Svet pronalazaka

Šta je pronalazak? 8

Hronologija pronalazaka 10

Prvi pronalazači 12

Sadržajpoznajemo

In_I_004_005_Contents_FMP.indd 4In_I_004_005_Contents_FMP.indd 4 11/22/2011 1:23:52 PM11/22/2011 1:23:52 PM

Veliki pronalasci

Prava revolucija: Točak 16

Uz pomoć vetra: Jedro 18

Merenje vremena: Časovnik 20

Primena snage vetra: Vetrenjača 22

Reč se širi svetom: Štamparska presa 24

Otkriveni univerzum: Teleskop 26

Pokretač savremenog doba: Motor 28

Beleženje trenutka: Foto-aparat 30

Transport po šinama: Voz 32

To dobro zvuči: Reprodukcija muzike 34

Proizvodnja struje: Elektrana 36

Stalno povezani: Telefon 38

Zaranjanje u dubine: Podmornica 40

Mašina slobode: Automobil 42

Lakši od vazduha: Dirižabl 44

Let u nebesa: Avion 46

Na radio-talasima: Radio i TV 48

Brzinom misli: Kompjuter 50

Odlazak s našeg sveta: Raketa 52

Spasonosni rezovi: Hirurgija 54

Kontrola pristupa: Ključ i brava 56

Bolja tela: Bionika 58

Umreženi svet: Internet 60

Rečnik 62

Indeks 64

žiži

In_I_004_005_Contents_FMP.indd 5In_I_004_005_Contents_FMP.indd 5 11/22/2011 1:24:13 PM11/22/2011 1:24:13 PM

In_I_006_007_Intro_FMP.indd 6In_I_006_007_Intro_FMP.indd 6 10/21/2011 10:16:55 AM10/21/2011 10:16:55 AM

poznajemo

In_I_006_007_Intro_FMP.indd 7In_I_006_007_Intro_FMP.indd 7 10/21/2011 10:17:01 AM10/21/2011 10:17:01 AM

Upoznajemo Svet pronalazaka8

TIMSKI RAD

Uzvišeni genijeLeonardo da Vinči (1452–1519) nije bio samo veliki umetnik već i briljantan inženjer i prona-lazač. Mnoge mašine koje je on prvi izumeo ući će u upotrebu tek stotinama godina posle nje-gove smrti. Među njima su projekti padobrana (izmišljen 1783), deltaplan – jedrilica ispod koje visi pilot (1891), tenk (1900), helikopter (1907) i veštačka pluća – „akvalung“ (1943).

pronalazak?Šta je

Pronalazak ili invencija (od latinske reči invenire, čije je znače-

nje „pronaći ili naići na nešto“) veoma se razlikuje od otkrića.

Otkriće podrazumeva pronalaženje nečeg što već postoji, dok

pronalazak znači da se stvara nešto novo, što nikada ranije nije

postojalo. Možete li zamisliti život bez sijalica i mašina za pranje

veša? Čitali bismo uz svetlost sveća i svake večeri ručno prali

odeću. Ali te stvari nisu tek tako čekale da budu otkrivene, već je

neko negde, u nekom trenutku, morao da ih izmisli. Pronalazači

mogu izmeniti svet gotovo preko noći, kao kad je posredi glo-

balna kompjuterska mreža (World Wide Web). Drugi pronalasci

mogu ući u upotrebu tek posle više vekova, kao na primer pod-

mornica, koja je izmišljena 1620. godine, ali je u široku upotre-

bu ušla tek 1900. Obazrite se malo oko sebe i razmislite o tome

koliko raznih pronalazaka koristimo svakog dana.

V eliki pronalasci su u prošlosti često bili delo jednog čoveka kome je sinula jedna zamisao, pa je činio sve što je bilo neophodno da taj pronalazak ostvari. Pošto se

tehnologija usložnjavala a problemi otežavali, sada se veliki pronalasci češće ostvaruju saradnjom velikih timova naučnika i inženjera.

Matrice nadeIstraživači sada mogu koristiti mikromatrice DNK ili „čipove“ kako bi u isti mah eksperimentisali sa hiljadama gena, dok su nekada mogli da se bave samo jednim ili dvama istovremeno.

In_I_008_009_What_is.indd 8In_I_008_009_What_is.indd 8 10/21/2011 10:17:25 AM10/21/2011 10:17:25 AM

Svet pronalazaka 9

Leteće mašineLjudi su sanjali o tome da lete hiljada-

ma godina pre nego što su to ostva-rili. Leonardo da Vinči je projektovao

mnoge leteće mašine po uzoru na mahanje krilima ptica i slepih miševa. Nažalost, malobrojne su bile one koje

su zaista mogle da polete.

In_I_008_009_What_is.indd 9In_I_008_009_What_is.indd 9 10/21/2011 10:17:30 AM10/21/2011 10:17:30 AM

Upoznajemo Svet pronalazaka10

PR

AIS

TO

RIJ

APr

aist

orijs

ki lj

udi s

u uk

rotil

i vat

ru

i izu

mel

i bro

jne

alat

e ko

ji su

im

omog

ućili

da

žive

, nap

redu

ju i

šire

se

zem

aljsk

om k

uglo

m.

Seči

vo o

d kr

emen

a –

prva

up

otre

ba a

lata

pre

oko

2,5

m

ilion

a go

dina

Luk

i str

ele

Ulja

nica

Grn

čarij

a

Luk

kao

sred

stvo

za

palje

nje

vatr

e

Čam

ac s

jedr

om

Met

alni

mač

evi i

okl

op

Pism

oPr

vi to

čkov

i – S

umer

AN

TIČ

KI

SVET

Ant

ičke

civ

iliza

cije

Grč

ke, R

ima,

Kin

e i B

lisko

g ist

oka

koris

tile

su te

hnol

ogije

ve

tra,

vod

e i m

ašin

a u

izgr

adnj

i svo

jih

moć

nih

cars

tava

.

Her

onov

a pa

rna

maš

ina

Aba

kus

Kine

ska

džun

ka

za p

lovi

dbu

okea

nom

Vode

ničn

i toč

ak

35

00

–5

00

. g.

pre

n.

e. B

RO

NZ

AN

O I

GV

OZ

DEN

O D

OB

A

Štam

pars

ka p

resa

Baru

t

Meh

anič

ki č

asov

nik

Pers

ijska

vet

renj

ača

SRE

DN

JI V

EKKi

na i

islam

ski s

vet b

ili su

vel

iki c

entr

i pr

onal

azaš

tva

u sr

ednj

em v

eku.

U

Evro

pi su

prv

e št

ampa

rske

pre

se iz

a-zv

ale

prov

alu

info

rmac

ija i

sazn

anja

.

50

01

45

0SR

EDN

JIV

EK

Pre

35

00

. g.

pre

n.

e. P

RA

IST

OR

IJA

50

0.

g. p

re n

. e.

– 5

00

. g.

n.

e. A

NT

IČK

I SV

ET

BR

ON

ZA

NO

I

GV

OZ

DE

NO

DO

BA

Ljud

i su

razv

ili n

ova

sred

stva

kao

pi

smo,

met

alur

giju

, toč

kove

i je

dra,

št

o im

je o

mog

ućilo

da

izgr

ade

prve

ci

viliz

acije

i ist

ražu

ju k

opno

i m

ora.Hronologija prona

laza

ka

In_I_010_011_TimeLine n.indd 10In_I_010_011_TimeLine n.indd 10 11/22/2011 1:30:33 PM11/22/2011 1:30:33 PM

Hronologija pronalazaka 11H l ijH l ij lpronalHronologija pronal

50

0–

14

50

. SR

EDN

JI V

EK

NA

UČ

NA

R

EV

OLU

CIJ

APo

novn

o in

tere

sova

nje

za n

auku

do

velo

je d

o pr

onal

aska

mno

gih

prec

izni

h in

stru

men

ata

i prip

rem

ilo

pozo

rnic

u za

vek

ove

ubrz

anog

nau

č-no

g pr

ogre

sa.

Mik

rosk

op

Nju

tnov

refl e

ktuj

ući t

eles

kop

Pask

alov

meh

anič

ki k

alku

lato

r

Balo

n pu

njen

to

plim

vaz

duho

m

Dre

belo

v po

dvod

ni č

amac

na

vesla

Bebi

džov

di

fere

ncija

lni m

otor

Radi

o

Rake

ta

Bion

ika

Parn

a lo

kom

otiv

a

Kam

era

Elek

tron

ski k

ompj

uter

Aut

omob

ilTe

lefo

nLe

telic

a br

aće

Rajt

14

50

–1

77

0.

NA

UČ

NA

REV

OLU

CIJ

A

DIG

ITA

LNO

DO

BA

Dig

italn

a te

hnol

ogija

razl

aže

info

rma-

cije

u n

iz c

ifara

i ob

rađu

je ih

brz

inom

m

unje

. Od

sred

ine

dvad

eset

og v

eka,

di

gita

lni k

ompj

uter

i i e

lekt

roni

ka u

neli

su re

volu

ciju

u n

aš ž

ivot

.

17

70

–1

87

0.

DO

BA

MA

ŠIN

A

DO

BA

MA

ŠIN

AO

d kr

aja

18. v

eka

evro

pski

pro

na-

laza

či su

pos

taja

li in

ženj

eri –

izna

-la

zili

su n

ačin

e da

pok

reću

voz

ila i

proi

zvod

e ro

bu. L

okom

otiv

e i m

ašin

e su

zau

vek

izm

enile

svet

.

18

70

–1

95

0.

ELEK

TR

IČN

A S

TR

UJA

I S

AV

REM

ENI

SVET

ELEK

TR

IČN

A S

TR

UJA

I

SAV

RE

MEN

I SV

ETPo

četk

om 2

0. v

eka

poja

vila

su se

tr

i pro

nala

ska

koja

su iz

men

ila sv

et.

Zahv

alju

jući

kol

ima

i avi

onim

a sv

et

je iz

gled

ao m

anji

nego

pre

, dok

su g

a el

ektr

ogen

erat

ori p

okre

tali

na sa

svim

no

v na

čin.

Mag

lev

19

50

– D

anaš

nji

ca D

IGIT

ALN

O D

OB

A

Bebi

džvvovov

di

fd

eren

cija

lj

ni m

otor

In_I_010_011_TimeLine n.indd 11In_I_010_011_TimeLine n.indd 11 11/22/2011 1:30:52 PM11/22/2011 1:30:52 PM

Upoznajemo Svet pronalazaka12 pronalazačiPrvi

Luk za paljenje vatre Naši rani preci nisu znali kako da upale vatru. Umesto toga, morali su da pronađu plamen upaljen udarom groma i čuvaju ga u vidu zapaljenog drve-ta ili žeravice. Ljudi su kasnije izumeli alate kako bi palili vatru kad god je potrebno. Lukom su obrtali zaoštreno drveno vreteno kako bi trenjem stvarali toplotu koja je potom palila trud oko njega.

3

1

2

Komplet alata iz kamenog dobaDo 10.000. godine pre naše ere naši preci su izumeli brojne metode i alate koji su im pomagali da opstanu i olakšavali im život. Vatra se mogla koristiti za grejanje i odbranu od grabljivaca, kao i za povećanje tvrdoće šilja-ka na kopljima, za kuvanje, pečenje cigle i krčenje prerija radi dobijanja obradivih površina.

Dok životinje koriste zube, kandže i nagone kako bi preži-

vele, mi ljudi se od njih razlikujemo sposobnošću pravljenja

alata. Najraniji alati – uključujući koplja, sekire, strele i udice

– omogućili su našim precima iz kamenog doba da opstanu

kao lovci i sakupljači i rašire se Zemljom. Kasniji pronalasci

– poput pluga, srpa, grnčarije i građevina – omogućili su lju-

dima da gaje useve i bave se stočarstvom. Sada su ljudi mogli

da stvaraju sopstvene izvore hrane umesto da jure za njima. U

mnogim delovima sveta ta promena je dovela do stalnih nase-

obina u selima, varošima i konačno gradovima, koji će postati

središta novih civilizacija.

In_I_012-013_The_First_Inventors.indd 12In_I_012-013_The_First_Inventors.indd 12 11/22/2011 1:43:04 PM11/22/2011 1:43:04 PM

4

5

6

8

910

12

14

11

7

13

1

2

8

3

4

5

6

9

10

11

12

13

7 14

Umetnost Praistorijski umetnici su oslikava-li pećinske zidove i vajali fi gure još pre 32.000

godina. Sačuvana umetnička dela iz kamenog doba govore nam mnogo toga o životu i vero-

vanjima ljudi koji su ih stvarali. Mnoga rana vajarska dela prikazuju bogove i boginje, dok

se na pećinskim slikama često vide prizori iz lova i bitaka.

Kuvanje Prvi kuvari su pekli meso na štapićima iznad otvorenog plamena. Zahvaljujući toploti koja ubija bakte-

rije, meso je bezbednije za jelo. Dokazi ukazuju na to da su naši preci kuvali

svoje obroke na vatri još pre 1,4 milio-na godina.

Ispletena tkanina

Nakit

Grnčarija

Glava sekire od kremena

Koplje od kremena za ribolov

Koplje od kosti za ribolov

Uljanica

Muzički instrumenti

Koštane igle

Nit za upredanje

Sekira

Luk

Pletena korpa

Strela

In_I_012-013_The_First_Inventors.indd 13In_I_012-013_The_First_Inventors.indd 13 11/22/2011 1:43:10 PM11/22/2011 1:43:10 PM