Informacioni Sistem STIROTERM

Sadraj

- 3 -Opis problema

- 4 -Strukturna sistemska analiza

- 6 -Opis procesa

- 12 -Hijerarhijski dijagram

- 13 -Renik podataka

- 16 -Modelovanje

- 16 -Korisnike funkcije-Sluaj korienja

- 19 -Sekvencijalni dijagram

- 20 -Dijagram saradnje

- 21 -Klasni dijagram

- 22 -Specifikacija logike procesa

- 32 -Implementacija softvera

- 36 -Literatura

Opis problemaStiroterm se bavi velikoprodajom boja, lakova i termoizolacionog materijala, deo je lanca velikoprodaje NO Stiroterm-a. Katalog i Cenovnik Stiroterm-u dostavlja NO Stiroterm. Na osnovu dostavljenog kataloga i stanja u skladitu artikala vri se naruivanje od NO Stirorema preko Narudzbenice. NO Stiroterm dostavlja artikle zajedno sa Otpremnicom. Na osnovu Narudzbenice i Otpremnice izradjuje se Prijemnica. Ukoliko postoji neispravnost artikala ili razlika izmeu Narudzbenice i Prijemnice vri se reklamacija NO Stiroterm-u. Poetkom svakog meseca NO Stiroterm dostavlja izvetaj o uplati linih dohodaka radnika iz predhodnog meseca.

Povremeno Stiroterm dostavlja kupcima Katalog sa specifikacijom artikala i Cenovnik. Kupac na osnovu kataloga naruuje artikle preko Narudzbenice kupca. Roba se isporucuje Kupcu uz Otpremnicu kupca i Fakturu. Ukoliko je dolo do nekih neregularnosti Kupac dostavlja Reklamaciju. Ako je dolo do neispravnosti artikala Reklamaciju prosleujemo NO Stiroterm koji vraa Odgovor na reklamaciju. Stiroterm prosleuje Kupcu Odgovor na reklamaciju. U sluaju da je Reklamacija zbog razlike Narudzbenice i Otpremnice kupca ili Otpremnice kupca i Fakture, formira se Odgovor na reklamaciju.Stiroterm pod Nadlenim organom drave podrazumeva sledee institucije: Finansijska inspekcija, Trina inspekcija, Poreska Uprava. Ukoliko NOD izvri kontrolu, napravi Zapisnik Stiroterm prosleuje zapisnik NO Stiroterm-u.Sva dokumenta koja se koriste uvaju se u odgovarajuim skladitima.Ciljevi informacionog sistema Stiroterm su da preduzee uini to racionalnijim i produktivnijim, odnosno da se postiu to vei rezultati uz to nia ulaganja. IS Stiroterm znatno olakava rad, ostvaruje bolju kontrolu zaliha i brzu i efikasniju reakciju na zahtev kupca. Softver je programiran open source tehnikama programiranja i moe biti implementiran na bilo kom OS ili na nekom udaljenom serveru.

Programski alati koje smo koristili za izradu IS Stiroterma su:

Microsoft Office 2003.

Microsoft Visio 2003. Rational Rose 2000. Tehnike programiranja-HTML,PHP,CSS,JS Sistem za upravljanje bazama podataka-MySQLStrukturna sistemska analizaStrukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera. Tako na primer, ona moe biti polazna osnova za metodu Strukturnog projektovana programa, ili projektovanja logike strukture baze podataka metodom normalizacije, ili se moe tretirati kao metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se, nalaenjem modela podataka podsistema i njihovom integracijom, doe do potpunog modela podataka posmatranog sistema. SSA se na razliite naine moe povezati sa metodama drugih faza u neku specifinu metodologiju celokupnog razvoja IS. Upravo zbog mogunosti njene raznovrsne primene, metoda SSA se ovde tretira kao jedinstvena, samosvojna metoda, dok se u drugim materijalima pokazuje kako se ona koristi u pojedinim koracima Standardne metodologije razvoja informacionih sistema. Ona moe biti polazna osnova za metodu Strukturnog projektovana programa, ili projektovanja logike strukture baze podataka metodom normalizacije Ili se moe tretirati kao metodoloki postupak dekompozicije nekog sistema.Potpuna, tana, formalna i jasna specifikacija IS, ili kako se to obino kae, specifikacija zahteva korisnika, zahteva koje budui sistem treba da zadovolji, predstavlja bitan preduslov za uspeno dalje projektovanje i implementaciju sistema. Oigledno je zbog ega specifikacija IS treba da bude potpuna i tana. Zahtev da specifikacija bude formalna iskazuje se zbog toga to je formalna specifikacija osnov za "transformaciono" projektovanje i implementaciju, za atomatizovano generisanje baze podataka i programa iz nje, odnosno za korienje CASE sistema. SSA u potunosti obuhvata samo funkcionalne specifikacije, dok nefunkcionalne samo delimino pokriva prikazujui tokove podataka u novoimplementiranom sistemu. Ostali deo nefunkcionalnih specifikacija obino predstavlja samo nabrajanje zahtevanih performansi budueg IS i ogranienja implementacione okoline. SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generie izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka. Tok podataka se tretira kao vod ili kao pokretna traka kroz koji stalno teku ili koja stalno nosi podatke na najrazliitijim nosiocima - papirni dokumenti, niz poruka koje ovek unosi preko tastature terminala, "paket" informacija dobijen preko neke telekomunikacione linije ili slino. Imajui u vidu zahtev da specifikacija treba da se oslobodi svih implementacionih detalja od interesa su samo sadraj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum nosilac toka. Izvori ulaznih, odnosno ponori izlaznih tokova podataka mogu biti objekti van IS koji sa IS komuniciraju i koji se u SSA nazivaju interfejsi, drugi procesi u sistemu, ili tzv skladita podataka koja se posmatraju kao "tokovi u mirovanju", odnosno odloeni, akumulirani tokovi, razliite vrste evidencija, arhiva, kartoteka i datoteka. I za skladita kao i za tokove od interesa su iskljuivo njihov sadraj i struktura.

Analizom sistema uoili smo da okolinu IS Stiroterm-a ine sledei interfejsi:NO StirotermKupci

Nadleni organ drave

Dijagram na najviem nivou hijerarhije naziva se dijagramom konteksta, i on zapravo predstavlja celokupan IS. To je najoptiji pregledni dijagram kojim se identifikuje objekat koji se analizira.Osim objekta koji se analizira,dijagramom konteksta se identifikuju spoljni objekti koji ine okruenje i ulazno izlazni tokovi podataka koji povezuju posmatrani sistem sa okruenjem. Informacioni sistem se na ovom nivou tretira kao jedan proces. Interfejsi su granice sistema i preko njih posmatrani sistem razmenjuje podatke sa okolinom (ulaznim i izlaznim tokovima podataka ). Tokovi podataka povezuju : procese obrade,skladita podataka,interfejse a pokazuje se orijentisanim linijama.Oni se po pravilu imenuju.Procesi obrade podataka su komponente sistema u kojima se transformiu sadraj i struktura ulaznih u izlazne tokove podataka. Iz dijagrama tokova podataka videemo kako funkcionie na sistem. Polazimo od dijagrama konteksta (nultog nivoa) koji je prikazan na Slici 1., na kojoj se nalazi jedan proces, kao na Stiroterm i tri spoljnih objekata koji ine interfejse sa kojima sarauje na sistem. Oni su povezani tokovima podataka koji imaju svoj pravac i smer kretanja podataka i po pravilu se imenuju. Interfejsi (objekti) su granice sistema i preko njih posmatrani sistem razmenjuje podatke sa okolinom.

Slika 1. Nulti nivo dekompozicijeOpis procesa

Dekompozicijom prepoznali smo sledee procese unutar IS Stiroterm-a: 1.Nabavka

Proces nabavke obuhvata sve poslove vezane za nabavku i prijem robe. Na osnovu stanja artikala u skladitu i kataloga formira se narudbenica koja se alje NO Stiroterm-u. NO Stiroterm doprema robu uz otpremnicu.

2.Prodaja

Proces prodaje povremeno dostavlja katalog i cenovnik Kupcu. Na osnovu kataloga Kupac bira i naruuje artikle preko narudbenice kupca. Artikli se isporuuju kupcu uz otpremnicu kupca i fakturu. Kupac preko fakture plaa prihvaene artikle direktno NO Stiroterm-u.

3.Reklamacije

Ukoliko je dolo do neispravnosti artikla vri se reklamacija istih NO Stiroterm-u. Takoe vri se reklamacija i ako postoji razlika izmeu prijemnice i narudbenice. Kupac takoe moe da reklamira neispravnost artikala ili bilo koju drugu neregularnost.

4.Administracija

Ima ulogu prijema i skladitenja dokumenata, dostavljanja potrebne dokumentacije NO Stirotermu, davanju na uvid dokumenata Nadlenom organu drave kao i formiranje dnevih, periodinih izvetaja i trgovake knjige.

Dekompozicijom dijagrama konteksta dolazimo do dijagrama prvog nivoa dekompozicije koji prikazuje glavne procese i aktivnosti IS Stiroterm-a. Dijagram konteksta se dekomponuje tako to se naznaeni proces predstavi novim dijagramom toka podataka, u kome se javljaju novi tokovi i skladita podataka. Skladita podataka ine podaci registrovani tako da se mogu uvati i koristiti a mogu biti i bez podataka, datoteke, slogovi, registri, kartoteke, biblioteke, evidencije i sl.Osnovno pravilo nalae da se mora odrati balans tokova podataka i procesa. Ulazni i izlazni tokovi jednog procesa prikazani na dijagramu vieg nivoa moraju biti jednaki ulaznim i izlaznim tokovima celog dekomponovanog dijagrama toka podataka na niem nivou.

Izgled prvog nivoa dekompozicije IS Stiroterm-a Prikazan je na slici 2.

Slika 2. Prvi nivo dekompozicijeDaljom dekompozicijom procesa dolazimo do drugog nivoa dekompozicije. Procesi se dekomponuju do primitivnih procesa. Primitivni procesi su procesi na najnizem nivou dekompozicije.

Na sledeem dijagramu prikazanom na slici 3. videemo dekompoziciju procesa Nabavke. Ovaj proces se sastoji iz dva podprocesa:

1.1.Naruivanje

Proces koji na osnovu kataloga i stanja artikala u skladitu, vri naruivanje preko narudbenice. 1.2 Prijem Prima artikle sa otpremnicom od NO Stiroterm-a. Na osnovu narudbenice i otpremnice formira se prijemnica i menja se stanje u skladitu artikala.

Slika 3. Drugi nivo dekompozicije-NabavkaNa slici 4. prikazana je dekompozicija procesa Prodaje. Proces Prodaje se sastoji od sledeih podprocesa:

2.1. Formiranje narudbenice

Prilikom naruivanja Kupcu se dostavlja katalog i cenovnik. Na osnovu kataloga Kupac naruuje artikle putem narudbenice kupca. Ukoliko se pojavi novi kupac vrsi se upis njegovih podataka u skladite KUPCI.

2.2. Formiranje otpremnice

Na osnovu dobijene narudbenice kupca artikli se isporuuju uz otpremnicu kupca. Otpremnica kupca se formira na osnovu narudbenice kupca. Stanje u skalditu artikala se aurira.

2.3. Formiranje fakture

Na osnovu otpremnice kupca formira se zavrni raun-faktura koja se prosleuje Kupcu.

Slika 4. Drugi nivo dekompozicije-ProdajaNa slici 5. prikazana je dekompozicija procesa Reklamacije.

Sa slike vidimo da se reklamacije sastoje iz:

3.1. Reklamacije nabavke

Ukoliko doe do neregularnosti pri nabavci artikala reklamiraju se NO Stirotermu. Neregularnosti mogu biti zbog neispravnosti artikala ili neslaganja prijemnice i narudbenice.

3.2. Reklamacije prodaje

Reklamacije prodaje su reklamacije kupca. Ukoliko su reklamacije zbog neispravnosti artikala prosleuju se NO Stirotermu i odgovor na reklamacije se prosleuje Kupcu. Ako su reklamacije zbog neslaganja narudbenice, otpremnice kupca ili fakture formira se odgovor na reklamacije.

Slika 5. Drugi nivo dekompozicije-ReklamacijeNa slici 6. prikazana je dekompozicija procesa Administracija. Dekompozicijom ovog procesa prepoznajemo sledee podprocese:

4.1. Prijem dokumenata

Ovaj proces vri prijem i skladitenje podataka kao sto su katalog, cenovnik, izvetaj o uplati linih dohadaka i zapisnik nadlenog organa drave.4.2. Dostavljanje dokumenata

Kao to i sam naziv procesa kae ovaj proces dostavlja, alje ili daje na uvid potrebna dokumenta.

4.3. Izrada izvetaja

Ovaj proces izrauje dnevne i periodine izvetaje. Dnevni izvetaji se izrauju na osnovu faktura a periodini izvetaji na osnovu dnevnih izvetaja.4.3. Izrada trgovake knjige

Trgovaka knjiga je dokument za evidenciju zaduenja i razduenja. Na osnovu prijemnice u trgovaku knjigu se upisuje zaduenje a na osnovu dnevnih izvetaja razduenje.

Slika 6. Drugi nivo dekompozicije-AdministracijaHijerarhijski dijagram

Slika 7. Hijerarhijski dijagram

Renik podataka

Renik podataka, daje opis strukture i sadraja svih tokova i skladita podataka. Bez obzira ta tok ili skladite podataka pretstavljaju, papirni dokumenat, niz karaktera kao ulaz sa terminala, "paket" informacija dobijen telekomunikacionom linijom, kartoteku ili datoteku, kao logika struktura podataka oni pretstavljaju neku kompoziciju polja. Da bi precizno definisali logiku strukturu skladita i tokova i definisali sintaksu renika neophodno je da uvedemo definicije svih koncepata renika.

Renik podataka IS StirotermKatalog < NazivPro, MestoPro, AdresaPro, TelefonPro, PIBPro, RacunPro, Br,{Sifraart, Artikal, Opis, JM}, Datum >

NazivPro

:Char(30);

MestoPro

:Char(30);

AdresaPro

:Char(30);

TelefonPro

:Char(15);

PIBPro

:Int(13);

RacunPro

:Char(25);

Br

:Int(3);Sifraart

:Int(10);Artikal

:Char(30);

Opis

:Char(250);

JM

:Char(4);

Datum

:Date;Artikl < Sifraart, NazivA, JM, Kolicina >

Sifraart

:Int(4);

Naziv

:Char(30);

JM

:Char(3);

Kol

:Float(10);

Cenovnik < BrCen, Datum, { Sifraart, Naziv, Cena}, Izradio >

BrCen

:Int(5);

Sifraart

:Int(4);

Naziv

:Char(30);

Cena

:Float(10);

Datum

:Date;

Kupac < BrKupca, PIB, Naziv, Mesto, Adresa, Telefon >

BrKupca

:Int(4);

PIB

:Int(9);

Naziv

:Char(30);

Mesto

:Char(30);

Adresa

:Char(30);

Telefon

:Char(12);

NarudbenicaK

BrNar

:Int(6);

Datum

:Date;

Vreme

:Time;

BrKupca

:Int(4);

PIB

:Int(9);

Naziv

:Char(30);

Mesto

:Char(30);

Adresa

:Char(30);

Telefon

:Char(12);Rb

:Int(2);Sifraart

:Int(10);

Artikal

:Char(30);

JM

:String(4);

Kolicina

:Float(10);

OtpremnicaK< BrOtp, BrNar, NazivPro, MestoPro, AdresaPro, PIBPro, BrKupca, PIB, Naziv, Mesto, Adresa, Telefon {Sifraart, Naziv, JM, Kolicina , Cena, PDV, IznosPDV, UkupnaNaknada }, Datum>

BrOtp

:Int(4);

BrNar

:Int(4);

NazivPro

:Char(30);MestoPro

:Char(10);

AdresaPro

:Char(30);

PIBPro

: Int(9);

BrKupca

:Int(5);

PIB

:Int(9);

Naziv

:Char(30);

Mesto

:Char(30);

Adresa

:Char(30);

Telefon

:Char(12);

Sifraart

:Int(3);

Naziv

:Char(30);

JM

:Char(3);

Kolicina

:Float(10);

Cena

:Float(10);

PDV

:Float(10);

IznosPDV

:Char(30);

UkupnaNaknada:Float(10);

Datum

:Date;

Faktura

BrFakt

:Int(4);BrOtp

:Int(4);

NazivPro

:Char(30);

MestoPro

:Char(10);

AdresaPro

:Char(30);

RacunPro

:Char(30);

PIBPro

: Int(9);

BrKupca

:Int(5);

PIB

:Int(9);

Naziv

:Char(30);

Mesto

:Char(30);

Adresa

:Char(30);

Telefon

:Char(12);

Sifraart

:Int(3);

Naziv

:Char(30);

JM

:Char(3);

Kolicina

:Float(10);

Cena

:Float(10);

PDV

:Float(10);

IznosPDV

:Char(30);

UkupnaNaknada:Float(10);

Datum

:Date;ModelovanjeModel predstavlja simplifikaciju realnosti a modelovanje je nain da se savlada sloenost konkretnog realnog sistema. Modeli se izgrauju da bi se bolje razumeo realni sistem. Modelovanje je opti pristup u svim inenjerskim disciplinama.

U svakoj oblasti postoje razliiti, esto standardizovani, intelektualni alati (odnosno, jezici) za modelovanje sistema. Ovde e biti rei o skupu modela koje bi trebalo standardno koristiti u procesu razvoja IS.

Model je pojednostavljenje stvarnosti. Model obezbeuje ematske prikaze sistema. Modeli mogu ukljuivati detaljne planove, kao i optije planove koji daju pogled sa visine. Dobar model ukljuuje one elemente koji imaju jasan efekat i izostavljaju elemente koji nisu vani za dati nivo apstrakcije. Svaki sistem se moe opisati sa razliitih aspekata korienjem razliitih modela, pa je svaki model semantiki zatvorena apstrakcija sistema. Model moe biti struktumi, naglaavajui organizaciju sistema ili dinamiki, naglaavajui ponaanje sistema.

Jedinstveni jezik modelovanja UML (Unified Modeling Language) predstavlja osnovu standarda koji se predlae, a proiren je sa modelima koji ne naruavaju njegovu jedinstvenost, ve ga dopunjavaju i jednostavno povezuju sa postojeom praksom razvoja IS. Korisnike funkcije-Sluaj korienjaNijedan sistem ne postoji izolovano. Svaki sistem koji je vazan sadejstvuje sa ljudskim ili automatizovanim izvodaima, koji taj sistem iz nekog razloga koriste, a ti izvoai oekuju od tog sistema da se ponaa na predvidljive naine. Korisnicke funkcije (sluajevi kotienja) se primenjuju da se prikae eljeno ponaanje sistema koji razvijate, a da pri tom ne mora da se specifikuje kako se to ponaanje realizuje. Korisnicka funkcija obezbeuje nain da se vai projektanti sporazumevaju sa krajnjim korisnicima sistema i ekspertima iz te oblasti. Korisnicka funkcija je opis skupa sekvenci akcija, ukljuujui varijacije koje sistem izvodi radi postizanja primetnog rezultata koji je za nekog izvodaa vaan. Grafiki, korisnika funkcija se oznaava kao elipsa.

Slika 8.Dijagram sluaja korienjaSK1: Formiranje NarudbeniceNaziv SK Formiranje NarudbeniceAktori SK KorisnikUesnici SK Korisnik i sistem.

Preduslov: Sistem je ukljuen i korisnik je ulogovan pod svojom ifrom. Osnovni scenario SK

1. Korisnik poziva sistem da kreira novu Narudbenicu.2. Sistem kreira novu Narudbenicu3. Sistem prikazuje korisniku novu Narudbenicu4. Korisnik poziva sistem da prikae listu kupaca5. Sistem kreira listu kupaca6. Sistem prikazuje listu kupaca7. Korisnik bira kupca sa liste8. Sistem uzima podatke o odabranom kupcu9. Sistem prikazuje podatke o kupcu10. Korisnik poziva sistem da prikae listu artikala11. Sistem kreira listu artikala12. Sistem prikazuje listu artikala13. Korisnik bira artikl sa liste14. Sistem uzima podatke o artiklu15. Sistem prikazuje odabrani artikl16. Korisnik unosi koliinu17. Korisnik poziva sistem da formira narudzbenicu18. Sistem formira narudbenicu19. Sistem prikazuje formiranu narudbenicu20. Korisnik poziva sistem da tampa narudbenicu21. Sistem tampa narudbenicuAlternativni scenario

7.1 Ukoliko nema kupca na listi, korisnik poziva sistem da kreira novog kupca7.2 Sistem kreira kupca

16.1 Sistem prikazuje poruku Niste ispravno popunili sva polja.

Napomena: Stavke 10,11,12, 13,14,15,16 se ponavljaju dokle god korisnik poziva sistem da prikae listu artikala ili poalje zahtev za formiranje narudbeniceSekvencijalni dijagramSekvencijalni dijagram prikazuje komunikaciju izmeu skupa objekata, koja se ostvaruje porukama koje objekti meusobno razmenjuju u cilju ostvarivanja oekivanog ponaanja.

Sadri dve dimenzije:

Vertikalnu oznaava vreme

Horizontalnu oznaava objekte

Koristi se za prikaz scenarija.

Poruke se alju od objekta do objekta i postavljaju se na strelici. Kada se poalje poruka tada sledi akcija.

Imamo tri vrste osnovnih poruka:

Poziv (call) -pokree operaciju objekta primaoca

Povratak (return) vraa vrednost poziva

Slanje (send) asinhrono se alje signal primaocu

Slika 9.Sekvencijalni dijagram- Formiranje narudbenice

Dijagram saradnje Opisuje saradnju i komunikaciju izmeu objekata u sistemu

Saradnja se prikazuje meusobnim vezama izmeu objekata

Komunikacija se prikazuje preko poruka koje objekti meusobno razmenjuju

Za razliku od dijagrama sekvenci na dijagramu saradnje je naglaena veza izmeu objekata

Slika 10.Dijagram saradnje- Formiranje narudbeniceKlasni dijagram Klasa predstavlja skup objekata koji imaju iste atribute i operacije, istu semantiku i zajednike veze sa drugim objektima. Objekat je pojava posmatrane klase i ima odreenu ulogu u sistemu. Klasa je kategorija ili grupa stvari koje imaju sline karakteristike i nain rada

Klasa se sastoji iz atributa i operacija

Svaka klasa mora imati cetri operacije:

Upii ( )

Obrii ( )

Promeni ( )

Pogledaj ( )

Slika 11.Klasni dijagram- Formiranje narudbeniceSpecifikacija logike procesa

Primitivne funkcije se detaljnije opisuju koristei neku vrstu strukturnog prirodnog jezika odnosno pseudokoda i ovaj opis se naziva Specifikacija logike primitivnih procesa. Primitivni procesi se mogu opisati pomou pseudokoda (ukoliko sadre skup operacija koje se izvravaju u jednoj transakciji u tano odreenom redosledu). Karakteristika pseudo koda jeste u tome sto ima izgled kao kod nekog objektivno orjentisanog programskog jezika.

Pseudokod-Formiranje narudzbenice:

begin

daj_novu_nar();

prikazi_nar();

if dodaj_click then kreiraj_kupca();

if daj_kupce_click then

begin

daj_listu_kupaca();

prikazi_listu_kupaca();

if odaberi_kupca_click then

begin

uzmi_podatke(BrKupca:integer);

prikazi_kupca();

end;

end;

while artikli_click do

begin

daj_listu_art();

prikazi_listu_art();

daj_artikl(Sifraart:integer);

prikazi(Naziv:char); unesi_kolicinu(kol:integer); end;

if formiraj_click then

begin

if ispravno_popunjena_polja then

begin

formiraj_nar();

prikazi_nar();

else poruka();

end;

if stampa_click then stampaj();

end.

SK2:Formiranje OtpremniceNaziv SK Formiranje OtpremniceAktori SK KorisnikUesnici SK Korisnik i sistem.

Preduslov: Sistem je ukljuen i korisnik je ulogovan pod svojom ifrom. Osnovni scenario SK 1. Korisnik poziva sistem da kreira novu Otpremnicu.2. Sistem kreira novu otpremnicu3. Sistem prikazuje novu otpremnicu4. Korisnik poziva sistem da prikaze listu kupaca5. Sistem kreira listu kupaca6. Sistem prikazuje listu kupaca7. Korisnik bira kupca sa liste8. Sistem uzima sve narudbenice izabranog kupca9. Sistem prikazuje sve narudbenice odabranog kupca

10. Korisnik bira narudbenicu sa liste

11. Sistem obradjuje izabranu narudbenicu

12. Sistem prikazuje izabranu narudbenicu

13. Korisnik poziva sistem da formira otpremnicu14. Sistem formira otpremnicu15. Sistem uzima artikle

16. Sistem uzima cene za odabrane artikle

17. Sistem umanjuje stanje artikala

18. Sistem prikazuje formiranu otpremnicu

19. Korisnik poziva sistem da tampa otpremnicu

20. Sistem tampa otpremnicu. Slika 13.Sekvencijalni dijagram- Formiranje otpremnice

Slika 14.Dijagram saradnje- Formiranje otpremnice

Slika 15.Klasni dijagram- Formiranje otpremnicePseudokod-Formiranje otpremnice:

begin

daj_novu_otp();

prikazi_otp();


begin

daj_listu_kupaca();

prikazi_listu_kupaca(); end;


begin daj_listu_nar(BrKupac:integer);

prikazi_listu_nar(BrNar:integer); end; if select_nar_click then

begin

daj_nar(BrNar:integer);

prikazi_nar(BrNar:integer);

end; if formiraj_otpremnicu_click then

begin

formiraj_otp();

daj_cene(Sifraart:integer);

uzmi_cene(Cene:float);

umanji_stanje_art(Sifraart,Kolicina:integer);

prikazi_otp(BrOtp:integer);

end;

if stampa_click then stampaj();

end;

SK3:Formiranje FaktureNaziv SK Formiranje FaktureAktori SK KorisnikUesnici SK Korisnik i sistem.

Preduslov: Sistem je ukljuen i korisnik je ulogovan pod svojom ifrom.

Osnovni scenario SK 1. Korisnik poziva sistem da kreira novu fakturu.2. Sistem kreira novu fakturu3. Sistem prikazuje novu fakturu4. Korisnik poziva sistem da prikaze listu kupaca5. Sistem kreira listu kupaca6. Sistem prikazuje listu kupaca7. Korisnik bira kupca sa liste8. Sistem uzima sve otpremnice izabranog kupca9. Sistem prikazuje sve otpremnice odabranog kupca

10. Korisnik bira otpremnicu sa liste

11. Sistem obrauje izabranu otpremnicu12. Sistem prikazuje izabranu otpremnicu13. Korisnik poziva sistem da formira fakturu14. Sistem formira fakturu15. Sistem uzima artikle

16. Sistem uzima cene za odabrane artikle17. Sistem prikazuje formiranu fakturu18. Korisnik poziva sistem da stampa fakturu19. Sistem stampa fakturu

Slika 16.Sekvencijalni dijagram- Formiranje fakture

Slika 17.Dijagram saradnje- Formiranje fakture

Slika 18.Klasni dijagram- Formiranje fakture

Pseudokod-Formiranje fakture:

begin

daj_novu_fakt();

prikazi_fakt();


begin

daj_listu_kupaca();

prikazi_listu_kupaca();

end;


begin

daj_listu_otp(BrKupac:integer);

prikazi_listu_otp(BrOtp:integer);

end;if select_otp_click then

begin

daj_otp(BrOtp:integer);

prikazi_otp(BrOtp:integer)

end;

if formiraj_fakturu_click then

begin

formiraj_fakt();

prikazi_fakt(BrFakt:integer);

end;

if stampa_click then stampaj();end; Implementacija softvera

Slika 19.Login prozor

Na slici 19. Prikazan je izgled login strane gde korisnik unosi svoje podatke. Ukoliko je korisnik uneo ispravne podatke pristupice glavnoj strani, a u slucaju da podaci nisu ispravni sistem izbacuje poruku o neispravnosti podataka kao na slici 19a.

Slika 19a.Login greska

Slika 20.Glavna strana

Slika 20. Prikazuje izgled glavne strane. Na glavnoj strani se nalazi menijska struktura i link za izlazak iz programa-Logout.

Slika 21.Formiranje narudzbenice

Formiranje narudzbenice je prikazano na slici 21. Do ovog prozora se dolazi klikom na Form. Narudzbenice u menijskoj strukturi. Iz gornjeg kombo boksa bira se kupac i nakon odabira kupca podaci o njemu se prikazuju u tabeli ispod. Ukoliko nemam eljenog kupca na lista na dnu strane postoji opcija za dodavanje novog kupca. Nakon selektovanja kupca biraju se artikli i unose se eljene koliine. Ukoliko u polju za unos kolicine nisu uneti brojevi sistem e pokazati poruku koja je prikazana na slici 21a.Pritiskom na taster Formiraj narudzbenicu prikazuje se formirana narudzbenica(Slika 22.).

Slika 21a.Greska

Slika 22.Narudzbenica

Slika 23.Formiranje otpremnice

Otpremnica se formira izborom opcije Form. Otpremnice u menijskoj strukturi. Na ovom prozoru imamo listu kupca u klikom na jednog od njih pojavljuje se kombo boks sa listom svih narudzbenica tog kupca. Kada smo odabrali kupca i narudzbenicu formiramo otpremnicu klikom na taster Formiraj otpremnicu. Formirana otpremnica je prikazana na slici 24.

Slika 24.Otpremnica

Slika 25.Formiranje fakture

Fakturu formiramo slicno kao i otpremnicu samo to ovde biramo otpremnice eljenog kupca. Izgled gotove fakture je prikazan na slici 26.

Slika 26.Faktura

Literatura

1. Predavanja i beleke iz predmeta Informacioni sistemi kod profesora dr Zorana Anelkovia.2. Booch G.,Rambaugh J.,Jacobson I., The Unified Modeling Language User Guide, Addison-We seley, 1999.3. http://www.sparxsystems.com/resources/uml2_tutorial/uml2_sequencediagram.html

4. http://atlas.kennesaw.edu/~dbraun/csis4650/A&D/UML_tutorial/what_is_uml.htm

5. http://www.cragsystems.co.uk/ITMUML/

6. http://www.smartdraw.com/tutorials/software/uml/tutorial_01.htm

7. http://www.visualcase.com/tutorials/uml-tutorial.htm

8. http://projects.gnome.org/dia/umltut/index.html

9. Vizualno modelovanje Rational rose 2002 i UML; autor: Terry Quatrani

10. UML Tutorial; autor: Heinrich HussmannUNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIKI FAKULTET U BORU

I S P I T N I R A D

IZ PREDMETA: INFORMACIONI SISTEMI

TEMA: Informacioni sistem STIROTERM

Profesor:

dr. Zoran Andjelkovi

Studenti:

Mia Djordjevi 66/04

Slobodan Pei 309/03

Ivan Guljeevi 89/04

Predavanja i beleke iz predmeta Informacioni sistemi kod profesora dr Zorana Anelkovia





Booch G.,Rambaugh J.,Jacobson I., The Unified Modeling Language User Guide, Addison-We seley, 1999

http://atlas.kennesaw.edu/~dbraun/csis4650/A&D/UML_tutorial/what_is_uml.htm

Vizualno modelovanje Rational rose 2002 i UML; autor: Terry Quatrani

http://projects.gnome.org/dia/umltut/index.html

http://atlas.kennesaw.edu/~dbraun/csis4650/A&D/UML_tutorial/what_is_uml.htm

http://www.sparxsystems.com/resources/uml2_tutorial/uml2_sequencediagram.html

UML Tutorial; autor: Heinrich Hussmann

http://www.cragsystems.co.uk/ITMUML/


|

_1297104588.vsdNOStiroterm

Kupac

NOD

1.Nabavka

2.Prodaja

3.Reklamacije

4.Administracija

Prijemnica

Narudzbenica

Katalog

Artikl

Cenovnik

Faktura

Otpremnica

Ugovor

Zapisnik NOD

Izvestaj o Uplati LD

Trgovacka knjiga

Dnevni izvestaj

Periodicni izvestaj

Reklamacija

Reklamacija kupca

Odgovor na reklamaciju K

Otpremnica

Narudzbenica

Katalog

Ugovor

Cenovnik

Izvestaj o uplati LD

Periodicni izvestaj

Zapisnik NOD

Katalog

Cenovnik

OtpremnicaK

NarudzbenicaK

Faktura


Reklamacija Kupca

Trgovacka knjiga

Periodicni izvestaj

Zapisnik NOD

Ugovor

OtpremnicaK

Reklamacija

Reklamacija kupca

Odgovor na reklamaciju kupca

NarudzbenicaK

Kupac

_1297104590.vsd2.1 Formiranje narudzbenice

2.3Formiranje fakture

Cenovnik

Faktura

Katalog

OtpremnicaK

Kupac

2.2Formiranje otpremnice

NarudzbenicaK

Faktura

NarudzbenicaK

OtpremnicaK

Cenovnik

Katalog

Artikl

Kupac

_1297104592.vsd4.1Prijem dokumenata

4.2Dostavljanje dokumenata

4.4Izrada Trgovacke knjige

4.3Izrada izvestaja

NOD

NOStiroterm

Trgovacka knjiga

Dnevni izvestaj

Ugovor

Periodicni izvestaj

Faktura

Cenovnik

Zapisnik NOD

Ugovor

Cenovnik


Zapisnik NOD

Periodicni izvestaj

Zapisnik NOD

Ugovor

Periodicni izvestaj

Trgovacka knjiga


Katalog

Katalog

Prijemnica

_1297104593.vsdISStiroterm

1.Nabavka

2.Prodaja

3.Reklamacije

4.Administracija

1.1Narucivanje

1.2Prijem

2.1Formiranje Narudzbenice

2.2Formiranje Fakture

3.1Reklamacije Nabavke

3.2Reklamacije Prodaje

4.1Prijem Dokumenata

4.2Dostavljanje Dokumenata

4.3Izrada Trgovacke Knjige

4.4Izrada Izvestaja

2.2Formiranje Otpremnice

_1297104591.vsdKupac

NOStiroterm

3.1Reklamacije nabavke

3.2Reklamacije prodaje

Narudzbenica

Prijemnica

Reklamacija


Reklamacija kupca

Reklamacija

Reklamacija kupca



Reklamacija kupca

NarudzbenicaK

Faktura

OtpremnicaK

_1297104589.vsdNOStiroterma

1.1Narucivanje

1.2Prijem

Prijemnica

Otpremnica

Katalog

Narudzbenica

Artikl

Narudzbenica

Otpremnica

_1297104587.vsdISStiroterm

NODrzave

Kupac

NOStiroterma

Ugovor

Trgovacka knjiga

Periodicni izvestaj

Zapisnik NOD

Ugovor

Cenovnik


Periodicni izvestaj

Zapisnik NOD

Katalog

Narudzbenica

Otpremnica


Reklamacija kupca

Reklamacija

Faktura

NarudzbenicaK

OtpremnicaK

Cenovnik

Katalog

Documents

Informacioni Sistem STIROTERM