Informacione seminarski

Beogradska Poslovna Škola – Informacione tehnologije u biznisu

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U

BIZNISU

SEMINARSKI RAD

BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA

1


ZORAN KRSTIĆ BROJ INDEKSA: 3C1/0025/09

SADRŽAJ:

RAČUNARI

1. Razvoj računara2. Računarski sistem – arhitektura3. Osnovne sistemske komponente4. Spoljna memorija5. Hard disk interfejsi (IDE, SCSI)6. Ulazni uređaji7. Izlazni uređaji8. Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne

arhitekture, protokoli, serveri, klijenti,...

INTERNET

1. Razvoj2. Povezivanje na Internet 3. Servisi4. Softver za intenet - Web čitači, programi za rad sa elektronskom poštom...5. Programi za izradu Web prezentacija6. Pronalaženje informacija na itnernetu - Mašine za pretraživanje7. Konferencije na internetu8. Intenet trgovina i novčane transakcije9. Zaštita i mere bezbednosti10. Intranet11. Extranet

SOFTVER

1. Podela2. Sistemski softver – operativni sistemi (Windows, Unix, DOS...)3. Sistemski softver za razvoj aplikativnog softvera4. Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca, selekcija, iteracija)5. Aplikativni softver – namenski, grafički, za obradu teksta, za tabelarna izračunavanja, za

korišćenje internet servisa itd.6. Pojam sloga, polja, datoteke...7. Tipovi datoteka – txt, doc, xls...8. Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS)

INFORMACIONI SISTEMI

2


1. Pojam kibernetike2. Informacija i podatak3. Predstavljanje informacija – brojni sistemi4. Entropija5. Pojam, elementi, cilj i funkcije IS6. IS za obradu podataka (DP – Data Processing)7. Upravljački IS (MIS – Management Information Systems)8. IS za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems, What-if i

Goal-Seek modeli)9. Ekspertni sistemi (ES – Expert Systems)10. Vrste obrade podataka (centralizovana, distribuirana; serijska – Batch Processing; rad u

realnom vremenu – Time Sharing; mulitprogramiranje – Multiprograming; rad u ralnom vremenu – Real Time; daljinske obrade podataka – Teleprocessing; simultana obrada podataka – Multiprocessing)

11. PIS i bankarski sistemi ( elektronsko bankarstvo – Electronic Banking; POS – Point of Sale; ATM sistemi – Automated Teller Machine; SWIFT – Society for Interbank Financial Telecomunication)

12. JUPILAT mreža13. EDI i EDIFACT standard14. Numeričko i simboličko označavanje artikala – sistem EAN15. Zaštita informacionih sistema

3


RAČUNARI

1. Razvoj računara

Kao i svaka istorija, i istorija razvoja elektronskih digitalnih računara ima i svoju praistoriju, tj. Kao i svaka istorija, i istorija razvoja elektronskih digitalnih računara ima i svoju praistoriju, tj. pojavi savremenih računara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobnapojavi savremenih računara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije računske operacijeda izvodi jednostavnije ili složenije računske operacije. Ako ne računamo različita ručna računska sredstva, poput različitih vrsta računaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu računsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematičar i fizičar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). Paskalova mašina je bila u potpunosti mehanicka. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja I oduzimanja.Slicne masine napravili su I Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) ,masine su bile mehanicke I predstavljale ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora Čarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, izumeo je diferencnu mašinu I analiticku masinu.. Za praktične početke razvoja električnih računara uzimaju se tridesete i četrdesete godine XX veka. Prvi veliki korak u razvoju ovih mašina načinio je nemački student tehnike Konrad Zuse koje je tokom tridesetih godina napravio niz automatskih računskih mašina zasnovanih na tehnologiji elektromagnetnih releja.

Prva generacija (1945-1955)Osnovna karakteristika prve generacije bilo je koriscenje vakumskih cevi kao aktivnih elemenata.Trosili su veliku kolicinu energije , proizvodili veliku toplotu I zauzimali veliki prostor.Druga karakteristika ove generacije bila je memorija za skladistenje podataka,razvijene su razne vrste memorija,kao na primer magnetne trake I dobosi,cilj je bio razvoj brze I jeftinije memorije.Prvi uspesni elektronsi racunar opste namene bio je ENIAC,kod njega program nije bio uskladisten u centralnoj memoriji ali je mogao da izvodi operacije elektronskom brzinom,sto je bio znajcajan pomak.Za ovaj period bilo je vezano I to da nisu postajali programski jezici nego se programiralo u masinskom jeziku,sto je zahtevalo vrlo detaljne instrukcije.

Druga generacija (1955-1965)Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica stručnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Sokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u računarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbačene iz upotrebe, bar što se proizvodnje računara tiče. Značajno su smanjene dimenzije računara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodničkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola.Najveci uspeh u to vreme postigao je IBM sa svojim racunarom 1401.Osim tehnoloskih unapredjenja ,u ovom periodu su se pojavili I prvi programski jezici.

Treća generacija (1965-1980)Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u računarskoj industriji. U početku bila su to kola malog stepena integrisanosti (SSI - Small Scale of Integration) koju se dozvoljavala da nekoliko tranzistora bude na jednom čipu, a kasnije (1968. godine) su se pojavila MSI kola (Medium Scale of Integration) kod kojih je na jednom čipu

4


smeštano više destina tranzistora. Godine 1971. dolazi do proizvodnje integrisanih kola velikog stepena integrisanosti (LSI - Large Scale of Integration) sa više stotina tranzistora na jednom čipu. Zahvaljujući ovim pronalscima, računari su postajali manji, brži, pouzdaniji i jeftiniji. Još jedna velika novina bio je koncept multiprogramiranja, gde je istovremeno više programa u memoriji i dok jedan obavlja ulazno/izlazne aktivnosti, drugi koristi CPU. Četvrta generacija (1980 do danas)Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI čipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa čak i nekoliko miliona tranzistora na jednom čipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim računarima. Cena računara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni računar. Tada je i započela era personalnih računara. Današnji računari se mogu grubo podeliti u tri kategorije:

Personalni računari - to su stone mašine zasnovane na mikroprocesorima, tj. procesorima izvedenim na jednom čipu, a obično su namenjene samo jednoj osobi za korišćenje u kancelariji, u edukaciji ili za kućnu upotrebu.

Miniračunari se naveliko koriste u aplikacijama u realnom vremenu, na primer za kontrolu vazdušnog saobraćaja ili automatizaciju fabrika.

Veliki racunari koji su namenjeni u velikim I slozenim elektronskim obradama podataka u poslovnoj I tehnickoj sveri.

5


2. Računarski sistem – arhitektura

Racunarski sistem, odnosno racunar predstavlja elektricni uredjaj koji može primati podatke i instrukcije, prema tim instrukcijama obradjivati podatke i prikazati dobijene rezultate (ili ih sacuvati za kasniju upotrebu).Savremeni racunarski sistem sastoji se od dve osnovne komponente: tehnickog sistema racunara i programskog sistema racunara. Ova struktura moze se prikazati semom na slici 1.1.

Slika 1.1

Racunar se sastoji iz sledec ih komponenti (jedinica):- Unutrašnja memorija- Kontrolna jedinica- Aritmeti_ko-logi_ka jedinica- Ulazna jedinica- Izlazna jedinica- Jedinice spoljne memorije

Tehnicki sistem Programski sistem

Operativnisistem

Jezicki procesori

Pomocni programi

Racunar

Procesor

Operativna memorija

ALJ

UJ Ulazni Uredjaji

Izlazni Uredjaji

Spoljasnja memorija

6


Operativna ili Unutrašnja memorija racunara je tesno vezana sa procesorom.Ova memorija sluzi za cuvanje informacija neposredno potrebnih u procesu obrade,a to su programi operativnog sistema,programi koji se upravo izvrsavaju I podaci potrebni tim programima. Unutrašnja memorija se sastoji od elektronskih kola, od koje svako ima dva stanja, koji se oznacavaju sa 0 i 1. Na ovaj nacin skladišti se veoma mala koli_ina informacija pa se bitovi udružuju u grupe – registre od osam clanova - bajt. Svaki bajt – lokacija ima svoju adresu.

Upravljacka jedinica upravlja signalima i odgovorna je za to koje operacije i kada izvrsiti za vreme izvrsavanja programa. Ova jedinica sadrzi komponentu koja dekodira operaciju tekuce intsrukcije. Ova jedinica izvrsava i posebne instrukcije kao sto su uslovni i bezuslovni skok i zaustavljanje programa.

Aritmeticko-logicka jedinica je deo procesora u kome se izvrsavaju elementarne operacije – aritmeticke, npr. sabiranje, oduzimanje, celobrojno sabiranje, celobrojno oduzimanje i logicke, npr. poredjenje dva broja. Ova jedinica prima ulazne elektrˇcne signale (0, 1) koji predstavljaju ulazne podatke, i elektronski ih transformise u elektricne signale koji predstavljaju rezultate.

Jedinice spoljne memorije sluze za skladištenja podataka koji nisu trenutno u procesu obrade. Postoje dva tipa spoljne memorije: sa direktnim i sekvencijalnim pristupom. Memorija sa direktnim pristupom je magnetni disk (disketa i hard disk).

Ulazne jedinice služe za unos podataka i programa za raunar. Kod raunara ulazne jedinice spadaju: tastatura, miš, skener,citac bar koda, CD, DVD.

Izlazne jedinice služe da rezultate obrade podataka prikaže korisniku ili ih sacuva za kasniju upotrebu. Pored monitora kao izlazne jedinice koristimo: štampace, hard diskove i floppy diskove, CD, DVD, zvucnike.

3. Osnovne sistemske komponente

Osnovna ploca,na osnovnoj ploci nalaze se processor,memorija, kes memorija,magistrala,skup cipova I slotova za dodatne kartice,osim toga na osnovnoj ploci mogu se nalaziti kontroleri za diskove I disketne jedinice,prikljucnici za povezivanje racunara sa drugim uredjajima portovi. Procesor,definise tip pc racunara,u njemu se izvrsavaju sve racunske I logicke operacije I komande koje su zadatae programom.Karakteristike procesora su odredjene njegovom arhitekturom,to su: 1.Brzina procesora 2.Duzina procesorske reci 3.Radni takt 4.Interni kesBrzina procesora se izrazava u milonima operacija koje processor moze da obradi u jednoj sekundi.Duzina procesorske reci je broj bitova koji se jednovremeno prenosi I obradjuje unutar procesora.Radni takt je ucestanos impulsa koje generise specijalno el kolo,kojim se iniciraju operacije procesora.

Memorija pc racunara sastoji se od osmobitnih registra (bajtova),na maticnoj ploci nalaze se tri vrste memorije kes (cache), ROM I RAM. -RAM memorija predstavlja najveci deo memoriju u kojoj korisnik moze da upisuje sadrzaj I daga cita,u ramu se za vreme rada racunara nalze programi I podaci sa kojima racunar radi,pri

7


iskljucenju racunara sadrzej ove memorije se gubi.Ova memorija nije sastavni deo maticne ploce vec se na maticnoj ploci nalaze konektori na kojima se ova memorija prikljucuje. -ROM memorija predstavlja staticki deo memorije koji moze samo da se cita ,njen sadrzaj se ne gubi prilikom iskljucenja racunara.,Kes memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi na samomo procesoru ili uz njega,ova memorija ima visestruko brze vreme pristupa od obicne memorija.

Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom racunara,odredjuje koja je naredba sledeca za izvrsenje uzima je Iz memorije,interpretira I izdaje odgovarajuce naredbe procesoru I kontorlise njihovo ozvrsenje,Kontrolna jedinica je relaizovana na osnovnoj ploci.

Magistrala-racunar mora da ima elektricna kola pomocu kojih se razmenjuju informacije medju komponenetama.U racunaru postoje tri kljucner magistrale I to magistrala podataka,adresna magistrala,kontrolna magistrala.

Slotovi predstavljaju prikljucke za razne dodatke koji si potrebni korisnicima.

Portovi predstavljaju prikljucike za povezivanje uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke,postoje dve vrste portova,sreijski I paralelni.

Graficka kartica je uredjaj koji podateke uskladistenu u racunaru u digitalnom obliku pretvara u analogne signale koji kontrolisu prikazivanje slike na ekranu.

Izvor napajanja je vazan deo kucistas racunara ciji je zadatak da obezbedi elektricnu energiju za napajanje svih komponenenata unutar racunara.

Hard disc, prvi pc racunari nisu imali standardno ugradjeni hard disc kao spoljna memorija koriscene su diskette,za razliku od disketa kod hard diska se za skladistenje podataka koriste metalni ploce.To dozvoljava vecu gustinu izmedju staza.Povecana gustina I veci broj ploca povecavaju njihov kapacitet.Prvi diskovi imali su kapaciteit 5 I 10 mb a breme pristupa 35 ms,kapacitet diskova se vremenom povecavao I smanjivalo se vreme pristupa.Kod disketa su upisno citajuce glave u kontaktu sa povrsinom diskette dok kod hard disca one lebede iznad povrsine ploce na vazdusnom jastuku.

4. Spoljna memorija

Potreba za trajnim cuvanjem velikih kolicina informacija– podataka i programa dovela je do koncepta ”spoljasnjeg” skladista – spoljasnje memorije, ciji sadrzaj ostaje sacuvan trajno. Spoljasnja memorija se ponasa kao medij za ulazne i izlazne podatke, i koristi se uz pomc uredjaja koji omogucuje upravljanje njom (tzv. kontroleri spoljasnje memorije, npr. kontroler diska), i programa koji omogucuju citanje i pisanje iz (u) spoljasnje memorije.

Uređaji spoljne memorije su jedinice velikog kapaciteta, odvojene od računara, i služe za čuvanje programa i podataka. Standardni tipovi spoljnih (stalnih) memorijskih uređaja su magnetni i optički diskovi.

Magnetni diskovi se dele na fiksne (ugrađene ili hard diskove) i izmenjive (floppy diskove).

Od disketa (floppy disk) najčešće su u upotrebi diskete 3.5 kapaciteta od 1.44 MB. One su popularne, jer omogućavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera. Osnovni nedostatak je mali kapacitet i mala brzina pristupa podacima zbog čega se koriste za čuvanje i prenošenje malih programa .

8


Hard disk je uređaj velikog kapaciteta koji se meri u gigabajtima. Na njemu se čuvaju programi koje korisnik pokreće u računaru, kao i podaci sa kojima radi. U toku rada podaci se prenose u radnu memoriju, obrađuju, a zatim snimaju na hard disk kako bi bili sačuvani. Hard disk je sastavljen od nekoliko metalnih ploča (diskova), sa nanetom magnetnom emulzijom. Na hard disku postoje posebne glave za svaku stranu svake ploče. Ploče su složene jedan iznad druge na zajedničku osovinu koja ih obrće istovremeno velikom brzinom. Standardne brzine danas su 5400 obrta u minuti i 7200 obrta u minuti. ne dodirujući ih. Sem što je veći, hard disk je i znatno brži od disketnog uređaja. Ploče su razdvojene i u tom prostoru između kreću se glave za čitanje odnosno pisanje. Na današnjim diskovima glave lebde iznad ploča na rastojanjima od 0.07mm, pa i manje. I najmanja čestica prašine koja bi slučajno pala na ploču diska može prouzrokovati sudar glave sa površinom tako da bi došlo do grebanja magnetnog sloja.

U posebnu grupu spoljne memorije ubrajaju se USB (Universal Serial Bus) diskovi, USB port predstavlja neki eksterni uređaj koji se priključuje na USB i koji izvršava zahtevane funkcije. Klijent softver omogućava da se izvrši prenos podataka između eksternog USB uređaja i računara i najčešće ga isporučuje proizvođač USB uređaja. USB sistemski softver je deo operativnog sistema za podršku USB uređaja i isporučuje se uz operativni sistem. Glavni USB kontroler zaokružuje u jednu celinu hardver i softver koji omogućuje rad USB uređaja.

USB port podržava dve brzine prenosa i to: veliku brzinu kada se prenos kreće do 12 Mb u sekundi, i za sporije uređaje nižu brzinu prenosa do 1.5 Mb u sekundi. U novije vrene USB flash diskovi imaju kapacitet i preko 1GB. Danas se pored magnetne tehnologije koristi sve više optička. Optički disk je najsavremenija spoljna memorija i zasniva se na laserskoj tehnologiji upisivanja podataka velikih kapaciteta. Ovi diskovi su izrađeni od plastike. Imaju prednost u pogledu kapaciteta, brzine prenosa podataka, pouzdanosti i trajnosti.

CD - ROM (Compact Disc Read Only Memory) je optički neizbrisivi disk na koji se može smestiti oko 700 MB podataka u vidu različitih (muzičkih, video, programskih) zapisa. Njega karakteriše veliki kapacitet, postojanost podataka i multimedijska primenljivost. Osnovni nedostatak je što se jednom uneti zapis ne može menjati pa se koristi za podatke koji se žele trajno sačuvati

RW (Rewritable) je optički izbrisivi disk. Njegova prednost je veliki kapacitet i naravno to što se podaci mogu brisati radi daljag korišćenja.

5. Hard disk interfejsi (IDE, SCSI)

IDE ili ATA interfejs – Danas hard diskovi sadrže i kontrolersku logiku prebačenu na same hard diskove tako da računar više ne mora da brine o aktivnostima koje se odvijaju u samom hard disku, za razliku od ranijh kontrolera koji su išli odvojeno kao posebne kartice. Ovaj standard je bio veoma jednostavan i opisivao je samo komunikaciju između računara i hard diska pomoću odgovarajućeg adaptera. U takvom sistemu hard disk je bio jedan od uređaja na glavnoj magistrali računara kome je procesor gotovo direktno pristupao. Adapter je prevodio poruke sa jedne na drugu magistralu i to je bio čitav njegov posao. Na taj način disk je bio samo jedan dodatak računaru, pa je interfejs po tome i dobio naziv ATA (AT attachment – priključak).

Pošto su sada hard diskovi nosili celokupnu logiku dobili su atribut IDE (Integrated Drive Electronics), tako da oznaka ATA označava način komunikacije sa računarom, a IDE sam uređaj. Ovaj standard je u početku bio predviđen samo za hard diskove, ali se kasnije pomoću njega priključuju i CD - Rom - ovi. Ovaj interfejs doživljava kasnije više verzija koje su promovisali proizvođači diskova.

IDE interfejs ne omogućava da dva uređaja rade paralelno. Kod IDE diskova dva diska se smenjuju u radu, tj. kontroler diskove naizmeično poziva u relativno kratkim intervalima.

9


SCSI (Small Computer System Interface) To su posebni SCSI (Skazi) hard diskovi čije brzine idu do 15000 ob/min (za razliku od standardnih 5 - 7 hiljada obrtaja/min). SCSI uređaji se dizajniraju da rade preko svog adaptera i da više njih može da radi paralelno, a da se pri tome ne ometaju u radu. SCSI je naziv za jedan od standarda prenosa podataka na "malim" kompjuterima. Većina današnjih kompjutera za prenos podataka između procesora i eksternih uređaja koriste (E)IDE interface, a SCSI je još uvijek jedna skupa ali brza alternativa...

Prednosti SCSI standarda: mogućnost spajanja više (7, 15 ili 255) uređaja na samo jedan kontroler mogućost spajanja unutarnjih (internih) i spoljnih (eksternih) uređaja velika brzina - misli se na aktualnu (zadnju) verziju, višeplatformska kompatibilnost - radi na PC, MAC,

6. Ulazni uređaji

To su uređaji koji služe za unos podataka u računarski sistem radi obrade ili čuvanja.

1.Tastatura – najčešće se koristi. Uz pomoć nje se vrši ručno unošenje slova, specijalnih znakova i brojeva u centralnu jedinicu. Razlikuju se po ceni ali im je zajedničko da se pritiskom na taster generiše kod koji predstavlja karakter. Ona je elektromehanički pretvarač koji mehaničke pokrete jednog tastera ili kombinacije tastera pretvara u niz električnih impulsa.

2.Miš – pomoću njega se selektuju objekti na ekranu monitora i šalju komande računarskom sistemu. Na ekranu monitora je prikazan u vidu kursora različitih oblika. Obično ima dva ili tri kontrolna dugmeta.

3.Skener – uređaj za automatsku digitalizaciju slike ili teksta. Digitalizacija je konverzija podataka u grafički prikaz koji se sastoji od niza tačaka čiji je naziv bitmap image. Tačnost i gustina tačaka zavise od rezolucije skenera

4.Optički čitači – to su uređaji koji rukom pisane ili štampane podatke pretvaraju u podatke koje prepoznaje računar. Oni raspoznaju znake koji su napisani na tačno određenom mestu i na prethodno utvrđen način na papiru. Postoje tri vrste ovih uređaja

- Uređaji za očitavanje markiranih polja (Optical Mark Readers - OMR) - detektuju prisustvo ili izostanak oznake u specifičnom polju (npr.Loto, testovi). Koriste tehnologiju infracrvene svetlosti i pomoću nje se očitava refleksija sa papira. Procesor pretvara tu refleksiju u alfa numeričke podatke

- Uređaji za očitavanje štampanih ili kucanih karaktera (Optical Character Recognition – OCR) – skeniraju tekst kao grafički prikaz koji se zatim pomoću odgovarajućeg softvera dekodira i ponovo pretvara u tekst

- Uređaji za očitavanje linijskog koda (bar - kod čitači) - bar - kod je šifra robe predstavljena nizom debljih i užih linija i određenim razmacima između njih. Bar - kodovi se često koriste u savremenom poslovanju (prodavnice, bolnice, biblioteke

5. Magnetni čitači – služe za očitavanje karaktera koji su štampani mastilom koje sadrži metal - oksid. Za štampanje tih karaktera se koriste specijalni štampači. Očitavanje karaktera se vrši tako što dokument prolazi kroz čitač koji magnetizuje metal - oksid na karakterima a zatim prolazi ispod spirale koja zbog magnetnog dejstva proizvodi impulse. Ovaj način za unos podataka se zbog pouzdanosti koristi u bankarstvu (kod očitavanja čekova

Čitači magnetnih kartica očitavaju podatke koji se nalaze na magnetnoj traci plasične kartice. Takve kartice su npr. VISA ili MASTERCARD. Čitač ove podatke šalje računaru. Koriste se kod elektronskog transfera novca

10


6. Jedinice za govorni ulaz – sastavljene su od mikrofona i procesora koji pretvara reči govornog jezika u digitalne signale. Omogućavaju lako komuniciranje sa računarom, bez upotrebe papira ili tastature.

7. Izlazni uređaji

To su uređaji koji omogućavaju da se rezultati obrade podataka pretvore u električni signal, skup razumljivih znakova prikazanih na ekranu monitora, odštampanih ili prikazanih na drugi način. Izbor izlazne jedinice zavisi od konfiguracije sistema i specifikacije zahteva.

U ove jedinice spadaju: monitori, štampači, ploteri i jedinice za govorni izlaz.

Monitor je uređaj za prikazivanje slike. Služi za komunikaciju korisnika sa računarom tako što prikazuje rezultate obrade podatakaU računarski sistem se povezuje pomoću grafičke video) karte koja kontroliše signale koje računar šalje monitoru. Ekran monitora čini sistem malih tačaka – piksela. Koliko će prikaz na ekranu biti jasan zavisi od kvaliteta monitora i kapaciteta grafičke karte.

Štampač je uređaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom drugom medijumu (folije i sl.). Štampači se dele prema tehnologiji stvaranja otiska na: Matrični štampači Ink–jet štampači Laserski štampači

Matrični štampači su najjednostavniji i najeftiniji. Oni znakove ispisuju udaranjem iglica preko osenčene trake u papir. Njihovi osnovni nedostaci su stvaranje buke pri štampanju, mala brzina rada i nekvalitetan otisak. Koriste se u knjigovodstvu i kao kasa - blok štampači.

Ink–jet štampači rade na sličan način kao i matrični. Na glavi štampača se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno - beli i kolor ink - jet štampači. Oni se i po ceni i po kvalitetu nalaze između matričnih i laserskih štampača

Laserski štampači rade tako što se znakovi ispisuju u poluprovodničkom bubnju. Bubanj se okreće uz posudu sa crnim prahom (toner) koji se utiskuje na površinama koje su pritisnute od strane laserskog zraka. Papir preuzima čestice tonera, a na izlazu prolazi između zagrejanih valjaka i čestice trajno ostaju na papiru. Cena ovih štampača je znatno veća u odnosu na prethodne dve vrste, ali su brzina i kvalitet štampe neuporedivo bolji, pa se sve više koriste.

Ploteri su uređaji koji pomoću pera koja se pomeraju na papiru daju trajan grafički zapis tj. crteže, skice, geografske karte i sl. Za izradu crteža ploteri imaju fiksno i pokretno pero. Najviše se koriste u inžinjerstvu, arhitekturi, za crtanje crteža većih formata i geografskih karata. Jedinice za govorni izlaz imaju zadatak da na osnovu kombinacije električnih impulsa, putem mikroprocesora, obezbede da se na izlazu dobije odgovarajući redosled reči. Koriste se u bankama, poštama za davanje različitih informacija.

8. Računarske mreže – pojam, razlozi za umrežavanje, vrste mreža, topologije, mrežne arhitekture, protokoli, serveri, klijenti,...

11


Pojam racunarskih mreza-Racunarska mreza ili mreza racunara je slozen multiracunarski sistem koji sasdrzi dva ili vise racunara I drugih uredjaja medjusobno povezanih komunikacijskim linijama.Racunarska mreza omogucava razmenu informacija I koriscenje zajednickih resursa radi obezbedjenja usluga svim korisnicima racunarske mrze. Razlozi za murezavanje - Postoji nekoliko razloga za povezivanje vise racunarskih sistema u racunarsku mrezu: povecanje bropja racunara,ulazni izlazen transakcije se vrse daleko od centralnog (host ) racunara,povecanje resursa koji su dostupni korisnicima,povecanje trenda ka distriburanoj obradi podataka. Vrste racunarskih mreza - Razlikujemo tri vrste racunarskih mreza:LAN ili lokalne racunartske mreze ,koriste za povezivanje racunara unutar nekog zatvorenog prostora,MAN mreze nastaju povezivanjm LAN mreza i pokrivaju teritoriju jednog grada odnosno jedne oblasti.WAN mreze su javnog karaktera I omogucavaju koriscenje veoma udaljenih racunarskih sistema.LAN mreze se prema prioritetu mogu podeliti na klijnet- server mreze I mreze ravnopravnih racunara (per-to-per networks).U klijent-server mrezi server je mocniji racunar na koji je prikljuceno vise klijent racunara,koji koriste resurse servera.U per-to-per mrezi ne postoji centralni racunar,vec radne stanice dele raspolozive resurse ponasajucu se kao povremeni serveri.Pord ove dve vrste postoje I hibridne mreze I mulit server mreze. Server je racunar kojem pristupaju drugi racunari iz mreze kako bi mogli da koriste specificne usluge koje ovaj racunar obezbedjuje,server moze biti namenski I nenamenski.Serveri u jednoj lan mrezi mogu najcesce biti serveri datoteka,serveri za stampanje,zatim serveri baza podataka,modem serveri,faks serveri. Radna stanica predstavlja korisnicki racunar u mrezi. Arhitektura racunarskih mreza - Pod arhitekturom racunarskih mreza podrazumneva se sastav (struktura hardvera),nacin povezivanja DTE uredjaja I protokoli za njihovu medjusobnu komunikaciju.Da bi olaksala realizaciju standardizovanih protokola I omogucila kompitabilnost opreme raznih prozivodjaca medjunarodna organizacija za standarde ISO predlozila je tzv.OSI referentni model koji je prihvacen kao standard za racunarske mreze,ovaj model ima slojevitu strukturu.1.fizicki sloj se odnosi na karakteristike U/I interfejsa I to mehanicke,elektricne I proceduralne,I odgovoran je za prenos bitova.2.sloj veze za podatke obezbedjuje uspostavljanje,odrzavanje I raskidanje veze,sloj je odgovoran za kontrolu protoka podataka I gresaka pri prenosu.3.sloj vrsi komutaciju paketa u cvorovima veze ,marsrutiranje poruka izmedju dva DTE uredjaja,prevodjenje logickih adresa u odgovarajuce fizicke,sprecava zagusenje mreze itd.4.sloj je najnizi sloj koristi takozvani end to end protocol,u ovom sloju ako je potrebno primljene poruke iz visis slojeva dele se na vise paketa iste duzine.5.slojupravlja dijalogom medju korisnicim.6.slojobezbedjuje da se podaci koji se razmenjuju pezentiraju njihovim korisnicima u njim razumljivom obliku.7.sloj nalazi se na najvisem nivou OSI referentog modela tako da on pruza usluge neposredno korisnikovim programima. Protokoli - Protokol predstavlja skup ustanovljenih pravila preko kojih se ostvaruje prenos podataka u okviru jedne topologije.PRotokol koji se najcesce koristi TCP/IP (transmisosn control protocol/intertnet protocol) predstavlj paket industrijskih standarda koji omogucavaju komuniciranje u heterogenoj(nestandardizovanoj ) sredini. Topologija predstavlja nacin na koji racunari unutar jedne mreze povezani.Osnone topologije su zajednicka magistrala (bus)odnosno topologija magistrale,zatim prsten (ring) odnosno zatvorena petlja I zvezda (star) sve ostale topologije nastaju kombinovanjem ovih topologija najbrzi protok ima topologija prstena oko 16 Mb/s. U uredjaje za povezivanje racunarskih mreza spadaju mrezne kratice,racunari su poceani kablovima ovi kablovi se prikljucuju na mrenze kartice koje predstavljau posrednike izmedju racunara I mreze,zatim modem koji je uradjaj za povezivanje racunara putem telefonske linije ,most(bridge)sluzi za povezivanje vise mreza iste ili razlicite topologije tako da one logicki funkcionisu kao jenda mreza.Ruter (router) poseduje slozeniji softver od mosta I ima vece mogucnosti za usmeravanje saobracaja izmedju segmenta u jednoj mrezi,koristi najkraci

12


put.Gejtvej ( gateway) je sofisticirani uredjaj najcesce racunar koji ne samo da rutira pakete vec menja I njihovu strukturu,najcesce povezuje dva razlicita okruzenja,I predstavlja ulaznu tacku na neki veliki racunarski system.Brzina prenosa podataka izrzava se u bit/s.

INTERNET

1. Razvoj

Internet (International Network) je najveća i najpoznatija globalna računarska mreža koja je namenjena razmeni podataka. Internet je prvo počeo da se gradi između severnoameričkih visokoškolskih ustanova ,projekat je finansiralo ministarstvo odbrane SAD. Zatim se uključuju velika preduzeća, a kasnije se pokazalo da se mogu uključiti i mnogi drugi.Koreni interneta nastaju krajem sezdesetih godina 20 veka.Veliki proizvodjaci racunara u to vreme razvijaju svoje sopstevene tehnologije medjusobnog povezivanja,tako das u svi imali svoje mrezne arhitekture koje su bile medjusobno nekomptibilne.Potreba da se definise struktura za povezivanje racunara razlicitih proizvodjaca uticala je na pokretanje projekta izgradnje jedinstvene mreze ARPANET.Osnovni zadatak bio je povezivanje dva udaljena racunara radi razmene podataka,problemi koji su se javili pri tome jesu pronalazenje odagovarajuceg prenosnog puta (rute) I problem odgovarajuceg pakovanja podataka.Komunikacioni protocol koji nosi oznaku oba problema nosi oznaku TCP/IP,danas je u upotrebi cetvrta verzija ovog protokola.

Sada Internet omogućava pristup obilju informacija i pruža mogućnost za bavljenje različitim poslovima, počev od poslovnih transakcija do online razgovora i prijateljske prepiske preko računara. Raznolika masa ljudi, i po zanimanjima i po godinama, počela je da surfuje Internetom tražeći multimedija strane koje su nudile muzičke i filmske fajlove, finansijske podatke, informacije o odmorima, kupovini, e - mail, oglasne table, konferencije, igre i mnogo više od toga. Internet je danas globalno sredstvo za komunikaciju. Sastavljen je od mreža računara koji komuniciraju i razmenjuju informacije jedan s drugim. Računar na Internetu može biti lociran bilo gde u svetu, a da može da komunicira s nekim preko Interneta bez obzira gde ta osoba živi. Korišćenjem Interneta preduzeća unapređuju svoje poslovanje.

On predstavlja računarsku mrežnu infrastrukturu koja je izgrađena po određenom standardu – Internet standardu. Jedna od najčešćih definicija: “Internet je veza više individualnih računara uz primenu protokola TCP/IP, kao i više individualnih mreža u jedinstvenu logičku mrežu u kojoj svi dele istu šemu adresiranja”.

On je za vrlo kratko vreme postao nezamenljiv u oblasti čuvanja, pretraživanja i iskorišćavanja raznih informacija.

Svet je postao manji jer se informacije prenose skoro trenutno sa kraja na kraj planete. Ključna je i činjenica da je sve veći i veći broj korisnika Interneta. U pitanju je eksponencijalni rast, 1996. je broj korisnika bio 67 miliona a 2003. taj broj je dostigao 750 miliona.

2. Povezivanje na Internet

Za povezivanje na internet potrebno je imati vezu do racunara koja je vec na internetu.Upraksi to najcesce znaci vezu do internet posrednika – “provajdera” (ISP- Internet Servis Provaider),jednog od preduzeca koje je specijalizovano za tu uslugu.Nacin povezivanja na internet zavisi od potreba ali I od raspolozivih kapaciteta I tehnologije lokalne telekomunikacione infrastructure.

Vrste pristupa internetu mogu se podeliiti na osnovu stalnosti veze I to na:- Pristupe sa povremenom vezom- I pristupe sa stalnom vezom

13


Vrste pristupa internetu mogu se podeliti I na osnovu tehnologije I to na:- Pristup internetu putem analogne tehnologije,koriscenjem modema (modulatora-

demodulatora) ostvariva brzina prenosa je 56 Kbit/s- Digitalnim sistemom prenosa,najcesce upotebom IDSN (integrisanog servisa

digitalne mreze) brzina prenosa je 128 Kbit/S.- ADSL tehnologija (asimetricna digitalna pretplatnicka petlja) brzina prenosa I do 1,5

Mbit/s.- Kablovski modemi- Satelitska veza- Pristup putem mobilne telefonske mreze- Mikrotalasna veza - WIRLESS – Bežični sistem pristupa Intermetu predstavlja

vezu koja funkcioniše kao iznajmljena linija, što znači da korisnik dobija non-stop pristup Mreži, 24 časa dnevno, 7 dana u nedjelji. Osim toga, ne postoji potreba za korištenjem infrastrukture telekom operatera, niti za troškovima prema Internet provajderima (osim mesečnog zakupa), što mnog smanjuje troškove korišćenja svih Internet servisa.

3. Servisi

Internet servisi se dele na:

1.Bazicne servise: - Elektronska posta (E-mail),servis koji omogucava razmenu podataka elektronskim putem - Telenet (telecommunication network) predstavlja servis koji omogucava pristup udeljenom racunaru i omogucava rad na njemu. - FTP (file transfer protokol) je servis koji omogucava prenos datoteka izmedju dva udaljena racunara.

2.Javni servisi: - Anonomni FTP (Anonyimous FTP) je javno skladiste podataka koje pomocu FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima interneta. - Gofer (Gopher) servis za hijerarhijsko oraganizovanje i pregled tekstulanih informacija - Web (WWW- World Wide Web)servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnih informacija.

3.Diskusioni servisi - Liste elektronske poste (Mailing list) jesu prosirenje osnovnog servis elektronske poste koji omogucavaju interesno grupisnje korisnika radi dostave poruka svim zainteresovanim korisnicima. - Diskusione grupe (Newsgroup) jesu servisi javnih diskusionih hijerarhijski organizovanih grupa,koji takodje omogucavaju interesno grupisanje korisnika.

4.Konferencijski servisi: - Talk,servis koji omogucava raygovor sa drugim korisnikom na mrezi u vidu razmene tekstualnih informacija. - IRC (internet relay chat) servis interaktivnog tekstualnog komuniciranja veceg broja korisnika interneta po dinamicki kreiranim kanalima. - Telefoniranje preko intereneta (Internet phone) servis koji omogucava komuniciranje glasom izmedju korisnika interneta. - Videokonferencije (Videoconferenciing) predstavlja unapredjenje prethodnog servisa,pored glasa prenosi se i slika.

14


5.Servisi za pretrazivanje informacija - Archine,servis za pretrazivanje anonimnih FTP servera na osnovu zadataok imena datoteke - Veronica servis za pretrazivanje informacija sadrazanih u naslovima iz menija Gopher-a - WAIS servis za pretrazivanje tekstova na osnovu zadatih kljucnih reci. - Netfind servis kome se odredjuje e- mail adresa korisnika kome znamo ime i prezime. - WWW serveri za pretrazivanje (Search engines – Yahoo,Altavista,Internet explorer),serveri specijalizovani za pretrazivanje web sadrzaja na internetu.

4. Softver za intenet - Web čitači, programi za rad sa elektronskom postom

Deo Interneta koji najbrže raste je WWW (World Wide Web) , koji sadrži informacije prezentirane u tekstualnom, grafičkom, video i audio formatu. World Wide Web lokacije (Web site) su formatirane u Hypertext Markup Language (HTML) kodu.HTML predstavlja skup pravila kojima je definisana razmena podataka izmedju veb citaca I web servera.

Jezik koji se koristi za prenos podatakaDa biste videli Web strane, potreban vam je program za pretraživanje (browser) I citanje, koji će prevesti HTML kod i prikazati informacije na vašem ekranu.Web citac predstavlja korisnicki progam koji sluzi za pristup web serverim I citanje web stranica.Najcesci programi ovog tipa koji se danas koriste su Internet Explorer,Mozila FireFox,Opera.

Za druge tipove informacija, potreban je odgovarajući softver. Na primer, za e - mail (elektronsku poštu) može se koristiti Outlook Express.Elektronska posta je jedan od najznacajnijih I naj masovnije koriscenih internet servisa I zbog toga je elektronska adresa postal neophadan elemant adresnih podataka savremneog coveka.Programi za e postu satalno dobijaju nove mogucnosti, I predstavljaju prave licne informacione sisteme.Danas elektronska posta je prakticno besplatna,postoje mnogi besplatnih servisa elektronske poste kao sto su hotmail,yahoo.

5. Programi za izradu Web prezentacija

Za izradu prezentacija na Internetu postoji posebni programi. Neki su jednostavniji za korišćenje dok drugi zahtevaju više znanja i vremena. Danas se koriste “HTML”, “PHP”, Zatim programi koji omogućavaju lakše Internet programiranje, “Front Page”, “Dream viewer”. Front Page pruža mogućnost da se na jednostavan način unese animacija, video, slika ili fotografija na web stranu.

Ova vrsta programa je u stalnom razvoju tako da kao značajno poboljšanje pogledu dinamičnosti prezentacija donosi “Flash MX 6.0” od firme “Macromedia”.U želji da svoj sajt učine što zanimljivijim i atraktivnijim, ne bi li privukli što veći broj posetilaca, web dizajneri koriste multimediju, slike, zvuk i animaciju. Na ovaj način može se postići i veća interaktivnost sa posetiocima. Zbog svega ovoga u budućnosti nas očekuju 3D sajtovi. Međutim, preterano ubacivanje slika, animacija i video zapisa može otežati učitavanje svih sadržaja sajta, a to može prilično iznervirati posetioca. Izrada web prezentacije upotrebom HTML tagova.Sa instalacijom bilo koje verzije Windows-a, dobijamo jednostavan program za pisanje teksta (Notepad.exe). Web strana može kreirati kucanjem jednostavnih tagova. Na primer, ako prekucamo navedeni tekst u Notepad-u, opcionalno ga sa_uvamo sa ekstenzijom *.html, i otvorimo u Internet Explorer-u, dobijamo Web prezentaciju.

6. Pronalaženje informacija na itnernetu - Mašine za pretraživanje

15


Veliki broj informacija na Internetu zahteva postojanje odgovarajućih pretraživača kako bi do određenog podatka došli za što kraće vreme. Internet pretraživači su specijalno kreirani sajtovi na Internetu, dizajnirani da pomognu nalaženje informacija lociranih na drugim sajtovima. Razlike između Internet pretraživača su velike, ali postoje tri zadatka koje svaki od njih obavlja: pretraživanje Interneta ili biranje delova Interneta prema važnim rečima čuvaju indexa reci koje nađu i njihovu lokaciju dozvoljavaju korisnicima da pretražuju reči ili kombinacije reči nađene u tom spisku. Prvi Internet pretraživači, su sadržali index koji je iznosio nekoliko miliona stranica i dokumenata, i primali nekoliko hiljada pretraga dnevno. Danas, najbolji Internet pretraživači, sadrže index sastavljen od nekoliko milijardi stranica i dokumenata i sa desetinama miliona pretraga dnevno.

je počeo kao istrazivacki projekat na Univerzitetu Stanford, Google je zastupljen na Internetu od 1997. Sredinom 1999 godine dobija 20 miliona americkih dolara vrednu investiciju koja mu je pomogla da se plasira na prvo mesto Netscape Netcenter. Google nudi neke od najjedinstvenijih rezultata od mašina za pretrazivanja.

Internet pretraživači i pored togaa što doprinose napredku i popularnosti www-a, doprinose i njegovoj kategorizaciji i organizaciji. Kad bih svi Internet pretraživači prestali u trenutku sa radom, nastupio bih opsti haos na Internetu. Jednostavno receno, bez Internet pretraživača ne bi bilo ni pretrazivanja.

Primer nekih od brojnih interent pretrazivaca:

Naziv pretrazivaca URL adresa

Krstarica http://www.krstarica.comYahoo http://www.yahoo.comGogle http://www.google.comSeeq http://www.seeq.com

7. Konferencije na internetu

Konferencije na Internetu omogućavaju komunikacju o različitim temama, na taj način što se postavi pitanje ili da odgovor i naknadno se može ponovo posetiti konferencja kako bi pročitali reakcije drugih zainteresovanih. To znači da poruke ostaju na serveru i svako može da im pristupi u bilo koje vreme i komunicira sa drugima koji ne moraju biti prisutni u isto vreme na tom istom mestu, što je prednost konferencija u odnosu na Chat.

8. Intenet trgovina i novčane transakcije

Elektronska trgovina ili elektronsko poslovanje (e–business) je transformacija ključnih poslovnih procesa, upotrebom Interneta i elektronskih informacionih tehnologija, radi automatizacije poslovnih transakcija i tokova poslovanja.

Elektronska trgovina (e– commerce) je termin koji se odnosi samo na neke načine elektronskog poslovanja. Nekada se odnosila na obavljanje on-line transakcija sa kupcima, a danas obuhvata sve transakcije sa kupcima, dobavljačima i partnerima. Može se reći da je skup tehnologija i procedura koje automatizuju poslovne transakcije putem elektronskih sredstava. Elektronski ček ili e-ček se zasniva na ideji da elektonski dokument može da zameni papirni dokument i da kriptografski potpis može da zameni ručnim potpisom.

16


Om-line račun omogućava pre svega pristup ličnom računu iz svoga stana, sa posla ili vikendice, recimo na planini. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji ne treba se mučiti sa nekompetentnim radnicima po bankama. U internet banci na redu smo uvek mi.

Web card se može jednostavno može definisati kao zaštićena e-mail poruka sa podacima koji bi se inače nalazili na reference card. Preuzimanje WEB card-a je moguće i sa zaštićenog dela sajta banke izdavaoca kartice. Posebno je interesantan "pripeid račun" koji se sada po prvi put javlja. Ovo se čini kao jedan od najsigurnijih metoda za korišćenje putem Interneta. Korisnik kupi karticu - "pripeid račun" u visini iznosa za koji misli da mu je potreban, sa njim plaća do iznosa koji je na kartici. Ukoliko dodje do toga da je neko otkrio račun i počeo da ga koristi, najviše što može da ošteti vlasnika "prepaid računa" je iznos koji je ostao na samom računu. Korisnik je maksimalno zaštićen, trgovac takođe.

Digital Wallet (digitalni novčanik) je softver za on-line trgovinu i trebao bi da predstavlja cyber ekvivalent realnom novčaniku. Vezan je za realne platne kartice i to mu je mana. Pokušaja na ovu temu ima i biće ih jos mnogo, jer bez pouzdanog rešenja sistema plaćanja na Internetu teško da će se još dugo moći.

Još jedna veoma korisna vrsta obavljanja e-usluga je pomoću smart kartica – kartica sa čipom. Smart kartica se koristi kada je izuzetno važna sigurnost i zaštita obavljanja transakcija. Skoro sve veće banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok je većina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, većina današnjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol). WAP omogućava mobilnim uređajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unošenjem adrese kojoj žele da pristupe. Ovakav način pristupa Internetu ograničen je samim mobilnim uređajima i ogleda se u manjim brzinama, malim formama i količinom memorije koju poseduju. Raniji servisi bili su informacionog karaktera, korisnici su mogli da putem svog mobilnog uređaja proveraju stanje na računu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije.

U novije vreme banke su počele da objedinjuju mogućnosti transkacija u svojim servisima. Od ovih servisa najčešće se koriste plaćanje računa, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja.

Servisi mobilnih plaćanja su još uvek u fazi razvoja. Za sada još uvek nema najboljeg rešenja koje bi zadovoljilo kitičnu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tržištu. Mobilno plaćanje predstavlja najkritičniji deo m-commerca u vreme kada se mobilni uređaji sve više koriste kao transakcioni agenti. Razvoj mobilnog plaćanje će se nastaviti sve dok se ne iskristališe jedno ili dva rešenja koja će se nametnuti kao standard na tržištu. Tek tada se može očekivati da korisnici prihvate mobilno plaćanje kao alternativu uobičajenim metodama plaćanja.

Da bi elektronska trgovina funkcionisala potrebno je da se obezbede tri osnovna uslova: provera identiteta učesnika, tajnost i sigurnost transakcije. Sve primene elektrosnke trgovine su bazirane na primeni tzv. Digital-ID tehnologije, odnosno mehanizama za proveru identiteta učesnika i kripto-zaštitu podataka.

9. Zaštita i mere bezbednosti

Razvojem korisničog softvera došlo je i do razvoja tzv. “virusa”, programa koji nanose štetu mnogobrojnim korisnicinma Interneta. Virus je softverski program koji moze da siri zarazu od racunara do racunara koristeci svaki zarazeni racunar da bi se umnozavao. Bez ljudske intervencije, virus zarazava domacina, krijuci se, najverovatnije negde u operativnom ili aplikativnom sistemu ili u usluznom programu.

Virusi isključivo služe za nanošenje štete, od brisanja tačno određenih podataka pojedinačnih računara, pa do uništenja čitavih računarskih mreža. Priozvođači virusa nemaju nikakvu direktnu korist osim u slučaju da imaju stratešku prednost nad konkurencijom ili da proizvode i anti-viruse. Smatra se da kompanije koje proizvode anti-virus programe, proizvode i

17


same viruse. Mnogo zastupljeniji oblik ugrožavanja bezbednosti računarskkih sistema jesu ostali “zlonamerni” programi (Trojan Horses, Trap Doors, ...) koji služe za prikupljanje podataka, odnosno špijuniranje, a mogu biti ugrađeni u komercijalne softverske pakete.

Namena virusa moze biti da ošteti (manipulise, modifikuje, ili izbriše) računarske resurse, kao sto su progami, baze podataka, ukrade tajne podatke iz baze podataka I prenese ih neovlašćenim izvorima kao i da potraži drugi računar kako bi izvršio predhodno spomenute zadatke.

Zaraženi program služi kao prenosnik koji prenosi svoju zarazu na druge programe putem repliciranja (kopranja, umnožavanja). Drugi virusi mogu da leže pritajeni nedeljama, mesecima, ili čak I godinama pre nego što se aktiviraju I naprave štetu. Najopasniji aspekt virusa je da možda nikakda ne bude pronađeno njegovo postojanje. Najčešći vid prenosa virusa jeste upravo preko Interneta, I tu se pre svega misli putem razmene raznih podataka, neproverenih programa I slično. Međutim pored ovog klasicnog ubacivanja virusa postoji jos nekoliko metoda:

- predhodnim ugrađivanjem nekih elemenata u programe, delove programa pa cak I u elektronske komponente racunara ( razne čipove i sl)

- unošenje virusa uz pomoć agenata kao i raznim komunikacionim kanalima.

Trojanski konj je deo softvera ubačen u neki često korišćen, "pouzdan" računarski program. Za rutnskog korisnika ovaj program finkcionise kako treba, ali on takođe izvrašava niz nedozvoljenih radnji kao sto su krađe podataka, njihovo modifikovanje, brisanje itd. Trojanski konj nije virus, jer se on ne replikuje niti širi, izuzetak je posebna vrsta Trojanskog konja koja se replikuje kroz računarski sitem, oni savršeniji imaju mogućnost samouništenja posle izvršenog zadatka.

Logička bomba je virus koji sam sebe aktivira, određenog dana u odredjeno vreme, ili kada se odigravaju određeni događaji, obično definisani od stane kreatora logičke bombe. Logička bomba može biti kreirana da miruje nedeljama, mesecima, ili čak i godinama pre nego sto se aktivira u jednom od sistema (operativnom ili u aplikativnim) ili u programima. mada Logicka bomba ne moze da se replikuje ona predstavlja odličan instrument ucenjivanja.

Crv je deo softvera koji se krece kroz samo jedan ili kroz mrežu računarskih sistema, manipulišući, menjajući, ili uništavajući podatke ili programske kodove gde god dobije pristup. Crv se ne replikuje već se kreće okolo izazivajuci štetu na svom put. Čak i ako se otkrije prisustvo crva moguće je da izbegne njegovo hvatanje. Mnogi virusi imaju ugrađne crve.

Zaklopna vrata (Trap Doors) u ovom kontekstu, zaobilazeći bezbednosne provere, omogućavaju pristup operativnom sistemu računara. Ona se mogu namerno postaviti u operativni sistem glavnog sklopa računara. Zaklopna vrata omogućavaju nametljivcu da zaposedne operativni sistem i pritom da ne bude otkiven, radi sta mu je volja.

Iz tog razloga bio je neophodan razvoj anti-virus programa. Iz ove grupe softwera

poznatiji su NORTON ANTIVIRUS, MCAFFE, KASPERSKY, PANDA, AVP ITD.

Antivirusni softver čine programi za zaštitu od virusa i posebni Firewall programi. Svi anti-virusi rade na principu update-ovanja, odnosno pruzimanja novih definicija virusa sa Interneta. Potrebno je da ant-virus programi budu konfigurisani da skeniraju diskove i “download“-uju zaštitu od novih virusa.

18


Firewall programi, koji istovremeno uz blokiranje neovlašćenog pristupa omogućavaju korisnicima nesmetano korišćenje Internet-a. Ti programi istovremeno i ograničavaju rad drugim programima koji samostalno šalju podatke na Internet.

Ukoliko je potrebna veća zaštita podataka ne bi trebalo koristiti najčešće korišćene programe za elektronsku poštu i najčešće korišćene operativne sisteme. Značajno bolju zaštitu računarskih sistema pružaju Linux operativni sistemi. Međutim, za sada ne postoji 100% zaštita zbog neograničenih mogućnosti manipulacije računarskim sistemima.

Korisnici Windows operativnih sistemi nemaju nikakvu mogućnost da zaštite svoje fajlove i direktorijume, svako ko sedne za računarom može da pročita bilo koj fajl, izmeni ga ili obriše. Kod Linuxa to nije slučaj!

Linux – bezbednije rešenje?Napomena: Tekst je preuzet iz časopisa Internet Ogledalo i napisao ga je Pregrag Damnjanović za rubriku "Zaštita"!

Linux je multi-user operativni sistem, što u prevodu znači da svako ko želi da koristi vaš računar mora prvo da se registruje na sistem kao neki korisnik i unese lozinku, baš kao kada se logujete na Internet. Da biste uopšte nešto uradili na računaru morate prvo da se logujete, i tako logovani možete da radite samo ono što vam je vlasnik računara, tzv. administrator, dozvolio.

Kako je to postignuto? Svaki fajl i direktorijum ima svoje atribute, baš kao i u Windowsu što postoje atributi *Read-only* i *Hidden*. U Linuxu postoje tri grupe atributa, za korisnika, za grupu korisnika i druge korisnike. Svaka grupa atributa ima tri vrednosti, *Read*, *Write* i *Execute*. Pored tih vrednosti imamo i vlasnika fajla (ili direktorijuma), kao i grupu korisnika kojoj pripada vlasnik.

Svaki korisnik ima svoj glavni direktorijum (home), u kome može da piše, briše, kreira poddirektorijume, itd. Nigde izvan njega nema dozvolu da piše i briše, ima pravo samo da čita i izvršava, i to samo iz direktorijuma u kome se nalaze programi, ne i u direktorijume drugih korisnika. Administrator naravno može da izmeni ova pravila, i recimo omogući korisniku da piše i tamo gde su izvršni fajlovi.

Linux je sistem čiji je izvorni kod otvoren. Svako ko zna da programira može da preuzme izvorni kod i analizira ga, kako bi se uverio da u Linuxu nema rupa. Na zapadu se mnogo vodi računa o tome, jer je Windows sistem zatvorenog koda, samo Microsoft zna šta je ugrađeno u njemu i samo on može da ga menja.

Korisnici ne mogu biti sigurni da Microsoft u Windowsu nije ugradio programe za špijuniranje? Kod Linuxa se sve zna, jer ga gotovo milion programera proučava i usavršava. Upravo zbog otvorenosti sistema, svi programi, uključujući su stabilni, brzi i bezbedni, jer ako se neka greška ili bezbednosni propust potkrade timu programera koji razvija neki program, neće ostalim programerima, pa i samim korisnicima operativnog sistema koji se razumeju u programiranje.

10. Intranet

Intranet je korporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet. Sve više organizacija koristi Intranet za internu komunikaciju

Intranet predstavlja korak suprotan Internetu. To je u stvari mini-Interneti koji su razvile pojedine organizacije. Oni obezbeđuju pristup informacionim resursima unutar jedne kompanije, univerziteta ili istitucije. Ove mreže koriste iste protokole kao i Internet. Razvoj intraneta-a je počeo 1995. godine i našao je značajnu primenu.Intranet je princip zaštite pristupa privatnim mrežama preko posebnih Firewall sistema. Intranet pored sigurnosti Informacionim sistemima donosi i splet komunikacionih servisa koji

19


omogućavaju razmenu i lak pristup informacijama. Takođe, Intranet je zahvaljujući brzini uvođenja i širokom opsegu integracije sa postojećim informatičkim rešenjima nezaobilazno rešenje u početnim fazama realizacije Informacionih sistema.

11.Extranet

Extranet koncept prevazilazi barijere pojedinačnih poslovih sistema tako što pomoæu VPN-a i Internet-a povezuje grupe prostorno udaljenih partnera, specijalizovanih u određenim oblastima. Ovime partneri u Extranet-u dele određene vitalne resurse kao što su centralna banka podataka i logistički sistemi. Najbolji primer Extranet-a su sistemi za rezervaciju i prodaju saobraæajnih ili transportnih usluga.

VPN – Virtual Private Networks Dalje širenje poslovnog Informacionog sistema ide ka povezivanju svih učesnika bez obzira na njihov geografski raspored. Zakup i održavanje privatnih komunikacionih linija (WAN) su nezaobilazna stavka u budžetu svakog prostorno distribuiranog poslovnog sistema. Koncept “Virtualnih Privatnih Mreža” rešava problem troškova zakupa linija šifrovanim prenosom podataka preko Internet-a.

Extranet je kombinacija Intraneta i Interneta, služi za komunikaciju i saradnju između organizacija. Extranet je mreža koja omogućava kompanijama da dele informacije sa drugim kompanijama i korisnicima njihovih usluga. Extranet prenosi informacije preko Interneta i zahteva od korisnka da ima lozinku za pristup podacima koji se nalaze na internim serverima kompanije.

SOFTVER

1. Podela

20


Svaki elektronski racunar ,pored svoje fizicke konstrukcije hardwera poseduje system programa koji sluze za:

- upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa- programsku sistemsku podrsku pri izradi izvornih programa

Softver racunara se obicno deli na :- sistemski softver- korisnicki – aplikacioni softver

Sistemski softver cini najcesce skup programa koje najcesce izradjuje proizvodjac elektronskog racunara ,a isporucuje ga korisniku zajedno sa hardverom.Prema funkcijama koje vrse programi sistemskog softvera se dele na :

- programe za kaomandovanje I kontrolu (operativni system)- usluzni softver

Korisnicki softver se delina:- gotove korisnicke programe- programe koji se prave po zahtevu korisnika

Operativni system se izradjuje u modularnom obliku,a cine ga oni programski moduli koji upravljaju tehnickim resurskima racunarskog sistema,kao sto su processor,glavna memorija,spoljasnja memorija,ulazno izlazni uredjaji.Svaki od programa posto je zaduzen za upravljanje konkretnim resursom,duzan je da izvrsava sledece funkcije:

- pracenje stanja resursa- odredjivanje sta,ko,kada I koliko dobija- vrsenje deobe racunara- oslobadjanje resursa

Prema vrsti resursa kojim upravljaju,programi operativnog sistema mogu se podeliti na:- programe za upravljanje memorijom- programe za upravljanje procesorima- programe za upravljanje perifernim uredjajima- programe za upravljanje informacijama

2. Sistemski softver – operativni sistemi (Windows, Unix, DOS...)

Operativni sistem je program koji se učitava prilikom pokretanja računara i koji je odgovoran za rad računara. On upravlja celokupnim hardverom i obezbeđuje vezu između korisnika i hardvera raunara. Kreira radno okruženje za korisnika i za ostale programe. OS mora znati koji korisnik (aplikacija ili podaci) koristi neke delove memorije, prostor na disku i sl.

Svaki računar funkcioniše pod kontrolom OS. Njegov osnovni zadatak je da poveže korisnika i računar. On prihvata komande koje korisnik izdaje preko tastature ili uređaja za grafički unos podataka. Najpopularniji operativni sistemi su: Windows operativni sistemi (Windows 95/98, Windows NT, Windows Me, Windows 2000, Windows XP Windows Vista), Unix, Linux, Solaris, Mac operativni sistem...

Operativni sistemi za PC koji su namenjeni jednom korisniku su mnogo jednostavniji nego operativni sistemi koji podržavaju veće računare na kojima radi stotine korisnika istovremeno. U velikoj familiji operativnih sistema generalno postoje četiri tipa, osnovno kategorizovanih po tipu kompjutera koji ih kontroliše i po sortiranju aplikacije koju podržavaju.

Osnovni tipovi su: Real-time operacioni sistem (RTOS) – koristi se za kontrolisanje mehanizacije, naučnih

instrumenata i industrijskih sistema. Tipino za RTOS je da ima veoma male sposobnosti za korisniki interfejs i da nema upotrebljivost za krajnjeg korisnika pošto se sistem isporučuje kao zapečaćena kutija. Najznačajnija karakteristika RTOS-a je da rukovodi sredstvima kompjutera,

21


tako da određena operacija biva izvršena tačno u istom vremenskom iznosu svaki put kad se izvršava.

Single-user, single task – kao što samo ime govori ovaj operacioni sistem je projektovan da rukovodi kompjuterom tako da jedan korisnik može efektivno da radi samo jednu stvar. Dobar primer modernih operativnih sistema je PALM OS koji se koristi za Palm hendheld kompjutere.

Single-user, multi tasking – ovo je tip operacionog sistema koji ljudi najčeše koriste na svojim desktop i laptop kompjuterima danas. Windows je dobar primer operacionog sistema koji dozvoljava jednom korisniku da ima više aktivnih programa u isto vreme.

Multi–user operativni sistem dozvoljava da više korisnika ođednom koristi resurse kompjutera. Operativni sistem se mora postarati da su zahtevi razliitih korisnika izbalansirani i da je svaki program koji oni koriste imaju resurse koji su dovoljni i odvojeni, tako da problem sa jednim korisnikom ne utiče na celokupnu grupu korisnika.

Operativni sistem predstavlja skup programa koji ima za cilj upravljanje resursima racunara i organizacije samog rada racunara. Suštinski operativni sistem pomaže efikasnom korišcenju hadvera i predstavlja osnovnu pomocu korišcenju racunaraPostoje dva tipa operativnog sistema:- operativni sistem komandnog tipa- graficki operativni system

UNIX je operativni sistem razvijen pocetkom sedamdesetih godina u SAD-u. Danas je Unix operativni sistem koji se najcešce srece u primeni kod velikih racunarskih sistema, superracunarima, grafickim stanicama, konfiguracijama baziranim na PCplatformama zbog stabilnosti. Pisan je u C-u. Nove verziju UNIX-a imaju razvijen graficki interfejs tako da je omogucena laka upotreba operativnog sistema. Osnovne karakteristike UNIX-a su: Opštenamenski podrazumeva da se razliciti informacioni sistemi mogu razvijati I obradjivati na istom racunaru. Višeprogramski, podrazumeva da se razliciti programski jezici mogu koristiti zarazvoj programskih sistema. Pojam višekorisnicki oznacava da više korisnika može raditi na racunarskom sistemu u istom trenutku. Konverzacijski oznacava mogucnost interaktivnog rada svakog korisnika. Mogucnost podele vremena govori o mogucnosti UNIX operativnog sistema dasvakom korisniku dodeli deo vremena vodeci racuna o prioritetima

MS-DOS (MicroSoft Disk Operating System) predstavlja pretecu operativnih sistema personalnih racunara. Razvijen je u Microsoft-u 1981. godine kao verzija 1.0. I pored velikog broja grešaka u radu izazivao je divljenje mogucnošcu da koristi svih 640KB RAM memorije. Podržavao je rad disketne jedinice za 5,25” diskete (190 KB), bez podrške za rad diska koji se u to vreme zbog cene retko ugradjivao u mikro racunare. Godinu dana kasnije javlja se DOS 1.1 sa ispravljenim greškama, a 1983. godine DOS 2.0 sa podrškom magnetnih diskova. Iste godine izlazi DOS 2.1 i dolazi do njegovemasovne prodaje i upotrebe. Primena PC 286 racunara te novih i jeftinijih diskova (do 32MB) dovodi do nove verzije DOS 3.0 u 1984. godini. Poboljšana verzija DOS 3.1 ima podršku rada mrežama. Verzija DOS 3.2 ispravlja greške iz DOS 3.1 i omogucava prikljucenje nestandardnih spoljnih memorija. DOS 3.3 podržava rad s disketom 3,5” i podelu diskova preko 32 MB na particije Verzije DOS 4.x (4.0; 4.1) nisu bile narocito uspešne.Pojava DOS 5.0 dovela je do rezidentnog dela DOS-a (oslobodjeno više memorije za rad), dodate su neke nove efikasne naredbe (DOSKEY za olakšano unošenje naredbi, MEM za prikazivanje slobodne RAM memorije, popravljen HELP itd.). Verziji DOS 6.0 dodani su novi programi (defragmentator diska, program za otkrivanje i uklanjanje virusa). U DOS 6.0 ugradjen je i program za kompresiju podataka na disku - Double Space

22


LINUX, kao opertivni paket, spada u grupu opertivnh sistema koji predstavljaju vezu izmedju hardvera i korisnika u potpunom smislu te reci. Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek bio na studijama. Njegov rad je nastao kao odgovor na tadašnje po njemu nepodobne licencirane operativne sistema. Ono što je bitno za ovaj opertivni sistem je to što je Linus objavio svoj rad na Internetu gde su programeri inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže u razvoju. To se desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji I najperspektivniji opertivni sistem. Pošto je bio javan, razvoj Linux-a je doveo do toga da sadrži sve softverske pakete za svaki ukus i namenu. Najbolji dokaz svemu ovome je prihvatanje Linux-a od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell itd.Pojava Linux-a je dovela do stvaranja otvorenog tržišta na kome nema kompanija koje diktiraju trendove i cene.

WINDOWS je razvijen za PC konfiguracije i proizvod je americke firme Microsoft. Danas nalazi primenu od lokalnih i globalnih mreža do više procesorskih racunara. Ovaj opreativni sistem pojavio se pocetkom osamdesetih godina. prednost mu je što omogucava izvršenje vecine programa napisanih za MS DOS, ima mogu_nost potpunog korišcenja savremenih procesora, podržava princip vertkalne kompatibilnosti, omogucava više programski rad i ima unificirani grafiški interfejs. Windows je najrasprostranjeniji opreativni sistem današnjice.

3. Sistemski sofrver za razvoj aplikativnog softvera

Razvoj aplikativnog softvera obuhvata: Razvoj klijent/server aplikacija; Razvoj distribuiranih aplikacija, Razvoj softvera za embeded sisteme; Razvoj real-time aplikativnog softvera; Sistemska analiza i integracija; Analizu, dizajn, programiranje i testiranje mrežnog softvera; Izradu aplikacija zasnovanih na komercijalnim bazama podataka; Izradu GUI aplikacija (Web i standalone orijentisanih); Projektovanje aplikacija za udaljeni nadzor (DKTS telefonskih centrala,

električnih brojila, javnog osvetljenja, fiskalnih kasa, udaljeni nadzor vozila); Portiranje javno dostupnih softverskih paketa i njihova integracija u ciljne sisteme

(na primer protokoli iz IP telefonije – SIP, RTP, ...); Korišćenje komercijalnih i javno dostupnih programskih okvira (framework), kao

i razvoj sopstvenih rešenja, iz domena sistemskog softvera, konkurentnog i mrežnog programiranja;

Razvoj aplikacija za internet telefoniju; Razvoj sofisticiranih algoritama i rešenja.

4. Pojam algoritma i osnovne algoritamske strukture (sekvenca, selekcija, iteracija)

Algoritam je popis radnji (operacija, uputstava) koje treba izvršiti u navedenom redosledu da bi se dobilo rešenje postavljenog zadatka.

23


Mnoge radnje u svakodnevnom životu izvršavamo prema unapred naučenom algoritmu (npr. slanje SMS poruke mobilnim telefonom). Promjena poretka izvršavanja osnovnih radnji algoritma najčešće dovodi do neželjenih rezultata (algoritam se mora izvršiti tačno prema uputstvu).

Algoritam treba proveriti sa što više ulaznih podataka za koje je poznata izlazna vrednost. Većina zadataka se može rešiti na više različitih načina pa je za njihovo rešenje moguće napisati više različitih algoritama. Autor algoritma redovno nastoji pronaći algoritam koji najbrže i najsigurnije dovodi do rezultata. Zadatak je moguće rešiti pomoću računara ako se algoritam predoči naredbama odabranog programskog jezika (napiše program).

Sekvenca predstavlja niz instrukcija obrade, koje se izvode uzastopno. U C-u i srodnim jezicima početak sekvence označava se levom vitičastom zagradom { , a kraj sekvence desnom vitičastom zagradom }. Svaka instrukcija obrade unutar sekvence završava znakom tačka-zarez ;.

Selekcijom biramo jednu od ponuđenih sekvenci za izvršavanje, i to prema vrednosti logičkog izraza - selekcija tipa if, ili prema vrednosti seletorskog izraza - selekcija tipa case (switch).

Iteracijom određujemo da određenu sekvencu treba izvršiti više puta. Razlikujemo iteracije s brojačima - iteracija tipa for i iteracije s brojačima - u C++ su to iteracije tipa while i do-while.

5. Aplikativni softver – namenski, grafički, za obradu teksta, za tabelarnna iračunavanja, za korišćenje internet servisa itd.

Aplikativni softver čine svi programi koji se koriste mogućnosti računara za rešavanje najrazličitijih potreba korisnika, u poslovnoj ili kućnoj primeni. Najčešća upotreba aplikativnog softvera je u obradi teksta, rada sa tebelama, grafikom, zvukom, multimedijalnim sadržajima, itd.

Ovaj softver se zove aplikativan stoga što omogućava rešavanje konkretnih problema, ili kako se to drugačije kaže - omogućava aplikaciju (aplikacija - primena) računara na taj problem ili zadatak.

Programi koji se koriste za pripremu dokumenata za štampu (desktop publishing) pružaju razne mogućnosti obrade teksta i slika za štampu, za pripremu knjiga i časopisa. Najčešće se koriste QuarkXPress, Macromedia Freehand, Adobe Illustrator, itd.

Programi namenjeni obradi teksta (word processing) služe za kreiranje tekstualnih dokumenta, trajno čuvanje na računaru, laku obradu, brisanje i prepravljanje unetih podataka, slanje

24


dokumenta elektronskom postom, kao i štampanje, kako dokumenata tako i koverata, nalepnica, itd. Primeri programa za rad sa tekstom su Microsoft Word i OpenOffice Writer.

U poslovnoj primeni postoji česta potreba za korišćenjem numeričkih podataka predstavljenih pomoću tabela (spreadsheet), a kasnije za upotrebu tih podataka za dobijanje novih rezultata, predstavljanje pomoću grafikona, dobijanja novih na osnovu postojećih tabela (izvedene ili pivot tabele), korišćena ugrađenih funkcija za izračunavanje, itd. Ovi zadaci se mogu obaviti pomoću programa kao što su Microsoft Excel i OpenOffice Calc.

Za pregled Internet stranica koriste se programi koji se jednim imenom nazivanju pretraživačima (browsers). Pomoću pretraživača moguće je videti željenu stanicu, sačuvati je na računaru, odštampati, zapamtiti kao omiljenju stranicu, itd. Najpopularniji pretraživači su Internet Explorer, Opera, Mozilla, FireFox, Netscape Navigator.

6. Pojam sloga, polja, datoteke

Slog predstavlja skup podataka kojim se opisuju svojstva objekta (npr. čoveka ili predmeta), koja su bitna za onoga ko ga formira i čuva. Komponente koje obrazuju slog nazivaju se polja.

Datoteka je strukturirani sastav podataka koji su sadržajno usko povezani i koji se nalaze na internom (npr. hard disku) ili eksternom (npr. DVD) mediju za memorisanje. Podaci memorisani u datotekama opstaju i nakon prestanka rada određenog programa kojem pripadaju i nazivaju se persistentni podaci (en. persistance, što znači održano, postojano).

7. Tipovi datoteka – txt, doc, xls…

Tipovi datoteka:- EXE - izvršne datoteke (programi, mogu biti i virusi)- TXT - tekst datoteke nastale u tekst editoru Notepad-u (skromne mogućnosti)- DOC- datoteke nastale u Word-u- XLS-datoteke nastale u Excel-u- PPT, PPS – datoteke nastale u Power Pointu- BMP -Bit Map format-datoteke namijenjene slikama(Paint)-pamti boju svake

točkice na slici- JPG - sažete (komprimirane) slikovne datoteke- GIF- sažete (komprimirane) slikovne datoteke s malo boje, mogu biti i animirane- Wav, MP# - zvučnre datoteke- HTM, HTML – web stranice- ZIP, RAR – komprimirane datoteke- CDR-Corel Draw datoteka za crtanje i grafičke namjene- PDF – datoteke koje se mogu otvoriti s preglednikom Acrobat Reader

8. Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS)

Jednostavno rečeno, BAZA PODATAKA je softwerska konstrukcija namjenjena za pohranjivanje, analizu i pretraživanje grupe srodnih i povezanih podataka, kao što su podaci o kupcima, pacijentima, telefonskim brojevima i sl. Baza podataka sastoji se od jedne ili više (dvodimenzionalnih) tabela koje međusobno mogu biti povezane. Svaka tabela čuva istovrsne

25

http://bs.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezik

http://bs.wikipedia.org/wiki/DVD

http://bs.wikipedia.org/wiki/Tvrdi_disk


podatke (npr. podatke o nekoj osobi, predmetu i sl.). Svaki red u tabeli predstavlja jedan slog u tabeli (najmanja grupa podataka u bazi koja u potpunosti opisuje neki od koncepata koje baza modelira),a svaka kolona jedno od polja unutar tog sloga. Dakle, slog može biti grupa podataka koja opisuje npr. neku osobu, a polja unutar tog sloga mogu sadržavati ime, prezime, adresu stanovanja ili datum rođenja te osobe. Slog se u literaturi još ponegdje naziva I entitet, a polje se naziva atribut. Svaki slog tabele se može jedinstveno identificirati putem jedne ili kombinacijom vrijednosti nekog od polja tog sloga. To polje ili kombinaciju polja tada nazivamo primarni dio ili osnovni ključ. Tako neku osobu može jedinstveno identificirati njen matićni broj ili kombinacija vrijednosti polja imena I prezimena. U jednoj tabeli može postojati više polja ili kombinacija polja koji mogu biti kao primarni ključ. Pored toga što primarni ključ ima ulogu jedinstvenog identificiranja sloga on igra ulogu i u povezivanju tabela. Uzmimo da naša tabela ustvari predstavlja listu pisaca. Pored te tabela imamo i listu knjiga, te je potrebno ove dvije tabele povezati kako bi smo znali koji je pisac napisao koju knjigu. Ako u slog knjige ubacimo strani ključ polje koje sadrži vrijednost primarnog kljuća pisca, ove dvije tabele su povezane. Ovo novo polje (koje iskljućivo služi za povezivanje dvije tabele) u tabeli se zove u tabeli se zove strani ključ. Ovakav način povezivanje podataka nazivamo relacioni model baza podatakaDBMS (Data Base Menagment System)- sistem za upravljanjebazom podataka. To jesoftversko – hardverski paket koji omogućava da baza podataka bude lahko dostupna svim korisnicima. Softverski dio DBMS, koji neki proizvođači zovu rukovodilac bazom, služi kao veza (interfejs) između korisnika i baze podataka. On obezbjeđuje softverske alate potrebne za kreiranje, primjenu, pristupanje i ažuriranje baze podataka. On također upravlja ulazno-izlaznim operacijama, a na većim sistemima vodi računa o tajnosti i problemima istovremenih korisnika. Ukratko dobro projektovan DBMS će obezbjediti softver koji omogućava korisniku da lahko komunicira sa bazom podataka. DBMS omogućava nezavisnost podataka što znači da se aplikativni program može mijenjati bez utjecaja na memorisane podatke. Sa nezavisnošću podataka promjene se mogu dešavatri na nekim podacima bez utjecaja na druge. Riječnik podataka (Data Dictionary) se ugrađuje u sistem upravljanja bazom podataka kroz šemu (bazu podataka) i podšemu (dio baze podataka koju program koristi). DBMS može biti zasnovan na jednom od tri specifična modela podataka što opredjeljuje struktuiranje dizajna i način na koji se mogu reprezentirati odnosi između entiteta. Ti modeli su:- relacioni model podataka- hijerarhijski model podataka- mrežni model podataka

INFORMACIONI SISTEMI

1. Pojam kibernetike

Kibernetika konstituise naucnu teoriju upravljanja svim sistemima razlicitih svojstva.Robert Viner i njegova grupa naucnika razradili su razlicite teorije upravljanja.Ova

26


grupa naucnika resavala je niz prakticnih konkretnih zadataka kao sto si izrada i koriscenje racunarskih masina,posebno racunarskih masina za citanje,rasavanje zadataka iz neurofiziologije,koriscenje vestackih sistem na bazi analogije sa zivim bicima.Zajdenicki rad ovih naucnika je prvi put ukazao na mogucnost stvaranja opste teorije upravljanja.Naziv kibernetika potice od grcke raci kibernao sto znaci upravljam,krmanim (brodom) i reci kibernetes sto znaci upravljam. Kibernatika proucava objektivne zakonitosti,kao i zajaednicke i opste karakteristike i principe upravljanja u sistemu.U osnovi kibernatike lezi ideja o razvijanju opste teorije upravljanja u sistemima razlicite prirode. Postoje značajne razlike između različitih definicija kibernetike, jer naucnicima se cesto cini da definicije njihovih kolega ne odgovaraju onoj svrsi i onim potrebama koje kibernetika izaziva u njihovim domenima i delokrugu rada. Osnovene kategorije kibernetike su ,upravljanje informacije i sistem,pa su i osnovne oblasti kibernetike: teorija sistema, teorija informacija i teorija upravljanja. Cilj kibernetike moze se moze se definisati na sledeci nacin:1.uspostavljanje vaznih cinjenica,zajednickih i opstih za sve upravljacke sisteme2.iznalazenje opstih i objektivnih zakonitosti u upravaljanju isstemima razlicite prirode3.ukazivanje na koriscenje opstih zakonitosti upravljanja u sistemima razlicite prirode

2. INFORMACIJA I PODATAK

Iako deluje isto postoji razlika izmedju podatka i informacije. Ono sto reprezentuje cinjenicu, dogadjaj ili ideju nazivamo podatak. Podatak je formalizovana reprezentacija cinjenica ili ideja pogodna za komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi ili mašina. Podatak možemo pisati u obliku brojeva, kada izrazavamo kolicinska svojstva ili u obliku teksta kada izražavamo kvalitetna svojstva. Informacija je saznanje koje je prihvatljivo za zive oraganizme ili upravljacke masine. Informacija je zasnovana na postojanju posaljioca i primaoca. Kada primaoc primi informaciju on je obogatio fond svog znanja. Svaka informacija koja je prosledjena primaocu mora da bude razumljiva ali sama vrednost informacije zavisi od prethodnog znanja primaoca. Konacno podatak i informacija nisu iste stvari ali su tesno povezani, odnosno podaci su sirovine iz kojih se obradom dobijaju informacije

3. PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA – BROJNI SISTEMI

Brojnih sistemi predstavljaju načine prikazivanja bilo kog broja pomoću cifara brojnog sistema.

Informacije se iskazuju posredstvom brojnih sistem koji predstavljaju načine prikazivanja bilo kog broja pomoću niza simbola koji se nazivaju cifre brojnog sistema. On, takođe, predstavlja i skup pravila po kojima se realizuju osnovne operacije nad brojevima. Osnovni objekti koji se pamte i obrađuju u računarskom sistemu su brojevi. Brojevi se koriste ne samo u aritmetičkim operacijama, vec se i same računarske instrukcije prikazuju kao nizovi brojeva. Specijalni znaci – simboli takođe se kodiraju kao brojevi.Predstavljanje podataka u racunaru vrsi sepreko jednog od tri brojna sistema:

1.Binarni brojni sistem (postoje samo dve cifre 0,1 pa je osnova ovog sistema broj 2)2.Oktalni brojni sistem (za osnovu ima broj 8,a njegove cifre su 0,1,2,3,4,5,6,7)3.Heksa dekadni brojni sistem (osnova je broj 16,cifre 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,F)

27


Tabela odanosa brojnih sistema

Dekadni broj Binarni broj Heksadekadni broj Oktalni broj0 0 0 01 1 1 12 10 2 23 11 3 34 100 4 45 101 5 56 110 6 67 111 7 78 1000 8 109 1001 9 1110 1010 A 1211 1011 B 1312 1100 C 1413 1101 D 115

4. ENTROPIJA

Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, mera organizacije. Entropija i informacija su osnovne informacione veličine. Između njih postoji veza na koju je Šenon ukazao kada je rekao da je informacija negativna vrednost entropije. Dakle, entropija je mera nedostatka informacija, tj.mera dezorganizacije sistema

U kibernetici se entropija koristi kao mera valjanosti sistema da bi se odredilo koji je sistem bolji. Od dva sistema je bolji onaj koji ima manju početnu entropiju i kod koga je njeno povećanje u toku funkcionisanja manje

Informacija je pojam suprotan od entropije. Ona je mera za red, organizovanost sistema. Realni sitem koji želi da se odupre porastu entropije treba da prikupi podatke koji ga opisuju i pretvori ih u informacije koje se koriste za kontrolu rasta entropije.

5. POJAM, ELEMENTI, CILJ I FUNKCIJE IS

Informacioni sistemi su posebna vrsta sistema koji su vezani za funkcionisanje i upravljanje poslovnim sistemom. Od posebnog interesa su automatizovani informacioni sistemi koji za realizaciju informacionih funkcija koriste prvenstveno racunarsku tehniku. Izgradnja takvih informacionih sistema zahteva poseban pristup, a na njihove realizacije mora odgovarati potrebama upravljanja u realnom sistemu. Pri tom, informacioni sistem mora da realizuje opšte fukcije, i to:

o prikupljanje, selekciju i klasifikaciju podataka;o obradu podataka;o memorisanje i _uvanje podataka io distribuciju podataka.

Ako se sve ili deo navedenih funkcija informacionog sistema realizuju automatizovano, koriš_enjem informacione tehnologije, govori se o Automatizovanim Informacionim Sistemima (AIS).Informacioni system je skup elemenata ili komponenata za prikupljanje (input),obradu (process), i doastavljanje (output) podataka i informacijaFunkcionisanje informacionih

28


sistema se danas zasniva na primeni racunara u velikoj meri.Postoji vie vrsta klasifikacija informacionih sistema,zavisno od toga dali imaju informacione ulaze i izlaze ,na osanovu podarucja koja obuhvataju,na osanovu preduzeca za cije se potrebe projektuju,na osanovu nacina realizacije procesa primene i obrade podataka.

6. IS ZA OBRADU PODATAKA (DP – DATA PROCESSING)

Sistemi za obradu podataka ili on-line sistemi su sistemi koji prihvataju ulaznepodatke neposredno sa mesta gde oni nastaju (bez posrednika), a rezultati izracunavanjase prosle_uju na mesto gde se koriste. Korisnici sa sistemom komuniciraju preko udaljenih terminala. Podaci su smešteni u bazama podataka koje su organizovane tako dase pojedini slogovi podataka mogu brzo ažurirati ili koristiti, a da se ne pristupa drugim podacima u sistemu (direktni pristup). Izra_unavanja su relativno jednostavna, a struktura i organizacija baza podataka može biti veoma kompleksnaObrada podataka predstavlaj niz operacija koje se obavljaju po utvrđenim pravilima. Informacioni sistemi su u početnoj fazi razvoja (tokom 60 - ih godina 20. veka) bili orijentisani na automatsku obradu (uglavnom) knjigovodstvenih podataka (obračun plata, automatsko fakturisanje, evidentiranje zaliha i sl.). Sa razvojem informacionih tehnologija i komunikacionih sistema dolazi do bržeg razvoja obrade podataka.

7. UPRAVLJAČKI IS (MIS – MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS)

Tokom 70 - ih godina, sa razvojem kompjuterskih resursa (hardvera, softvera i baze podataka), težište u razvoju informacionih sistema pomera se ka proizvodnji informacija za upravljanje (za analizu, planiranje, organizaciju i kontrolu) u raznim domenima poslovanja preduzeća.

Informacioni sistemi koji svakog menadžera u oragnizaciji snabdevaju informacijama koje su mu potrebne za upravljanje (odlučivanje) zovu se upravljački informacioni sistemi (Management Information Systems).

Počeci razvoja sistema za upravljanje podacima na makro nivou datiraju iz 1999. godine kada je napravljen prvi MIS (menadžment informacioni sistem) i plasiran na tržištu. Reč je bila o aplikaciji za strateški menadžment i za operativni menadžment u bankama. Sistem je omogućavao da se vide ukupni prihodi, rashodi itd.

Menadžment informacioni sistem omogućava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, koji se obradom pretvaraju u informacije, a zatim u odgovarajućem obliku prenose menadžerima kako bi mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke. Cilj je da svi zaposleni dobiju informacije koje su im potrebne.

8. IS ZA PODRŠKU ODLUČIVANJU (DSS – DECISION SUPPORT SYSTEMS, WHAT - IF I GOAL - SEEK MODELI)

Tokom 80 - ih godina počeo je da se razvija novi koncept (upravljačkih) informacionih sitema pod nazivom sistem za podrsku u odlucivanju (DSS – Decision Support Systems). Osnovne funkcije DSS - a su: organizacija informacija, praćenje varijabli, predstavljanje problema, mogućnosti rešavanja problema na način razumljiv menadžeru.

Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support Systems – DSS) podržavaju donošenje složenih i teških odluka. Kao što im ime kaže, ovi sistemi imaju zadatak da pružaju pomoć pri donošenju odluka, ali sa naglaskom na rešavanju nestrukturiranih ili slabo strukturiranih problema. Oni pružaju pomoć pri donošenju odluka na svim nivoima odlučivanja, ali su posebno

29


značajni za više nivoe. Pored toga, olakšavaju sintezu informacija iz pojedinih podsistema za strateško odlučivanje i doprinose automatizaciji planiranja i predviđanja. Komponente DSS - a, koji su postojali do 90 - tih, su: baza podataka, baza modela, generator DSS - a i korisnik. Danas su osavremenjeni i imaju složeniju strukturu.

Ograničenja: neke ljudske veštine i talenti se ne mogu ugraditi u DSS, sistem je ograničen na znanje koje poseduje, mogućnosti DSS - a su ograničene mogućnostima kompjutera, jezik kojim korisnici treba da saopšte svoje zahteve smanjuje broj korisnika itd.

Analiza podataka "What - if" (šta ako) je metoda koja pomaže u donošenju pravih odluka u svetu biznisa, ili u svakodnevnom životu. What - if model nam omogućava da napišemo prvi plan za početak određenog posla. Daje osnovne instrukcije o tome šta radimo i da li to treba da radimo i u zavisnosti od toga razmatramo različite mogućnosti. U radu sa numeričkim podacima, u računarskim programima koji imaju informacioni sistem za podršku odlučivanju, kao npr. Excel, ova metoda daje odgovor na potanja kakav rezltat možemo očekivati uz promenu određenih parametara.

Goal - Seek modeli nam omogućavaju postizanje željenih rezultata koristeći poznate zavisne komponente. Ovaj model koristimo ako želimo da saznamo ns koju vrednost treba da podesimo neki parametar da bismo dobili željeni razultat. Pri tome, moramo da odlučimo koji parametar menjamo, jer možemo da menjamo samo jedan.

9. EKSPERTNI SISTEMI (ES – EXPERT SYSTEMS)

U poslednjih nekoliko godina počeo je da se razvija koncept ekstertnih sistema. Ekspertni sistemi su nastali kao rezultat razvoja veštačke inteligencije. Osnovna ideja veštačke inteligencije je u tome da se računar može tako programirati da izvršava poslove za koje je potrebna inteligencija.

Za razliku od sistema koji podržavaju donošenje odluka DSS, ekspertni sistemi koriste pravila zasnovana na "ekspertnom znanju" u rešavanju problema. Ekspertni sistemi predstavljaju racunarske aplikacije koje se ponašaju kao čovek ekspert - srucnjak koji poseduje specijalisticko znanje iz određene oblasti i primenom tih pravila izvlači određene zaključke ("rezonujući kao čovek").

Nasuprot sistemu za obradu podataka, u kome su definisane procedure koje se izvršavaju na isti način i uvek istim redosledom nad svim podacima, ekspertni sistemi ne izvršavaju pravila (koja sadrže) uvek istim redosledom. Kada primi ulazne podatke ekspertni sistem bira pravila koja se primenjuju na taj problem. Dok korisniku postavlja dodatna pitanja, ekspertni sistem stiče nova znanja (uči) o situaciji i primenjuje odgovarajuća pravila.

Ekspertni sistem čini:1. baza znanja2. mehanizam zaključivanja3. podsistem za sticanje znanja i4. podsistem za objašnjavanje (tumacenje).

Baza znanja sadrži informacije i pravila ponašanja koje ekspertni sistem koristi u donošenju odluka. Ove su informacije, u stvari, ekspertize visokog nivoa koje su prikupljene od vrhunskih stručnjaka iz date oblasti.

Mehanizam (mašina) za zaključivanje je centralna jedinica za obradu ekspertinih sistema. Ova jedinica vodi dijalog sa korisnikom ekspertnog sistema.

Proces razvoja jednog ekspertnog sistema uključuje izgradnju prototipa – korišćenjem jednostavnog problema i neprekidnim usavršavanjem prototipa sve dok se ne odvede do savršenstva taj ekspertni sistem. Kako sistem "sazreva" mogu se dodavati neka nova pravila, a druga brisati. Podsistem za sticanje znanja omogućava ovakav proces.

30


Podsistem za objašnjavanje interpretira procedure koje se koriste u procesu donošenja odluka. Na taj način korisnikk stiče uvid u metode koji su korišćeni za rešavanje problema, što mu omogućava da razume kako je doneta odluka.

Ekspertni sistemi mogu davati savete koji su jasniji i tačniji od saveta ljudi.druga dobra osobina ekspertnih sistema sastoji se u tome što se znanje može prenositi i/ili reprodukaovati. Za razvoj ekspertnih sistema koriste se problemski orijentisani jezici, kao što su PROLOG, LISP i drugi.

10.VRSTE OBRADE PODATAKA (CENTRALIZOVANA, DISTRIBUIRANA, SERIJSKA–BATCH PROCESSING, RAD U REALNOM VREMENU–TIME SHARING, MULTIPROGRAMIRANJE – MULTIPROGRAMING, RAD U REALNOM VREMENU–REAL TIME, DALJINSKE OBRADE PODATAKA–TELEPROCESSING,SIMULTANA OBRADA PODATAKA–MULTIPROCESSING)

Obradu datoteka vrše aplikativni (korisnicki) programi. Osnovne obrade datoteke su: azuriranje, sortiranje, spajanje i rastavljanje, prepisivanje, sazimanje, reorganizovanje, kreiranje datoteka. Priprema i obrada podataka može biti:

1. centralizovana2. distribuirana3. serijska – Batch Processing4. rad u realnom vremenu – Time Sharing5. rad u realnom vremenu – Real Time6. multiprogramiranje – Multiprograming7. daljinske obrade podataka – Teleprocessing8. simultana obrada podataka – Multiprocessing

Kod centralizovanih informacionih sistema obuhvatanje i obrada podataka su centralizovani na jednom mestu.

Kod distribuiranih informacionih sistema priprema i obrada se realizuju na više mesta (podsistema).

Kod serijske obrade podataka svi resursi računara stoje na raspolaganju programa koji se obrađuje i u jednom trenutku može se koristiti samo jedan resurs sistema. Sledeći program može se uzeti u rad tek kada se potpuno završi prethodni program.

Time Sharing sistemi omogućuju da se veliki broj korisnika istovremeno uključuje preko svojih terminalnih uređaja, u sistem za obradu podataka i da istovremeno “izvršava obradu programa”.

Od sistema koji rade u realnom vremenu očekuje se da uređaji za obradu podataka u najkraćem mogućem vremenu prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili konrolišu, da ih obrade i da na bazi rezultata obrade utiču na sam objekat upravljanja.

Multiprogramski način rada podrazumeva takvu organizaciju i korišćenje elektronskih račnara, pri čemu se istovremeno izvršava više programa.

Kod multiprocesorskih računara u sistemu postoje dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu ili svaki ima svoju posebnu memoriju.

Kod daljinske obrade podataka kada se podaci prikupljaju decentralizovano sa vise punktova, postoji mogućnost prenosa podataka telefonskim i teleprinterskim linijama. Prava veza između centra za obradu podataka i terminalnih stanica dobija se ovakvim organizacionim rešenjem, ostvarujući istovremeno prostornu i vremensku integraciju između udaljenih delova organizacije.

31


11.PIS I BANKARSKI SISTEMI (ELEKTRONSKO BANKARSTVO – ELECTRONIC BANKING, POS – POINT OF SALE, ATM SISTEMI – AUTOMATED TELLER MACHINE, SWIFT – SOCIETY FOR INTERBANK FINANCIAL TELECOMUNICATION)

Elektronsko bankarstvo koristi računare i elektronsku tehnologiju kao zamenu za čekove i druge papirne dokumente preko kojih se vrše bezgotovinske transakcije. E–bankarstvo koristi uređaje kao što su kartica ili kod koji dozvoljavaju korisniku pristup računu. Mnoge finansijske institucije koriste ATM ili dugovne kartice i lične identifikacione brojeve (PIN) u ove svrhe.

Predonosti: je da sa manje zaposlenih dajemo bolju uslugu, manji broj filija dnevno – mnogo veći priliv korisnika, provizije su mnogo manje. Korisnik se povezuje sa serverom banke i vrši sve neophodne trasakcije i poslove. Glavna dobit za korisnike je manja cena usluga i dostupnost većine usluga banke 24h, 7 dana nedeljno, 365 dana godisnje.

Stanje na racunu se ceka jedan dan, ali kod E-bankinga uvid u svaku promenu na racunu možemo videti momentalno. Pri transferu novca sa jednog racuna na drugi korisnik trenutno dobija povratnu informaciju da li je nalog prošao ili nije. Neveronatna je ušteda na vekim novčanim transakcijama.

Fizička lica neće više morati da lutaju po radnjama tražeći najpovoljniju cenu željenog artikla već će moći da kupuju preko Interneta i proizvod će im biti dostavljen na kućnu adresu.

Cilj E-bank programa je uspostavljanje novog odnosa klijent - banka tako što se bančin šalter "seli" na radno mesto korisnika i kod njegove kuće. Ovakav "šalter" je otvoren 24 sata dnevno, svih sedam dana nedeljno i 365 dana godišnje, čak i kada se dnevno precesiraju podaci ili se radi na održavanju sistema. Prenos podataka između korisnika i elektronske banke je veoma brz i pouzdan. Sigurnost i zaštita poverljivih finansijskih podataka obezbeđena je na nekoliko nivoa. Svi podaci su šifrovani na izlazu pošiljaoca, a dešifruju se jedino kod primaoca.

E–bankarstvo nudi nekoliko servisa koji potrošačima mogu biti korisni: Point - of - Sale transferi, Automated Teller Machine, Direct Deposit, Pay - by - Phone Sistemi, Personal Computer Banking, Electronic Check Conversion (ECC).

Point - of - Sale transfer omogućava plaćanje dugovnom karticom prilikom kupovine, što može biti i ATM kartica. Proces je sličan kao kod kreditne kartice uz nekoliko izuzetaka, transakcija se obavlja brzo i sigurno (novac se odmah prebacuje na račun prodavca) i odgovornost pri neovlašćenoj upotrebi ili grešci se razlikuje.

Automated Teller Machines (ATM) su elektronski terminali koji omogućavaju korisniku pristup bankovnom računu u skoro svakom trenutku. Za podizanje novca, ulaganje ili izvršavanja transfera sredstava između računa, potrebno je samo ubaciti ATM karticu i ukucati PIN kod. Neke finansijske institucije i vlasnici ATM - a naplaćuju uslugu korišćenja ukoliko nije kod njih otvoren račun, a podaci o taksi su ispisani na ekranu uređaja.

SWIFT (Society for Interbank Financial Telecomunication) je neprofitna organizacija čiji su članovi finansijske institucije. Osnovana je 1973. godine od strane evropskih bankara kojima je bio potreban sposoban i siguran sistem za međubankarske komunikacije, transfere

32


novčanih sredstava i hartija od vrednosti. SWIFT je servis poruka. Svaki tip poruke je uslov za telegrafski transfer. SWIFT poruke su unapred definisane po kategorijama brojeva koji se nazivaju MT brojevi.

12.JUPLAT mreža

JUPLAT mreža je prezentovanje platnog prometa u našoj zemlji. Platni promet obuhvata sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja preko računa učesnika a posredstvom nosilaca platnog prometa.

13.EDI I EDIFACT STANDARD

EDI (Electronic Data Interchange) je set protokola za sprovođenje visoko struktuiranih inter - organizacionih razmena. Poslovno receno, EDI je elektronska razmena poslovnih dokumenata sa kompjuterske aplikacije jedne kompanije u drugu, koristeci pritom standardizovane formate napisane po nacionalnim ili internacionalnim standardima. EDI standard obezbeđuje da svi šalju odnosno primaju EDI dokumente istog formata. Elektronska razmena podataka nije samo prosto ubrzanje razmene podataka i dokumenata, vec predstavlja I uvođenje novih koncepata I tehnologija u poslovanju.

Sve se vise primenjuje zbog svoje racionalnosti. EDI obuhvata četiri osnovna procesa:1. Standardizaciju procedura komunikacija 2. Formatizovanje podataka u strukture ili poruke 3. Prenos poruka 4. Prevođenje poruka u oblik za obradu prenesenih podataka

EDI ima tri glavne komponente I to su: Trgovinski partneri (Trading Partners) – Poslovne organizacije koje prihvataju razmenu

poslovnih dokumenata preko EDI - a Softver za prevođenje (Translation Softwere) – Softver koji konvertuje fajlove u EDI format.

Trgovinski partneri ne moraju koristiti iste softvere za prevođenje i ne moraju imati iste hardverske platforme, sto je jedna od glavnih prednosti EDI - a.

Komunikacije – podrazumevaju prenos i prijem elektronskih podataka između trgovinskih partnera, koriscenjem kompatibilnih hardvera i softvera ili VAN - mreze.

VAN je servis provajder koji prima, skladisti i prosleđuje podatke do partnera. VAN saobracaj koristi telefonsku mrezu I Dial - up konekciju. Jedina mana ovog servisa je cena.

EDI standardi: ANSI ASC X12 UNITED NATIONS UN/EDIFACT

ANSI (The American National Standards Institute) je organizacija koja odobrava ANSI ASC X12 standarde za EDI. ANSI odobrava standarde za sve od sijalice do hladnjaka. To je najveca organizacija u Severnoj Americi.

Za razliku od E - kupovine, pomocu koje nam je dovoljno da kliknemo nekoliko puta na proizvode koje zelimo da kupimo i jednostavno su nasi, EDI je za poslove, a ne za kupce. Od 2000. godine postoji servis (Grand Central's Business Services Network) koji znatno olaksava poslovanje preko Interneta, a koristi EDI standard. Ovaj servis je vrlo brzo postao najmocnija platforma za poslovnu integraciju. Samo neke od povoljnosti su manje cene, manji rizik, manja kompleksnost itd. GCBSN je najlaksi i najbrzi nacin za prosirenje mogucnosti poslovanja.

33


Prema nekom autorima e - trgovina se nekad odnosila na obavljanje on - line transakcija s kupcima, dok danas obuhvata sve transakcije s kupcima, dobavljacima i partnerima. Ovakva vrsta komunikacije obavlja se pomocu EDI sistema za razmenu podataka. EDI je razmena struktuiranih poslovnih podataka između računara zasebnih preduzeća, izvršena elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente.

Kreirani dokument se umesto u štampu, prosleđuje softveru koji vrši njegovo prevođenje u unapred dogovoren standardni format nakon čega se elektronskim putem šalje na adresu poslovnog partnera. On se konektuje na mrežu da preuzme dokument koji se prevodi u format pogodan za koriscenje.

Elementi potrebni za primenu EDI sistema su: standard koji ce biti koriscen za transport poruke, softver za konverziju podataka, komunikacioni medij za transport poruka.

Osnovna primena EDI aplikacija je u izvrsavanju funkcija kao sto su kupovina i prodaja roba i usluga, ali se EDI moze koristiti za širok spektar poslovnih aplikacija. Planiranje skladištenja i proizvodnje, kontrolu kvaliteta i između udaljenih delova firme, pravni menadžment... Državni organi koriste ovaj vid komunikacije sa drugim firmama za bilo koji vid transakcija, za širenje javnih informacija. EDI koriste dobavljači i trgovci preko provajdera VAN servisa...

14.NUMERIČKO I SIMBOLIČKO OZNAČAVANJE ARTIKALA – SISTEM EAN

EAN sistem je jedinstven međunarodni sistem šifriranja, simbolizacije i identifikacije. Nastao kao evropski sistem (European Article Numbering - Evropsko numerisanje artikala), njegovim prihvatanjem od strane zemalja širom sveta, on ubrzo postaje svetski sistem. Baziran je na jednom od najprihvaćenijih metoda automatske identifikacije.

EAN sistem je prvobitno formiran sa ciljem stvaranja jedinstvenog identifikacionog sistema. Svaki objekat označavanja - predmet, usluga ili lokacija primenom ovog sistema dobija jedinstvenu, čoveku čitljivu oznaku - EAN šifru i njegovu mašinski čitljivu interpretaciju u vidu bar koda. Optičkim očitavanjem koda (prelaskom snopa svetlosti preko pruga) koje se zasniva na razlici u refleksiji svetlosti svetlih i tamnih zona simbola, vrši se automatska identifikacija označenog objekta čime je obezbeđen ulaz u bazu podataka računara gde se nalaze sve bitne informacije o tom objektu. EAN oznaka je jedinstvena u svetu i njeno pravilno korišćenje onemogućuje dodelu iste oznake različitim objektima, a time i zabunu i probleme koji bi u tom slučaju nastali.

Iako je, na početku, sistem bio osmišljen da se koristi za numerisanje, simbolizaciju i identifikaciju artikala (prvenstveno za potrebe trgovine i proizvodnje), njegova primena se vremenom izuzetno širila. Danas je gotovo nemoguće naci oblast gde se sistem ne može primeniti. Takođe, pored artikala označavaju se i ljudi, radne operacije, dokumenta, lokacije (poslovni partneri, odeljenja, police i sl.), usluge i dr. Sve ono što treba identifikovati može da se označi EAN šifrom.

15.ZAŠTITA INFORMACIONIH SISTEMA

34


Ugrozavanje podataka u računarskim mrežama može biti višestruko i obično se odnosi na prisluškivanje, analizu, menjanje ili zadržavanje informacija, lažno predstavljanje. U zavisnosti od uticaja potencijalnog napadača na tok informacija sve napade na računarske mreže možemo podeliti u dve vrste: pasivni, aktivni napadi.

Pasivni napadi se odnose na sve oblike prisluškivanja i nadgledanja toka informacija bez aktivnih izmena u samom toku. Na ovaj način napadač može doći do informacija koje se razmenjuju mrežom.

Aktivni napadi podrazumevaju promenu sadržaja informacija ili njihovog toka. Znači da su aktivni napadi mnogo opasniji i raznovrsniji od pasivnih. Napadač mora direktno da bude priključen na mrežu da bi izvršio napad.

U računarskim mrežama se u cilju sprečavanja eventualnih napada na mreže i mogucih oštećenja podataka realizuju sledeći sigurnosni sistemi: autentifikacija, tajnost podataka, neporicanje poruka, integritet podataka, kontrola pristupa, raspolozivost resursa.

Autentifikacijom se dokazuje indentitet korisnika i sistema koji šalje poruku i sprečava mogućnost lažnog predstavljanja.

Tajnost podatka obuhvata zaštitu podatka od presretanja od stane neovlašćenog lica. Realizuje se fizičkom zaštitom komunikacionog medija i kontrolom pristupa.

Da bi se sprečila pojava da primalac po volji izmeni primljenu poruku, a da tvrdi da je upravo takvu i primio primenjuje se servis neporicanja poruke.

Servis integriteta podatka obezbeđuje integritet i tačnost poruke koja se prenosi.Kontrola pristupa obezbeđuje regulisanje odnosa između korisnika i resursa mreže.

Raspoloživost resursa označava servise koji imaju za cilj održavanje funkcionalnosti računarskih mreža u slučaju otkaza mrežne opreme ili napada na mrežu.

Najvazniji element zaštite podataka u računarsim mrežama predstavlja šifrovanje mrežne komunikacije. Moderni sistemi za šifrovanje podataka se mogu klasifikovati u dve grupe: simetrični šifarski sistemi, asimetrični šifarski sistemi.

DES je jedan od najpoznatijih simetričnih sistema za šifrovanje. Iako je 1977 god. data preporuka od američkog nacionalnog biroa za standarde za korišćenje ovog sistema, vlada SAD nikada nije koristila DES za zaštitu svojih poverljivih podataka zbog toga sto je dužina ključa od 56 bita dovoljno kratka za pokušaje napada. U novije vreme izdvojio se IDEA algoritam koji koristi kljuc od 128 bita.

Sigurno najpoznatiji asimetrični algoritam za šifrovanje je RSA. Ovaj algoritam implementiran je u program za šifrovanje PGP autora Philipa Zimmermanna koji je najčešće koristi za ostvarivanje sigurnosti elektronske pošte u računarskim mrežama.

Literatura:

- INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

35


Prof. Dr. Miomir TodorovićProf. Dr. Dragana Ćosić

36

Documents

Informacione seminarski