Balkanu, ostane u vrhuevropskih kompanija.

U ostvarivawu planira-nih zadataka ovom kolek-tivu veliku pomo} pruì-la je Evropska unija koja je

preko Evropske agencije zarekonstrukciju uloìla130 miliona evra. Pred-stavnik EAR-a, AdrijanoMartins je istakao da }e sesredstva EU i nadaqe ula-gati s tim {to }e bitiusmerena ka stvarawu mo-gu}nosti za zdraviji ì-vot. U toku ove i narednegodine EAR }e uloìti 31milion evra u re{avaweproblema ekolo{ke za{ti-te u termoelektranama,ukqu~uju}i odlagawe pepe-la, aero-zaga|ewa i zaga|e-wa podzemnih voda.

Zna~aj JP TENT i wego-vih 35 godina uspe{nog ra-da posebno je istakao drVladimir \or|evi} i na-glasio da danas sa divqe-wem gledamo na dela neko-liko generacija uglednihelektroprivrednika koji sugradili termoelektrane i~iji u~enici danas, bez pro-blema, realizuju kompliko-vane remonte i revitaliza-cije. O tome svedo~i, rekaoje \or|evi}, i revitaliza-cija bloka pet u koji je ulo-èno 64,5 miliona evra, od~ega je 55 miliona iz dona-

cije EU. U posustale elek-trane ulaèmo sredstva, po-dièmo ih, modernizujemo,dajemo novu snagu, produà-vamo vek… vra}amo ih umladost.

Pre ~etiri godine uTENT-u se pristupilostrategiji obnove proiz-vodnih kapaciteta u ciquproduèwa wihovog radnogveka za narednih 15 godina,pri ~emu je trebalo nadok-naditi sve {to je propu-{teno u prethodnoj deceni-ji, rekao je na sve~anostidirektor JP TENT Bo{koBuha. Da je dosada{wi po-sao dobro obavqen pokazujukarakteristike rada obno-vqenih blokova. Ove elek-trane svrstavaju se u redefikasnih, trì{no kon-kurentnih i ekolo{ki pri-hvatqivih proizvo|a~astruje, a prema standadimakoje postavqa vreme kojedolazi. Sem u obnovu kapa-citeta, ova kompanija ula-è i ulaga}e u obnovu qud-skih resursa pruàju}i{ansu mladim kadrovima,koji }e uz pomo} nove tehno-logije nastaviti slavuprethodnih generacija. �

K. Jani}ijevi}

TERMOELEKTRANE

��

Blok A-5, snage 308,5 megavata u pogon je u{ao septembra1979.godine i do rehabilitacije na mreì proveo 156.000 sati.Pri tom, elektroenergetskom sistemu Srbije isporu~io je oko40 milijardi kilovat-sati elektri~ne energije.Pre dono{ewaodluke o rehabilitaciji zabeleèn je pad pouzdanosti od de-set posto, pad prose~ne snage bloka za 40 megavata, lo{ radelektrofiltera…

U rehabilitaciji, koja je ko{tala 64,5 miliona evra, zamewe-no je 70 odsto cevnog sistema kao i glavni parovodi, obnovqenturbogenerator, zamewen elektrofilter i emisija ~esticasvedena na evropske norme. Tako|e, izmewen je i sistem upra-vqawa, ura|en kapitalni remont pomo}nih postrojewa…

Blok je sinhronizovan na mreù 24. decembra pro{le godineposle 279 dana zastoja, koliko je trajao kapitalni remont. Uremontu i isporuci opreme u~estvovale su inostrane kompa-nije - �� kao i brojnedoma}e firme.

Novi vek “petice”

MINISTAR VELIMIR ILI] U JP "TE NIKOLA TESLA"

1��-��/��-��&!��&!�Va`ne deonice budu}eg autoputa od Beograda do Poège prolaze kroz zemqi{te

kojim gazduje Elektroprivreda Srbije i ona }e, uz op{tine na ovoj trasi, biti va-àn faktor u obezbe|ewu tehni~kih preduslova za gradwu ovog izuzetno zna~ajnogsaobra}ajnog koridora. Ovo je istakao ministar za kapitalne investicije u VladiRepublike Srbije Velimir Ili}, u razgovoru sa poslovodstvom JP "TE Nikola Te-sla" i ~elnicima op{tine Obrenovac, otpo~iwu}i u ovom gradu seriju poseta op-{tinama du` planirane trase autoputa.

Ministar Ili} i direktor JP "TE Nikola Tesla" Bo{ko Buha saglasili su se omogu}nosti kori{}ewa pepela iz obrenova~kih termoelektrana za podlogu ovog au-toputa, ali i drugih puteva u Srbiji, prema nedavno promovisanoj ~e{koj tehnolo-giji. Ministar je najavio skoru gradwu eksperimentalne deonice na podru~ju op-{tine Obrenovac. �

N.R.

��1��1�� 2��3�

4��5��/�

Od A-1 do B-2� ��6�� &��7��"��8

��-0�� 96:� $�� 0�!� /

"�!��!��)��

Osnovni ciqevi ko-ji su pred Elek-troprivredu Sr-bije postavqeni

po~etkom 2000. godine bilisu vezani za pove}awe proiz-vodnih mogu}nosti, pove}a-we stabilnosti i pouzdano-sti rada kapaciteta i po-boq{awe ekonomi~nostieksploatacije. Koliko se urealizaciji ovih ciqevauspelo, najboqe se moè vi-deti na primeru Termoelek-trana “Kostolac”. Ovi term-oenergetski kapaciteti u2001. godinu su u{li sa bre-menom iz pro{losti koje seogledalo u nepouzdanom ra-du, velikom broju ispada,smawenom ~asovnom kori-{}ewu…Te godine u Kostol-cu je proizvedeno 2,890 mi-lijardi kilovat- sati elek-tri~ne energije. Apsolutnirekord postignut je 2003.go-dine isporukom 3,899 mili-jardi a pro{le godine je tajrekord i “potvr|en” sa 3,840milijardi kilovat-sati.

- Proces poboq{awa uovim termoelektranama bioje brì od planiranog, po-sebno na blokovima TE “Ko-stolac B” na kojem je zaokru-èn ciklus remonata. U ovojTE su zavr{eni kapitalniremonti na oba bloka, i mo-èmo da konstatujemo da smokroz ~etvorogodi{we re-

monte, na ~iju smo realiza-ciju imali dominatnan uti-caj, sanirali postrojewa iopremu blokova koji su biliu kriti~nom stawu, ili ~akvan pogona sem na bloku A-1,kaè Jovan Jovi}, direktorDirekcije za proizvodwuenergije i prenos.

Za ~etiri godine u TE “Ko-stolac” su ura|ena ~etiri ka-pitalna remonta sa elemen-tima modernizacije i rekon-strukcije pojedinih postroje-wa. Na bloku A-2 u toku 2001.i 2004.godine realizovan jekapitalni remont bloka sasanacijom havarije cevnogsistema kotla i rekonstruk-cijom turbine za toplifika-ciju. Na svim vitalnim delo-vima bloka obavqene su kapi-talne popravke koje uti~u napouzdanost rada. Na bloku B-1 u 2002.godini tako|e je iz-veden kapitalni remont a2003.godine na red je do{aoblok i B-2. Ukupna sredstvakoja su uloèna u realizacijusvih remonata u sve ~etirigodine iznosila su 55 mili-ona evra i obezbe|ena su izpoqskog i ruskog kredita adelom i iz sopstvenih izvoraEPS-a. Na uloènih 55 mi-lion evra, dobilo se 106 mi-liona evra kroz vi{e proiz-vedene elektri~ne energije usve ~etiri godine u zimskojsezoni, ra~unaju}i do 15.mar-

ta ove godine.(ra~unato poceni od tri evro centa po ki-lovat-~asu.)

- Zna~ajnim ulagawimauspeli smo, ne samo da podig-nemo pogonsku spremnostblokova nego i da u toku radadostiù projektovane para-metre, {to ranijih godinanije bilo mogu}e, kaè Bo-jan @ivanovi}, direktor JPTE “Kostolac” i dodaje darast proizvodwe za blizu 20odsto to najboqe potvr|uje.Ulagawa u oporavak, nemasumwe, svrstala su kostola~-ke blokove me|u pouzdanijeproizvodne jedinice u Elek-troprivredi Srbije.

Primer iz Kostolca naj-boqe potvr|uje da projektiobnove proizvodnih kapaci-teta moraju da se izvedu dokraja. Kako isti~e Jovan Jo-vi}, hipoteka pro{lostioli~ena u nepovoqnom fi-nansijskom poloàju EPS-a

i redukovanom odràvawuproizvodnih kapaciteta sene moè izbrisati:

- U ~etvorogodi{wim rea-lizovanim remontima pomog-nutim donacijama, krediti-ma, uz zna~ajan doprinos ka-pitala manifestovanom krozznawe, ve{tine i obrazovawezaposlenih, poboq{ano jestawe opreme, nagla{ava Jo-vi}.- Pove}ana je, tako|e,stabilnost i pouzdanost radaa smaweni su i eksploatacio-ni tro{kovi. Dobijen je pre-dah, ali se tu ne zavr{avaproces unapre|ewa i poboq-{awa. Da li }e se postignutastabilnost odràti i una-prediti u velikoj meri zavi-si da li }e se remontni ci-klusi sprovoditi planira-nim tempom, a za realizacijusu neophodna definisanafinansijska sredstva. �

K.Jani}ijevi}

��

Bitno je da smo zaustavili trend degradacije i “prekinuliiscrpqivawe radnih sposobnosti” opreme, i time postigli io~ekivane rezultate, istakao je Jovan Jovi}, direktor Direk-cije za proizvodwu energije i prenos i naglasio: A oni su - po-ve}ana angaòvana snaga, ~asovno kori{}ewe pa time i proiz-vodwa. Ovo je primer kako se definisanim osnovnim paketimazahvata, korak po korak, stiè do ciqa. U ovom slu~aju, kodblokova u Kostolcu postignuti su kratkoro~ni ciqevi, aliproces obnove se tu ne zavr{ava jer, mesta za poboq{awe ima.

Obnova se ne zavr{ava

��

êtiri remonta za ~etiri godine� � �� !�"#$� %&��'()�)�� *+,�-�"�.#&�� /�"�(#!0 #!�

)")/!&�1�))�)&��.)#�%&�2"�.3*+��-�"�.#&��

Jovan Jovi}:"Kriti~no

stawe postrojewa

je pro{lost"

TE "Kostolac": Proizvodwa ve}a za petinu

Od 22. marta do kra-ja ovog meseca Hi-droelektrana "\e-rdap 1" kod Klado-

va "borila" se i pobedilaprekoplanske kubike vode izDunava, koja je samo u tom da-nu do wenih agregata svakesekunde "donosila" 10.200 me-tara kubnih vode. Dotok jedan kasnije narastao na10.900, pa slede}eg na 11.500,narednog na 12.000, a 25. mar-ta dispe~eri su zapisali udnevni izve{taj dotok od12.000 kubika. Zahvaquju}ipogonskoj spremnosti svih{est ma{ina dnevna proiz-vodwa se kretala izme|u 20 i23 miliona kilovat - ~asovaelektri~ne energije.

Sa rastom dotoka, moralaje i da se obara snaga ma{i-na, tako da se pristupalo iotvarawu prelivnih poqa.Na taj na~in, obavqena je ievakuacija "vi{ka" vode, ~i-me je o~uvano priobaqe i uz-vodno i nizvodno od na{enajve}e elektrane. Na srp-

skoj strani HE "\erdap 1",tih dana, radio je sa dvaotvorena prelivna poqa navisini od po 2,5 metara. Ru-munski deo, ove zajedni~keelektrane, me|utim, bio jezbog stawa kapaciteta pri-moran da otvori ~etiri po-qa sa visinom od 2,5 metara.

Vodilo se ra~una o gorwojkoti - od "\erdapa 1" do u{}aNere u Dunav, zna~i do Bana-ta, ali i o dowoj koti nièod Kladova.

Zna~ajno je, s tim u vezi, da"\erdap 1", dotok od 11.500metara kubnih vode, "guta"bez pote{ko}a, kao da je to iprirodni reìm reke. Tekkada dotok pre|e 11.500 kubi-ka, preduzimaju se potrebnetehni~ke mere u zavisnostiod spremnosti ma{ina iopreme kao {to su regulacijaprelivawa, smawewe snagema{ina, za{tite priobaqa ione mere za bezbedno prevo|e-we brodova. �

D. Jeremi}

HIDROELEKTRANE

��

��

Preliveni"vi{kovi" ��

��!��"��"��#��$��#��

�$��% �&'��&(��)��*��

Hidroelektrana "Vu~je",koja je 2003. godine obele-ìla puno stole}e nepre-kidnog rada, uvr{tena je usvetsku riznicu objekata idostignu}a iz istorije elek-trotehnike. Ovo priznawe jedo{lo od Instituta inè-wera elektrotehnike i elek-tronike (��) najve}e me-|unarodne asocijacije inè-wera. HE "Vu~je" je wiho-vom odlukom iz februara2005.godine svstana u ��

�� program (Prekretni-ce) koji obuhvata objekte,pronalaske, dostignu}a od

op{teg zna~aja za razvoj iistoriju elektrotehnike usvetu. Vrednost HE "Vu~je" zao~uvawe svesti o zna~aju na-u~no-tehnolo{kog razvoja uovoj oblasti, o~igledno, utome je {to ne predstavqasamo muzej, nego mnogo vi{eod toga - ìvi dokaz o tehni-ci i opremi koja je pre vi{eod jednog veka donela revo-lucionarne promene u na~i-nu proizvodwe. HE "Vu~je" jeizvanredna promocija predu-zetni~kog duha, koji je neka-da krasio nerazvijeni jugSrbije i omogu}io da se pre-

mo{}uju vekovi istorijskogzaostajawa .

O zna~aju ovog priznawa,dovoqno govori i lista do-stignu}a - objekata, prona-lazaka, patenata… koji sudo sada uvr{teni u ��

Program: elektrifikacijanaizmeni~nom strujom,1886. godine; istraìvawaBenxamina Franklina oelektricitetu, 1757 - 1775,stvarawe prvog kompjutera:"�� ", 1946. godine,elektronska tehnologija zalansirawe svemirskih rake-ta, 1950 - 1969; emitovawe

prvog televizijskog signalapreko satelita, 1962;

Markonijevi rani ekspe-rimenti sa beì~nim pre-nosom, 1895; prvo transkon-tinentalno kori{}ewe te-legrafa, 1861; prvo tran-skontinentalno emitovaweradio signala, 1901; Voltinpronalazak elektri~ne ba-terije, 1920… Ukupno, zna-~i, elektrana je svrstana u53 objekta, dostignu}a, pro-nalazaka koji svedo~e o raz-voju elektrotehnike u svetu.

N. Stankovi}

ZNAÂJNO PRIZNAWE EPS-U

+�� ,�� "��

Uspe{no prevazi|en i dnevni dotok do 12.000 kubnih metara

FO

TO

: M

. D

R^

A


Ove godine navr{a-va se 39 godina ra-da HE "Bajina Ba-{ta". Zahvaquju}i

dobrom odràvawu, iako je~esto radila u te{kim ener-getskim uslovima, krasila juje veoma visoka pogonskaspremnost tokom rada dugoggotovo ~etiri decenije. Me-|utim, zub vremena je u~iniosvoje, videlo se to golimokom tokom remonata u zad-wih nekoliko godina. Naro-~ito je propalo radno kolo,varioci su varili {upqe lo-patice i po nekoliko stoti-na metara, a propali su i ge-neratori.

Kako je vek hidroelektra-ne oko 40 godina kucnuo jeposledwi ~as za revitaliza-ciju HE "Bajina Ba{ta".Ukazivali su to stru~waci iposlovodstvo HE "Bajina Ba-{ta" stalno posledwih go-dina, saglasni su bili i od-govorni u EPS-u, ali do re-vitalizacije nije do{lozbog nedostatka finansij-skih sredstava. Onda, "ukaza-lo se svetlo u tunelu", za vre-me posete nema~kog kancela-ra [redera Srbiji 2003.go-dine, obe}ano je tada{wempremijeru Vlade Srbije Zo-ranu @ivkovi}u 30 hiqadaevra za revitalizaciju oveelektrane.

Potom je usledila uobi~a-jena procedura radi realiza-

cije ovog velikog, i vrlo va-`nog projekta. U HE "BajinaBa{ta" su tri puta dolazilieksperti nema~ke �� ban-ke, koja podràva privreduNema~ke. Hteli su da se uve-re u opravdanost ulagawasredstava i pogonsko staweHE "Bajina Ba{ta". I uveksu odlazili zadovoqni posvim segmentima, koje pred-vi|a ekspertiza. Onda jeusledila uobi~ajena "papi-rolo{ka" aktivnost, ura|e-ni su Projekat i brojna teh-ni~ka re{ewa za pojedinuopremu. Revitalizacija obu-hvata velike zahvate i ugrad-wu nove opreme. Mewa}e seradno kolo, kompletan sta-tor generatora, a rotor }e serevitalizovati, zameni}e setransformatori u piralenusa suvim, razvodno postroje-we 220 ��, kompletna po-mo}na oprema, sopstvena po-tro{wa, cevi, rashladni si-stemi i {to{ta drugo - isti-~e Miodrag îtakovi}, teh-ni~ki direktor HE "BajinaBa{ta". Novo radno kolo }ebiti sa boqim karakteri-stikama, ve}im proticajem,~ime }e se snaga novog gene-ratora pove}ati za 5 - 6 od-sto. Uradi}e se nov upra-vqa~ki i kontrolni sistemsa najvi{im stepenom auto-matizacije. Bi}e postavqenei video kamere, koje }e kon-trolisati sav rad u pogonu.

Bi}e to, prakti~no novaelektrana, radni vek }e seproduìti za 30 - 40 godina -kaè îtakovi}.

Kasni se godinu dana i ra-dovi }e po~eti polovinom2007. godine. Sve je to uslov-no povezano, ne mogu se ugo-varati poslovi, raspisivatitenderi, a da nije potpisanugovor o kreditu jer trebaprvo obezbediti sredstva.Trenutno, Komisija radi naizboru konsultanata, a kadase potpi{e takav ugovor okreditu sa nema~kom ban-kom, sledi wegovo ratifi-kovawe u Skup{tini SCG,kontra garancije daju VladaSrbije i Narodna banka, ta-ko je prolongirawe rokovapo~etka radova logi~na po-sledica svega toga. Vaqa re-}i da je kredit veoma povo-qan sa minimalnom kama-tom, i grejs periodom od ~e-tiri godine, odnosno wego-va otplata ne}e zapo~eti dokse i posledwi generator (od~etiri) ne revitalizuje.Po-{to je u posledwe dve godinerevitalizovana i RHE "Baji-na Ba{ta", elektroenerget-ski sistem Srbije narednihdecenija dobi}e mnogo ve}usigurnost i stabilnost u ra-du. Ostaje da se podmlade ikadrovi - pa za budu}nost netreba brinuti. �

M.\oki}

��

Podmla|ivawe"Bajine Ba{te" � � �� !

"�#�� $��%�� & �� #�� %��

JP "LIMSKE HE"

� �� Dugi niz godina, tradi-

cionalno, remontni radovi u"Limskim HE" su po~iwalipo~etkom tre}e dekade mar-ta. Me|utim, ove godine po-~e'e tek na leto, 16. juna. ito,najpre,u HE "Bistrica" iHE "Kokin Brod" - kaè Mi-lan Bjeli}, direktor JP"Limske HE". Prema re~imaBjeli}a, razlog odlagawa re-montnih radova verovatno daje proistekao usled pomera-wa roka remonta TENT-aili zbog drugih termoelek-trana. Dodu{e, nisu ni pla-nirani neki ve}i zahvati to-kom ovogodi{wih remonata,osim u HE "Kokin Brod", gdeje planirano da se izvr{iantikorozivna za{titaobloge tunela. Za vreme po-sledweg remonta u ~etiriLimske elektrane- u HE"Potpe}" - u avgustu je plani-rano potpuno pra`wewe jeze-ra, {to iziskuje velike i op-se`ne radove. Izvr{i}e se~i{}ewe re{etki na brani iuklawawe ogromnih nanosa,koje je Lim doneo u jezeroelektrane - isti~e Bjeli}.

No, ima posla u elektrana-ma i kada nema remonata. Ve}dve godine muku mu~e sa jed-nim kvarom u HE "Uvac". Na-ime, pukao je ozra~ni ventilpod pritiskom od deset bara,zbog ogromnog pritiska vodei kvar se nije mogao sanira-ti. Do{li su stru~waciIHTM Instituta iz Beogra-da, mu~illi su se i nisu uspe-li. Onda, oti{li su ~etiridana ku}i, smi{qali takti-ku, i vratili se. Zbog ovih ra-dova, ali i zbog prihvata vo-de koja }e do}i nakon topqe-wa snega, oborena je kota je-zera HE "Uvac" za 32 metra, iovi stru~waci su, pod ne{tomawim pritiskom, rupu neka-ko zapu{ili kvar sanirali.Bila je to, ina~e, prava bom-ba - kaè Bjeli}, mogao je ne-ko i da strada, sre}om nije.Ina~e, pogonska spremnost usve ~etiri elektrane je do-bra, a proizvodwa je iznadplanirane.

M.\

FO

TO

: D

. Q

UB

IN

KO

VI

]

"Novoj" HE "Bajina Ba{ta" radni vek }e se produìti za 30 - 40 godina


âk pet milijardidinara su ukupnapotraìvawa EPS-JP " Elektrovojvo-

dine" od potro{a~a, koja se -uprkos svim nastojawima zapove}awe nivoa naplate, do-govora i ugovora o reprogra-mu - prenose iz meseca u me-sec. Takvo je stawe do o~ita-vawa nove potro{we, kadaim se pridodaje i mese~nafaktura za novoo~itanu po-tro{wu.

Bez obzira {to je, od te su-me, "samo" oko milijardu di-nara dug tzv. velikih - di-rektnih industrijskih po-tro{a~a, wih je do sadabilo i najteè, gotovonemogu}e, naplatiti.Re~ je o dugovima "Ma-troza", Azotare i Pe-trohemije. Ostala po-traìvawa, od doma-}instava, privrede ivirmanskih potro{a-~a, "Elektrovojvodina"uspeva efikasno da re-{ava, teku}im sprovo-|ewem poslovne poli-tike.

Poslovodstvo ovogjavnog preduze}a ve}poodavno predlaè dase na nivou sistemaEPS-a prihvati ovda-{wa inicijativa zare{avawe ovog proble-ma. Najoptimalnije re{ewebi bilo da Upravni odborEPS-a prihvati predlog"Elektrovojvodine" i daovom preduze}u otpi{e ceodug tih direktnih potro{a-~a i da se za taj iznos "zadu-ì" EPS. U saradwi sa nad-le`nim ministarstvimaVlade Srbije, u predstoje-}im procesima restrukturi-rawa i privatizacije ovihpreduze}a, trebalo bi potomprona}i prihvatqiv modelza wihovo re{avawe.

Po re~ima Tomislava Pa-pi}a, zamenika direktora"Elektrovojvodine", takavpredlog je usledio i zbog ko-rektnosti prema ostalim po-tro{a~ima. Neprihvatqivoje,naime, da pre svega, gra|a-ni kao kupci elektri~neenergije,sa visokim stepe-nom izmirewa dugovawa,prakti~no "pla}aju" i tu vi-soku potro{wu velikih pri-vrednih preduze}a koja po-sluju sa gubitkom.

U "Elektrovojvodini" sesmatra da "recept" za re{e-we ovog problema, moè dabude i prevazilaèwe

sli~ne situacije koja je, doprivatizacije, postojala isa kikindskom Livnicom.Ova firma dugovala je 266miliona dinara i spadalaje u velike du`nike. U sa-radwi sa nadle`nim mini-starstvima, nedavno je, preprivatizacije, otpisano 73odsto duga Livnice u ko-rist EPS-a i taj otpis jepotom podeqen izme|uEPS-a i JP "Elektrovojvo-dine". Na taj na~in Elek-trovojvodini je, vra}eno

oko 200 miliona dinara, asa novim vlasnikom ki-kindskog preduze}a je pot-pisan odgovaraju}i spora-zum o vra}awu ostatka dugaza struju.

Ve} vi{e godina jedan odnajve}ih du`nika je "Ma-troz", sa 632 miliona dinaraduga. Dug se ne izmiruje upr-kos mnogim sporazumima saposlovodstvima ove fabri-ke o wegovom reprogramuili pla}awu na rate, uz teku-}u potro{wu.

Prethodnih godina je iBeo~inska fabrika cementa(sada BFC Lafar`) bila

problemati~ni du`nik, alije posle privatizacije, novivlasnik platio dugove i iz-miruje tro{kove teku}e po-tro{we. Petrohemija je po-~etkom godine dugovala 237(sada 202) miliona dinara, aAzotara je, sa 166 na po~etkugodine, ovih dana dugovalaukupno 157 miliona dinara"starog" duga. To je relativ-no pozitivan trend, ali dugje jo{ veoma veliki, s tim{to ove firme izmiruju te-ku}u potro{wu.

Iako su doma}instva uVojvodini (vi{e od 760 hi-qada potro{a~a) poslovi~-no veoma dobre plati{e,prema stawu potraìvawasa 21. martom, wihov dug,ipak,dostigao je oko dve mi-lijarde dinara. Poslovod-stvo JP uvereno je, ipak, da}e sa wima uspeti da nasta-vi korektnu saradwu.

Takozvana ostala privre-da i virmanski potro{a~iduguju, tako|e, oko dve mili-jarde dinara. "Elektrovojvo-dina" to re{ava klasi~nimmetodima: sklapawem spora-zuma sa potro{a~ima o vra-

}awu duga na rate. U slu-~aju da dogovor nije mo-gu}, takvi potro{a~i seiskqu~uju. Podnose se iodgovaraju}e prijavenadle`nima.

U ovoj grupi, tzv. sit-niji du`nici su oni odkojih "Elektrovojvodi-na" potraùje od 100.000- 500.000 dinara. Me|u-tim, tu su i 243 indu-strijska potro{a~a odkojih se ukupno potraù-je 1,3 milijarde dinara.Dok "Inomag" (Ba~ka To-pola) duguje 505, "Mi-teks" (Bajmok) 533, aHINS Novi Sad 590 hi-qada dinara, recimo,PIK "Be~ej" duguje ~ak

36 miliona, novosadskiNovkabel 33 miliona, Fa-brika {e}era Zrewanin 22,[e}erana u Sremskoj Mi-trovici 17, a "Severov" po-gon u Senti duguje 16 milio-na dinara. Sa 36 du`nika izove posledwe grupe, sklo-pqeni su,stoga, posebni spo-razumi o isplati duga na ra-te; 21 takav potro{a~ iskqu-~en je sa mreè, a sedam jeutuèno. �

M. ôli}

DISTRIBUCIJE

��

��

Boqe oprostiti, nego da propadnu� �� !�� "�� # !�� $�� #�"��%

��!�� $��&��#�'��(��&��' ��)��& *��$��+�$� �,%�

Petrohemija je po~etkom godine

dugovala 237 (sada 202)miliona dinara, a

Azotara je, sa 166 na po~etku godine, ovih dana dugovala ukupno 157 miliona dinara

"starog" duga


Elektroenergetskamreà u "Elektrosr-biji", u protekloj go-dini bila je optere-

}ena iznad tehni~ki dozvo-qenih nivoa {to je i bio raz-log da se planom investicijaza ovu godinu predvide pove-}ana ulagawa. Stawe elek-trodistributivne mreè do-velo bi se time do tehni~kidozvoqene granice, obezbe-dila bi se sigurnost u eks-ploataciji postoje}ih ener-getskih objekata, smawilovreme trajawa prekida u snab-devawu potro{a~a i obezbe-dio bi se kvalitet isporu~e-ne elektri~ne energije.

Za realizaciju ovog plananeophodna su znatna sred-stva - kaè Milomir Bel-~evi}, direktor Tehni~kogsektora JP "Elektrosrbi-ja", a jedva se ispuwavajuobaveze prema dràvi, do-bavqa~ima i za plate rad-nika. Sredstva se stoga, pr-venstveno, izdvajaju za odr-àvawe objekata. S obzi-rom da investicije zavise iod cene elektri~ne energi-je kao i od roka wene pri-mene, planirana ulagawasvrstana su po prioritetuu- dve kategorije.

U kategoriju prvog prio-riteta, za ~iju realizacijurealno postoje sredstva,na-gla{ava daqe Bel~evi}, odnovih objekata 110 �� pred-vi|ena je izgradwa TS 110 /20 / 35 �� "Ma~vanska Mi-trovica" i DV 110 kV"Sremska Mitrovica - Ma-~vanska Mitrovica", zatimprojektovawe TS 110 / 10(20) �� "Jagodina -3" saprikqu~nim DV 110 ��; po-~etak gradwe TS 110 /20 kV"Qig" i projektovawe TS110 /20 �� "Aran|elovac -2"sa prikqu~nim DV 110 ��.Od novih objekata 35 ��

predvi|ena je izgradwa TS35 /10 �� "13. oktobar" u]i}evcu, "Modrica" kodKru{evca,, "Mur" u NovomPazaru, kao i zavr{etak iz-gradwe TS "Pecka" i pri-kqu~nog DV 35 �� za trafo-stanicu, potom DV 35 kV"Qubovija - Vrhopoqe" i"Jan~a - Duga Poqana" idrugih. Ostala ulagawa uobjekte 35 �� odnose se napro{irewe kapacitetatrafo-stanica, revitaliza-ciju za{tite i signaliza-cije, kao i na daqinskoupravqawe i za nadzor nadtim daqinskim objektima.Po{to je u delu mreè 20,10 i 0,4 �� situacija znatnopovoqnija, poseban akce-nat stavqen je na investi-cije u ove objekte. U katego-riji prvog prioriteta zaovu godinu, pored ostalog,planirana je izgradwa no-vih 175 TS 10 (20) / 0,4 �� i172 kilometra vodova 10 i20 ��.

Za sve ove objekte obez-be|ena su sredstva u iznosuod 961 milion dinara. O~e-kujemo, me|utim, i donacije,pre svega od {panske Vladei to za izgradwu objekata 35�� i sredstva iz kreditaSvetske banke koja }emo is-koristi za objekte 110 ��,prvenstveno za dva daleko-voda 110 �� "Jagodinu - 3" i"Ma~vansku Mitrovicu".

Od objekata, koji se na-laze u kategoriji drugogprioriteta predvi|ena susredstva u visini od preko1,9 milijarde dinara i,ukoliko se obezbede, ulo-ì}e se u poboq{awe kva-liteta eksploatacije elek-trodistributivnog siste-ma, odnosno u sistem da-qinskog nadzora i upra-vqawa, telekomunikacio-ni i informacioni si-

stem. Wihov deo predvi|enje i za obnavqawe voznogparka (za teretna, terenskai specijalna vozila). Iakoje "Elektromontaà", pro-{le godine, kao deo predu-ze}a izdvojena u Dru{tvosa ograni~enom odgovorno-{}u, "Elektrosrbija" jeplanirala posebna sred-stva u vrednosti od iznad50 miliona dinara za iz-gradwu gra|evinskih obje-kata i obezbe|ewe neophod-ne opreme (alata, mernihure|aja, vozila, transport-nih sredstava, name{taja),kao i informati~ke i te-lekomunikacione opreme.

- Ugradwom nove opreme,nastavi}emo sa primenomupravqawa sredwonapon-skom mreòm, {to bi treba-lo da doprinese brèm ot-

krivawu kvarova na mreì ismawewu reaktivne energijeugradwom kondenzatorskihbaterija u TS 20 (10) /0,4 ��.[to se ti~e upravqawa ta-rifom kod potro{a~a, ko-ri{}ewem MTK ure|ajaprimeni}emo jedinstvenprotokol za daqinsko pro-gramirawe MTK prijemni-ka i na taj na~in stvori}e semogu}nost promena funkci-je ovog prijemnika, kaèKoji}. Dakle, paralelno saradovima na odràvawumreè i postrojewa, "Elek-trosrbija" }e se u 2005. godi-ni, u granicama raspoloì-vih finansijskih sredstava,angaòvati na investicio-nim radovima i moderniza-ciji poslovawa. �

R. Gavrilovi}

��

-��.�-/-0��1��2��.�3-0-��1�&''45�6��-�-

Dve kategorije prioriteta� 7��!,�)��$�)��"��,��

��*��#*��#��)��&89��,��#��#��

[ta se modernizuje

Planom investicija za 2005. godinuobuhva}ena je i modernizacija delova"Elektrosrbije". Tim povodom MilanKoji}, {ef Slu`be za razvoj i inve-sticije isti~e da se modernizacija,najpre, odnosi na softverska re{ewarazvoja sredwonaponske mreè, potomna re{ewe softvera za odre|ivaweoptimalnog uklopnog stawa postoje}esredwonaponske mreè, kao i na pri-menu rezultata pilot-projekta zasmawewe tehni~kih i komercijalnihgubitaka u distributivnoj mreì,ura|enog sa Institutom "Mihajlo Pu-pin".Finansijsku podr{ku projektudalo je i Ministarstvo za nauku i za-{titu ìvotne sredine.Gradwa trafo-

stanica - prvi prioritet


Za proteklih 40 godina, koliko Sektorza tehni~ki razvoj i istraìvawe po-stoji u Elektrodistribuciji Beograd,radnici ove organizacione celine bi-

li su neprekidno ukqu~eni u re{avawe svihzna~ajnih tehni~kih pitawa.Po broju i obimuradova, tehni~kih i drugih re{ewa, ovaj deopreduze}a, bez skromnosti, svrstao se rame uzrame sa bilo kojom nau~nom institucijom u ze-mqi."Mali, ali odabrani", jer wihov broj ni-kada nije srazmeran obimu i kvalitetu poslakoji obavqaju.Takva prva i neophodna karikaprilikom pri planirawa razvoja elektrodi-stributivnih mreà u Beogradu, kao i u re{ava-wu tehni~kih problema, sigurno su budu}nostove elektrodistribucije.

- Mnogo toga se mewa, tehnologija napreduje, isve to svakako olak{ava rad, ali ono {to se ni-kad ne}e promeniti, a {to predstavqa najve}usnaga i specifi~nost razvojne slu`be je faktor~ovek, istakao je Ivan Patari}, rukovodilacSektora na sve~anosti povodom ovog jubile-ja.Pored stru~nosti, rad u Sektoru za razvoj zah-teva i sposobnosti koje se iskustvom i opleme-wuju. Trudimo se da odgovorimo na sve zahteve, stim {to dajemo inicijative i ukazujemo na novetrendove.

Rad Sektora u proteklom periodu naro~ito seogledao u oblasti perspektivnog razvoja, eleme-nata mreè, tehni~kih propisa, modernizacijiupravqawa... Broj ura|enih elaborata odgovaraobimu radova nekog maweg instituta, s tim {tosu oni, po pravilu, gotovo uvek ~vrsto spregnutisa praksom.Wihov stru~ni nivo, tako|e, nije za-ostajao za radovima specijalizovanih institutai organizacija, {to potvr|uju visoke ocene sastru~nih skupova u zemqi i inostranstvu.

Wihova re{ewa pomogla su, tako|e, zna~ajno ure{avawu sistema uzemqewa, realizaciji sistemadaqinskog vo|ewa, kao i integralnog informa-cionog sistema i naro~ito u izradi tehni~kihpropisa.Obrazovni poligon, kojom se EDB sadaponosi, kao ideja, isto tako, za~eta je u razvoju.Po-~elo se 80-tih godina sa Obrazovnim poligonom"Kumodra{ki put" i sa formirawem Obrazovnogcentra EDB-a. Od otvarawa tog poligona (1988.godine) obuka se sprovodi angaòvawem rukovo-de}eg kadra iz eksploatacije i ve} je dve tre}inezaposlenih zavr{ilo taj te~aj.Sektor za razvojinicirao je pokretawe stru~nog ~asopisa EDB,koji se objavqenim radovima afirmisao i u ino-stranstvu. �

Q.Nenezi}

��

+�� ,12 �� 34��$��)*)*-��*�5�$�)� ��)�6��6��)*

Spoj nauke i prakse��7�� #�

��"�� %��7 ��0� �

��#��7��8��7��%��

NE PRESTAJE NI[KI STRUJNI RA[OMON

,��"�"��0��Ni{ka elektrodistribucija je po~etkom marta ove godine

ozbiqno stavila do znawa svim ve}im du`nicima za isporu~e-nu elektri~nu energiju da je krajwe vreme da svoja dugovawa re-guli{u na odgovaraju}i na~in. U akciji obustave isporukeelektri~ne energije najve}im du`nicima iz kategorije doma-}instavo obuhva}eno je 308 du`nika ~ija dugovawa ukupno izno-se 184 miliona dinara. Pojedina~na dugovawa ovih "{ampio-na" iznose, u proseku, od oko 400 hiqada do oko milion dinara,{to u proseku ~ini oko 600 hiqada po svakom potro{a~u. Ap-solutni rekorder po iznosu dugovawa je doma}instvo u selu na-domak Ni{a - Dowem Me|urovu, ~iji je dug narastao na iznos odmilion i trista hiqada dinara, a jo{ desetak doma}instava du-guje oko milion dinara.

Ni{ki distributeri su danima, pre ove akcije, uredno obave-{tavali sve du`nike, koji su se na{li na udaru "makaza", o to-me {ta im sledi ukoliko ne shvate ozbiqno neizmirena dugova-wa. I pored toga, jedan broj nezadovoqnih potro{a~a, ispoqioje znatnu dozu agresivnosti prema ekipama ED Ni{, pa su rad-nici ovog preduze}a iz razloga bezbednosti bili primorani dase povuku sa terena.

Problem je poznat svim nadle`nim iz oblasti distribu-tivne delatnosti. Krajwe je vreme, smatraju u ED Ni{, dazahtevi za pove}awem naplate potraìvawa budu pra}eni od-govaraju}om podr{kom u obezbe|ivawu elementarnog fizi~-kog integriteta i sprovo|ewu zakonskih normi od straneovla{}enih ekipa elektrodistribucije. U suprotnom, svanastojawa EPS-a za boqim reìmom naplate u ovom javnompreduze}u pa{}e u vodu, ako se istovremeno promovi{e pove-}awe stepena naplate potraìvawa, ali i udovoqava i naj-mawem vapaju "zabrinutih" predstavnika gra|ana i privredeovog kraja.

Ni{ i {ira okolina, dakle, ne sme ostati podru~je na kojemse u beskona~nost treniraju demago{ke floskule o "predizbor-nim obe}awima iz 2000. godine" a sve zarad ne~ijeg li~nog }a-ra. Posledwa, krajwa ponuda EPS-a iz 2003. godine za repro-gram starih dugova nudila je otpis od 30 - 35 odsto nasle|enihdugovawa. Ukupan dug svih potro{a~a elektri~ne energijena podru~ju ED Ni{ iznosi 5,5 milijardi, od ~ega doma}in-stava duguju oko 3,5 milijardi dinara. �

S. Man~i}

Sektor za tehni~kirazvoj odràva

korak sa sve brìmtehnolo{kim

procesima u svetu


Jedini pravi put zare{avawe problemasnabdevawa sprskihpodru~ja na Kosmetu

strujom, jesu pregovori. Na-stojawa da se za Batuse pozaj-mi ve}i generator, uz koji biìteqi ovog sela mogli dapodmire bar minimalne po-trebe za elektri~nom ener-gijom, i da se, takodje na po-zajmicu od nekoga u zemqiuzme ve}i agregat za Pri-lu`je, bilo bi samo privre-meno „ga{ewe vatre“. Jer,{ta ~initi ako KEK zatimiskqu~i struju nekim drugimsrpskim enklavama, kaèMilorad Mora~i}, direk-tor Direkcije EPS-a za pro-izvodwu, prenos i distribu-ciju elektri~ne energije iproizvodwu ugqa na podru~juKosova i Metohije.

Ve} vi{e meseci bez elek-tri~ne energije ìvi stoporodica u Batusu, 131 doma-}instvo u Lipqanu i oko 800porodica u Prilu`ju. Pred-uslov da se struja vrati u wi-hove domove jeste da potpi{uugovore sa KEK-om i po~nusa pla}awem ra~una. Pri to-me se zaboravqa da niko, za-pravo, ni ne zna kolika sudugovawa ovih potro{a~a,jer se wihova brojila ne o~i-tavaju i da kosmetski Srbinemaju odakle da izmire ra-~une jer su ostali bez posla,ali i uslova da rade. A cenastruje koju isporu~uje KEKvi{a je za ~ak 40 odsto odEPS-ove.

EPS nema mogu}nosti dastrujom snabdeva srpske en-klave na Kosovu i Metohiji,a u posledwe vreme se, kaèMora~i}, radnicima „Elek-trokosmeta“ ne dozvoqava~ak ni da odràvaju distri-butivni sistem u ovim pod-ru~jima, iako tamo{wienergetski zakoni, o~igled-

no samo deklarativno, pro-pisuju otvarawe trì{ta iuvodjewe konkurencije. Naovim poslovima je, ina~e, an-gaòvano oko 200 radnika.

Elektroprivreda Srbijepomaè koliko moè. Dosa-da{wa pomo} radnicimaEPS-a sa Kosmeta je za ovihnekoliko godina prema{i-la 120 miliona evra, koja jeobezbedjena iskqu~ivo izprihoda od prodaje elek-tri~ne energije.Zarade inadoknade se redovno, od1999. godine, ispla}uju sva-kom, od oko osam hiqada

radnika i to - 60 odsto pla-te onima koji ne rade, puniznos primawa za angaò-vane radnike i li~ni doho-dak uve}an za jo{ 60 odstosvima koji rade u srpskimenklavama na Kosmetu.. Zaove radnike, od kojih 3.115ìvi na Kosovu i Metohi-qi, lane je izdvojeno 1,6 mi-lijardi dinara, odnosno,oko devet milijardi dinaraza proteklih, ne{to mawe,od {est godina.

Za redovne remonte di-stributivne mreè i preno-sni sistem u srpskim enkla-

��

��

Agregati ne mogu dazamene pregovore� �� !�� "��# �$%&��"�� '��(��!�

�� !'��# ��) *) ��+,-.�'��*��/��# � " +!��.� � � �0�#

KOSMET

Stanovnici Batusa, prema posledwim informacijama, u petak25. marta oko podne kona~no su dobili struju. Ovo selo naKosmetu je, podse}amo, bez elektri~ne energije bilo od sredinedecembra pro{le godine. Kako je javqeno, KEK je ìteqimaBatusa struju ukqu~io uslovno, na mesec dana, a u tom roku bitrebalo da bude postignut dogovor o na~inu izmirewa dugova.

Na drugoj strani, od 23. marta bez elektri~ne energije je okohiqadu srpskih domova u selima Lepina, Radevo, Skulanevo iSuvi Do. Struju nema ni Prilu`je, kao i srpsko naseqe uLipqanu. R. E.

Struja stigla do Batusavama EPS izdvaja oko 20miliona dinara godi{we,dok je u investicije, rekon-strukciju i modernizacijumreè uloèno oko 100 mi-liona dinara. Ovome trebadodati i pomo} porodicamakidnapovanih radnika, kaoi onima ~ije su ku}e i sta-novi u martu pro{le godinezapaqeni i o{te}eni. Na-àlost, u buxetu Republike,ni ove godine, i pored obe-}awa, nema novca da bi sepomoglo re{avawu proble-ma sa kojima je EPS suo~enna Kosovu i Metohiji. Me-dijska pa`wa se usmerava kasvakom agregatu koji se ta-mo odnese, pokazuju}i,ustvari sitne politi~keinterese a ne stvarnu briguza napa}eni srpski narodna Kosmetu. Upravni odborEPS-a je na martovskoj sed-nici doneo zakqu~ke kojitreba da pomognu re{avawubar nekih problema. �

P.M.P.

Srpske enklave

na Kosmetubez struje

FO

TO

: @

. S

IN

OB

AD


��

Imaju}i u vidu pro-bleme u poslovawuJP na Kosovu iMetohiji, funk-

cionisawe EES, kao i sta-we imovine i energetskogpotencijala na tom deluRepublike Srbije, Uprav-ni odbor EPS-a doneo je ivi{e zakqu~aka.Ocewenoje da je stawe u pogledu za-{tite imovine u dràvnojsvojini nezadovoqavaju}ei zabriwavaju}e, pre svegazbog dono{ewa propisaSkup{tine Kosova kojimase stvaraju pretpostavke zaosamostaqeni rad delaEES na toj teritoriji, ne-zavisno od EES Srbi-je.Kao prioritetan zada-tak, Upravni odbor EPS-autvr|uje za{titu energet-skih resursa i imovine Re-publike Srbije na Kosovui Metohiji i omogu}avaweostvarivawa prava upra-vqawa i raspolagawa.Na-gla{ava se, pritom, i obez-be|ivawe doslednog i pu-nog po{tovawa RezolucijeSB UN 1244, posebno u de-lu spre~avawa autonomnepravne regulative Skup-{tine Kosova u oblastienergetike.Uz o~uvawe te-ritorijalnog integriteta,imovinske za{tite pri-rodnih bogatstava i ener-getskih objekata u svojiniRepublike Srbije, na tajna~in obezbe|ivalo bi se ipouzdano i redovno snabde-vawe srpskog stanovni-{tva na toj teritoriji.

S obzirom na zapo~eteprocese integracije EPS-a u trì{te EU, Upravniodbor smatra da je nu`noda nadle`ni dràvni or-gani odmah preduzmu po-trebne mere za obezbe|eweza{tite i upravqawa imo-

vinom Republike Srbije iza ukidawe propisa o orga-nizovawu posebnog regula-tornog tela, ~ime se stvarapravni uslov za samostalnoukqu~ivawe Kosova u ener-getsko trì{te jugoisto~-ne Evrope.OdMinistarstvarudarstva ienergetike o~e-kuje se da odmahpreduzme mereza obezbe|ewesvih uslova daJP "Elektroko-smet" obavqaposlove opera-tora distribu-tivnog sistemai snabdeva~ae l e k t r i ~ n o menergijom Srba na Kosmetui to sve do uspostavqawapune upravqa~ke funkcijeJP EPS.U ostalim zakqu~-cima Upravnog odboraEPS-a navodi se da je uStrategiji razvoja energe-tike potrebno da se odrede

mere za kori{}ewe ener-getskih resursa na ovoj te-ritoriji, a da se u wenomsprovo|ewu predvide i po-trebna sredstva za pouzda-no i redovno snabdevaweSrba na Kosmetu, zatim da

poslovodstvo JPEPS u saradwisa ministar-stvima Srbijesagleda mogu}-nosti za obezbe-|ewe izvora zaf i n a n s i r a w eradova na re-konstrukciji iodràvawu EEobjekata.

Upravni od-bor, uz to, sma-tra da je potreb-

no izraditi tehno-ekonom-sku analizu o uslovima, mo-gu}nostima i efektimaosnivawa i samostalnograda preduze}a iz delovaJP sa Kosmeta za obavqaweposlova odràvawa ener-getskih kapaciteta u Srbi-

ji.U ciqu re{avawa radnopravnog statusa i poboq-{avawa materijalnog po-loàja zaposlenih u JP saKosmeta, Upravni odborpreporu~uje poslovodstvuJP EPS da sagleda mogu}-nosti wihovog angaòva-wa na obavqawu remont-nih, investicionih i dru-gih poslova u JP ~iji jeosniva~ EPS.U saradwi sadràvnim organimaUpravni odbor EPS-a sma-tra i da je potrebno predu-zeti aktivnosti za obezbe-|ewe izvora finansirawazarada zaposlenih koji ra-de na teritoriji Kosmeta,sa wihovim odgovaraju}imuve}awem, kao i naknadezarada za zaposlene kojitrenutno ne mogu da oba-vqaju poslove.Ovi zakqu~-ci dostavi}e se Ministar-stvu rudarstva i energeti-ke kako bi se preduzele po-trebne mere. �

M.F.

��

Osnovni ciq - za{tita resursa i imovine �� !"�#$�%&��' �$' � ("�&��&$��$ '!&) �� $ *&%�� ++&,

��-%&) '��%��+��$&� ��.�(&

Obezbediti pouzdano i redovno

snabdevawe srpskog ìvqaelektri~nom

energijom

�

�

Nu`no je danadle`ni

dràvniorgani

preduzmupotrebne mere

za za{tituupravqawa

imovinomrepublike

Srbije


��

NA LICU MESTA

Sun~ano prepodneu jednom od beo-gradskih naseqa.Zvono na vratima.

Stariji ~ovek otvara vra-ta. „Dobar dan. Kojim do-brom, qudi?“, kaè. „Do-bar dan, Elektrodistribu-cija Beograd“, stiè odgo-vor. ôvek slegne rameni-ma, uzdahne. Zna zbog ~egasu tu. „[ta da se radi... Iz-volite, radite svoj posao.“

Naàlost, na{a pri~ane po~iwe tako. Bilo jesun~ano prepodne, ali... Dakrenemo kako i treba, odpo~etka.

Pri~a po~iwe u kancela-riji Slavka Kupre{ana, ru-kovodioca pogona Elektro-distribucije na Banovombrdu, koji nas je najpre upo-znao s veli~inom teritori-je koja je u wihovoj nadle-`nosti. Radnici ovog delaEDB-a brinu o potro{a~i-ma na ûkarici, Rakovici,delu Savskog venca, ve}emdelu Vo`dovca i ma-wem delu op{tineZvezdara.

- Na po~etku 90-ihgodina konzum jebrojao 140.000 potro-{a~a, a danas ih imaoko 190.000 – navodiKupre{an. – Dugova-wa i ukidawa su po-stojala i onda, ali danasih je znatno vi{e. Samo mismo poslali vi{e od 4.000opomena za dug koji prema-{uje 20.000 dinara, za-kqu~no sa januarskim ra~u-nom, {to je oko 167 milio-na dinara, a za izdate na-loge kojih ima 2.950, dugiznosi 128 miliona dina-ra. Dug koji je ve}i od80.000 dinara, zakqu~no sajanuarskim ra~unom, ima245 potro{a~a. Kada su

virmanci u pitawu, wih362 ima dug ve}i od 20.000dinara, a 69 dug ve}i od100.000 dinara.

Razgovoru se prikqu~ujeDragan Orlovi}, {ef teh-ni~ke slu`be, koji nampredo~ava kako izgledarad na terenu.

- Iskqu~ewa su nekad bi-la povremen posao, a sadasu glavni – kaè Orlovi}.Rad montera je ~esto veomateàk i opasan, a ponekadje potrebna i saradwa po-licije da bi im rad na te-renu bio omogu}en. To suintervencije po zahtevu,kada se osnovano sumwa dabi moglo do}i do ne~eg{to prevazilazi verbalnikonflikt. Ekipa mla|ihmontera – Milan Jeli},Sava Vrani}, Dejan Vu~i}i Goce Nikolovski - pri~asvoja iskustva. Nedavno ihje , posle iskqu~ewa struje,du`nik polio benzinom ipretio da }e da ih zapali.

I novine su pisale o tome.Taj sa upaqa~em ispade he-roj, branio 15-oro dece! –kaè Sava, a na wegovupri~u nadovezuje se Dejanpri~om o svom „slu~aju“.

- Moja situacija je bilanajgora. Dobio sam udaracletvom po glavi. Kolega ija smo iskqu~ili struju du-`niku, posle ~ega je ovajpo~eo da galami, da naspsuje. Uzeo je neku motku ikrenuo na mene. Uspeo sam

nekako da ga izbegnem, me-|utim, neko od prisutnihuku}ana me je „sa~ekao“ i sle|a me udario nekolikoputa. Pao sam. U Urgent-nom centru su konstatova-li lak{e telesne povrede.Oporavqao sam se desetakdana.

Pri~a ima mnogo, odpretwi pi{toqem do pro-nalaèwa bombe u ormarusa brojilima. Svi se slaùu tome da treba napravitidobru procenu, ili kakosami kaù, biti dobar psi-holog. Treba biti psihi~-ki veoma jak i ne dozvoli-ti da se uvreda li~no shva-ti. Nekad im je veoma te-{ko u tome. âk i kada sui{li da prikqu~e struju,pro{li su lo{e.

Radni dan montera i no-vinara „kWh“ po~iwe sa-stankom sa Mirkom Zori-}em, {efom prodaje. Dogo-varaju se oko naloga za is-kqu~ewe. Pre odlaska na

teren proveravaju po-sledwi put da li jepotro{a~ izvr{iouplatu da ne bi bilogre{ke. Ovog puta tusu Zoran Jeremi} iDu{an Nenadi} – ta-kozvani specijalci,stru~waci za te{keslu~ajeve. Zoran je

stariji i iskusniji, naovom poslu je ve} 26 godi-na, on zna {ta treba da seradi u te{kim situacija-ma, kaù kolege. Wihovzadatak toga dana bilo jeiskqu~ewe potro{a~a ~i-ji je dug pre{ao 50.000 di-nara. Ni dinara nisu pla-}ali mesecima. Kre}emona lokacije na Banovombrdu zajedno sa kontrolo-rom Rodoqubom [ar~evi-}em.

Kola se zaustavqaju is-pred kapije sa obave{te-wem „~uvaj se psa“. êkalismo nekoliko minuta dokse iz ku}e nije odazvao sta-riji gospodin i pustio nasu dvori{te uz uveravawe daje pas „na sigurnom“. Du-{an otvara ormar i zajed-no sa Zoranom proveravabroj brojila. Dok su to ra-dili, pas se iskrao i uz la-ve` neo~ekivano sjurioniz stepenice.

„Gospodine, molim Vas,sklonite psa“, ozbiqnokaè Du{an. Sre}om, pasje mawi i dobro raspolo-èn, ali ~esto nije tako.ôvek ih uverava da wegovsin tog dana o~ekuje pri-mawa i da }e izmiritidug, ali, naàlost, broji-lo mora da se iskqu~i. ê-sto nije ni wima svejedno.Znaju Zoran i Du{an, a iostali monteri da vreme-na u kojima ìvimo nisulaka.

- Qudi uvek misle ’lakoje ovima iz EDB-a’, ali imi smo potro{a~i i mi mo-ramo da platimo ra~un zastruju – re~i su na{ih „spe-cijalaca“.

Na slede}em mestu zati-~emo mladi}a, koji kaèda se dug za struju nagomi-lao, svestan je toga. Drugiga napravili, a sad je nawemu da vra}a. „Kad bihradio i dan i no}, ne bihmogao da zaradim dovoqnoda ga otplatim“, kaè on idodaje: „Secite... {ta daradim.“

Odlazimo na novu lokaci-ju. Stojimo ispred lepe no-voizgra|ene ku}e. Tu su ve}iskqu~ivali brojilo, alistruja se i daqe tro{i. �

A. ôli}

��-.��/-��01��

Bomba ~uva brojilo�� 2! � !�&� "�&"�% "��

"��! "��! & ��&% ��&% ��!��& ��

"�! !�&3

Nedavno je, posle iskqu~ewastruje, du`nik polio

benzinom montere i pretio da }e da ih zapali

�

�

Ima li doma}ina?


Milete Jankovi}anema me|u prvihdeset u Ginisovojkwizi. Nema ga

uop{te, uostalom. Vaqda jeto otuda {to wegove rekordenisu prijavqivali, bagate-lisali su ih, nisu se setili,{ta li. To je veliki pro-pust. Jer, Mileta jeza dvadeset osam go-dina, koliko radi uKolubari, iskopao~ak - ~etrdeset petmiliona tona ugqa!Koliko je to }umura,najboqe se moè do-ku~iti ako se spome-ne da je s tolikom ko-li~inom mogao da“hrani” termoelek-tranu, onu u Obrenovcu, go-dinu i po.

Mileta je bagerista. Radisa bagerom SRs 630 u Tamna-vi, na zapadnom poqu. Ovajbroj iz oznake kazuje da kor-pa bagera zahvata 630 litara:

dvadeset je takvih korpi nato~ku koji se okrene devetputa svakog minuta tokomsmene {to traje osam sati,pa se lako da izra~unati ko-liko je to ukupno. Nema gre-{ke. Kada mu se odbiju slo-bodni dani, godi{wi odmo-ri, servisi, remonti, plani-

rani i neplanirani zastoji,iza|e ta~no na onolikougqa. U tonu.

Taj wegov bager ko{ta ko-liko i veliki putni~ki avi-on, a donosi bar sto puta ve}iprihod, svejedno da li se ra-

~una u novcu, tonama ugqa ilikilovat~asovima elektri~nestruje, ali, uprkos tome, Mi-leta prima platu deset putamawu nego piloti.

Za dvadeset osam godinauspeo je da postavi jo{ jedanrekord: nije spavao 16.000sati jer je radio u tre}oj sme-

ni. Ono, ta~no je daje mogao da prilegnepreko dana, da drem-ne, ali nije to isto.No} je no}.

Mileta je iz Laj-kovca, pa na posao i sposla mora da putujebar sat i po u jednompravcu. Vreme proza-ludni~eno u putu muse ne ra~una u radni

sta`. Po zakonu. Koliko jetako probdeo po autobusima,ne zna se ta~no, ali bi}e daje i to nekakav rekord?!

Rudnik radi neprekidno,svih dvadeset ~etiri ~asadnevno tokom 365 dana, bez

obzira na godi{we doba,vremenske uslove, rat ilimir. Tako je on bar {est No-vih godina do~ekao u kabinibagera, ali ra~una da mu toide na negativni saldo, da inije neki rekord, pa se nehvali time. O dràvnim iverskim praznicima, propu-{tenim slavama, preslava-ma. ispra}ajima, ro|endani-ma i svadbama ne vodi nika-kvu evidenciju, ne zna imbroj.

[to se wega ti~e, ne mari:ako bi ve} morao u rekorde-re po Ginisu, on bi najradi-je da podeli deseto mesto saBilom Gejtsom, najbogatijim~ovekom na svetu, ili bar pr-vo, s onom babom koja je po-ìvela sto dvadeset dve.Ili s oboje, najboqe. A, akone moè tako, onda mu je sve-jedno.

Posada Miletinog bage-ra, trakista i wegov imewakMileta Ninkovi}, planer-

NA LICU MESTA

��

��(��

Ucrtavawenovog zemqopisa�1 0�'�)�0 ��+��!��+�"�+��' "�+��-!��.+��'��

��(��)��!��-!��' ��/��(��' # ��"�

� ��.-��-��'�-(�!��-0,��"��+�"�'�!.��'��

" +!��.� � �!�-# (� �"�(� -��+�� !�� (��" !��

�"�!-�� !��-!��-�� 0��"�!�

[est Novih godina do~ekao u kabini bagera, ali ra~una da mu to ide na negativni saldo, da i nije neki rekord, pa se

ne hvali time

�

�

Mrak nije preprekaMileta Jankovi} zakomandama bagera


majstor Zoran \enadi}, paelektri~ar Dejan Dujmovi}i Milan Stanimirovi},bravar, u~estvovali su i neznaju}i u postavqawu tog ~u-desnog rekorda u no}i izme-|u petka i subote, 18. i 19.marta, kada smo im banulinenajavqeno. Da su bar sta-riji, ili sa vi{e radnog

staà i ìvotnog iskustva,na{ao bi se neki rekorder ime|u wima. Ali, ima vreme-na, nikad se ne zna...

U blizini Miletinog ba-gera, a posred zapadnog po-qa, te~e Hladnica. Ispre-~ila se i qudima i wihovimplanovima. Qudimaje lako, presko~e jeili pregaze, ali zarudnik je to velikamuka. Jer, iako je re~o obi~nom potoku, ru-darima sa povr{in-skog kopa izgleda kaoprava, mo}na reka.Kao Dunav ili Sava.Ispravili su joj tok, ulilije u jezera i kanale, cevimaje sproveli do Tamnave, aliopasnost da vodurina negdena|e put, probije se i potopii rudnik, i ma{ine, i qude,i sav wihov trud, ve~ita jepretwa. A zloslutna.

Kop je i{aran silnim ba-rama i jezercima koje nepre-kidno isu{uju pumpama, alilak{e im je kad ih pripi{utek okopnelom snegu, nego

nepredvidivim }udima na-bujalog potoka.

Na karti {to visi na zidukancelarije inèwera Mi-odraga Andri}a, direktorarudnika, vide se i stari inovi tok Hladnice. Crvenalinija krivuda kao besnazmija, plava je prava kaostrela. Po tome se moè do-ku~iti {ta je sve rudarima uopisu posla. Da se na kartividi i {umovito brdo na-spram stanice za utovarugqa {to je nastalo od pre-tekle jalovine, ili kotlinakoja se dubi pod zahuktalimbagerima, pomislio bi ~o-vek da je ucrtava ruka Onoggore, li~no, stvaraju}i takoneki novi svet.

Na karti se vidi da }e po-vr{inski kop "Tamnava - za-padno poqe" biti {oroktri, a duga~ak {est kilome-tara. Ali, kada se sve obi-hvati pogledom sa oboda,

onamo, prema putu za Ub,utisak je da u nacrtima imapreterivawa, da je sve mnogomawe. To je zato {to su bage-ri, i ovaj za ugaq, i onaj zapokrivku, i naizgled malibuldozeri koji ih opsluùju,pravi mastodonti ~ija je ve-li~ina nepojmqiva nesvi-klom oku i umu. I tek kadaim se pri|e, mogu im se spo-znati dimenzije i naslutitiwihova snaga. Da nisu takvi,

ne bi ni mogli da mewaju to-pografske karte.

Ali, postoji tu jedna za~-koqica o kojoj je pri~ao in-èwer Slobodan Mitrovi},nekad prvi ~ovek ba{ ovogrudnika, a sada pomo}nikdirektora Direkcije za pro-izvodwu ugqa, koju rudariodli~no znaju. Naime, pri-rodu jo{ niko nije uspeo daprevari: ne moè joj se uzetivi{e nego {to je ona sprem-na da da. Ko zaboravi i oglu-{i se o to, oseti}e silan besi wene iskonske mo}i. Ve}se doga|alo, onoliko puta.Pa opet, odavde su u januaruiskopali za tre}inu vi{e.I u februaru, mada ne ba{toliko. Kad na leto bude po-stavqena nova oprema, podi-}i }e proizvodwu i za svihpedeset odsto! Pa {ta bude.

U kabini bagera koja sewi{e kao kajuta broda nanemirnom moru, doznali smo

od Milete jo{ neko-liko va`nih stvari.Pre svega, da su ruda-ri srda~ni i gosto-qubivi, a s tim u ve-zi i to kako se na us-kovitlanoj pu~inimoè popiti kafa,kao i da u Lajkovcupripremaju izvan-

rednu suvu pr{utu. Zatim, dasvome sinu Nenadu nikadane bi savetovao da krene we-govim putem, da je donedavnopu{io i po ~etiri paklicecigareta za smenu, jer se du-vanskim dimom najboqe ~i-ste plu}a od ugqene pra{i-ne i, kona~no, da je direktor“Tamnave – zapadno poqe”samo u onim slu`benim sao-bra}awima inèwer Mio-drag Andri}, a ina~e, za ve-}inu od osamsto pedeset ru-dara, tehni~ara i inèwe-ra, samo – Xo.

- A, kako je po danu, Mile-ta?

- Isto: otupquje ìvce, za-glu{uje sluh i rastresa ko-sti, ali se ugqena pra{in-~ina boqe vidi.

Ujutru, pre sedam, stiglamu je smena. Jer, Mileta iwegov kolega iz prve {ih-te obavqaju “lete}u izme-nu”, dok svi ostali to moguda u~ine s ne{to maweùrbe. �

Milo{ Lazi}

��Deo posade bagera iz no}nesmene "Tamnave –zapadnog poqa

Donedavno je pu{io i po ~etiripaklice cigareta za smenu, jerse duvanskim dimom najboqe

~iste plu}a od ugqene pra{ine

�

�

FO

TO

: S

A[

A X

AM

BI

]


SINDIKAT EPS-a

��

Samo nekoliko satipo{to su u Kostol-cu potpisani spo-razumi sindikata

i poslovodstva o prestanku{trajka u "Georadu" i "Pri-mu" zapo~eli su 25. martapreliminarni razgovoripredstavnika SindikataEPS-a i Vlade Srbije. Nadnevnom redu na{lo se sveono {to je u duèm periodupredstavqalo kamen spoti-cawa u sporazumevawu Vladei jednog od najja~ih sindika-ta u javnom sektoru. Pre sve-ga, to su dono{ewe socijal-nog programa, dinamika re-strukturisawa EPS-a, vred-nost radnog ~asa i kretawezarada. Naravno, sve je to udirektnoj vezi sa ukupnimekonomskim poloàjemEPS-a i na koji na~in i ko-jom brzinom }e se smawivatibroj zaposlenih, kako bi sestvorili uslovi za profita-bilnost kompanije.

Sindikat EPS-a, jo{ oddoba Kori Udovi~ki, dràose dosledno stava da restruk-turisawe ne moè da se ostva-ruje na {tetu radnika i datreba sa~uvati jedinstveno,vertikalno organizovanopreduze}e. Ve}ini wegovihzahteva, kako se zna, nije udo-voqeno. Vlasnik je u posta-vqawu nove organizacijepreduze}a sledio druk~iju lo-giku i ve} se priprema raz-dvajawe celine u dva javnapreduze}a. Pri tome, iz EPS-a je do kraja marta ove godineiza{lo ukupno 12 preduze}anon-kor delatnosti, neki samawe, a neki sa vi{e otpora.Istina, neki su se novoj pozi-ciji i obradovali.

Socijalni program, me|u-tim, jo{ nije donet, a da li}e zaposleni u izdvojenimpreduze}ima mo}i da uìvajuwegove blagodeti, ma kadaon stupio na snagu,izgledavi{e nije ni va`no. Nezva-ni~no, naime, saznajemo da supredstavnici SindikataEPS-a u prvom razgovoru s

predstavnicima Vlade bilizate~eni saznawem da wiho-va organizacija i ne mora dabude ravnopravan pregova-ra~, niti je poslodavac oba-vezan da uvaì mi{qeweSindikata. Sporadi~nu ulo-gu u odlu~ivawu o sudbinijavnih preduze}a i zaposle-nih u wima sindikat je do-bio novim re{ewima Zakonao radu, koji je predsednik Re-publike Boris Tadi} jednomvra}ao Skup{tini, a onda gauputio Ustavnom sudu da pro-ceni wegovu ustavnost. Ono{to se na{lo u kona~noj vr-ziji Zakona nije bilo ni ujednoj wegovoj prethodnoj va-rijanti, niti su ovakve name-re obelodawivane.

Zanimqivo je da su svojepotpise na ovakav Zakon oradu stavili Samostalnisindikat i Sindikat "Neza-visnost", u ~ijem sastavu ni-su sindikati najve}ih predu-ze}a u javnom sektoru, dakleni Sindikat EPS-a. Ipak,Skup{tina je potpisimaMilenka Smiqani}a i Bra-nislava ânka dobila zele-no svetlo da ovlasti poslo-davca da bez uvaàvawa dru-ge strane odlu~uje o poloà-ju zaposlenog, pored ostalog

i o tome da li }e ga "u pake-tu" isporu~iti novom poslo-davcu.

Na na{e pitawe da liSindikat EPS-a ostaje pristavu da zao{trava sindi-kalnu borbu do generalnog{trajka, predsednik MilanKova~evi} kaè da su nesta-li razlozi za jednosatni{trajk upozorewa, budu}ida su {trajka~ki odbori uKostolcu potpisali spora-zume, ali da }e se novonasta-la situacija u vezi sa novimzakonskim re{ewima vrloozbiqno razmotriti. Raditoga je zatraèno da sepredlozi Vlade u vezi saplanom restrukturisawa,kretawem zarada i vredno-

{}u radnog sata dostave upisanoj formi.

- Mi jo{ ne znamo da limoèmo sa sigurno{}u dara~unamo na sredstva za so-cijalni program, ~ije dono-{ewe, istina, u ovom prvomrazgovoru nije dovo|eno upitawe. Jasno nam je re~enoda na{e zarade moraju da sekre}u u strogo kontrolisa-nim okvirima i da }e masabiti zamrznuta, kako bi Sr-bija navodno mogla da ispu-ni zahteve za smawewe izda-

taka za javni sektor. Za sva-ki kvartal precizno }e seodre|ivati ukupna suma kojamoè da se isplati za zara-de, a u te okvire treba sta-viti i vrednost radnog sata.U stvari, ukupna masa srde-stava za zarade i vrednostradnog sata bi}e me|usobnouslovqeni. Kako god ih pri-kazivali, "plafon" ne mo-è da se probije, te je timeograni~en i domet na{ihpregovora – kaè Kova~e-vi} i dodaje da, prema naja-vama iz Vlade, do oktobratreba da bude raspore|enopove}awe plata u EPS-u zaoko osam procenata, {to jeznatno mawe od onoga {totraì Sindikat.

Na{ sagovornik dodajeda je argumentacija pred-stavnika Vlade bila takvada je navela pregovara~e izSindikata da jo{ jednomsve pretresu na Izvr{nomi Glavnom odboru. Tim pre{to se ispostavilo da, pre-ma novom Zakonu o radu, po-slodavac (u na{em slu~ajuVlada u ime dràve i po-slovodstvo) imaju odre{e-ne ruke. �

A. Cvijanovi}

Potpisivawem sporazuma poslovodstva sa {trajka~kim od-borima "Georada", ~ijih je 52 radnika {trajkovalo gla|u, i"Prima", koji je najavio {trajk, prekinuta je 24. marta obustavarada u ovim kostola~kim preduze}ima, koja se izdvajaju iz JPPK "Kostolac", odnosno iz EPS-a.

Sporazumima je potvr|eno da nijedan radnik ne}e ostati bezradnog mesta i da }e i kada se ova preduze}a izdvoje imatiuslove za dobro privre|ivawe. Ugovori o saradwi sa osniva-~em, EPS-om, umesto ranije planirane dve godine, vaì}e dokraja 2008, a uz to i jedno i drugo preduze}e dobili su garanci-je i za nove poslove.

"Georad" }e potpisati ugovor o poslovno-tehni~koj saradwisa TENT-om i "Kolubarom", a u izgledu je da bude angaòvan i u"\erdapu" na odràvawu priobaqa. Za "Prim" je najavqenostrate{ko partnerstvo sa "Kolubara-Metalom", {to zna~i i si-gurne poslove.

Radnici "Georada" i "Prima" po~eli su odmah, u ponedeqak,28. marta, potpisivawe novih ugovora o radu u izdvojenimpreduze}ima.

Sporazumi u Kostolcu

��,��-. ��-��,�� ,%��-�� ,�/�

êkaju}i socijalni program� ��*�)�� $��"�$��#��( $� "�#$��&��(��$ "��$�� $�&�#�'�!�

MilanKova~evi}


Mehanizmi Kjoto protokola suusavr{avani sa ciqem da po-mognu razvijenim zemqama dasmawe tro{kove ostvarivawa

ciqne emisije gasova sa efektom sta-klene ba{te. U prvom periodu to se od-nosi na obaveze od 2008. do 2012. godinekako bi se smawewe emisije ostvariloi u drugim dràvama u kojima su ti tro-{kovi mawi.

Da bi bila podobna za kori{}ewe bi-lo kojih karbon kredita za ostvarivaweobaveze po Kjoto protokolu i za u~e{}eu trgovini emisijama po ~lanu 17. zemqakoja je prihvatila Kjoto protokol morada ispuni zahteve: da je, istovremeno,~lanica Aneksa � Konvencije i AneksaB Kjoto protokola. Zatim, da je wen do-deqeni iznos emisije izra~unat i zabe-leèn, da ima uspostavqen nacionalniregistar, kao i nacionalni sistem zaprocenu emisije gasova i da je podnelagodi{wi izve{taj inventara emisijegasova koji izazivaju efekat stakleneba{te i dodatne informacije o dodeqe-nom iznosu emisije, kaè Dragan Vuko-ti}, vode}i inèwer u Direkciji EPS-a za razvoj i investicije.

Prvi mehanizam je Me|unarodna tr-govina emisijama koji omogu}ava drà-

vama da prenose deo wihove “dodeqeneemisije” i primewiva}e }e se od 1. janu-ara 2008. godine, isti~e Vukoti}. Ovajmehanizam je definisan ~lanom 17.Kjoto protokola. ^lanice Aneksa � ko-je imaju ciqnu emisiju po Protokolumogu prodavati ili kupovati karbonkredite od druge ~lanice ukoliko wenapodobnost za trgovinu nije ukinuta. Uciqu spre~avawa da dràva proda isu-vi{e svojih emisionih prava, svaka~lanica Aneksa � mora imati rezervukoja ne sme pasti ispod 90 odsto ciqneemisije. Ako je, rezerva suvi{e niska,dràvi nije dozvoqeno da prodaje emi-siona prava. Kjoto protokol predvi|akazneni sistem za dràve koje ne uspejuda ispune obaveze smawewa emisije.

Drugi mehanizam je, navodi Vukoti},Zajedni~ka primena i on dozvoqava dr-àvama upotrebu “karbon kredita” zaostvarewe svoje obaveze prema Proto-kolu. Oni nastaju kroz smawewe emisi-je prilikom investirawa u drugoj indu-strijalizovanoj dràvi i rezultirajuprenosom odgovaraju}eg iznosa “jedini-ca smawewa emisije” izme|u dràva.Zajedni~ka primena je definisana ~la-nom 6. Kjoto protokola.

Tre}i je Mehanizam ~istog razvoja

koji dozvoqava projekte smawewa emi-sije i podr{ku odrìvom razvoju ze-mqe. Wime se generi{e “sertifikova-no smawewe emisije” i investitor gamoè koristiti za svoje potrebe. Ovajmehanizam je definisan ~lanom 12.Protokola.

Da bi zemqa mogla da bude doma}inprojekta, neophodno je da ratifikujeKjoto protokol i da uspostaviti Naci-onalno telo.

Za promociju malih projekata set po-jednostavqenih modaliteta i pravilaje odobren na Konferenciji odrànoju Wu Delhiju 2002. godine. Oni podra-zumevaju pojednostavqewa prilikom iz-rade baznog scenarija i monitioringai primewuju se na projekate vezane zaobnovqive izvore energije sa maksi-malnim izlaznim kapacitetom do 15�� , za projekte poboq{awa energet-ske efikasnosti koji smawuju potro-{wu energije, na strani snabdevawai/ili potro{we, do 15 ��/god i drugeprojekte koji smawuju antropogenu emi-siju izvora i direktno emituju mawe od15.000 t ekvivalentnog ugqen-dioksidagodi{we. �

K .Jani}ijevi}

EKOLOGIJA

��

��

Trgovina emisijama� ��

� �!�� "

��!��!��#��$��!�%��

�&��# �

Na{i u Tokiju i Nagoji

Dragan Vukoti}, diplomira-ni inèwer rudarstva,jedan je od dvojicepredstavnika Srbi-je i Crne Gore kojisu u~estvovali naseminaru o Kjotomehanizmima zadràve jugoisto~-ne Evrope. Semi-nar je organizovan uTokiju i Nagoji, u sa-radwi sa agencijom ja-panske vlade i UN. Izbor

kandidata izvr{ila je Japan-ska agencija na osnovu

kvalifikacija kandi-data i kvaliteta iz-

ve{taja u vezi sa te-mom koju je sa~iniosvaki kandidat zasvoju zemqu. U Sr-biji, kandidati su

predlagani od Mi-nistarstva za nauku

i za{titu ìvotnesredine i Ministarstva

rudarstva i energetike.

Javno preduze}e TE“Nikola Tesla”,Savez gra|evin-skih inèwera i

tehni~ara Srbije i Dru-{tvo gra|evinskih inè-wera i tehni~ara Obre-novca, organizova}e od 24.do 26. maja 2005. godine u

Hotelu “Obrenovac”, Pr-vo savetovawe o deponija-ma pepela i {qake termo-elektrana.U termoelek-tranama u Srbiji godi-{we se za proizvodwuelektri~ne energije isko-risti oko 35 miliona to-na ugqa. Pored stvorene

energije prilikom sago-revawa ugqa proizvede sei sedam do osam milionatona elektrofilterskogpepela i {qake. Stvoreninusproizvodi, pepeo i{qaka, odlaù se na depo-nije ~ije ukupne povr{i-ne zauzimaju oko 1639 hek-

tara. Od 1974. godine dodanas, odloèno je izme|u250 do 300 miliona tonapepela i {qake.

Pepeo sa deponija, kaolak materijal, se prenosisnagom vetra i izaziva nizekolo{kih problema. Pra-vi problemi javqaju se oko

�'��(�'��'�)��*� ��

Rebus od pepela i {qake� ��(�%��+�� +��,��+�-./�+��0//� ��12��

� (��34�5��%��+��+��+��4��1��+��!�� !��#��+� �

�


��

Evropska unija pre-ko Evropske agen-cije za rekonstruk-ciju uloì}e 31

milion evra u projekte za-{tite ìvotne sredine uTermoelektranama ''Niko-la Tesla'' i ''Kostolac''. UTENT-u ''B'' sredstva od 25miliona evra se ulaù uprojekat promene tehnolo-gije transporta i odlaga-wa pepela. U TE ''Kosto-lac A-2'' bi}e iskori{}e-no 5,3 miliona evra za re-mont i rekonstrukcijuelektrofiltera radi svo-|ewa emisija ~estica naevropske norme od 50 mi-ligrama po metru kubnom.Tre}i projekat koji }e serealizovati sredstvimadonacije u iznosu od 350.00evra, odnosi se na smawi-vawe zauqenosti voda u TE''Kostolac B''.

Ugovor o donaciji potpi-sali su u Beogradu general-ni direktor Elektropri-vrede Srbije dr Vladimir\or|evi} i {ef operacijeEvropske agencije za rekon-strukciju Kristos Gofas, uprisustvu ministra rudar-

stva i energetike SrbijeRadomira Naumova, direk-tora Uprave za za{titu ì-votne sredine MiroslavaNik~evi}a, ambasadoraEvropske unije u Srbiji iCrnoj Gori @ozepa Jovera-sa, kao i predstavnikaEPS-a i ��-a.

Do sada je Evropska unijaulagala sredstva u obnovuproizvodnih kapaciteta uEPS-u, a kako je istakao{ef operacije ��-a Kri-stos Gofas, naredni kora-ci vezani su za realizacijuprojekta u oblasti za{titeìvotne sredine. Izuzetnozadovoqstvo dosada{womsaradwom iskazao je Jove-ras i posebno naglasio dasu se sa problemom za{titeìvotne sredine suo~ilesve zemqe koje su ulazile uEvropsku uniju. Bez otkla-wawa tih problema, kojizahtevaju dosta novca i vre-mena, nema ulaska u EU,upozorio je Joveras.

Od donacije EU za opo-ravak postrojewa, stiglose do saradwe ��-a iEPS-a u oblasti za{titeìvotne sredine, rekao je

Naumov: “To je od velikogzna~aja s obzirom na ~iwe-nicu da se vi{e od dve tre-}ine elektri~ne energije uSrbiji proizvodi u termo-elektranama”. Zahvaquju}ise na donaciji, \or|evi} jenaveo primer da svaka re-vitalizacija kapacitetave} sada ima zna~ajne eko-lo{ke zahvate, ali i da jeza realizaciju svih proje-kata u oblasti za{tite ì-votne sredine, pored vre-menskog perioda od oko de-set godina, potrebno i naj-mawe milijardu evra. Iz-vor sredstava ne mogu uvekbiti donacije i krediti. -EPS èli - podvukao je\or|evi} - da kao kompa-nija uspe{no posluje i daprodajom robe zara|uje do-voqno novca za sve {totreba da uradi. U~ini}emosve da i daqe bude dovoqnoelektri~ne energije, aliìvotna sredina vi{e ne-}e biti u drugom planu, asve {to u ovoj oblasti sadaradimo u skladu je sa norm-ama Evropske unije. �

K .Jani}ijevi}

mesta i na~ina deponova-wa, ali i kori{}ewa pe-pela i {qake. Neke depo-nije dostiù visinu i do30 metara, tako da je vrlooteàna i prakti~no ne-mogu}a potpuna za{titaìvotne sredine od razno-{ewa pepela. Situacijuna terenu posebno oteàvai to {to su deponije blizunaseqa, poqoprivrednihpodru~ja, re~nih tokova iizvori{ta vode.

U Elektroprivredi Sr-bije se preduzimaju kora-ci na planu za{tite ì-votne sredine od uticajadeponija pepela. Radovisu usmereni ka rekultiva-ciji pepeli{ta i iznala-èwu najpogodnijeg na-~ina za odlagawe pepela.Stoga je i ciq ovog save-tovawa da izvr{i mobi-lizaciju stru~nog i nau~-nog potencijala koji sebavi problematima depo-novawa pepela i {qake ida omogu}i razmenu isku-stava izme|u stru~waka izzemqe i inostranstva.Kako je u prvom saop{te-wu organizatora nagla-{eno, za savetovawe }ebiti ura|eni materijaliva`ni za ovu problemati-ku, kako bi se omogu}ioefikasniji rad stru~wa-ka u slu`bama termoelek-trana u re{avawu tihproblema.

Neke od tema savetova-wa su projektovawe i gra-|ewe deponija, eksploata-cija i odràvawe, za{ti-ta ìvotne sredine… Po-sebno je interesantno dase u temama iz oblasti za-{tite ìvotne sredineobraditi i za{tita pod-zemnih i povr{inskihvoda, aero zaga|ewe, za-{tita zemqi{ta u blizi-ni deponija…

Predsednik Organiza-cionog odbora Prvog save-tovawa o deponijama pepe-la i {qake termoelektra-na je Radomir Naumov, mi-nista rudarstva i energe-tike. Generalni sponzorsavetovawa je JP TENT apomo}i }e ga JP EPS, JPTE “Kostolac” i drugapreduze}a. �

K. Jani}ijevi}

Sa potpisivawa ugovora:

Donacijom do ~iste ìvotne

sredine

��

Za za{titu ìvotne sredine 31 milion evra� �� !�� "#�$�%�� "� ��&�'(�)�

$��!�� "��**�� !�#�+**�� !��'��" ��

(�� )�� ,��-�!�� #��.///0��


��

��

Obnovqivim izvorima do"Inteligentne energije" �� !��"#$#%�� &� �� '�� (�)!

�*�� '��'�� )��+'�� )�� ,�� '��-�*��.�!

/�+��0�'��-�1��+��2��3 �*��+

Novoizabrana Evrop-ska komisija odre-dila je {est prio-riteta na kojima }e

do isteka mandata 2010. go-dine zasnivati svoju ener-getsku politiku. Priorite-ti ukqu~uju pove}awe ener-getske efikasnosti, dosti-zawe visokofunkcionalnogintegrisanog trì{ta gasai elektri~ne energije, sna-`no promovisawe obnovqi-vih izvora, ja~awe bezbedno-sti nuklearnih elektrana,postizawe visokog stepenasigurnosti u snabdevawuenergijom i poboq{awe ve-za izme|u energetske i poli-tike za{tite okoline i na-u~nih istraìvawa.

Odre|uju}i te prioriteteKomisija je ocenila da Evro-pa i u narednih pet godinamora ostati svetski lider upromovisawu odgovornostiza za{titu ìvotne sredine.Komisija je, pri tom, imala uvidu prognoze da }e cenenafte i gasa u svetu ostativisoke bar u sredworo~nomperiodu i da }e Evropskaunija biti sve zavisnija oduvoza energije, saop{tila jeGeneralna direkcija za ener-giju i transport.

Evropski komesar za ener-giju, Litvanac Andris Pie-balgs, smatra realnim ci-qem da EU do 2010. godinepostigne u{tede energije uvisini ekvivalentnih 70 mi-liona tona nafte godi{we.Time bi Unija svake godine{tedela oko 15 milijardievra, smawila bi emisijuugqen dioksida za 149 mili-ona tona i redukovala uvoznuzavisnost u podru~ju energi-je za oko ~etiri odsto. U tomciqu komesar }e promovisa-ti "renoviranu" Evropsku

inicijativu za energetskuefikasnost, koja }e se ostva-rivati kao zajedni~ki proje-kat Evropske komisije i ~la-nica EU na nacionalnom,regionalnom i lokalnomnivou.

Dosada{wa liberalizaci-ja evropskog energetskog tr-ì{ta imala je, po oceniKomisije, pozitivne efekte.Postignut je zna~ajan rastproduktivnosti, a cene elek-tri~ne energije realno susmawene za 10-15 odsto u po-re|ewu sa 1995. godinom. Uve}ini zemaqa EU snabdeva-~e je do sada promenilo vi{eod 25 odsto velikih potro-{a~a struje, ali su pritomnaj~e{}e birali nekog dru-gog doma}eg isporu~ioca.Udeo stranih dobavqa~a nanacionalnim trì{timazasad je, u ve}ini slu~ajeva,mawi od 20 odsto.

U planu su i novi podsti-caji za pove}awe udela elek-tri~ne energije iz obnovqi-vih izvora. EU je odredilada iz tih izvora do 2010. go-dine ~lanice u proseku tre-ba da podmire 22 odsto po-tro{we struje, ali taj proce-nat ne}e biti ve}i od 18 od-sto ako se nastave sada{witrendovi. Zato Evropska ko-

misija za period 2007-2013.godine i predvi|a zna~ajnopove}awe buxeta za realiza-ciju projekta "Inteligentnaenergija za Evropu", kojim sefinansira razvoj obnovqi-vih izvora i pove}awe ener-getske efikasnosti u tran-sportu.

U okviru mera za pove}awebezbednosti nuklearnihelektrana, koje daju tre}inuproizvodwe struje u EU, Ko-misija planira jo{ inten-zivniju kontrolu wihovograda u odnosu na prethodnihpet godina kada je obavqanovi{e od 2.000 inspekcija go-di{we. Od osam "starih"~lanica EU koje i danas ko-riste nuklearke, wih pet(Nema~ka, Belgija, Holandi-ja, [panija i [vedska) jedonelo odluku o postepenomga{ewu reaktora, dok se tri(Francuska, Finska i Veli-ka Britanija) jo{ nisu odlu-~ile za "penzionisawe" nu-

klearki. [tavi{e, Francu-ska i Finska najavquju grad-wu novih nuklearnih cen-trala, dok nova ~lanicaPoqska drì "nuklearnu"opciju otvorenom. Od kandi-data za EU, Bugarska i Rumu-nija su potvrdile planovegradwe novih nuklearnihelektrana.

Sada{wa "eksplozija" po-tro{we energije u Kini io~ekivani sli~an trend udrugim regionima u dina-mi~nom razvoju odràva}ecenu nafte na visokom ni-vou ~ak i ako ona sklizne is-pod 40 dolara za barel. U ta-kvom ambijentu zao{trava sepitawe energetske sigurno-sti Evrope koja }e do 2020.godine postati 90 odsto za-visna od uvoza nafte i gasa.

Za realizaciju {estog pri-oriteta – poboq{awe vezaizme|u energetske i politi-ke za{tite ìvotne sredinei istraìvawa – Evropskakomisija do 2010. godine na-ro~ito planira podsticawerazvoja novih tehnologija,poput vetrogeneratora, i is-traìva~kih projekata zaefikasnije kori{}ewe ener-gije. Za Sedmi okvirni pro-gram za istraìvawe i tehno-lo{ki razvoj (period 2007-2013. godine) Komisija pred-vi|a udvostru~ewe buxeta, aformalni predlog da}e uaprilu ove godine. �

M. B.

U okviru redovnog dijaloga EU sa Rusijom, uspostavqenog2000. godine, o~ekuje se daqe ja~awe saradwe. Kao najva`nijisnabdeva~ EU fosilnim gorivima i uranijumom Rusija isporu-~uje polovinu gasa, ~etvrtinu nafte i tre}inu koli~ina urani-juma koje Unija uvozi.

Dijalog sa Rusijom

SVET

Vi{e para zarealizaciju

projekata obnovqivih

izvora


��

��

Katanac za "prqave" elektrane��

��!�"��#��#��$��"�%

&�� !�� #�� !�� $��

��&��#��!��&��'�(��&��

Ma|arska u pore|ewusa Slova~kom, ê-{kom i Poqskom,sa kojima ~ini

elektroenergetski blok�� i politi~ki saveznazvan "Vi{egradska grupa",ima dosta sli~nosti u elek-troprivredi, ali i upadqivespecifi~nosti. Mada su tri~lanice centralnoevropske"~etvorke" male zemqe, Ma-|arska je me|u wima jedinineto uvoznik struje. U odnosuna ostale ima skromne re-zerve ugqa, ali je najve}iproizvo|a~ nafte i pri tomposeduje polovinu prirodnihrezervi tog energenta u regi-onu. Nuklearke su Ma|arimasnaàn oslonac u proizvod-wi struje, kao i ostalima semPoqske koja ih nema, dok hi-droelektrane, kao i u drugim~lanicama ��-a, ima-ju simboli~nu ulogu u produk-ciji elektri~ne energije.

Ma|ari sa ostalim ~lani-cama "~etvorke" dele i jedin-stven strate{ki ciq: pove}a-we energetske efikasnostida bi se smawila obilna emi-sija gasova iz mnogih termoe-lektrana. Najve}i zaga|iva~iu Ma|arskoj su termoelektra-ne na ugaq koje prete`no ko-riste doma}i niskokalori~-ni lignit sa visokim sadr-àjem sumpora i postotkompepela. Pod pritiskom stro-gih propisa Evropske unije ukoju je primqena lane, Ma-|arska mora da ubrza prelazaktermoelektrana sa ugqa nagas i zatvarawe onih postro-jewa koja ne ispuwavaju stan-darde o za{titi ìvotne sre-

dine. O{tri propisi poga|a-ju desetak termoelektrana naugaq i naftu i mogu}e je da usklopu tih planova u Ma|ar-skoj ostane samo jedna elek-trana na ugaq – "��".

U pro{loj godini ma|ar-ske elektrane proizvele su33,1 milijardi kilovat-~aso-va elektri~ne energije, ali jedoma}a potro{wa prema{i-la 40 milijardi kilovat-~a-sova, potvr|uju}i tradicio-nalni status Ma|arske kaovelikog neto uvoznika struje.Najve}i uvoz i lane je ostva-ren iz Slova~ke i Ukrajine.

Termoelektrane na fosil-na goriva u~estvovale su sa 63odsto u nacionalnoj produk-ciji struje, iz jedine ma|ar-ske nuklearke "�� " stiglo je11,9 milijardi kilovat-~aso-va, odnosno 36 odsto, dok jeudeo hidroenergije kao i ra-nijih godina bio simboli~an– svega 200 miliona kilovat-

sati. Kao jedna od "najravni-jih" evropskih zemaqa, Ma-|arska ima svega tri male hi-droelektrane sa ukupno 44megavata, od kojih se dve na-laze na reci Tisi. Instali-sani kapaciteti ma|arskihelektrana dostiù 8.500 me-gavata. Za tamo{wu elektro-privredu karakteristi~no je,

ina~e, da od pedesetak elek-trana svega 17 raspolaè ka-pacitetom ve}im od 100 mega-vata.

Proces privatizacije u ma-|arskoj elektroprivrediprakti~no je zavr{en i groelektrana i sve kompanije zadistribuciju struje sada senalaze u rukama giganata po-put ��

��) {vajcarskog"��-a " i ameri~ke korpora-cije ��. Takav ishod mewa ienergetsku strategiju zemqe,jer dràva dugoro~no gleda-no ne}e graditi nove elek-trane, ve} samo rezervne ka-pacitete. U dràvnom vla-sni{tvu ostao je samo hol-ding "Ma|arske elektropri-vredne kompanije" (��)koji upravqa nuklearkom uPak{u i termoelektranom naugaq "�� ". �� ima i po25 odsto vlasni{tva u najve-}oj ma|arskoj termoelektra-

ni "� ��!��" (na gas i naf-tu) snage 2.143 megavata, i unajve}oj doma}oj termoelek-trani na ugaq "��".

Preorijentacija termoe-lektrana sa ugqa na gas ostajejedan od prioriteta Ma|ar-ske i posle ove decenije.Procena je da prelazak jedneelektrane od 200 megavata sa

ugqa na gasne trubine trajedve godine i ko{ta 60-80 mi-liona dolara za nabavku noveopreme.

Kao zemqa koja je ve} krupanneto uvoznik struje Ma|arskase moè suo~iti sa dodatnimproblemima u snabdevawu jerbi do 2010. godine zbog zatva-rawa elektrana-zaga|iva~amawak kapaciteta mogao bitii 1.000 megavata ako u pogonne u|u nova postrojewa. Prvo-bitno je planirano da sva ~e-tiri reaktora u HE u Pak{urade po trideset godina i dabudu uga{eni izme|u 2012. i2017. godine.

Nuklearka u Pak{u u cen-tralnoj Ma|arskoj svake go-dine tro{i po 42 tone urani-juma, ima ~etiri bloka saukupno 1.866 megavata i najve-}i je pojedina~ni proizvo|a~elektri~ne energije u zemqi.

Investicije u razvoj ma|ar-ske elektroprivrede, koje subile jako male u devedesetimgodinama i dosta skromne dopolovine ove decenije treba-lo bi da se ubrzaju u periodu2011-2020. godine. U tom raz-dobqu treba da u pogon u|unova postrojewa snage 1.020megavata, ~ime bi ukupni ka-paciteti elektrana u Ma|ar-skoj narasli na 9.150 megava-ta. U svakom slu~aju, ma|arskoiskustvo je zanimqivo za Sr-biju i EPS, gde ve} ~etirigodine svaki veliki remontTE predstavqa ustvari mo-dernizaciju, revitalizacijui ekolo{ko unapre|ewe po-strojewa. �

Mladen Ba~li}

Elektrifikacija ma|arske prestonice Budimpe{te izvr{e-na je 1893. godine. Do 1913. godine u Ma|arskoj je izgra|eno 200objekata za proizvodwu struje prose~nog kapaciteta 1,2 mega-vata, a do 1935. godine elektrificirano je svih 56 gradova ioko 30 odsto sela.

Budimpe{ta "osvetqena" ve} 110 godina

Aerozaga|ewe je najakutnija ekolo{ka tema u Ma|arskoj jer44 odsto stanovnika te zemqe ìvi u podru~jima koja ne dosti-ù nacionalne standarde kvaliteta vazduha. Veliki zaga|iva-~i su i termoelektrane zbog zastarelosti postrojewa i slabogkvaliteta doma}eg ugqa. Elektrane su u proseku stare vi{e odtri decenije i imaju slabu efikasnost: kod TE na ugaq efika-snost je 20-28 odsto, a u TE na naftu 33-37 odsto.

Nekoliko elektrana na mrki ugaq poti~e jo{ iz tridesetihi ~etrdesetih godina pro{log veka.

Mawak ~istog vazduha

NE ""��" najve}i je proizvo|a~ elektri~ne energije

Najve}i energetski projekat u Slo-veniji svakako je gradwa lanca pethidroelektrana na dowoj Savi, koje}e, kako se o~ekuje, vi{e nego udvo-stru~iti proizvodwu struje na ovojreci. Elektri~na energija iz novihhidroelektrana "Bo{taw", "Blanca","Breìce", "Kr{ko" i "Mokrice",koje }e postupno biti gradjene do2018. godine, predstavqa}e 21 proce-nat proizvodwe slovena~kih hidroe-lektrana, a pokriva}e, prema predvi-djawima, {est odsto ukupne potro-{we struje u Sloveniji.

U grupi najprioritetnijih poslo-va, i kompletna obnova hidroelek-trana "Zlatoli~je" i "Moste" koja bitrebalo da bude privedena kraju zadve godine, modernizacija bloka pet

u termoelektrani "[o{taw" ~iji sezavr{etak planira 2007.

Da je slovena~ka elektroprivredafinansijski i te kako u prilici darazmi{qa dugoro~no dokazuje ~iweni-ca da je ve} napravqen i spisak tako-zvanog drugog prioriteta. A na wemusu se, uz hidroelektrane na sredwoj Sa-vi, Muri i Idrijici, ~ija bi gradwatrebalo da po~ne 2010. godine, na{lei male hidroelektrane, vetrogenera-tori i solarne elektrane. Gradwa ma-lih hidroelektrana planirana je svedo 2013. godine, a iz solarnih elektra-na i sa farme vetrewa~a koje }e se na-}i u Primorskoj, kilovat- sati trebada krenu ve} za tri godine. �

P.M.P.

��

Dogovor o NE "Kr{ko"

��

Lanac HE na dowoj Savi

��

Ugovor o isporukama

Javno preduze}e ElektroprivredaBiH potpisalo je ugovor o isporuci 700miliona kilovat-~asova elektri~neenergije Elektroprivredi Hrvatske Za-jednice Herceg Bosna u ovoj godini.

Prema odluci vlade Federacije BiH,elektroenergetska preduze}a u tom enti-tetu u obavezi su da stave na raspolaga-we vi{kove struje ukoliko drugoj stra-ni nedostaje elektri~na energija zasnabdevawe tarifnih kupaca.

Ugovor su potpisali direktori ta dvajavna preduze}a, Enver Kreso i VladoMari}. U izjavi novinarima, Kreso jerekao da se Elektroprivreda BiH u pro-teklom razdobqu koncentrisala na ula-gawa u modernizaciju postoje}e opreme,a da }e se u narednom periodu okrenutiizgradwi novih objekata. "Prioritet ugradwi dobi}e objekti iz hidropoten-cijala.- Pratimo i planove restruktui-rawe rudnika ugqa i na tome }emo gra-diti podlogu za izgradwu termo blokovasa novim tehnologijama koje bi imaleve}u efikasnost i niè tro{kove pro-izvodwe, a time i niù cenu elektri~neenergije", precizirao je Kreso u izjaviobjavqenoj na Internet stranici JPElektroprivreda BiH.

Kako je Kreso istakao, prioritetni ciqje izgradwa HE Ustikolina i HE Vrandukkapaciteta 40-60 megavata, sa vrlo kvali-tetnom hidrologijom. Sama izgradwa nebi bila skupa jer se ne bi potapale velikepovr{ine i ne treba izme{tati stanovni-{tvo. Obratili smo se federalnoj vladida izda koncesije za ta dva objekta. Razmi-{qamo i o izgradwi termo blokova, a je-dan od prvih koji ima razvijenu studijskupodlogu je blok od 370 megavata u Tuzli,gde postoje rudni~ki kapaciteti koji bise time dodatno uposlili. Zna~ajno bi seuposlila i doma}a industrija, projektan-ti, isporu~ioci opreme, gra|evinske imontaèrske firme.

Potpisivawu ugovora prisustvovao jei Donald Hejs, prvi zamenik Visokogpredstavnika za BiH. Hejs je u izjavi za"Novosti", informativni list Elek-troprivrede BiH, rekao da je ona "usvo-jila moderan poslovni plan i da je sadapoboq{ana sposobnost da se pomognedrugim elektroprivredama". Povodomprivatizacije i reorganizacije elek-troenergetskog sektora u BiH, ambasa-dor Hejs je naveo da "predstoji reorga-nizacija proizvodwe na osnovu sektor-ske namene". Reorganizacija }e, po we-govim re~ima, omogu}iti privatno in-vestirawe u objekte za proizvodwu elek-tri~ne energije. �

M. B.

M e|udràvna komisija Hr-vatske i Slovenije za nu-klearnu elektranu "Kr{ko"potvrdila je program raz-

gradwe te nuklearke i odlagawa radi-oaktivnog otpada i istro{enog nukle-arnog goriva. Dogovor o finansirawutog programa, ~ija je realizacija "te-{ka" gotovo 350 miliona evra, postig-nut je po~etkom marta u Kr{kom na sa-stanku Me|udràvne Komisije kojupredvode hrvatski ministar privredeBranko Vukeli} i resorni slovena~kiministar Andrej Vizjak. Planiranasuma obezbedi}e se formirawem po-sebnih fondova u koje }e svaka strana uidu}ih 19 godina izdvajati po 14,25 mi-liona evra godi{we zajedno sa priho-dima od ukama}ivawa tog novca.

Ovaj program izradili su stru~wa-ci slovena~ke Agencije za radioak-tivni otpad (��) i hrvatske kom-

panije ��. Jo{ nisu odre|ene loka-cije za gradwu odlagali{ta, ali jevlada u Zagrebu odlu~ila da se u Hr-vatskoj ne}e graditi takav objekat.Hrvatska }e uskoro osnovati i plani-rani namenski fond, dok je slovena~-ka strana u wemu ve} prikupila pri-bli`no 115 miliona evra.

Na sastanku ove komisije bilo je re-~i i o zahtevu Hrvatske da joj se vratideo novca iz slovena~kog fonda koji sepunio petogodi{wom zaradom od pro-daje elektri~ne energije iz hrvatskepolovine HE "Kr{ko". Hrvatska stra-na traì i isplatu 53,7 miliona dola-ra od{tete zbog ka{wewa u isporucistruje. Ukoliko izostane dogovor saSlovenijom, o ovim pitawima odlu~i-va}e me|unarodna arbitraà, navodi sena sajtu Hrvatske elektroprivrede. �

M. B.

Izgradwom pet novih

hidroelektranaslovena~ka

elektroprivredaudvostru~i}e

svoju proizvodwu


Vlada Makedonijene odstupa odstrukturnih re-formi elektroe-

nergetskog sektora i odprava da do kraja godineprivatizuje kapacitete AD“Elektrostopanstva Make-donije”. Ubrzano se, stoga,i priprema me|unarodnitender, koji }e se raspisa-ti u maju, za prodaju ve}in-skog i atraktivnog paketaakcija svih proizvodnihkapaciteta i 28 distribu-cija, koliko ih i ima u si-stemu ESM. U planu je, ta-ko, da se strate{kom part-neru proda 51 procenatvlasni{tva kompanije (sveelektrane, hidroenerget-ski izvori i distribuci-je). Obostrani interes vla-de i stranih investitora jeda se svi ovi poslovi zavr-{e do kraja godine.

Vlado Bu~kovski, pred-sednik Vlade Makedonije,tim povodom smatra da }eod na~ina i tempa privati-zacije elektroprivrede za-visiti budu}i razvoj eko-nomije. Strukturne re-forme koje dràva sprovo-di i u delu elektroprivre-de neophodne su, istakao jeBu~kovski i u saglasnostisu sa direktivama Evrop-ske unije, a zna~e i inte-grisawe sa evropskim tr-ì{tem. Ciq Makedonije

je da se kandiduje za ~lan-stvo u EU, a sa tim reform-ama, koje je potrebno tran-sparentno i su{tinskisprovoditi, wegovo ostva-rewe ne samo da je mnogorealnije nego }e se i brèodvijati. Zavr{etak togprocesa omogu}i}e i ula-zak sveèg kapitala i stra-nih investitora u deluelektroenergetike.

Za kupovinu kapacitetamakedonske elektroprivre-de zaineresovano je vi{erenomiranih inostranihkompanija, pre svih �� –ê{ka Elektroprivreda,koja ne krije nameru da po-stane lider u elektroener-getskom sektoru centralnei isto~ne Evrope i nema~ki��. Prema re~ima Bu~-kovskog, vlada prièqkuje

da u ovoj "utakmici" za pro-daju u~estvuje {to vi{e ja-kih evropskih kompanija,kako bi se elektroenerget-skim objektima, na taj na-~in, znatno pove}ala cena.Stranci su ve} sada posebnozainteresovani za hidroe-lektrane, {to kao su{tin-sko name}e i pitawe – trebali u wima sa~uvati domi-nantno vlasni{tvo? Neza-

visni eksperti, dodaje pre-mijer, tvrde da ako se hidro-kapaciteti ne "uguraju" u tajpaket, kao i distribucijeuostalom, da se ni izblizane}e dobiti èqeni efek-ti od privatizacije elek-troenergetike.

Uprkos tome {to je make-donska vlada jo{ u oktobrulane od � �� na kontopriprema za privatizacijunamenski dobila 45 mili-ona evra, {ira javnost uRepublici ima podeqenomi{qewe o tom procesu.Gra|ani, deo nau~no-stru~-ne javnosti i opozicionestranke, svako od wih sasvog stanovi{ta, protiv suprodaje jedine elektropri-vredne kompanije u zemqi.Stav opzicije uglavnom jenegativan, mada dok su ne-ke od ovih partija bile navlasti i tada se planiralaprivatizacije elektroe-nergetike. U velikoj su ve-}ini i gra|ani koji su pro-

tiv prodaje tih kapaciteta.I to najvi{e zbog lo{egiskustva sa prodajom "Te-lekoma". Glavni razlog je iopravdan – mogu}e znatnoposkupqewe elektri~neenergije iako je wena cenau nadle`nosti Republi~keregulatorne agencije.

Nau~na i stru~na javnost,preko medija i na brojnimtribin ama, iznose "modi-fikovani" stav i traè odvlade da uspori taj proces ida se jo{ jednom sagleda dali je za elektroprivredusvrsishodna prodaja ve}in-skog paketa akcija. Proce-wuje se da bi se time, zapra-vo, samo dràvni monopolzamenio privatnim i da dr-àva time ne bi ni{ta do-bila. Nasuprot tome, dugo-ro~no bi "izgubila" najve}enacionalno blago.

Vode}i stru~waci iz ovedelatnosti pristalce su,ipak, postepene privatiza-cije ovih kapaciteta.Ali,izri~ito traè da se, naj-pre, donesu svi potrebni za-koni, zatim da se, posle re-strukturirawa, sagledaju re-zultati funkcionisawa po-sebnih pravnih subjekata ida se uspostavi doma}e tr-ì{te elektri~ne energije.Wihov je stav i da se hidro-elektrane ni u kom slu~ajune nude na prodaju straniminvestitorima, jer se u wi-ma dobija najplemenitija inajjeftinija elektri~naenegija, a uz to Makedonijaraspolaè i bogatim vode-nim resursima. Respektuju}itakva nezadovoqstva, VladaMakedonije obavezala se da}e do novembra doneti iostalu zakonsku regulativu,s tim {to Konzorcijum kon-sultanata za privatizaciju"�� ", istovemeno,isti~e da je priprema uslovaza teneder privatizacije�� u toku. �

Sa{o Novevski

��

��

Tender za prodaju u maju�� !��"�#$ !� �%�� &��'��#( ��)#�#�� " ��*� #

��+��," ��+��!��" #�� #!��#!� #)��#��-� "*#.��"��"�

Stranci su posebnozainteresovani zahidroelektrane,

{to kao su{tinskoname}e i pitawe –

treba li u wima sa~uvati

dominantno vlasni{tvo?

Otvorena pitawa u vezi sa prodajom hidroelektrana


��

NEMA^KA

�� planira ogromnaulagawa u energetiku

Nema~ka korporacija "�� "planira ulagawa od ukupno 18,7 mili-jardi evra u naredne tri godine. Kqu~-na investiciona podru~ja su moderni-zacija elektroenergetske i gasne mre-è, gradwa elektrana koje ne}e ugroà-vati ìvotnu sredinu i kupovina akci-ja doma}ih i stranih kompanija.

Prema ambicioznom investicionomplanu 2005-2007. godine, �� }e u ze-mqama centralne i isto~ne Evropeuloìti ~ak 6,8 milijardi evra, prete-`no u elektrane i pro{irewe preno-sne i distributivne mreè. Projektiza ovaj region ukqu~uju gradwu po jednetermoelektrane na ugaq i na gas. Zna-~ajna sredstva bi}e usmerena i u stica-we ili pove}awe ve}inskog vlasni-{tva u dve kompanije za distribucijuelektri~ne energije u Bugarskoj, zatimu dve kompanije za distribuciju gasa uMa|arskoj, kao i u slova~koj energet-skoj kompaniji ��.

Najve}a privatna energetska kompa-nija u Evropi planira da u pove}awevlasni~kog udela u kompanijama naudarnim trì{tima {irom sveta ukup-no investira 6,1 milijardu evra. Time}e korporacije �� poboq{ati i za-stupqenost u sektoru proizvodwe gasakako bi pove}ala sigurnost u snabdeva-wu tim energentom.

U obnovqive energetske izvore bi}euloèno ~ak milijardu evra.

Investicije }e se u potpunosti fi-nansirati iz priliva novca

iz teku}ih aktivnosti, navodi se u sa-op{tewu objavqenom na Internet stra-nici poslovne grupe ��.

FRANCUSKA

Nuklearke u punom pogonuFrancuska je u pro{loj godini pove-

}ala neto proizvodwu struje za 1,1 od-sto, na 546,6 milijardi kilovat-~asova.Nuklearke su u tome u~estvovale sa 78,1odsto, hidroelektrane sa 11,8, a termoe-lektrane sa 10,1 odsto, navodi se na In-ternet sajtu francuskog operatora pre-nosnog sistema ��.

Bruto potro{wa struje porasla je za2,2 odsto - na 477,2 milijardi kilovat-~asova, a neto potro{wa na 445,1 mili-jardi kilovat-sati.

Francuska elektroprivreda izvezlaje 89,6 milijardi kilovat-~asova elek-tri~ne energije ili jedan odsto vi{enego prethodne godine, dok je uvoz pove-}an za 20 odsto, na 29,1 milijardu kilo-vat-~asova. Najve}i izvoz i uvoz ostva-

reni su u razmeni sa Belgijom, Nema~-kom, [vajcarskom i Italijom.

Pro{le godine, navodi se u saop{te-wu, napravqen je i zna~ajan korak u de-regulaciji francuskog trì{ta elek-tri~ne energije koje je sada otvoreno 70odsto.

RUSIJA

Dobar u~inak hidroelektrana Najve}a ruska elektroprivredna kom-

panija Ujediweni energetski sistemRusije (UESR), koja u nacionalnoj pro-dukciji i kapacitetima u~estvuje sa oko70 odsto, proizvela je lane 652 milijar-de kilovat-~asova elektri~ne energijeili 2,5 odsto vi{e nego prethodne go-dine. Hidroelektrane u sastavu ��

poboq{ale su u~inak ~ak za 13,3 odsto iisporu~ile 130,6 milijardi kilovat-sa-ti struje. Termoelektrane su proizvele521,4 milijardu kilovat-~asova, kolikoi godinu dana ranije.

Takvom produkcijom UESR je do-prineo stabilnoj potro{wi elek-tri~ne energije u Rusiji koja jepro{le godine porasla za 2,3 od-sto, na 908,8 milijardi kilovat-~asova, navodi se u saop{tewu ob-javqenom na vebsajtu najve}eg ru-skog proizvo|a~a.

UES Rusije ima 440 elektrana,ukupne snage oko 160.000 megavata, u~emu termoelektrane u~estvuju savi{e od 77 odsto kapaciteta. U2003. godini UES je proizveo bez-malo 636, a Rusija 916 milijardi ki-lovat-~asova elektri~ne energije.

AUSTRIJA

" ��" oja~ao trì{nu poziciju

Austrijski operator prenosnogsistema i jedan od najve}ih evrop-skih proizvo|a~a struje iz hidroe-lektrana, kompanija "��",ostvarila je pro{le godine najboqeposlovne rezultate u svojoj istoriji.Ukupan prihod pove}an je za 24 odsto, na3,07 milijardi evra, a profit nakonoporezivawa porastao je za 23,5 odsto -na 269 miliona evra.

Kompanija je ovakvim poslovnim re-zultatom u~vrstila poziciju na evrop-skom trì{tu elektri~ne energije, gdeje najvi{i rast prodaja ostvarila uFrancuskoj (57 odsto) i Nema~koj (26odsto). Lane je poslovna grupa "��" zna~ajno pro{irila poslovawe iu Italiji i u nekim novim ~lanicamaEvropske unije, naro~ito u Ma|arskoj.

U saop{tewu objavqenom na sajtu"��" navodi se da je ovakav uspeh

plod radikalnih promena u poslovnojstrategiji. Ranije se kompanija usred-sre|ivala na defanzivne ciqeve u vidusmawewa tro{kova i dugova. Sada{waofanzivna strategija koncentri{e sena {irewe udela na trì{tu i ostva-rivawe profitabilnog rasta u osnov-nim sektorima poslovawa.

U pro{loj godini kompanija "��" je, sa 2.500 zasposlenih, prodalavi{e od 86 milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije.

[VAJCARSKA

"��" {iri trì{te [vajcarska korporacija "��" po-

boq{ala je lane ukupan prihod za 32 od-sto – na sedam milijardi {vajcarskihfranaka, a profit za 25 odsto, na 339miliona franaka. Takvi poslovni re-zultati obezbe|eni su visokim rastomprodaje elektri~ne energije u zapadnoji ju`noj Evropi, {to je ovoj poslovnoj

grupi osiguralo poziciju vode}e {vaj-carske kompanije na evropskom ener-getskom trì{tu.

Najve}i prihod - od oko 5,5 milijardi{vajcarskih franaka - ostvaren je po-slovawem u energetskom sektoru. "��"je prodaju elektri~ne energije pove}aoza 36 odsto, na 93 milijardi kilovat-~a-sova.

U ovoj godini o~ekuje se rast prihodai profita sli~an pro{logodi{wem,navodi se u saop{tewu objavqenom naInternet sajtu ove poslovne grupe. �

M.B.

SA SAJTOVA DRUGIH ELEKTROPRIVREDA


��

Gori lampa� ��

� �� !

"��

Sibir, Sibir, ruskazemqa! Se}am se:tako se pevalo od-mah posle onog ra-

ta, drugog svetskog,onog ka-da je pobe|en fa{izami…[ta sve nije tada pobe-|eno i {ta sve nije po~elo!

Gledali su se ruski fil-movi, tako smo mi, Srbi,govorili za sva ona ostvare-wa koja su prikazivala ì-vot u velikoj zemqi, u veli-kom Sovjetskom Savezu, pr-voj zemqi socijalizma u sve-tu, kojima je “pokazivana idokazivana nadmo} novogporetka” nad onim drugim,kapitalizmom.

A naro~ito nas je odu{e-vqavao taj Sibir, ta nepo-znata ruska zemqa, tamo da-leko, na istoku od nas: hi-qade i hiqade kilometara.

U~ili smo u geografiji,zemqopisu, da se Sibiromnaziva azijski deo SSSR,ranije Ruske carevine, a sa-da Ruske federacije, da jeveliki deset miliona kva-dratnih kilometara, da jetamo ìvelo preko dvadesetmiliona qudi, razne bojekoè i kosookih,tako-|e,ima, a sve to od Urala, nazapadu, pa do Pacifika naistoku. Od zapada do istokasedam hiqada kilometara!

Svega tamo ima {to uop-{te ima na zemqi i pod ze-mqom. Mendeqejev je tu mo-

gao da napravi svoj sistemelemenata i da nigde nemrdne.

Da: tu su i reke, i jezera,koja se ~ak nazivaju i mori-ma, i planine, i led, ve~iti,i snega, temperature od mi-nus pedeset do pedeset iznadnule.

Ugaq, gotovo neverovat-nih rezervi, nafta isto ta-ko, koja ide naftovodom odblizu osam hiqada kilome-tara, i gas( ~uo sam, jednom,da bu{otine samo jednogkraja Sibira mogu da snab-devaju ~itavu Evropu nared-nih sto pedeset godina).

Onda:bakar, pa gvozdenaruda, boksit, nikal.

Drvo. Svugde drvo. I bre-ze, sa belom korom: nepre-kidno, bilo na koju stranuda se krene.

I: elektroenergija. Kozna koliko termocentrala.Hidroenergetski potenci-jal, kako pi{e u enciklope-dijama, je iskori{}en a oneu Bratsku na reci Angari iKrasnojarsku na Jeniseju sume|u najve}ima u svetu.

Zamislite i ovo: akumula-ciono jezero Bratsk dugo je570, a {iroko od kilometrai po do dvadesetpet kilome-tara. More!

O ~udesnom Sibiru bi}ejo{ re~i.

Razmi{qam, da nije bilonau~nika, zanesewaka, u tim

vremenima neshva}enih, ko-ji su otkrivali mo}i ener-gije, usmeravali ih za do-brobit ~ove~anstva, i to si-birsko more, bilo bi jednood mnogih "mrtvih mora". Izsibirskih misli, selim se uSmiqane, Idvor... ka na-{im umovima.

Nikola Tesla…U wego-vom selu Smiqanu sam biopre ~etrdesetak godina, ponalogu legendarnog “Poli-tikinog” urednika QubeStojovi}a. ”O na{em kraju,o Lici, gde Srbi ìve,“Politika” ni{ta ne pi-{e…A tamo je ~itawe “Po-litike” praznik, da li vi torazumete, vi iz novina?” Ioti{ao sam u Smiqan, pra-vo u ku}u u kojoj se rodioNikola Tesla.

Pored ku}e, ru{evina izDrugog svetskog rata: Nem-ci, Italijani, usta{e izNDH. Wihovo delo. Nedelo.Prona{li su ènu koja jezvani~no bila kustos Tesli-nog muzeja.Kustos ? Medi-cinska sestra! Muzeja? Gorisijalica od 25 sve}a!!![ta jemoglo da se vidi?!

Sticajem okolnosti, po-sle nekoliko godina, bio jeavgust 1977. na{ao sam se naNijagarinim vodopadima.Snimkom je ovekove~en tre-nutak kad je nas petnaestak

sedelo “u krilu” dobro po-znatog Teslinog spomenika.Pitao sam voza~a autobusa,koji svakodnevno dovozi ov-de turiste, ~iji je to spome-nik. Nije znao!

Imamo mi jo{ imena na~ije pomiwawe bi trebalobar ustati, ako ne i dubokose pokloniti.

Mihailo Pupin…Zamislite, sramote: nikad

nisam bio u Idvoru!A vi?\or|e Stanojevi}! Koli-

ko nas zna ko je ta grdosijakoja je po~ela elektrifika-ciju Srbije?

Milutin Milankovi}.Svetski priznat matemati-~ar.

Elektrifikacija... Odmahse setim te{kih vremena po-sle drugog svetskog rata kojasam , iako dete, dobro upam-tio.Naravno, po tegobama ipo mraku. U mojoj Sir~i,Kraqevo je blizu, svaka po-rodica je bila sre}na ako biimala malo gasa, kako se pe-trolej zvao,kojim bi sesat,dva uve~e,do legawa,a toje naj~e{}e bilo kad i koko-{i odlaze na po~inak, osve-tqavala samo najva`nijaprostorija u kojoj su uku}aniobitavali onda kad nisu bi-li u poqu, u {umi, u fabri-ci, u {koli.

��


O distribuciji struje Me|unarodna konferencija i izlo`ba "Distribucija –

Evropa 2005" odrà}e se 26-28. aprila u Berlinu u organi-zaciji kompanije "��". O~ekuje se vi{e od 500 u~esnikana ovom skupu na kome }e se razmotriti novi trendovi i teh-nologije u distribuciji elektri~ne energije.

O trgovini energijom Me|unarodna konferencija i izlo`ba "Trgovina ener-

gijom – centralna i isto~na Evropa 2005" odrà}e se 24. i25. maja u Budimpe{ti u organizaciji kompanije "��".Skup je koncipiran kao forum gde }e u~esnici identifi-kovati, razmatrati i procewivati trendove razvoja ener-getskog sektora u regionu. U okviru konferencije organi-zova}e se i takozvani trening seminari posve}eni kupopro-daji struje, gasa i prava na emisiju gasova.

O solarnoj energijiDvadeseta evropska konferencija i izlo`ba o solarnoj

energiji odrà}e se 6-10. juna u Barseloni. Na ovoj najve}ojsvetskoj specijalizovanoj konferenciji u~estvuju istraì-va~i, tehnolozi i drugi stru~waci koji rade u istraìva~-ko-razvojnim centrima, industrijskim kompanijama, javnimkomunalnim preduze}ima i u resornim dràvnim institu-cijama. Skup se odràva uz podr{ku Evropske komisije.

Na pro{logodi{woj konferenciji u Parizu u~estvovaloje 2.000 eksperata iz 75 zemaqa. Istovremeno je 233 izlaga-~a predstavilo svoje proizvode na 7.000 kvadratnih metaraizlo`benog prostora.

O novim trendovimaMe|unarodna konvencija i konferencija "Elektri~na

energija za Evropu: Moèmo li odrediti budu}nost" odr-à}e se 13. i 14. juna u Be~u u organizaciji "��"-a.Doma}in skupa je Austrijska asocijacija elektroprivred-nih kompanija.

Na konferenciji }e se razmotriti neminovne promene uregulativi, tehnologiji i strukturi kompanija i trì{ta,ukqu~uju}i vitalnu ulogu konkurentnosti u zakonodavstvu ipraksi Evropske unije. Jedna od centralnih tema bi}easpekt finansirawa i to kako ovaj sektor u~initi jo{ pri-vla~nijim za investitore.

O evropskom proizvodnom sektoruMe|unarodna konferencija i izlo`ba o evropskoj proiz-

vodwi elektri~ne energije " ��" odrà-}e se 28-30. juna u Milanu. Skup je koncipiran kao mesto nakome }e se okupiti i razmeniti informacije visoki ruko-vodioci iz elektroprivrednih kompanija i resorni vladi-ni zvani~nici iz Evrope i ostalog dela sveta. Na pro{lo-godi{woj konferenciji u Barceloni bilo je 1155 u~esnikaiz 84 zemaqa.

O energetici i za{titi okoline Drugi me|unarodni simpozijum o energetici i za{titi

ìvotne sredine (�� 2) odrà}e se 3-7. jula u hotelu "��" na gr~kom ostrvu Kos. Skup je koncipiran kao mul-tidisciplinarni forum za istraìva~e, nau~nike, inè-were i druge stru~wake sa ciqem da razmene informacije,predstave rezultate istraìvawa i razmotre budu}e prio-ritete u ovoj oblasti. Organizatori simpozijuma su pozna-ti gr~ki i ameri~ki univerziteti.

M. B.

ME\UNARODNE KONFERENCIJE I SIMPOZIJUMI

Jednog dana, do{lo je isvetlo!

Nije va`no {to je sijali-ca {kiqila: malo je boqeosvetqavala od petrolejke.

Kako smo svi slavili.I mideca.

Pa prvi radio, marke Te-sla, veliki, kabast, ali zanas mnogo lep, koji je naba-vila Zemqoradni~ka zadrugai koji se uve~e zakqu~avao:kao od zlata da je bio.

I jeste! …E, otidite danas u moju

Sir~u. Vrata od {tala, odgaraà, od dvori{ta se otva-raju daqinskim upravqa~em.

Elektrifikacija...Odmah posle rata smo u~i-

li, mi iz socijalisti~koglagera, da je jedan od najva-`nijih zadataka socijali-sti~kog, komunisti~kog ilikako ho}ete nazovite ga , sve-ta: elektrifikacija.

Prvi put sam u SovjetskiSavez putovao sa OdredomRe~ne ratne flotile, kojomje komandovao kapetan boj-nog broda ( potom admiral)Petar Simurdi}. Niz Dunav,do sovjetskog (sada ukrajin-skog) gradi}a Izmaila,a ve-likog pristani{ta.Kad sesmrklo, ni{ta se nije vide-lo, a svugde je pisalo da vaqastruju {tedeti. Ej, Rusija{tedi energiju.

Onda sam “zastavinim” au-tom preko Ma|arske i Poq-ske stigao do SSSR. Gra-ni~no mesto Brest bilo je umraku.Posle i legendarniLewingrad, Sankt Peter-burg, Petrograd…

Da ne nabrajam daqe.U Moskvi sam, devedeset

prve pro{log veka, kada samoti{ao za “Politikinog”dopisnika iz zemqe koja seraspadala (SSSR) i zemqekoja je nastajala (Ruske Fe-deracije)ili produàvalatamo gde je nekad zastala ca-revina, devetstosedamnae-ste, prvi put video da se pro-daju pregorele sijalice.

Zamislite: pregorele!A znate li za{to?Da bi se u fabrici, u kom-

binatu,u {koli,u kasarni, uvrti}u:svugde, u trenutku ka-da niko nije mogao da vidi,skidale ispravne, a stavqa-le pregorele sijalice.

Va`no je da sve bude nabroju…

…E, ta vremena su pro-{lost.

Sa Vladimirom Putinomsu stigla nova.

Ni ruske energetske sli-ke nisu kao nekad. O wima}emo pisati. Jer, bez wih niìvot ne bi bio ìvot. Si-bir, kao izvor ìvota... �

Borko Gvozdenovi}

Mada i najve}i opti-misti priznaju danam preti mogu}-nost mawka pija}e

vode, pa je stoga porede sanaftom, planeta Zemqa, ipak,raspolaè ogromnim koli~i-nama tople vode, koja je zbogsvoje energetske vrednostialternativa ne samo “crnomzlatu” ve} i ostalim konven-cionalnim izvorima energi-je. Geotermalna energija je uve}ini zemaqa gde se koristi,do sada bila netradiciona-lan izvor energije. Od predvadeset godina u velikombroju zemaqa uvr{}ena je u al-ternativne izvore energije.

-Postoje nau~na mi{qewai prognoze da }e geotermal-na energija postati glavna unarednim vekovima, odnosnoslede}i milenijum bi}e mi-lenijum geotermalne ener-gije. Geotermalni resursi sesve vi{e eksploati{u zahva-quju}i brèm razvoju tehno-logija proizvodwe i wiho-vog iskori{}avawa - kaèprof. dr Mihailo Milivo-jevi}, dekan Rudarsko-geolo-{kog fakulteta u Beogradu ijedan od vode}ih stru~wakaInstituta za hidrogeologi-ju, obja{wavaju}i da je geo-termalna energija danasprakti~no svakom dostupna.

Jednostavno, Zemqa pred-

stavqa jednu gigantsku to-plotnu ma{inu, u kojoj se ne-prestano, po~ev od wenogstvarawa, pre vi{e od 4,5milijardi godina, stvarawena unutra{wa toplota.Deo od te ogromne koli~inetoplote, koji se moè prak-ti~no iskoristiti je geo-termalna energija. Zbog togaje i rasprostrawenost geo-termalne energije u Zemqiuniverzalna. To zna~i da seona nalazi svugde, prakti~-no odmah ispod povr{ineZemqe. U zemqinoj kori po-stoje nalazi{ta termalnihvoda i vodene pare, toplih ivrelih suvih stena, magme inalazi{ta toplih gasova.

Orijentacija na, do sada,malo kori{}ene resurse netreba da ~udi, jer smo, u sva-kodnevnom ìvotu svedociograni~enosti izvorimakonvencionalnih energet-skih resursa. Zavisnost zaenergijom kontinualno ra-ste zbog rasta stanovni{tvai industrijalizacije. Kori-{}ewe fosilnih energet-skih resursa, koji su dovelido velikog tehnolo{kog idru{tvenog razvoja u pro-{losti, sada je izazvalo po-rast katastrofalnih efeka-ta na globalnu ìvotnu sre-dinu. Atmosfera, okeani,klima, ekosistemi, resursi

hrane i qudsko zdravqe naZemqi trpe negativne posle-dice {tetnih emisija od ma-sovnih otpadaka fosilnihgoriva (kisele ki{e, koro-zija, respiratorne bolesti,ozonske rupe, “staklene ba-{te”,..). U takvoj situacijineophodno je razvijati odr-ìve i, za okolinu, ~isteenergetske resurse, kakva jegeotermalna energija. Umnogim zemqama je kori{}e-we ovog resursa nacionalniprioritet. Najboqi prime-ri su Island i Filipini.

- Zato {to je distribucijanalazi{ta wenih resursa ka-rakteristi~na za geolo{kiaktivna podru~ja geotermal-na energija je do nedavno sma-trana energetskim izvorom"regionalnog" zna~aja. Me|u-tim, s brzim i uspe{nim raz-vojem toplotnih pumpi geo-termalna energija je postala

glavni snabdeva~ toplote. Toje danas najrazvijenija "mala"energetska tehnologija u vi-soko razvijenim zemqama:SAD, Nema~ka, [vajcarska,Austrija,.. Proizvodwa elek-tri~ne energije iz geoterm-alne energije nalazi se u pla-novima razvoja energetikesvih zemaqa, koje imaju viso-kotemperaturna hidrogeo-termalna nalazi{ta, kaèprof. Milivojevi}, napomi-wu}i da }e uskoro postati do-stupnija mnogo ve}em brojuzemaqa zbog zavr{etka razvo-ja �� tehno-logije, koja }e omogu}iti ko-mercijalnu proizvodwu elek-tri~ne i toplotne energijeiz suvih stena.

Direktno kori{}ewe, ta-ko|e, polako zauzima mesto,uvodi se kao jedan od najo-zbiqnijih energetskih izvo-ra budu}nosti za mnoge ze-mqe u svetu. Sve podatke odirektnom kori{}ewu geo-termalnih resursa gotovo jenemogu}e pouzdano prikupi-ti, ali se se na osnovu posto-je}ih zakqu~uje da je primenaudvostru~ena do 1998. godi-ne. Naro~ito je impresivanproces razvoja toplotnihpumpi sa plitkim izmewiva-~ima toplote u tlu tokomzadwih 10 godina. Ima ihve} nekoliko miliona jedi-nica u SAD, i vi{e od jed-nog miliona u Evropi. �

J. Putnikovi}

OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

��

Voda nije samo za pi}eGeotermalna energija je doma}a, autonomna i ni po ~emu ne

spada u zavisnu energiju. Wena eksploatacija i kori{}ewe jenezavisno od me|unarodnih politi~kih, ekonomskih, ratnih idrugih kriza. Eksploatacija i kori{}ewe geotermalne energi-je ne zavisi od uvoza. Wenom eksploatacijom i kori{}ewem nestvaraju se uslovi za politi~ke i finansijske ucene, kao {toje slu~aj, na primer, sa uvozom nafte. Naime, prema stawu za1993. godinu, osam zemaqa raspolaè sa 81 odsto od ukupnihsvetskih rezervi nafte, {est zemaqa je vlasnik 70 odsto odukupnih svetskih rezervi prirodnog gasa, a osam zemaqa ras-polaè sa 89 odsto od ukupnih svetskih rezervi ugqa. Na eks-ploataciju geotermalne energije ne uti~u ni poplave, zemqo-tresi, su{e, oluje. Wene akumulacije se ne mogu uni{titi. Onase moè, prakti~no, na svakom mestu eksploatisati i koristi-ti, tj. wena teritorijalna distribucija je gotovo idealna.

Kad Zemqa radi za nas...� ��

�� !�� "��#�

��$��%��#�

Slede}imilenijumpripa{}e geotermalnojenergiji


Drevna varo{ naobalama Dunava,ne privla~i samopa`wu miliona

turista zbog svojih kultur-no – istorijskih spomeni-ka, Pratera i dinastijeHabsburg, ve} je mesto oku-pqawa eksperata zaekologiju, grejawei preradu svih vr-sta gradskog otpa-da Razlog: Elek-trana za preradu ipretvarawe otpadau energetsko gori-vo “��”.

Osnovna idejakrajem {ezdesetihgodina, kada se kre-nulo u ovaj jedin-stveni poduhvat, jebila da ova fabrika sluìza zagrevawe Klini~kogcentra Be~a, udaqenog ne-kih dva kilometra u seve-rozapadnom delu metropo-le. Idejni projekat je ura-|en 1968., a ve} naredne go-dine gradska uprava je od-lu~ila da krene sa izgrad-wom. Fabrika je sve~anopu{tena u rad 1971. Tada-{wi tehnolozi, kao svoje-vrsni vizionari su htelida uvedu potpuno novi si-stem prerade, spaqivawa iodlagawa |ubreta. Narav-no, istovremeno bi se obez-bedilo i “gorivo” za greja-we Be~lija i hiqada kom-panija. Protekle 34 godi-ne su pokazale da se u tomepotpuno uspelo.

Be~ je, s druge strane, do-bio izuzetno ~ist vazduh,spre~en je efekat stakle-ne ba{te i smawena je

koncetracija metana dodozvoqene granice. Prio-baqe Dunava se ne moèprepoznati, a stanovniciBe~a pored prvoklasnoggrejawa imaju i 24 ~asa to-plu vodu. U tehnolo{keinovacije i novu opremu

uloèno je vi{e od 300miliona evra, ali se no-vac vi{estruko vratio.Patent “��” je po-stao simbol Be~a i Au-strije i prodat je u pedese-tak zemaqa sveta.

Sistem prerade sme}a jedoveden do perfekcije.Svakog dana 250 istresa-~a sme}a sa osam vise}ihmostova izbacuje desetinetona raznovrsnog |ubretau ogromne bunkere zapre-mine 7.000 kubnih metara.Kako bi se |ubre selekto-valo u zavisnosti od sa-

stava i veli~ine, a dobi-la upotrebqiva kalori~-na vrednost, ono se me{apomo}u ogromnih ~eli~-nih hvataqki kapaciteta~etriri kubna metra.Kranisti visoko u kabi-nama sistematski usitwa-

vaju sme}e i pri-premaju ga za daqupreradu. Tokomtermi~ke obrade,|ubre se spaqujena dve linije po-mo~u te~nog gasa,a istovremeno seizdvaja industrij-ska voda. Kapaci-tet termi~kih pe-}i je 18 tona nasat, gde se na tem-peraturi od 800

stepeni Celzijusa dobijaèqeni energent. Tako seu gradsku mreù upumpava60 megavata toplotneenergije.

Finalna faza se odvijau takozvanom �� po-strojewu, gde se kroz kata-liti~ku redukciju (��)te~nim gasom i zagreva-wem do 280 stepeni Celzi-jusa u katodnim cevima igasnim gorionicima, uni-{tavaju dioksidi. Takopre~i{}en gas se zatimhladi na 115 stepeni Cel-zijusa i odlazi u atmosfe-

ru kroz dimwake visoke126 metara.

Zaga|ena voda se potomfiltrira i pre~i{}avadok se ne ispusti u kanalena Dunavu. Te{ki metaliu preostaloj vodi posleprvog spaqivawa se pre-tvaraju u netopqivu form-u u talo`nim reaktorima.Posle finalnog filtri-rawa i dodavawa, dolaze ume}ne prese, gde dobijajuolik kocki koje se pakuju uvelike specijalne kese.Pre 15 godina Austrija jedonela zakon o odlagawusme}a i industrijskog ot-pada, {to je bilo svojevr-sno priznawe relutatimarada stru~waka u fabrici“��”. Naime, proce-nat zaga|ewa tla u okoli-ni Be~a je zahvaquju}i sjaj-nim tehnolo{kim inova-cijama u preradi sme}a upogonima “��” sma-wen sa 80 na mawe od 10odsto. Trenutno se smawe-we emitovawa {tetnihmaterija u atmosferi iz-nad Be~a kre}e u rasponuod 73 do 98 odsto. To se od-nosi na pra{inu, ugaqo-vodonike, azot-okside,ugqen-monokside, sumpor-diokside, vodonik-hloridi vodonik-fluor.

O tome i o novim inè-werskim ~udima, eksperti“��" }e sigurno ima-ti {ta da kaù na predsto-je}em Sajmu ekologije iprerade industrijskog ot-pada u Minhenu, krajemaprila ove godine.

Branislav Seni~i}

��

��

Be~ka {kola grejawa na otpad �� !��"� �#"�� $�%�&��'

(��!��!�) � �� $��!�� "�� ) �"��**

!� �� ) ��" �%) ��&�� +��$��

Danas “��” kao centralno postrojewe sa jo{ deset ma-wih, na obodima Be~a, ~ini sistem koji greje 250.000 megavati,i 4.400 firmi. Instalirana snaga je preko 2.500 megavata, a po-tro{a~i, su povezani cevovodima dugim preko 900 kilometara,jednim od najduìh te vrste u Evropi.

Sistem sa 900 km cevi

Instalisanasnaga elektrane

iznosi preko2.500 megavata

U tehnolo{ke inovacije i novu opremu uloèno je vi{e od 300 miliona evra, ali se novac vi{estruko vratio. Patent “��” je postao

simbol Be~a i Austrije i prodatje u pedesetak zemaqa sveta.

�

�


POLITIKA

DECA UÊ RODITEQENajmla|ima koji }e jednog dana, kada porastu i po~nu

da zara|uju, postati kupci elekti~ne energije, EPS po-klawa posebnu pa`wu. Zbog toga su na internet sajtu(��) postavqene edukativne igrice za wih. Nakorisni~koj strani sajta, u delu “EPS i deca” , mogu sena}i dve kviz igrice, u kojima se ta~nim odgovorima napostavqena pitawa igra~ provodi kroz animirane pro-cese proizvodwe struje u TE i HE.U tre}oj igrici naj-mla|i, {etaju}i kroz ku}u, uz pomo} saveta koji se poja-vquju, odre|enim radwama smawuju potro{wu struje. Po-kazav{i kako je komplikovan proces proizvodwe struje,serijom edukativnih pitawa i savetima kako da je u{te-de, EPS èli da deca, ve} danas, u~e roditeqe kako da ra-zumno tro{e eleki~nu energiju.

NOVOSTI

SAMO ÎSTI KILOVATISrbiju i wenu elektroprivredu zadesila su, istovreme-

no, dva veoma krupna doga|aja .EU je, preko Agencije zarekonstrukciju, dodelila donaciju EPS-u od 31 milionevra za ekolo{ku za{titu Obrenovca i Kostolca (gde senalaze najve}i rudnici i elektrane), a u Briselu je pred-stavnik Ministarstva rudarstva i energetike Srbije pa-rafirao ugovor o osnivawu Energetske zajednice Evro-pe.Tim ugovorom, koji }e stupiti na snagu 1. januara 2006.godine energetski sektor Srbije postaje ravnopravandeo evropskog energetskog trì{ta. EPS }e, stoga, mo-rati da posluje po stndardima EU. Za EPS to zna~i do-bit, ali i veliku obavezu.

BLIC

OBOGATILI SE NE PLA]AJU]I STRUJU

Oko 700 doma}instva u Beogradu pojedina~no dugujeElektrodistribuciji Beograd vi{e od 100.000 dina-ra.Me|u wima je i neplati{a-rekorder sa Banovog brdaiz ulice Petra Me}ave, koji duguje vi{e od million di-nara.-Tog potro{a~a sa mreè smo iskqu~ivali ko znakoliko puta, slali opomene, tu`be, a nedavno nam je one-mogu}io prilaz brojilu. Isti takav “ milioner” ìvi iu Mirijevu.Ra~une nije pla}ao godinama I fizi~ki jenapadao na{e radnike koji su poku{ali da mu iskqu~estruju.Vide}emo dokle }e mo}i ovako, istakla je DobrilaTodorovi}, direktor Slu`be prodaje i naplate EDB.Ka-da je re~ o sankcionisawu tih potro{a~a prvi korak jeiskqu~ivawe sa mreè, sledi tu`ba, pa prijava protivlica koje se samoinicijativno ponovo prikqu~uje.A kadase to i dogodi sledi krivi~no gowewe.

DANAS

[TRAJKOVI NE]E ZAUSTAVITI RESTRUKTURIRAWE

Sa Sindikatom radnika EPS-a pregovara}emo o zara-dama i problemima restrukturirawa kompanije- izjavioje Slobodan Lalovi}, republi~ki minister za rad, zapo-

{qavawe i socijalna pitawa.Pregovara}e se, konkret-no, o nivou zarada prema sporazumu koji je Vlada Srbijezakqu~ila 2003. godine, kao i o brzini resrukturirawatog JP. Lalovi} je naglasio da se sa restrukturirawemEPS-a ne}e stati, ve} da }e se ovaj proces odvijati mno-go brè nego do sada. Radomir Naumov, minister rudar-stva i energetike, izjavio je da }e plan poslovawa EPS-a za 2005. biti usvojen na vreme i dodao da je to preduslovza razgovore o zaradama. Istakao je i da nijedan radnik uEPS-u ne}e ostati bez posla.

GLAS

IZ EPS-A ODLAZI OKO 1.700 RADNIKA

EPS je obezbedio sredstva za isplatu stimulativnihnakanada za sporazumni prestanak radnog odnosa, kao iotpremnine za odlazak u starosnu penziju.Kako kaù uEPS-u, za sporazumni prestanak radnog odnosa prijavi-lo se oko 1.700 radnika, a novac je obezbe|en za 2.000.Prijavqivawe se zavr{ava 31. marta.Osnovicu naknade~ini prose~na neto mese~na zarada u oktobru, novembru idecembru 2004. godine.

NACIONAL

DINKI] OBE]AO POSKUPQEWE STRUJE

Mla|an Dinki}, ministar finansija Srbije i wego-vi saradnici nisu imali ni{ta protiv poskupqewastruje 1. aprila 2005. godine i to za 14 odsto.To je Din-ki} i potvrdio u pismu Ministarstvu rudarstva i ener-getike.Naime, u tom pismu Dinki} obave{tava ovo mi-nistarstvo da Ministarstvo finansija nije saglasno saPlanom poslovawa JP EPS za 2005 godinu i navodi ~e-tiri primedbe, zbog kojih EPS nije dobio zeleno sve-tlo za taj dokumenat. Ali, me|u wima nema primedbe : “Ne prihvatamo poskupqewe 1.4.2005. godine za 14 odsto,kako pi{e u planu koji ste nam dostavili, ve} zahtevamoda korekcija cene bude bude 1.7.2005. godine za devet od-sto.Te primedbe, dakle, nema, jer je u Planu EPS-a kojije razmatrao Dinki}, 1. april, kao datum poskupqewa,napisan po wegovom nalogu.

EPS POD LUPOM MEDIJA

��


KURIR

SRBI ]E TU@ITI KEKBorivoje Vigwevi}, potpredsednik SO Lipqan, naja-

vio je da }e me{tani srpskih sela, koja su vi{e mesecibez struje, podneti tu`bu kosovskom sudu protiv Kosov-ske elektrokorporacije (KEK) i Me|unarodnom sudu zaqudska prava u Strazburu protiv UNMIK-a.Pojediniadvokati su spremni da problem vi{emese~nog poskupqe-wa struje nekim srpskim selima na Kosmetu re{e sud-skim putem, pa i pred sudom u Strazburu, jer UNMIK kr-{i zakone i uredbe koje je sam i doneo.

DNEVNIK

EPS NIJE PREGOVARAODirektor Centra za odnose s javno{}u EPS-a Mom~i-

lo Cebalovi} demantovao je medije koji su objavili da jeto javno preduze}e pregovaralo sa elektroprivredom ê-{ke (ÊZ) o prodaji svojih objekata.-EPS ni sa kim ni-je pregovarao o tome i iz novina smo saznali da je ÊZzaineresovan za saradwu sa EPS-om, istakao je Cebalo-vi}. U novinama smo i pro~itali da su iz ÊZ-a iskaza-li spremnost da ulaù, pa ~ak i da kupe neke elektroe-nergetske objekte.Kompanija ÊZ je prilikom prezenta-cije u Privrednoj komori Srbije objasnila {ta je kupi-la ili tek namerava da to u~ini u regionu, ali istakli supritom i da uvaàvaju ono {to je EPS danas.

PREGLED

IZ RB “KOLUBARA“ ODLAZI442 RADNIKA

U JP RB “Kolubara” za sporazumni raskid radnog odno-sa, uz stimulativne naknade, prijavila su se 442 radni-ka.U prvoj grupi radnika, koji u ovoj godini ispuwavajujedan od uslova za odlazak u penziju, ukupno se prijavilo

236.U drugoj grupi, koju ~ine radnici koji u 2006. i 2007.godine ispuwavaju uslove za penziju i invalidi, eviden-tirane su 164 prijave.Za tre}u kategoriju radnika kojiimaju preko deset godina radnog staà, a ne sti~u nije-dan od potrebnih uslova za penziju, prijavila su se 42 za-poslena.

NIN

RUSI NA “\ERDAPU”Jedan od ve}ih ruskih poslova u Srbiji bi}e revitali-

zacija {est agregata HE “\erdap”.Posao bi trebalo dapo~ne ove godine i da se zavr{i u narednih {est godi-na.Godi{we treba da se revitalizuje po jedan agregat.Ru-si }e isporu~iti opremu u vrednosti oko 100 miliona do-lara, koliko iznosi preostali klirin{ki dug biv{egSSSR-a (preuzet od Rusije) Srbiji. Svojevremeno raspi-sani tender EPS-a za isporuku ove opreme bio je otvorenza sve firme, ali sticajem okolnosti na wemu su ostalasamo dva ruska preduze}a, od kojih je i odabrano jedno.Na-~in finasirawa bio je jedan od elemenata koji su utica-li na izbor, istakao je Quba Ma}i}, direktor Direkci-je za razvoj i investicije EPS-a. HE “\erdap” je i origi-nalno napravqena ruskom opremom, koja je odli~no radi-la preko 30 godina, ~ak mnogo boqe nego u rumrnskom de-lu elektrane, u kojoj je bila izme{ana ruska i rumunskaoprema. Ma}i} je naveo da ni revitalizovani rumunskideo nije efikasniji od na{ih starih agregata.

BORBA

“VISKOZA” OSTAJE BEZ STUJEMiroslav Luki}, direktor “Elektropodriwa”, najavio

je mogu}nost da 15.aprila sa elektromreè bude iskqu~e-na fabrika “Viskoza” u Loznici zbog duga od 480 milio-na dinara.Luki} je izjavio da su iz EPS-a svim distribu-tivnim preduze}ima stigla uputstva da ne postoje razli-ke me|u du`nicima i da svi koji ne izmire obaveze mora-ju biti iskqu~eni.

��

FO

TO

: M

. D

R^

A


Najva`nije aktivno-sti u Programu po-slovawa Epstursaza 2005. godinu, na

koji je Upravni odborEPS-a, kao i na cene polu-pansioskih i apartmanskihusluga za 2005. godinu, daosaglasnost, sprovodi}e se uciqu potpune finansijskekonsolidacije preduze}a.Takav zaokret Epsturs, kojigodinama posluje na nivouproste reprodukcije, treba-lo bi da realizuje preduzi-mawem vi{e mera na duìrok, kao {to su obezbe|ewekontinuiranog rada u celojgodini, {irewe obima ikvaliteta usluge, u{tede iracionalizacija i aktivi-rawe novih programa iobjekata. Kako se sa ostva-renim prihodima tek jedvapokrivaju rashodi, oteà-vaju}a okolnost i za poslo-vawe u 2005. godini bi}e{to se ono odvija u veomaoteànim uslovima.

Poslovawe Epstursa od-vija se na teritoriji dverepublike u kojima su uprimeni razli~iti mone-trani sistemi tako da sepla}awa obavqaju u razli-

~itim valutama.Cene pro-izvoda i usluga, uz to, u Cr-noj Gori znatno su ve}e ne-go u Srbiji s tim {to secene usluga Epstursaformiraju na osnovu stawai tro{kova koji se iskazu-ju u Srbiji- kaè RadovanPerovi}, direktor Epstur-sa. Preduze}e je suo~eno savelikim stepenom neli-kvidnosti, na koji poredsezonskog karaktera delat-nosti, znatno uti~u i uvo-|ewe poreza na dodatuvrednost proizvoda i usku-ga, kao i to {to se pla}awaradnika EPS-a vr{e sa od-loènim rokom u vi{e ra-ta. U kori{}ewu su veomadotrajali objekti i opre-ma, sitan inventar i alat,~ija je otpisanost preko 80odsto.Da bi se oni moglikoristiti potrebna su do-datna ulagawa kroz inve-sticiono i teku}e odrà-vawe, {to cene usluga po-ve}ava iznad nivoa kojimogu da podnesu radnici saniskom plate`nom mo}i.

Prema re~ima Perovi}a,da bi Epsturs za radnikeEPS-a zadrào povoqneuslove za boravak u wiho-

vim objektima i da, uprkossvemu, ne bi pove}avao ovo-godi{we cene aran`manaza letovawa, preduzeto jevi{e aktivnosti, kao {tosu popuna sopstvenih kapa-citeta van turisti~ke sezo-ne, zakup tu|ih kapaciteta uvreme sezone, organizovawerekreacije i rehabilitaci-je radnika EPS-a u rehabi-litacionim centrima u Sr-biji, prodaja avio i èle-zni~kih karata itd.U ovojgodini o~ekuje se i kona~nore{ewe imovinsko - prav-nog i statusnog poloàjaobjekata koji su odlukomUO EPS-a, a uz saglasnostVlade Srbije, Epstursu da-ti na upravqawe i kori-{}ewe, ali jo{ se nalaze u„posedu“ „Rekreatursa“, JP usastavu EPS-a, u biv{im jurepublikama.

[to se ti~e investicijau ovoj godini predvi|ena jerekonstrukcija hotela„Park“ u Budvi i wegovosvrstavawe u kategoriju satri zvezdice. Na osnovu iz-ra|enog idejnog plana, zatakav zahvat potrebno jeobezbediti 45 miliona di-nara. Na kraju, za nabavku

osnovnih sredstava, rezer-vnih delova i sitnog in-ventara predvi|eno je da seizdvoji preko devet milio-na dinara. �

M. Filipovi}

TURIZAM

��

��

Tro{kovi u Crnoj Gori,ra~unica u Srbiji� �� !�"��#�� $�� %��$&��'�

�� ()� ��*��+��&��!��

TC "BUDVA"� Pun pansion od01.01 – 01.07. i od01.09. – kraj 2005.� Polupansion od 01.07. – 31.08.2005.� Za korisnikeapartmanskihusluga u vilamaHotela „Park“ ivili „EDB“ doplata za polupansion 5.5, aza pansion 8 evrapo osobi dnevno.

CENE SU U EVRIMA,PO OSOBI, DNEVNO

Cene u vili „Kolubara“ i hotelu „Babin zub“date su u dinarima, po osobi, dnevno.

Vila "Kolubara" - Div~ibare

Hotel "Babin zub"- Stara planina


Suo~avawe sa broj-nim problemima umedicini rada ibezbednost na ra-

du do{lo se do nove strate-gije koja prestavqa kamen-temeqac prioritetnih ak-tivnosti kojima bi se efi-kasno odgovorilo na novepotrebe za{tite zdravqa usvetu rada, sa uvaàvawemvelikih razlika u uslovimau zemqama u tranziciji gdespadamo i mi tj. na{a ze-mqa.

Ciq ove strategije je daone zemqe u kojima su tren-dovi u medicini i za{titana radu ve} sada pozitivni,ostvare daqe poboqsawe po-kazateqa u medicinii za{titi na radu.

Sve zemqe treba darazviju takve slu`beu medicini sa kraj-wim ciqem da se wi-ma obuhvate svi rad-nici bez obzira naoblast privrede, ve-li~inu preduze}a, za-nimawe, na~in zapo-{qavawa ili vrstusamostalnog rada.

Pribli`no 40-50odsto radnika izloèno jefizi~kim, hemijskim ilibiolo{kim {tetnostima,preoptere}ewu usled neo-pravdanog te{kog fizi~-kog rada i ergonomskimfaktorima koji mogu biti{tetni po zdravqe ili rad-nu sposobnost; jednak brojradnika izloèn je radu napsihi~kom optere}ewu, kojise manifestuje simptomimastresa. Na{i radnici tre-}inu svog ìvota kao odra-

sle osobe provedu u takvim,{tetnim radnim sredina-ma. Zbog toga se svake godi-ne doga|aju dosta ~este ne-sre}e na radu, gde ima ismrtnih slu~ajeva, a otkrijuse i novi slu~ajevi profe-sionalnih bolesti prouzro-kovanih razli~itim {tet-nostima na radu. Pored ne-potrebnih qudskih patwi,tro{kovi koje ove opasno-sti izazivaju procewuju se una{oj dràvi na sumu od ne-koliko procenata bruto na-cionalnog proizvoda.

Zbog napred navedenog,potrebna je boqa organiza-ija zdravstvene slu`be (me-dicine rada) i za{tite na

radu posebno u na{oj zemqikoja se nalazi u tranziciji.Ovakve slu`be ako su dobroorganizovane i dostupnesvim radnicima, poboq{a-lebi ne samo zdravqe rad-nika nego i ukupni socio-ekonomski razvoj, produk-tivnost, obezbedile zdravuìvotnu sredinu, blagosta-we zajednice, pojedinca isvih ~lanova porodice. Ne-potrebni tro{kovi nasta-li zbog bolesti i radne ne-

sposobnosti, kao i tro{ko-vi zdravstvene za{tite isocijalnog osigurawa mo-gli bi se uspe{no kontro-lisati.

Brze promene modernogna~ina rada povezane su sasavladavawem novih ve{ti-na, potrebom adaptacije nanove vrste poslova, stalnimpritiskom da se proizvodivi{e i boqe,vremenskimrokovima, i poslovima kojise u kratkom roku moraju za-vr{iti, kao i sa rastu}impsiholo{kim optere}ewemi stresom kod radnika. Ova-kav razvoj zahteva da se pri-oritet da psiholo{kom kva-litetu rada i radne sredi-

ne, a vi{e pa`weposveti psiho soci-jalnim aspektimarada.

Zdravqe na radu izdrava radna sredinaspadaju me|u najve}evrednosti pojedin-ca,preduze}a, zajedni-ce i dràve. Su{tinastrategije nije samo uo~uvawu zdravqa rad-nika, ve} i u pozitiv-nom doprinosu pro-

duktivnosti reda, kvalitetuproizvoda, motivaciji za rad,zadovoqstvu radom, pa prematome, i sveukupnom kvalitetuìvota radnika, pojedinca idru{tva.

Ciqevi strategije nagla-{avaju zna~aj primarne pre-vencije. U ovom razvoju ulo-ga vlade je centralna. Pred-laù se mehanizmi za uspo-stavqawe standarda i smer-nice za kontrolu razli~i-tih ekspozicija {tetnih

materija na radnom mestu inadzor nad po{tovawemutvr|enih standarda. Najve-}a odgovornost za poboq-{awe zdravqa i sigurnostina radu u okviru preduze}aleì na poslodavcu, zbog~ega treba da postoji tri-partitna saradwa izme|uvlade, poslodavca, zaposle-nih (sindikata).

Radnici u visokorizi~-nim industrijama kao {toje rudarstvo ~esto su izlo-èni nepotrebno visokomriziku i jedna petina dojedne tre}ine moè godi-{we dobiti povrede na ra-du ili oboqewa, {to u kraj-wem slu~aju vodi visokojprevalenci radne nesposob-nostosti, i ~ak prevremenojsmrti, ako se uzme u obzir irad kod ku}e i neformorma-lan rad, procenat je ~ak ive}i.

Svaki radnik ima pravona zdrav i bezbedan rad iradnu sredinu, {to mu omo-gu}ava da vodi socijalno iekonomski kvalitetan ì-vot.

Sposobnost da sudeluje uradnim aktivnostima otva-ra radniku mogu~nost zaekonomski nezavistan ì-vot, razvija wegove radnesposobnosti i socijalnekonktakte. S druge strane,opasne ekspozicije i opte-re}ewa koji su nekoliko pu-ta ve}i na radnom mestu ne-go u bilo kojoj drugoj sredi-ni imaju posledice po zdra-vqe radnika.

Dr. Nada Dakovi}spec. med. rada

��

ZDRAVQE

��

Polovina pod stresom, ostali ve} na~eti �� !��"��#�$�"��%��

��&��'(� ��)��(*(��(��*�'�+��(,(

�'��"�� )��%��$�(%��)��"��-� ��'�.

Radnici u visokorizi~nim industrijama kao {to je

rudarstvo ~esto su izloèni nepotrebno visokom riziku i jedna petina do jedne tre}ine

moè godi{we dobiti povrede na radu ili oboqewa

�

�

KULTURA

AVIJATIÂROvogodi{wi dobitnik pet Oskara, naj-

novije ostvarewe kultnog ameri~kog redi-teqa Martina Skorsezea donosi biograf-sku pri~u o jednom od najkontroverznijihmilionera svih vremena-Hauardu Hjuzu.Ovog pasioniranog qubiteqa aviona, le-tewa i lepih èna u filmu "Avijati~ar"tuma~i miqenik ènske publike Leonar-do di Kaprio, za tu ulogu nominovan zaOskara. Tom prilikom novinarima je re-kao kako je ve`bao gubitni~ki osmeh:"Znao sam da ne}u osvojiti Oskara i zaslu-èno ga je dobio Xejmi Foks (za sjajno od-igranu ulogu Reja ârlsa u filmu "Rej"),pa sam ga pred po~etak manifestacije predogledalom "glumio", jer sam znao da }e utrenutku progla{ewa dobitnika kamerebiti uperene u mene.To svi rade i slaga}evas ako vam kaù suprotno."

Jedini gluma~ki Oskar za ekipu "Avija-ti~ara" oti{ao je u ruke prelepe i talen-tovane Kejt Blan{et za ulogu Ketrin Hep-bern, glumice koja je, po mi{qewu mnogih,bila najve}a qubav ekscentri~nog Hauar-da Hjuza. Kejt Blan{et, za koju je nedavnago{}a Beograda, Katrin Denev, rekla da jejedna od najlep{ih i najboqih glumica da-na{wice, okitila se prvim Oskarom. Ka-da joj je dodelio ulogu, Skorseze je od wezahtevao da pomno pogleda svih petanestfilmova koje je snimila Ketrin Hepbern,kako bi do detaqa prou~ila wene pokretei na~in govora.

Rediteq Martin Skorseze,kome je ovo{esta nominacija za Oskara, ponovo jeostao bez zlatne statute (bio je nominovanza filmove "Taksista", "Razjareni bik","Dobri momci", "Doba nevinosti", "BandeWujorka"). Kriti~ari i poznavaoci fil-ma kaù da je jedino 63-godi{wi Skorsezei mogao da se uhvati u ko{tac sa ekraniza-cijom ìvotne pri~e o ~oveku koji je re-ìrao filmske klasike poput "An|ela pa-kla", "Naslovne strane" ili "Lica saoìqkom", projektovao razne tipove avio-na i pored sebe imao najlep{e ène togvremena poput Hepbernove, Xin Harlou,Ave Gardner. Buran i misteriozan ìvotHauarda Hjuza, koji je nasledio o~evo bo-gastvo i u~inio ga mnogo ve}im,rediteqSkorseze je poku{ao da osvetli i razot-krije na jedan nov, plemenit na~in, kao

pri~u o ~oveku koji je opsednut savr{en-stvom i svemu {to je radio posve}ivao sesa mnogo àra.

DEVOJKA OD MILION DOLARAAposlutni pobednik ovogodi{we do-

dele Oskara, ali sude}i po zaradama vo-de}i hit na bioskopskim blagajnama, jeostvarewe Klinta Istvuda, koje je i narepertoaru {irom Srbije. 74-godi{wiIstvud se u ovom ostvarewu pojavquje u~etiri uloge: kao producent, rediteq,glavni glumac i kompozitor filmskemuzike. Dobitnik ovogodi{we najpre-sti`nije filmske nagrade za najboqifilm i reìju ponovio je uspeh iz 1992,kada je sa vesternom "Neopro{teno", ta-ko|e, osvojio Oskara. Ove godine Istvudje postao i najstariji dobitnik Oskaraza najboqu reìju.

Tre}i Oskar ovom filmu donela je 30-togodi{wa Hilari Svonk, za najboquènsku glavnu ulogu. Ona tuma~i bok-serku, devojku opasnog izgleda, izuzetnefizi~ke snage, ali u su{tini krhku ine`nu Megi. Svonkova je 2000. tako|eosvojila Oskara tuma~e}i, tako|e, mu-{kobawastu devojku u filmu "Momci nepla~u". Oskara je dobio i Morgan Fri-men za sporednu mu{ku ulogu,tuma~e}ilik nekada{weg bokserskog {ampiona.

Zanimqivo je da je snimawe filma"Devojka od milion dolara" odbilo ne-koliko vode}ih filmskih studija, da bise wegove realizacije latio "��

�� " i snimio film za 37 dana. Po-tresna bokserska drama je pri~a o Fran-kiju (igra ga Klint Istvud) nekada-{wem bokserskom menaxeru, a sada bez-voqnom i apati~nom vlasniku male bok-serske ve`baonice, kome je karijerapropala kada jedan od wegovih pulena�� (Morgan Frimen) oslepeo na de-sno oko u toku me~a. �� radi kao ~i-sta~ u Frenkovoj ve`baonici i obojica}e se pokrenuti i ìvnuti kada u wiho-ve ìvote u|e zanosna Megi (HilariSvonk), mlada i perspektivna bokserkakoja èli da postane svetski {ampion.

Za film “Devojka od milion dolara”poznati filmski kriti~ar �� je rekao da je to najbo-qi ovogodi{wi film.

��

BOSONOGA DIVA Cesarija Evora,60-togodi{wa peva~i-

ca sa Zelenortskih ostrva, nakon dve go-dine ponovo }e pevati u na{oj prestoni-ci,u Velikoj dvorani Centra Sava,8.aprila.

Kada je 2003. na istom mestu nastupa-la,publika ju je zapamtila po glasu kojimdominira, po opu{tenosti i lako}i ko-jom vlada scenom. Kada se na bini umoriod stajawa Evora sedne za sto koji je po-stavqen na bini, zapali cigaretu i uì-va u muzici koju izvodi orkestar. To {tonastupa bosonoga ona jednostavno obja-{wava: "Ne volim da nosim obu}u. Uveksam bosa,ne samo kada nastupam."

Na{a publika ovu izuzetnu umetnicuverovatno pamti i kao izvo|a~a numere"��", koju je otpevala na muziku Go-rana Bregovi}a za film Emira Kusturi-ce "Anderground". Iako se sa Bregovi-}em nije upoznala, kaè da bi volela daponovo sara|uju, jer joj se wegova muzikadopada. Od svoje {esnaeste godine pevana rodnim ostrvima, na kojima se vekovi-ma prepli}u kulture tri kontinenta, me-|utim {ta je svetska slava shvati}e tekkada po~ne da nastupa u Parizu 1988. go-dine.

Navikla je da je zovu i kraqica morne.To je specifi~na peva~ka forma,koja seneguje u krajevima iz kojih Cesarija po-ti~e,a karakteristi~ni su joj spor ritami emocije koje osetite slu{aju}i je kakopeva na ovaj na~in.To je tuga, nostalgija,~e`wa,patwa u glasu umetnice koja jezbog svoje posebnosti i magije omiqena{irom sveta.

Kada je pitaju kakvu muziku peva,kaè:"Pevam tradicionalnu muziku svog naro-da". Iako govori samo kreolskim jezi-kom (jedna verzija portugalskog) peva ina drugim jezicima, ~esto na {panskom.Prva je me|u muzi~arima,koja je spojilaelemente afri~kog bluza i portugalskogfada.

Muzi~ki kriti~ari su najboqim pro-glasili wen album "�� ", a nabeogradskom koncertu peva}e i pesme sasvog poslendjeg albuma "!�� "��",na kome je prisutna me{avina ritmovaAfrike, Portugala, Kariba, Brazila iArgentine. Svetska muzi~ka zvezda na-stupi}e pred beogradskom publikom 8.aprila u Velikoj dvorani Centra Sava.

��

DISOVO PROLE]E Disovo 42. prole}e po~elo je u â~ku i

traja}e do 20. maja,kada }e na zavr{nojsve~anosti biti uru~ena "Disova nagra-da" Vojislavu Karanovi}u pesniku izNovog Sada. Ovu poetsku svetkovinuotvorio je kwièvnik Radoslav Petko-vi}, koji je unuk Radoslava Petkovi-}a,ro|enog brata velikana na{e poezijeVladislava Petkovi}a Disa i jedini jepotomak ove slavne porodice. Ove godi-ne }e biti obeleèna i 125-godi{wicawegovog ro|ewa. Dis je ro|en u Zabla}ukod â~ka 10. marta 1880. godine. "Nirv-ana", "Mo`da spava", "Tamnica", "Me|u

Potresna bokserskapri~a:"Devojka od miliondolara"


MIRKO ILI]: ��

Prvi put nakon 1977. godine u Beogra-du je otvorena izlo`ba Mirka Ili}a,proslavqenog svetskog art direktora,zvezde grafi~kog dizajna i sigurno jed-nog od najve}ih dizajnerskih imena nasvetskoj sceni ove oblasti dizajna. Da-nas, predaje dizajn i ilustraciju na �� u �� !��.

Izlo`ba, koja se moè pogledati uMuzeju istorije Jugoslavije,na Trgu Ni-kole Pa{i}a u Beogradu, prati karijeruMirka Ili}a od stripa, preko ilustra-cije, dizajna albuma, postera, kwiga, doradova realizovanih u SAD: ilustracijaza najpresti`nije svetske magazine, po-put Time magazine, ��"�� #� �� !��$�%��, do grupe &� ilustracija “��'��(�)��” i saradwe na kreirawu film-skih {pica.

Na izlo`bi "Mirko Ili}: *�(�� !��$��" izloèno je oko stotinu radova.Izlo`ba traje do po~etka maja meseca.

50 GODINA ATEQEA BARBARADo 19. aprila u Institutu Servantes,u

Beogradu,moè se posetiti izlo`ba koja jeposve}ena 50-godi{wici umetni~kog ate-qea Barbara iz Barselone, koja predstavqaneke od najzna~ajnijih grafika iz zbirkekustosa Tristana Barbare. Na izlo`bi supredstavqeni radovi umetnika koji su pro-{li kroz grafi~ki ateqe @oana BarbareI po re~ima organizatora:” oslikava rene-sansu avangarde u [paniji, koja se razvija-la u toku 60-tih i 70-tih, sve do danas.”

Izuzetno vrednu kolekciju ~ine radoviMiroa, Dalija, Barseloa, Miqaresa idrugih proslavqenih {panskih umetnikadruge polovine 20. veka.

�

DA VINÎJEV KODKwiga “Da Vin~ijev kod” ameri~kog

pisca Dena Brauna postala je svojevr-stan globalni izdava~ki fenomen. Dosada je kwiga u svetu prodata u desetina-ma miliona primeraka, a svakodnevnoru{i sve rekorde ~itanosti. Nezapam}e-no interesovawe za ovo {tivo vlada ikod nas. Pored kvaliteta koji je neospo-ran, Braunovo delo je izazvalo i velikekontroverze jer je u ovom religioznomtrileru autor provukao teorije koje su usuprotnosti sa hri{}anskom doktri-nom:da Isus Hrist nije umro na krstu,ve} se oènio Marijom Magdalenom isa wom imao decu, ~ije potomci danasìve u Francuskoj. Protagonista roma-na je, kao i u prethodnom bestseleru De-na Brauna “An|eli i demoni”, profesorsa Harvarda Rubert Lengdon. Pariskapolicija otkriva da je wegovo ime sa-kriveno u {ifrovanoj poruci prona|e-noj pored tela ubijenog kustosa Luvra. Uwegovu nevinost veruje jedino kripto-

log Sofi Nevu, koja mu pomaè da po-begne. Beè}i, poku{avaju da de{ifru-ju misterioznu poruku. Kqu~ za re{eweje sakriven u Da Vin~ijevim delima. Putim se ukr{ta sa vekovima starim tajnimdru{tvom i kontroverznim ogrankomKatoli~ke crkve.

Braun je izjavio da mu je drago da jekwiga privukla toliko pa`we:”U prou-~avawu nestabilnog odnosa izme|u nau-ke i religije, najve}a opasnost je apati-ja. Ja sam hri{}anin i odgajan sam u hri-{}anskom duhu, ali po mom mi{qewu to{to se Isus mo`da oènio MarijomMagdalenom ni na koji na~in ne umawu-je lepotu Hristove poruke.”

Pored “Da Vin~ijevog koda” u kwià-rama moète prona}i i kwigu “An|elii demoni” Dena Brauna, koja je objavqe-na jo{ 2000., ali je sada ~itanija negotada.

DAMA I JEDNOROGRomanom “Devojka sa bisernom min|u-

{om” Trejsi [evalije je privukla pa-`wu kwièvne javnosti i publike. Ka-snije je po tom romanu snimqen i istoi-meni filmski hit sa Sarom Johanson uglavnoj ulozi. Romanom “Pali an|eli”Trejsi [evalije nastavqa pri~u o dama-ma iz pro{losti. Wena fascinacijaistorijom i umetno{}u se tu ne zavr{a-va. Nastavqa se i u romanu, cija se pri-ca zasniva na sredwovekovnoj tapiseri-ji "Dama i jednorog" iz pariskog muzejaKluni. Ova tapiserija krije mnoge tajnei simbole. Tka~i, poru~ioci, crta~i,slikari, trgovci i {egrti bili su ume-{ani u stvarawe ovih tapiserija, a izawih su stajale ène, k}eri i sluàv-ke.@an Le Vist, novope~eni bogatipripadnik francuskog dvora poru~ujetapiserije za svoj zamak. Nikola, slikarodabran da stvori nacrte, upoznaje LeVistovu ènu @enevjev i k}er Klod.Obe se silno zanimaju za ove tapiserije.Iz Pariza Nikola odlazi u tka~ku radi-onicu u Brisel. Stvarawe tapiserijazbliàva qude koji se ina~e ne bi sre-li, wihovi ìvoti se prepli}u, kao iwihove ùdwe.

��

svojima" samo su neke od pesama jednog odnajzna~ajnijih pesnika srpske moderne20. veka. U toku svog kratkog ìvo-ta(umro je u 37. godini)napisao je i dvekwige poezije "Utopqene du{e" i "Mi~ekamo cara". U slavu jednog od na{ihnajve}ih pesnika u Gradskoj biblioteciu â~ku, koja nosi wegovo ime i ove go-dine traje Disovo prole}e.

14. aprila }e na ovoj manifestacijibiti odràno kwièvno ve~e Bore\or|evi}a (ro|enog â~anina, rok le-gende i autora nekoliko kwiga poezijei aforizama)pod nazivom "Pogledajdom svoj, an|ele", a 19. aprila,bi}epredstavqen portret na{eg kwièvni-ka, autora 130 kwiga i prevodioca Dra-goslava Andri}a.

Za drugu polovinu aprila najavqen je ikoncert Nenada Le~i}a pijaniste i ka-ko ga nazivaju u rodnom gradu-~a~anskog~uda od deteta, koji je muzi~ko obrazova-we stekao na {kolovawu u Nema~koj.

Poseban deo programa ovogodi{wegDisovog prole}e bi}e posve}en mladimliteratama. Tako }e biti organizovanekwièvno-scenske, poetsko-muzi~ke ve-~eri u~enika osnovnih i sredwih {kola,kao i studenata iz â~ka.

��

STERIJINE KOMEDIJEU Narodnom pozori{tu "Sterija" u

Vr{cu kaù da je premijera "Pokondire-ne tikve" logi~an izbor uprave ovog te-tara iz jednostavnog razloga- ove godinese navr{ava 200 godina od ro|ewa jednogod na{ih najve}ih dramskih pisaca Jova-na Sterije Popovi}a.

Nakon {to je objavio svoju prvu kome-diju "Laà i paralaà", Sterija je shva-tio da mu ovaj ànr najvi{e odgova-ra.Tridesetih godina u Vr{cu pi{e svo-je najboqe komedije: "Tvrdica", "Kir Ja-wa", "Pokondirena tikva". A dvadesetakgodina kasnije i tzv. ozbiqne komedije,ukoje unosi i malo gor~ine: "Beograd ne-kad i sad" i "Rodoqupci". Mnogi na{isavremeni rediteqi se vra}aju wegovimkomadima postavqaju}i ih na scene pozo-ri{ta {irom Srbije.

Posledwa predstava ra|ena po wego-vom delu je upravo u wegovom rodnomVr{cu. Glumac i rediteq MilenkoPavlov postavio je predstavu "Pokon-direna tikva" koja se od sredine mar-ta, moè gledati na Velikoj sceni Na-rodnog pozori{ta "Sterija" u Vr{cu.Osim rediteqske uloge, Pavlov je iscenograf predstave,ali i tuma~ glav-ne uloge Jovana. Dok je uloga pomodar-ke Feme poverena jednoj od na{ih naj-ve}ih pozori{nih, ali i filmskihglumica Tawi Bo{kovi},koja je ulo-gom u "Pokondirenoj tikvi" obeleì-la 30 godina rada.

Jo{ jedna nova predstava ra|ena poSterijinom komadu je na pozori{nom re-pertoaru novosadskog Srpskog narodnogpozori{ta. Re~ je o komediji "Xandrqi-vi mu`" u adaptaciji i reìji Radoja û-pi}a, koji je ovo Sterijino delo,po mi-{qewu kritike, u~inio autenti~nim nasavremeni na~in, stvaraju}i duhovitu irazigranu predstavu.

��

PRIPREMILA: JELENA KNE@EVI]

��/��

Freske iz Viminacijuma

Uskrs– najradosnijihri{}anski praznik

Uskrs je glavni i najstariji hri{}anski praznik.Uvek pada u nedequ, prvu iza punog meseca posle pro-le}ne ravnodnevnice. Spada u pokretne praznike ko-ji ne mewaju dan, ali mewaju datum kada se slave, panajranije pada 22. marta, a najkasnije 8. maja.

Uskrsu prethodi sedmonedeqni post, koji se zoveSveta ~etrdesetnica ili âsni post. Post vodi pore-klo od Hrista, koji je i sam postio ~etrdeset dana prenego {to je po~eo da propoveda svoju veru. U toku po-sta ne jedu se meso, sir, jaja, riba ni uqe. Su{tina po-sta je u uzdràvawu od mrsne hrane i preizobilnih je-la, ali prvenstveno u uzdràvawu od rdjavih misli,èqa i dela.

Proslavqawe Uskrsa prati ~itav kompleks prazni-ka, vezanih za Hristovo stradawe: Lazareva subota (Vr-bica), Cveti i Veliki ~etvrtak. Veliki petak je najtu-`niji dan veruju}ih hri{}ana jer je Isus tada osudjenod qudi. Crkva tada propisuje strog post. Prvi ponede-qak posle Vaskrsa je Pobusani ponedeqak koji je po-sve}en mrtvima - tada se farbana jaja iznose na grob idele sirotiwi.

VaskrsVaskrsewe Hristovo ogla{ava se zvowavom sa svih

torweva pravoslavnih hramova.Vernici odlaze u crkvu na slu`bu, a posle we se me-

djusobno pozdravqaju re~ima: "Hristos Vaskrse!" i"Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasov-dana.

Farbawe vaskr{wih jajaJaja se kuvaju na Veliki ~etvrtak ili Veliki petak

u lukovini, cvekli ili nekoj ve{tackoj boji, a {ara-ju se cvetovima, lis}em trave ili voskom. Prvo ofar-bano jaje, koje je obavezno crveno, ~uva se u ku}i poredikone do slede}eg Vaskrsa, i naziva se straàr, stra-`nik, ~uvar ili ~uvarku}a jer se veruje da uku}anima~uva zdravqe. Farbawe se vr{i u spomen na doga|ajkada je Marija Magdalena Mironosica u Rimu kao po-klon dala caru Tiberiju crveno jaje, pozdraviv{i gare~ima "Hristos Vaskrse". B. @ivan~evi}

PRAZNICI I OBIÂJI

Na velikoj istorij-sko-arheolo{kojizlo`bi, koja je 13.marta otvorena u

tvr|avi Sismondo u itali-janskom gradu Riminiju od13.3. do 4.9.2005.godinepredstavqeni su eksponatiiz najzna~ajnijih muzeja sve-ta (Luvra, rimskog nacio-nalnog muzeja, britanskogmuzeja itd.) vezanih za ì-vot i vreme rimskog impera-tora Konstantina Velikog.Slavni vladar je umnogomevezan i za na{e prostore(ro|en u Naisusu - dana-{wem Ni{u), pa su zna~ajnomesto u postavci zauzeli ieksponati iz na{ih muzeja(Beograda, Zaje~ara , Ni{a,Negotina, Sremske Mitro-vice i Poàrevca). Ekspo-nati iz Srbije, me|u kojimasu freske iz Viminacijuma,mozaici iz Romulijane, Ga-lerijeva bista od porfira,zlatni nakit iz [arkamena,bista Konstantina Velikogiz Ni{kog muzeja, ènskinakit iz muzeja u Beogradu...zauzeli su petinu izlo`be-nog prostora .

Mnogo lepih re~i naotvarawu izlo`be izre~enoje na ra~un na{ih ~uvarakulturne ba{tine. Prili-kom obilaska izlo`be, vo-di~, student arheologije bi-ranim re~ima govorio je o

��

predmetima sa na{ih pro-stora. Kada smo u{li u gale-riju, Italijan nam je poka-zao vitrinu sa dve freske, zakoje kaè da su iz perioda �� veka n.e. najlep{e uEvropi naslikane na kre~-nom malteru, a da poti~u izanti~kog grada Viminaciju-ma i vlasni{tvo su muzeja uPoàrevcu. Da bismo ne{tovi{e saznali o tim freska-ma obratili smo se muzeju uPoàrevcu.

Dragana Spasi} - \uri},kustos arheolo{kog muzeja,kaè da su ove freske pro-na|ene 1983.godine u grob-nici gde se sada nalazi TE"Drmno" u Kostolcu, (u an-ti~ko vreme tu se nalazilarimska metropola Vimina-cijum). Freske su tako maj-storski napravqene da sepretpostavqa da je ovde bilaslikarska radionica. Tajglavni grad Gorwe Mezijeprostirao se na oko 400 hek-tara i to na dana{wem pro-storu koji pripada termoe-lektrani i povr{inskomkopu Kostolac. EPS je fi-nansijer istraìva~kih iza{titnih radova Vimina-cijuma, kaè gospo|a \uri}.

M. Dr~a


Upeklo sunce pa uzo-rana, vla`na crni-ca sija kao istopqe-na ~okolada. Po

obrazima zemqe (kao na ~ove-ku koji se nije brijao tri da-na) zeleni se travica. Zami-{qeni vo}waci smra~ili seod goleme brige: da li da pu-ste pupoqke koji samo {to se(mladi, nestrpqivi) ne otmu,ili poslu{a vekovno znaweda mraz ~eka iza okuke?

Sa~ekati, samo sa~ekatitreba, ali kako odoletiopijaju}em bujawu, goli-cavoj, omamnoj toploti,vetri}u, prvom zuju nestr-pqive p~ele, makar to vo-dilo brzom kraju. Nekatraje kolko traje, ali ne-ka bude odmah, ~ekati sevi{e ne moè - cvile iotimaju se pupoqci is-pod tamne koè grana.

Ispred prodavnce koja jei kafana-svrati{te, u kvr-gavim ru~erdama steù}ipivske fla{e, sede seqacisela Virovac izmamqenisuncem. Ako krene vo}e, bi-}e na gubitku (zabrinuto vr-te glavama) i nagiwu pivokao da je to jedino {to moguda preduzmu.

Jedan {to koqe i sre|ujesviwe u obli`woj ku}i, kasa-pin, skoknuo da popije, pa seraspri~ao, povremeno reci-tuju}i Disa, Branu Petrovi-}a, pa i po neku svoju pesmu,reklo bi se. Sa strane ga po-smatra sredove~an seqak,u~kiqio o~icama kao da ni-{ani preko nagnute fla{eiz koje cvr~i i kloko}e pivo,pa kivnim glasom upita:

- A ti izgleda vole{ da za-koqe{, a?

Kasapin neodre|enom mi-mikom pre|e preko pitawakoje ga je u svakom slu~aju iz-nenadilo, a seqak onda is-pri~a kako je usnio da ga nekavojska tera da zakoqe unuku.Kako }u, qudi, ne mogu, obja-{wava on wima, ali ovi upor-ni, nema pogovora. Spasio setako {to se probudio, ali gaistog trenutka strefio in-farkt. Od tada mu se ne mili

da legne da spava. Drugi se-qak se nadoveza da on moè dazakoqe svako ìvin~e, poduslovom da nije wegovo. Da ganije on gajio. Taman je temabila u jeku, kad neko ugleda dase niz put pojavquje Pane.

"Podne je, a on ve} posr}e.""Bio je dobar moler, ali

{ta vredi." "Nema ni ku~eta ni ma~e-

ta.""Dosadan je, qudi, ne moè

se izdràti.""O}e ga vreme, ne mora da

loì."Pane ìvi u ku}i koju je

wegov otac napravio. Imalaje nekoliko prostorija, sta-mena i lepa, jedna od boqih uselu. U svakom slu~aju kapijukakva je wihova, nema niko ucelom ovom kraju.

Ovo je druga zima kako sePane greje na sopstvenu ku}ukoju Virov~ani danas naziva-ju "Vukovar".

Kada se domogne ku}e, jakopoèli da se ugreje, ali nemadrva. Tako je po~eo prvo daloì ulazna vrata. Pa raga-stov. Pa prozore sa te, prveprostorije. Pa tavanske gre-de i redom.

Kada je izgoreo sve {to jeod drveta u prvoj sobi, pre-{ao je na slede}u. Tako mu je

sada ostala samo jedna so-bica.

I velelepna, kamenakapija.

Prepli}u}i nogama,Pane se pribliàvao pe-vaju}i (ili zapomaù}i):"[ta }u ku}i...tako rano-oo, ko me ~eka tamoooo...".

Kasapin koji je pio ru-meno vino (me{tani ga jo{nisu upoznali jer je prvi putu wihovom selu) laktom obri-sa tr{ave brke pa progovori:

"Svoju mudrost rasto~ismona izbore,/Svoju hrabrost napodvale i obede,/Budu}nostizatrovasmo sve izvore,/A po-raze proglasismo za pobe-de./Svoju mudrost rasto~ismona izbore./ Mesto svetleistorije i grobova,/Vaskrslismo sve pigmeje i repove;/Odnesere}ne bra}e na{e, od ro-bova/Zatvorismo svoje o~i ixepove./Mesto svetle istori-je i grobova...

Seqaci se neodre|eno zgle-da{e. Pane se ukruti u stavumirno. Stopala su mu bilakao zalepqena za zemqu alimu se telo blago povijalo, apogled upadqivo piqio u

vrapca na grani xanarike,kao da prvi put vidi takvostvorewe.

"Ostala nam jo{ pra{inana hartiji,/Ko jedina uspome-na na xinove;/Sad svu slavuprona|osmo u partiji,/Pirporuge dohvatio sve sinove./Ostala nam jo{ pra{ina nahartiji./ Pod sramotom ìvina{e pokolewe,/Ne ~uju se niprotesti na jauci;/Pod sramo-tom ìvi na{e javno mwewe,/Nara{taji koji si{u ko pau-ci. /Pod sramotom ̀ ivi na{epokolewe..."

- Bogme sam ja mislio daKalcan ne}e sastaviti ni dvenedeqe, a wemu ni{ta. Jede ipije ko i pre.

- Jaka mrcina. Bio ti je onprvak Armije u grièwu sta-bala.

- ?!- Mogao je zubima da pregi-

ze drvo ko moja noga debelo."Pomr~ina pritisnula na-

{e dane, /Ne vidi se jadna na-{a zemqa huda; /Al kad poàrpoduhvati na sve strane/Kuda}emo od svetlosti i od suda!/Pomr~ina pritisnula na{edane."

Musava devoj~ica u raspa-ranom xemper~i}u stidqivoprilazi kasapinu koji se tea-tralno, ispr{en, razmahao.

- îko, zvao te moj tata daodma do|e{. Treba da pravi{kavurmu.

Kroz poluspu{tene trepa-vice Pane je za~u|eno gledaoza kasapinom koji je odlazio.Odo{e i jo{ dvojica. Po~eloje da biva hladnije. �

Slobodan Stoi}evi}

�

Danima tek po li{aj pavedrine,Sunce u mrqi, jedva zapo~eto;

Kao da neki oslepeli zografIkonu ho}e prstima da shvati,

Pa skrnavi je. Drhti seizmograf,Klizi{te kre}e, tutwava ga prati.

Ivan V. Lali}"Zapisano nad jednim stihom"

REPORTA@A

��

Ispred prodavnice� �� !��"�#�$��!� %��&�#�� $��%�'$��%�� (��$��!��')%

Kada se domogne ku}e, jako poèli da se ugreje, ali

nema drva. Tako je po~eo prvo da loì ulazna vrata...


JUBILEJI

+,

Uprvom broju ZEP-a iz marta1975.godine, Radivoje Marko-vi}, tada{wi generalni di-rektor Zdruène elektropri-

vrede Srbije je izjavio:“Pojavom glasila Zdruènog elek-

troprivrednog preduze}a, u godini kojaje je jubilarna za elektroprivredu Sr-bije -30 godina- i za ZEP -10 godina -sti~emo jo{ jedno vrlo mo}no sredstvoinformisawa, koje nam omogu}uje dasve radne qude u osnovnim organizaci-jama udruènog rada, u rudnicima,elektranama, na prenosnim objektima,kao i u radnim organizacijama izvanZEP-a, na popularan na~in, obave{ta-vamo o problemima i zbivawima u elek-troprivredi Srbije”.

Trideset godina kasnije, kada se obe-leàva jubilej lista “ZEP”, koji je ka-snije nazvan “EPS” (maja 1992.), ne mo-èmo da pobegnemo od istorije i se}awana prve po~etke takozvanog internoginformisawa zaposlenih. Od tog prvog

do 374. broja, u 30 godina proteklo jemnogo voda rekama na kojima su hidroe-lektrane, iskopani su milioni tonaugqa na kopovima, sistemima prenosapro{le su milijarde kilovat-~asovaelektri~ne energije, gradili se rudni-ci i elektrane, mewali se organizacio-ni oblici preduze}a… dolazili i odla-zili mnogi qudi i ostavqali trag u vre-menu. I sve to, i jo{ mnogo vi{e, ostaloje zapisano na stranicama Lista. Za se-}awe i istoriju. Da se pamti, kako se po-~iwalo, planiralo, gradilo i radilo.

Mo}no sredstvo informisawa, kakoga je tada okarakterisao generalni di-rektor, opravdalo je svoju funkciju.Posmatrano sa dana{we ta~ke gledi-{ta, ura|eno je i vi{e. List “ZEP” –“EPS” bio je pravo ogledalo u kojem suse oslikavala zbivawa u najmo}nijojkompaniji na ovim prostorima.

Slu~aj je hteo, jubilej se obeleàva utrenutku velikih promena u sistemuElektroprivrede Srbije. U trenutku

kada se ~ine napori da se ova kompani-ja {to vi{e pribliì evropskim pa isvetskim standardima. A te promeneprati i sistem informisawa u Elek-troprivredi Srbije. Za po~etak - novilist na nivou celog preduze}a. A on,nazvan po finalnom proizvodu EPS-a,kilovat-~asu, nastavi}e tradiciju dugutri decenije. �

K .Jani}ijevi}

��&��'��(��)��*�'�&��

ZEP–EPS–� �

� ��+ �),-+�)',.��#�� !�#��!��-

��%.��/��#��#�#!��#��

Zaboravqen prvi naslov Vi{e se i ne se-

}am naslova svogprvog priloga u li-stu "ZEP". Znam daje to bilo u drugombroju tek pokrenu-tog glasila ZEP-a.

Bilo je to davne1975.godine. Pre,dakle, 30 godinakoliko smo danas stariji i ja, ali i ovanovina. "ZEP", a potom "EPS", pa sad i"kWh", lepo upakovan i dobro osmi-{qen list, uspevali su da sa mawe ilivi{e uspeha oslikavaju problematikusrpske elektroprivrede. Doprineli sutome mnogi, a najvi{e oni koji su "potro-{ili" tolike godine, vezuju}i se za ovajlist.

Novinarstvo je neobi~an poziv - pri-vla~an, dinami~an, ali i izazovan. Ne-ma velikih i malih novinara. Ima,istina je, vi{e ili mawe uspe{nih,vi{e ili mawe poznatih. A koliko smobili uspe{ni i postali poznati rade-}i u jednom ovakvom specifi~nom gla-silu, sudi}e oni kojima je list i bionamewen. Ostaje ~iwenica da je sve{to smo pisali objavqivali bilo uinteresu zajedni~kog posla i kompani-je koju smo pratili u svim wenim pro-menama.

êdomir Radoj~i}

Po~ektom 90-tih go-dina pro{log vekaZdruèna elektropri-vreda Beograd, Elekto-privreda Kosova iElektrovojovodina ob-jediwene su u jedin-stveno Javno preduze-}e ElektroprivredaSrbije - EPS. Novo-formirana javna kor-poracija imala je u svom sastavu 22 javnapreduze}a i, sa 64 hiqade zaposlenih, po-stala najve}i privredni sistem u zemqi,koja je objediwavala proizvodwu, prenos idistribuciju elektri~ne energije i proiz-vodwu ugqa na teritoriji cele Republike.Do tada su sve tri elektroprivrede bileorganizovane kao SOUR i imale su svoja in-formativna glasila, a pojedine radne orga-nizacije ZEP-a svoje sopstvene listove.

Zdruèna elektroprivreda ZEP, do ula-ska u dràvno javno preduze}e EPS imala jeve} deceniju i po svoj list koga je priprema-lo Odeqewe za informisawe Radne zajed-nice ZEP-a. Prva uredn~ka ekipa, sa BoromCvetkovi}, kao urednikom lista, oblikova-la je glasilo koje je veoma brzo ostvarilovisok profesionalni nivo, imalo stalne ipovremene rubrike i izlazilo u mese~nom,a povremeno i ~e{}em ritmu.

Sa istom ekipom, kao glavni urednik, na-stavio sam sa pripremawem i izdavawem li-sta.Nastojali smo da o~uvamo, a po mogu}no-

sti i unapredimo oblikovawe lista i oba-vqamo i druge poslove iz domena informa-tivne delatnosti. Me|utim, objediwavawemelektroprivreda Republike u jedan sistem,list "ZEP", koji je ubrzo preimenovan u "EPS",obaveze Redakcije su znatno uve}ane, pogoto-vu {to je nekoliko listova iz delova EPS-aprestalo da izlazi. Redakcija je u me|uvre-menu poja~ana dolaskom iskusnog novinaraLaze Be~ejca, urednika "Elektroistoka" i De-jana Jovanovi}a iz Redakcije kostola~kog"Glasa proizvo|a~a". Odeqewe za informi-sawe u novoj organizaciji dobilo je statusslu`be u Direkciji pravnih poslova. U veli-kom elektroprivrednom sistemu bilo je neo-phodno poboq{ati saradwu sa drugim glasi-lima i {irom javno{}u, Redakcija je poja~anai sa Jelenom Stanojevi}, tehni~kim uredni-kom i lektorom.

Potrebe za ja~awem sistema informisawau EPS-a opredelile su poslovodstvo iUpravni odbor EPS-a da se Slu`ba inform-isawa transformi{e u Centar za odnose sajavno{}u, u okviru kojega od 1997. egzistira iRedakcija lista "EPS".

I sada, pet godina posle odlaska u penzi-ju, redovno pratim {ta se u EPS-u doga|a, uprvom redu putem lista "EPS". Veoma mi jedrago {to je List iz broja u broj sve raznovr-sniji, bogatiji i analiti~niji. Redakciji è-lim da List na{e kompanije i u ~etvrtoj de-ceniji izlaèwa bude rado ~itan i sa nestr-pqewem i{~ekivan.

Srboqub Stankovi}

U vremenu velikih promena


��

Nezaboravni po~eci Nastao iz potre-

be da se u razu|enojasocijaciji (ZEP-u)elektroprivredni-ci Srbije ~uju, raz-mene iskustva izprocesa rada, dru-{tvenog i li~nogìvota - List je odprvog svog broja(8.mart 1975) imaointerni karakter. [tampan je za svakogradnika (tira` 13 - 16 hiqada) i biookrenut radnom ~oveku. Imena, likovi,radne zasluge hiqada pregalaca trajnoobitavaju na wegovim stranicama.

List je u svojoj prvoj i ve} zreloj dece-niji obraz i izraz dosegnutih visina iprogramiranih vizija elektroprivredeRepublike; verni pratilac te mo}ne sna-ge, koja nikad nije posustala i, uprkossvemu, uvek funkcionisala mobilno (uskokovitoj proizvodwi, zahuktaloj iz-gradwi, u svemu). Emituju}i, iz raznihpotreba, istraìva~ko-tematske separa-te, vanredna, posebna i razna druga izda-wa, List je umnogome zgusnuo svoju mese~-nu periodiku.

Informisawe, pak, gra|ana - potro{a-~a iz Elektroprivrede obavqali su javnimediji, sa kojima je Informativna slu`baZEP-a imala izuzetno korektne i profe-sionalno bogate odnose. Za po~etak, ZEPje imao samo savetnika za informisawe(ujedno, gl. i odg. urednik) i urednika do-tada{weg "Biltena" - Acu \uri}a. Ubrzo,jo{ dvojicu novinara: Acu Radi}a i Slobo-dana Vasi}a, pa tehni~kog urednika - ne-zamenqivu Esteru Mi{kovi}.

Svejedno, mawkavost u saradwi nijese ispoqavala, jer je na~iwen mudaroslonac na profesionalce iz javnih me-dija i udruènih organizacija, na ruko-vodioce, stru~wake, inovatore i prona-laza~e.. na naj{iri krug kreativaca uasocijaciji.

Jednom davnom prigodom potpisnikovih redova pravio je analizu sadràja ievidenciju saradnika u Listu i na woj sena{lo vi{e stotina imena. Radi ilu-stracije, evo samo nekih: Dragan Nedeq-kovi}, Mi{a Petkovi}, Bogdan Duki}, Zo-ran Bo{kov, Ratko Tanaskovi}, SrbaStankovi}, Ciga Mihajlovi}, DragicaDackovi}, Laza Be~ejac, êda Radoj~i},Milan \oki}, êda Dragi{i}, Nikola To-ma{evi}, Dragan Jeremi}, Toma @ivko-vi}, Bane ûbra, Milorad Zeqi}…

Tako|e, rukovode}i, stru~ni i krea-tivni qudi: Vlada Grigorjev, RadmiloIvankovi}, Vlada Mo~nik, Quba Ne{i},Bora Beka; desetine kulturnih i dru-{tvenih radnika, plejada radnika - pe-snika, a i jedan velikan - Brana Petrovi}(sa neobjavqivanim stihovima).

Tako je List postao "NA[", nestrpqi-vo i{~ekivan i rado i{~itavan.

Kao novinaru i uredniku lista "ZEP",tih deset godina, od tri decenije mog bur-nog, novinarskog rada, su meni najdraè.

Bora Cvetkovi}, prvi urednik lista ZEP

��

��

Boqe informisawezaposlenih

Jubilej lista Elektroprivrede Srbije, ovih 30 godina, je jubilej svih nas. ê-stitke zasluùju oni koji su novine pravili, ali i oni koji su prepoznavalizna~aj tih novina. Siguran sam da }e, ako redakcija lista "��" unapredi ve}dostignuti kvalitet lista EPS, ovo biti novina kojoj se veruje i o kojoj }ese pri~ati, ne samo u EPS-u. Uostalom, takav zadatak su i dobili.

Do sada smo imali dobru saradwu sa takozvanim eksternim medijima. Me|u-tim, u internom informisawu je bilo problema i ~ini mi se da o EPS-u vi{eobave{tavamo one koji ne rade u EPS-u, nego radnike EPS-a. To mora da se pro-meni i informisawu zaposlenih mora da se posveti posebna pa`wa, jer pred-stoje vrlo dinami~ni procesi restrukturirawa. To iziskuje kvalitetno in-formisawe zaposlenih, kako bi se otklonili nepotrebni nesporazumi.

Zbog toga se mora uvesti red u saradwu centralnog lista, koga sada zovemo"��" i listova u javnim preduze}ima. Uostalom, na istom su zadatku, u slu-`bi zaposlenih. Zaposlene }e o de{avawima u sistemu EPS-a obave{tavatilist "��" a o de{avawima u kompanijama listovi javnih preduze}a. U timlistovima mora da bude mesta i za EPS, jer }e se ubudu}e, u procesu restruktu-risawa, mnogo toga de{avati upravo sa nivoa sistema. Oni su obavezni da torade, kako bi opravdali svoje postojawe. U nekim kompanijama nema listova,niti qudi koji su zaduèni da obave{tavaju zaposlene. U tim preduze}ima on-da direktor mora da na|e na~in da svakog radnika obavesti {ta se bitno de-{ava ili }e se desiti u kompaniji. Sastanci, bilteni, oglasne table... posto-je na~ini da se zaposleni obaveste. Sa radnikom koji nema informaciju, nekodrugi }e lako manipulisati.

Primetio sam, me|utim, da se neki od kompanijskih listova bave i politi-kom, da neke lokalne politi~ke pri~e ubacuju na svoje strane. To nisu teme zakompanijske novine. Zato, okrenite se onima koji vas ~itaju i slu{aju.

��

��

Redizajnom do modernih novina

Prvo, èlim da ~estitam jubilej, 30-godi{wicu izlaèwa lista Elektro-privrede Srbije, kao i da poèlim daqi uspeh, isti, ~ak i boqi nego {to je bio.List koji izdaje EPS imao je do sada veoma va`nu ulogu u informisawu kakosvojih radnika, tako i {ire javnosti.To je list koji je na jedan jasan, efika-san, koncizan i pouzdan na~in iznosio probleme koji se javqaju u EPS-u, afirm-isao pozitivna doga|awa, kritikovao negativnosti. Naravno, novi redizajnuve{}e list "��" u moderne novine.Ali, siguran sam, list }e i daqe nastavi-ti da obavqa ulogu zbog koje tako dugo i postoji. A ta uloga je, jo{ jednom pod-vla~im, ta~na i blagovremena informacija, pre svega, za zaposlene, pa za osta-lu javnost.

Interno informisawe zaposlenih, zapravo, u ovim godinama velikih prome-na sve vi{e i dobija na zna~aju. Blagovremene i ta~ne informacije neophodne su,pre svega, zato {to JP EPS u posledwe vreme doìvqava veoma velike i kva-litetne promene, kao {to su reorganizacija, restrukturirawe, nova sistema-tizacija radnih mesta ..Ta~nom informacijom o svim tim de{avawima po-stiè se efekat koji se èli, a to je da svi zaposleni budu i aktivni u~esni-ci u ovim promenama. Jer, na taj na~in dobijaju saznawa o svemu {to se bitnode{ava u EPS-u. Sa takvim ispravnim informisawem zaposleni zauzimajustavove koji mogu da pozitivno deluju da elektroprivreda i daqe ostane prvaprivredna grana u Srbiji.


Elektroprivreda Sr-bije vi{e ne}e pra-viti kampawe za{tedwu struje u ko-

jima }e pozivati nekoga daposle mewa navike. EPS seokre}e deci i ubudu}e }emoda se druìmo samo sa decom.@elimo da ih edukujemo i daim mi stvorimo odnos premaelektri~noj energiji, da ihve} sada nau~imo da razumnokoriste tu plemenitu ener-giju. Jednog dana, kada odra-stu, kada budu gra|ani Evro-pe, wima ne}e biti potrebnekampawe za {tedwu struje.Oni }e se prema struji odno-siti kao {to se prema wojodnose i Nemci, Francuzi…Dakle, ovo je prva godina ak-cije koja }e trajati godina-ma, poru~uje Ana Cmiqani},vo|a projekta, iz CentraEPS-a za odnose s javno{}u.

- Projektom “EPS i deca”bi}e obuhva}ena sva {kolskadeca u Srbiji, u oko 1120{kola. Projekat je podràloMinistarstvo prosvete isporta i zna~ajno }e nam po-mo}i u realizaciji likovnogkonkursa, kaè Ana Cmiqa-ni}.- Zahvaquju}i wihovimkanalima komunikacije, pre-ko 12 {kolskih uprava, sveosnovne {kole u Srbiji }eimati zalepqen plakat – po-ziv na likovni konkurs, takoda }e svako dete imati {ansuda se takmi~i.

Projekat smo, kao {to je ilogi~no, zapo~eli test is-traìvawem “[ta zna{ i{ta misli{ o proizvodwii {tedwi struje” koje je po-~etkom marta obavqeno nauzorku od 2.500 |aka u Srbi-ji. @eleli smo da imamopodatke, pre po~etka akcije,koliko deca iz osnovnih{kola uop{te znaju o “stru-ji”, {ta ona za wih zna~i,kako na to gledaju wihoveporodice i sli~no, navodi

Ana Cmiqani}. U novem-bru, kada zavr{imo akcijuuradi}emo jo{ jedno istra-ìvawe da vidimo kolikosmo pomerili prag znawadece koja su u~estvovala uakciji.

Kompletan projekat se,prakti~no sastoji iz tri de-la. Prvi deo - promocijabro{ure “Elektri~ne ìcezuje sad je vreme {tedwestruje” je namewena |acimado ~etvrtog razreda. Stihoveza bro{uru napisao je Ra{aPopov, a sadrì prakti~nesavete deci kako da {tedestruju jer {tedeti struju,{tedimo ugaq a time i na{uìvotnu sredinu. Tako|e ihu~imo i kako da se ~uvaju odstruje. Tokom marta, bro{u-ra je uspe{no promovisana uoko 100 {kola u Srbiji.

Na sastanku odrànomkrajem marta sa PR saradni-cima iz elektrodistribu-tivnih preduze}a, zakqu~e-no je da je u svim krajevimaSrbije akcija odli~no pri-mqena, kako kod dece, takoi kod novinara. O tome go-vori veliki broj TV prilo-ga i novinskih ~lanaka sa

ovih promocija. I naj{irajavnost reaguje veoma pozi-tivno na akciju.

Tokom aprila, uporedo }ese odvijati promocija kvizigrica sa EPS-ovog sajta ilikovni konkurs “Ta ~ude-sna struja”. PR saradnici}e ponovo krenuti u obila-zak {kola, s tim {to }ekviz igrice promovisatistarijim u~enicima, “sed-macima” koji su i kroz{kolski program ve} nau-~ili neke osnovne pojmoveo elektri~noj energiji.

- Uporedo s tim, od 1-30.aprila traja}e likovni kon-kurs “Ta ~udesna struja”.Pravila konkursa su prekoMinistarstva prosvete isporta prosle|ena svim {ko-lama a tako|e se mogu na}i nana{em sajtu www.eps.co.yu,link “EPS i deca”.

O~ekujemo veliki broj ra-dova, a nagra|ivawe najbo-qih obavi}e se u dve faze –najpre }e se u 12 {kolskihuprava od pristiglih rado-va iz svih {kola odabrati120 najboqih i nagraditiod strane elektrodistribu-tivnih preduze}a sa po jed-

nim DVD plejerom i rancempunim poklona. Zatim }e tiradovi sti}i u Beograd, gde}e stru~ni ìri odabrati12 radova “najboqih me|unajboqima”. Tih 12 u~enika}e kao nagradu dobiti 10-dnevno letovawe u Budvi, uobjektu EPSTURS-a, a wi-hovi radovi }e biti {tam-pani na EPS-ovom kalenda-ru za narednu godinu, isti-~e Cmiqani}.

Na kraju akcije “EPS ideca”, pred kraj 2005. godi-ne. Centar EPS-a za odnoses javno{}u }e napravitiprezentaciju koja }e obuhva-titi sve aktivnosti koje jeovaj veliki projekat sadr-ào, kao i efekte akcijekod najmla|ih potro{a~a inaj{ire javnosti. �

K. Jani}ijevi}

AKCIJE

��

��

Stvara se podmladak razumnih potro{a~a� � !"#$�%��"�&'!$� �($�()"*�($&+,$#"*$ �-&."/0-�1+"*2'0$

-&�3/'0" $�$."�"� -&�4"5-)"5�+-&"6'2$ �1-+3 $�#'�($�%6'+'0$��

Uspe{an start

Sada{wi projekat }etrajati od januara do no-vembra 2005. Godine. Sa-stoji se iz tri dela: promo-cija edukativne bro{ure,kviz igrica sa EPS-ovogsajta i likovnog konkursapod nazivom “Ta ~udesnastruja”. Uvod u projekat bi-la je televizijska serija“Ra|awe svetlosti”, koja jeemitovana na 14 televizijau Srbiji, ~ija je reprizanajavqena. U realizacijiprojekta ”EPS i deca” u~e-stvuju i PR saradnici izelektrodistributivnihpreduze}a koji }e sprovo-diti akcije na teritorijisvoje distribucije.

Ra{a Popov u~i decu o

{tedwi struje

Documents

Ime od koga - eps.rs kWh 375.pdf · sima s internom javno{}u, informisawu za-poslenih, u na{oj kompaniji poklawa sve ve-}a pa`wa. Novi list ima veliku obavezu - svet u koji ulazimo,