Informacioni Sistem Komercijalne Službe Preduzeća Za Proizvodnju Sokova

DIPLOMSKI RAD

NASTAVNI PREDMET:SOFTVERSKO INŽENJERSTVO

TEMA DIPLOMSKOG RADA :

INFORAMCIONI SISTEM KOMERCIJALNE SLUŽBE

PRIVATNOG PREDUZEĆA ZA PROIZVODNJU SOKOVA

Profesor: Student:

Informacioni sistem komercijalne službe privatnog preduzeća za proizvodnju sokova

SADRŽAJ

1. UVOD.............................................................................................................................21.1. ALATI ZA RAZVOJ I IMPLEMENTACIJU.................................................2

2. OPIS POSLA..................................................................................................................32.1. OPIS ZATEČENOG STANJA INFORMACIONOG SISTEMA....................3

(SNIMAK STANJA)2.2. OPIS PROBLEMA POSTOJEĆEG SISTEMA...............................................32.3. ŽIVOTNI CIKLUS...........................................................................................3

3. INFORMACIONI SISTEM..........................................................................................5

4. STRUKTURNA SISTEM ANALIZA..........................................................................64.1. DIJAGRAM TOKA PODATAKA...................................................................8

4.1.1. STABLO PROCESA.........................................................................104.1.2. DIJAGRAMI......................................................................................10

4.2. REČNIK PODATAKA.....................................................................................144.2.1. SPISAK ELEMENTARNIH PODATAKA.......................................144.2.2. SINTAKSNI PRIKAZ STRUKTURA SKLADIŠTA I TOKOVA PODATAKA................................................................................................16

5. MODEL PODATAKA..................................................................................................195.1. KONCEPTUALNI MODEL PODATAKA (CDM – Conceptual data model)205.2. SPISAK TABELA SA POLJIMA I TIPOVIMA PODATAKA......................215.3. FIZIČKI MODEL PODATAKA (PDM - Physical data model).....................23

5.4. GENERISANJE BAZE PODATAKA ...............................................24

6. VISUAL BASIC-u.........................................................................................................25

7. CRYSTAL REPORTS..................................................................................................25

8. KORISNIČKO UPUTSTVO........................................................................................268.1. PREDUSLOVI ZA RAD PROGRAMA..........................................................26

9. STRUKTURA APLIKACIJE......................................................................................27

10. ZAKLJUČAK..............................................................................................................46

11. LITERATURA.............................................................................................................47

12. SADRŽAJ PRATEĆEG DISKA................................................................................48

13. PRILOG.......................................................................................................................49

2


1. UVOD

Na osnovu podataka dobijenih u privatnom preduzeću “Koktel” čija je delatnost proizvodnja i prodaja sokova izrađen je opis posla na osnovu kojeg je urađena analiza stvarnog stanja sistema. Cilj ove analize jeste prikaz realne slike sistema kao i ideje za njegovo poboljšanje.

1.1. ALATI ZA RAZVOJ I IMPLEMENTACIJU

Strukturna sistem analiza je urađena pomoću CASE alata Power Designer 6.0 i njegovog alata za strukturnu sistem analizu Process Analyst-a. Na osnovu tako preslikanog sistema izrađen je konceptualni model podataka koji je osnova za buduću bazu podataka. Za izradu modela objekti – veze i definisanje ovog dijagrama korišćen je DataArhitect.

Ovaj alat u velikoj meri pruža podršku razvoju informacionih sistema koja se ogleda u sledećem:

doprinosi povećanju produktivnosti projektanata, doprinosi skraćivanju vremena izrade projekta, doprinosi povećanju kvaliteta budućeg programskog proizvoda.

Ovim alatom je izvršena i transformacija logičkog modela u fizički modelpodataka u odgovarajućoj normalnoj formi.

Tako definisan fizički model podataka u daljem razvoju IS je predstavljao osnovu za realizaciju i korišćenje relacione baze podataka. Alat koji je korišćen prilikom kreiranja relacione baze podataka je bio Microsoft Access. Sama aplikacija urađena je u razvojnom okruženju Microsoft Visual Basic 6.0.

3


2. OPIS POSLA

2.1. OPIS ZATEČENOG STANJA INFORMACIONOG SISTEMA (SNIMAK STANJA)

Osnovni oslonac za izradu ovog informacionog sistema bili su podaci dobijeni u privatnom preduzeću ''Koktel'' čija je osnovna delatnost proizvodnja i prodaja sokova.Prilikom snimanja stanja ovog informacionog sistema prikupljena je dokumentacija, kao i svi potrebni podaci, što znači svi tokovi, veze podataka, kao i relevantni subjekti koji učestvuju u svim procesima ovog informacionog sistema.

Informacioni sistem ovog preduzeća nije automatizovan i svi podaci se unose ručno, od procesa formiranja porudžbenice za nabavku neophodnog repro materijala, pa sve do izdavanja računa i otpremnica za prodate proizvode.

Ovaj informacioni sistem delimično obuhvata sve poslove koji se obavljaju u komercijalnoj službi ovog preduzeća. Bavi se evidencijom, arhiviranjem, ažuriranjem podataka, omogućava izdavanje otpremnica i računa kupcima, sastavljanje porudženica za neophodan repro materijal, pregled usluga i pretraživanje po bazi.

2.2. OPIS PROBLEMA POSTOJEĆEG SISTEMA

Budući da firma nema automatsku obradu podataka, sređivanje podataka je sporo. Rešenje problema je u automatizaciji sistema.

2.3. ŽIVOTNI CIKLUS

Iz pogona za proizvodnju u komercijalnu službu stiže izveštaj o potrebnom repro materijalu. Na osnovu tog izveštaja formira se porudžbenica. U zavisnosti šta treba da se nabavi kontaktiraju se različiti dobavljači. Od dogovora sa dobavljačom zavisi da li se plaćanje vrši unapred ili po prijemu robe. Dobavljaču se šalje porudžbenica sa specifikacijom robe i količinom. Dobavljač na osnovu porudžbenice šalje robu. Uz primljenu robu, dobija se račun i eventualno otpremnica ukoliko je dobavljač i dostavio robu.

Privatno preduzeće za proizvodnju sokova '' Koktel '' formira ponude kupcima vezane za svoje proizvode. Kupcu se po izboru proizvoda formira i štampa račun. Ukoliko se vrši dostava proizvoda kupcu tada se formira i otpremnica. Po uplati iznosa sa računa kupca vrši se evidentiranje uplatnice.

Dokumenti:- Porudženica – formira se na osnovu zahteva zaposlenog- Račun i otpremnicu – izdaje zaposleni na osnovu izvršene usluge

4


Problemi:Može doći do greške prilikom izdavanja računa ili prilikom vršenja porudžbine zbog

velikog broja podataka.

Potrebe:Brzo izdavanje računa, brzo informisanje klijenata, brzo i kvalitetno vršenje usluga.

Odluke:Odluke u vezi usluga koje se obavljaju u privatnom preduzeću za proizvodnju i prodaju

sokova donose zaposleni u zavisnosti od zahteva klijenata i svojih mogućnosti odnosno od svojih prava i obaveza.

AutomatizmiAutomatsko izračunavanje cene računa i štampanje.

Organizacija radaInformacioni sistem komercijalne službe privatnog preduzeca za proizvodnju i prodaju

sokova ne menja postojeću organizaciju sistema, već samo olakšava rad, povećava efikasnost rada i donošenje odluka je brže i tačnije.

5


3. INFORMACIONI SISTEM

Informacioni sistem (IS) je sistem u kome su elementi sistema povezani informacijama, tj veze između elemenata sistema i veze sistema sa okruženjem ostvaruju se razmenom informacija.

Brz razvoj informacionih tehnologija apsolutno je obeležio način funkcionisanja svih tehničkih i društvenih sistema danas. Ozbiljni društveni a pre svega poslovni sistemi ne mogu se zamisliti bez informacionih sistema koji omogućavaju brzu razmenu informacija unutar sistema i sistema sa okolinom. Prednosti korišćenja informacionih sistema su mnogostruke i ogledaju se pre svega u povećanju efikasnosti sistema i uštedi ljudskih i materijalnih resursa.

Osnovu informacionog sistema čini baza podataka, jer ona predstavlja fundamentalne, stabilne, sporo izmenljive karakteristike sistema, objekte u sistemu i njihove međusobne veze. Zato se projekat IS mora bazirati na bazi podataka. Ako je baza podataka dobar model stanja realnog sistema, ako programi za održavanje dobro modeliraju dejstvo ulaza na stanje relanog sistema, onda će se bilo koja informacija potrebna za upravljanje (izlazi), čak i one unapred ne predviđene, moći dobiti iz IS. Time se dobrim delom zaobilazi ključni problem u konvencionalnom pristupu razvoju IS, specifikacija zahteva za informacijama, postupak projektovanja se ne bazira na tim stalno promenljivim zahtevima, već na modeliranju fundamentalnih, stabilnih karakteristika sistema.

Ako je informacioni sistem model relanog sistema u kome deluje, onda se postupak projektovanja IS svodi na neku vrstu modeliranja relanog sistema, a za to su nam neophodna neka intelektualna sredstva (alati) i to:

Model podataka kao intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih međusobnih veza (statičkih karakteristika sistema) preko logičke strukture baze podataka.

Model procesa kao intelektualno sredstvo za opisivanje dinamike sistema, dejstva ulaza na stanje sistema i izlazne transformacije, preko programa nad definisanim modelom podataka.

6


4. STRUKTURNA SISTEM ANALIZA

Stukturna sistemska analiza (SSA) je jedna potpuna metodologija za specifikaciju informacionog sistema, odnosno softvera. Ona se na različite načine može povezati sa metodama drugih faza u neku specifičnu metodologiju celokupnog razvoja IS. Tako na primer, ona može biti polazna osnova za metodu Strukturnog projektovanja programa, ili projektovanja logičke stukture baze podataka metodom normalizacije, ili se može tretirati kao metodološki postupak dekompozicije nekog sistema na podsisteme sa ciljem da se, nalaženjem modela podataka podsistema i njihovom integracijom, dođe do potpunog modela podataka posmatranog sistema. Upravo zbog mogućnosti njene raznovrsne primene, metoda SSA se ovde tretira kao jedinstvena, samosvojna metoda, dok se u drugim materijalima pokazuje kako se ona koristi u pojedinim koracima Standardne metodologije razvoja informacionih sistema.

Potpuna, tačna, formalna i jasna specifikacija IS, ili kako se to obično kaže, specifikacija zahteva korisnika, zahteva koje budući sistem treba da zadovolji, predstavlja bitan preduslov za uspešno dalje projektovanje i implementaciju sistem. Očigledno je zbog čega specifikacija IS treba da bude potpuna i tačna. Zahtev da specifikacija bude formalna iskazuje se zbog toga što je formalna specifikacija osnov za “transformaciono” projektovanje i implementaciju, za automatizovano generisanje baze podataka i programa iz nje, odnosno za korišćenje CASE sistema. Zahtev da specifikacija bude jasna iskazuje se zbog toga što u specifikaciji IS u velikoj meri učestvuju korisnici sistema, neinformatičari, pa jezik specifikacije mora biti i njima prihvatljiv. Originalna SSA čiji su tvorci Yourdon i njegovi saradnici (DeMarco i drugi) poseduje veoma jednostavne, grafičke, pa samim tim i jasne koncepte. Ovde su svi ovi koncepti zadržani, a strožija formalizacija je dodata samo za opis strukture tokova i skladišta podataka, da bi se obezbedio specifičan transformacioni razvoj IS koji Standardna metodologija zagovara.

Kao što je već ranije rečeno, specifikacija IS treba da prikaže (potpuno, tačno, formalno i jasno) šta budući informacioni sistem treba da radi. Veoma je bitno odmah istaći da specifikacija IS prikazuje ŠTA IS treba da da, a ne i KAKO to treba da ostvari. Očigledno je da prerano definisanje “kako”, odnosno davanje nekih projektantskih rešenja u okviru specifikacije, ograničava kasniji mogući izbor ( optimizaciju) načina implementacije sistema. Odgovor na pitanje “kako” daje se za konkretno okruženje, za definisanu tehnologiju i organizaciju u kojoj se sistem implementira. Da specifikacija ne bi sadržala tehnološki i organizaciono ograničena rešenja, obično se kaže da ona treba da opiše funkcionisanje IS u “idealnoj tehnologiji”, gde praktično nikakva ograničenja ne postoje. Ako je specifikacija ovako zadata, onda je, pre prelaska na dalje projektovanje, neophodno da se definišu sva ograničenja koja nameće okolina u kojoj se sistem implementira.

Zbog toga specifikacija IS treba da poseduje sledeća dva dela:

(I) funkacionalnu specifikaciju u kojoj se opisuje budući IS u “idealnoj tehnologiji” i (II) nefunkcionalnu specifikaciju koja definiše sva ograničenja implementacione okoline

SSA u potpunosti obuhvata samo funkcionalne specifikacije, dok nefunkcionalne samo delimično pokriva prikazujući tokove podataka u novoimplementiranom sistemu. Ostali deo nefunkcionalnih specifikacija obično predstavlja samo nabrajanje zahtevanih performansi budućeg IS i ograničenja implementacione okoline.

7


SSA posmatra IS kao funkciju ( proces obrade ) koja, na bazi ulaznih, generiše izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka. Tok podataka se tretira kao vod ili kao pokretna traka kroz koji stalno teku ili koja stalno nosi podatke na najrazličitijim nosiocima – papirni dokumetni, niz poruka koje čovek unosi preko tastature terminala, “paket” informacija dobijenih preko neke telekomunikacione linije ili slično. Imajući u vidu zahtev da specifikacija treba da se oslobodi svih implementacionih detalja od interesa su samo sadržaj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum nosilac toka.

Izvori ulaznih, odnosno ponori izlaznih tokova podataka mogu biti objekti van IS koji sa IS komuniciraju i koji se u SSA nazivaju interfejsi, drugi procesi u sistemu, ili tzv. skladišta. Skladišta podataka se posmatraju kao “tokovi u mirovanju”, odnosno odloženi, akumulirani tokovi, različite vrste evidencija, arhiva, kartoteka i datoteka. I za skladišta kao i za tokove od interesa su isključivo njihov sadržaj i struktura.

Osnovni koncept za specifikaciju IS u SSA su, znači, funkcije, odnosno procesi obrade podataka, tokovi podataka, skladišta podataka i interfejsi. Njihov međusobni odnos se prikazuje preko dijagrama toka podataka koji prikazuje vezu interfejsa, odnosno skladišta kao izvora odnosno ponora podataka, sa odgovarajućim procesima, kao i međusobnu vezu procesa. Na slici 1. prikazan je jedan opšti primer dijagrama toka podataka koji ima za cilj i da uvede sledeće grafičke simbole:

krug ili elipsa predstavlja funkciju ili proces obrade podataka,

pravougaonik predstavlja interfejs,

usmerena linija predstavlja tok podataka, Tok podataka

dve paralelne linije predstavljaju skladiste podataka. Skladište

Očigledno je da se jedan IS sastoji iz mnoštva procesa, interfejsa, tokova i skladišta podataka. Specifikacija IS treba da bude potpuna (detaljna) i jasna. Kada bi se jedan sistem detaljno opisao i prikazao jednim dijagramom toka podataka, dobio bi se veoma nejasan opis sistema, paukova mreža procesa, tokova, skladišta i interfejsa. Istovremeno detaljan i jasan opis sistema zahteva opis na “različitim nivoima apstrakcije”, odnosno hijerarhijski opis u kome se na višim nivoima sistem opisuje opštije, a na nižim, postepenim i organizovanim uvođenjem detalja, potpuno i detaljno. Hijerarhhijski opis sistema u tehnici dijagrama tokova podataka se svodi na to da se na višim nivoima definišu globalniji procesi, a da se zatim svaki takav globalni proces, na sledećem nižem nivou, predstavi novim dijagramom toka podataka.

Dijagram toka podataka na vrhu ovakve hijerarhije naziva se dijagram konteksta, a procesi na najnižem nivou (procesi koji se dalje ne dekomponuju) nazivaju se primitivni procesi.

Imajući u vidu sve rečeno, jednu potpunu specifikaciju IS čine:1. hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka2. rečnik podataka koji opisuje sadržaj i strukturu svih tokova i skladišta podataka3. specifikacija logike primitivnih procesa

8

Proces

Interfejs


4.1. DIJAGRAM TOKA PODATAKA

Dijagram toka podataka (DTP) predstavlja model sistema koji sadrži četiri osnovne komponente:

procese obrade podataka (aktivne komponente sistema), objekte okruženja (interfejse) sa kojima sistem komunicira, skladišta podataka koje procesi koriste i/ili ažuriraju, i tokove podataka koji povezuju ostale komponente sistema u celinu.

Osnovne karakteristike DTP-a su:- jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom,- istovremeno jasan i detaljan opis sistema primenom metode apstrakcije tako da se sistem

na višim nivoima apstrakcije opisuje uopšteno, a na nižim detaljno.

Najznačajnije pravilo koje se mora poštovati pri dekompoziciji procesa je pravilo balansa tokova: ulazni i izlazni tokovi na celokupnom DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na dijagramu višeg nivoa. Pri tome se uzima u obzir dekompozicija tokova predstavljena u rečniku podataka.

Rečnik podataka strukturne sistem analize

Rečnik podataka, kao što je ranije rečeno, daje opis strukture i sadržaja svih tokova i skladišta podataka. Bez obzira šta tok ili skladište podataka predstavljaju, papirni dokumenat, niz karaktera kao ulaz sa terminala, “paket” informacija dobijen telekomunikacionom linijom, kartoteku ili datoteku, kao logička struktura podataka oni predstavljaju neku kompoziciju polja. Da bi precizno definisali logičku strukturu skladišta i tokova i definisali sintaksu rečnika neophodno je uvesti definicije svih koncepata rečnika. Tri osnovna koncepta rečnika su polje, domeni i strukture:

POLJE I DOMEN

Polje je elementarna (atomska) struktura koja se dalje ne dekomponuje i koja ima svoju vrednost.

Polja svoje vrednosti uzimaju iz skupova vrednosti koji se nazivaju domenima. Domeni mogu biti:

- “ predefinisani ”, odnosno standardni programsko – jezički domeni, kao što su: INTEGER, CHARACTER, REAL, LOGICAL i DATE.

- “semantički ”, kada se definišu posebno, preko svoga imena, predefinisanog domena i, eventualno, ograničenja na mogući skup vrednosti predefinisanog domena.

Činjenica da polje uzima vrednost iz nekog domena označava se na sledeći način:

naziv polja: domen [ ograničenje ]

9


STRUKTURE

Struktura tokova podataka i skladišta predstavlja neku kompziciju polja, odnosno konsturkciju čije su komponente polja. Očigledno je da se kao komponenta jedne strukture može, pored polja, pojaviti i druga definisana sturktura. Konstrukcija kojom se od komponenata gradi struktura može biti:

Agregacija komponenti Ekskluzivna specijalizacija ( unija ) komponenti Neekskluzivna specijalizacija ( unija ) komponenti Skup komponenti

Interfejs predstavlja one elemente koji se nalaze na granici posmatranog sistema, van njega, a koji će sa budućim informacionim sistemom komunicirati. Od njih ulazni podaci dolaze u sistem ili izlazni podaci idu iz sistema. Jedan ovakav element može imati ulogu izvora i uvira podataka.

Tok podataka mora da ima svoj izvor i ponor, da pokazuje kretanje podataka i ostvaruje vezu među ostalim komponentama sistema. Predstavlja se imenovanom, orijentisanom linijom gde strelica označava smer toka podataka.

Skladište podataka predstavlja ''tokove podataka u mirovanju'' gde se podaci trajno ili privremeno čuvaju. Procesi u sistemu vrše upis podataka u skladište i čitanje podataka iz njega. Skladište kao i tokovi treba da imaju precizno definisan sadržaj i strukturu podataka.

Proces obrade podataka predstavlja aktivnu komponentu sistema koja vrši transformaciju strukture i sadržaja ulaznih tokova u izlazne tokove podataka na sebi svojstven način. Svaki proces ima jedan ili više ulaznih tokova podataka i jedan ili više izlaznih tokova podataka.

Osnovne karakteristike DTP-a su: jasna grafička specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom, istovremeno jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije tako da se

sistem na višim nivoima apstrakcije opisuje uopšteno, a na nižim detaljno.

10


4.1.1. STABLO PROCESA

Process Tree Komercijalna sluzba [0]

Nabavka [1]Evidentiranje racuna [1.2]Formiranje porudzbenice [1.1]Prijem robe [1.4]Uplata za narucenu robu [1.3]

Prodaja [2]Evidentiranje uplatnice za prodatu robu [2.5]Formiranje cenovnika [2.1]Formiranje ponude za kupca [2.2]Formiranje racuna za kupca [2.3]Predaja robe kupcu [2.4]

4.1.2. DIJAGRAMI

Zahtev za ponudom firme

Racun za kupca

Otpremnica kupcu

Nalog za izdavanjem robe

Otpremnica od dobavljaca

Zahtev za nabavku robe

Racun za kupca

Uplatnicu od kupca

Uplatnica za dobavljaca

Racun od dobavljaca

Uplatnica kupca

Otpremnica kupcu

Porudzbenica od kupca

Ponuda kupcu

Otpremnica sa robom

Uplatnica

Racun

Porudzbenica dobavljacu

Ponuda

Zahtev za ponudom

0

Komercijalna sluzba

+

Dobavljac

Kupac

Magacin

Finansijski sektor

Dijagram konteksta IS komercijalne službe privatnog preduzeća za proizvodnju sokova

11


Subprocess Komercijalna sluzba

[Zahtev za ponudom firme]

[Nalog za izdavanjem robe][Otpremnica kupcu]

[Racun za kupca]

[Uplatnicu od kupca]

[Racun za kupca]

[Otpremnica od dobavljaca]

[Zahtev za nabavku robe]

[Uplatnica za dobavljaca]

[Racun od dobavljaca]

[Uplatnica kupca]

[Otpremnica kupcu]

[Porudzbenica od kupca]

[Ponuda kupcu]

[Otpremnica sa robom]

[Uplatnica]

[Racun]

[Porudzbenica dobavljacu]

[Ponuda]

[Zahtev za ponudom]

Dobavljac

Kupac

Finansijski sektor

Magacin

1

Nabavka

+

2

Prodaja

+

12


Subprocess Nabavka

Racun od dob

Podaci o uplati

Otpremnica sa spiskom pristigle robe

Podaci o narucenoj robi

Podaci za uplatu

Evidentiranje porudzbenica

Najbolja ponudaPonude dobavljaca

[Otpremnica od dobavljaca]

[Uplatnica za dobavljaca]

[Otpremnica sa robom]

[Uplatnica]

[Porudzbenica dobavljacu]

[Ponuda]

[Zahtev za ponudom]

[Racun od dobavljaca][Racun]

[Zahtev za nabavku robe]

Dobavljac

Finansijski sektor

Magacin

1.1

Formiranje porudzbenice

1.2

Evidentiranje racuna

1.3Uplata za narucenu

robu

1.4

Prijem robe

Ponude dobavljaca

Porudzbenica

Racuni od dobavljaca

Otpremnice od dobavljaca

Dosije uplata dobavljacima

13


Subprocess Prodaja

[Zahtev za ponudom firme]

Podaci o racunu

Evidentiranje otpremnice

Pordaci o narucenoj robi

Uplatnica

Podaci za formiranje racuna

Evidentiranje porudzbenice

Cene proizvoda

Novi cenovnik

[Uplatnicu od kupca]

[Porudzbenica od kupca]

[Ponuda kupcu]

[Otpremnica kupcu]

[Uplatnica kupca]

[Nalog za izdavanjem robe]

[Otpremnica kupcu]

[Racun za kupca]

[Racun za kupca]

Finansijski sektor

Magacin

Kupac

2.2Formiranje ponude za

kupca

2.3Formiranje racuna za

kupca

2.4

Predaja robe kupcu

2.5Evidentiranje uplatnice za prodatu robu

2.1

Formiranje cenovnika

Cenovnik

Porudzbenice kupca

Dosije uplata kupacaOtpremnice za kupca

Dosije racuna za kupce

4.2. REČNIK PODATAKA

14


Rečnik podataka daje opis strukture i sadržaja svih tokova i skladišta podataka. Bez obzira šta tok ili skladište podataka predstavljaju, papirni dokument, niz karaktera kao ulaz sa terminala, ''paket'' informacija dobijen telekomunikacionom linijom, kartoteku ili datoteku, kao logička struktura podataka oni predstavljaju neku kompoziciju polja.Rečnik podataka se sastoji iz tri vrste opisa:

Opis strukture i sadržaja svih tokova podataka i skladišta Opis elementarnih podataka (Data Items) Opis domena

4.2.1. SPISAK ELEMENTARNIH PODATAKA

Name Code Type Adresa dobavljaca ADRESA_DOBAVLJACA A40 Adresa firme ADRESA_FIRME A40 Adresa kupca ADRESA_KUPCA A40 Cena proizvoda CENA_PROIZVODA N15 Cena proizvoda konkurenta CENA_PROIZVODA_KONKURE

NTAN15

Cena robe dob CENA_ROBE_DOB N15 Datum izdavanja naloga DATUM_IZDAVANJA_NALOGA D Datum izdavanja racuna dob DATUM_IZDAVANJA_RACUNA_

DOBD

Datum izdavanja racuna za kupca DATUM_IZDAVANJA_RACUNA_ZA_KUPCA

D

Datum izdavanja zahteva DATUM_IZDAVANJA_ZAHTEVA D Datum kreiranja cenovnika DATUM_KREIRANJA_CENOVNI

KAD

Datum kreiranja cenovnika konkurenta

DATUM_KREIRANJA_CENOVNIKA_KONKURENTA

D

Datum otpremnice dob DATUM_OTPREMNICE_DOB D Datum otpremnice za kupca DATUM_OTPREMNICE_ZA_KU

PCAD

Datum ponude dob DATUM_PONUDE_DOB D Datum ponude kupcu DATUM_PONUDE_KUPCU D Datum porudzbenice dob DATUM_PORUDZBENICE_DOB D Datum porudzbenice kupca DATUM_PORUDZBENICE_KUP

CAD

Datum uplate dob DATUM_UPLATE_DOB D Datum uplate kupca DATUM_UPLATE_KUPCA D Iznos potrazivanja IZNOS_POTRAZIVANJA N20 Iznos uplate IZNOS_UPLATE N20 Kolicina potrebne robe KOLICINA_POTREBNE_ROBE N10 Kolicina proizvoda KOLICINA_PROIZVODA N10 Kolicina robe dob KOLICINA_ROBE_DOB N10 Naziv dobavljaca NAZIV_DOBAVLJACA A30 Naziv firme NAZIV_FIRME A30 Naziv konkurenta NAZIV_KONKURENTA A30 Naziv kupca NAZIV_KUPCA A30

15


Name Code Type Naziv ministarstva NAZIV_MINISTARSTVA A30 Naziv potrebne robe NAZIV_POTREBNE_ROBE A30 Naziv proizvoda NAZIV_PROIZVODA A30 Naziv proizvoda konkurenta NAZIV_PROIZVODA_KONKURE

NTAA30

Naziv robe dob NAZIV_ROBE_DOB A30 Odgovor na zahtev ODGOVOR_NA_ZAHTEV A100 Odgovor na zahtev za izvoz ODGOVOR_NA_ZAHTEV_ZA_IZ

VOZA100

PTT dobavljaca PTT_DOBAVLJACA I PTT firme PTT_FIRME I PTT kupca PTT_KUPCA I Redni broj naloga REDNI_BROJ_NALOGA I Redni broj otpremnice dob REDNI_BROJ_OTPREMNICE_D

OBI

Redni broj otpremnice za kupca REDNI_BROJ_OTPREMNICE_ZA_KUPCA

I

Redni broj porudzbenice kupca REDNI_BROJ_PORUDZBENICE_KUPCA

I

Redni broj porudzbenice za dob REDNI_BROJ_PORUDZBENICE_ZA_DOB

I

Redni broj proizvoda konkurenta REDNI_BROJ_PROIZVODA_KONKURENTA

I

Redni broj racuna dob REDNI_BROJ_RACUNA_DOB I Redni broj racuna za kupca REDNI_BROJ_RACUNA_ZA_KU

PCAI

Redni broj uplatnice dob REDNI_BROJ_UPLATNICE_DOB

I

Redni broj uplatnice od kupca REDNI_BROJ_UPLATNICE_OD_KUPCA

I

Redni broj zahteva za nabavku REDNI_BROJ_ZAHTEVA_ZA_NABAVKU

I

Rok isporuke ROK_ISPORUKE D Rok za uplatu ROK_ZA_UPLATU D Sifra ponude kupcu SIFRA_PONUDE_KUPCU I Sifra ponude od dob SIFRA_PONUDE_OD_DOB I Sifra proizvoda SIFRA_PROIZVODA I Sifra robe dob SIFRA_ROBE_DOB I Svrha potrazivanja SVRHA_POTRAZIVANJA A20 Svrha uplate SVRHA_UPLATE A20 Telefon dobavljaca TELEFON_DOBAVLJACA N12 Telefon firme TELEFON_FIRME N12 Telefon kupca TELEFON_KUPCA N12 Zahtev za dozvolu izvoza ZAHTEV_ZA_DOZVOLU_IZVOZ

AA100

Zahtev za overu ZAHTEV_ZA_OVERU A100 Ziro racun dobavljaca ZIRO_RACUN_DOBAVLJACA A20 Ziro racun firme ZIRO_RACUN_FIRME A20

16


4.2.2. SINTAKSNI PRIKAZ STRUKTURA SKLADIŠTA I TOKOVA PODATAKA

Data Stores

Data Store ListName Code

Cenovnik CENOVNIK Dosije racuna za kupce DOSIJE_RACUNA_ZA_KUPCE Dosije uplata dobavljacima DOSIJE_UPLATA_DOBAVLJACIMA Dosije uplata kupaca DOSIJE_UPLATA_KUPACA Otpremnice od dobavljaca OTPREMNICE_OD_DOBAVLJACA Otpremnice za kupca OTPREMNICE_ZA_KUPCA Ponude dobavljaca PONUDE_DOBAVLJACA Porudzbenica PORUDZBENICA Porudzbenice kupca PORUDZBENICE_KUPCA Racuni od dobavljaca RACUNI_OD_DOBAVLJACA Data Store Cenovnik<NAZIV_FIRME,<SIFRA_PROIZVODA,NAZIV_PROIZVODA,CENA_PROIZVODA>,DATUM_KREIRANJA_CENOVNIKA>

Data Store Dosije racuna za kupce<REDNI_BROJ_RACUNA_ZA_KUPCA,NAZIV_FIRME,ZIRO_RACUN_FIRME,NAZIV_KUPCA,ADRESA_KUPCA,PTT_KUPCA,SVRHA_POTRAZIVANJA,IZNOS_POTRAZIVANJA,DATUM_IZDAVANJA_RACUNA_ZA_KUPCA,ROK_ZA_UPLATU>

Data Store Dosije uplata dobavljacima<REDNI_BROJ_UPLATNICE_DOB,NAZIV_DOBAVLJACA,ZIRO_RACUN_DOBAVLJACA,SVRHA_UPLATE,IZNOS_UPLATE,DATUM_UPLATE_DOB>

17


Data Store Dosije uplata kupaca<REDNI_BROJ_UPLATNICE_OD_KUPCA,ZIRO_RACUN_FIRME,NAZIV_KUPCA,SVRHA_UPLATE,IZNOS_UPLATE,DATUM_UPLATE_KUPCA>

Data Store Otpremnice od dobavljaca<REDNI_BROJ_OTPREMNICE_DOB,NAZIV_DOBAVLJACA,ADRESA_DOBAVLJACA,PTT_DOBAVLJACA,TELEFON_DOBAVLJACA,<SIFRA_ROBE_DOB,NAZIV_ROBE_DOB,KOLICINA_ROBE_DOB,CENA_ROBE_DOB>,DATUM_OTPREMNICE_DOB>

Data Store Otpremnice za kupca<REDNI_BROJ_OTPREMNICE_ZA_KUPCA,NAZIV_KUPCA,ADRESA_KUPCA,PTT_KUPCA,<SIFRA_PROIZVODA,NAZIV_PROIZVODA,KOLICINA_PROIZVODA,CENA_PROIZVODA>,DATUM_OTPREMNICE_ZA_KUPCA>

Data Store Ponude dobavljaca<SIFRA_PONUDE_OD_DOB,NAZIV_DOBAVLJACA,ADRESA_DOBAVLJACA,PTT_DOBAVLJACA,TELEFON_DOBAVLJACA,ZIRO_RACUN_DOBAVLJACA,<SIFRA_ROBE_DOB,NAZIV_ROBE_DOB,CENA_ROBE_DOB>,DATUM_PONUDE_DOB>

18


Data Store Porudzbenica<REDNI_BROJ_PORUDZBENICE_ZA_DOB,NAZIV_DOBAVLJACA,ADRESA_DOBAVLJACA,PTT_DOBAVLJACA,<SIFRA_ROBE_DOB,NAZIV_ROBE_DOB,KOLICINA_ROBE_DOB>,[ROK_ISPORUKE],DATUM_PORUDZBENICE_DOB>

Data Store Porudzbenice kupca<REDNI_BROJ_PORUDZBENICE_KUPCA,NAZIV_KUPCA,ADRESA_KUPCA,PTT_KUPCA,TELEFON_KUPCA,<SIFRA_PROIZVODA,NAZIV_PROIZVODA,KOLICINA_PROIZVODA>,DATUM_PORUDZBENICE_KUPCA,[ROK_ISPORUKE]>

Data Store Racuni od dobavljaca<REDNI_BROJ_RACUNA_DOB,NAZIV_DOBAVLJACA,ZIRO_RACUN_DOBAVLJACA,IZNOS_POTRAZIVANJA,SVRHA_POTRAZIVANJA,DATUM_IZDAVANJA_RACUNA_DOB,ROK_ZA_UPLATU>

19


5. MODEL PODATAKA

Model podataka je formalna apstrakcija, putem koje se realni svet preslikava u bazu podataka. Modelom podataka se, prikazuje stanje realnog sistema u jednom određenom trenutku.

Stacionarno stanje nekog realnog sistema karakteriše se skupom zavisnosti koje postoje između objekata sistema. Ove zavisnosti se, u modelu podataka, mogu predstaviti bilo strukturom podataka, bilo skupom ograničenja na vrednosti podataka. Pored toga, neophodno je definisati i skup operacija modela podataka, da bi se preko njih, u modelima procesa, mogla definisati dinamika relanog sistema. Zato svaki model podataka poseduje tri osnovne komponente:

Strukturu modela, odnosno skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa i njihovih međusobnih veza.

Ograničenja – semantička ograničenja na vrednosti podataka koja u svakom stacionarnom stanju moraju biti zadovoljena. Ova ograničenja se nazivaju vrednosnim pravilima integriteta modela podataka.

Operacije nad konceptima strukture, pod definisanim ograničenjima, preko kojih je moguće opisati dinamiku sistema u modelima procesa.

Model podataka koji se danas najčešće koristi za konceptualizaciju realnog sistema je ER(Entity Relationship) model, jedan model podataka visokog nivoa veoma blizak korisničkoj percepciji mini sveta. Osnovni koncepti ovog modela su entiteti i veze.

Entitet je objekat koji postoji u realnom svetu i koji se jasno opaža i razlikuje od drugih objekata. Grupa sličnih entiteta formira skup entiteta.

Skup entiteta se u modelu podataka predstavlja tipom entiteta. Entiteti se opisuju osobinama koje se nazivaju atributi i koji predstavljaju neku vrednost iz domena važećih vrednosti za svaki entitet iz skupa.

Svaki tip entiteta ima ključ (atribut ili skup atributa) pomoću kojih se entiteti međusobno razlikuju. Svaki tip entiteta mora imati bar jedan ključ. Ako entitet ima više ključeva onda se jedan uzima kao primarni a ostali kao sekundarni.

Entiteti se ne razlikuju samo po atributima nego i po međusobnim odnosima, relacijama koje vladaju među njima. Jedna od bitnih karakteristika veza između objekata je kardinalnost preslikavanja.

Kardinalnost preslikavanja E1 → E2 definiše se parom (DG,GG), gde DG (donja granica) daje najmanji mogući, a GG (gornja granica) najveći mogući broj pojavljivanja tipa objekta E2, za jedno pojavljivanje tipa objekta E1. S tim u vezi preslikavanja mogu biti jedan – prema – jedan (1:1), jedan – prema – više (1:M) i više – prema – više (M:M).

20


5.1. KONCEPTUALNI MODEL PODATAKA (CDM – Conceptual data model)

broj otpremnice

poziv na broj porudzbenice

poziv na broj racuna

poziv na broj rac

postoji

je

ponudjeni proizvodi

predaje

prima

pripada racunu

prodati proizvod

nalazi se

poruceno

porucena

izdato

se salje

dobija ponudu

se nalazi

dobija

je predao

prima

se nalazi

dobija

Zaglavlje porudzbeniceID porudzbeniceDatum porudzbeniceNapomena

ProizvodID ProizvodaNaziv proizvodaCena proizvoda

Zaglavlje otpremniceID otpremniceDatum otpremniceIznosNapomena

UplatnicaBroj uplatnice kupcaSvrha uplateUplaceni iznosDatum uplate

Zaglavlje racunaBroj racuna kupcaDatum racunaRok za placanjeIznosNapomena

DobavljacID DobavljacaNaziv dobavljacaAdresa dobavljacaZiro racun dobavljacaTelefon dobavljaca

KupacID KupcaNaziv kupcaAdresa kupcaTelefon kupcaZiro racun kupca

MestoPTT mestaNaziv mesta

Roba dobID RobeNaziv robe dobJedinica mere

Ponuda firmeID ponude firmeDatum ponude firme

Stavke otpremniceKolicina

Stavke porudzbeniceNarucena kolicina

AmbalazaID AmbalazeAmbalaza

Stavke racunaKolicina

Vrsta proizvodaId vrsteNaziv vrste

UplataBroj uplatnice dobavljacaSvrhaUplacen iznosDatum uplacivanja

RacunBroj racuna dobavljacaDatum prispecaRok za uplatuIznos za uplatu

Stavke ponude

Ovim dijagramom predstavljene su i definisane klase objekata (tipovi entiteta) sa pripadajućim atributima i njihovim vrednostima iz odgovarajućih domena, primarnim ključevima pomoću kojih ostvaruju međusobne veze, kao i tip veza i njihovih ograničenja.

21


5.2. SPISAK TABELA SA POLJIMA I TIPOVIMA PODATAKA

Lista polja:

Name Code Type Adresa dobavljaca ADRESA_DOBAVLJACA A40 Adresa firme ADRESA_FIRME A40 Adresa kupca ADRESA_KUPCA A40 Ambalaza AMBALAZA A15 Broj racuna dobavljaca BROJ_RACUNA_DOBAVLJACA I Broj racuna kupca BROJ_RACUNA_KUPCA I Broj uplatnice dobavljaca BROJ_UPLATNICE_DOBAVLJA

CAVA20

Broj uplatnice kupca BROJ_UPLATNICE_KUPCA VA20 Cena proizvoda CENA_PROIZVODA MN15,2 Datum otpremnice DATUM_OTPREMNICE D Datum ponude firme DATUM_PONUDE_FIRME D Datum porudzbenice DATUM_PORUDZBENICE D Datum prispeca DATUM_PRISPECA D Datum racuna DATUM_IZDAVANJA_RACUNA D Datum uplacivanja DATUM_UPLACIVANJA D Datum uplate DATUM_UPLATE_ D Datum za uplatu DATUM_ZA_UPLATU D ID Ambalaze ID_AMALAZE I ID Dobavljaca ID_DOBAVLJACA I ID dozvole ID_DOZVOLE I ID Firme ID_FIRME I ID Kupca ID_KUPCA I ID otpremnice ID_OTPREMNICE I ID ponude firme ID_PONUDE_FIRME I ID porudzbenice ID_PORUDZBENICE I ID Proizvoda ID_PROIZVODA I ID Robe ID_ROBE I ID uplatnice ID_UPLATNICE I Id vrste ID_VRSTE I Iznos IZNOS MN20,2 Iznos za uplatu IZNOS_ZA_UPLATU MN20,2 Jedinica mere JEDINICA_MERE VA10 Kolicina KOLICINA TXT15 Napomena NAPOMENA TXT100 Narucena kolicina NARUCENA_KOLICINA TXT15 Naziv dobavljaca NAZIV_DOBAVLJACA A30 Naziv firme NAZIV_FIRME A30 Naziv kupca NAZIV_KUPCA A30 Naziv mesta NAZIV_MESTA A10 Naziv proizvoda NAZIV_PROIZVODA A30 Naziv robe dob NAZIV_ROBE_DOB A30 Naziv vrste NAZIV_VRSTE A30 PTT mesta PTT_MESTA I

22


Name Code Type Rok za placanje ROK_ZA_PLACANJE D Rok za uplatu ROK_ZA_UPLATU D Svrha SVRHA A20 Svrha uplate SVRHA_UPLATE A20 Telefon dobavljaca TELEFON_DOBAVLJACA A20 Telefon firme TELEFON_FIRME A20 Telefon kupca TELEFON_KUPCA A20 Uplacen iznos UPLACEN_IZNOS MN20,2 Uplaceni iznos UPLACENI_IZNOS MN20,2 Ziro racun dobavljaca ZIRO_RACUN_DOBAVLJACA A20 Ziro racun firme ZIRO_RACUN_FIRME A20 Ziro racun kupca ZIRO_RACUN_KUPCA A20

23


5.3. FIZIČKI MODEL PODATAKA (PDM - Physical data model)

U fizičkom modelu podataka (PDM - Physical data model) se vrši dodavanje i definisanje alternativnih (semantičkih ključeva u budućim tabelama, koji treba da obezbede eliminisanje redundanse i nedozvoljenih unosa podataka a potom i ograničenja nad podacima u vidu referencijalnog integriteta.

ID_OT PREMN = ID_OT PREMN

ID_PORUDZB = ID_PORUDZB

BROJ_RACUN = BROJ _RACUN

BROJ_RACUN = BROJ_RACUN

ID_PONUDE_ = ID_PONUDE_

ID_PROIZVO = ID_PROIZVO

ID_VRST E = ID_VRST E


BROJ_RACUN = BROJ_RACUN

ID_AMBALAZ = ID_AMBALAZ

ID_PORUDZB = ID_PORUDZB

ID_OTPREMN = ID_OT PREMN ID_KUPCA = ID_KUPCA

ID_ROBE = ID_ROBE

ID_KUPCA = ID_KUPCA


ID_KUPCA = ID_KUPCA

PT T _MEST A = PT T_MEST A

ID_KUPCA = ID_KUPCA

PTT _MEST A = PT T _MEST A

ID_DOBAVLJ = ID_DOBAVLJ



ZAGLAVLJID_PORUDZB NDATUM_PORU C10ID_DOBAVLJ NNAPOMENA C10

PROIZVODNAZIV_PROI C10CENA_PROIZ NID_AMBALAZ NID_PROIZVO NID_VRSTE N

ZAGLAVL2ID_OTPREMN NDATUM_OTPR C10ID_KUPCA NIZNOS C10NAPOMENA C10

UPLATNICSVRHA_UPLA C10UPLACENI_I NDATUM_UPLA C10ID_KUPCA NBROJ_UPLAT C10BROJ_RACUN N

ZAGLAVL3DATUM_IZDA C10ID_KUPCA NBROJ_RACUN C10ROK_ZA_PLA C10IZNOS C10NAPOMENA C10ID_OTPREMN N

DOBAVLJAPTT_MESTA NNAZIV_DOBA C10ADRESA_DOB C10ZIRO_RACUN C10TELEFON_DO NID_DOBAVLJ N

KUPACPTT_MESTA NNAZIV_KUPC C10ADRESA_KUP C10TELEFON_KU NID_KUPCA NZIRO_RACUN C10

MESTOPTT_MESTA NNAZIV_MEST C10

ROBA_DOBNAZIV_ROBE C10ID_ROBE NJEDINICA_M C10

PONUDA_FID_PONUDE_ NDATUM_PONU C10ID_KUPCA N

STAVKE_OKOLICINA C10ID_OTPREMN NID_PROIZVO N

STAVKE_PID_PORUDZB NNARUCENA_K C10ID_ROBE N

AMBALAZAID_AMBALAZ NAMBALAZA C10

STAVKE_RID_PROIZVO NKOLICINA C10BROJ_RACUN C10

VRSTA_PRID_VRSTE NNAZIV_VRST C10

UPLATABROJ_UPLAT C10ID_DOBAVLJ NSVRHA C10UPLACEN_IZ C10DATUM_UPLA C10BROJ_RACUN C10

RACUNBROJ_RACUN C10ID_DOBAVLJ NDATUM_PRIS C10ROK_ZA_UPL C10IZNOS_ZA_U C10ID_PORUDZB N

STAVKE_2ID_PROIZVO NID_PONUDE_ N

24


5.4. GENERISANJE BAZE PODATAKA

Fizički model podataka mora biti potpuno tehnički (sintaksno) ispravan, jer se u protivnom neće izvršiti generisanje baze.Baza podataka predstavlja jednu statičku sliku realnog sistema koja u svakom trenutku mora ispunjavati i zadovoljavati određen skup zadatih uslova i pravila integriteta kako bi bila u konzistentnom, odnosno ispravnom stanju.Ona u suštini predstavlja skup tabela podataka u koje su smešteni podaci povezani određenom problematikom.

Što se tiče pravila integriteta on je već definisan i određen u postupku generisanja fizičkog iz logičkog modela podataka i za svaku vezu između tabela pojedinačno za svaku operaciju (dodavanje novih, izmena postojećih i brisanje nepotrebnih podataka u tabeli) čekirano je restriktivno očuvanje referencijalnog integriteta.

25


6. VISUAL BASIC

Visual Basic zauzima značajno mesto među softverskim alatima za razvoj Windows aplikacija. Jedna od osnovinih osobina je jednostavnost i mogućnost brzog razvoja aplikacije. Visual Basic ne zapostavlja ni razvoj u oblasti rada sa bazama podataka. Visual Basic je odličan alat za brz i istovremeno stabilan razvoj aplikacija.

7. CRYSTAL REPORTS

Za otvorene sisteme kakav je Visual Basic moglo bi se reći da im je najveća snaga izvan njih. Takvi sistemi omogućavaju korisnicima da sistem dograđuju prema svojim željama ili da u sistem uključe nezavisne alatke posebne namene i tako povećaju snagu svog osnovnog sistema. Međutim, to i jeste važan uslov, jer budućnost imaju samo prilagodljivi, elastični sistemi, koji imaju jaku interakciju sa svojom okolinom.

Visual Basic u tom pogledu svakako spada među najsavremenije sisteme. Dobro je dizajniran, veoma otvoren i gotovo da nije moguće sagledati u kom se sve pravcu može dalje razvijati, tako da je pred nama proizvod koji je u pravom smislu otvoreni sistem, a ne klasični programski jezik. Jedno od rešenja koje ga čini takvim je i Crystal Reports, generator izveštaja koji je razvila nezavisna softverska kuća Crystal Computers Services. Reč je o generatoru koji spada u sam vrh među proizvodima te namene i zaista bi bilo nepotrebno praviti Visual Basic generator kada se postojeći može uključiti u projekat.Rad sa Crystal Reports-om je izvanredno jednostavan, gotovo da ga ne treba opisivati, treba ga probati. Rezultat koji se dobije njegovim korišćenjem je dokument kakav se dobija pomoću nekog od savremenih tekst procesora, što je sasvim dovoljno. Naime izveštaj će biti ispisan fontovima koje poseduje Windows okruženje, u veličini koja se želi i stilovima koji se žele, na raspolaganju stoji dosta funkcija koje omogućavaju sortiranja, grupisanja, podtotale, totale i uopšte sve ono što bi moglo da zatreba prilikom pravljenja jednog izveštaja iz baze.

26


8. KORISNIČKO UPUTSTVO

8.1. PREDUSLOVI ZA RAD PROGRAMA

Za instalaciju i korišćenje programa na PC kompatibilnim računarima neophodno je ispuniti zahteve, koji su kako hardverske tako i softverske prirode.

Hardverski zahtevi se odnose na konfiguraciju računara koja je potrebna: Procesor: Pentium II na 366 MHz Memorija: 128 MB Hard disk: 6.4 Mb

Softverski zahtevi:Program je moguće koristiti na PC kompatibilnim računarima sa instaliranim WIN 98, WIN 2000 ili WIN XP operativnim sistemom. Potrebna rezolucija ekrana je 1024x768 piksela.

27


9. STRUKTURA APLIKACIJE

Program je organizovan u formi standardnog Windows menija što omogućava korisniku brzo i lako kretanje kroz program, naročito je omogućeno jednostavno unošenje podataka u bazu, izmena i brisanje postojećih kao i izrada i štampanje neophodnih izveštaja. Program poseduje i Pomoć koja omogućava opis svih funkcija programa: menija (podmenija), rad sa formama programa, pregledi i načini generisanja izveštaja.

Nakon startovanja aplikacije pojavljuje se sledeći uvodni ekran sa osnovnim menijima:

Ispod glavnog menija uočava se toolbar. Na njemu se nalaze dugmići za najistaknutije funkcije programa, Unos mesta, Unos kupca, Formiranje ponude, Formiranje otpremnice, Formiranje računa, Pregled i štampanje računa, Formiranje porudžbenice, Uputstvo za rad i Kraj rada.U dnu ekrana nalazi se statusna linija sa tri panela. Na prvom panelu uvek se nalazi ime ekrana koji je pokrenut odabirom podmenija, na drugom se nalazi datum, a na trećem trenutno vreme.

28


Struktura menija je sledeća

Matični podaciProizvodTip proizvodaAmbalažaMesto

NabavkaDobavljačPotrošni materijalFormiranje porudžbenice za dobavljačaEvidencija plaćenih računa dobavljačima

ProdajaKupacFormiranje ponude firmeFormiranje otpremnice za kupcaFormiranje računa za prodate proizvodeEvidencija uplate

UpitiPregled proizvoda po tipuPregled proizvoda po ambalažiPregled računa po datumuPregled računa izabranog kupca

IzveštajiIzveštaj o izdatim ponudamaIzveštaj o uplatamaOtpremnicaRačunPorudžbenicaIzveštaji

ServisiPomoćIzgled programaKopija baze podatakaKorisnikAutor

Izlaz

29


Forme za ažuriranje podataka su Proizvod, Tip proizvoda, Ambalaža, Mesto, Dobavljač, Potrošni materijal i Kupac.

Na ovom ekranu se jasno vide funkcije tastera za ažuriranje podataka. Tako taster Unos služi za unos novog sloga, taster Izmena za izmenu već unetog sloga i taster Brisanje za brisanje sloga. Takođe, treba istaći i pojavu nezaobilaznih tastera Potvrdi i Odustani.

30


Ovde vidimo tebelarni pregled svih proizvoda iz baze podataka.

31


Ova kartica nam omogućava pregled ili štampu jednog ili svih proizvoda iz baze podataka.

32


Prilikom izrade izveštaja, najčešće se koriste dve vrste izveštaja:a) Standardb) Cross tab

Kod standard izrade izveštaja postupak se izvodi: izbor baze podataka, tabela, pri čemu se nepotrebne tabele brišu sa spiska tasterom delete,ukoliko izabrane tabele nisu povezane u bazi podataka relacijama, može se ovde izvršiti povezivanje, mada se preporučuje da ipak postoji relacija u BP , biraju se željena polja, polja za sortiranje, grupisanje i polja za filtriranje.

33


Ovaj ekran, ima mogućnost unosa, koji se potvrđuje ili od kog se odustaje. Tabela na ekranu služi za pregled robe koja se naručuje, popunjava se tako što kad kliknemo na Unos stavke biramo potrošni materijal i upisujemo količinu. Na dugme Dodaj kada kliknemo ono što smo izabrali to se pojavljuje u gridu. Postojeći taster Obriši nam omogućava da izbrišemo robu koju smo greškom uneli. Taster Izveštaj služi za poziv forme omogućava pregled ili štampanje porudžbenice.

34


Ukoliko se desi da slučajno pokušamo uneti dva puta istu robu na istu porudžbenicu pojaviće se upozorenje.

Kad kliknemo na taster Odustani pojavice nam se informacija da podaci neće biti zapamćeni u bazi.

Taster Snimi snima sve unete podatke u bazu.

35


Na ovoj slici vidimo ekran izveštaj, koji je ujedno i predstavnik ekrana iz menija Izveštaji. Izborom porudžbenice i klikom na taster Pregled možemo da pregledamo izabranu porudžbenicu, a klikom na taster Štampa automatski se vrši štampanje izabrane porudžbenice.

Trenutno izabrana porudžbenica se vidi na sledećoj slici.

36


37


Ovaj ekran predstavlja evidentiranje plaćenih računa dobavljačima.

38


Na osnovu podataka o kupcu iz baze podataka može da se formira ponuda sa svim proizvodima, njihovom vrstom, ambalažom i cenama. Ponudu možemo da pregledamo prije same štampe na dugme Pregled ili da automatski pozovemo štampanje Ponude na dugme Štampa.

39


Ova forma nam omogućava formiranje Otpremnice. Ima mogućnost unosa, koji se potvrđuje ili od kog se odustaje. Tabela na ekranu služi za pregled izabranih proizvoda, popunjava se tako što kad kliknemo na Unos stavke biramo proizvod i upisujemo količinu.Na dugme Dodaj kada kliknemo ono što smo izabrali to se pojavljuje u gridu. Postojeći taster Obriši nam omogućava da izbrišemo proizvod koji smo greškom uneli. Taster Snimi snima sve unete podatke u bazu, kad kliknemo na taster Odustani pojavice nam se poruka da podaci neće biti zapamćeni u bazi, taster Izveštaj služi za poziv forme koja nam omogućava pregled ili štampanje otpremnice.

40


Ovaj ekran, kao i svi ekrani obrade ima mogućnost unosa, koji se potvrđuje ili od kog se odustaje. Tabela na ekranu služi za pregled prodatih proizvoda, popunjava se tako što kad kliknemo na Unos stavke biramo proizvod i upisujemo količinu.Na dugme Dodaj kada kliknemo ono što smo izabrali to se pojavljuje u gridu. Postojeći taster Obriši nam omogućava da izbrišemo proizvod koji smo greškom uneli ili u slučaju da se kupac predomislio. Kad kliknemo na taster Izračunaj videćemo ukupan iznos izabranih proizvoda. Taster Snimi snima sve unete podatke u bazu, kad kliknemo na taster Odustani pojavice nam se poruka da podaci neće biti zapamćeni u bazi,taster Izveštaj služi za poziv forme koja nam omogućava pregled ili štampanje računa.

41


Ovo je jedan od ekrana iz menija Upiti, koji nam omogućava pregled proizvoda po njihovom tipu.

Forma je realizovana preko SQL upitaData2.RecordSource = "select NAZIV_PROIZVODA,CENA_PROIZVODA from PROIZVOD where PROIZVOD.ID_VRSTE = " & Text4.Text

42


Ovo je jedan od ekrana iz menija Upiti, koji nam omogućava pregled računa po izabranom datumu.

Forma je realizovana preko SQL upita Data1.RecordSource = "select ZAGLAVLJE_RACUNA.BROJ_RACUNA_KUPCA as [Br racuna], ZAGLAVLJE_RACUNA.DATUM_IZDAVANJA_RACUNA as [Datum], ZAGLAVLJE_RACUNA.IZNOS as [Iznos], KUPAC.NAZIV_KUPCA as [Naziv kupca] from ZAGLAVLJE_RACUNA, KUPAC where ZAGLAVLJE_RACUNA.ID_KUPCA=KUPAC.ID_KUPCA and ZAGLAVLJE_RACUNA.DATUM_IZDAVANJA_RACUNA like '" & DBCombo1.Text & "*'"

43


Ova forma nam omogućava pregled i štampu kompletnih izveštaja o otpremnicama, računima, porudžbenicama, i o plaćenim računima dobavljačima.

44


U meniju Servisi nalazi se i Pomoć, u kojoj je u kratkim crtama opisan meni aplikacije i osnovne operacije nad formama.

45


Još jedna od stavki menija Servisi je i forma Kopija baze podataka, kojom korisnik može da kreira novu bazu i učita je, a takođe može da izvrši brisanje postojeće baze. Kod brisanja treba biti oprezan, jer može doći do gubitka svih podataka.

10. ZAKLJUČAK

46


U većini naših preduzeća dosadašnja praksa se uglavnom svodila na ručno vođenje poslova sa pratećom dokumentacijom koja ne spada u okvire onoga što donosi sadašnji stepen društvenog razvoja, gde jedno od vodećih mesta ima napredak informatičke tehnologije koja sve više prodire u sfere života i rada ljudi.

Upravo zbog toga je neizbežno da i ova oblast privređivanja pretrpi neophodne promene time što će svoje funkcionisanje unaprediti uvođenjem modernih sistema, koji će povećati produktivnost rada kroz automatizovan način obrade podataka, upravljanje procesom rada kroz mogućnost efikasnijeg ažuriranja i pregleda podataka, integrisanost sistema jer su sve funkcije i podaci integrisani na jednom mestu u relacionoj bazi podataka, i na kraju korisnici pomenutih sistema imaju jednostavan korisnički interfejs koji je prilagođen samim korisnicima radi bržeg savladavanja i nesmetanog obavljanja posla.

47


11. LITERATURA

Dr Dragica Radosav, Softversko inženjerstvo, Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin, 2001

Doc. Dr Biljana Radulovic, Ljubica Eremic, Kazi Zoltan, Odabrana poglavlja projektovanja informacionih sistema, Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin, 2002

Slobodan Trifković, Visual Basic 4.0 – baze podataka, Kompjuter biblioteka, Beograd, 1999

Michael Amundsen i Curtis Smith, Naučite Visual Basic 6 programiranje baza podataka, Kompjuter biblioteka, Beograd, 1999

48


12. SADRŽAJ PRATEĆEG DISKA

Konceptualni i fizički model podataka Izvorni kod u Visual Basic-u Dokumentacija

49


13. PRILOG

Prilog 1. Porudžbenica

50


Prilog 2. Račun

51


Prilog 3. Otpremnica

52

Documents

Informacioni Sistem Komercijalne Službe Preduzeća Za Proizvodnju Sokova