Industri Ja 23

• Raspolažemo sa 16.500 m2 zatvorenog skladišnog prostora, savremenim sredstvima za manipulaciju, praćenje i podršku logističkim i komercijalnim procesima.• Sva roba se skladišti i čuva u zatvorenom prostoru. • Višedecenijska tradicija u ovoj oblasti i činjenica da naš koncern spada u red najvećih proizvođača i distributera čelika u Evropi omogućava nam da možemo da obezbedimo širok asortiman proizvoda crne i obojene metalurgije, stalnost u ponudi (čak i u uslovima tržišne nestabilnosti) po tržišnim cenama.

Na našoj lokaciji u Inđiji kao stalni asortiman ćemo imati sledeće vrste proizvoda:• Toplovaljani limovi od 2–100 mm u kvalitetima S235, S355• Hladnovaljani limovi od 0,5- 3 mm, DC01• Limovi za poboljšanje od 3 mm – 100 mm, C45 i C60• Pocinkovani limovi u tablama od 0,5 – 3 mm • Nosači: IPE 80 – 600 mm HEA 100 – 600 mm HEB 100 – 600 mm UNP 65 – 300 mm• L profili od 20/20 – 120/120 • Pljosnati valjani čelik od 10/3 – 250/10• Kvadratni valjani čelik od 6/6 – 80/80 S235, (ostali kvaliteti i dimenzije po zahtevu) • Okrugli čelici valjani u kvalitetima S235JR, S355J2, C45, 16MnCr5, 42CrMo4• Vučeni čelici okrugli i šestougaoni C45, 11SMn30, 11SMnPb30, 11SMnPb37• Cevi kvadratne, pravougaone (mogućnost poručivanja velikih prečnika i debljina zidova) i okrugle (konstrukcione, HT i BCV- obične, kotlovske, debelozidne)• Betonsko gvožđe (glatko i rebrasto), armaturna mreža i binor• Nerđajući program (limovi, cevi i šipke) • Obojeni metali (Al limovi, cevi i šipke)• Alatni čelik

Od sredine januara imaćemo mogučnost sečenja materijala na meru (dugi program preseka do 400mm).

Zamišljen po sistemu "ONE-STOP-SHOP"

"ThyssenKrupp Materials" d.o.o.Clanica grupe "ThyssenKrupp Services"Save Kovačevića bb, 22320 Inđija Telefon: 022 520 500 • Telefon prodaje: 022 520 520 Fax prodaje: 022 520 552E-mail Prodaja: [email protected]

ONE-STOP-SHOPONE-STOP-SHOP

Izdavač

IndMedia d.o.o.

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing

Lazara Kujundžića 88

11000 Beograd

Tel/Fax: +381 11 357 27 34

E-mail: [email protected]

Generalni menadžer

Nikola Mirković

Tel: +381 65 344 8428


REDAKCIJA

Glavni i odgovorni urednik

Dragan Otašević


Tehnički urednik

Miloš Jarić


Marketing

IndMedia d.o.o.

Štampa

Tekom d.o.o, Cerska 95, Beograd

Distribucija

Famous d.o.o.

Web

www.industrija.rs

Naslovna strana:

ABB d.o.o. www.abb.rs

Časopis izlazi dvomesečno

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

62

ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)

COBISS.SR-ID 128184844

industrija

Po što va ni či ta o ci,

Pri me ti će te od re đe ne pro me ne na stra ni ca ma na šeg ča so pi sa, a to je sve zbog vas i za vas. Tru di će mo se da evo lu i ra mo po sta ju ći za ni mlji vi ji, uslu žni ji i pro fe si o nal ni ji. Pr vu u ni zu pro me na pri me ti će te već na ovoj stra ni, gde ume sto li ca mo je prethodnice sto ji dru ga sli ka ko ja će pred sta vlja ti po me nu te evo lu tiv ne pro me ne, ali to ne zna-či da će mo za so bom osta vi ti mno ge do bre stva ri ko je su In du stri ji po da ri li mo ji prethodnici.

I dok vam pi šem ove re do ve, ču jem ve sti ko je smo ta ko du go če ka li. Već iz li-za ne fra ze za do bi ja nje po li tič kih po e na iz gle da da do bi ja ju na te ži ni, iz gle da da nam se san o vi znoj li be ra li za ci ji la ga no ostva ru je. Da li tre ba da na po mi njem ko li ko će to zna či ti po slov nim lju di ma sa na ših pro sto ra? Još jed na vest, ko ja će i te ka ko po zi tiv no uti ca ti na na šu pri vre du i in du stri ju, pa ma kar i po sred no, je da ve ći na ze ma lja evro zo ne la ga no osta vlja re ce si ju za so bom. Da kle, sve ten den ci-je go vo re da će mo jed ni dru gi ma sa ve li kim osme hom če sti ta ti no vu, uspe šni ju i bo lju 2010.

Do ta da, po gle daj te na na šim stra ni ca ma ko ja je ener get ska stra te gi ja na še ze mlje, ka ko se gi gan ti na ovom po lju bo re da odr že Sr bi ju u po kre tu i ko pro iz vo-di naj tra že ni je ka dro ve i u do ba kri ze. Ma lo smo se ba vi li i ne ti pič nim te ma ma za nas, ma gi jom i mi ste ri ja ma, pa će te mo ći da sa zna te ka ko je ot pad pre tvo ren u bla go, ali i za šta su ko ri sti li ba te ri je u drev nim ci vi li za ci ja ma. Za to, iz vo li te, pri jat-no vam či ta nje.

Ipak, na kra ju ma lo tu ge. Sve vi šnji je k’ se bi uzeo svog ver nog slu gu, Pa tri jar ha srp skog Pa vla i evo, re dak ci ja na šeg li sta ko ri sti pri li ku da još jed nom po me ne ime ovog ve li kog čo ve ka i da mu se za hva li za sve što je uči nio za sva kog čo ve ka i sva kog hri šća ni na. Bog da mu du šu pro sti.

S’ po što va njem,Dra gan Ota še vić, glav ni i od go vor ni ured nik

Bro j 23

UVODNIK

4 industrija 23 • novembar 2009.

REFLEKTOR Pregled događaja • 6, 7

U FOKUSU: ENERGETSKI SEKTORI SRBIJEEnergetski sektori Srbije: Ima li Srbija strategiju • 10Termoelektrane Nikola Tesla: Snaga koja pokreće budućnost • 14Siemens: Efikasna upotreba energije je preduslov uspešne budućnosti • 17ABB: Nova serija srednjenaponskih frekventnih regulatora za opštu primenu • 18ABB: UniMix vazduhom izolovana SN postrojenja sa najvišim stepenom bezbednosti i raspoloživosti • 19 Javno preduzeće Termoektrane Kosovo: Posle 47 godina • 20

BERZETrgovanje energijom: Regionalne energetske berze • 22

INDUSTRIJSKI SENZORITagor Electronic: SUNX senzori CX-400 • 25

PREDSTAVLJAMOVD Konstruktion: Nemačka poslovnost, naši ljudi • 27Festo mobilni sajam • 28Delta Air: Ventilacija podzemnih garaža - nov pristup • 29

INTERVJUInstitut Goša: Nauka u službi budućnosti • 30

GRAĐEVINSKA INDUSTRIJASimprolit®: Svetska ekonomska kriza, ekološko resetovanje sistema i Simprolit® sistem • 33

EKOLOGIJAPrerada otpada: Kako je otpad postao blago • 43

IT INDUSTRIJAIT industrija: Aktuelno • 46

AUTO INDUSTRIJATrabant: Od duroplasta do solarnih panela • 48Auto industrija: Aktuelnosti • 49

VEROVALI ILI NE: MADE IN SERBIAKorato: Samo za odabrane • 51

VREMEPLOVMisterija Bagdadske baterije • 52

SAJAMSKI GRADMilano: Tamo gde žive moda i dizajn • 54

POSETILI SMOEuroanalysis 2009 • 5616. Generalni sajam Bosne i Hercegovine - ZEPS • 57Sajam zaštite životne sredine i sajam energetike • 57

VODIČIzbor sajamskih događaja • 58

Spisak oglašivača • 58

Dru štve ne i eko nom ske pro me ne u Sr bi ji ne mi nov no su sa so bom u ta las re for mi po vu kle i sek tor ener ge ti ke, dok sa dru ge stra ne po tro šnja elek trič ne ener gi je u let njem pe ri o du su sti že ni vo po tro šnje u zim skim me se ci ma... Da li će Sr bi ja gr ca ti u va pa ji ma za ener gi jom ili će oko nas ni ći far me ve tre-nja ča, ma le hi dro e lek tra ne?

U fokusu: Energetski sektori Srbije

ZA VE ŠTA NJE ZA VE ŠTA NJE BU DU ĆIM PO KO LJE NJI MABU DU ĆIM PO KO LJE NJI MA 8

54

Sajamski grad: Milano

Berze:Berze:

22REGIONALNE REGIONALNE ENERGETSKE BERZEENERGETSKE BERZE

TAMO GDE ŽIVE TAMO GDE ŽIVE MODA I DIZAJNMODA I DIZAJN

Bro j 23

SADRŽAJ

pre po zna tljiv brend ne sa mo u ze mlji već i da le ko van na ših gra ni ca. Za po sto ja nje ova kvog do ga đa ja za slu žno je Dru štvo za KGH Sr bi je, na či jem saj tu www.kgh-hvac.org.rs će te na ći de talj ni je in for ma ci je o pred sto je ćem kon gre su.

VTV Ma kler je sa po no som ob ja vio za vr-še tak pri vati za ci je fa bri ke Elek tro por ce lan A.D. iz Aran đe lov ca.

Kon cern či ji je VTV-Ma kler član uspe šno je pri veo kra ju vi še me seč ne pre go vo re sa Agen ci jom za pri va ti za ci ju, ta ko da će jed-na od na ših naj po zna ti jih fa bri ka usko ro po no vo po če ti da osva ja do ma će i svet ska tr ži šta.

U VTV Ma kle ru ve ru ju da je ovo po ka za-telj opo rav ka do ma će pri vre de, ko ja ima po ten ci ja la da bu de ozbi ljan kon ku rent ne sa mo na do ma ćem, već i na svet skom tr ži štu.

Va zdu šne za ve se usko ro u Sr bi ji

Pred u ze će Kli ma M, zva nič ni uvo znik Mit su bis hi Elec tric opre me za te ri-

to ri ju Sr bi je, pri su stvo va lo je kra jem ok to-bra 2009. go di ne u Bir min ge mu u En gle-skoj se mi na ru na ko me su pred sta vlje ne

no vo sti iz obla sti kli ma ti za ci je i gre ja nja kom pa ni je Mit su bis hi Elec tric, sa op šte no je iz Kli ma M. U sa rad nji sa en gle skom kom pa ni jom Ther mo screen, Mit su bis hi Elec tric pla si rao je naj no vi ji pro iz vod, va zdu šnu za ve su ko ja ko ri sti ener gi ju to plot ne pum pe.

Pred stav ni ci Kli ma M sa osta lim evrop-skim uvo zni ci ma pro iz vo da Mit su bis hi Elec tric ob i šli su fa bri ku va zdu šnih za ve sa Ther mo screen i objek te na ko ji ma su in sta-li ra ne za ve se na to plot nu pum pu, na po mi-nje se u sa op šte nju.

Taj pro iz vod šte di ener gi ju, a iz be o grad-skog pred u ze ća sma tra ju da će se do sta ko ri sti ti i na te ri to ri ji Sr bi je.

U Be o gra du će se od 2. do 4. de cem-bra odr ža ti ju bi lar ni 40. me đu na-

rod ni kon gres i iz lo žba o kli ma ti za ci ji, gre ja nju i hla đe nju. Do volj na ilu stra ci ja zna ča ja ovog do ga đa ja je sa ma či nje ni ca da tra je već ce lih če tr de set go di na i da je

Uspe šno pri va ti zo van Elek tro por ce lan

ta ci o nim ela bo ra tom se ra di da bi se iz ve li pri prem ni ra do vi na ure đe nju lo ka ci je i obez be đe nju obje ka ta, či me se do bi ja na vre me nu dok se pri pre ma glav ni pro je kat i pri ja va ra do va za iz grad nju ce log kom plek-sa. Ta dva pred u ze ća po lo vi nom 2008. go di ne su ob ja vi la da na me ra va ju da ulo-že vi še od 50 mi li o na di na ra u iz grad nju ovog objekta.

E lek tro di stri bu ci ja Be o grad i EPS pla-ni ra ju da u no vo be o grad skom Blo ku

20 do vr še dav no za po če ti ener get sko-po slov ni ko mleks, ko ji se na la zi na spram ne ka da šnjih Ge nex apart ma na, gde će glav ni pro je kat pri prem nih ra do va i teh-nič ku do ku men ta ci ju ra di ti per du ze će Ma ši no pro jekt – Ko pring iz Be o gra da. Glav ni pro je kat pri prem nih ra do va sa li ci-

Ener get sko-po slov ni kom pleks Elek tro di stri bu ci je Be o grad i Elek tro pri vre de Sr bi je

ča so va. Kur se vi će se odr-ža va ti u pro sto ri ja ma In sti-tu ta GO ŠA, u uli ci Mi la na Ra ki ća br. 35 u Be o gra du. Na kon za vr še nog kur sa i po lo že nog is pi ta, po la znik do bi ja di plo mu IN TER NA TI-O NAL WEL DING EN GI NE-ER, od no sno IN TER NA TI-O NAL WEL DING TEC HNO-

LO GIST, ko je va že u ce lom sve tu. Su de ći po op štim tren do vi ma u Evro pi i kod nas, in že nje ri i teh no lo zi za va ri va nja su ve o ma tra že ni i iz u zet no do bro pla će ni struč nja ci.

Kontakt za više informacija:E-mail: bo ri ska ta vic @mail.ruE-mail: zla tan [email protected] sti tut go sa.rs

In sti tut Go ša or ga ni zu-je Kurs za me đu na rod-

ne in že nje re za va ri va nja (IWE) i me đu na rod ne teh-no lo ge za va ri va nja (IWT) ko ji će po če ti 16. no vem-bra. Ovi kur se vi su or ga-ni zo va ni pre ma do ku men-ti ma IIW (Me đu na rod nog in sti tu ta za za va ri va nje) i EWF (Evrop ske or ga ni za ci je za za va ri va-nje). Obu ka za in že nje re će tra ja ti 438 ča so va, a mo gu je po ha đa ti po la zni ci sa di plo ma ma ma šin skog, teh no lo ško me ta-lur škog, gra đe vin skog ili elek tro teh nič kog fa kul te ta. kao i vi ših teh nič kih ško la. Za me đu na rod ne teh no lo ge za va ri va nja neo p hod na je di plo ma sred nje ško le teh-nič kog sme ra, sam kurs će tra ja ti 338

40. me đu na rod ni kon gres i iz lo žba o kli ma ti za ci ji, gre ja nju i hla đe nju

IZ VO

R:

W

WW

.EK

AP

IJA.C

OM

Kurs za me đu na rod ne in že nje re i teh no lo ge za va ri va nja

Preg led događa ja

REFLEKTOR

po slov nu sa rad nju na sta vi ti kroz za jed-nič ki pro je kat ob no ve ko vač ni ce, ko ja je sru še na to kom bom bar do va nja 1999. go di ne. No va ko vač ni ca će omo gu ći ti sup sti tu ci ju uvo znih kom po nen ti ko je su neo p hod ne za fi na li zo va nje pro iz vod nih pro gra ma kom pa ni je Kru šik, na ve de no je u sa op šte nju, uz na po me nu da će ta in ve-sti ci ja ima ti vi še stru ki eko nom ski efe kat, od no sno omo gu ći će oko 70 no vih rad nih me sta, ali i po zi tiv no uti ca ti na spolj no tr go-vin ski bi lans ze mlje.

Jav no pred u ze će Ju go im port SDPR i hol ding kom pa ni ja Kru šik iz Va lje va

ugo vo ri li su za jed nič ki na stup na bli sko i-stoč nom i azij skom tr ži štu vre dan 15 mi li o-na USD, sa op štio je Ju go im port.

Reč je o tri ugo vo ra za iz voz ar ti lje rij-ske mu ni ci je iz pro iz vod nog pro gra ma Kru ši ka, ko ji će va ljev skoj fa bri ci obez be-di ti vi so ku za po sle nost ka pa ci te ta u na red-nom pe ri o du.

Po red tog zna čaj nog iz vo znog aran-žma na, ta dva pred u ze ća će svo ju do bru

Sa rad nja pred u ze ća Ju go im port SDPR i Kru šik


u nji ma do sta vlja ju ot ku plji va či ma. Ot ku-plji va či ro bu pre pa ku ju, a pra zne gaj be se do vo ze u pe ri o ni cu gde se de talj no či ste i pe ru.

Ka ko je za eKa pi ju ob ja snio Vla di mir Pa vlo vić, IT ad mi ni stra tor, ko ri šće njem mi kro či pa, ko ji se ugra đu je u sva ku gaj bi-cu, in te li gent nim si ste mom po mo ću ra dio

ta la sa Ra dio fre qu ency iden ti fi ca tion (RFID) omo gu će no je pra će nje gaj bi od iz la ska iz ma ga-ci na pa do po vrat ka u pe ri o ni cu.

U pe ri o ni ci se gaj be raz du žu ju iz si ste ma i na kon či šće nja i pra nja

pre da ju u ma ga cin gde se po no vo uvo de u ele kron ski si stem za pra će nje.

“Ovaj si stem nam omo gu ća va da vi di-mo gde se gaj be na la ze, ko od pro iz vo-đa ča ima po tre bu za pra znim gaj ba ma, ko li ko ima mo pra znih gaj bi kod po je di nih ot ku plji va ča što omo gu ća va da na vre me or ga ni zu je mo pre voz no vih gaj bi do pro iz-vo đa ča i od vo že nje pra znih od ot ku plji va-ča”, na veo je on.

Pred u ze će je do sa da sklo pi lo ne ko li-ko ugo vo ra, me đu ko ji ma su do ba vlja či i Swis sli on iz Vr šca, Udru že nje Ba na ta i mno gi dru gi.

L.A.B.B. Gro up otvo rio po gon za pro iz vod nju či po va nih gaj bi u Ši du

IZ VO

R:

W

WW

.EK

AP

IJA.C

OM

P red u ze će L.A.B.B. Gro up otvo ri lo je 9. no vem bra 2009. go di ne po gon

za pro iz vod nju gaj bi za tran sport vo ća i po vr ća po no voj teh no lo gi ji. Fa bri ku je pu stio u rad pred sed nik Iz vr šnog ve ća AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj tić, a otva ra nju su pri sust vo va li po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo ški raz voj prof. dr Dra go-slav Pe tro vić i pred sed-ni ca op šti ne Šid Na ta ša Cvjet ko vić. Pred sed nik Paj tić je iz ja vio da je vred nost ovog po go na pre ko 300 mi li o na di na-ra, a da je Iz vr šno ve će AP Voj vo di ne pre ko Se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo ški raz voj iz dvo ji lo 30 mi li o na di na-ra. U ovom pro ce su pro iz vod nje či po va nih gaj bi di rekt no je za po sle no 75 lju di, dok će u vi du ko o pe ra tiv nih po slo va se za po-sli ti pre ko 500 lju di.

Po seb nost pro iz vod nje gaj bi ni je sa mo u to me što su one mi kro či po va ne i kao ta kve pred sta vlja ju je din stve nu pro iz vod-nu li ni ju u Sr bi ji, već i u to me što je nji ho va ce na 50% jef ti ni ja od obič ne gaj be.

Gaj be su na pra vlje ne od ma te ri ja la ko ji se la ko re ci kli ra po sle pre stan ka ko ri-šće nja. One se sva ko dnev no iz najm lju ju raz li či tim pro iz vo đa či ma ko ji svo ju ro bu

K i ne ska kom pa ni ja Yto gro up po čet-kom 2010. go di ne po kre nu će sa kom-

pa ni jom Agro voj vo di na me ha ni za ci ja pro iz vod nju trak to ra bren da Yto u No vom Sa du, iz ja vio je 11. no vem bra 2009. go di-ne di rek tor Fon da za pri vla če nje stra nih in ve-sti ci ja Voj vo di ne (VIP) Bra ni slav Bu gar ski.

Bu gar ski je agen ci ji Be ta re kao da će re a li-za ci ja pr ve ve li ke ki ne-ske grin fild in ve sti ci je u Voj vo di ni za po če ti kra jem no vem bra, ka da će u No vom Sa du bi ti pot pi san ugo-vor o iz grad nji fa bri ke u ko joj će se pro iz vo-di ti trak to ri za evrop sko tr ži šte.

Yto kor po ra ci ja je od 2004. go di ne pri sut na na tr ži štu Sr bi je pu tem nji ho vog di stri bu te ra za tr ži šte Ju go i stoč ne Evro pe Agro voj vo di na me ha ni za ci je. S ob zi rom na to da ne ma ju pro iz vod nju u Evro pi, pod jed na ko su za in te re so va ni i za tr ži šte

Evrop ske uni je i tr ži šte van uni je.Pre ci zi rao je da je VIP fond pre šest

me se ci sa Agro voj vo di nom za po čeo pre go-vo re o re a li za ci ji tog pro jek ta, a da je pri li-

kom po se te Ki ni pred-sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di ća do go vo re no da se za poč ne sa pro jek-tom.

“U po sto je ćim ha la-ma Agro voj vo di ne bi će mon ti ra na li ni ja za skla-pa nje trak to ra. U pr voj fa zi sa mo će se skla pa-

ti trak to ri u ko ji ma će de li mič no bi ti ugra-đe ne i kom po nen te do ma će pro iz vod nje, a na ša ten den ci ja je da pre ko po lo vi na kom po nen ti bu de iz Sr bi je, ka ko bi smo do bi li ser ti fi kat ma de in Sr bi ja”, re kao je Bu gar ski.

Di rek tor VIP fon da ni je mo gao da pre-ci zi ra ko li ko će se trak to ra pro iz vo di ti u No vom Sa du, kao ni ko li ka će bi ti vred nost in ve sti ci je, jer je do go vor da de ta lji bu du

sa op šte ni tek kra jem no vem bra, ka da bu de pot pi san in ve sti ci o ni ugo vor.

“Na ma je cilj da po sta ne mo vra ta za ula-zak fir mi sa Da le kog is to ka na tr ži šte EU”, ka zao je Bu gar ski i pre ci zi rao da će pro iz-vod nja trak to ra u fa bri ci u No vom Sa du bi ti ori jen ti sa na za tr ži šte Evropske unije.

Ki ne ska Yto gru pa po kre će pro iz vod nju trak to ra u Sr bi ji

Preg led događa ja

REFLEKTOR

In du stri ja me sa Yuhor do bi la HA LAL ser ti fi kat

Me sna in du stri ja Yuhor iz Ja go di ne sa op šti la je da je do bi la HA LAL ser-

ti fi kat, ko jim se po tvr đu je da su pro iz vo di na pra vlje ni u skla du sa islam skim za ko-ni ma i ko ji će omo gu ći ti iz voz u ze mlje Isla ma.

U sa op šte nju se is ti če da će HA LAL ser ti fi kat omo gu ći ti zna čaj no pro ši re nje tr ži šta na ko ji ma po slu je Yuhor, pre sve ga na azij ske ze mlje, ali i evrop ske dr ža ve u ko ji ma ži vi ve li ki broj sta nov ni ka islam ske ve ro i spo ve sti, po put Fran cu ske i Ve li ke Bri ta ni je.

industrija 23 / novembar 2009. 7

Energetski sektori Srbije

ZA VE ŠTA NJE ZA VE ŠTA NJE BU DU ĆIM BU DU ĆIM PO KO LJE NJI MAPO KO LJE NJI MA

U FOKUSU


Mno ga knji žev na i film ska

ostva re nja ko ja ob ra đu ju

fu tu ri stič ke vi zi je čo ve ko ve bu duć-

no sti, sklo na su apo ka lip tič nim sce na ri ji ma sa ra to vi ma

oko vo de i ener get skih re sur sa. Bu duć nost nas če ka, ali

ka kva, i te ka ko za vi si od nas. Dru štve ne i eko nom ske

pro me ne u Sr bi ji ne mi nov no su sa so bom u ta las re for mi

po vu kle i sek tor ener ge ti ke, dok sa dru ge stra ne po tro-

šnja elek trič ne ener gi je u let njem pe ri o du su sti že ni vo

po tro šnje u zim skim me se ci ma... Da li će Sr bi ja gr ca ti u

va pa ji ma za ener gi jom ili će oko nas ni ći far me ve tre nja-

ča, ma le hi dro e lek tra ne, da li će se sun ce nad Sr bi jom

ogle da ti u so lar nim pa ne li ma?

ZA VE ŠTA NJE BU DU ĆIM PO KO LJE NJI MA

Energetsk i sekto r i S rb i je

U FOKUSU


Ener get sk i sek to r i S r b i j e

U FOKUSU

Sr bi je do 2015. go di ne. Na osno vu ener-get skih ka pa ci te ta i pro jek to va nih po tre-ba, raz vi lo se ne ko li ko sce na ri ja po ko ji ma bi se od vi jao bu du ći raz voj ener ge ti ke na na šim pro sto ri ma. Ne za o bi la zne tač ke su na gla še ne i struč nja ci ih vi de kao eko-nom ski mo gu će i ener get ski oprav da ne pri o ri te te za uskla đi va nje ra da i raz vo ja ener get skih sek to ra Sr bi je.

Za u zi ma nje kur sa

Pre sve ga se spo mi nje pri o ri tet kon ti-nu i te ta, što bi se u gru bo mo glo sve sti na po bolj ša nje i po ve ća nje funk ci o nal no sti po sto je ćih ka pa ci te ta, kroz niz re mon ta i mo der ni za ci ja ter mo e lek tra na, hi dro e-lek tra na, rud ni ka uglja, si ste ma pre no-sa i di stri bu ci je, in du strij skih ener ga na, to pla na...

Svo je vre me no je go spo din Bo jan Ko va-čić, za me nik di rek to ra Agen ci je za ener-get sku efi ka snost, TA NJUG-u iz ja vio da se u Sr bi ji tro ši do če ti ri pu ta vi še ener gi je ne go u naj ra zvi je ni jim ze mlja ma Evrop-ske uni je. Za stra šu ju će! Iako raz li či ti iz vo-ri tvr de da po ma ka na po lju ener get ske efi ka sno sti i te ka ko ima, na ro či to za hva-lju ju ći pri vat nim ini ci ja ti va ma, ova in for-ma ci ja zvu či alar mant no. Da bi se si tu a-ci ja po pra vi la, po treb no je jed no ko lek tiv-ni je mo bi li sa nje, na na ci o nal nom ni vou, pre vas hod no pre do ča va njem ši rem audi-to ri ju mu ka ko se pu tem jed no stav nih ak ci ja i bez ve ćeg ma te ri jal nog ula ga nja mo že ušte de ti. Sve do ci smo me dij skih kam pa nja na ovu te mu u mno gim ze mlja-ma u okru že nju. Sa dru ge stra ne, ču je mo mno ge go vor ni ke sa do ma će sce ne ko ji ute šnim to nom tvr de ka ko je kod nas

M o glo bi se re ći da je ovaj do ku-ment ko lev ka stra te gi je ko ja se po re či ma zva nič ni ka, već la ga-

no re a li zu je. Već spo me nu ti pro je kat je evo lu i rao u je dan kon kret ni ji do ku ment Stra te gi ja raz vo ja ener ge ti ke Re pu bli ke

Još 2002. go di ne Mi ni star stvo ru dar stva i ener ge ti ke je an ga žo-va lo tim sa či njen od do ma ćih i stra nih struč nja ka iz obla sti ener-ge ti ke, a sa ci ljem da se od re de smer ni ce srp ske ener get ske po li ti ke, što je i ma te ri ja li zo va no do ku men tom Fo un da ti ons of Ser-bian Energy Po licy.

Da li Sr bi ja ima stra te gi ju?



U FOKUSU

ja ener ge ti ke Re pu bli ke Sr bi je do 2015. go di ne. U okvi ru ovog pri o ri te ta pred vi-đa se is ko ri šća va nje pre o sta lih hi dro po-ten ci ja la, na ro či to u vi du grad nje ma lih hi dro e lek tra na i vi še na men skih hi dro e-ner get skih obje ka ta. Ta ko đe se raz mi šlja i u prav cu or ga ni zo va ni jeg is tra ži va nja i is ko ri šća va nja ge o ter mal nih iz vo ra. Na rav-no, ne za o bi la zna te ma su no vi i ob no vlji vi iz vo ri ener gi je, kao i ko ri šće nje ener get ski efi ka sni jih teh no lo gi ja i ure đa ja. Pre sve-ga, po gled je uprt u in ten ziv ni je is ko ri šća-va nje bi o ma se, kao i ma sov ni ju upo tre bu sun če ve ener gi je za de cen tra li zo va no ko ri-šće nje to plot ne ener gi je.

Op ci o ni pri o ri te ti

Ne zna mo ko li ko su struč nja ci an ga žo-va ni na iz ra di po me nu tih do ku me na ta bli ski eko no mi ji, ali sva ka ko ni su mo gli pred vi de ti du bo ku kri zu ko ja je za de si la kom plet nu svet sku eko no mi ju i ite ka ko se od ra zi la na ener get ski sek tor, ka ko kod nas, ta ko i na glo bal nom ni vou. Sve to je u mno go me do pri ne lo da se sa re a li za ci jom spo me nu tih pri o ri te ta uspo ri. No, ni je na od met skre nu ti pa žnju na još dva, do dat-na pri o ri te ta. Na i me, oni su uže ve za ni za op šti eko nom ski rast, zbog to ga i ova na po me na ve za na za svet sku eko nom sku

mno go po volj ni ja si tu a ci ja ne go u re gi-o nu. Na rav no, sve i da je ta ko, to nam ne da je za pra vo da bu de mo ener get ski ra sip ni ci. Ov de do la zi mo do dru gog po re du pri o ri te ta ko ji su pre po zna li struč-nja ci an ga žo va ni od stra ne na še vla de. Ra di se o pri o ri te tu ra ci o nal ne upo tre be ener gi je i po ve ća nja ener get ske efi ka sno-sti! Pre sve ga, va lja lo bi nam okre nu ti se al ter na tiv nim re še nji ma za za do vlja va nje to plot nih ener get skih uslu ga, od no sno na ći sup sti tut za elek trič nu ener gi ju, ka ko na ni vou do ma ćin sta va, ta ko i u sek to ru jav ne i ko mer ci jal ne de lat no sti. Na kon to ga, neo p hod no je sma nji ti utro-šak ener gi je pri sa moj pro iz vod nji, kao i di stri bu ci ji elek trič ne i to plot ne ener gi je.

Vo da, sun ce, bi o ma sa

Ne tre ba po seb no na po mi nja ti da se ča so pis In du stri ja sve srd no tru di da bu de u to ku sa tren do vi ma. Ako ste li sta li pro-šli, 22. broj, na šeg ča so pi sa, si gur no ste pri me ti li za ni mljiv čla nak "800 ma lih hi dro elek tra na ko je ne ma mo", ko jim se pred sta vi lo Udru že nje ma lih pro iz vo đa ča elek trič ne ener gi je. Ce lo kup na pri ča se po kla pa sa sle de ćim u ni zu pri o ri te ta od re đe nih u do ku men tu Stra te gi ja raz vo-

Izvor: Strategija razvoja energetskih sektora Republike Srbije do 2015.godine. www.mre.gov.rs


U FOKUSU

Pred vi đe ni su i Pri o ri te-ti ka pi tal nih ula ga nja, pre sve ga u objek te za pro iz-vod nju elek trič ne i to plot-ne ener gi je, a za tim i u sek to re ga sa, naf te i uglja. Ve za no za gas, pla ni ra ju se ula ga nja u pro ši re nje mre že za tran sport, kao i po ve ća nje bro ja in di vi du al-nih po tro ša ča ga sa i iz grad-nju pod zem nog skla di šta ga sa, na če mu se već uve li-ko ra di. Za ni mlji va su pred-vi đe na ula ga nja u to pla ne na grad ski ot pad. Me đu-tim, te ško je, a ne pri me ti ti da se pla ni ra ju i ula ga nja u ter mo e lek tra ne oslo nje ne na ko ri šće-nje ko sov sko-me to hij skog lig ni ta, što je, usled po zna te ge o po li tič ke i ge o stra te ške si tu a ci je, te ško iz vo dlji vo. Na gra fi ko nu se mo že ja sno vi de ti na ko je re sur se su struč nja ci u da tom mo men tu ra ču na li, na osno vu če ga ni je te ško shva ti ti u ka kav po lo žaj, tre nut no po li tič ko sta nje, do vo di ener get ski sek tor Sr bi je.

Na kra ju, od go vor je: da! Sr bi ja ima stra te gi ju. Na ma, obič nim po tro ša či ma,

mo žda ne ka da ni je ja sno šta je ne ko iz stru ke hteo da ka že, ali eto nas iz In du-stri je sa že ljom da po de li mo sa va ma ono što smo sa zna li. Uz dr ži mo se od kri ti ka, na ro či to dok nam ne dih tu ju pro zo ri, sta-no vi bes po treb no si ja ju kao no vo go di šnje jel ke, a mi bi da ras pra vlja mo o to me da li su nam po tre bne nu kle ar ke ili ve tre nja če. Ako po ku ša mo da pru ži mo po dr šku, ako kre ne mo pr vo od se be i ov de na ve de ni pri o ri te ti bi će lak še ostva ri vi.

kri zu. Na da mo se da se ra di sa mo o iz me-šta nju vre men ske in stan ce za po če tak re a li za ci je ovih pri o ri te ta, a ne o od u sta ja-nju, što je, slo ži će te se, bio čest slu čaj u na šoj bli žoj, ali i da ljoj isto ri ji.

Ovaj op ci o ni pri o ri tet nam pre do ča va neo p hod nost iz grad nje no vog ener get-

skog iz vo ra sa ga sno-par nim ci klu som, za spreg nu tu pro iz vod nju elek trič ne i to plot-ne ener gi je. Ti me bi ener get ski sek tor dao do pri nos sce na ri ju in ten zi vi ra nja pro iz vod-nih i uslu žnih ak tiv no sti i ra sta stan dar da gra đa na.


Ne mač ka ulo ži la oko 400 mi li o na EUR od 2000. go di ne u srp sku ener ge ti ku

Vla da Ne mač ke je od 2000. go di ne do sa da in ve sti ra la oko 400 mi li o na

EUR u ener get ske pro jek te u Sr bi ji, iz ja-vio je am ba sa dor Ne mač ke u Be o gra du Vol fram Mas. Am ba sa dor je na kon fe ren-ci ji Srp sko-ne mač ki di ja log o ener get skoj efi ka sno sti, održanoj 9. no vem bra 2009. go di ne, ka zao da je naj ve ći deo nov ca ulo žen u mo der ni za ci ju in fra struk tu re u srp skoj ener ge ti ci.

Mi ni star ru dar stva i ener ge ti ke Sr bi je Pe tar Škun drić ka zao je da su me đu ener-get skim pro jek ti ma, ko je je Ne mač ka po dr ža la u Sr bi ji pre ko Ne mač ke raz voj ne ban ke (KfW), na bav ka opre me i re kon-struk ci je ter mo e lek tra na i hi dro e lek tar-

na, kao i ob no ve da ljin skog si ste ma gre ja-nja. Škun drić je rekao i da Mi ni star stvo u sa rad nji sa ne mač kom or ga ni za ci jom za teh nič ku sa rad nju GTZ pri pre ma Za kon o ra ci o nal nom ko ri šće nju ener gi je, ko ji

će omo gu ći ti po bolj ša nje ener get-ske efi ka sno sti. Ula ga nje u ener-ge ti ku i po bolj ša nje ener get ske efi ka sno sti, na veo je Škun drić, neo p hod no je za da lji eko nom ski raz voj Sr bi je.

Mi ni star ži vot ne sre di ne i pro-stor nog pla ni ra nja Sr bi je Oli ver

Du lić ka zao je da će ušte de ene gi je i ve ća ener get ska efi ka snost omo gu ći ti i pra vil-ni ci ko ji će pra ti ti no vi Za kon o pla ni ra nju i iz grad nji, ko jim se po sta vlja ju pra vi la za iz grad nju obje ka ta. Raz ma tra se i uvo-

đe nje pra vi la, na veo je on, ko ja će oba ve za ti gra đa ne u Sr bi ji da pot pu no za vr še ra ni je iz gra đe ne objek te, po sta vlja njem izo la ci o-nih ma te ri ja la i fa sa de, da bi se ušte de la ener gi ja. Du lić je ka zao da je za izo la ci ju i fa sa du ku će od 100 m2 po treb no oko 2.500 EUR, što se is pla ti kroz ne ko li ko go di na kroz ušte du ener gi je.

Srp sko-ne mač ki di ja log o ener get skoj efi ka sno sti i pra te ći sa jam or ga ni zo va ni su u okvi ru ma ni fe sta ci je Da ni Ne mač ke u

Sr bi ji po vo dom 20 go di na od pa da Ber-lin skog zi da. Na saj mu su se pred sta vi le ban ke i li zing kom pa ni je ko je odo bra va-ju zaj mo ve za po bolj ša nje ener get ske efi ka sno sti iz kre dit nih li ni ja Ne mač ke raz voj ne ban ke, kao i pet na e stak kom-pa ni je či ji pro iz vo di omo gu ća va ju ušte du ener gi je.

Izvor: Strategija razvoja energetskih sektora Republike Srbije do 2015.godine. www.mre.gov.rs

in


U FOKUSU

Naj ve ći so lar ni si stem u Sr bi ji

U Zre nja ni nu je 29. ok to bra sve ča no pu šten u rad do sa da naj ve ći so lar ni

si stem u Sr bi ji, na objek ti ma Op šte bol ni ce Đor đe Jo va no vić i Do ma uče ni ka An ge li na

Ko jić Gi na. Ovom, za i sta va žnom pri li kom pri re đen je i od go va ra ju ći kok tel i kon fe-ren ci ja za no vi na re. Ina če, so lar ni si stem ko ji će ener gi jom snab de va ti ove objek te, do na ci ja je Slo vač ke vla de.

Na kon vi še go di šnjeg me re nja ener-gi je ve tra u po je di nim obla sti ma

op šti ne Vr šac, usko ro će po če ti grad nja ve tro ge ne ra to ra. Ra do ve će iz vo di ti ino-stra ne fir me MK Fin tel i Ving tim. MK Fin-tel je op štin skom Ode lje nju za ur ba ni zam pod neo zah tev za iz da va nje do zvo le za iz grad nju ve tro par ka u se li ma Gre be nac, Par ta i Iz bi šte.

"Oni će za po če tak po di ći dve ma nje ve tre nja če, pi ko li ne, za ko je ima ju ener get sku i gra đe vin sku do zvo-lu. Bi će to pr ve ve tre nja če u Sr bi ji. Za vr ši li su i ge o me ha-nič ka is pi ti va nja ze mlji šta i pot pi sa li ugo vo re s vla sni ci-ma par ce la na ko ji ma će bi ti

po dig nu to 52 ve tro ge ne ra to ra po je di nač-ne sna ge od 2,5 do 3 me ga va ta", re kao je član Op štin skog ve ća Bo jan Man dić.

Ving tim je sklo pio ugo vo re s vla sni ci ma par ce la i do bio ener get sku sa gla snost za ve tro park od 60 me ga va ta, od no sno 24 ve tro ge ne ra to ra, na gre be nu Za ga jič kih br da, iz van za šti će nog pri rod nog do bra De li blat ska pe šča ra.

"Op šti na Vr šac će na go di šnjem ni vou do bi ja ti od 2,5 do 3% či ste pro iz ve de-

ne elek trič ne ener gi je po za šti će-noj ce ni Evrop ske uni je. Ta ko đe, sle du je nam i fik sna na kna da po ve tro ge ne ra to ru, o či joj vi si-ni pre go va ra mo", ta ko đe je is ta kao Man dić.

Sna ga ba nat skog ve tra

TE N iko la Tes la Obrenova c

me tri. Da kle, ako je de kla ri sa na sna ga 200MW, iz ra zno ra znih raz lo ga, usled ošte će nja, ona ne mo že da bu de tih 200, već bu de ne što ni ža. Za to je cilj ove pr ve fa ze da se vra ti mo u od nos, ka ko ga mi po pu lar no zo ve mo, je dan pre ma je dan, da kle da se vra ti mo na no mi nal ne pa ra me-tre. Pri to me se na ro či ta pa žnja po kla nja po bolj ša nju ras po lo ži vo sti, po u zda no sti i bez bed no sti si ste ma. Dru gi deo je ve zan za po ve ća nje ener get ske efi ka sno sti. Naj pla stič ni je re če no, ide se na sma nji-va nje gu bi ta ka kroz po ve-ća va nje ko ri sno sti po stro-je nja. Na ša po stro je nja, onog tre nut ka ka da su pu šta na u po gon, bi la su po sled nja reč teh ni ke, ali da nas, na rav no da ni su. Ušav ši u re vi ta li za ci ju, gle-da mo da pri me ni mo, gde god je to mo gu će, ona re še nja ko ja su sam teh-nič ki vrh. Re ci mo, di gi ta li-za ci jom si ste ma upra vlja-nja, znat no se efi ka sni je upra vlja i ti me se ostva ru-je zna čaj na ušte da. Ta ko da i po je di ne sta re me ha nič ke i elek trič ne si ste me gle da mo da za me ni mo no vim, ak tu el nim si ste mi ma i ti me po ve ća mo ener get sku efi ka snost. Šta je još bit no na po me nu ti kod ener get ske efi ka sno sti, a ve za no je za ugalj i stru ju; oda be ru se od re đe ni po ten ci ja li, a to su one tač ke na ko ji ma vre di re a go va ti, iz me ni ti od re đe ne stva ri, da bi se sa naj ma nje ulo že nih sred-sta va do bi lo naj vi še. Cilj sve ga to ga je da se sa istom ko li či nom uglja do bi je vi še stru je. Tu već za la zi mo i u seg ment eko lo-gi je, jer ta mo gde ste sa ma njom ili istom

ko li či nom uglja do bi li od re đe nu ko li či nu ki lo vat ča so va, zna či da ste ujed no sma nji-li emi si ju ugljen di ok si da! Ti me ga va ti ko ji se do bi ju na osno vu po ve ća nja ener get-ske efi ka sno sti, zo vu se ze le ni me ga va ti, od no sno do dat ni me ga va ti ko ji ne do vo de i do do dat nog za ga đe nja. Sa dru ge stra-ne, ima mo i ta ko zva ne cr ne me ga va te do ko jih do la zi mo po ve ća njem sna ge po stro-je nja. To se ra di na po stro je nji ma gde je

to eko nom ski oprav da no, pre sve ga na sta rim, iz ra-u bo va nim po stro je nji ma, gde se vi šak sna ge do bi-ja ve ćim utro škom uglja, uz od re đe ne mo di fi ka ci je po stro je nja, ali ne iz i sku je ne ka zna čaj ni ja ula ga nja. To ta ko đe mo že do ve sti do zna čaj nih ušte da ne sa mo u nov cu već i u vre-me nu. Mi na TENT-u A i TENT-u B, na kon za vr še ne re vi ta li za ci je pla ni ra mo da do bi je mo 150MW, a sred-stva ko ja su ulo že na i ko ja će do kra ja bi ti ulo že na, ne ko li ko pu ta su ma nja ne go sred stva ko ja bi bi la

ulo že na u iz grad nju no ve elek tra ne sna ge 150MW. Ušte da u vre me nu je ta ko đe znat-na, jer kod iz grad nje no ve elek tra ne, od pr vog pa pi ra pa do pu šta nja u po gon, pro-tek ne bar se dam ili osam go di na. Mi sve što smo na u mi li, pla ni ra mo da za vr ši mo do 2013. go di ne jer, su de ći po mno gim ana li za ma, ta da će već do ći do znat nog de fi ci ta u elek trič noj ener gi ji. Mi do tog tre-nut ka ne mo že mo da ra ču na mo na jed nu no vu je di ni cu, pa nam je je di na šan sa bi la da iz po sto je ćih ka pa ci te ta iz vu če mo što vi še, da bi se EPS što bo lje po zi ci o ni rao u

I ako zna ju ći da pred ra su de ne do no se ni šta po zi tiv no, ni smo se mo gli otre-sti sli ke eko lo ških oži lja ka pri la ze ći

Obre nov cu, ali nas je do če ka lo pri jat no iz ne na đe nje u vi du ure đe nog par ka is pred uprav ne zgra de TENT-a. Usle di li su lju ba-zni por ti ri, za tim užur ba na, rad na, ali pri jat-na at mos fe ra u ka bi ne tu go spo di na Pe tra Kne že vi ća, di rek to ra pri vred nog dru štva Ter mo e lek tra ne Ni ko la Te sla. Mi sli li smo da svom pri jat nom sa go vor ni ku, bu du ći da je veo ma za u zet po slov ni čo vek, ne odu zme mo pre vi še vre me na, ali su nas ra do zna lost i nje go va pred u sre tlji vost osu-je ti li u to me. I, evo šta smo sa zna li...

Kroz re vi ta li za ci ju do efi ka sno sti

In du stri ja: Ne dav no ste na V saj mu Ener ge ti ke pred sta vi li pro je kat mo der ni za-ci je pro iz vod nih je di ni ca ter mo e lek tra ne. O če mu se kon kret no ra di i ko li ko će sve to vre men ski tra ja ti?

Go spo din Kne že vić: Ne ma po tre be da pod se ćam šta su de ve de se te zna či le za Sr bi ju, a sa mim tim i za na šu elek tro pri vre-du. Bi lo je neo p hod no od dve hi lja di te ući u od re đe ne po zi tiv ne za hva te, mi smo ih zva li re vi ta li za ci ja ma sa mo der ni za ci jom. Pod tim pod ra zu me va mo niz po stu pa ka i me ra ko ji su pred u ze ti u ci lju pro du žet ka ži vot nog ve ka po stro je nja za ne kih 100 000 ča so va ra da. Tre ba pod se ti ti da se no vi blo ko vi ra ču na ju na 200 000 ča so va ra da, što zna či da smo mi re vi ta li za ci jom pro du ži li vek tra ja nja po stro je nja za pet na-est go di na, od no sno za po lo vi nu ini ci jal-nog ve ka tra ja nja. Taj pr vi deo od no si se na ob na vlja nje sa ci ljem vra ća nja na no mi-nal ne pa ra me tre. Sta re njem po stro je nja do la zi do ošte ći va nja po je di nih ure đa ja i ne mo gu da se po stig nu no mi nal ni pa ra-

Pri vred no dru štvo Ter mo e lek tra ne Ni ko la Te sla Obre-no vac, sa 14 blo ko va ukup ne in sta li sa ne sna ge 3.288 me ga va ta, či ni tre ći nu pro iz vod nog po ten ci ja la Elek tro pri-vre de Sr bi je i naj ve ći je pro iz vo đač elek trič ne ener gi je u Ju go i stoč noj Evro pi. Go di šnjom pro iz vod njom od pre ko 18 mi li jar di ki lo vat sa ti da je po lo vi nu ukup ne pro iz vod nje elek-trič ne ener gi je u EPS.

Sna ga ko ja po kre će bu duć nost


U FOKUSU

Pe tar Kne že vi ć, di rek to r PD TE Ni ko la Te sla


U FOKUSU


Evrop ske Uni je. Sred stva iz EU, po če la su ozbilj ni je da pri sti žu u to ku 2000. go di ne. U po čet ku su ta sred stva bi la usme re na na re vi ta li za ci ju, na ob no vu po stro je nja, a ne to li ko na mo der ni za ci ju i eko lo ške pro jek te. Ka ko je vre me od mi ca lo, EPS je po la ko pre u zi mao fi nan si ra nje re vi ta li za-ci je, dok su sred stva EU sve vi še od la zi la na eko lo ška pi ta nja, za fi nan si ra nje elek-tro fil te ra, za fi nan si ra nje de po ni ja... Onog tre nut ka ka da smo iza šli na ze le nu gra nu pro iz vod nje, Evro pa je po če la da se sta ra

o ono me što se zo ve za ga đe nje, jer to za ga đe nje ni je sa mo lo kal nog ka rak te ra, već u ogrom noj me ri i pre ko gra nič no za ga-đe nje. Že leo bih da ka žem ka ko smo mi ta sred stva is ko ri sti li, od no sno ko ji su efek ti tih ula ga nja. U pe ri o du od 2000. do 2008. go di ne, mi smo po ve ća li pro iz vod nju za 3,2 mi li jar de ki lo vat ča so va! To zna či da smo pro iz ve li efek te kao da je na pra vljen je dan no vi blok od 400MW, a iz grad nja jed nog ta kvog no vog blo ka bi iz i ski va la naj-ma nje du plo ve ća sred stva od onih ko ja

od no su na okru že nje, od no sno da iz ve ze-mo vi še stru je ne go što je uve ze mo.

In du stri ja: Ka pa ci te ti TENT, in fra struk-tu ra i pro iz vod nja, uve li ko pre va zi la ze stan dar de re gi o na i Bal ka na. Ko li ku od go-vor nost to no si sa so bom, pre sve ga u eko lo škom smi slu?

Go spo din Kne že vić: Mi smo, pre sve-ga, ba zne elek tra ne! Sa go re va mo lig nit i re kord ne 2008. smo ostva ri li 19 784 000 000 KWh, a po tro ši li smo 28 mi li o na to na uglja. Da kle, mi smo ogrom ni emi te ri ugljen di ok si da, a za tim i dru gih štet nih če sti ca, bi lo da se ra di o če sti ca ma pe pe-la, sum por nim ok si di ma ili azot nim ok si-di ma. Ve o ma bit no pi ta nje je tran sport i de po no va nje pe pe la. Ovo su obla sti ko je po ku ša va mo da do ve de mo u red. Što se emi si je čvr stih če sti ca ti če, na naj ve ćem bro ju blo ko va pri vred nog dru štva Ter mo-e lek tra ne Ni ko la Te sla, ura đe na je re kon-struk ci ja elek tro fil te ra i oni su do ve de ni na ni vo na kom su bi li ka da su na pra vlje ni. Do 2011. go di ne pla ni ra mo da kom ple ti ra-mo ovaj po du hvat ko ji se iz ni za raz lo ga mo ra ra di ti suk ce siv no. Sle de ći deo ove pri če je ve zan za emi si ju sum por nih i azot nih ok si da. Tu smo na ni vou iz ra de pro jek ta i odo bra va nja neo p hod nih sred-sta va. Ono što je po seb no in te re sant no za lo kal je tran sport i od la ga nje pe pe la. Od ove go di ne vr ši mo tran sport na je dan nov na čin. Sma nje na je ko li či na vo de ko ja je tran sport no sred stvo. Do sa da je tu od nos bio 1:10, 1:15, od sa da je od nos 1:1, sa mim tim je sma nje na ko li či na vo de ko ja od la zi u ze mlju i za ga đu je pod zem ne vo de, a ka sni je i pre li vom od la zi u Sa vu. No vom teh no lo gi jom skla di šte nja pe pe la, ili ne će do la zi ti do raz ve ja va nja pe pe la, ili će to ga bi ti u znat no ma njoj ko li či ni ne go do sa da, pa će Obre no vac i rub na na se lja i se la u tom smi slu bi ti znat no za šti će ni ja. Za hva lju ju ći do na ci ji od 28 mi li o na evra, ovaj pro je kat se re a li zu je na lo ka ci ji B, a ovih da na ra di mo na usva ja nju pro jek ta za lo ka ci ju A.

Mu dro ulo že na sred stva

In du stri ja: Ka ko stva ri sto je po pi ta nju fi nan si ra nja pro je ka ta? Ko li ku po dr šku dr ža ve ima te u to me, a ko li ku pot po ru do bi ja te spo lja?

Go spo din Kne že vić: U pe ri o du od 2000. do 2009. go di ne u TENT je ulo že no oko 340 mi li o na evra, za po slo ve re vi ta li-za ci je, mo der ni za ci je i za eko lo ške po du-hva te. Pri to me je od nos ulo že nih sred sta-va sle de ći: 50% do ma ća sred stva, 50% sred stva ko ja su ušla iz va na, od no sno iz


U FOKUSU

od vi ja po onoj ce ni ko ja se u tom mo men-tu na tr ži štu mo že ostva ri ti. Ber za tre ba da omo gu ći slo bod nu tr go vi nu po štu ju ći za ko ne po nu de i po tra žnje tre ti ra ju ći stru-ju kao ro bu. Ipak, to je spe ci fič na ro ba, a oso bi na ko ja elek trič nu ener gi ju či ni spe-ci fič nom ro bom je či nje ni ca da se ona ne mo že skla di šti ti, već sve što se pro iz ve de, mo ra se i po tro ši ti. Tu se pri ča oko stru je kao ro be do dat no kom pli ku je! Ali ka da se na đe te na ta kvom tr ži štu, ka da se na đe te na ber zi, vi ste pri nu đe ni da bu de te efi ka-sni i po u zda ni, ali i da ce na bu de ona ko ja je kon ku rent na. U ovom tre nut ku je na ša ce na ta kva da ni ko ni je za in te re so van da uče stvu je na na šoj ber zi. Ce na je tre nut no to li ko ni ska da ni ko to ne mo že da is pra ti. Ali, onog tre nut ka ka da bi ce na sko či la, bi li bi pri vu če ni i stra ni po nu đa či. TENT, pa i EPS, ve o ma su za in te re so va ni i ra di je bi uze li uče šća na ta kvoj ber zi, ne go osta li mo no po li sti po ma loj ce ni, jer, ve ruj te, od to ga je sla ba ko rist.

Ba za ne ma kon ku ren ci ju

In du stri ja: Ob no vlji vi i al ter na tiv ni iz vo ri ener gi je po sta ju sve in te re sant ni ji i za stu-plje ni ji. Ka ko vi po sma tra te raz voj ovih,

ka ko ih još zo vu, či stih iz vo ra ener gi je? Šta je po treb no i ko ji vre men ski in ter val je po tre ban da oni po sta nu ozbi ljan tak mac na tr ži štu?

Go spo din Kne že vić (uz osmeh): Ta kav vid snab de va nja ne mo že ni kad da po sta-ne kon ku ren tan! Mo ra da po sto ji ba zna ener gi ja! Ve o ma je do bro i vi še stru ko ko ri sno ka da je ba zna ener gi ja ve za na uz ne ku či stu ener gi ju, na pri mer, hi dro e ner-gi ju. Ter mo e lek tra ne i nu kle ar ne elek tra-ne su te ko je obez be đu ju tu ba znu ener gi-ju. Ob no vlji vi i al ter na tiv ni iz vo ri ener gi je su do pun ska pri ča i kao ta kve ih i te ka ko po dr ža vam. Što se Sr bi je ti če, tre ba lo bi is ko ri sti ti po ten ci ja le ma lih hi dro e lek tra-na, kao i po ten ci ja le ko je po se du je drin ski sliv, ali to je mo žda vi še ba zna pri ča. Ka da go vo ri mo o ma lim hi dro e lek tra na ma, tu ni su u pi ta nju ne ka ve li ka ula ga nja, to mo gu bi ti i pri vat na ula ga nja, sa mo za kon-ska re gu la ti va tre ba da se pri la go di tim

tren do vi ma. Što se ener gi je ve tra ti če, mi ni smo lo ka cij ski po sta vlje ni po volj no za ovaj vid pro iz vod nje elek trič ne ener gi-je. Na sve ga par lo ka ci ja u Sr bi ji po sto ji do volj na ko li či na i neo p hod ni pa ra me tri za funk ci o ni sa nje ve tre nja ča. Zna te da tu ve tar ne sme bi ti ni pre slab ni pre jak. Ta ko đe tre ba zna ti da je ta stru ja sku plja od stru je pro iz ve de ne na kon ven ci o na lan na čin. Ener ga ne na grad ski ot pad su ve o-ma ko ri sna stvar, hit u Evro pi po sled njih de set go di na. Na pod ruč ju ko je gra vi ti ra jed noj ta kvoj to pla ni, ne bi sme lo da ima ma nje od par mi li o na sta nov ni ka, pr ven-stve no zbog go ri va. Ko ri ste se odav no po zna te teh no lo gi je u spre zi sa re ci kla-žom. Ta ko đe, ogrom na pa žnja se po sve ću-je pre či šća va nju dim nih ga so va i ne ret ko su ti tro ško vi vi še stru ko ve ći ne go tro ško vi za ba znu elek tra nu, pa ni je ne mo gu će da se ta kve elek tra ne ili to pla ne na đu i bli že cen tral nim grad skim zo na ma. Tim pre što su ne ke, ko je sam ja imao pri li ku da vi dim, pra ve ar hi tek ton ske no vo ta ri je i iz gle da ju vi še ne go za ni mlji vo, a opet, ne ose ća se ni ka kav dim ili bi lo ka kav ne pri ja tan mi ris. Sve de lu je za i sta bes pre kor no. To je bu duć nost, a ta bu duć nost ko šta!

In du stri ja: Prak sa ča so pi sa In du stri-ja je da sa go vor ni ku osta vi mo pro sto ra da ka že ne što za šta sma tra da je bit-no, a što smo mi pro pu sti li da pi ta mo.

Go spo din Kne že vić: Ja sam već une ko-li ko po sred no spo me nuo pi ta nje bu duć-no sti elek tro e ner ge ti ke u Sr bi ji. U to ku su ten de ri ko ji tre ba da obez be de stra te ške part ne re, a iskre no se na dam da će po slo vi ve za ni za Ko lu ba ru B i TENT B3 bi ti do ve de ni do re a li za ci je uz od go va-ra ju će part ne re. Uklju če nje tih blo ko va bi tre ba lo da bu de po sle 2015. go di ne. Na dam se da će u me đu vre me nu i ber za da pro ra di, a i da će mo mi bi ti, na kon ovih re vi ta li za a ci ja i mo der ni za ci ja, u sta nju da pro iz ve de mo vi ško ve elek trič-ne ener gi je i da ih pla si ra mo na tr ži šte po kon ku rent nim ce na ma. Mi po se du je-mo pred u slo ve da po sta ne mo re gi o nal-ni li der. Sa po lo ža jem, sa re sur si ma i po ten ci ja li ma u opre mi, u sred stvi ma, u lju di ma, EPS ima šan se da to i po stig ne. Mi smo na pu tu ostva re nja te vi zi je, a taj put ni je ni ma lo la gan ni ti pri ja tan.

su ulo že na. Da smo tu elek trič nu ener gi ju pla si ra li u re gi o nu, po ta mo va že ćim ce na-ma, za ra di li bi smo mi li jar du, što zna či tri pu ta vi še od ulo že nog! Ovo pre do ča vam kao ilu stra ci ju da su sred stva za i sta do bro

ulo že na. Da kle, 2008. go di ne smo obo ri li re kord svih vre me na u pro iz vod nji! Naj sta-ri ji blo ko vi su iz 1954. dok su naj mla đi iz 1977. i to su naj ve ći blo ko vi na lig nit u ovom de lu Evro pe. Ni ka da su bi li no vi, ti blo ko vi ni su ostva ri va li pro iz vod nju kao pro šle go di ne. Kod nas je sve mer lji vo i vr lo la ko se utvr di ka ko je utro šen sva ki ulo že ni evro. Da nas se ov de pro iz vo di vi še ener gi je ne go ika da, vo de ći ra ču na o eko lo gi ji u naj ve ćem mo gu ćem pro cen-tu. Na rav no, od eko lo gi je se ne za ra đu je, ona čak pred sta vlja i tro šak, ali ono što se po zi tiv no od ra zi na zdra vlje čo ve ka je ne pro ce nji vo.

In du stri ja: U ko li koj će me ri pla ni ra na osve že nja i una pre đe nja uti ca ti na pri vre-du, a pre sve ga na in du stri ju Sr bi je, ka da se uzme u ob zir da je TENT po je di nač no naj ve ći pro iz vo đač elek trič ne ener gi je na ovim pro sto ri ma?

Go spo din Kne že vić: Ener get ska ba za je pred u slov za bi lo ka kvo funk ci o ni sa nje i na pre dak svih pri vred nih gra na. Pro iz vod-njom do volj ne ko li či ne elek trič ne ener gi je, mi stva ra mo po volj ne uslo ve da se svi dru gi raz vi ja ju i ko li ko je mo gu će mo der ni-zu ju, re vi ta li zu ju i kre nu u po ve ća nje po tro-šnje. Tre ba, ta ko đe, ima ti u vi du da će se od nos po tro šnje pro me ni ti, jer kod nas je još uvek slu čaj da je po tro šnja u do ma ćin-stvi ma ve ća ne go po tro šnja u pri vre di. Taj od nos bi tre ba lo pre ba ci ti u ko rist pri vre-de, jer ko ri sti ti elek trič nu ener gi ju, kao naj ple me ni ti ji vid elek trič ne ener gi je, u svr-hu gre ja nja, je vi še ne go ne e fi ka sno i eko-nom ski neo prav da no. Ce na je pra vo me ri-lo, a ona tre ba da bu de de sti mu la tiv na za gre ja nje. Tu do la zi mo i do pi ta nja ber ze. U do brom ste pe nu već po sto ji re gu la ti va za funk ci o ni sa nje ber ze. Mi iz vo zi mo stru ju ka da ima mo vi šak, uvo zi mo ka da ima mo ma njak, a u ve ćem de lu go di ne mi pro iz vo-di mo vi šak elek trič ne ener gi je i to je do kaz da EPS do bro ra di. Na rav no, sve to se


Privredno društvo “Termoelektrane Nikola Tesla” d.o.o. ObrenovacBogoljuba Uroševića - Crnog 4411500 ObrenovacTel. 011 8755 011 (centrala)www.tentesla.com

ove kam pa nje Si e mens je već po se tio se dam gra do va ši rom Sr bi je i pred stav ni-ci ma lo kal nih sa mo u pra va i pri vred ni ci ma pred sta vio re še nja ko ja obez be đu ju sma-nje nje po tro šnje elek trič ne ener gi je, op ti-mi za ci ju sa o bra ća ja i re duk ci ju tro ško va in for ma tič ke in fra struk tu re. Po red to ga, pred sta vlje ne su i teh no lo ške ino va ci je u do me nu pro iz vod nje ener gi je iz ob no-vlji vih iz vo ra, kao i na pred ne teh no lo gi je pre či šća va nja ot pad nih vo da.

Si e mens je da nas vo de ći snab de vač re še nja ko ja ko ri ste ob no vlji ve iz vo re ener-gi je, i u ovom sek to ru je u 2008. go di ni ostva rio pri hod od 19 mi li jar di evra, što či ni 24 pro cen ta ukup nih pri ho da kom-pa ni je. „Naš port fo lio pro iz vo da ko ji šti te ži vot nu sre di nu ne sa mo da pru ža od go vo-re na iza zo ve u po gle du ko ri šće nja ener gi-

je i za šti te ži vot ne sre di ne, već pred sta vlja i do bi tak za sve, na ro či to u ovo do ba eko nom ske kri ze. Kup ci sma nju ju tro ško-ve ener gi je, po bolj ša va ju pro duk tiv nost i po sao im po sta je pro fi ta bil ni ji, dok dru-štvo do bi ja ta ko što se una pre đu ju ži vot ni stan dar di i na bo lji i efi ka sni ji na čin šti ti

ži vot na sre di na“, is ti če Kse ni ja Mi tro vić iz Si e mens-a.

Da sve ovo ni je pri ča ko ja je pri men lji va sa mo u da le kim, vi so ko-raz vi je nim ze mlja-ma do ka zu je i lo kal ni pri mer fa bri ke Lo her Elek tro iz Su bo ti ce, jed ne od sa mo ne ko-li ko fa bri ka na sve tu ko je pro iz vo de kom-po nen te za ve tro-ge ne ra to re. Po red to ga što pro iz vo di ure đa je ko ji ko ri ste ob no vljiv iz vor ener gi je, ova fa bri ka u Si e mens-ovom vla sni štvu je i ener get ski efi ka sna. Za hva lju ju ći upo tre bi Si e mens Si ma tic re še nja za upra vlja nje i nad zor, mo gu će je na jed nom me stu pri ka za ti po tro šnju ener gi je u či ta voj fa bri ci, gde su sva op te re-će nja ja sno pred sta vlje na, pa se uz sa mo par po te za mi šem ode lje nji ma mo gu po ka-za ti nji ho ve po tro šnje ener gi je i po nu di ti im po ten ci jal na me sta za ušte du.

Upo tre bom ener get ski efi ka snih ma ši-na po stig nu ta je ušte da od 2 MW, dok su za hva lju ju ći stro goj kon tro li po tro šnje vo de i to plot ne ener gi je ukup ni tro ško vi za ener gi ju sma nje ni za 15 do 20 pro-ce na ta. Fa bri ka ima i mo guć nost iz bo ra naj i spla ti vi jeg ener gen ta u tom tre nut ku, pa u slu ča ju ne sta ši ce ga sa mo že ko ri sti ti lož-ulje, što je či ni ne za vi snom od po re-me ća ja u snab de va nju ener gi jom. Po red to ga, 75% in du strij skog ot pa da ko ji do la zi kao nus-pro iz vod u pro iz vod nji se re ci kli ra. Na ovom pri me ru se ja sno vi di da je i u Sr bi ji mo gu će uspe šno pri me ni ti prin cip ener get ske efi ka sno sti i po sta ti eko lo ški od go vor na kom pa ni ja, i uz to do bi ti do dat-ni eko nom ski efe kat ko ji pod sti če raz voj po slo va nja, što mo že bi ti ključ no u uslo vi-ma eko nom ske kri ze.

Kon takt:Si e mens d.o.o Be o gradOmla din skih bri ga da 2111070 Be o gradTel. +381 (11) 2096 005Fax. +381 (11) 2096 061e-mail: in fo.rs@si e mens.comwww.si e mens.rs

K li mat ske pro me ne pred sta vlja ju ve ro vat no naj ve ći i naj slo že ni ji iza-zov sa ko jim se čo ve čan stvo su o-

ča va da nas. Da bi se glo bal no za gre va nje sve lo na naj ma nju mo gu ću me ru neo p-hod no je da se eko nom ski rast ši rom sve-ta raz dvo ji od ko ri šće nja ener gi je. Na ža-lost, de mo graf ske pro me ne i sve ve ća ur ba ni za ci ja za po sle di cu ima ju enorm nu po tro šnju ener gi je, uma nje nje pri rod nih re sur sa, gra do ve sa pre op te re će nom in fra-struk tu rom, kao i mno štvo dru gih pro ble-ma. Ja sno je da ne ma dru gog iz bo ra osim da se pre i spi ta na čin na ko ji se pro iz vo di i ko ri sti ener gi ja na na šoj pla ne ti, ko ja će do sre di ne ovog ve ka ima ti 9 mi li jar di sta-nov ni ka, na sta nje nih uglav nom u ve li kim gra do vi ma.

„Mo ra će mo da pro na đe mo od go vo re na te ška pi ta nja. Na pri mer: ka ko u bu duć no sti za do vo lji ti sve ve ću glo bal nu po tra žnju za ener gi jom, i ka ko isto vre me-no obez be di ti snab de va nje ener gi jom na na čin ko ji ne ugro ža va kli mu i ži vot nu sre di nu, a ko ji je i po uz dan i do stu pan svi ma“, ka že za In du stri ju Kse ni ja Mi tro-vić, ko or di na tor Si e mens-ove kam pa nje za ener get sku efi ka snost u Sr bi ji, i do da-je: „Ener get ska efi ka snost ima će ve o ma va žnu ulo gu u od go vo ru na iza zo ve sa ko ji ma se da nas su o ča va mo, uklju ču ju ći i sma nje nje emi si je ugljen-di ok si da ko ja do vo di do kli mat skih pro me na.“ U okvi ru

Na gli eko nom ski rast nam je

omo gu ćio zna čaj no una pre đe-

nje kva li te ta ži vo ta, ali je do neo i

mno štvo pro ble ma, pre sve ga u

do me nu za šti te ži vot ne sre di ne.

Jed na od pr vih kom pa ni ja ko ja

je po nu di la kon kret ne od go vo re

na ove pro ble me je Si e mens.

EFI KA SNA UPO TRE BA ENER GI JEEFI KA SNA UPO TRE BA ENER GI JE je pred u slov uspe šne bu duć no stije pred u slov uspe šne bu duć no sti


E n e r g e t s k a e f ikasnos t

U FOKUSU

Fa br

i ka

"Lo h

er E

lek t

ro" i

z Su

bo ti c

e

ABB

U FOKUSU

me ne tran sfor ma to ra sa pred no sti ma na pon skog in ver to ra (Va ri a ble So ur ce In ver ter – VSIs), uklju ču ju ći od lič nu po u-zda nost i ras po lo ži vost, vi sok i kon stan-tan fak tor sna ge i su per i or ne di na mič ke per for man se.

• Sna ga i na pon ski ni vo400 – 1000 kVA6.0 – 6.9 kV

• Va zdu šno hla đe nje• Stan dard ne apli ka ci je:

Pum pe, ven ti la to ri, tran sport ne tra ke, eks tru de ri, mik se ri, kom pre so ri, mli no vi.

ACS 2000 ima ak tiv nu na poj nu je di ni-cu (Ac ti ve Front End – AFE), ko ja sma nju je li nij ske har mo ni ke bez upo tre be sku pih spe ci jal nih tran sfor ma to ra, po ve ća va fak-tor sna ge i omo gu ća va vra ća nje ener gi je u mre žu.

Svo jim ma lim di men zi ja ma, ACS 2000 se mo že pri me ni ti za upra vlja nje stan dard-nim asin hro nim mo to ri ma ko ri ste ći mre žni na pon 6.0 – 6.9kV. Kao op ci ja, mo gu će je pri klju če nje pre ko jed no stav nog izo la ci o-nog dvo na mo taj nog tran sfor ma to ra na mre žne na po ne raz li či tih vred no sti.

ACS 2000 di rekt no na pa jan kom bi-nu je ušte du tro ško va iz be ga va njem pri-

ACS 2000 kao naj no vi ji ABB

sred nje na pon ski fre kvent ni

re gu la tor na me njen za op štu pri-

me nu, obez be đu je jed no stav nu

i po u zda nu kon tro lu mo to ra za

ši rok spek tar apli ka ci ja. Di zaj ni-

ran je da bu de vi so ko po uz dan,

jed no sta van za in sta la ci ju i

pu šta nje u rad i da svo jom upo-

tre bom sma nju je ukup ne tro ško-

ve eks plo a ta ci je.

No va se ri ja sred nje na pon skih No va se ri ja sred nje na pon skih fre kvent nih re gu la to ra fre kvent nih re gu la to ra za op štu pri me nuza op štu pri me nu


Odeljak za priključak kablova odozdo ili odozgo

Kontrolnajedinica

Invertorskajedinica

Izvlačivi fazni moduli

Aktivna napojna jedinica

(Active Front End)

Naj va žni je funk ci je - Mo guć nost pri me ne sa ili bez ula znog

izo la ci o nog tran sfor ma to ra- Di rekt no po ve zi va nje na sred nje na pon-

sku mre žu obez be đu je naj ni že tro ško ve in ve sti ci je

- Ak tiv na na poj na je di ni ca (Ac ti ve Front End – AFE) sma nju je li nij ske har mo ni ke, po ve ća va fak tor sna ge i omo gu ća va vra ća-nje ener gi je u mre žu

- Jed no stav no in te gri sa nje u si stem- No va teh no lo gi ja ka bli ra nja (3 in –

3 out) omo gu ća va br zu i la ku mon ta žu.- Po go dan za no ve i po sto je će mo to re.- Vi so ka po u zda nost i ni ski tro ško vi odr-

ža va nja.- Pre ci zna i po u zda na kon tro la pro ce sa

sa di rekt nim upra vlja njem mo men tom (Di rect Tor que Con trol – DTC)

A B B

U FOKUSU

po go na u smi slu po tre be za is klju či va-njem osta lih ode lja ka će li je i/ili kom plet-nih će li ja u slu ča ju po tre be za in ter ven ci-jom u ne kom odelj ku u po stro je nju. Ka te-go ri ja LSC1 ne obez be đu je kon ti nu i tet po go na u slu ča ju in ter ven ci je u ne kom odelj ku u po stro je nju, što znači da bi se vr ši la in ter ven ci ja po treb no je is klju či ti ce lo po stro je nje. Ka te go ri ja LSC2 obez-be đu je mak si ma lan kon ti nu i tet po go na u slu ča ju in ter ven ci je u ne kom odelj ku u po stro je nju. LSC2A obez be đu je da sa bir-ni ce će li je u ko joj se iz vo de ra do vi, kao i

sve osta le će li je u po stro je-nju mo gu osta ti u po go nu. Ka te go ri ja LSC2B ide još je dan ko rak da lje i obez be-đu je da i SN ka blo vi će li je u ko joj se iz vo de ra do vi mo gu osta ti pod na po nom, što zna či da u sva koj će li ji po stro je nja po sto je dve tač-ke raz dva ja nja i naj ma nje tri odelj ka.

Po red to ga, stan dard uvo di i kla se pre ma na či nu raz dva ja nja ode lja ka. Kla-sa PI zna či da su pre gra de iz me đu ode lja ka od izo la ci-

o nih ma te ri ja la, dok kla sa PM zna či da su te pre gra de me tal ne.

Rad ni pa ra me tri

U naj ve ćem bro ju in du strij skih po stro je-nja ne po sto ji po tre ba za vi so kim rad nim pa ra me tri ma, na ziv ni na po ni su 6, 10 ili 20 kV, na ziv ne stru je 630 do 1250 A, a pod no si ve stru je krat kog spo ja 16 do 25 kA.

Za ta kve in du strij ske po go ne ABB nu di po stro je nja ti pa Uni Mix ko ja ima ju kla su IAC AFLR, ko ja ga ran tu je bez bed nost oso blja ko je se mo že na ći sa bi lo ko je stra ne po stro je nja (F - s`preda, L - bočno, R - otpozadi) i ka te go ri ju LSC2B-PI ko ja da je naj vi ši mo gu ći ste pen ras po lo ži vo sti po go na u slu ča ju in ter ven ci je u po stro je-nju, kao i bez bed no sti oso blja ko je vr ši in ter ven ci je.

O b zi rom da je osnov ni in te res In ve sti to ra, od no sno vla sni ka, usme ren na nji ho vu pri mar nu

de lat nost - pro iz vod, ra zu mlji va je nji ho va te žnja da sa po moć nim postrojenjima, u ko je spa da i na pa ja nje elek trič nom ener gi-jom ima ju što ma nje pro ble ma.

Upra vo ti me se ba vi va že ći IEC stan-dard, IEC62271-200, ko ji je, na kon pre-la znog pe ri o da od 3 go di ne, u 2007. pot pu no za me nio pret hod ne stan dar de IEC60298 i IEC60694.

Bez bed nost

Sva ka ko, naj va žni ji aspekt je bez bed-nost oso blja, od no sno lju di ko ji se mo gu na ći u bli zi ni po stro je nja. Stan dard uvo di IAC kla si fi ka ci ju (In ter nal Arc Clas si fied). Ova kla si fi ka ci ja od re đu je ste pen bez bed-no sti za oso blje u slu ča ju da u po stro je nju do đe do kva ra sa po ja vom elek trič nog lu ka. Ka te go ri je F - Front, L - La te ral, R - Re ar od re đu ju stra ne po stro je nja na ko ji-ma je u ta kvom slu ča ju bez bed no sta ja ti.

Ras po lo ži vost

Ste pen ras po lo ži vo sti po stro je nja je za in du-stri ju ta ko đe od iz u zet-nog zna ča ja. Po želj no je odr ža ti mak si ma lan kon-ti nu i tet po go na po stro je-nja, a sa mim tim i pro iz-vod nje, i u slu ča je vi ma po tre be za ra do vi ma na ne kom od iz vo da. IEC stan dard uvo di LSC kla-si fi ka ci ju (Loss of Ser vi-ce Con ti nu ity) ko ja se ba vi kon ti nu i tetom rada

Naj ve ći broj in du strij skih obje ka-

ta ko ji se da nas pro jek tu ju i gra-

de u se bi ob u hva ta i in du strij ske

transformatorske sta ni ce sred-

njeg na po na.

Uni Mix va zdu hom Uni Mix va zdu hom izo lo va na SN po stro je njaizo lo va na SN po stro je nja


ABB d.o.o.Kumodraška 235 11000 BeogradTel. 011/3094 300 www.abb.rs

sa naj vi šim ste pe nom bez bed no sti i ras po lo ži vostisa naj vi šim ste pe nom bez bed no sti i ras po lo ži vosti

Sabirnički odeljak

Zatvarači

Prekidački odeljak

Kablovski odeljak

NN odeljak

i Me to hi je ni su za bo ra vlje ni i oni i da nas ima ju sta tus za po sle nih. Pred u ze će Ter-mo e lek tra ne Ko so vo ima ju in že njer ski i kva li fi ko va ni ka dar sa ve li kim rad nim is ku-stvom na struč nim po slo vi ma odr ža va nja i re mon ta ter mo e ner get skih po stro je nja. To je is ko ri šće no da se uklju či mo u ak tiv-no sti ter mo e ner get skih obje ka ta Elek tro-pri vre de Sr bi je, gde smo pri sut ni već šest go di na i ste kli smo ugled kao pred u ze će ko je struč no, sa ve sno i pra vo vre me no oba-vlja po slo ve ko ji su mu po ve re ni. Ve ći na na ših rad ni ka ko ja je an ga žo va na ne ži vi u me sti ma u ko ji ma oba vlja po slo ve i to do ne kle ote ža va naš po lo žaj, jer su rad ni ci u du žem pe ri o du odvo je ni od svo jih po ro-di ca. To je po seb no te ško za rad ni ke ko ji ži ve na Ko so vu i Me to hi ji i ko ji svo je po ro di-ce, ipak, osta vlja ju u ne iz ve sno sti.

Na da i vo lja nas ne na pu šta ju

To kom ovih go di na us pe li smo da na ba-vi mo kva li tet nu opre mu i alat, kao i da ospo so bi mo rad ni ke za ne ke no ve po slo-ve i usa vr ši mo ih za po slo ve ko je smo već oba vlja li. Ospo so bi li smo pre ko 70 rad ni ka za po slo ve na za va ri va nju, an ti ko ro ziv noj

za šti ti i ob ra di ven ti la. U re mont noj se zo ni Elek tro pri vre de Sr bi je, an ga žu je mo oko 400 rad ni ka. Na ža lost, to su po slo vi ko ji tra ju sa mo ne ko li ko me se ci i na kon to ga na ši rad ni ci od la ze na ne pla će no od su-stvo ka da pri ma ju uma nje ni do ho dak.

Tre nut no ra di mo na pla ni ra nju po slo va za na red nu go di nu i na da mo se da do bi je-mo po slo ve kao i ra ni jih go di na i sva ka ko

da pro ši ri mo na šu de lat nost i van obje-ka ta Elek tro pri vre de Sr bi je. Na ša ve li ka šan sa je i otva ra nje po slo va na iz grad nji ter mo e lek tra na, ko je se, kao što ve ro vat-no zna te, pla ni ra ju. Uko li ko kre ne iz grad-nja ter mo e lek tra ne Ko lu ba ra B i Ni ko la Te sla B3, na ši rad ni ci bi ima li stal ni po sao u du žem pe ri o du. Iz grad njom no vih ter-mo e lek tra na, po ve ća la bi se mo guć nost upo šlja va nja na ših rad ni ka ko ji su ra di li u di rekt noj pro iz vod nji i ko ji ma bi tre ba lo ma lo vre me na i obu ke da bi se uklo pi li u no vi si stem upra vlja nja pro iz vod njom elek-trič ne ener gi je u ter mo e lek tra na ma.

EPS JP Ter mo e lek tra ne “Ko so vo” - Obi lićTel-fax: 011/3234-913E-mail: te kos @e u net.rsPri vre me no se di šte: Be o grad, Zet ska 15

D ve ter mo e lek tra ne, Ko so vo A i Ko so vo B, sa ukup no osam blo-ko va, ra di le su sa me šo vi tim oso-

bljem. Bi lo je 50% za po sle nih Al ba na ca i 50% osta lih na ci o nal no sti, Sr ba, Cr no-go ra ca, mu sli ma na, Ro ma... Od 21. ju la 1999. go di ne, ka da su svi ne al ban ci pro te ra ni sa svo jih rad nih me sta, u ko sov-skim ter mo e lek tra na ma ra de is klju či vo Al ban ci, i uz po moć ino stra nih ula ga nja od ne ko li ko sto ti na mi li o na evra, još uvek ne mo gu da do stig nu pro iz vod nju ko ja je ostva ri va na pre ula ska NA TO tru pa na Ko so vo i Me to hi ju.

A mi i da lje ra di mo...

Da nas oko po lo vi na pre o sta lih rad ni ka Ter mo e lek tra na sa svo jim po ro di ca ma ži ve ra su ti po Sr bi ji, dok je ve li ki broj onih ko ji ži ve po srp skim na se lji ma na Ko so vu, od ko jih ne ki u ne po sred noj bli zi ni svo jih rad nih me sta na ko ji ma im je za bra njen pri stup. Ista sud bi na za de si la je i rad ni ke po vr šin skih ko po va i di stri bu tiv nih pred u-ze ća sa Ko so va i Me to hi je.

Raz u me va njem ru ko vod stva Elek tro pri-vre de Sr bi je i po li tič kih struk tu ra, rad ni ci elek tro pri vred nih pred u ze ća sa Ko so va

Jav no pred u ze će TE Ko so vo, sa se di štem u Obi li ću, je 21. 11. 2009. obe le ži lo 47 go di-na po sto ja nja i pro iz vod nje elek trič ne ener gi je do bi je ne sa go re va njem ko sov skog lig-ni ta u ter mo e lek tra na ma, či ji je uku pan ka pa ci tet, na kon za vr šet ka iz grad nje svih blo-ko va 1984. go di ne iz no sio 1478 MW.

Po sle 47 go di na


EPS JP Te rmoe lekt rane "Kosovo" - Ob i l i ć

U FOKUSU

Poštovani!Ind Media d.o.o. je preduzeće za izdavaštvo i marketing koje

čini mlad, profesionalan tim stručnjaka iz oblasti izdavaštva, marketinga, prevodilaštva, grafičkog i web dizajna.

Kako su inovativnost, modernizacija i konstantno usavršavanje ključne odrednice kojima se rukovodimo iz dana u dan, želimo da Vas obavestimo da postojeći portfolio naših usluga upotpunjujemo sa aktivnostima koje su osmišljene tako da obezbeđuju kvalitetnu medijsku podršku u svim poslovnim aktivnostima Vaše kompanije. Radi se o KATALOGU USLUGA koji Vam IND MEDIA predstavlja u informativnom obliku ovim putem.

U vremenu koje dolazi, KATALOG USLUGA odrediće nas kao specijalizovani tim:

za konsalting firmama u oblasti industrije koji raspolaže najvećom bazom klijenata u ovoj oblasti;koji osmišljava, organizuje posebne događaje i rentira opremu za potrebe Vaše kompanije;čiju izdavačku delatnost predvodi časopis Industrija, već renomirani i jedini stručni magazin za popularizaciju industrije u Srbiji, a upotpunjuju posebna izdanja stručnih naslova;koji pruža PR konsalting, u vidu strategija, pozicioniranja Vaše kompanije na tržištu, u "branding"-u i "rebranding"-u, zatim u oblasti kriznog PR-a i, naravno, u kvalitetnoj saradnji sa medijima;

koji organizuje u saradnji sa Vama i u skladu sa Vašim potrebama za usavršavanjem stručnog znanja Vaših zaposlenih, odgovarajuće stručne skupove i seminare.

A apsolutnu novinu u kvalitetnoj marketinško-medijskoj podršci predstavlja usluga produkcije video prezentacija u vidu video oglasa, promotivnih spotova, namenskih kompanijskih filmova i u njihovom postavljanju kako na stranici internet prezentacije Vaše kompanije, tako i na našem sajtu. Nove tehnologije omogućile su da se video spotovi emituju putem Interneta i samim tim kompanije prezentuju milionskoj publici. Video oglas na Vašem i našem sajtu može se emitovati neograničen broj puta od strane miliona korisnika, a po jednom naplaćenoj usluzi njegove produkcije.

Dakle, možete nam se obratiti ako:• želite kontakte sa novim klijentima - povezaćemo Vas!• želite da Vaša reklama i poruka stigne do Vaše ciljne grupe - oglasićemo!• Vam treba PR konsalting - napravićemo strategiju uz medijsku pažnju!• želite edukaciju - obučićemo Vas!• Vam treba podrška i oprema za Vaše posebne događaje - rentirajte kod nas!• Vam trebaju nova dizajnerska rešenja - pažljivo Vas slušamo!

www.industrija.rs

Za detalje obratite se na:IND MEDIA d.o.o.

Lazara Kujundžića 88, BeogradTel/fax: +381 11 357-27-34E-mail: [email protected]

SVE NA JEDNOM MESTU - MESTO ZA SVE!

SVE NA JEDNOM MESTU - MESTO ZA SVE!

•

•

•

•

•

Tr g o va n j e e n e r g i j o m

BERZE

Je dan od pr vih ko ra ka ko ji su pre u ze ti u prav cu kre i ra nja po volj ni je kli me za otva ra nje srp skog tr ži šta pre ma EU, je ste rad Mi ni star stva ener ge ti ke i ru dar stva na is pu nje nju uslo va za pot pi si va nje Ugo vo ra o Ener get skoj po ve lji, do ku men ta ko ji je od 1998. go di ne ra ti fi ko va lo 46 ze ma lja pot pi sni ca sa vr lo ši ro kog ge o graf skog pod ruč ja, ko je po red ze ma lja Evrop ske Uni-je pod ra zu me va još i ze mlje biv šeg SSSR, cen tral ne i is toč ne Evro pe, kao i po je di ne Azij ske i dr ža ve pa ci fič kog re gi o na.

Ka ko se tre nut no tr gu je u re gi o ni ma EU naj bo lje po ka zu ju pri me ri ber zi na ko ji ma su za stu plje ni naj ve ći pro iz vo đa či, ali i naj-ve će gru pe po tro ša ča, kroz uče šće svo jih di stri bu te ra na stra ni tra žnje. Na sle de-

ćem gra fi ko nu je po ka za na kret nja ce ne za po sled nji me sec na Evrop skoj Ener get-skoj Ber zi u Laj pci gu, i to za snab de va nje elek trič nom ener gi jom za in te re so va nih ku pa ca na te ri to ri ji Fran cu ske, po red ko je se mo gu na ći ko ta ci je za ugo vo re ko ji se ti ču ener get skog snab de va nja Ne mač ke,

Švaj car ske, ali i ugo vo ra ko jim se tr gu je zem nim ga som, ili u pret hod nom bro ju opi-sa nim evrop skim do zvo la ma za emi si ju štet nih ga so va.

Da lje fo ku si ra nje na mo guć no sti or ga-ni zo va nja re gi o nal nog tr ži šta ju go i stoč ne Evro pe ne sme za o bi ći ba rem osvrt na na po re lju bljan ske ener get ske ber ze, ko ja je u me šo vi tom vla sni štvu slo ve na ca i ne ko li ko ve li kih ber zi iz ze ma lja EU. Pred-vi đe na da tr gu je elek trič nom ener gi jom na ovim pro sto ri ma, za sa da lju bljan ska ber za oku plja tr gov ce u ve ćoj me ri ne go pro iz vo đa če i di stri bu te re, što po ka zu je inert nost si ste ma za pro iz vod nju i di stri-bu ci ju u re gi o nu, ko ji su još u ve ćin skom vla sni štvu dr ža va. Po sa mom na zi vu, So ut-

hpool ber za je za mi šlje na kao me sto ko je oku plja re gion ju žne Evro pe i naj ve će fir me ko je se ba ve elek trič nom ener gi jom u pod ruč ju, dok po tvrd nja ma na ofi ci jal-nom saj tu, ber za je za sa da di zaj ni ra na da pru ža uslu ge tr go va nja elek trič nom ener gi jom za Slo ve ni ju i Sr bi ju.

N a i me, raz voj ener get ske in fra-struk tu re, kao i po ve ća va nje obi-ma tr go vi ne iz me đu ener get skih

si ste ma su sed nih dr ža va kroz uvoz i iz voz elek trič ne ener gi je, da lo je po vo da za raz mi šlja nje na te mu or ga ni za ci je je din-stve ne ber ze, ugo vo ri ma ko ji de fi ni šu is po ru ku elek trič ne ener gi je iz jed nog u si stem dru gog ve li kog snab de va ča fi nal-nih ko ri sni ka u re gi o nu. Za jed nič ki cilj re gi o nal nih re gu la to ra, ali i pro iz vo đa ča, da u okri lju Ener get ske po ve lje, kao kar te za ula zak na Evrop sko ener get sko tr ži šte, pod re de za ko no dav stvo i pod za kon ska ak ta za jed nič kim smer ni ca ma po ko ji-ma funk ci o ni še tr ži šte ener gen ti ma EU, ko nač no će pod ra zu me va ti tr ži šno od re-đi va nje ce ne na upra vo ova kvim ber za-ma, kao i li be ra li za ci ju tr ži šta pro iz vod nje i di stri bu ci je ener ge na ta oslo ba đa njem de la dr žav nih mo no po la pri vat nim fir ma-ma u ovoj obla sti.

Po red in te gra ci je Sr bi je u evrop ske i re gi o nal ne si ste me tr go vi ne, tr go vin ske aso ci ja ci je i aran-žma ne po volj nih ca- rin skih sto pa, što je po mo glo iz la zak broj-nih in du stri ja na ši ra, me đu na rod na tr ži šta, sko ra šnja ini-ci ja ti va o ber zi elek trič ne ener gi je u re gi o nu ju go i stoč ne Evro pe, još je dan je pro je kat vre dan pa žnje, ali iz i sku je i ana li zu o iz vo dlji vo sti za ener get ski si stem Sr bi je.


Iz vor: www.eex.com

Re gi o nal ne Re gi o nal ne ener get ske ber zeener get ske ber ze

TEKST: MAR KO MIR KO VIĆ, MBA


BERZE

po tro ša ča ver no po štu je. Ipak, vre di na gla-si ti da je za sa da, u do me nu tr go vi ne ugo-vo ri ma o is po ru ci elek trič ne ener gi je u i iz Sr bi je, ova ber za još uvek na ni vou pro jek-ta, sa sa mo jed nim da nom u sep tem bru u kom se is tr go va lo 240 MWh za srp sko tr ži šte, po pro seč noj ce ni od 40,5 EUR.

Ipak, na me ra vo de ćih re gi o nal nih tr go-va ca elek trič nom ener gi jom je vi dlji va, i za oče ki va ti je da bi, uklju či va njem pro iz vo-đa ča iz Sr bi je, ovo tr ži šte do bi lo po treb nu li kvid nost za dnev nu tr go vi nu ko ja bi da la re fe rent nu ce nu po ko joj bi sve za in te re so-va ne stra ne mo gle da od re đu ju svoj ener-get ski bi lans, kao i vred nost ener get skog po ten ci ja la.

Po seb no po gla vlje u da ljim in te gra ci ja-ma ener get skog sek to ra Sr bi je u za jed-nič ko tr ži šte EU, bi će uskla đi va nje sa an ti mo no pol skim za ko ni ma i smer ni ca ma Evrop ske ko mi si je. Ove smer ni ce ja sno pre ci zi ra ju do zvo lje ni pri mat i pro tek ci ju dr ža ve nad nje nim fir ma ma ko je snab de va-ju tr ži šta ener gen ti ma. Naft na industrija, kao i Elek tro pri vre da, tre nut no uži va ju pro tek ci ju dr ža ve u svom ra du, što u do me-nu eks klu ziv no sti snab de va nja po je di nim pro iz vo di ma, što sub ven ci o ni sa njem gu bi-ta ka na sta lih zbog ne na pla će nih po tra ži va-nja od ku pa ca ili po slo va nja po ne tr ži šnim ce na ma, što je slu čaj kod snab de va nja kraj njih po tro ša ča elek trič nom ener gi jom. Ovo po sled nje, po iz ja va ma ve ćeg de la vi đe ni jih tr go va ca ener gi jom u re gi o nu, ni je odr ži vo na du ge sta ze, jer se for mi-ra dis pa ri tet ko ji će se is po sta vi ti kao

Kao što je pri met no, sa mo član stvo, kao i nje go va or ga ni za ci ja u tr go va nju ugo-vo ri ma ko ji se ti ču slo ve nač kog i srp skog tr ži šta elek trič ne ener gi je, je ste pri la go-đe no da ljem ši re nju po sla u sme ru ko ji je opi san i u slu ča ju Laj pci ške ber ze, na ko joj se se gre ga ci ja po ge o graf skim gru pa ma

Iz vor: www.bsp-so ut hpool.com


BERZE

ti ma za osta le re gi o nal ne pro iz vo đa če, tr gov ce i di stri bu te re. Ipak, mo ra se uze ti u ob zir pot pu no raz li čit po lo žaj EPS-a, ko ji se mo že osla nja ti na sop stve ne re sur se, dok srp ski pro iz vo đač ga sa ili naf te ve ćim de lom osla nja svoj ka pa ci tet ob ra de i di stri-bu ci je, kao i ce nu, na uslo ve ko je dik ti ra uvoz, na ko ji je upu ćen u ne do stat ku sop-stve nih re sur sa.

Na stra ni pro ši re nja po nu de u ener-get skom sek to ru, tre ba is ta ći ini ci ja ti vu

srp skog re sor nog mi ni star stva u pro ši re-nju pro iz vod nih ka pa ci te ta re sur si ma iz pri vat nog sek to ra, sa in te re sant nom po nu-dom za iz da va nje do zvo la pro iz vo đa či ma elek trič ne ener gi je na te ri to ri ji Sr bi je. Za pri mer, mo že mo uze ti spi sak iz da tih ener-get skih do zvo la za iz grad nju ener get skih obje ka ta za pro iz vod nju elek trič ne ener gi-je sna ge 1-10 MW.

Uti sak je da je ozbilj ni je pri dru ži va nje Sr bi je ši rem tr ži štu tr go vi ne elek trič nom

ener gi jom u re gi o nu iz vo dlji vo. Srp ski re gu la tor kao i pri vat ni sek tor, ima ju neo-p hod ne pre di spo zi ci je i spo zna je evrop-skih tren do va, ko ji mo gu uti ca ti na raz voj in fra struk tu re i pro iz vod nog po ten ci ja la. Raz vi ja nje od no sa sa su sed nim ener get-skim si ste mi ma, po sto je ćim re gi o nal nim ber za ma, ali i tr gov ci ma, mo ra osta ti pri mar ni za da tak. Ve za no za to, ve o ma je zna ča jan trud da se seg ment pro iz vod nje i di stri bu ci je u što ve ćoj me ri pri va ti zu je

kroz iz da va nje do zvo la ma njim pro iz vo-đa či ma, ali i seg men ti ra njem de lat no sti i par ci jal nu pri va ti za ci ju dr žav nih si ste ma, u na sto ja nju iz be ga va nja mo no po la.

Ta kva kli ma će i te ka ko pri vu ći in ve-sti ci je, i po di ći za in te re so va nost za ula-ga nje u pro iz vod nju, na ro či to u do me nu ob no vlji vih iz vo ra ener gi je, ko ji po sta ju ne pro ce nji vi i ne za me nji vi fak tor u pla-ni ra nju ener get skih stra te gi ja na glo bal-nom ni vou.

ne pre mo sti va pre pre ka kraj njem ko ri sni-ku, onog tre nut ka kad se stru jom poč ne tr go va ti po evrop skim ce na ma. To zna či da će skok sa 55EUR po me ga vat-sa tu, ko li ko se tre nut no ce ni elek trič na ener gi ja di stri-bu i ra na kraj njim ko ri sni ci ma u Sr bi ji, na 80 EUR u Evro pi, ko li ko se kre ta la u po je di-nim mo men ti ma, pred sta vlja ti šok za kup-ce. Re še nje je po ste pe no ši re nje mre že mo gu ćih snab de va ča sa tran spa rent nom me to dom fik si ra nja ce ne kraj njem ko ri sni-

ku, kao i uče šće srp skih di stri bu te ra na ino ber za ma, ali je ko nač no ne iz be žno po sti za-nje ce ne po ko joj će do ma ći po tro šač mo ći da bi ra snab de va ča ali i da ne iz dva ja ve ći deo po re skih da va nja dr ža vi za odr ža va nje ener get skog si ste ma u ži vo tu. Ta ko đe je za oče ki va ti da kon ku ren ci ja snab de va nja ov da šnjeg tr ži šta elek trič nom ener gi jom, pri hva ti sa mo one do ba vlja če ko ji ce nom mo gu da pa ri ra ju pla te žnoj mo ći do ma ćeg po tro ša ča, ko ji će u po čet noj fa zi de li mič-no i da lje bi ti sub ven ci o ni san od stra ne dr žav ne fir me. Tu se ka pa ci te ti EPS da vr ši uspe šno snab de va nje lo kal ne tra žnje, ali i po kri va po tre be re gi o na, ne sme ju za ne-ma ri ti. Kao pri mer, Pri va ti za ci ja Naft ne In du stri je je ste je dan mo gu ći ko rak, gde su da ti ja sni vre men ski ro ko vi za pre la zak iz mo no po la u tr ži šne uslo ve po slo va nja i otva ra nje gra ni ca srp skog tr ži šta de ri va-

Iz vor: www.mem.sr.gov.yu

in

Ta gor E lec t ro n ic d .o .o .

noj kon struk ci ji sen zo ri ima ju ul tra ni sku po tro šnju ener gi je od oko 55% po tro šnje kon ven ci o nal nih sen zo ra. Ta ko đe, za hva-lju ju ći vi so kom in ten zi te tu emi to va ne sve-tlo sti mo gu se po sti ći ve li ke dis tan ce i ma li preč nik sve tle tač ke.

Do stup na su če ti ri ti pa sen zo ra:Di fu zni re flek tiv niMo de li za uda lje no sti 100, 300 i

800mm, sa uskim zra kom ko ji da je tač ku preč ni ka do 2mm.

„Thru-be am“Osnov ni mo del sa do me tom 10m, kao

i mo del sa naj du žim do me tom u kla si, 15m. Mo del sa ul tra du gim do me tom od li-čan je u lo šim op tič kim uslo vi ma (pra ši na i dim).

Re tro-re flek tiv niStan dard ni mo de li su do stup ni sa do me-

tom od 3m i 5m kao i spe ci ja li zo va ni mo de-li za de tek ci ju tran spa rent nih obje ka ta do me ta de tek ci je 0,5m i 2m.

Re flek tiv ni sa po de si vim do me tomDo stup ni su mo de li sa op se zi ma de tek-

ci je od 50, 100 i 300mm, uz do da tak da se zrak za vr ša va u tač ki preč ni ka 2mm, gde se po de ša va in ten zi tet emi to va ne sve-tlo sti kao i ose tlji vost op tič kog pri jem ni ka. Ovi sen zo ri ta ko đe ob je di nju ju funk ci je po ti ski va nja pred nje i zad nje stra ne či me ogra ni ča va ju efek te ne že lje ne de tek ci je. Po de ša va nje se vr ši tri me rom na ku ći štu sen zo ra.

Svi ti po vi su do stup ni sa PNP i NPN tran-zi stor skim iz la zi ma.

Di stri bu ter za Sr bi ju:Ta gor Elec tro nic d.o.o.De talj ni je o ovoj i osta loj po nu di na adre si: www.ta gor.rsTel/Fax: 018/ 575 545, 217 125E-mail: auto ma ti ka@ ta gor.rs

Fo to e lek trič ni sen zo ri

CX-400 se ri ja fo to e lek trič nih sen zo ra sa dr ži ši rok iz bor od čak 116 raz li či tih mo de la.

Sen zo ri CX-400 se ri je za do vo lja va ju IP-67 stan dard. Ot por ni su na vi so ke elek trič ne šu mo ve i po se du ju ugra đe nu za šti tu od smet nji, što ih svr sta va u naj ro-bu sni je sen zo re na tr ži štu.

Kom pakt no ku ći šte i vi so ka pre ci znost

Od li ka CX-400 se ri je je kom pakt no ku ći-šte i vi so ka pre ci znost. Ma le di men zi je (W11.2mm x H31.0mm x D20.0mm), sa stan dard nim ra ste rom otvo ra za mon ta žu 25,4mm.

Kod na ru či va nja mo že te iza bra ti ne ko-li ko op ci ja pri klju či va nja: sa M8 i M12

ko nek to ri ma, ili sa ugra đe nim ka blom du ži-ne 0,5m, 2m i 5 m. Za hva lju ju ći sa vre me-

Pa na so nic Elec tric Works di vi-zi ja za in du strij sku auto ma ti ku ob u hva ta po nu du PLC-a, HMI-a, in ver to ra i ser vo draj ve ra, Sunx op tič kih i in duk tiv nih sen zo ra, la ser mar king si ste ma i vi sion si ste ma. U ovom bro ju će bi ti pred sta vlje ni optički sen zo ri CX-400 se ri je.

INDUSTRIJSKI SENZORI

SUNX SENZORI CX-400

PANASONIC ELECTRIC WORKS www.panasonic-electric-works.com


VD Kons t rukt ion d .o .o .

PREDSTAVLJAMO

pla stič nih plo ča, tran sport nih tra ka i u pre sa ma za pro iz vod-nju auto gu ma).

Slo gan fir me VDK d.o.o. je: Kli jen tu ni je po tre ban sa mo pro iz vod ne go re še nje na vi šem ni vou, po si ste mu

“ključ u ru ke”.Bi lo da je to teh nič ka in for ma ci-

ja, teh nič ki ser vis, kon struk ci ja ili di stri bu ci ja, VDK doo ga ran tu je efi-ka snost, po u zda nost i kva li tet.

F ir ma VD Kon struk tion d.o.o. je kon struk ci o-ni bi ro ko ji ras po la že vr hun skom 3D opre-mom za pro stor no i po vr šin sko kon stru i sa nje.

Konstrukcija ma ši na za za va ri va nje pla sti ke sa svom do dat nom opre mom pri ko joj VDK doo kli jen ta pra ti do re a li za ci je pro jek ta, jed na je od de lat no sti ove fir me. VDK doo ba vi se i kon struk ci jom tran sport nih si ste ma, pick&pla ce-si ste ma (uklju ču ju ći upravljanje kao na primer Si e mens S7, Emerson, Sanyodenki, Omron, Allen Bradley i PLC), ala ta za bri zga nje, a pru ža i CAD/CAM uslu ge.

Za stup ni štvo je ta ko đe jed na od bit nih stav ki ka da je ova fir ma u pi ta nju. Na i me, VDK doo je za stup nik dve ve li ke Ne mač ke fir me: KVT-Bi e le feld GmbH iz Bi e le feld-a, pro iz vo đa ča ma ši na za za va ri va nje pla sti ke i Bran den-bur ger iz Lan dau-a, pro iz vo đa ča izo la ci o nog ma te ri ja la (ma te ri jal se ko ri sti na primer u pre sa ma za pro iz vod nju

VD Kon struk tion d.o.o. sa se di štem u No vom Sa du, na stao je iz ne mač ke fir me ko ja ima du go go di šnje is ku stvo u kon-struk ci ji i di stri bu ci ji ma ši na za za va ri va-nje pla sti ke.

Nemačka poslovnost, naši ljudi

CAD-datoteka – sistematski pregled svih projekta sa mogućnošću direktnog učitavanja pojedinačnog crteža

Prostorno konstruisanje u HI-CAD-u

Kontakt:

VD Kon struk tion d.o.o.Valentin Đujić Todora Jovanovića 11, 21000 Novi SadTel/fax: 021/417-935Mob: 061/204-3277E-mail: [email protected]


DELTA A IR E NGINEERING d .o .o .

Jet ven ti la ci je ko ji je već uspe šno pri me-njen u lon gi tu di nal noj ven ti la ci ji tu ne la a od sko ro i u mno gim svet skim po slov no stam be nim kom plek si ma za po tre be ga ra žne ven ti la ci je. Si stem ko ri sti dru ga či ji pri stup od kon ven-ci o nal nog i za sni va se na prin ci pu po ti ska. Jet ven ti la to ri, ras po-re đe ni po ta va ni ci par kin ga, iz du va va ju re la tiv no ve li kom br zi-nom va zduh i pre da ju-ći kom plet nu ener gi ju okol nom va zdu hu ubr za va ju ga. Pra vil nim ras po re dom Jet ven ti la to ra po sti že se da ce lo kup na va zdu šna ma sa par king pro sto ra do bi je kon tro li sa no kre-

ta nje u že lje nim gra ni ca ma br zi ne. Ovi me se sma nju je pri ti sak ko ji tre ba da ostva re glav ni ven ti la to ri za iz ba ci va nje i uba ci-va nje spo lja šnjeg va zdu ha iz i u ga ra žni pro stor, a sa mim tim i po treb na sna ga ovih ven ti la to ra.

Rav no me ran ras po red Jet ven ti la to ra i nji hov do bro osmi šljen kon trol ni si stem da ju vr lo do bre re zul ta te u kon tro li raz vo ja dim nih ga so va u uslo vi ma po ža ra. Spro-ve de na is pi ti va nja u re al nim uslo vi ma od stra ne TNO (Ho land ska or ga ni za ci ja za pri me nje na is tra ži va nja) po ka za la su da ova vr sta ven ti la ci je da je bo lje re zul ta te u bor bi pro tiv po ža ra i da čak uma nju je po tre bu za sprin kler si ste mi ma. Jet ven ti-la to ri mo ra ju da bu du ser ti fi ko va ni za rad na po vi še nim tem pe ra tu ra ma od 4000C i

da za do vo lja va ju po žar nu ot por nost 90 mi nu ta.

Za hva lju ju ći is ku stvu u raz vo ju tu nel-skih Jet ven ti la to ra i nji ho voj uspe šnoj pri me ni u ne ko li ko tu ne la u ze mlji, Del ta Air En gi ne e ring je raz vi la i u pro ce su je ser ti fi ka ci je sop stve nog ga ra žnog Jet ven ti la to ra AVT-400. AVT-400 is pu nja va zah te ve do ma ćeg i evrop skog tr ži šta a po per for man sa ma je u ran gu vo de ćih svet-skih pro iz vo đa ča.

• Sma nje ni tro ško vi - iz ba če ni glo ma zni ven ti la ci o ni ka na li, glav ni ven ti la to ri su ma nje sna ge• La ka ugrad nja - si stem ven ti la ci je sa zna čaj no lak šom, br žom i jef ti ni jom ugrad-njom• Lak še odr ža va nje - lak ši pri stup vi tal nim de lo vi ma si ste ma uko li ko je po treb no• Ušte da u pro sto ru - si stem Jet ven ti la-to ra je zna čaj no ma nji sa istim efek tom ven ti la ci je

Kontakt:DELTA AIR ENGINEERING d.o.o.BeogradTel: 011/311-99-36E-mail: [email protected]

P re po zna ju ći ovaj pro blem, do do-net je za kon o oba ve znoj iz grad nji ade kvat nog bro ja pod zem nih ga ra-

žnih me sta u no vo i zgra đe nim stam be nim zgra da ma. Sva ki no vi po slov no tr žni cen-tar sko ro oba ve zno po se du je i sop stve ni pod zem ni ga ra žni pro stor.

Emi si ja broj nih ga so va iz vo zi la, od ko jih su ugljen-mo nok sid i ben zen vr lo štet ni po zdra vlje lju di, zah te va nji ho vu efi ka snu eva ku a ci ju iz za tvo re nog pro sto ra ga ra že. Kon ven ci o nal ni me tod ven ti la ci je ova kvih pro sto ra pod ra zu me va raz vla če nje ven ti la-ci o nih do vod nih i od vod nih ka na la po pro-sto ri ji i udu va va nje i od si sa va nje va zdu ha u po je di nim tač ka ma. Ka ko je neo p hod no br zi nu va zdu ha u ovim vo do vi ma dr ža ti u od re đe nim mi ni mal nim gra ni ca ma, a ob zi-rom na re la tiv no ve li ku ko li či nu va zdu ha ko ju je po treb no do ve sti, to su ven ti la ci o ni ka na li ve li kih ga ba ri ta i za u zi ma ju po pri li-čan pro stor.

No vi kon cept pri me njen u ven ti la ci ji pod zem nih i za tvo re nih ga ra žnih pro sto ra eli mi ni še po tre bu za ovim glo ma znim i kom plek snim vo do vi ma i sma nju je ukup-ne tro ško ve ven ti la ci je. Reč je o kon cep tu

Sa br zim raz vo jem in fra struk tu re i sva ko dnev nim po ra stom bro ja vo zi la na uli ca ma gra do va, po sta-lo je vi še ne go oči gled no da par-king me sta ne ma do volj no. Par-kin zi na otvo re nom za u zi ma ju pre vi še pro sto ra a auto mo bi li se sve če šće pro te ru ju i sa ploč ni ka, na ro či to u cen tral nim de lo vi ma gra do va.

Ven ti la ci ja pod zem nih Ven ti la ci ja pod zem nih ga ra ža - nov pri stupga ra ža - nov pri stup

Sklop ventilatora avt400

Primer provetravanje garaže (dim prouzrokovan požarom) Si stem Jet ven ti la to ra zna čaj no štedi prostor


PREDSTAVLJAMO

PREDSTAVLJAMO


kom pa ni je Fe sto di rekt no pre no si na sve struč nja ke u Sr bi ji.

Ko li ko je Fe sto Mo bil ni sa jam bio us pe-šan go vo ri i či nje ni ca da je pre ko 200 naj-po zna ti jih i naj u spe šni jih kom pa ni ja u ovoj obla sti po se ti lo sa jam i po de li lo is ku stva sa struč nja ci ma kom pa ni ja Fe sto. Di rek tor

kom pa ni je Fe sto za Sr bi ju, go spo din Ivan Ze ka vi ca za klju ču je: “Iz u zet na po se će nost i ve li ko in te re so va nje ko je je po ka za la

srp ska in du stri ja to kom tra ja nja Mo bil nog saj ma Ex po ta i ner-a uka zu ju da ova kav vid pro mo ci je pred sta vlja ade kva tan od go vor tre nut noj eko nom skoj si tu a ci ji, jer omo gu-ća va po se ti o ci ma da se u ro ku od sve ga par sa ti pot pu no bes plat no upo zna ju sa tren do vi ma i po sled njim do stig nu ći ma u obla sti auto ma ti za ci je bez do dat nih put-nih tro ško va. Po seb no nas ra du je i po ve-ća na po tra žnja za na šim „ready-to-in stall“ si ste mi ma za ma ni pu la ci ju što uka zu je da mno ge pro iz vod ne kom pa ni je u Sr bi ji sa gle da va ju ukup ne tro ško ve TCO ana li-zom (To tal Cost of Ow ner ship), prepoznaju ekonomičnost gotovih rešenja i da se kon cen tri šu na svo je ključ ne kom pe ten-ci je, osla njaj u ći se na na šu struč nost, is ku stvo i na rav no vr hun ski kva li tet na ših pro iz vo da.“

Kom pa ni ja Fe sto

Fir ma Fe sto je vo de ći svet ski pro iz-vo đač opre me za teh no lo gi ju auto-

ma ti za ci je. Pre ko 100 no vih pro iz vo da lan si ra nih sva ke go di ne i oko 2.900 pa te na ta ši rom sve ta su čist po ka za telj ino va tiv ne sna ge kom pa ni je. Za na ših 300.000 ku pa ca ši rom sve ta, uvek smo na ras po la ga nju. Oko 13.500 za po sle nih fir me Fe sto u 176 ze ma lja obez be đu ju na pre dak u uve ća nju ka pi ta la i go to vih pro iz vo da – iz da na u dan. Pne u mat ska i elek trič na teh no lo gi ja auto ma ti za ci je fir-me Fe sto si no nim su za ino va ci je u in du-strij skoj i pro ce snoj auto ma ti za ci ji.

Festo Beograd Festo G.m.b.H. Ogranak BeogradToplice Milana 14a, 11050 Beograd, SrbijaTel./fax: +381 11 289 2295E-mail: [email protected]

C ilj Fe sto Mo bil nog saj ma bio je da po ve že naj no vi ja do stig nu ća kom pa ni je Fe sto sa prak tič nom

pri me nom istih. Pr vi dan u Sr bi ji kom pa-ni ja Fe sto se pred sta vi la u Vra nju, po tom Kra gu jev cu, Gor njem Mi la nov cu, Be o gra-du i svo ju pre zen ta ci ju za vr ši la u se ver nom de lu Sr bi je, u No vom Sa du.

Pro mo tiv no vo zi lo Ex po ta i ner kom pa-ni je Fe sto je pot pu no sa mo stal na iz lo žba ko ja pri ka zu je naj no vi ja do stig nu ća iz obla-sti in du strij ske auto ma ti za ci je. Ex po ta i ner pri ka zu je prak tič no ko ri šće nje pne u ma-ti ke i elek tro ni ke, uz sa vre me ni na čin de mon stra ci je ino va tiv nih re še nja u ovim obla sti ma. Iz lo žba uka zu je na zna čaj pri-ka za sa vre me nih do stig nu ća, a naj ve ću pri me nu po se ti o ci će vi de ti upra vo na rad nom me stu. Ovim pu tem se know-how

Kom pa ni ja Fe sto or ga ni zo va la je i ove go di ne Mo bil ni sa jam u sklo pu ko jeg su u pro mo tiv nom vo zi lu Ex po ta i ner-u pri ka za ne naj no vi je teh no lo gi je kom pa ni je Fe sto pri me nje ne u auto ma ti za-ci ji pro iz vod nje. Fe sto Mo bil ni sa jam odr žan je u pe ri o du od 3. do 6. no vem bra 2009. go di ne u 5 gra do va Sr bi je.

FE STO MO BIL NI SA JAM

U pro mo tiv nom vo zi lu kom pa ni je Fe sto, Ex po ta i ner-u na la zi se 20 pa noa sa iz lo že nim pro iz vo di ma iz obla sti pne-u ma ti ke, elek tro-pne u ma ti ke, elek tro mo-tor nih po go na i ure đa ja za kon tro lu i upra vlja nje.

Pne u mat ski ci lin dri spe ci jal ne na me-ne i kon struk ci je, gri pe ri, pne u mat ski za kret ni po go ni, obrt ni sto lo vi, elek trič ne ose (li ne ar ni ak tu a to ri) na prin ci pu zup-ča stog ka i ša ili na voj nog vre te na, ser vo i ko rač ni mo to ri sa kon tro le ri ma, pro ce-sni ven ti li sa pne u mat skim po go ni ma i raz vod ni ci ma, sen zor ska teh ni ka, va ku-

um ska teh ni ka, ven til ska ostr va sa upra-vljač kim je di ni ca ma i ula zno-iz la znim mo du li ma, na pred na pri pre ma kom pri-

mo va nog va zdu ha pred sta vlja ju ključ ne ele men te Mo bil nog saj ma, pri ka za ne u Ex po ta i ner-u.

Po red po me nu tih pro iz vo da u Ex po-ta i ner-u se mo gu po gle da ti i ak tiv ne apli ka ci je u ko ji ma su ra di de mon stra ci je teh nič kih mo guć no sti i pri me ra pri me ne u auto ma ti za ci ji ko ri šće ne po me nu te i dru ge kom po nen te u raz li či tim kom bi na-ci ja ma.

Iz lo že ni pro iz vo di su sa vreme nog di zaj-na sa ino va tiv nim teh nič kim ka rak te ri sti-ka ma, ko ji is pu nja va ju naj no vi je pro pi se i stan dar de za gra ne in du stri je ko ji ma su na me nje ni (pro iz vod nja hra ne, far ma-ci ja, ma ni pu la ci ja i pa ko va nje, pro ce sna teh ni ka, ma ši no grad nja i uop šte no in du-strij ska pro iz vod nja, uklju ču ju ći i sre di ne sa zah te vom za za šti tu od eks plo zi je) i pred sta vlja ju re zul tat kon stant nog raz vo-ja kom po nen ti pre ma zah te vi ma tr ži šta i tren do vi ma u auto ma ti za ci ji od stra ne Fe sto kom pa ni je.

Fes to Beograd

In s t i tu t Go ša

raz lo ga, vr lo la ko će na ći po sao u dru goj, ili će oti ći u ino stran stvo, ali gde god da se po ja vi, svoj po sao će da ra di tač no, struč no i kva li tet no. Na pra vi li smo sa Voj-vo đan skom ban kom do go vor po kom se ško lo va nje za va ri va ča kre di ti ra, ta ko da se oče ku je još ve ća za in te re so va nost za ovo za ni ma nje, na ro či to što se na da mo da će na red na go di na bi ti ma lo bo lja ne go ova, u po slov nom smi slu, ma da su za va ri-va či i ove go di ne bi li ve o ma tra že ni, ka ko u ino stran stvu, ta ko i na do ma ćem tr ži štu.

In du stri ja: Ko li ko smo mi ču li, me đu po la zni ci ma va ših kur se va ni su sa mo mu škar ci.

Mr Ku tin: Da, da ima mo i jed nu že nu! Ima od re đe nih po stu pa ka u za va ri va nju gde se po ka za lo da su že ne za i sta bo lje. Re ci mo, kod po stu pa ka gde je po treb na mir ni ja ru ka, ma lo fi ni ja ve šti na, tu su

že ne pe dant ni je i bo lje. Kod nas se, na ža lost, ta tra di ci ja že na za va ri va ča iz gu bi-la. Že na za va ri vač ni je ni ka kva eks klu zi va na za pa du, ali kod nas je ste.

In du stri ja: Ka ko se Vi kao že na sna la-zi te u ulo zi na uč ni ka i me na dže ra me đu mu škim ko le ga ma?

Mr Ku tin: Od lič no! Ta ko je bi lo kroz ži vot, u ode lje nju, na fa kul te tu, uvek je bi lo vi še mu ška ra ca. Ov de na in sti tu tu nas je po la-po la, što ne bi tre ba lo da bu de neo bič no, ali ka da se ra di o na šoj bran ši, pri zna će te da je ma lo ati pič no. Ali, na še že ne su iz vr sne! Pre sve ga su pe dant ni na uč ni rad-ni ci. Sprem ne su da idu na te ren, da pu tu-ju, pro du že no ra de... Ne ve ro vat ne že ne, stvar no, i to mi je ve li ka ra dost!

In du stri ja: Mi svim svo jim sa go vor ni ci-ma iz ve li kih i ugled nih ku ća vo li mo da po sta vi mo pi ta nje ka ko se bo re pro tiv od li-va struč nih ka dro va?

Mr Ku tin: Ka ko se bo ri mo da oču va mo hu man re so ur ce? Po sma tram tu đa is ku-stva, do sta to ga mo že čo vek da ura di po in tu i ci ji, ali ako že li te da bu de te us pe šan me na džer, mo ra te ne pre sta no da se in for-mi še te i ško lu je te! Iz tog raz lo ga ne za o bi-la zim struč ne se mi na re, do sta či tam i to mi je po mo glo da mo ja sa zna nja ste če na is ku stvom te o rij ski pot kre pim i uob li čim. Ako u ovom po slu že li te da funk ci o ni še te sa mo sa po zi ci je na uč ni ka, za i sta je ne iz-vo dlji vo. Mo ra te da bu de te i me na džer. Ali de fi ni tiv no, je dan od naj ve ćih iza zo va u tom me na džer skom de lu po sla je oču va-nje ka dro va. Evo, mi ima mo dva na est dok-to ra na u ka, oni ima ju pro seč na pri ma nja, na ši in že nje ri ima ju pro seč na pri ma nja.

N i sa mi ni smo zna li u kom mo men-tu je for mal no upo zna va nje pre ra-slo u sr da čan raz go vor ko ji je po la-

ko po pri mio i ne što po slov ni ji ton. Na ša sa go vor ni ca, ener gič na že na, re še na da po be di, že na mo der nog ko va, od mah nam je sta vi la do zna nja ko je vred no sti ce ni, da su joj lju di is pred sve ga da... Ka da sa go vor nik ima šta da ka že, na še je sa mo da uklju či mo dik ta fon.

Mr Ku tin: ...mi smo In sti tut Go ša, or ga ni-za ci ja za oba vlja nje na uč no is tra ži vač kog ra da. Ta ko đe, pu tem kur se va ospo so-blja va mo za va ri va če, ali ni ka da ih ni smo za po šlja va li.

In du stri ja: Ali pret po sta vlja mo da ima-te od re đe ne aran žma ne ko ji ka dro vi ma ospo so blje nim u va šoj ku ći kr če put za bu duć nost.

Mr Ku tin: Na rav no da ima mo i to. Pi ta li su nas šta nam je naj ve ća re kla ma. Naj-ve ća re kla ma nam je to, što nam do la ze lju di ko ji sa mi pla ća ju svo je ško lo va nje i iza be ru baš nas, ne ne ko ga dru gog, do đu i pla te na ma. Do la ze lju di iz ce le Sr bi je, Re pu bli ke Srp ske... Uglav nom, za va ri va či ko ji pro đu obu ku kod nas, vr lo br zo i la ko do đu do po sla. Ka da naš Cen tar za obu ku za va ri va ča u Sme de rev skoj Pa lan ci iz ba-ci no vu gru pu ospo so blje nih za va ri va ča, na sta je pra va ma la tr ka me đu za in te re-so va nim pred u ze ći ma ko će se do če pa ti tog ka dra.

In du stri ja: Da kle, ško lo va nje u Cen tru za obu ku za va ri va ča In sti tu ta Go ša je pa met no ula ga nje u se be...

Mr Ku tin: Da bo me. Mi ško lu je mo ce lo-vi tog za va ri va ča. Ne ko ga ko, ako vi še ne bu de ra dio u od re đe noj fir mi iz bi lo kog

Bez broj pu ta is pri ča na pri ča da in du stri ja ne mo že bez na u ke, po no vo je do spe la na stra ni ce na šeg ča so pi sa, sa ve trom u je dri ma ko ji joj je da la, ali na je dan dru gi, svež na čin, mr Ma ri na Ku tin, di rek-tor ka In sti tu ta Go ša.

Na u ka u slu žbi bu duć no sti


INTERVJU

mr Marina Kutin, direktorka Instituta Goša

Centar za obuku zavarivača

In s t i tu t Go ša


In du stri ja: A ka ko se dr ža va od no si pre-ma In sti tu tu Go ša?

Mr Ku tin: Dr ža va ni ka da ni je ula ga la u ovu ku ću. Ja se uvek tru dim, na za jed ni ci in sti tu ta, na sa stan ci ma sa mi ni stri ma i u bi lo ko joj pri god noj si tu a ci ji, da sta vim do zna nja ka ko je u Usta vu de kla ri sa na na u ka: na u ka je osnov raz vo ja ze mlje, fi nan sij ske i eko nom ske sta bil no sti! A jed no vre me sam bi la za i sta do sad na po na vlja ju ći da stvar no ne ma smi sla što ima mo 0,3 ili 0,26% iz dva ja nja za raz voj na u ke, ka da se zna da sve što je is pod 0,5 ni je pro duk tiv no. Sve is pod to ga je ba ca-nje nov ca u bu nar!

In du stri ja: Ne sme mo da za vr ši mo ovaj raz go vor, a da vas ne upi ta mo za is tra ži va-nja ko ja je In sti tut Go ša spro vo dio u ve zi sa ob no vlji vim iz vo ri ma ener gi je. O če mu se tu za pra vo ra di lo i do kle se sti glo?

Mr Ku tin: Još se dam de se tih i osam de-se tih go di na se ra di lo na od re đe nim pro-jek ti ma iz eko lo gi je. Je dan deo ve zan za ob no vlji ve iz vo re ener gi je je uvek po sto jao u si ste mu Go ša i ozbilj no je raz vi jan, to je deo ko ji se ti če hi dro me ha nič ke opre me. Po što je Go ša si stem ra dio sve hi dro e lek-tra ne u ovoj ze mlji, osam de se tih se do šlo na ide ju da se ma lo vi še pa žnje po sve ti onim dru gim vo de nim re sur si ma ko je ima mo, a pri tom se mi sli lo na ma le hi dro-e lek tra ne. Ta ko da smo mi ko ji smo od u-vek ima li od lič ne od no se sa Ma šin skim fa kul te tom kre nu li u za jed nič ke pro jek te sa nji ma ve za ne za ma le hi dro elek tra ne. U Go ši je svo je vre me no pra vljen pro to tip, ali se na jed nom sta lo, što je ve li ka šte ta. Sta lo se sa is pi ti va nji ma na Ma šin skom fa kul te tu, sta lo se i zbog op šteg sta nja u dr ža vi, sve se to po me ša lo i is pa lo je to što je ste. On da se osam de se tih isto kre nu lo sa so lar nim pa ne li ma, što je bi lo do volj no ra no i na glo bal nom ni vou, a u ze mlji se ma lo ko ti me uop šte i ba vio. To je ta ko đe bi lo veo ma za ni mlji vo. Po no vo se sta lo na ni vou izg rad nje pro to ti pa. U vre me kri ze, de ve de se tih, ka da je kri za na ro či to bi la iz ra že na kroz ne sta ši cu go ri va, mi smo ra di li na pro jek ti ma ve za nim za bi o di zel. Pre sve ga na do bi ja nje bi o di ze la iz ulja ne re pi ce, ali su ura đe ne iz ve sne ana li ze ko je su po ka za le da to ni je baš pro duk tiv no. Da nas ima mo ta ko đe pro je kat ve zan za do bi ja nje bi o di ze la, ali ovog pu ta iz is tro še-nog je sti vog ulja. Cilj nam je da na pra vi mo po stro je nje mo du lar nog ti pa ko je će bi ti sme šte no u sklo pu obje ka ta kao što su ho te li, re sto ra ni i slič no, a bi će u sta nju da, ko ri ste ći is tro še no je sti vo ulje, stvo ri do volj nu ko li či nu bi o di ze la ko ja će u znat-noj me ri sma nji ti po tro šnju stan dard nog di ze la ili je u pot pu no sti na do me sti ti.

In du stri ja: Za kraj uvek osta vi mo sa go-vor ni ku pro sto ra da ka že ono što mu le ži na sr cu ili šta smo pro pu sti li da ga pi ta mo. Sto ga, iz vo li te.

Mr Ku tin: Pri me ti la sam da se lju di ose-ća ju ve o ma va žno ako ima ju mo no pol. Ali to ni je pri rod no sta nje stva ri. Mi ov de u Inst itu tu Go ša, tru di mo se da bu de mo nor mal ni lju di i da pri hva ti mo iza zov kon-ku ren ci je kao osnov ni pred u slov za bu du-ći raz voj. A ono gde mi vi di mo na šu ku ću za ne ko li ko go di na, to je pre po zna tljiv i kva li te tan part ner, ka ko na po lju na u ke, ta ko i na po lju pri vre de, i to ne sa mo u ze mlji i re gi o nu, već i ši re. Vi di mo je kao

in sti tu ci ju ko ja će ima ti još vi še is tra ži va ča ne go da nas, još vi še mla dih lju di u la bo ra-to ri ja ma ko ji će se ba vi ti is tra ži va nji ma. Že le la bih da vi dim i zdrav od nos i bri gu pre ma sva kom po je din cu unu tar ku će, jer po je di nac je taj od ko ga sve kre će i za i sta je bit no da se on ose ća ko mot no i si gur-no da bi mo gao pru ži ti što vi še. I vi dim ta kvog po je din ca, sreć nog i is pu nje nog sa, na dam se, mno go ve ćim pri ma nji ma ne go da nas.

INSTITUT GOŠAMilana Rakića 35, 11000 BeogradTel: 011/2413-332, 2421-146Tel/Fax: 011/2410-977

I srpskog ustanka 202, 11420 Smederevska PalankaTel: 026/322-043, 314-044Tel/Fax: 026/314-767 E-mail: [email protected]

Tri de set, če tr de set hi lja da di na ra za in že-nje re, se dam de set i ne što vi še hi lja da za dok to re na u ka je za i sta ma lo. Žao mi je što je si tu a ci ja ta kva da ta pri ma nja ni su vi ša, jer to je, po na vljam, za i sta ma lo. Još je te že ka da vam do đe ne ko sa stra ne ko ima ne ku po zi ci ju, a struč ne šu plji ne su vi še ne go oči te sa mo pri li kom raz go vo ra, a ka mo li pri li kom ne ke kon kret ni je sa rad-nje, i taj ne ko opet ima ne be sku pla tu. Jed no stav no, ne mo že te tra ži ti lo gi ku u si ste mu po re me će nih vred no sti! U tim uslo vi ma, za i sta je te ško spre či ti od liv ka dro va ko ji po pri ro di te že bo ljim uslo vi-ma i vi šim pri ma nji ma. Uvek su tu po nu de sa stra ne, iz ino stran stva. Eto, tre nut no ima mo dva na est dok to ra na ta, pi tam se, šta ih to spre ča va da odu. Oni ka žu da

su naj vi še za do volj ni ov de, da se kod nas naj bo lje ose ća ju kao lju di. E, tu do la zi mo do ne če ga što stvar no ne ma ce nu! On da je na na ma da im obez be di mo što bo lje uslo ve, fi nan si ra nje dok tor skih stu di ja, da im obez be di mo kon tak te sa struč nja ci ma iz nji ho vih obla sti, da raz me ne is ku stva. Uče stvo va li smo u jed noj an ke ti spro ve de-noj u ni zu do ma ćih fir mi i in sti tu ci ja ko ja je ob u hva ta la niz di sci pli na. Sa mo u jed noj smo bi li naj bo lji, a to je lo jal nost za po sle-nih! To do volj no go vo ri.

Kod nas se če sto ra di pre ko vre me no, da kle vi še od osam sa ti, a ka da to li ko ra di-te u kon ti nu i te tu, neo p hod na vam je re lak-sa ci ja. A opet, dok po sle po sla ode te do ne ke te re ta ne to iz i sku je do sta vre me na, pa smo mi re ši li da je dan deo na šeg pro-sto ra na tre ćem spra tu pre tvo ri mo u ma lu sa lu za aero bik, za na še že ne, a mu škar ci ima ju sto lo ve za sto ni te nis i ma lu te re-ta nu. I gle da mo da i van rad nog vre me-na odr ži mo duh za jed ni štva, ne če ka mo sa mo pra zni ke da iza đe mo, ode mo do ne kog re sto ran svi za jed no i pro sla vi mo uspe he na ših lju di na ko lek tiv nom ili in di vi-du al nom pla nu. Ako opet, ne ko me ne daj Bo že, za tre ba ne što po pi ta nju zdra vlja, pa nas vi še si gur no mo že da se iz bo ri lak še sa ne da ćom ne go on sam. Ta ko đe ose ćaj otvo re no sti jed nih pre ma dru gi ma bi tan je pred u slov da se mi do bro ose ća mo i da se dr ži mo za jed no. Jed no stav no, tru di mo se da bu de mo sa mo nor mal ni lju di.

INTERVJU

Mehaničko-metalografska laboratorija

S vi ovi po ku ša ji u ra znim kul-tu ro lo škim si ste mi ma ši rom sve ta svr sta va ju se u pred met

de lo va nja „al he mi ča ra“, uni ver zal nom na zi vu „struč nja ka“ za sno va nom na me ta fo ri vul ga ri za ci je nji ho vih po ku ša-ja da pu tem he mij skih re ak ci ja i pre tva-ra nja jed ne sup stan ce u dru gu stvo re dra go ce ne me ta le, fi lo zof ski ka men, uni ver zal ni ras tva rač ma te ri je, teč no zla to i dru ge sup stan ce ko je po se du ju ču de sna svoj stva.

Me đu tim, „sa vre me ni al he mi ča ri“ se bi pri sva ja ju da le ko ve ći i op šti ji zna čaj, de fi ni-šu svoj za da tak kao ma ni pu la ci ju čo ve kom ili nje go vim po je di nač nim svoj stvi ma (svest, duh, du ša, te lo, ener gi ja ži vot nih pro ce sa), raz ma tra ju ći ih pri tom is klju či vo kao sup-stan ce pod lo žne in ter ak ci ji sa sa mo nji ma po zna tim re a gen si ma spo sob nim da, po put he mij skih pro ce sa, dik ti ra ju i upra vlja ju tran-sfor ma ci jom „ho mo sa pi ens“-a, ra zum nog čo ve ko li kog bi ća u „ho mo sa pi ens sa pi ens“-a, „ra zum no-ra zum nog“ čo ve ko li kog bi ća.

Stvo ri ti ne što ni iz če ga več ni je neo stva ren san od pam ti ve ka!

Na pra vi ti „per pe tu um mo bi le“ - me ha ni zam ko ji ce se več no kre ta ti bez in ter ak ci je sa oko li nom – že lja

je ko ja mi li o ne lju di po kre će ve ko vi ma na broj ne eks pe ri men te!

Stvo ri ti „pa na ceu“ - mi to loški uni ver zal ni lek pro tiv svih bo le sti – i da nas je ak tu el na te ma ko jom se

ba ve mno gi far ma ce ut ski in sti tu ti ši rom sve ta.


GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA

SIM PRO LITSIM PRO LIT®® SI STEM SI STEM

Pi še: DTech Mi lan De vić, D.Civ.Eng.

Autor Sim pro lit® si ste ma

Aka de mik Aka de mi je teh no lo ških

na u ka Ru ske Fe de ra ci je

Aka de mik Me đu na rod ne Aka de mi je

teh no lo ških na u ka

Aka de mik Srp ske aka de mi je

ino va ci o nih na u ka

Dok tor teh no lo gi je gra đe nja i

in že nje rin ga u gra đe vi nar stvu

Svet ska eko nom ska kri za, eko lo ško re se to va nje si ste ma i Sim pro lit® si stem

SIM PROLIT ® S I S T E M


či me, bi lo šta, sa mo gra di, što vi še i što sku plje...

Pro fit, pro fit, pro fit – ali ne mo že sa mo ta ko, mo ra se uzi ma ti u ob zir du go več-nost, eko lo gič nost, pa ro pro pu snost, va tro-ot por nost, eko no mič nost u odr ža va nju – ma ko to pi ta, to ni je za cr ta no u pro gra-mu „ho mo sa pi ens sa pi ens“, va žno je da je što sku plje, što luk su zni je, da se što pre „ope ru“ pa re, me đu nji ma i one iz ne le-gal nih iz vo ra – dro ge, šver ca, tr go vi ne oruž ja, rat nog pro fi ter stva...

Pro fit, pro fit, pro fit – ali sve sku plji ži vot ni pro stor tre ba i sve vi še pla te žno spo sob nih ku pa ca – ma ni je va žno, odo bra vaj sve ve će kre di te na sve du ži rok, sa sve ve ćom ka ma-tom, ban ka ma to od go-va ra...

Pro fit, pro fit, pro fit – ali ban ke re al nih fi nan sij-skih sred sta va ne ma ju - ma ni je va zno, štam paj nov ča ni ce i po kri vaj ih ber zan skim pa pi ri ma...

I ta ko se za tvo ri krug, stvo ri se „per pe tum pro-fi ta bi le“, na du van po put ba lo na, ko ji se iz me se ca u me sec, iz da na u dan po ve ća vao, po ve ća vao, po ve ća vao...

A on da – VE LI KI PRA-SAK, ve li ki PRO FI TRES ko ji po ce lom sve tu do mi-no-efek tom raz ru ši sve KVA ZI PRO FI SI STE ME ko ku le od ka ra ta, traj no, ne po vrat no, do vo de ći u

pi ta nje čak i sa mo da lje po sto ja nje osnov-nih po stu la ta ta ko iz gra đe nog svet skog si ste ma vred no sti!

Jer, ono što su sa vre me ni al he mi ča ri za bo ra vi li, ili se bar tru di li da ne uzi ma ju u raz ma tra nje, je da po sto je pri rod ni pro-ce si usta no vlje ni mi li o ni ma go di na, da po sto je uni ver zal ni si ste mi vred no sti či je ne po što va nje kad-tad, ra ni je ili ka sni je, ali jed no znač no do vo di do po sle di ca.

I upra vo u tom kre i ra nom pro to ti pu „ra zum nog na ra zum nim osno va ma“ hu ma no i da i je ste sva nji ho va al he mi ja – de kla ri sa ti „ra zum na po la zi šta“ za de fi-ni ci ju i kon tro lu raz vo ja ra zu ma čo ve ko li-kog bi ća, po la ze ći sa mo i is klju či vo od sop-stve nog si ste ma pri o ri tet nih vred no sti!

Pri to me, sa vre me ni „al he mi ča ri“ de fi ni-šu te svo je kva zi-ino va tiv ne prin ci pe pri o ri-tet nih vred no sti kao glo ba li za ci ju sve ga i sva če ga, sa op štim ci ljem - da po sto je će ele men tar ne si ste me vred no sti pod re de svo jim in te re si ma, da „per pe tum mo bi le“ pre tvo re u “per pe tum pro fi ta bi le“, ko ji će bes ko nač no funk ci o ni sa ti, bez ob zi ra na ko la te ral ne šte te po ljud ski rod.

Na rav no, to se pro jek to va nom „ho mo sa pi ens sa pi ens“ bi ću uvi ja u oblan de ljud skih pra va, de mo kra ti je, slo bo de iz bo-ra mi mo svih pra vi la mo ra la i re li gi je – da se sve lak še „pro gu ta“, sve po prin ci pu da „ča ša žu či ište ča šu me da, smi je ša ne naj-lak še se pi ju...“.

Pro fit, pro fit, pro fit – ali re al nih fi nan-sij skih sred sta va ne ma – ma ni je va žno, štam paj nov ča ni ce i po kri vaj ih ber zan-skim pa pi ri ma...

Pro fit, pro fit, pro fit – ali re al ni iz vo ri

ener gi je su ogra ni če ni – ma ni je va žno, di ži ce nu naf te na 100, 150, 200 $/ba rel, sa mo ne ka se pro iz vo di ....

Pro fit, pro fit, pro fit – ali da nas je u sve tu pro iz ve de no i uskla di šte no vi še ro be ne go je čo ve čan stvu uop šte po treb no za na red-nih ne ko li ko go di na – ma on da gra di, bi lo


SIMPROLIT ® S I S T E M



pro ve re nim pri ro dom...A on da, oba ve zno re se to va nje si ste ma

– i si stem će po no vo da pro funk ci o ni še, oči šćen od svih ne pri rod nih i ne mo ral nih dog mi, za me na te za, la žnih si ste ma vred-no sti, sve ga onog što za ga đu je ne sa mo oko li nu već i čo ve ka sa mog, iz nu tra, nje go-vu svest, duh, du šu, te lo...

Eko lo ško re se to va nje si ste ma - to je či ni se je di ni put i je di na mo guć nost da čo vek osta ne čo ve kom, da se oslo bo di od stra ha za svo ju i bu duć nost svo je de ce.

Eko lo ško re se to va nje si ste ma – kao po nov no ra đa nje isti ne na ru še vi na ma ob ma ne, je di ni je put u ži vot do sto jan čo ve ka, sa mo ta kav i je di no ta kav!

Na ža lost, po sle di ce će u naj ma njoj me ri ose ti ti kre a to ri ta kvog kva zi si ste ma – ose ti će ih mi li o ni lju di osta lih bez po sla, bez kro va nad gla vom zbog ne is pla će nih hi po te ka, obo le lih ra znim aler gi ja ma zbog pri me ne ra znih ne e ko lo ških si ste ma i ma te ri ja la, pa sve do ma sov nog umi ra nja od gla di ne raz vi je nog de la čo ve čan stva zbog pre tva ra nja ži ta ri ca u bi o di zel i sl.

Da nas je sve če šće pri sut na di le ma ni je li ak tu el na „svet ska fi nan sij ska kri za“ tek uvod u apo ka lip su na ših da na, ka zna čo ve čan stvu za ne po što va nje osnov nih mo ral nih vred no sti, gra đe nih ve ko vi ma?

Ili je iz laz tu, lo gi čan i na do hvat ru ke, sa mo smo za sle plje ni la žnim blje skom „ho mo sa pi ens sa pi ens“ pro pa gan de, pa ga ne vi di mo?

Bi će da je ipak tre će – iz laz je na šoj sve-sti, du hu, du ši, te lu, unu tra šnjoj ener gi ja ži vot nih pro ce sa - reč ju, u na ma sa mi ma. Što pre poč ne mo da sa mi se bi po sta-vlja mo pi ta nja i sa mi na la zi mo ra zum ne od go vo re, što pre poč ne mo da se kri tič ki od no si mo pre ma la žnom si ste mu vred no-sti i na lič nom i is ku stvi ma pret hod nih tra-si ra mo put bu du ćim po ko le nji ma – ti me smo sve bli ži iz la zu iz kri ze si ste ma vred-no sti i sve bli ži bla go de ti ma har mo ni je sa pri ro dom!

Sa vre me nim kom pju ter skim reč ni kom re če no – ope ra tiv ni si stem mo ra mo da oči sti mo od sva ko ja kvih vi ru sa, da oslo bo di mo rad nu me mo ri ju pre tr pa nu ra znim ne po treb nim i kva zi-isti ni tim in for-ma ci ja ma, da blo ki ra mo pri stup re klam-nim po ru ka ma či ji je is klju či vi cilj iz me na na šeg si ste ma vred no sti, da lič no oda-be re mo i in sta li ra mo sa mo al go rit me ko ji funk ci o ni šu is klju či vo na prin ci pi ma

Ne ta ko dav no, ko li ko pre go di nu-dve, auto ru Sim pro lit® si ste ma sa ve to va li

su da za cilj nu gru pu iza be re is klju či vo ma le pri vat ne in ve sti to re, či je vi ken di ce – „da če“, po put pe ču ra ka, sva ko dnev no ni ču u Pod-mo sko vlju. I da su pre i muć stva Sim pro lit® si ste ma u stva ri nje go ve ve li ke ma ne zbog ko jih ni kad ne će za ži ve ti u ma sov noj grad-nji, po seb no onoj ko ja se fi nan si ra iz ra znih bu džet skih pro gra ma i ra znim fi nan sij skim kor po ra ci ja ma, a njih je naj vi še – sa mo u Mo skvi go di šnje se gra di oko 4.500.000m2, a u Pod mo sko vlju oko 7.000.000m2 stam-be nog i po slov nog pro sto ra.

SIM PRO LIT® SI STEM I MA SOV NA GRAD NJA DO EKO NOM SKE KRI ZE



Pred no sti za in ve sti to re: da je grad nja u Sim pro lit si ste mu jef ti ni ja i do 30% od uobi ča je ne, da se pri me nom fa sad nih zi do va Sim pro lit® si ste ma do bi ja ju sto ti-ne hi lja da do dat nih bes plat nih kva drat-nih me ta ra pro sto ra ko ji se mo gu upo tre-bi ti za zbri nja va nje so ci jal no ugro že nih slo je va, da je vre me tra ja nje iz grad nje upo la kra će, što za to li ko sma nju je i in ter-ka lar ne ka ma te na ka pi tal na ula ga nja, da je no vo i zgra đe ni pro stor eko lo ški po do ban, te da su ele men ti Sim pro lit®

si ste ma naj du go več ni ji me đu ana lo zi-ma u Ru skoj Fe de ra ci ji i još mno go to ga dru gog – sve do sko ra, do po čet ka fi nan-sij ske kri ze, od stra ne in ve sti to ra tu ma-če ne su upra vo obr nu to!

Jer, ako bi grad nja po sta la znat no jef ti-ni ja, to bi osta la i znat no ma nja ko li či na pa ra za pro cen te (от кат) slu žbe ni ci ma ko ji su od lu či va li o da va nju po slo va!

Ako bi gra đe vin ska ce na no vo grad nje u Sim pro lit® si ste mu, bez za vr šnih ra do-va, re ci mo jed ne pe to sprat ni ce bi la 560 $/m2, ka ko on da ob ja sni ti za što se ta kvi sta no vi pro da ju sa po čet nom ce nom od 4.000-6.000 $/m2 i da ne ma na tr ži štu sta no va sa iz ve de nim za vr šnim ra do vi ma jef ti ni jim od 7.000-8.000 $/m2!





Pred nost za iz vo đa če: da je grad nja obje ka ta u Sim pro lit® si ste mu dva i vi še pu ta br ža od kla sič ne, da su vi še od tri pu ta sma nje ni tro ško vi na ho ri zon tal ni i ver ti kal ni tran sport zbog la ko će ele me-na ta Sim pro lit® si ste ma, da za iz vo đe nje ra do va ni je po treb na sku pa fa sad na ske la i te ška me ha ni za ci ja i još mno ge dru ge pred no sti od stra ne iz vo đa ča tu ma če ne su ta ko đe obr nu to!

Jer, ako se obje kat za vr ši za jed nu gra-đe vin sku se zo nu, ko me on da da iz vo đač fak tu ri še ne mo guć nost iz vo đe nja ra do va u oštrim zim skim uslo vi ma (зим нее удо-

ро жа ние)?Ako ni su po treb ni te ški kra no vi i ske la,

šta da ra di i ko me da fak tu ri še amor ti za-ci ju ske le, opla te i kra no va ko je je zbog do sa da šnjeg si ste ma grad nje iz vo đač u ve li kim ko li či na ma na ba vio?

I ka kva je to za ra da ka da 1m2 zi da u Sim pro lit® si ste mu izi daš sa 9 blo ko va, pre gle tu ješ ih spo lja i obo jiš, iz mal te ri šeš iz nu tra mal te rom de blji ne 10-15 mm, pre-gle tu ješ i obo jiš ’ i fa sad ni zid u pot pu no sti go tov?!

Po seb no ka da se to upo re di sa zi da-njem 1.0 m2 "sen dvič" zi do va, gde se pr vo izi da 128 ci ga la, pa se po sta ve an ke ri, pa se po sta vi sloj za pa ro ne pro pu snost, pa se po sta vi sred nji sloj za uto plja va nje, pa se sve to sa ske le ob zi da sa 67 ci gli, ko je se, kroz va zdu šni sloj od 30-40mm, sloj uto plji va ča i sloj par ne bra ne, an ke ri ma ve zu ju za osnov ni zid, pa se mal te ri še spo lja mal te rom 15-20 mm, pa se mal te-ri še unu tra mal te rom 25-40mm, pa se sa obe stra ne gle tu je i bo ji – na ko li ko se tu sa mo po zi ci ja mo že za ra di ti ili, da le ko bi lo, „ukra sti“!



A kraj njeg kup ca, ko ji bi kao „go spo din ku pac“ u stva ri tre bao da dik ti ra uslo ve kva li te ta, du go več-no sti i eko lo ške po dob no sti ku plje nog stam be nog pro sto ra, ili ni ko ne pi ta, ili ga raz ne kom pa ni je za ne kret ni ne „struč no“ uve ra va ju da je nji hov stan pre skup upra vo za to što su pri me nje ni „od lič ni, naj-sa vre me ni ji, naj kom pli ko va ni ji pa za to i naj sku plji“ fa sad ni sen dvič zi do vi, što im je ugra đe na kom plet-na pri toč na i iz duv na ven ti la ci ja jer je pri me nje na teh no lo gi ja „pa siv nog do ma“ i sl. Ali im za to ni ko ne ob ja šnja va da je u stva ri ku pio ne du go več no, ne e ko lo ško i za de se tak go di na in va lid no bo ra vi šte, na či ju će eks plo a ta ci ju i odr ža va nje re la tiv no vr lo br zo po tro ši ti mno go vi še nov ca ne go ga je uop šte ko štao kva drat ni me tar ku plje ne „no vo grad nje u pa siv nom do mu“.





Od 2001. go di ne autor Sim pro lit® si ste-ma upo zo ra va na ma lu du go več nost pri-me nje nih ter mo i zo la ci o nih si ste ma (plo-če sti ro po ra 7-10 go di na, mi ne ral na vu na 10-14 go di ne, ke ram zi to be ton 12-16 go di na, pe no be ton i gas be ton ti pa Ytong ili Si po reks 17-20 go di na), a po seb no na po gub nost sen dvič zi do va sa sred njim slo jem uto plji va ča od sti ro po ra ili mi ne-

ral ne vu ne. Na ža lost, po treb no je bi lo da do đe do re kon struk ci je no vo grad nje na Ma nje žnoj plo šča di, pa da se do ne se pro pis da objek ti u ko ji su ugra đe ni ma te-ri ja li či ja je du go več nost ma nja od du go-več no sti sa mog objek ta, mo ra ju ima ti ugra đe ne ele men te i opre mu po treb ni za za me nu ne du go več nih ma te ri ja la to kom nor mi ra ne eks plo a ta ci je objek ta. A što se ti če mno go sloj nih zi do va, Re še njem Mi ni star stva gra đe vi ne Mo skov ske obla-sti iz apri la 2008. go di ne, oni su iz ri či to za bra nje ni, jer pred sta vlja ju opa snost ne sa mo po eko lo šku, već i po fi zič ku sta bil-nost obje ka ta.

SIM PRO LIT SI STEM I EKO NOM SKA KRI ZAPre sta nak ogrom nog pro to ka pa ra kroz

ban ke ko je su se do sko ra mno ži le kao pe čur ke po sle ki še, ga še nje vi še od tre ći ne ukup nog bro ja ba na ka, pre sta nak štam pa nja vred no snih pa pi ra bez po kri ća, pre sta nak hi po te kar nog kre di ti ra nja gra-đa na kao ku pa ca ne kret ni na ili re pro gra mi-ra nje stam be nih kre di ta po astro nom skim ka mat nim sto pa ma, ne iz be žno je do ve lo do ko lap sa si ste ma za mi šlje nog kao „per-pe tum pro fi ta bi le“ i za u sta vlja nja sko ro 90% svih gra di li šta u Mo skvi i Mo skov skoj obla sti! Kon zer vi ra ju se ra do vi, ma sov no se ot pu šta ju rad ni ci, rad ni ci bez po sla ne mo gu da ot pla ću ju sta no ve ko je su ku pi li hi po te kar nim kre di ti ma, ne mo guć nost ser-vi si ra nja hi po te kar nih kre di ta oba ra ak ti ve ba na ka - reč ju, si stem „per pe tum pro fi ta bi-le“ po či nje da pu ca po svim ša vo vi ma...



I tu, na sce nu stu pa dr ža va! Dr ža va, ko ju ne in te re su je da“spa ša va“ in ve sti to re ko ji su ko li ko ju če pro da va li kva drat ne me tre po astro nom-skim ce na ma, ali je in te re su ju nje ni gra đa ni ko ji i u uslo vi ma fi nan-sij ske kri ze mo ra ju sti ca ti „krov nad gla vom“, kao ele men tar ni uslov bi ti sa nja.

A ka da se to me do da hit na po tre ba za re ša va nje stam be nih pi ta nja pre ko 240.000 voj nih li ca ko ji ma na red ne go di ne pre sta je ugo vor ni od nos u voj sci, ali osta je oba ve za dr ža ve da im obez be di stam be ni pro stor, pa dr žav ni pro gram „Di ja spo ra“ za ru se ko je je ras pad biv-šeg So vjet skog Sa ve za za te kao u sa da ne za vi snim dr ža va ma i že le da se vra te u rod nu Ru si ju, pa dr žav ni pro gram „Mla da po ro di ca“, sa kraj njim ci ljem re ša va nja de mo graf skih pro ble ma Ru ske Fe de ra ci je, pa dr žav ni pro gram pre se lja va nja gra-đa na sa pod ruč ja su ro vog se ve ra na plo do rod ne i kli-mat ski po god ni je te ri to ri je i sl. - ci fra od 10.000.000 m2 hit no po treb nog stam be nog pro sto ra u iz grad nji je „mi ni-mum mi ni mu ma“ na ve de nih po tre ba, ali i re še nje da ljeg funk ci o ni sa nja ne sa mo gra-đe vin skih fir mi, već i svih gra na in du stri je ve za nih za pro iz vod nju gra đe vin skog ma te ri ja la i opre me.





Ru ske Fe de ra ci je, od 25.000 – 34.000 ru ba lja/m2 (900-1200 $/m2).

Sim pro lit® si stem je je di ni si stem ko ji u ovom tre nut ku za do vo lja va po sta vlje ne uslo ve! Sa 14.000-18.000 ru ba lja/m2

(500-650 $/m2) za obje kat bez za vr šnih ra do va, Sim pro lit® si stem bu kval no ne ma kon ku ren ci je!

A pri to me, ko ri snik do bi ja kva li te tan, du go ve čan i eko lo ški po do ban ži vot ni pro-stor, pro stor za sreć nu bu duć nost i mi ran san svo je de ce.

Me đu tim, dr ža va ni je pro fi ta bil na or ga-ni za ci ja, pa je pro fit u re a li za ci ji stam be-ne po li ti ke pod re đen is klju či vo re ša va nju ži vot nih pi ta nja nje nih gra đa na, kao što ni je ni „vre ća nov ca“ iz ko je sva ko mo že da za hva ti ono li ko ko li ko mu tre ba ili mi sli da mu to pri pa da!

Na pro tiv, dr ža va je ja sno pro pi sa la uslo-ve pod ko ji ma je sprem na da fi nan si ra ma sov nu grad nju na ce loj te ri to ri ji Ru ske Fe de ra ci je – pre sve ga ce nu kva drat nog me tra ko ja se kre će, za vi sno od te ri to ri je




Prerada o tpada

EKOLOGIJA

Što se in du strij skog ot pa da ti če, on za vi si od pri me ne teh no lo gi je i vr ste in du stri je. Ot pad he mij ske in du stri je i ot pa di zdrav-stve nih in sti tu ci ja uzi ma ju se kao naj o pa-sni ji. Nje go va ogrev na moć je 12 MJ/kg, dok je kod ko mu nal nog ot pa da 7 MJ/kg.

Za ni mlji vo je spo me nu ti i me to de za od stra nji va nje i pre ra du sme ća. To je na pr vom me stu kon tro li sa no sa ni tar no de po no va nje, a pod tim se pod ra zu me va i pret hod na re ci kla ža ko ja odva ja njem ma te ri ja la ko ji se po no vo mo gu upo tre bi ti u pro iz vod nji, sma nju je po vr ši nu neo p-hod nu za skla di šte nje ostat ka ot pa da. Sle de kom po sti ra nje i fer men ta ci ja, spe ci-jal ni po stup ci re ci kla že ve za ni za pre ra du

or gan skog ot pa da, pre sve ga u ci lju pro iz-vod nje đu bri va za po ljo pri vre du. Spa lji va-nje se od no si lo do sko ra na raz ne vi do ve ko mu nal nog ot pa da, a da nas se u tu svr hu ko ri sti strikt no iz dvo je no sa gor lji vo sme će. Za tim, ko mi nu ci ja ili usit nja va nje ra znog or gan skog ma te ri ja la pre ko po seb-nih mli no va. Pri me ra ra di, ova teh ni ka se ko ri sti u ve li kim ugo sti telj skim objek ti ma. Po nov na upo tre ba i re ci kla ža ot pad nog ma te ri ja la pred sta vlja ju osno vu za bu du-će uma nje nje i ot kla nja nje ne po treb nog ot pad nog ma te ri ja la.

Otpad, energent na koji se računa

Kon tro li sa no spa lji va nje, in ci ne ra ci ja, je dan je od naj bo ljih na či na ne u tra li za ci je

i uni šta va nja ot pa da ka. Ma te ri je opa sne po pri rod nu sre di nu, to kom ovog pro ce sa se u pot pu no sti ne u tra li zu ju. To kom pro ce-sa in ci ne ra ci je oslo ba đa se ve li ka ko li či na ot pad ne to plo te ko ja se po evrop skim stan dar di ma i pro pi si ma mo ra is ko ri sti ti. Po sto je i stra ho vi od ova kvog po stu pa nja sa ot pa dom, pre sve ga strah ve zan za emi si ju štet nih ga so va, na ro či to di ok si na, a za tim i strah od ve li kih ula ga nja i po gon-skih tro ško va uz pi ta nje ho će li se sve to is pla ti ti. Na rav no, što se za ga đe nja ti če, uz pri me ne no vih teh no lo gi ja emi si ja di ok-si na, olo va, sum por di ok si da i azot di ok si-da se sma nju je za či ta vih 99%! Naj ve će re zul ta te na po lju pri me ne kon tro li sa nog

spa lji va nja po sti žu Austri-ja, Ne mač ka i Ho lan di ja. Švaj car ska is ku stva, na pri mer, go vo re nam da re ci-kli ra njem de vet de se ti na sta kle nog ot pa da, pro stor za sme tli šta sma njen je za tre ći nu.

Teh no lo ški naj ra zvi je ni-ji de lo vi sve ta uve li ko se tru de da u što ve ćoj me ri ko ri ste ener gi ju iz ot pa da, kom bi nu ju ći ri go ro znu re ci kla žu sa kon tro li sa nim spa lji va njem. Za ni mlji vo je da spa lji va njem ot pa da na vi so kim tem pe ra tu ra ma, nje go vu ko li či nu sma nju-je mo na jed nu de se ti nu. Ta ko đe, sva ka to na sa go-ri vog ot pa da ima ener get-sku vred nost jed nog ba re la naf te ili oko jed ne če tvr ti ne

to ne uglja, do volj no za pro iz vod nju oko 600KWh ob no vlji ve elek trič ne ener gi je.

Po po da ci ma iz 2005. go di ne, 800 po stro je nja za spa lji va nje ot pa da, sa go re-lo je oko 140 mi li o na to na ot pa da u ci lju do bi ja nja ener gi je, a od to ga 400 po stro je-nja se na la zi lo u Evro pi. Do 2012. go di ne, pla ni ra se pu šta nje u po gon još 100 no vih po stro je nja i pla ni ra na po tro šnja utro ška ot pa da od 13 mi li o na to na. Ovi tren do vi ne pra te se is klju či vo na za pa du, jer je sve vi še azij skih ze ma lja sa ve li kim me tro po-la ma ko je na ovaj na čin po ku ša va ju da re še pro blem od la ga nja ot pa da i po bolj-ša ju gre ja nje i snab de va nje elek trič nom ener gi jom.

Iz vor: Ob no vlji vi iz vo ri ener gi je, dr Sla vi ša Đu ka no vić, Grad ska bi bli o te ka Ub, 2009.

J ed na od ide al nih kom bi na ci ja da bi, po srp ski re če no, do bi li i ja re i pa re, je ste ko ri šće nje ener gi je pre ra de

ot pa da. Ova ko bi smo u mno go me sma nji-li po vr ši ne za skla di šte nje ot pa da, in ten zi-vi ra la bi se re ci kla ža, a ot pad bi do ži veo ka tar zu, od ne po treb nih i ne po želj nih osta-ta ka, po stao bi pra vo ma lo bla go!

Pre ra da ot pa da je u po sled nje vre me po sta la ak tiv nost ko ja za o ku plja sve ve ću pa žnju u raz vi je nim ze mlja ma. Po ne kim pro ce na ma, u evrop skim ze mlja ma OECD- a, pro iz ve de se oko 150 mi li o na to na ko mu-nal nog ot pa da, što bi od go va ra lo ko li či ni od 500 do 1.000 kg po sta nov ni ku! Ta ko li či na iz i sku je ve ću bri gu za ko ri šće nje, skla di šte nje i pre ra du ot pa da. Cilj je da se iz ot pa da do bi ju si ro vi ne i na rav no ener gi-ja, a da se pri to me ži vot na sre di na u što ma njoj me ri na ru ši.

Stepen recikliranja, mera ekonomske razvijenosti

Sve do ci smo po ve ća ne pa žnje za ovu te ma ti ku i na na šim pro sto ri ma. Iskre no, ta pa žnja se ne za vr ša va sa mo na mar-ke tin škim kam pa nja ma i pu kom te o re ti-sa nju. Sve je ve ća pri me na is ku sta va iz raz vi je ni jih ze ma lja u na šoj oko li ni. A ta mo ne gde, gde se sa ovim po slom po če lo do sta ra ni je i uz ula ga nje enorm nih sred-sta va, da nas se ste pen eko nom ske raz vi-je no sti me ri, iz me đu osta log, i do stig nu-tim ste pe nom re ci kli ra nja! To je do ve lo do to ga da se po nov na upo tre ba ot pa da ka i re ci kli ra nje tran sfor mi šu u pra vu sa vre-me nu in du stri ju, od no sno u ta ko zva ne se kun dar ne in du strij ske gra ne ili u re ge ne-ra tiv nu in du strij sku pro iz vod nju.

Sa dr žaj ko mu nal nog ot pa da je vi še ne go ra zno vr stan, ali se kao do mi nant ni pre po zna ju ot pa ci hra ne, pa pi ra i pe pe la, a u ne što ma njoj me ri tu su i sta klo, pla sti-ka, tek stil, ko ža, ra zni me ta li, dr vo i gu ma.

Suvišno bi bilo još jednom napominjati da rešavanjem pitanja iz oblasti energetike, rešavamo mnoga pitanja vezana za budućnost. Takođe je izlišno predočavati spregu energetike i ekologije, jer u današnjem svetu ne postoji veća povezanost između dve oblasti.

Kako je otpad Kako je otpad postao postao BLAGOBLAGO


Da li želite da ubuduće dobijate vaš besplatni primerak časopisa Industrija?

Da Ne

Potpis

Datum

Ime i prezime:

Pozicija u okviru kompanije:

Kompanija:

Adresa:

Poštanski broj i mesto: Država:

Tel. Fax.

E-mail: Internet adresa:

Kog tipa je organizacija u kojoj radite?(molimo vas označite odgovarajuće kvadratiće)

Zastupnik/distributer ProizvođačIznajmljivanje/lizing opreme i/ili mašinaKonsultantska kompanijaNacionalni/regionalni/lokalni organ vlastiDrugo (molimo vas navedite)

IND MEDIA d.o.o, Lazara Kujundžića 88, 11000 Beograd, Srbija

ČASOPIS "INDUSTRIJA" MOŽETE BESPLATNO PREUZETI I SA INTERNETA KAO PDF FAJL! Više detalja na internet adresi www.industrija.rs

Ind Media nudi svojim klijentima kvalite-tne i profesionalne usluge iz specijalizova-nih oblasti kao što su:

• Lektura, korektura i prelom teksta• Prevođenje• Izrada grafičkih i tekstualnih rešenja

za štampani promotivni materijal (katalozi, brošure, publikacije, panoi, pamfleti…)

• Dizajn logotipa, memoranduma, vizit karti• Web dizajn• Izrada multimedijalnih prezentacijaDa li želite da dobijete dodatne informacije o

ovoj ponudi?

DaNe

Molimo vas da date detaljniji opis delatno-sti organizacije u kojoj radite:

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci, kao i da primerke časopisa šalje onim preduzećima i institucijama koje ispunjavaju preduslove definisane izdavačkom politikom.

Preporučite kompanije koje bi po vašem mi-šljenju bile zainteresovane da dobijaju naš časopis:

Da bi ste počeli da dobijate vaš BESPLATNI primerak časopisa Industrija potrebno je da u potpunosti ispu-nite ovaj formular, i da nam ga zatim pošaljete na neki od sledećih načina:

1. faksom na broj +381 (0)11 357-27342. poštom na sledeću adresu:

IND MEDIALazara Kujundžića 88, 11000 Beograd

Formular možete ispuniti i putem Interneta, na Web adresi www.industrija.rs.

Ova ponuda važi isključivo za teritoriju Srbije.

PRIJAVA ZA BESPLATNEPRIMERKE ČASOPISA

Aktu e l n o

Pre tra ži vač je u ra noj fa zi raz vo ja jav-no te sti ran pre go di nu da na is klju či vo u Sr bi ji, i to pod ime nom Ed gi os. U osno vi, ra di se o pre tra ži va ču u re al nom vre me nu ba zi ra nom na teh no lo gi ji ko ja se u osno vi raz li ku je od svih do sa da šnjih i ko ja omo gu-

Svet ska pro mo ci ja ove uslu ge odr ža-na je u uto rak, 20. ok to bra u San

Fran ci sku, u okvi ru kon fe ren ci je “Web2.0 Sum mit”. Osni vač i idej ni tvo rac no vog pre tra ži va ča je dr Bo ri slav Aga pi ev, Be o-gra đa nin ko ji ži vi i ra di u Por tlan du, u SAD. Bo ri sla v A ga pi ev je pre tri go di ne u Be o gra-du for mi rao raz voj ni tim sa sta vljen od naj i-stak nu ti jih mla dih in že nje ra i stu de na ta iz ce le Sr bi je, osva ja ča me da lja na broj nim tak mi če nji ma iz pro gra mi ra nja u ze mlji i ino stran stvu.

Ko ri sni ci ma In ter ne ta od ne dav-no je na ras po la ga nju pre tra ži vač www.wowd.com ko ji su osmi sli li pro gra me ri iz Sr bi je.

In ter net pre tra ži vač "Wowd" na pra vljen u Sr bi ji

AMD pla ni ra da pred sta vi još ne ko li ko ser ver skih či po va, ali Magny Co urs će bi ti li der ka da je obe ća ni skok per for man si u pi ta nju. No vi pro ce sor pri la go đen je upo tre bi u dvo pro ce sor skim i če tvo ro pro ce sor skim ser ve ri ma ko ji ko ri ste br zu DDR3 me mo ri ju. Čip Magny Co urs je dan je od naj va žni jih de lo va AMD-ove ser ver-ske plat for me Ma ra nel lo i pro da va će se pod tr ži šnim ime nom Op te ron 6100. Kup-ci ma će bi ti po nu đe ne dve ver zi je pro-ce so ra, jed na sa osam je zga ra i dru ga sa dva na est. Oba či pa će se pro iz vo di ti 45-na no me tar skom teh no lo gi jom u fa bri-ci Glo bal Fo un dri es. Pro da ja pro ce so ra za sno va nih na Magny Co urs či pu po če će u pr vom tro me seč ju 2010. go di ne.

AMD pla ni ra da Magny Co urs već 2011. go di ne za me ni či pom In ter la gos, 32-na no-me tar skim pro ce so rom ko ji će se is po ru-či va ti sa dva na est ili še sna est je zga ra. In ter la gos će bi ti deo pred sto je će mi kro ar-hi tek tu re Bull do zer.

Kom pa ni ja Advan ced Mic ro De vi ces (AMD) po la ko se pri pre ma da 2010. pred-sta vi dva na e sto je zgar ni čip rad nog ime-na Magny Co urs ko ji će do ne ti pri me tan skok u per for man sa ma.

AMD obe ća va ve li ki skok u per for man sa ma

IZ VO

R:

WW

W.M

IKR

O.R

S

Pre la zak ko ri sni ka sa Vi ste na Win dows 7 sve br ži

sni ci ne za do volj ni Vi stom ubr za no pre la-ze na no vi ope ra tiv ni si stem.

Na rav no, la vov ski deo ko ri sni ka, tač ni-je 64%, i da lje je po sve ćen vre me šnom ope ra tiv nom si ste mu Win dows XP. Iz gle-da da tvr do gla vost i oda nost ovih ko ri-sni ka de vet go di na sta rom ope ra tiv nom si ste mu mo že do ći gla ve i „Sed mi ci“ uko li ko ne za poč ne nji ho va mi gra ci ja ka njoj. Mic ro soft je sa da okre nut po slov nim ko ri sni ci ma oče ku ju ći da poč nu za me nu

za sta re lih si ste ma.Re zul tat pro da je Win dows-a 7

je ohra bru ju ći bu du ći da je znat-no bo lji od Vi sti nog. Uzi ma ju ći sve u ob zir, po sta vlja se pi ta-nje ho će li iko ko ri sti ti Vi stu za go di nu da na?Me ra uspe ha bi će i broj ko ri-

sni ka ko ji će pre ći sa Win dow sa XP na Win dows 7. Uko li ko se na sta ve tre nut ni tren do vi, ni je ne za mi sli vo da se Mic ro soft su o či sa za sto jem u pro da ji ka da po ne sta ne pre be ga sa Vi ste. Ta kav raz voj do ga đa ja bi će ka ta stro fa lan za Mic ro soft jer je za kom pa ni ju od kri tič ne va žno sti pre u zi ma nje kon tro le nad raz-voj nim i di stri bu tiv nim ci klu som. Pu ka za me na Vi ste sa Win dows-om 7 ne će bi ti do volj na.

W in dows 7 iz da na u dan osva ja sve ve ći deo tr ži šta. 10% no vo re gi stro-

va nih ko ri sni ka Mic ro soft-ovih ope ra tiv nih si ste ma ko ri ste upra vo naj no vi ju ver-zi ju, što je iz ne na đu ju će ob zi rom da Vi sta, ko ja je na tr ži štu već

tri go di ne, je dva pre la zi 30%. Broj ko ri-sni ka Vi ste po či nje da se sma nju je ka ko Win dows 7 do bi ja na po pu lar no sti. Je di ni za klju čak ko ji se mo že iz ve sti je ste da ko ri-

Win dows 7 ne za dr ži vo osva ja tr ži šte. Na kon što je prob na ver zi ja za be le ži la ne ve ro vat no ve li ko in te re so va nje ko ri-sni ka, Mic ro soft-ov naj no vi ji ope ra tiv ni si stem pre u zeo je go to vo 4% tr ži šta po sle sa mo ne ko li ko ne de lja od zva nič nog pred-sta vlja nja.

ća va ot kri va nje šta je u sva kom mo men tu po pu lar no na In ter ne tu. Li sta po pu lar-nih stra ni ca ažu ri ra se uži vo pred oči ma ko ri sni ka i omo gu ća va da se u re al nom vre me nu ot kri ju naj no vi ji tren do vi, te me i naj za ni mlji vi je stra ni ce.

Je din stve ni pri stup ko ji ima pre tra ži vač Wowd omo gu ća va da se naj po pu lar ni je stra ni ce na In ter ne tu od re đu ju pre ma po se ta ma ko ri sni ka ume sto ma ši na na we bu.

Wowd ima fi nan sij sku po dr šku ve li kih in ve sti ci o nih fon do va iz Si li ci jum ske do li-ne, DFJ i KPG. Se di šte kom pa ni je je u gra-du Pa lo Al to, u Ka li for ni ji, sa kan ce la ri ja ma u Por tlan du i u Be o gra du, gde se na la zi kom ple tan raz voj ni tim.

IT INDUSTRIJAIT INDUSTRIJA


Aktue lno

ko ja se oče ku je kra jem 2010. Pri pre ma-ju ći tu ver zi ju pro šle ne de lje je ob ja vi la Fi re fox 3.6 be ta s broj nim no vi na ma iz ko jih se mo že na slu ti ti šta će usle di ti u bu duć no sti. Ma ke te in ter fej sa ver zi je 4.0 već su iza zva le ve li ko za ni ma nje i ko li ko se

mo že vi de ti od li ku je ih este ti ka na lik onoj iz Mic ro soft-ove Vi ste i obe-

ća nje o ve li kom po ve ća nju br zi ne.

Da bi odr ža la ko rak s ak tu el nom op se-si jom ko ju iza zi va-ju pa met ni te le fo ni ka dri da se po ve zu ju na in ter net, Mo zil la

pri pre ma i mo bil nu ver zi ju či ta ča na zva nu

Fen nec.Pro sla va ro đen da na se

ni je sve la sa mo na ob ja vlji va nje sa op šte nja za me di je i ro đen dan ske

sve će. Mo zil la je po kre nu la i svet sku kam-pa nju na zva nu „Osve tli te svet žar-li jom“ ko ja će lo go ti pom ovog či ta ča osve tli ti ne bo nad gra do vi ma ši rom sve ta. Mo zil la je po red to ga ob ja vi la i ilu stro va ni vi deo sa svo jom pri čom o pro te klih pet go di na.

U to vre me tr ži štem je do mi ni rao Mic-ro soft-ov In ter net Ex plo rer s ude lom

od čak 99%. Pet go di na ka sni je In ter net Ex plo rer i da lje do mi ni ra tr ži štem ali sa da sa ude lom od 65%, dok je Fi re fox dru gi sa oko 23%.

Bit ka još ni je za vr še na jer se nad me ta-nje u me đu vre me nu pro ši ri lo. S do dat nim či ta či ma ko ji su se u nje ga uklju či li, pre sve ga onim ko je su na pra vi li Go o-gle i Ap ple, kon ku ren ci ja se po ja ča la i iza zva la stal nu tr ku za ino va ci-ja ma i po bolj ša nji ma mo guć no sti sve do raz vo ja mo bil ne ver zi-je. Fi lo zo fi ja Fi re fo xa je da je in ter net jav no bla go ko je tre ba da bu de do stup no svi ma i otvo re no što je mo gu će vi še. Mo zil la pro pa gi ra ta kav stav ši rom otvo re nih ru ku ta ko da su raz vi ja či soft ve-ra una pre di li mo guć no sti nje nog či ta ča sa pre ko 7.000 do pu na.

Fi re fox tre nut no ima oko 330 mi li o na ko ri sni ka i u ju lu je za be le žio svo je mi li jar di-to pre u zi ma nje.

Mo zil la sa da gra bi ka ob ja vlji va nju naj-no vi je ite ra ci je svog či ta ča, Fi re fox 4.0,

Mo zil lin Fi re fox 1.0 po ja vio se 9. no vem bra 2004. i br zo po stao ozbi ljan bo rac u ra to vi ma veb či ta ča.

IZ VOR: W

WW

.MIK

RO.R

S

In tel pla ni ra da pred sta vi čvr sti disk za sno van na fleš me mo ri ji (So lid Sta te Dri ve, SSD) ka pa ci te ta 40 GB po pre po-ru če noj ce ni od 120 do la ra.

Ure đaj će se ko ri sti ti kao si stem ski disk u ser ve ri ma, ali će se ugra đi va ti

i u jef ti ni je mo de le pre no si vih ra ču na ra. U pla nu je pred sta vlja nje i po slov ne se ri je SSD di sko va ka pa ci te ta 50, 100 i 200 GB ko ji su po per for man sa ma bli ži vr hun-skim mo de li ma na me nje nim ser ve ri ma. Ak tu el ni In tel-ovi SSD di sko vi iz se ri je X25-E, na me nje ni po slov nim ko ri sni ci-ma, su ka pa ci te ta 32 i 64 GB. Disk X25-V, rad nog na zi va Glen Bro ok i ka pa ci te ta 120 GB, za sno van je na jef ti ni jim MLC NAND či po vi ma sa će li ja ma ras po re đe-nim u vi še ni voa. Prob ni pri mer ci ure đa ja tre nut no se is po ru ču ju pro iz vo đa či ma ra ču na ra, dok se u ma lo pro da ji oče ku ju to kom ja nu a ra.

SSD di sko vi iz po slov-ne se ri je za sno va ni su na SLC NAND či po vi ma sa će li ja ma ras po re đe-nim u jed nom re du. Nji ho va ce na će bi ti ni ža od ce ne po sto je ćih di sko va za oko 40%, što zna či da će je dan gi ga bajt ko šta ti oko 6,5 do la ra. Oče ki va na ma lo-pro daj na ce na di ska ka pa ci te ta 50 GB je 350 do la ra. Po če tak is po ru ke prob nih pri me ra ka po slov nih SSD di sko va oče ku-je se u apri lu, dok će u ma lo pro da ji bi ti do stup ni tek u ju lu 2010. go di ne.

In tel pred sta vlja no ve mo de le SSD di sko va

IT INDUSTRIJAIT INDUSTRIJA


po sti ći br zi nu pre no sa po da ta ka do 200 MB/s pre ko USB 3.0 pri ključ ka. Fleš disk je pot pu no kom pa ti-bi lan sa USB 2.0 pri-ključ ci ma, ali će br zi-na pre no sa po da ta ka bi ti ni ža.

Pred stav ni ci kom-pa ni je Su per Ta lent su iz ja vi li da disk ko ri-sti spe ci jal nu teh no-lo gi ju ko ja uklju ču je vi še RAID pa ro va ko ji sa dr že raz li či te se rij ske ka na le za pro tok

Ra di se o mo de lu pod na zi vom Su per-Speed USB 3.0 RAID Dri ve, ko ji će

se u pro da ji na ći u ver zi ja ma ka pa ci te ta 32, 64 i 128 GB. Ve li či ne od pri bli žno 9,3 x 3,5 x 1,2 cm, ovaj fleš disk se uklju ču je di rekt no u bi lo ko ji USB pri klju čak i mo že

Kom pa ni ja Su per Ta lent Tec hno logy pred sta vi la je no vi fleš disk iz ra đen po no vom stan dar du USB 3.0, ko ji omo gu ća-va pre nos po da ta ka br zi nom od 5 Gbit/s, što je de set pu ta br že od sa da šnjih USB 2.0 di sko va.

Pr vi USB 3.0 fleš disk de se to stru ko br ži od ra ni jih mo de la

po da ta ka. Ka da je si stem opre mljen i sa spe ci jal nim USB SCSI (UAS) upra vljač kim

pro gra mom i USB 3.0 pri ključ kom, br zi na pre no sa po da ta ka mo že do sti ći i 200 MB/s. Iako su pred-stav ni ci kom pa ni je Su per Ta lent po tvr di li da će se Su per Speed USB 3.0 RAID Dri ve

po ja vi ti u pro da ji do kra ja ove go di ne, ni su na ve li po ko joj ce ni će se pro da va ti.

Fi re fox na pu nio pet go di na

AUTO INDUSTRIJA

Dru gi raz log je či nje ni ca ko ja bi ovaj čla nak mo gla svr sta ti i u ru bri ku "Eko lo-gi ja". Na i me, zna se vr lo do bro da je ve ći deo ka ro se ri je tra ban ta na pra vljen od pla stič ne ma se, čak po sto je mno ge le gen-de i aneg do te ve za ne za ovu či nje ni cu. Me đu tim, ma lo nas zna da po sre di ni je bi lo ka kva pla sti ka, već po se ban ma te-ri jal, ta ko zva ni du ro plast, či ju osno vu sa či nja va ju od re đe ni or gan ski ma te ri ja li i, ve ro va li ili ne, ma te ri ja li do bi je ni re ci kla-žom. Ta ko da je isto rij ska či nje ni ca, da je tra bant pr vi auto mo bil u či joj su iz ra di upo tre blja va ni re ci kli ra ni ma te ri ja li, ne po-bit na.

Tre ći raz log je re in kar na ci ja ko ja se spre ma ovom sim bo lu jed ne epo he. Na i-me, fir ma In di kar je pre u ze la od go vor nost za raz voj i re a li za ci ju teh nič kih kon struk ci-ja sa ni zom fir mi iz Sak so ni je, a sa ci ljem pro iz vod nje mo de la ko ji ve o ma pod se ća na Tra bant Uni ver zal. Mno gi pro iz vo đa či auto mo bi la u Evro pi su po sled njih de se-tak go di na za i gra li na kar tu re tro iz gle da, ta ko da ru ju ći no vi ži vot svo jim mo de li ma iz pro šlo sti. Da li tre ba po mi nja ti Bu bu, Mi ni ja ili Fi at 500? Za što ne i Tra bi? Na rav no, ima tu još ne što zbog če ga smo re ši li da ovaj mo del iz dvo ji mo i po ka že-mo na stra ni ca ma na šeg ča so pi sa. Po što je ovaj

broj obo jen to nom ener ge ti ke, ovaj bu du ći za vod nik na če ti ri toč ka, se i te ka ko ukla-pa u pri ču. Pred vi đe no je da ga po kre ću

elek tro mo to ri! Da li će bi ti raz vi je na i hi brid-na va ri jan ta, za sa da ne ma po da ta ka, ali ne bi nas ni to za ču di lo. U sva kom slu ča ju, osno vu po go na će či ni ti elek trič na ener-gi ja, a za gre ja nje i elek tro ni ku ko jom će auto bi ti opre mljen, bi će za du že ni so lar ni pa ne li na kro vu Tra bi ja.

Ka da će ovaj, za sa da kon cept, kre nu ti u se rij sku pro iz vod nju, ni je po zna to, ali jed no je si gur no: želj no će ga če ka ti ar mi je za lju blje ni ka na na šim pro sto ri ma!

P r vi raz log je obe le ža va nje dva de-se to go di šnji ce pa da Ber lin skog zi da, ka da je ovaj ma li šan po stao

je dan od sim bo la ne mač kog uje di nje nja, tim pre, što su mno ge po ro di ce ovim vo zi-

lom po hr li le u za pad ne de lo ve svo je no ve, sta re otadž bi ne. Na vik nu ti na su per i or ne auto mo bi le iz svo jih re no mi ra nih fa bri ka, Nem ci sa za pa da su sa pod sme hom gle-da li ovo pre va zi đe no vo zi lo. Me đu tim, vre me nom su se i mno gi od njih za lju bi li u Tra ban-ta, pa je ovaj auto po stao in spi ra ci ja, mo del, pa i sli kar sko plat no mno gim umet-ni ci ma.

Ča so pis In du stri ja po red na sto ja-

nja da bu de pra vi ma li ser vis srp-

ske in du stri je, ima am bi ci je i da

in for mi še, pod se ti, ali i ra zo no di

svo je či ta o ce. To će mo po ku ša-

ti u ovom slu ča ju sa le gen dom

is toč no e vrop skih dru mo va: Tra-

ban tom!

Od du ro pla sta Od du ro pla sta do so lar nih pa ne lado so lar nih pa ne la


Koncept električnog modela Trabant nT

in

Aktue lno

AUTO INDUSTRIJA


a Fi at će po če ti da in ve sti ra pr vih 100 od ukup no 800 mil EUR u Za sta vu.

Na red na go di na će bi ti go di-na pri pre me, in sta li ra nja no vih ma ši na i obu ke rad ni ka. Oko 98% bu du ćeg no vog mo de la ko ji će se pra vi ti u Kra gu jev cu bi će na me nje-no za iz voz, na vo de u Mi ni star stvu eko no mi je. Pre ma ra ni jim in for ma-ci ja ma, aneks ugo vo ra sa ita li jan skim Fi a-tom o for mi ra nju kom pa ni je Fi at auto mo-bi li Sr bi ja tre ba lo bi da bu de pot pi san do sre di ne de cem bra a osta lo je da se re še

ne ki spor ni de ta lji u bi znis pla nu. Oče ku je se da ita li jan ska kom pa ni ja bi znis pla nom pre ci zi ra da li će se u fa bri ci u Kra gu jev cu pro iz vo di ti mo del A kla se ili B kla se.

Pro iz vod nja no vog mo de la Fi a ta u kra-gu je vač koj fa bri ci tre ba lo bi da kre ne

po čet kom 2011. go di ne, re če no je 13. no vem bra agen ci ji Be ta u Mi ni star stvu eko no mi je Sr bi je.

Na sa mi tu Ita li ja-Sr bi ja ita li jan ski zva nič-ni ci po tvr di li su mi ni stru eko no mi je Mla đa-nu Din ki ću da će u na red nim ne de lja ma za vr ši ti i pred sta vi ti Vla di Sr bi je bi znis plan za no vi mo del auto mo bi la, na vo de u Mi ni star stvu eko no mi je. Fi at će na kon za vr še nog po sla sa Chrysler-om sve sna ge skon cen tri sa ti na Sr bi ju. Ka ko je re če no, na kon to ga bi će pot pi san aneks ugo vo ra,

Pro iz vod nja no vog auto mo bi la u Kra gu jev cu po čet kom 2011.

vo di Pun to na ben zin, a po tom je po če la pro iz vod nja vo zi la ko je ko ri sti di zel, a sada i onog na gas.

Po čet ku pro iz vod nje Pun ta na gas su pri su stvo va li dr žav ni se kre tar u Mi ni star-

stvu eko no mi je i re gio nal nog raz vo ja Ne boj ša Ći rić i di rek tor no vo for mi ra nog pred u ze ća Fi at auto mo bi li Sr bi ja Đo va-ni de Fi li pis.

„Po či nje mo iz voz u Re pu bli ku Srp sku i pro iz vod nju Pun ta na gas. Da nas ima-mo kom plet no dru ga či ju fa bri ku ko ja ne li či na onu od pre ne ko li ko me se ci“, re kao je di rek tor fa bri ke Fi at auto mo bi li Sr bi ja De Fi li pis. On je re kao da će do kra ja go di ne ukup na pro iz vod nja Pun-

ta sa raz li či tim vr sta ma mo to ra pre ma ši ti 15.000 vo zi la, a naj pro da va ni ji će, pre ma nje go vim re či ma, bi ti Pun to na gas, jer je naj ren ta bil ni ji.

U po go ni ma kra gu je vač ke Za sta ve, 11. no vem bra 2009. go di ne, po če la je

pro iz vod nja Pun ta sa mo to rom na gas, a kre nu la je i pr va iz vo zna po šilj ka od 45 vo zi-la na ben zin za Re pu bli ku Srp sku. Pun to

na gas bi će sku plji za 1.100 EUR u od no su na Pun to Clas sic sa mo to rom na ben zin, ko ji ko šta 6.999 EUR bez sub ven ci ja. U kra gu je vač koj Za sta vi se od apri la pro iz-

Po če la pro iz vod nja Pun ta na gas IV kon fe ren ci ja o teč nom naft nom ga su (TNG, LPG) u čla ni ca ma spo ra zu ma CEFTA

U Be o gra du je od 18. do 20. no vem bra 2009. go di ne odr ža na VI me đu na rod-

na kon fe ren ci ja o teč nom naft nom ga su (TNG, LPG) u dr ža va ma čla ni ca ma spo ra zu ma CEF TA (Sr bi ja, Hr vat ska. Bo sna i Her ce go vi na, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja, Al ba ni ja i Mol da vi-ja), na ko joj je uče šće uze o ve li ki broj re no-mi ra nih struč nja ka u ovoj obla sti.

Na kon fe ren ci ji je bilo re či o zna ča ju, pro ble mi ma i per spek ti va ma TNG u raz lič-tim obla sti ma - do ma ćin stvi ma, mo tor nim vo zi li ma, in du stri ji, ener ge ti ci, na u ti ci, o za ko no dav noj ak tiv no sti u ovoj obla sti, svet skim i evrop skim is ku stvi ma, kao i o eko lo škim i eko nom skim aspek ti ma pri-me ne TNG.

vr ste te sto va u Ita li ji, či me su se kva li fi ko va le za pr vu ugrad nju u kra gu-je vač ki Pun to.

Pre ma spo ra zu mu sa Pro mo tor-Ir vom od 2010. go di ne sva-ki kra gu je vač ki Pun-to ima će ruč nu auto di za li cu tog do ma ćeg pro iz vo đa ča.

Pro mo tor-Ir va, na vo-di se, po red di za li ca za auto mo bi le, pro iz vo di i alat,

vi še od 95% pro iz vod nje iz vo zi, a pro iz vo de is po ru ču je fran cu skoj

auto mo bil skoj gru pa ci ji Pe u-ge ot - Ci troen.

Za jed nič ko pred u ze će ita-li jan skog Fi a ta i Vla de Sr bi-je - Fi at auto mo bi li Sr bi ja, osno va no je u ok to bru 2008. go di ne. Pro iz vod-nja Pun ta u fa bri ci auto-mo bi la u Kra gu jev cu po če-la je kra jem mar ta ove go di-ne, a od ju la se pro i zvo di i

Pun to sa di zel mo to rom.

Kom pa ni ja Fi at auto mo bi li Sr bi ja pot-pi sa la je spo ra zu me sa kru še v ač kim

Trayalom i kra gu je vač kom fir mom Pro mo-tor-Ir va o pro iz vod nji de lo va i opre me za auto mo bil Pun to. Spo ra zu mi o sa rad nji pot pi sa ni su u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Sr bi je i pred sta vlja pr vi kon kre tan ko rak u lo ka li za ci ji pro iz vod-nje de lo va za Fi ja to ve auto mo bi le u Sr bi ji, na vo di se u sa op šte nju.

Pro iz vo di kru še vač kog Trayala do sa da su se naj vi še iz vo zi li u ze mlje Evrop ske uni je: Ne mač ku, En gle sku, Fran cu sku i Polj sku, a Trayalo ve gu me pro šle su sve

Sa rad nja Fi a ta sa kom pa ni ja ma Trayal i Pro mo tor-Ir va

in

inin

in

KORATO

VE RO VA LI ILI NE: MA DE IN SER BIA

ne sva ki da šnje fi nal ne ob ra de. Ne pa da im te ško da kup cu iza đu u su sret i usli še nje go ve i naj bi zar ni je že lje, a to ko šta! To je ujed no i raz log iz kog je ova kom pa ni ja pre sve ga iz vo zno orijentisana i svo je tr ži-šte tra ži u ze mlja ma za pad ne Evro pe i na

se ver no ame rič kom kon ti nen tu, ali bu de i ku pa ca iz dru gih de lo va sve ta. Baš iz po me nu tih re gi o na sti žu i naj ve će po hva-le na ra čun ove be o grad ske fir me, pu tem

te sto va u naj re no mi ra ni jim ča so pi si ma za hi-fi, a po hva le su pre sve ga ve za ne za od nos ce na - kva li tet.

Za KO RA TO se s’ raz lo gom ve za la jed-na za ni mlji va aneg do ta. Na i me, ka da su no vi na ri upi ta li od la ze ćeg am ba sa do ra Fran cu ske šta će po ne ti iz Sr bi je, od go-vor je bio: te glu aj va ra i KO RA TO ure đa je! Za aj var se zna lo šta je, ali kog đa vo la je sad taj KO RA TO? Ne de lja ma su no vi na ri op se da li pro sto ri je ove kom pa ni je ne bi li utvr di li šta to nje go va ek se len ci ja že li da po ne se odav de. No, go spo da iz KO RA TO-a ne va pe za pu bli ci te tom, zna ju ći da je kva-li tet nji ho va naj ve ća pre po ru ka.

Ovom pri li kom smo sa mo hte li da uka-že mo na još je dan brend či je se ime na za pa du iz go va ra sa ve li kim po što va njem, a ov de je pro pra ćen efek tom sle ga nja ra me na. Ni ko nas ne će po što va ti dok ne na u či mo sa mi se be da po štu je mo!

KO RA TO! Sva kom audi o fi lu će ovo ime na tren za u sta vi ti dah. Ne pro sve će ni će sa mo sle ći ra me ni ma. A mno go je ta kvih, iako kom pa ni ja KO RA TO za slu žu je da se o njoj zna vi še i van audi o fil skih kru go va, na pri mer u sfe ri bi zni sa. Za što? Mo žda za to što su cr nih de ve de se tih pro da va li na za pa du pro iz vo de na ko ji ma je pi sa lo hand ma de in Ser bia, dok su ta da šnji i ne ki sa da šnji do ma ći gi gan ti pla sman svo je ro be na za pad no tr ži šte svr sta va li u do men na uč ne fan ta sti ke. Iako su no vin-ski član ci i te le vi zij ske re por ta že bi li kr ca ti ne baš afir ma tiv nim to no vi ma o Sr bi ji, KO RA TO je po no sno is ti cao svo je po re klo.

O če mu se za pra vo ra di? Fir ma KO RA-TO je iz ne dre na iz en tu zi ja zma tro ji ce za lju blje ni ka u hi-fi, još po lo vi nom osam-de se tih go di na. Jed no stav no, lju di ma se smr klo da uvo ze ono što mo gu sa mi da na pra ve, mo žda i bo lje. Do vo ljan raz log da se kre ne u ozbilj nu pri ču. A ka ko da ti pro iz vo du ime? Ne ka ko se na met nu lo ovo KO RA TO. Ta tro ji ca en tu zi ja sta su osim vo lje, lju ba vi i vre me na, ovom bren du po da ri li i po dva po čet na slo va svo jih ime-na. Ko sta, Ra ša i To ma su ono što je nu kle-us ove fir me, a pod ovim zvuč nim ime nom su se zva nič no po ja vi li 1. no vem bra 1989. go di ne i ti me na slov ovog tek sta do bi ja smi sao. Ča so pis In du stri ja ima čast da me đu pr vi ma če sti ta dva de se ti ro đen dan ovoj po sve mu iz van red noj kom pa ni ji.

Ova, ka ko nje ni vla sni ci vo le da ka žu, ma la ma nu fak tu ra, pro iz vo di ruč no iz ra-đe ne audio kom po nen te, pre sve ga po ja-ča la i pred po ja ča la iz u zet nog kva li te ta i

Ovo je pri ča o lju ba vi. Lju ba vi ko ja je pre va zi šla se be, ko ja je pre va zi šla gra ni ce na še ze mlje. Ona iz mu zi ke iz vla či naj ple me-ni ti je, a pri ča o njoj, la ga no po pri-ma no tu le gen de.


Sa mo za oda bra ne

in

M i s te r i j a B a g d a d s ke b a t e r i j e

nim pred me tom, a go di na ma se odr ža la hi po te za da je u pi ta nju ni vi še ni ma nje, plu som i mi nu som, ba te ri ja! Da bi ce la pri ča po pri mi la raz me re pra ve mi ste ri je, po tru di li su se isti oni ar he o lo zi ko ji su na osno vu grn čar skog de la pred me ta za klju či li da ovaj ar te fakt da ti ra iz pe ri o da iz me đu 250. i 500. go di ne pre n.e. Da kle, te ško da je ko ri šće na da po kre ne MP3 ple-jer! Eks pe ri men ti ko ji su iz ve de ni da bi se do ka za la ili opo vr gla te za da je u pi ta nju ba te ri ja, po ka za li su sle de će: ka da se u ver nu ko pi ju ovog pred me ta na li je li mu-nov sok ili sok od gro žđa, ko ji bi slu žio kao elek tro lit ko ji okru žu je elek tro he mij ski par, ba kar ne li sti će i gvo zde ni šta pić, u ta kvoj si tu a ci ji, iz me đu njih do la zi do raz-li ke u po ten ci ja li ma, od no sno do na po na. E sad, eto pri če o ener gi-ji. Elek trič noj! Ako je sve ovo tač no i ako su u to do ba sa na me rom pra vi li i ko ri sti li ove ba te ri je, on da je ova ci vi li za ci ja ka kvu da nas po zna je mo, u za o-stat ku či ta va dva mi le-ni ju ma, jer mi još uvek sla vi mo Ale san dra Vol tu kao pro na la za ča elek tro-he mij ske će li je.

Po sta vlja se pi ta nje, če mu je u drev noj Me so-po ta mi ji mo gla ko ri sti ti ova kva na pra va. Pla šim se da su to po sve si gur-no zna li sa mo oni ko ji su je ko ri sti li, a mi sa mo mo že mo da na ga đa mo. Jed na od pret po stav ki ko ja zvu či sa svim lo gič no je da su Bag dad sku ba te ri ju ko ri sti li za po zla tu pred me ta. Do du še, eks pe ri ment spro ve den sa na me rom da se pot kre pi

ova hi po te za, dao je re zul ta te tek ka da se ne ko li ko ba te ri ja se rij ski ve za lo. Sle de ća pret po stav ka za la zi u do men me di ci ne, a sa či nje na je od tvrd nje da su ba te ri ju ko ri-sti li za elek tro aku punk tu ru! I po sled nja u ni zu je da su sve šte ni ci upo tre blja va li na pra vu u re li gij skim ob re di ma, že le ći da lju di ma ko ji si gur no ni su po se do va li baš

za vid no zna nje iz elek tro teh ni ke, po ka žu šta sve bo go vi mo gu.

Na ša mi ste ri ja ne bi bi la to što je ste da je kroz svo ju la bo ra to ri ju ni je pro vu kla eki-pa ču ve ne se ri je MythBu sters. Oni su usta-no vi li da de set Bag dad skih ba te ri ja, red no ve za nih, da je sa mo 4 vol ta... Tre ba lo bi po la Bag da da po kri ti ovim spra vi ca ma da bi si ja la jed na je di na lam pa. Do du še, ne ta ko dav no, ra ču na ri su bi li ve li či ne po je-di nih ne kret ni na, a sa da ih i u dže po vi ma no si mo.

Da su ta da šnji ko ri sni ci ove svo je vr sne ba te ri je bi li sve sni po ten ci ja la pro iz vo da ko ji ko ri ste, ko zna ko jim pu tem bi se kre-ta li elek tro ni ka, ener ge ti ka, in for ma ti ka, a ne ko de talj ni je raz mi šlja nje na tu te mu ne mi nov no nas do vo di na po lje na uč ne fan-ta sti ke, što bi, pri zna će te, bi lo isu vi še.

N eo bič ni pred met je ustva ri bi la bo či ca od pe če ne gli ne ko ja je u se bi sa dr ža la ci lin dar od ba kar nih

li sti ća, a u ko me se na la zio gvo zde ni šta-pić. Mo žda ste mi šlje nja da na stra ni ca ma ovog ča so pi sa ne ma me sta ar he o lo gi ji... A

mi ste ri ji? Ka ko god, one su tu, ali po sre di je ipak pri ča o ener gi ji, ka ko je i bi lo do ove stra ni ce!

Mno gi obra zo va ni lju di iz raz li či tih obla-sti oštri li su svo je gan gli je nad ovim čud-

Dav ne, 1936. go di ne, iz ve-snom go spo di nu Vil hel mu Ke ni gu, di rek to ru Na ci o nal nog mu ze ja Ira ka, ša ka je do pa la iz u zet no za ni mlji va na pra va ko ju su ar he o lo zi is ko pa li u jed-nom se lu u bli zi ni Bag da da.

Mi ste ri ja, ar he o lo gi ja, ener gi ja...


VREMEPLOV

A le san dro Đu ze pe An to nio Ana sta sio Vol ta ško lo van je za advo ka ta, ali ga je fa sci na ci-

ja elek trič nim po ja va ma do ve la do epo hal nog ot kri ća, ta ko zva nog Vol ti nog elek tro sta tič kog stu ba. Vol tin elek tro sta tič ki stub je ba te ri ja sa sta vlje na od na iz me nič no po re đa nih plo ča ba kra i cin ka iz me đu ko jih se na la zi la kr pi ca ko ja ih je de li la. Iako je ovaj pro na la zak sve tu ob ja vio ne gde oko 1800. go di ne, Vol tin elek tro-sta tič ki stub je ostao naj u po tre blji vi ji iz vor elek-trič ne ener gi je još du gi niz go di na. Na sre ću, ni je pro šao kao Bag dad ska ba te ri ja.

Kada se napuni sirćetom, ili nekim drugim elektrolitskim rastvorom, posuda proizvodi napon od 1.1 volta

Alesandro Volta i njegov elektrostatički stub

Presek bočice i centralnog cilindra

in

TEKST: DRA GA NA MIR KO VIĆ

Mi l a n o

SAJAMSKI GRAD

je vi še pu ta re no vi ra na, Ka te dra la još ni je za vr še na, jer i da nas po sto je ko ma di ka me nja ko ji ni su pre tvo re ni u skulp tu re. Vi še sto ti na tu ri sta sva ko dnev no po se ću je ovu gra đe vi nu, a trg is pred nje i uli ce ko je

ga okru žu ju su deo gra da ko ji uvek ži vi, bez ob zi ra na go di šnje do ba ili do ba da na i no ći. Mo de ran grad ski cen tar le ži na se ve-ro za pa du, u kru gu Mu so li ni je ve ko lo sal ne že le znič ke sta ni ce iz gra đe ne 1931. go di-ne. U ovoj obla sti do mi ni ra ju obla ko de ri od ko jih je naj u pa dlji vi ji Pi re li to ranj. Oblast Fi e ra se pro sti re unu tar Por ta Ge no va sta ni ce i ona je naj zna čaj ni ja za tr go vi nu i saj mo ve mo de.

Mi la no je in du strij ska me tro po la Ita li je i va ži za je dan od pri vred no naj zna čaj ni jih gra do va Evro pe. Po lo vi na od 200 naj ve-ćih ita li jan skih pred u ze ća, na šla je dom u Mi la nu. Tu se na la zi ve ći na iz da vač kih ku ća, re klam nih kom pa ni ja, in sti tu ta za is tra ži va nje tr ži šta i tr go vač kih udru že nja ze mlje. Uz Pa riz Mi la no je naj ve ći svet ski cen tar di zaj na, a 1910. go di ne ov de je

osno va na fa bri ka auto mo bi la Al fa Ro meo, ko ji je da nas deo gi gan ta Fi at. Ta ko đe, se di-šte svet ski po zna tog pro iz vo đa ča gu ma i ka blo va, Pi re li ja, na la zi se u Mi la nu.

Od 1970. go di ne Mi la no je po stao pre-sto ni ca ita li jan ske auto mo bil ske in du stri je i fi nan sij skog tr ži šta, ali ipak do mi ni ra mod-na in du stri ja, ko ja i pri vla či me di je i da je gra du to li ki pu bli ci tet i gla mur.

O saj mu

Ide ja o iz grad nji no vog Mi lan skog saj-ma van gra da, pro i za šla je iz po tre be za po ve ća njem ras po lo ži ve po vr ši ne i osa vre me nja va njem or ga ni za ci je. Da nas je ovaj sa jam ski kom pleks po znat kao Fi e ra mi la no i do pu njen je svim pra te ćim sa dr ža ji ma i kom ple men tar nim ser vi si-ma. Tu su ho te li, re sto ra ni, ba ro vi, šo ping cen tar sa 150 do 200 bu ti ka, 80 kon gre-snih sa la kao i par king sa 10.000 par king me sta. Kom pleks Pho Pe ro tre nut no pred-sta vlja naj ve ći evrop ski iz la gač ki pro stor sa mo der nim me nadž men tom uslu ga i or ga ni za ci je.

Mno gi sma tra ju da Mi lan ski sa jam da je ka rak ter gra du baš kao i Du o mo ili Ska la. Fon da zi o ne Fi e ra Mi la no re ši la je da za dr ži jed nu tre ći nu ras po lo ži vog iz lo žbe nog pro-sto ra u cen tru gra da (City Com plex) gde će se od i gra va ti spe ci ja li zo va ne ma ni fe sta ci-je ma njeg obi ma.

B o ga ti i ko smo po lit ski, Mi la ne zi ima ju re pu ta ci ju ugled nih bi zni-sme na, ka ko u Ita li ji ta ko i u

ino stran stvu. Ob u hva ta ju ći tra di ci ju, so fi-sti ci ra nost i am bi ci ju u jed na koj me ri, bez raz li ke pra te ili ope ru u Mi lan skoj ska li ili fud bal ske utak mi ce AC Mi la na ili In ter a, ali i svo je de o ni ce na ber zi.

Sma tra se da ime gra da vo di po re klo od en gle ske re ci Mil li ner (mo dist, mo dist-ki nja), pa ni je ni ču do što je Lom bar dij-ska me tro po la je dan od svet skih mod nih, fi nan sij skih i ko mer ci jal nih cen ta ra.

Ku po vi na, je lo i klup ska za ba va su ov de ozbilj ni po slo vi i ni je iz ne na đe nje da se grad od li ku je naj lep šim i naj sta ri jim šo ping bu le va rom na sve tu, Ga le ria Vi to rio Ema nu e le II ko ja vam že li do bro do šli cu

u mo der ni Mi la no. Pod jed na ko vred na di vlje nja je i iko na Mi la na La Ska la te a tar i Pi az za del Du o mo, trg na ko jem se na la zi Ka te dra la, maj stor sko de lo ita li jan ske go ti-ke, ko ja je ujed no i sim bol Mi la na. Či tav plan Mi la na dik ti ran je od no som pre ma Ka te dra li, jer uli ce ili vo de pre ma Du o mo-u ili ga okru žu ju. Iako je nje na grad nja po če la još 1386. go di ne, i to kom go di na

Mi la no, grad či je sa mo ime aso-ci ra na mo du i di zajn, sme šten je u do li ni re ke Po, glav ni je grad obla sti Lom bar di ja i u pot pu no sti uži va u svo joj te ško ste če noj ulo zi naj bo ga ti jeg i dru gog po ve li či ni gra da u Ita li ji. Fi nan sij ski i ko mer-ci jal ni cen tar Ita li je je atrak ci ja mod nim ula ga či ma, lju bi te lji ma ope re, mla dim, sa mo po u zda nim i le pim lju di ma.

Ta mo gde ži vemo da i di zajn


Galeria Vitorio Emanuele II

Milanska katedrala

Moderni "Bombardier" tramvaji

Mi la n o

SAJAMSKI GRAD

Iako ni je tač no od re đen da tum po čet ka iz grad nje so lar nog kro va, na ga đa nja su već po če la, pa se pred vi đa da će krov bi ti za vr šen kra jem 2010. Tro ško vi za iz grad nju ovog si ste ma se pro ce nju ju na 97 do 111 mi li o na do la ra i sno si će ih in ve sti tor u za me nu za pra va na tr ži štu i pro da ju pro iz ve de ne ener gi je. Na kon 20 go di na, Mi lan ski sa jam će uze ti kon tro lu nad si ste mom.

Mi la no Fi e ra je otvo ren 2005. i pred sta-vlja je dan od glav nih tr go vin skih kom plek-sa u Evro pi sa 8 ve li kih pa vi ljo na za in ter ne iz lo žbe, po vr ši ne od pre ko 300.000 m2 i sa 60.000 m2 pro sto ra za eks ter ne iz lo žbe.

Po red ve li kog bro ja saj mo va ko ji se oved odr ža va ju, Mi la no će bi ti i do ma ćin World Ex po-u 2015. go di ne ko ji se sma tra naj ve-ćim do ga đa jem po sle FI FA svet skog pr ven-stva u fud ba lu i Olim pij skih iga ra.

Ita li jan ski iz lo žbe ni cen tar Mi la no Fi e-ra je ob ja vio da će se usko ro od vi ti ve li ko eko ob na vlja nje, ko je će se ma ni-fe sto va ti kroz grad nju naj ve ćeg so lar nog kro va. Ma siv ni si stem će se pro sti ra ti na 270.000 m2 i ima će ka pa ci tet od 18 me ga va ta, i pla ni ra no je da ti me pro je kat pre u zme ti tu lu od Dže ne ral mo tor so ve fa bri ke ko ja tre nut no dr ži re kord sa so lar-nim kro vom ka pa ci te ta 12 me ga va ta.

Naj ve će sa jam ske iz lo žbeSa jam na me šta ja: ISA LO NI

Naj va žni ji da tum u ka len da ru svet ske in du stri je na me šta ja, pa da kra jem apri la i ozna ča va po če tak naj ve će svet ske smo-tre, ne de lju is pu nje nu do ga đa ji ma, iz lo-žba ma, pre zen ta ci ja ma, gde se svi ko ji su ne ko u obla sti di zaj na i pro iz vod nje na me-šta ja oku plja ju, ka ko bi raz me ni li is ku stva

i bi li u to ku sa naj no vi jim do stig nu ći ma i raz vo jem u ovoj obla sti.

Ovaj sa jam pod svo jim okri ljem oku plja vi še sa jam skih do ga đa ja na ko ji ma se pred sta vlja ju naj no vi ji tren do vi, di zaj ne ri i pro iz vo đa či mo der nog i kla sič nog na me-šta ja, pro iz vo đa či ku hi nja, ku pa til skih pro-gra ma, osve tlje nja, ak se so a ri...

Pa ra lel no sa sa jam skom iz lo žbom, Mi la-no svo ju ne de lju na me šta ja or ga ni zu je ši rom gra da. Ve ći na go sti ju po slov ne kon-tak te i sa zna nja o no vi te ti ma u sve tu di zaj na upra vo sti če na iz lo žba ma, pro mo-ci ja ma i kok te li ma po grad skim sa lo ni ma na me šta ja, mon den skim sa sta ja li šti ma i ga le ri ja ma.

Sa jam tu ri zma: BIT

Ovaj sa jam po tvr đu je svoj uspeh iz go di ne u go di nu i ubra ja se u naj ve će svet ske saj mo ve tu ri zma. Odr ža va se sva ke go di ne u fe bru a ru i uče šće u ovom saj mu uzi ma pre ko 1600 iz la ga ča iz svih de lo va sve ta (iz vi še od 120 ze ma lja) i pre ko 100 hi lja da po se ti la ca i iz go di ne u go di nu ovaj broj ra ste. Sa jam se odr ža va u 9 pa vi ljo na u Fi e ra mi la nu od ko jih je 4 po sve će no ita li jan skom i 2 in ter na ci o nal-nom tu ri zmu, a osta tak je re zr vi san za pro mo vi sa nje tur ope ra to ra, tu ri stič kih agen ci ja i or ga ni za ci ja, ho tel skih la na ca, avio kom pa ni ja, že le znič kih i auto bu skih kom pa ni ja, or ga ni za to ra kr sta re nja, spa i wel lness cen ta ra, tu ri zma u obla sti vi na i hra ne...

BIT uklju ču je pro mo ci je, se mi na re i fo ru-me, i sva ke go di ne ima raz li či te te me ko ji ma se po sve ću je pa žnja kao što su re li-gij ski tu ri zam, sport i re kre a ci ja, grad ski tu ri zam itd.

BIT sa jam, sa ova kvom re pu ta ci jom i kva li te tom, nu di kom ple tan uvid u naj bo-lju po nu du i ten den ci je u obla sti tu ri stič ke in du stri je i iz vr sna je pri li ka za pro mo vi-sa nje uslu ga or ga ni za to ra pu to va nja, ali i sa mih gra do va i dr ža va.

Sa jam alat nih ma ši na: EMO

Osno van 1975. go di ne, EMO sa jam se odr ža va sva ke dru ge go di ne, na iz me nič no u Mi la nu i Ha no ve ru, i pred sta vlja naj ve ći svet ski sa jam u obla sti alat nih ma ši na, si ste ma, ro bo ta i auto ma ti za ci je, pro mo vi-san od stra ne CE CI MO (Evrop ski ko mi tet za sa rad nju u obla sti in du stri je alat nih ma ši na).

Na ovaj sa jam do la ze iz la ga či iz ce log sve ta i me sto je oku plja nja po zna tih i pri-zna tih svet skih struč nja ka, kao i me sto su sre ta i raz me ne mi šlje nja pro iz vo đa ča i kraj njih ko ri sni ka. Bez sum nje, naj bo lja pri li ka za pred sta vlja nje.

POSETILI SMO...

nal ni skup ko ji sva ke dru ge go di-ne, na raz li či tim de sti na ci ja ma, or ga ni zu je Di vi zi ja ana li tič ke he mi je, me đu na rod na or ga ni za-ci ja struč nja ka ko ji se ba ve ovom obla sti. Šta mi ta mo tra ži mo? Na te ra la nas je ra do zna lost. Već smo ne ko li ko pu ta re kli da in du-stri ja ni ka ko ne mo že da funk ci-o ni še bez ener ge ti ke, a mo že te li za mi sli ti da funk ci o ni še bez na u ke? Za to smo se ovom pri li-kom iz me ša li sa da ma ma i go spo dom u be lim man ti li ma i pa žlji vo po gle da li šta su nam to do ne li iz svo jih la bo ra to ri ja. Po red onih pa met nih gla va ko ji su pred sta vi le svo je ra do ve iz obla sti hro ma to gra fi je, ma se ne spek tro me tri je, na no a na li ti ke, bi o a na li ti ke, na šli smo i one ko ji su nam re pre zen to va li ra do ve ve za ne za kon tro lu kva li te ta pre hram be nih pro iz vo da (naj-za ni mlji vi ji su bi li oni o vi nu), zdra vlje i

oko li nu, a po seb no su nam pa žnju pri vu-kli in du strij ski aspek ti he mij ske ana li ze. Sti gli smo i da uži va mo u le po ta ma Al pa, da se pop ne mo na jed nu od če ti ri no vo go-di šnje ska ka o ni ce, po se ti mo Al pen zoo... Za i sta in te re sant na tu ri stič ka de sti na ci ja. A zna te li gde je na red ni Euro a nalysis kon-gres? Pa, mo žda i pr vi ima mo čast da vam sa op šti mo da je to, ni vi še ni ma nje, već Be o grad 2011.

N i je nam bi lo te ško da zbog vas, na ših ce nje nih či ta la ca i sa rad-ni ka, po teg ne mo čak do Ti ro la.

Ovog pu ta ne zbog ti rol skih ko ba si ca, me snih đa ko ni ja, pi va... Do bro, je smo i zbog to ga, ali u pr vom pla nu nam je bio pet na e sti Euro a nalysis kon gres, tra di ci o-

6. – 10. sep tem bar 2009. In sbruk, Austri ja

POSETILI SMO...


ste kli i no ve. Is po sta vi lo se da je Ze ni ca ide al na de sti-na ci ja ko ja se po kla pa sa po li ti kom na šeg ča so pi sa, da iz me đu osta log, po kri va de ša va nja iz obla sti in du-stri je na ni vou re gi o na. Me đu tim, ovaj sa jam otva ra mo guć no sti i iz la ska van okvi ra Bal ka-na, zbog ve li kog bro ja iz la ga ča iz Ita li je, Če ške, ali i ni za va ne vrop skih ze ma lja. Iz u zet no ši rok spek tar iz la ga ča iz go to vo ne spo ji vih gra na pri vre de i in du stri je se na šao pod istim kro vom, pa se ta ko na jed nom me stu mo glo na ći in te re sant nih eks po na ta i pre zen ta ci ja sko ro za sva ko-ga. Gra đe vin ska in du stri ja, ma ši no grad-nja, he mij ska in du stri ja, po ljo pri vre da i pre hram be na in du stri ja, ener ge ti ka, sa mo su ne ke od obla sti na ma na ro-či to in te re sant nih, a bi le su i te ka ko

za stu plje ne na ovom saj mu. Me đu tim, pa žnju su nam pri-vu kli štan do vi fir mi iz obla sti in du stri je har dve ra i soft ve-ra, eko teh no lo gi je, ko mu nal-

ne hi gi je ne, za šti te i si gur no sti, a to su te me ko ji ma tek na me ra va mo de talj ni je da se po za ba vi mo.

Ka da se na pre ko 22.000 me ta ra kva drat nih pred sta vi 502 iz la ga ča iz 27 ze ma lja, eto va lja nog raz lo ga

da se i In du stri ja na đe na ta kvom oku plja-nju. Raz log vi še je 15 iz u zet no za ni mlji vih ko lek tiv nih iz lo žbi me đu ko ji ma je naj-zna čaj ni ja bi la Če ška – Ze mlja part ner.

Me đu iz la ga či ma smo na šli ve li ki broj na ših sta rih pri ja te lja i part ne ra, ali smo

16. Ge ne ral ni sa jam Bo sne i Her ce go vi ne – ZEPS6. – 11. ok to bar 2009. Ze ni ca

sa jam za šti te ži vot ne sre di ne Eco fa ir. Za ni mlji vo je da obe iz lo žbe kra si ista od red ni ca me đu na rod ni, a da je za i sta ta ko, po tru di lo se pre ko dve sto ti ne iz la ga-ča iz 15 ze ma lja. Sa mom otva ra nju saj ma do pri nos su da li i dr žav ni se kre tar u Mi ni-star stvu ener ge ti ke Du šan Mra kić, kao i mi ni star ži vot ne sre di ne i pro stor nog pla-ni ra nja Oli ver Du lić. Ve o ma ohra bru ju će je bi lo sa zna nje u ko li koj me ri su sred nje

i osnov ne ško le uklju če ne u ak tu el ne ak ci-je ve za ne za oču va nje ži vot ne sre di ne, ali i ogrom no in te re so va nje obič nih po tro ša ča za ener ge ti ku, na ro či to za al ter na tiv ne i ob no vlji ve iz vo re ener gi je.

Ni sa mi ni smo si gur ni da li bi smo ove re do ve tre ba li sme sti ti u ru bri-ku "Po se ti li smo", jer sma tra mo

da je In du stri ja bi la sa stav ni deo ove pri lič no po se će ne i pri me će ne iz lo žbe.

Pod istim svo dom ha le 1 Be o grad skog saj ma sme sti le su se dve sa jam ske pri red-be: 5. me đu na rod ni sa jam ener ge ti ke Ener ge ti ka 2009. či ji slo gan "Ener gi ja pri ro de" slu čaj no ili na mer no ko ke ti ra sa dru gom ma ni fe sta ci jom ko ja se opet uspe šno na sla nja na ak tu el ne pri če ve za-ne za ener ge ti ku, a to je 6. me đu na rod ni

Sa jam za šti te ži vot ne sre di ne i sa jam ener ge ti ke14. – 16. ok to bar 2009. Be o grad

in

BE O GRAD

• 36. MEĐUNARODNI SAJAM HRANE, PIĆA I OPREME • 17. MEĐUNARODNI SAJAM VINA26. - 28. novembar 2009.Hala 3, Beogradski sajamSve vrste prehrambenih proizvoda, oprema za proizvodnju hrane, mašine za konfekcioniranje i pakovanje, ambalaža i transportna sredstva.

www.sajam.co.rs

• 8. MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA 26 - 28. novembar 2009.Hala 4, Beogradski sajamPreduzetništvo - Privrednici i uslužne delatnosti i institucije u funkciji razvoja preduzetničke kulture u Srbiji.

www.sajam.co.rs

• 6. INTERNACIONALNI SAJAM BRENDOVA11 - 13. februar 2010.Hala 2, Beogradski sajamVodeća manifestacija u oblasti brendinga u regionu jugoistočne Evrope.

www.brandfair.org

BRČKO, BOSNA I HERCEGOVINA

• 8. MEĐUNARODNI SAJAM PRIVREDE2 - 6. decembar 2009. Slobodno se već može reći, tradicionalna sajamska manifestacija koja okuplja brojne izlagače iz BiH i regiona.

www.cidea.org

SOLUN, GRČKA

• SAFETY THESSALONIKI26. - 29. novembar 2009.Prilika za sve proizvođače, trgovce i distributere bezbednosne opreme da predstave svoje proizvode i programe zaštite. Profil izlagača je izuzetno šarolik, od proizvođača opreme za zaštitu na radu, preko protivpožarne zaštite, bezbednosti u saobraćaju do proizvođača alarmnih sistema i sistema za uzbunjivanje.

www.biztradeshows.com

NIRNBERG, NEMAČKA

• SPS/IPC/DRIVE24. - 26. novembar 2009.Sajam tehnologija neophodnih za automatizaciju, od softvera i hardvera do servisiranja.

www.biztradeshows.com

Izbor sajamskih događaja u 2009.


VODIČ

KVTwww.kvt-bielefeld.de

26

Lenzewww.lenze.de

13

Le Tripwww.letrip.rs

55

Live Company ServisTel: + 381 21 530 860

45

Mak-Grafwww.mak-graf.com

51

Mikro-PC Worldwww.mikro.rs

46

ProgardE-mail: [email protected]

50

Siemenswww.siemens.rs

3, 17

Simprolitwww.simprolit.rs

33

SSAB Swedish Steelwww.ssab.com

11

ABB www.abb.rs

1, 18

AIK BankaE-mail: [email protected]

60

Ambalaža i pakovanjewww.ambalazaipakovanje.com

24

BeoGeoAquaTel: + 381 11 39 86 231

56

Biznis bazawww.beogradskisajam.rs

53

Delta Airwww.deltar@rs

29

Festowww.festo.rs

28, 59

Heisigwww.heisig.com

23

IndMediaww.industrija.rs

7, 21

Institut Gošawww.institutgosa.rs

30

Indeks oglašivačaTagor electronicwww.tagor.rs

25

Termoelektrane Nikola Teslawww.tentesla.com

14

Termoelektrane KosovoE-mail: [email protected]

20

ThyssenKrupp Materialswww.tkm-doo.rs

2

Trimowww.pline.rs

32

VD Konstruktionwww.vdkonstruktion.de

27

Documents

Industri Ja 23