1
1. dijagram toka: slikovito prikazuju poslovne procese u sistemu
i informacione veze u njima. Na njima se mogu uociti odredjeni
tipovi podataka koji su proizasli iz jedne aktivnosti, a kasnije
upotrebljeni u drugoj. Te informacije predstavljaju izlaz iz jednog
procesa, a ulaz u neki drugi proces. Na osnovu dijagrama toka
podataka se ne moze saznati nista o vremenskom trajanju dogadjaja
ali se mogu uociti izvori podataka njihove destinacije tj.
Odredista, tokovi, baze podataka kao i transformacije. DFD su
najprikladniji za prikazivanje sistema orjentisanih na protok
podataka i vrlo dobro isticu logicku osnovu sistema.
2. simboli dijagrama: entitet- predstavlja ili izvore podataka
iz kojih sistem crpi podatke ili korisnike podataka kojima sistem
pruza informacije. Proces- predstavlja izvrsenje nekog zadatka koji
se odnosi na podatke. Ta aktivnost ulazne podatke transformise u
izlazne podatke. Baza podataka- ili skladiste podataka predstavlja
mesto zadrzavanja, odnosno cuvanja podataka izmedju procesa. Tu se
podatak smesta nakon izlaska iz procesa i nakon toga moze biti
upotrebljen od strane tog ili drugog procesa. Tok podataka-opisuje
kretanje informacije izmedju predhodno navedena tri primitovna
koncepta na dijagramu.
3.vrste dijagrama: Sistem analiticar koristeci DFD ima mogucnost
postepene detaljizacije sistema. Sistem analiticar na pocetku
sistema prikazuje preko najapstraktnije DFD ,a zatim
postepeno,prikazuje detalje,sloj po sloj, pri cemu ovi dijagrami
postaju sve slozeniji i slozeniji. Ovaj proces opisivanja naziva se
DFD uslojavanje. Strukturna sistem analiza zapocinje sa inicijalnim
DFD , koji se naziva dijagram sadrzaja. Ovaj dijagram pokazuje
sistem kao jedan proces i njegove veze preko protoka podataka sa
entitetima. Dijagram sadrzaja predstavlja polaznu tacku sistem
analiticaru u daljem radu, izgradnji DFD nultog nivoa. Sistem
analiticar vrsi dalje DFD uslojavanje, do trenutka kada vise nije
moguce razlagati nijedan proces, cime se DFD uslojavanja
zavrsava.
4. upotreba dijagrama- lakse i preciznije definisanje sistema i
odg. podsistema; konzistetno definisanje toka podataka u sistemu;
jednostavniju analizu predloznog sistema; izbegavanje prebrzog
vezivanja za tehnicko resenje sistema.
5.projektovanje sistema: zadatak je izrada projektne
specifikacije sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi, definisani
u fazi analize.Proj. sistema se sastoji od logickog i fizickog
sistema. Rezultat logickog su spec. procedura, programa i modula,
opste spec. resursa potrebnih za implementiranje sistema i logicko
projektovanje baze podataka. Rezultat fizickog projektovanja je
kompletna i detaljna spec. komponenti programa i baza podataka.
6. elektronsko trziste EDI: Prema nekom autorima e-trgovina se
nekad odnosila na obavljanje on-line transakcija s kupcima, dok
danas obuhvata sve transakcije s kupcima, dobavljacima i
partnerima. Ovakva vrsta komunikacije obavlja se pomocu EDI sistema
za razmenu podataka. EDI je razmena srtuktuiranih poslovnih
podataka izmedju racunara zasebnih preduzeca, izvrsena bez manuelne
intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih
poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne dokumente.
7.funkcionisanje EDI-a: Kreirani dokument se umesto u stampu,
prosledjuje softveru koji vrsi njegovo prevodjenje u unapred
dogovoren standardni format nakon cega se el. Putem salje na adresu
poslovnog partnera. On se konektuje namrezu preuzme dokument koji
seprevodi u format pogodan za koriscenje. Elementi potrebni za
primenu EDI sistema su: standard koji ce biti koriscen za transport
poruke; softver za konverziju podataka; komunikacioni medij za
transport poruka.
8. EDI primena: Osnovna primena EDI aplikacija je u izvrsavanju
funkcija kao sto su kupovina i prodaja roba i usluga,ali se EDI
moze koristiti za sirok spektar poslovnih aplikacija. Planiranje
skladistenja i proizvodnje, kontrolu kvaliteta i izmedju udaljenih
delova firme, pravni menagment... Drzavni organi sa drugim firmama
za bilo koji vid transakcija,za sirenje javnih informacija. EDI
koriste dobavljaci i trgovci preko provajdera VAN servisa.....
9. organizacija podataka: poslovni sistemi se mogu opisati
velikim brojem podataka. Podatke je potrebno na pogodan nacin
organizovati da bi se mogli analizirati i obradjivati. Org.
podataka podrazumeva: nacin kako su podaci registrovani na
medijumima za cuvanje i obradu; postupke pristupa da bi se mogli
obradjivati i koristiti; postupke zastite od neovlascenog
koriscenja i unistenja. Podaci se org. da bi se njima moglo
upravljati. : kontrola prikupljanja, odabiranja i skladistenja
podataka na medijumima; kontrola pristupa podacima; kontrola
njihovog koriscenja.
10. strukture podataka: upravljanje podacima zahteva njihovo
struktuiranje prema vrlo preciznim pravilima.Struktuiranje nekog
skupa podataka podrazumeva definisanje relacija izmedju elemenata
datog skupa, tako da se zna koji je podatak prvi, a koji poslednji,
koji podatak predhodi datom podatku, a koji ga sledi, koliko ima
podataka u skupu. Struktura podataka mogu se klasifikovati prema
dva kriterijuma: nad kojim skupom elemenata se definise struktura;
koje veze ili relacije uticu na strukturu. Prema prvom kriterijumu
razlikuju se: logicke str. podataka (LSP); fizicke str.podataka
(FSP). Prema drugom: linearne strukture (liste); hijerarhijske str.
ili nelinearne liste; mrezna strukture ili kompleksne liste.
11. vrste pristupa: Podaci u datotekama koji se cuvaju u
spoljnim memorijama moze se pristupiti: direktno; poludirekto;
indirektno pa se govori o datotekama sa direktnim, poludirektnim, i
indirektnim pristupom. Direktni pristup podrazumeva da su podaci
smesteni u poznate pozicije na medijumima. Indirektni pristup
omogucava nalazenje slogova na medijumima i u lokacijama koje se ne
mogu adresirati. Poludirektni pristup omogucava da se grupi
podataka moza pristupiti direktno, a konkretnom slogu unutar grupe
trazenjem.
12. obrada podataka: Datoteke obradjuju aplikativni (korisnicki)
programi. Programi su zavisni od logicke i fizicke strukture
podataka. Zavisnost od logicke strukture ogleda se u tome sto
program zavisi od naziva i redosleda polja u slogovima, formata
polja, dodavanja i brisanja podataka... Zavisnost od fizicke
struktura ogleda se u tome sto program zavisi od fizicke org.
datoteke, izbora medijuma, metode pristupa podacima... U osnovi i
logicka i fizicka org. datoteka su prilagodjene konkretnim
programima. Osnovne obrade datoteke su: azuriranje; sortiranje;
spajanje i rastavljanje; prepisivanje; sazimanje; reorganizovanje;
kreiranje datoteka.
13.organizacija datoteka: za org. datoteke stoji na
rasopolaganju nekoliko metoda. One se zasnivaju na linearnim i
nelinearnim listama. Najcesce linearne org. datoteke su:
sekvencijalna, indeksno-sekvencijalna, indeksna, spregnuta i rasuta
organizacija.Na izbor org. datoteke uticu vise cinilaca: velicina
datoteke; konfiguracija i kapacitet racunarskog sistema; brzina
pristupa; ucestalost promena podataka; vremenski period obrade.
Vremenske performanse obrade datoteke procenjuju se na osnovu
kvantitativnih parametara: vreme citanja i upisa sadrzaja sloga;
vreme pristupu sledecem slogu; vreme dodavanja i brisanja sloga;
vrame pretrazivanja datoteke; vreme potrebno za reorganizaciju
sloga. Sa stanovista obrade podataka, datoteke mogu biti maticne i
prometne ili datoteke promena. Maticna datoteka je osnova. Ona je
stalna i sadrzi sve podatke potrebne za obradu. Osnovni podaci se
retko menjaju ili se uopste ne menjaju pri obradi. Prometne
datoteke su povremene, formiraju se u odredjenim vremenskim
periodima ili samo jedanput za odredjeni posao. One sadrze podatke
koji opisuju promene u realnom sistemui po pravilu, osim kontrolnih
sadrze samo promenjive podatke.
14. baze podataka: Pod bazom podataka podrazumeva se skup
podataka o nekom realnom sistemu kojim se on opisuje. Baza podataka
predstavlja formalizovano opisan model tog sistema. Kada se opisuje
org. sistemi treba imati u vidu da se sve u org. ne moze
formalizovati ili se moze formalizovati vrlo neprecizno. Termin
baza podataka u opstem znacenju koristi se da oznaci sve
organizovane podatke ukljucujuci i one koji su registrovani na
dokumentima i drugim medijumima tako da se ne mogu obradjivati
pomocu racunara. U uzem smislu baza podataka obuhvata podatke koji
su u domenu racunarskog sistema. Osnovni koncept baze podataka je
vrlo prost: jedanput se unesu svi potrebni podaci i uzimaju se oni
koji su potrebni i kada su potrebni. Kada se projektuje baza
podataka naglasak se stavlja na strukturu i sadrzaj podataka
nezavisno od procesa koji ce ih obradjivati. U bazi podataka podaci
su kompatibilni, logicki su povezani i obezbedjen im je direktan
pristup. Za pristup i obradu podataka neophodna je podrska koju
obezbedjuje sistem za upravljanje bazom podataka.
15. koncepcija baze: Kod dobrih baza podataka obezbedjuje se
potpuna logicka i fizicka nezavisnost podataka. To se pestize tako
sto se podaci tretiraju u tri odvojena nivoa. Gornji ili eksterni
nivo definise kako pojedini korisnici koriste podatke nezavisno od
toga gde i kako su oni fizicki registrovani. Srednji ili
konceptualni nivo definise uopsten model baze podataka kako je
koriste svi korisnici. Najnizi ili interni nivo predstavlja fizicku
definiciju podataka njihovu fiz. strukturu i nacin pristupa
podacima na medijumu na kom se cuvaju slike. Koncipirana baza
podataka se ustvari sastoji iz tri razlicita podmodela: eksternog;
konceptualnog i internog.
16. upravljanje bazom: osnovni zadaci svih sistema za
upravljanje bazom podataka su: da objedinjuju podatke u bazi i
omogucavaju njihovo kolektivno koriscenje; da omoguci ostvarivanje
prirodnih veza medju podacima koji proisticu iz prirode podataka i
odgovaraju zahtevima; da obezbedjuju centralizovano upravljanje i
pristup svim podacima pri resavanju raznih zadataka; da vrse ulogu
posrednika izmedju baze podataka i programa korisnika . Na ovaj
naci se omogucava lako i konforno upravljanje bazom podataka a to
znaci: relativno lako kreiranje i azuriranje baze podataka;
kontrolisanje redundarnosti podataka; jednostavnost pristupa
podacima; lako i brzo izdavanje izvestaja; ekonomicno koriscenje
racunarske opreme; efikasno i ekonomicno odrzavanje baze podataka.
Osim ovog, svaki SUBP izvrsava i niz dr. funkcija od kojih su
vaznije: obezbedjenje sigurnosti i tajnosti podataka; obezbedjenje
integriteta podataka; obezbedjenje sinhronizacije; obezbedjenje
zastite od pada sistema.
17. Koriscenje i odrzavanje baza podataka . Mogu se izdvojiti 4
grupe aktivnosti, koje odredjuju vrstu obrade u bazi podataka. To
su: izgradnja skupa podataka u bazi; azuriranje podataka u skupu;
oporavak podataka u bazi; redukcija skupa podataka u oblik pogodan
za izvestavanje. Izgradnja skupa podataka odnosi se na realizaciju
baze podataka i obuhvata aktivnosti: prikupljanja; organizovanja; i
registrovanja podataka. To su uvek najslozenije i najskuplje
aktivnosti u radu sa bazom podataka. Azuriranje baze podataka se
vrsi na osnovu jedinstvene metodologije za celu bazu. Ono obuhvata
operacije: dodavanje novi podataka; provene vrednosti podataka; i
brisanje nepotrebnih podataka. Azuriranje se prema nacinu i vremenu
moze vrsiti: u realnom vremenu; na zahtev; i povremen. Oporavak
baze podataka obuhvata aktivnosti, metode i postupke za
nadoknadjivanje i vracanje u konkretno stanje ostecenih ili
pogresnih podataka u bazi posle otkaza sistema, greski u
programiranju, nenamernog ili namernog ostecenja. Redukciji
podataka se pristupa radi dobijanja statickih i periodicnih
izvestaja radi draficke interpretacije podataka.
18. vrste napada na racunarske mreze: Ugrozavanje podataka u
racunarskim mrezama moze biti visestruko i obicno se odnosi na
prisluskivanje, analizu, menjanje ili zadrzavanje informacija,
lazno predstavljanje. U zavisnosti od uticaja potencijalnog
napadaca na tok informacija sve napade na racunarske mreze mozemo
podeliti u dve grupe: pasivni napadi; aktivni napadi. Pasivni
napadi se odnose nasve oblike prisluskivanja i nadgledanja toka
informacija bez aktivnih izmena u samom toku. Na ovaj nacin napadac
moze doci do informacija koje se razmenjuju mrezom. Aktivni napadi
podrazumevaju promenu sadrzaja informacija ili njihovog toka. Znaci
da su aktivni napadi mnogo opasniji i raznovrsniji od pasivnih.
Napadac mora direktno da bude prikljucen ne mrezu da bi izvrsio
napad.
19. sigurnosni servisi: U racunarskim mrezama se u cilju
sprecavanja eventualnih napada na mreze mogucih ostecenja podataka
realizuju sledeci sigurnosni sistem: autentifikacija; tajnost
podataka; neporicanje poruka; integritet podataka; kontrola
pristupa; raspolozivost resursa. Autentifikacijom se dokazuje
indentitet korisnika i sistema koji salje poruku i sprecava
mogucnost laznog predstavljanja. Tajnost podatka obuhvata zastitu
podatka od presretanja od stane neovlascenog lica. Realizuje se
fizickom zastitom komunikacionog medija i kontrolom pristupa. Da bi
se sprecila pojava da primalac po volji izmeni primljenu poruku a
da tvrdi da je upravo takvu i primio primenjuje se servis
neporicanja poruke. Servis integriteta podatka obezbedjuje
integritet i tacnost poruke koja se prenosi. Kontrola pristupa
obezbedjuje regulisanje odnosa izmedju korisnika i resursa mreze.
Raspolozivost resursa oznacava servise koji imaju za cilj
odrazavanje funkcionalnosti racunarskih mreza u slucaju otkaza
mrezne opreme ili napada na mrezu.
20. primeri sistema zastite podataka: kerberos: predstavlja
sistem za autentifikaciju u otvorenim sistemima i mrezama. Svaki
korisnik koristi svoj kljic za autentifikaciju. Kerberos cuva
podatke koji se prenose kroz racunarsku mrezu izmedju dva racunara.
Projekat max: Cilj projekta je bio razvoj sigurne mrezne
tehnologije koja je nezavisna od proizvidjaca hardverske platforme,
specificnog operativnog sistema i mreznih protokola. To bi
omogucilo sigurnu razmenu podataka izmedju razlicitih racunarskih
sistema i mreza. SDNS: Ovaj sistem zastite podataka u rac. Mrezama
razvijen je od strane americke NSA a u njega je ukljuceno deset
velikih americkih kompanija. Cilj ovog projekta je bio da se
razvije zastitna arhitektura bazirana na OSI modelu. Secure NFS:
predstavlja skup mreznih protokola koji su postali ind. standard za
UNIX operativne sisteme.
21. kriptoloska zastita u r. mrez. : Najvazniji element zastite
podataka u racunarsim mrezama predstavlja sifrovanje mrezne
komunikacije. Kriptoloska zastita podataka moze se implementirati
na dva nacina: sifrovanjem sa kraja na kraj; sifrovanjem po vezi.
Kod sifrovanja sa kraja na kraj poruke se sifruju po slanju a
desifruju po prijemu. Poruka ostaje sifrovana tokom celog putovanja
kroz mrezu od pocetka do kraja. Kod sifrovanja po vezi poruka se
sifruje pri slanju ali se desifruje i ponovo sifruje pri svakom
prolasku kroz komunikacione cvorove mreze.
22. sistemi za sifrovanje podataka: moderni sifarski sistemi se
mogu klasifikovati u dve grupe: simetricni sifarski sistemi;
asimetricni sifarski sistemi. DES je jedan od najpoznatijih
simetricnih sistema za sifrovanje. Iako je 1977 god. Data preporuka
od americkog nacionalnog biroa za standarde za koriscenje ovog
sistema vlada SAD nikada nije koristila DES za zastitu svojih
poverljivih podataka zbog toga sto je duzina kljuca od 56 bita
dovoljno kratka za pokusaje brute force napada. U novije vreme
izdvojio se IDEA algoritam koji koristi kljuc od 128 bita. Sigurno
najpoznatiji asimetricni algoritam za sifrovanje je RSA. Ovaj
algoritam implementiran je u program za sifrovanje PGP autora
Philipa Zimmermanna koji je najcesce koristi za ostvarivanje
sigurnosti el. Poste u racunarskim mrezama.
23. informacioni sistemi : su oni koji podrzavaju operativne
menagere prateci elementarne aktivnosti i poslovne transakcije
organizacije kao sto su plate, krediti, tok materijala u fabrici.
Ovi sistemi prate tok transakcija kroz org. Osnovna svrha inf.
Sistema operativnog nivoa je dobijanje odgovora na rutinska
pitanja: Koliko ovih delova imamo u inventaru?; sta je sa uplatom
g-dina Jovanovica? Inf. Sistemi nivoa menagmenta su inf. Sistemi za
srednji menagment. Oni se projektuju da sluze funkcijama: nadzor,
kontrola, odlucivanje i obavljanje administrativnih poslovana ovom
nivou upravljanja. Inf. Sistemi strateskog nivoa pomazu najvisim
menadzerima u aktivnistima dugorocnog planiranja.Sistemi strateskog
nivoa pomazu visem menagmentu u donosenju i prosledjivanju
strateskih odluka .inf. sistem nivoa znanja za nivo srucnjaka
podrzavaju poslove inzenjerskog kadra i drugih strucnjaka. Sistem
nivoa znanja podrzava intelektualne poslove. U savremenim org. se
srecu sledeci tipovi inf. Sistema koji zahtevaju razlicito
tehnolosko okruzenje i imaju razlicitu namenu i grupu korisnika. To
su: sistem za obradu transakcija TPS, sistem za adm. posloveOAS i
upravljacki inf. sistem MIS i izvrsni inf. SistemEIS.. TPS vodi
evidevciju o tekucim i potencijalnim resursima organizacije kao sto
su ljudstvo, fondovi i matarijali. MIS podrazumeva sistem za
pruzanje informacija koje treba da odgovore potrebama za resavanje
problema. Karakteristike MIS-a: MIS podrzava struktuirane odluke na
operativnom i upravljackom nivou organizacije; MIS ima male
analiticke sposobnosti; MIS je relativno nefleksibilan; MIS jev
interno orjentisan. EIS jeste specijalni MIS koji je posvecen
strateskom rukovodjenju. Osnovne karakteristike EIS-a su:
projektovani su za individualno koriscenje; prate kriticne podatke;
laki su za koriscenje; omogucavaju filtriranje i kompresovanje
informacija; podrzavaju el. Komunikaciju; brze dobijanje
informacija; podrska kod donosenja odluke; povecanje sirine
kontrole. Sistem za podrsku u odlucivanju DSS pomaze menagerima u
donosenju odluka koje su nestruktuirane , odluke u uslovima brzih
promena i to kod jedinstvenih problema koji se tesko mogu unapred
predvideti. Osnovne funkcije DSS-a su: organizacija informacija;
pracenje varijabli; predstavljanje problema; mogucnosti resavanja
problema na nacin razumljiv menageru. Ekspertni sistem
predstavljaju racunarske aplikacije koje simuliraju delovanje
coveka eksperta-srucnjaka koji poseduje specijalisticko znanje iz
odredjene oblasti.
24.informacioni tokovi:info. tokovi se odvijaju putem
odgovarajuceg komunikacionog sistema. Pri analizi i projektovanju
info. tokova za razlicite nivoe upravljanja i odlucivanja treba
imati u vidu razlicite vrste i karakter informacija koje se odnose
na date nivoe. U tom smislu se moze uociti trojna korelacina
povezanost odlucivanje-karakter informacija-usmerenost informacija.
Info. zahtevi subjekata mogu biti predstavljeni info. tokovima
kojima se: kontinuirano obezbedjuje informacije subjektima i koji
se odnose na info. zahteve vezano za izvrsavanje i pracenje
aktivnosti subjekata i poslovnog sistema; nekom subjektu peridicno
obezbedjuju potrebne informacije kojima se zadovoljavaju info.
zahtevi iz grupe planiranja komunikacije ... Sa stanovista
povezanisti podsistema odlucivanja mogu se uociti info. tokovi:
izmedju svih indentifikovanih podsistema odlucivanja; info. tokovi
izmedju subjekata pripreme i subjekata odlucivanja. Sa stanovista
izvora i tehnologija obrade informacije mogu se definisati info.
tokovi: prema okruzenju poslovnog sistema-kijima se vrsi medjusobna
razmena relevantnih informacija; unutar poslovnog sistema-koji
karakterise klasican nacin i tehnologija obrade; unutar poslovnog
sistema- koji karakterise primenu racunara za inforisanje i
direktnu povezanost korisnika sa izvorima informacija.
25. klijent-server sistem: klijent-server model obrade podataka
je model disribuirane obrade podataka, gde se funkcije jednog
korisnickog programa raspodeljuju na najmanje dva procesa koji
medjusobno komuniciraju. Ta dva procesa obrade podataka su:
klijentski i serverski.. Klijentski proces salje poruku serverskom
procesu, trazeci odredjenu uslugu , a serversko proces izvrsava
trazeni zadatak i salje poruku klijentskom procesu o rezultatu
izvresnog zadatka. Elementi koji cine klijent-server sistem jesu:
jedan ili vise klijenata; jedan ili vise servera, klijentski
procesi; serversko procesi; komunikacioni medjusloj. Ako se
raspodela zadataka obavlja na dva nivoa , onda se radi o dvoslojnoj
arhitekturi, tako da postoje samo dva sloja: sloj vaze podataka i
klijentski sloj. Troslojna arhitektura je genericka za viseslojne
arhitekture koji postaju opste prihvaceni standard. Osnovni
elementi troslojne arhitekture klijent-server sisteme su: server
baze podataka koji cini prvi sloj, aplikacioni server koji cini
drugi sloj i aplikacioni klijent koji cini treci sloj ove
arhitekture.
26. karakteristike kvaliteta softvera: 1)
funkcionalnost-sposobnost softvera da obezbedi funkcije koje
zadovoljavaju formulinane i implicitne potrebe kada se softver
koristi pod specificiranim uslovima. Iskazuje se pod kroz
podkarakteristike: podesenost, tacnost, interoperativnost i
zastitu. 2) pouzdanost-sposobnost softvera da odrzava nivo
performansi sistema kada se koristi pod specificiranim uslovima.
Izrazava se preko: zrelosti, tolerantnosti nagreske, oporavljivosti
i raspolozivosti. 3) upotrebljivost-osobina softvera da bude
shvacen , naucen, koriscen i prihvacen od korisnika, kada se
koristi pod specificiranim uslovima. Podkarakteristike
upotrebljivosti su shvatljivost, pogodnost za ucenje, operativnost.
4) efikasnost-sposobnost softvera da obezbedi zahtevane performanse
pod formulisanim uslovima. Efikasnost se izrazava preko vremenskog
ponasanja i koriscenja resursa. 5) pogodnost za odrzavanje-osobina
softvera da se modifikuje u odradjenim uslovima. Modifikacija mogu
obuhvatiti korekcije, poboljsanja ili prilagodjavanja. 6) softvera
promena u okruzanjum, zahtevima i funkcionalnim specifikacijama.
Osnovne podkarakteristike su mogucnost analize, izmenjivost,
stabilnost i mogucnost testirana. 7) prenosivost-osobina softvera
koja omogucava njegovo prenosenje iz jednog okruzenja u drugo.
