broj 01 :: Godina I

Informativno-stručni časopis kompanije za prenos električne energije

FOTO

GRA

F: JO

SIP

GRA

BOVA

CTr

ansf

orm

ator

400

/220

kV,

snag

e 40

0 M

VA

U OVOM BROJU:

PRILOG GODIŠNJI IZVJEŠTAJ 2014

FOTO

GRA

F: JOSIP G

RABO

VAC

Prekidači 400 kV u transformatorskim

poljima

3

Pred vama je prvo izdanje informativno-stručnog lista Kom-panije za prenos električne energije u Bosni i Hercegovini “Elektro-prenos-Elektroprijenos BiH“ a.d. Banja Luka. Izražavamo nadu da ćevam ovaj interni list donijeti niz aktuelnosti o poslovanju naše kom-panije, njen rad učiniti transparentnijim i promovisati stručneradove iz različitih oblasti elektrotehnike. S obzirom na to da seKompanija sastoji iz četiri operativne jedinice za rad, održavanje iširenje prenosnog sistema, nadamo se da ćete na ovaj način boljeupoznati svoje kolege, raspoređene u različitim operativnim po-dručjima. Praksa je pokazala da visokorazvijeni odnosi s internomjavnošću i dobro informisanje zaposlenih vode ka boljem poslo-vanju.

Ovo je prilika da zahvalimo onima koji su učestvovali u realizacijiprvog broja, te pozivamo ostale radne kolege da nam dostavljajusvoje prijedloge, tekstove i fotografije na e-mail adresujovana.mirkovic@elprenos.ba i na taj način aktivno budu uključeniu pripremu narednih izdanja. Otvoreni smo za sve komentare, sug-estije i kritike koje možete iznijeti telefonskim putem na broj tele-fona 051/246-538 ili slati na već pomenutu e-mail adresu. Unaprijedse izvinjavamo za eventualne greške ukoliko su se potkrale u prvombroju i molimo vas za razumijevanje, uz obećanje da će svakonaredno izdanje biti sadržajnije, interesantnije i naprednije.

Nadamo se da će vas prvi broj našeg časopisa svojim kvalitetomi tematikom članaka na najbolji mogući način uputiti u važna deša-vanja u Kompaniji, te, osim saznanja, ponuditi i subjektivno zado-voljstvo čitanja.

Dragi čitaoci, poštovane kolege,

Informativno-stručni časopis kompanije za prenos električne energije

Generalni direktorMato Žarić, dipl. ing. el.

Glavni i odgovorni urednikJovana Mirković

Urednici:Mr Vinko Đuragić, Ebedija Hajder Mujčinagić, Gordan Marić, Irena Krmek, Fikret Velagić,

ŠtampaNIGD "DNN" Banjaluka

DTP i dizajnMarija Đurić i Slavica Božić

Za štamparijuAleksandar Kopanja

Tiraž: 300 primjeraka

AdresaMarije Bursać 7a Banja Luka

INTERVJU /Mato Žarić, generalni direktor ............................................ 3

Nova poslovna zgrada Uprave............................................................... 7

U OP Tuzla realizuju se planirane investicije ........................................ 8

Svođenje DV 110 kV Mostar 1 - Čapljina u TS Mostar (Buna) .............. 10

Rekonstrukcija dalekovoda DV 110 kVBugojno – Kupres ................... 11

Investicioni ciklus u OPBanja Luka u punom zamahu ......................... 12

Otuđivanje konstrukcija dalekovodnih stubova

uobičajena praksa................................................................................ 14

Da se ne ponovi .................................................................................. 18

Hitna sanacija DV 400 kV Mostar 4 – Sarajevo 10 ............................... 20

Transformatorska stanica Tuzla dobija sigurnije napajanje.................. 21

STRUČNI RAD/ Kontrola stanja izolacije strujnih

i naponskih transformatora mjerenjem parcijalnih

pražnjenja akustičnom metodom ........................................................ 22

400kV Interkonekcija između Bosne i Hercegovine,

Srbije i Crne Gore................................................................................. 27

Elektroprenos BiH učestvovao u projektu

"Elektronsko praćenje obveznika“ ....................................................... 28

CIGRE Zlatibor...................................................................................... 29

Regionalni energetski forum REF Tuzla .............................................. 31

Obuka u Siemensu ............................................................................... 32

Obuka u ABB ........................................................................................ 33

Bezbjedni uslovi za rad važan element kvalitetnog poslovanja .......... 34

Pismenost i kultura u primjeni račuara................................................ 36

Sindikalci SO „Elektroprenos“ Banja Luka u Bugarskoj ........................ 37

Humanitarna akcija na izgradnji kuće porodici Krivalić........................ 38

Druženje sindikata ............................................................................... 39

Mato Žarić je krajem 2013.godine došao na čelo jedine me -đuentitetske kompanije i odtada, zajedno sa ostalim člano -vima Uprave, kontinuirano nas-toji osigurati pozitivno poslo va- nje, unaprijediti prijenosni sus-tav te osigurati visok stupanj sig-urnosti prijenosa električneen e rgije, kao i razvoj tržišta uBosni i Hercegovini.

Preuzeli ste vođenje jedin-stvene Kompanije za prije -nos električne energije na- kon dugog razdoblja blokaderada njene uprave. Sa ka -kvim ste se po teškoćama su -sreli u početku svoga rada ikoje glavne pravce djelova -nja ste odredili nakon prvogpregleda stanja u Kompa -niji?Stanje koje sam zatekao u

Kompaniji nije bilo reprezenta-tivno. U prethodnom razdobljunagomilalo se mnogo problema,bilo je potrebno rasteretiti pos-tojeće kapacitete, izgraditi novetrafo-stanice i dalekovode. Za-tekao sam uređaje starije od 35godina, kojima je prošao rokuporabe, a kada je riječ o ka -drovskoj strukturi, došlo se usituaciju da se praktično nemaviše tko penjati na stupove. In-terventno su se neke stvari mo -rale uraditi. Na samom početkubilo je nužno izraditi plan razvoja

prijenosne mreže za 10 godina,koji ispunjava kriterije Europskeenergetske zajednice, a slijedomtog plana i trogodišnji financijskiplan, te zatim jednogodišnji. Biloje potrebno odrediti životni vijekpojedine opreme, izračun opte -rećenja mreže te zadovoljiti kri-terij sigurnosti. Nažalost, ništaod ovoga u ranijem razdobljunije rađeno. Tako da su to biliprioriteti koje je nova upravasebi zacrtala. Kod investicija ipri jama radne snage poštovalismo odnos kapitala kako nitkood dioničara ne bi bio oštećen, aprioritetne investicije bile su iz-gradnja dalekovoda i ugradnjatransformatora u pojedinim tra -fo-stanicama koji će osiguratidvostrano napajanje. To značiveću sigurnost u napajanju po -trošača u sedam-osam gradova iopćina u BiH koji su jednostranonapojeni. Na osnovu deseto-godišnjih planova razvijamomre žu. Imali smo vozila staraviše od 15 godina. Ne možemoljude slati na teren u takvimvozilima. Za normalno funkcioni-ranje bila je neophodna infor-matička oprema koja će uvezaticijeli sustav. Provođenje svihovih aktivnosti nije nimalo lakposao, ali to ćemo sve završiti,važno je da proces ide naprijed.

Na osnovu podataka koji seprikupljaju u Direkciji za rad iodržavanje, možete li namuk ratko pojasniti stanje pri-jenosnog sustava sa stajal-

išta njegove pouzdanosti iraspoloživosti? Analiza stanja prijenosne

mre že u Bosni i Hercegovini uka -zuje da je Kompanija u protek-lom razdoblju pružila svojimko risnicima neprekidnu i sigurnuuslugu prijenosa električne en-ergije. Nova uprava je odlučnokrenula, kako u proces obnavl-janja opreme, tako i u proces iz-gradnje novih objekata, čime sekontinuirano poboljšavaju pogo -nske karakteristike i iskoristivostprijenosnog sustava, odnosnopovećava njegova pouzdanost iraspoloživost. Također, posloviodržavanja elemenata prijeno -sne mreže za proteklo razdobljesu u potpunosti izvršeni, što jeod ključne važnosti za dobrupouzdanost i raspoloživost sus-tava. Raspoloživi tehnički po -kazatelji, kao što su koeficijentraspoloživosti prijenosnih ob-jekata, gubici u mreži, planiraniradovi i kvarovi na elementimaprijenosne mreže, neisporučenaelektrična energije korisnicimaprijenosne mreže, trajanje i brojprekida napajanja i neki drugi,pokazuju da Kompanija kvalite -tno vrši funkciju prijenosa elek-trične energije krajnjim po tro ša-čima.

Čak i prilikom vrlo nepovo -ljnih vremenskih prilika, npr. ti-jekom prošlogodišnjih poplava,prijenosna mreža se pokazalakao vrlo pouzdan dio elektroen-

ergetskog sustava u BiH, a našeekipe su, u jako teškim uvjetima,brzo sanirale sve kvarove i omo -gućile nesmetanu opskrbu našihpotrošača.

Danas su u Kompaniji prim-jetne užurbane aktivnosti usvim njenim organizacijskimdijelovima i u svim podru -čjima rada. Jeste li zadovoljnirealizacijom pokrenutih ak-tivnosti i gdje vidite mogu -ćnosti za njihovo poboljšanjei unapređenje?Činjenica je da se u razdoblju

od 2007. do 2014. godine nijeinvestiralo u prijenosnu mrežu ida su se akumulirala velika sred-stva za investicijsko ulaganje,kao i da postoji realna potrebaza rekonstrukcijama i proširen-jima mreže, tako da je Kom-panija u poziciji kada u relativnokratkom razdoblju treba realizi -rati veliki broj investicija. Uku -pna raspoloživa sredstva zain ve sticije, zaključno sa 2015.godinom, su 283.743.726,00KM. S obzirom na veliku vrijed-nost investicijskih ulaganja kojutreba realizirati, Uprava je sa na-jvećom pažnjom i ozbiljnošću, ucilju efikasnije realizacije investi-cija, a imajući u vidu rokove zaprocedure nabava propisane za-konom, odredila da se pristupinabavama po sustavu “ključ uruke“ ujedinjavanjem procedurenabave opreme, projektiranja,elektromontažnih i građevinskihradova, gdje su stvorene pretpo -

4

Intervju/Интервју...

Mato Žarić, generalni direktor kompanije “Elektroprijenos-Elektroprenos BiH“

Odlučno u proces obnavljanjaopreme i izgradnje novih objekata

Kompanija “Elektroprijenos-Elektroprenos BiH” a.d. Banja Luka nakon gotovo osam godina zas-toja i blokade, ponovo ulaže u prijenosnu mrežu, potpisuje ugovore o priključku novih objekatai polako uređuje energetski sustav, u razgovoru za prvi broj našeg lista govori Mato Žarić, gen-eralni direktor kompanije “Elektroprijenos-Elektroprenos BiH“ a.d. Banja Luka.

Razgovarala Jovana Mirković

s tavke u pogledu planiranja sre -dstava, na izgradnji i re ko n- strukciji elektroenergetskih ob-jekata. Na taj način se znatnosmanjilo vrijeme provođenjapro cedura nabava, gdje su četiriodvojena postupka zamijenjenajednim postupkom nabave. Pa -ralelno sa provođenjem postu-paka nabava na temelju is ku s-tvenih činjenica se radilo i napoboljšanju tenderske doku-mentacije i otklanjanju eventu-alnih nedostataka, tako da sebroj prigovora i žalbi znatnosmanjio. U 2014. godini i prote -klom razdoblju 2015. godinepokrenuto je ukupno 139 postu-paka za investicijska ulaganja, odkojih su 22 postupka ponovl-jena, u ukupnom procijenjenomiznosu od 160.797.202,00 KM.Od toga, potpisivanjem ugovorasa izabranim ponuditeljem oko -nčano je 77 postupaka ukupnevrijednosti 60.837.646,00 KM.Pored toga, pokrenuti su pos-tupci nabave komadne krupne

opreme (osam tendera za na -bavu: prekidača, rastavljača, SNćelija, opreme pomoćnog napa-janja, mjernih transformatora,ormara zaštite i upravljanja, od -vodnika prenapona i otpornikaza uzemljenje zvjezdišta trans-formatora) procijenjene vrijed-nosti nabave u iznosu19.200.000,00 KM. U sljedećemrazdoblju stvorit će se pret-postavke za pokretanje postu -pka nabava za investicije uiz nosu 29.900.000,00 KM.

Sami podaci o vrijednostimarealiziranih postupaka nabavagovore sa kakvom ozbiljnošću istručnošću se pristupa istim, apogotovo kada se zna kolika jezainteresiranost za dobivanjeposla u vrijeme oskudnih inves-ticijskih ulaganja u energetici islaboj uposlenosti kompanija čijije rad vezan za ovaj segment,tako da su neizbježni prigovori ižalbe koji usporavaju pa i poniš-tavaju proces nabava i na tajnačin onemogućavaju i uspo-

ravaju Kompaniju u realiziranjuinvesticija u planiranim roko -vima. Zadovoljan sam realizaci-jom pokrenutih aktivnosti kojese odnose na investicijska ula-ganja, ali to ne znači da nemaprostora za poboljšanje i unap -ređenje, što mi stalno radimo.

Svjedoci smo da su, sukla d -no sa odobrenim planom in-vesticija, pokrenuti mno go- brojni postupci javnih na -bava, ali kao što već rekoste,neki postupci su poništeni.Koji su ključni razlozi poniš-tavanja pokrenutih postu-paka?Sve planirane investicije u

Kompaniji u potpunosti se pro -vode kroz postupak javnih na -bava i uz puno poštivanjeZa ko na o javnim nabavama. Kaošto je poznato, važeći Zakon ojavnim nabavama stupio je nasnagu krajem 2014. godine,čime je u ovom području uve-deno niz novina koje su zahtije-vale da se u vrlo kratkom roku

izvrši, ne samo prilagođavanjepodzakonskih akata i internihakata Kompanije, nego i cjelo -kupnog procesa rada zaposle -nika koji sudjeluju u raduPo vje renstva za javne nabave. Ipored ovih otežanih uvjeta, uko-liko se promatraju postupcijavnih nabava veće vrijednostikoji se u 2015. godini provode usjedištu Kompanije, vidljivo je daje pokrenuto približno 90 ova -kvih postupaka, od kojih je samopet okončano donošenjem od-luke o poništenju postupka na -bave. Važno je naglasiti da ovipostupci nisu poništeni od stra -ne Ureda za žalbe zbog povredezakonskih odredbi, nego su od-luke o poništenju postupaka do -nesene u Kompaniji, nakon štoje prethodno utvrđeno posto-janje zakonskih pretpostavki zadonošenje takvih odluka, od -nosno iz razloga što u određe -nom krajnjem roku nije dos ta- v ljena nijedna ponuda ili što sucijene svih dostavljenih ponuda

5

bile veće od sredstava pred-viđenih za predmetnu nabavu.Dakle, ključni razlozi za poni -štenje određenog broja postu-paka javnih nabava sadržani su uimperativnim zakonskim nor-mama kojim je zakonodavac izri -čito propisao slučajeve kada jeugovorno tijelo dužno donijetiodluku o poništenju postupka.Iako je i sada mali broj poni -štenih u odnosu na ukupan brojpokrenutih postupaka, u slje -dećem razdoblju u Kompaniji ćebiti poduzete dodatne aktivnostiu cilju omogućavanja uspješnogprovođenja svih postupaka jav -nih nabava i smanjenja brojadonesenih odluka o poništenjupostupka.

Kako je “Elektroprijenos“ po -slovao u protekloj, 2014. go-dini i kakve financijskerezu ltate očekujete u ovojgodini?Ukupan prihod u 2014. go-

dini ostvaren je u iznosu od120.096.358,00 KM. Kompanijaje ostvarila poslovni prihod odoko 112 milijuna maraka, dok jeprihod od prenesene električneenergije i prekograničnih kapa -citeta oko 105 milijuna i niži je za2,39% u odnosu na 2013. god-inu. Prihod od ITC mehanizmaostvaren je u iznosu4.450.599,00 KM, što je takođerniže u odnosu na 2013. godinu.Ostali poslovni prihodi ostvarenisu u iznosu 2.610.961 KM i nižisu u odnosu na 2013. godinu za21,27%. Tijekom prošle godineostvarili smo financijski prihodod 6.022.938,00 KM. Kada jeriječ o poslovanju u ovoj godini,moram reći da odobrena tarifa,nažalost, neće moći pokriti re-alne troškove, a zasigurno ćemoprenijeti manje količine elek-trične energije, jer je evidentnoznačajno smanjenje potrošnje,samim tim i prihod će biti sman-jen. To je, svakako, prihod na kojimi ne možemo utjecati. Upravaće učiniti sve što je u njenoj moćida se uklopi u zadane okvirekoje je postavio DERK, ali dabismo ispoštovali njihovu od-luku, prisiljeni smo smanjiti tro -škove održavanja i osobnihdo hodaka. Međutim, mi nemožemo utjecati na negativne

tečajne razlike, amortizaciju, pri-hod od ITC mehanizma i prihodod dodjele prijenosnih kapa -citeta, ovo su nepredvidljive kat-egorije. Najveći podbačaj pri ho-da očekuje se od prenesene en-ergije i snage domaćim kupcima.Ako se nastavi trend koji imamodo sada, a koji pokazuje da je taenergija skoro 3% manja negobilancom planirana, za očekivatije oko tri milijuna KM manje pri-hoda samo po osnovu prene-sene električne energije doma- ćim potrošačima. Odobreni pri-hodi na koje Kompanija ne možeutjecati iz Odluke o tarifi za2015. godinu nisu realno sagle -dani, a uz to ne prate rashode injihovu intenciju rasta. Ako seuzme u obzir sve navedeno,proizlazi da će ovako određenatarifa, bez sumnje, dovesti doostvarenja negativnog poslo -vnog rezultata Kompanije u slje -dećem razdoblju.

Iako je neosporna pozicija ivažnost sustava za prijenoselektrične energije u cijelomelektroenergetskom sekto -ru, kako cijenite današnjusuradnju sa ostalim sudion-icima, pojedinim elektro-privredama, NOS-om, DE- RK-om?“Elektroprijenos“, DERK i

NOS osnovani su Zakonom o pri-jenosu, regulatoru i operatorusustava električne energije uBosni i Hercegovini sa ciljem dase stvaraju uvjeti za neogra -ničenu i slobodnu trgovinu i kon-tinuiranu opskrbu električnomenergijom po definiranom stan-dardu kvalitete, stoga je i našasuradnja neminovna, kontinu -irana i uz poštivanje svih zakon-skih obveza.

Kompanija je prema držav -nom regulatoru (DERK) po -kre nula proceduru za iz mje- nu tarife za prijenos elek-trične energije. Kakvi su re -zultati provedenog postup- ka? Postupak je pokrenut nakon

sveobuhvatne analize prihoda irashoda Kompanije, te je od Dr -žavne regulatorne komisije zaelektričnu energiju zatražena iz -mjena tarife. Naime, DERK nijeobuhvatio troškove zaposlenika

koji su primljeni u radni odnos utijeku 2014. godine, troškove zakomunalne usluge. Prihodi odprenesene energije, prekogra -ničnih kapaciteta i ITC meha-nizma nisu realno procijenjeni iodobreni. Nakon izvršenih anal-iza ukupnog poslovanja za 2014.godinu, a kako bi se i u slje -dećem razdoblju omogućilo daKompanija na dostignutoj razininastavi redovno poslovanje i re-alizaciju planiranih investicija, unovom tarifnom postupku tra -žena je korekcija odobrenog pri-hoda na poziciji troškovi radnesnage.

U pokrenutom tarifnom pos-tupku Kompanija je tražila odo -bravanje tarifne stavke troškovikomunalnih naknada u iznosuod 2.000.000,00 KM.

Nakon provedenog tarifnogpostupka, DERK je odredio prihodza 2015. godinu u iznosu od107.484.243,00 KM i utvrdio tar-ifu za usluge prijenosa električneenergije. Iz iskustava u okru ženjui u samoj Kompaniji uoča va se dapostoji trend pada prihoda odprenesene energije i snage.

Troškovi će biti realizirani upunom iznosu, a neki troškovi ćečak možda biti i veći nego što suodobreni. Prvenstveno se tu mislina troškove održavanja, jer sezbog pouzdanosti i sigurnosti na-pajanja potrošača održavanje pri-jenosne mreže mora obavljati.

Nažalost, imamo i negativnetečajne razlike, koje nisu uopćerazmotrene u tarifnim postup -cima i na koje Kompanija ne mo -že utjecati. Odobreni prihodi nakoje Kompanija ne može utjecatiiz Odluke o tarifi za 2015. godinunisu realno utvrđeni, a uz to neprate rashode i njihovu intencijurasta.

U razdoblju od osnivanja do2014. godine Kompanija jefunkcionirala u smanjenomobujmu uz stalno smanjenjebroja zaposlenih radi od-laska u mirovinu i uz pot-puno nepovoljnu starosnustrukturu preostalih uposle -nika. Je li se ta slika danaspromijenila?Značajno se promijenila. U

prošloj, 2014. godini, primili smo

u radni odnos na neodređenovrijeme oko 200 novih uposle -nika, od kojih su njih preko 100 usvojstvu pripravnika. Prosječnastarosna dob novoprimljenih jeoko 30 godina i značajno je pro -mijenila prosječnu starosnu dobsvih uposlenika, koja je još nepo-voljna i iznosi oko 48 godina, azatekli smo prosječnu starosnudob od oko 50 godina. Promi-jenjena je kvalifikacijska struk-tura u korist visoke stručnespre me.

Tako danas sudjelovanje vi -soke stručne spreme u ukupnombroju uposlenih iznosi 22%, a za-tekli smo tek 16%. U razdobljuod osam godina, prije dolaskaove uprave iz Kompanije jeotišlo, po raznim osnovama,preko 400 uposlenika, a došlotek dvadesetak. Zbog i daljenepovoljne starosne struktureuposlenih očekujemo da nam usljedećih pet godina ode oko300 uposlenika u mirovinu. To ćebiti dobra prilika da dodatnopopravimo starosnu strukturukompanije, jer smo opredijeljeniza prijam mlade i školovaneradne snage.

Imate li neku poruku up-oslenicima Kompanije?Osobno mislim i nadam se

da ljudi koji rade u “Elektropri-jenosu“ prepoznaju zalaganjekoje čini Uprava kako bi osigu-rala pozitivno poslovanje i up-oslenicima osigurala dobreuv je te za rad. Za ostvarivanje za-jedničkoga uspjeha važno je dajedni drugima budemo naraspolaganju. Takvo ponašanjeosigurat će nam da maksimalnoiskoristimo sinergijsko djelo-vanje za dobrobit svih. Naša mis-ija je unapređenje samog pro- cesa prijenosa uvažavajući na -čela održivog razvoja, uz kon-tinuirano profesionalno usavrš a-vanje uposlenika, te praćenje iprimjenu novih tehnologija krozsve dijelove poslovanja. Briga ougledu Kompanije povjerena jesvima nama. Zahvaljujem nastalnoj predanosti zajedničkimvrijednostima i etičkom ponaša -nju, koji su od ključnog značajaza nastavak postizanja poslov -nog uspjeha.

6

Rekonstrukcijom stare zgra -de kompanija “Elektroprijenos-Elektroprenos BiH” a.d. BanjaLuka dobila je moderan poslovniobjekat projektovan u skladu sasavremenim trendovima u arhi -tekturi, koji zaposlenima pružaodlične uslove za rad i uspješnoposlovanje.

Dokazano je da ugo dna ra dnaokolina i radni uslovi pozitivnoutiču na zdravlje i mo tiva ciju za-poslenika, a dobar di zajn kance-larijskih prostora ima velik uticajna produktivnost. Nova zgradaUprave sa svojim suterenom,prizemljem i tri sp ra ta prostire sena više od 2.500 metara kvadrat-nih. Arhitektonski je riješena daodgovori zahtjevima savremenihteleko mu nika cionih, sigurnosnihi bezbjednosnih sistema, ener-getski je efikasna i dostupna os-obama sa invaliditetom.

Nabavku opreme i materi-jala, kao i izvođenje građevin-skih i zanatskih radova na re ko n- strukciji, nadogradnji i oprema -

nju izvodio je konzorcij sačinjenod firmi “Braća Mićić“ d.o.o.Mo driča, “Radis“ d.o.o. IstočnoSarajevo, “Dos Elektro“ d.o.o.Banja Luka i “Euromont“ d.o.o.Banja Luka, a ukupna investicija“Elektroprenosa BiH“ u ovaj ob-

jekat je oko četiri miliona KM.Objekat je administrativne nam-jene, savremeno opremljen inamješten, a prostor će dodatnobiti oplemenjen umjetničkimdjelima i radovima akademskihslikara te fotografijama naših ob-

jekata slikanim iz vazduha. Osimadministrativnih prostora, po -slo vna zgrada raspolaže salamaza sastanke, kafe kuhinjama,kopirnicom, arhivskim i skladiš -nim prostorom.

Jovana Mirković

7

Investicije/Инвестиције...

Nova poslovna zgrada Uprave “ELEKTROPRENOSA BIH“

Nekadašnja zgrada Privredne banke Sarajevo Osnovna banka Banja Luka, izgrađena nakon ra-zornog zemljotresa, koji je 1969. godine zadesio Banju Luku, danas sija u novom ruhu. U samomcentru grada, u Ulici Marije Bursać, na broju 7a, smješteno je sjedište jedine međuentitetskekompanije u Bosni i Hercegovini.

Zgrada prije rekonstrukcije i

proširenja

8

U OP Tuzla realizujuplanirane investicije

DV 110 KV TE TUZLA � LUKAVAC /I

U Operativnom područjuTuzla u toku je realizacija Ugov-ora 01-T-51-08/15 vezanog zaizvođenje građevinskih radovana sanaciji temelja i antiko-rozivnoj zaštiti stubova na DV110 kV TE Tuzla – Lukavac/I. Vri-jednost investicije predmetnogugovora, potpisanog 30.01.2015.go dine sa izvođačem “Umel da -lekovod montaža“ d.o.o Tuzla,iznosi 952.046,75 KM.

Završetak realizacije ovogugovora uslovljen je puštanjemu pogon DV 110 Tuzla Centar –Tuzla 5. Naime, DV 110 kV TETuzla – Lukavac/I je u dijelutrase, 14 stubnih mjesta od TETuzla, na dvosistemskim stu -bovima sa DV TE Tuzla – TS TuzlaCentar. Međutim, u sadašnjojsituaciji, kada je napajanje TS110/35/10 kV Tuzla Centar uslo -vljeno raspoloživošću DV 110 kVTE Tuzla – Tuzla Centar, njegovoisključenje nije moguće. Okvirnodo kraja juna 2015, predviđa sezavršetak radova na sanaciji kl-izišta na DV 110 kV Tuzla Centar– Lopare i DV 110 kV Tuzla Cen-tar – Tuzla 5, čime bi se stekliuslovi za isključenje DV 110 kVTE Tuzla – Tuzla C.

TS 110/10�20�/10 KVTUZLA 3

Problem u nedovoljno ras -po loživoj energiji za napajanjekonzuma grada Tuzle djelimičnobi se riješio i puštanjem u pogonTS 110/10(20)/10 kV Tuzla 3. Iz-gradnja ove TS je započeta 26.

07.2001. godine. Građevinskiradovi te montaža SN ćelija,kućnog transformatora za vla -stitu potrošnju i visokonaponskerasklopne op reme za izgradnjuTS 110/10 (20)/10 kV Tuzla 3 suzavršeni u toku 2008. godine.

U toku je realizacija Ugov-ora 01-T-57-21/15, koji je pot-pisan 03.03.2015. godine sagrupom ugovarača “Cet Energy“d.o.o Sarajevo i “Elko Marić“d.o.o Mo star za nabavku, pro-jektovanje, montažu i ispitivanjeintegrisanog sistema zaštite iupravljanja. Realizacijom ovogugovora završiće se automati-zacija trafo-stanice, čime sestiču uslovi da TS bude spremnaza uvođenje u sistem daljinskognadzora i upravljanja. Ukupnavrijednost investicije za izgrad-nju TS iznosi 2.992.200,00 KM,od čega je za realizaciju ovogugovora izdvojeno 633.789,00KM.

Realizacijom ovog ugovora idalje ostaju problemi koji zna -tno usporavaju puštanje u po -gon TS 110/10 kV Tuzla 3.Me đutim, dugogodišnji neri-ješeni imovinsko-pravni prob-

lemi na dijelu DV 2x110 kV ulaz– izlaz za TS Tuzla 3 doveli su dotoga da se dio trase priključnogdalekovoda izvede kablovski. Sapredstavnicima grada Tuzle,Služba za geodetske i imovinsko-pravne poslove te Službe zaprostorno uređenje u junu suzapočete aktivnosti na izborutrase podzemnog kabla zapriključak DV 2x110 kV ulaz –izlaz za TS 110/10 kV TUZLA 3, udužini cca 460 m, nakon čega ćese vršiti pribavljanje potrebnihsaglasnosti i dokumentacije.

Osim navedenih problemaoko uvezivanja TS na elektro-prenosnu mrežu, dodatni prob-lem je neraspoloživost trans fo- matora 110/10(20)/10 kV, 20MVA, nabavljenog za TS Tuzla 3,koji je od 11.12.2014. godine ueksploataciji u TS 110/35/10 kVTešanj zbog nedovoljne snagena transformatoru u TS 110/35/10 kV Tešanj.

DV 110 KV LUKAVAC �GRAČANICA

Dana 06.05.2015. godine za-vršena je realizacija Ugovora 01-

Investicije/Инвестиције...

Sanaciji temelja i antikorozivna za-štiti stubova DV110 kV TE Tuzla –Lukavac/I.

Sanaciji temelja i antikorozivna zaštiti stubova DV110 kV TE Tuzla –Lukavac/I.

9

u see

T-22-65/14 - Nabavka OPGW ipripadajuće opreme sa uslu -gama izrade elaborata i ugradnjeopreme po sistemu “ključ uruke“ na dalekovodu DV 110 kVLukavac – Gračanica. U okviruovog ugovora izvedeni su iradovi na DV 110 kV Visoko –Vareš, koji se nalazi u nad -ležnosti OP Sarajevo. Ukupnavrijednost ugovora, potpisanog02.10.2014. godine, iznosila je1.122.499,75 KM, pri čemu jevrijednost investicije za DV 110kV Lukavac – Gračanica iznosila650.049,89 KM.

DV 110 kV Lukavac – Gračan-ica je izgrađen 1955. godine, i udijelu svoje trase, od ukupno 88stubova, ima 62 armiranobe-ton ska stuba, za koje je bilo neo -phodno posebno prilagođenje,odnosno izrada proteza za mon-tažu OPGWa, što je uvećalo vri-jednost investicije za cca60.000,00 KM.

TS 110/35/10 KVKLADANJ

Za proširenje TS 110/35/10kV Kladanj isporučen je energet-

ski transformator T2 110/35/10kV, 20 MVA. U toku 2009. godineizvedeni su građevinski i elek-tromontažni radovi i ugrađenaraspoloživa oprema za novotransformatorsko polje T2 110/35/10 kV kao i za kompletiranjeDV polja 110 kV Đurđevik. Za-vršetak izgradnje transforma-torskog polja za priključenjenovog transformatora odgođenje zbog preus mjeravanja dijelaopreme za proširenje TS 110/xkV Maglaj, dok je nabavka or-mara zaštite i upravljanja pred-viđena u okviru nabavke nani vou Kompanije. Zbog havarijena starom TR 2 (35/10 kV, 8MVA) tokom 2013. godine inter-ventno je nabavljena i ugrađenanedostajuća primarna oprema,dok su stare demontirane zaštiteiskorištene kako bi se omogućilo

puštanje novog transformatoraT2 u pogon. Međutim, i dalje jepuštanje transformatora T2 i DVpolja 110 kV Đurđevik neizv-jesno zbog problematike u prib-avljanju upotrebnih dozvola. Dosada je pribavljena urbanističkadozvola.

U toku je realizacija Ugovora01-T-05-101/14 vezanog za na -bavku ormara zaštita i upravl-janja za T2 i za kompletirano DVpolje 110 kV Đurđevik. Osim

nabavke opreme za TS Kladanj,u okviru ovog ugovora nabavl-jaju se i ormari zaštite i upravl-janja transformatorskog polja TSSarajevo 15. Ugovor je potpisan26.11.2014. godine sa ABBd.o.o. Zagreb, u vrijednosti od163.014,52 KM.

Ugovorom su planirana i FATispitivanja predmetne opre me iormara. FAT ispitivanje je odr -žano 21.05.2015. godine uSplitu, Hrvatska.

TS 110/10(20)/10 kV Tuzla 3

TS 110/10(20)/10 kV Tuzla 3

TS Kladanj

U 2015. godini, prema usvo-jenom planu poslovanja, planiranaje izgradnja TS 110/x kV Buna.

U prvoj fazi planirano jepriključenje iste na EES BiH nanačin da se postojeći DV 110 kVMostar 1 – Čapljina svede upredmetnu TS i formiraju dvanova dalekovoda i to DV 110 kVMostar 1 – Buna i DV 110 kVBuna – Čapljina.

Prije samog početka radovana svođenju DV 110 kV Mostar 1- Čapljina u TS Mostar 9 (Buna),OP Mostar je proteklih godinaizradio svu neophodnu tehnič -ku dokumentaciju i riješio sveimovinsko-pravne probleme svlasnicima zemljišta u trasi no -vog dalekovoda, čime su stvo -reni preduvjeti za kvalitetno ineometano izvođenje radova.

Kao najpovoljniji ponuđač i

izvođač radova izabran je Kon-zorcij “Dalekovod“ d.o.o. Mostari “Dalekovod“ d.d. Zagreb, asami radovi su otpočeli krajemsiječnja ove godine. Dužina no -ve dionice iznosi 3,3 km, a sas-toji se od 14 dvostrukih i dva

jednostruka čelično-rešetkastastupa oblika glave “jela“.

Završetak svih radova i puš-tanje novog dvosistemskog dale-ko voda očekuje se u srpnju ovegodine.

Marijo Krešić

10

„Svođenje DV 110 kV Mostar 1 - Čapljina u TS Mostar 9 (Buna)“

RADOVI NA SVOĐENJU DV 110KV MOSTAR 1 � ČAPLJINA U TSMOSTAR 9 �BUNA USKLAĐENISU SA DINAMIKOM RADOVANA IZGRADNJI NOVE TSMOSTAR 9 �BUNA.

Investicije/Инвестиције...

Stanovništvo i gospodarskisubjekti cijelog prostora općineKupres opskrbljuju se ele k -tričnom energijom iz TS 110/20/10 kV Kupres. TS 110/20/10kV Kupres napaja se radijalno izpravca Bugojna dalekovodomDV 110 kV Bugojno – Kupres iz-građenim 1985. godine, čijatrasa ide preko prevoja Stožer(n.v. 1700 m).

Zadnjih godina zamjetan jeveliki porast potrošnje elektri-čne energije, prije svega zahva-ljujući investicijama u objekte

zimskog turizma. Ina če, zbogekstremnih uvjeta, na većem di-jelu trase dalekovoda, a pogo-tovu na dionici preko prevojaStožer, ovaj dalekovod je krozsvoju povijest doživio mnogo-brojne havarije. Svaka havarijauzrokovala je dugotrajne pre-kide u opskrbi električnom ene-rgijom konzuma cijele općineKupres. Dodatan problem se sa-stojao u činjenici da su se te ha-varije događale uglavnom u jekuzimske turističke sezone. Iako sudjelatnici službi održavanja “Ele -

ktroprijenosa BiH“ nadljudskimnaporima u ekstremnim vreme- n s kim uvjetima uspijevali otklo-niti kvarove, situacija je postalaneodrživa.

Zbog svega gorenavede-nog, Uprava Kompanije doni-jela je odluku o hitnoj reko n-strukciji ugrožene dionice da-lekovoda preko prevoja Stožer.Usvojeno je rješenje koje pred-viđa izgradnju jednog brojapotpuno novih i jačih stupovakoji mogu izdržati ekstremnezimske uvjete koji vladaju na

prevoju Stožer. Odmah se pri-stupilo raspisivanju natječaja,izboru najpovoljnijeg ponu-đača, izradi tehničke doku-mentacije i izvođenju predme-tnih radova. Radove je izvelodomaće poduzeće “Umel –Dalekovodmontaža“ d.o.o. izTuzle. Svi planirani radovi narekonstrukciji predmetne dio-nice DV 110 kV Bugojno – Ku-pres su završeni u lipnju ovegodine i dalekovod je pušten uredovitu eksploataciju.

Marijo Krešić

11

“Rekonstrukcija dalekovoda DV 110 kVBugojno - Kupres preko prevoja Stožer“

Према инвестициономпла ну за 2014. годину, у пре-тходном периоду су спрове-дени поступци јавних набавкии потписани уговори за из-градњу и санацију више об -јеката.

Уговор за изградњу ТС110/20 kV Лакташи 2 је закљу-чен са конзорцијумом “Елек-троенергетика“, а вриједностуговорених радова износи3.259.640,70 КМ. Овај конзор-цијум почео је извођење ра-дова и на изградњи ДВ 110 kVпоља за Котор Варош у ТС110/x kV Укрина, чија је ври -једност 330. 860,00 KM.

Реализација радова на из-градњи ДВ 110 kV Котор Ва -рош – Укрина је у току и њи-

хова уговорена вриједност из-носи 4.623.445,58 КМ. Тре-нутно се ради на израдате меља и приступних путева,као и на изградњи првих ета -жа стубова. Планирани завр -шетак радова је у првојпо ло вини сљедеће године.

Наша компанија и групадобављача Институт за Грађе-винарство ИГ Бања Лука, те“Далековод – Пројект“ д.о.о.Загреб потписали су уговор зауслугу израде пројектне доку-ментације за изградњу ДВ 110kV Кнежица – Костајница – Но -ви Град. Планирани далеко-вод предвиђено је реали зо-вати као једносистемски одприкључка на постојећи ДВ2x110 kV Бања Лука 6 – Сисак

(локалитет Кнежица) до пла-нираног портала у 110 kV вод-ном пољу унутар постојеће ТС110/x kV Нови Град, са при-кључком на будућу ТС 110/x kVКостајница. Предвиђено је дабуде реализован двосистем-ски вод од одређене тачке јед-носистемске дионице ДВ 110kV Кнежица – Нови Град донове ТС Костајница.

За ТС Градишка 2 у ранијемпериоду ријешени су имо вин-ско-правни односи, прибав-љени локацијски услови заиз градњу трансформаторскестанице и прикључног далеко-вода, спроведен је поступакјавне набавке и потписан уго-вор за изградњу прикључногдалековода. Набавка пројек-

товања и изградње ДВ 110 kVулаз – излаз у ТС 110/x kV Гра-дишка 2 уговорена је са кон-зорцијумом “Елнос БЛ д.о.о.Бања Лука – АРС Инжењерингд.о.о. Бања Лука“ и извођач јеуведен у посао.

Обављен је детаљан пре-глед стубова на ДВ 2x110 kVБања Лука 6 – Бања Лука 1/II иХЕ Јајце – ХЕ Бочац, као и узи-мање узорака проводника заиспитивање. По спроведенимиспитивањима проводника,ут врђен je обим санације и ре-конструкције ових водова.

Реа лизација уговора за на-бавку материјала и извођењерадова на санацији стубова наДВ 2x110 kV ХЕ Јајце - ХЕ Бочац(СМ 26 до ХЕ Бочац), ДВ 2x110

12

Investicije/Инвестиције...

Инвестициони циклусБања Лука у пуном за

У првој половини 2015. године у ОП Бањалука интензивно је рађено на изради тендерскедокументације, спровођењу процедура набавке и реализацији парафираних уговора

У ТРЕЋЕМ МЈЕСЕЦУОВЕ ГОДИНЕ ПОТПИ�САН ЈЕ УГОВОР ЗА ИЗ�ГРАДЊУ ТС 110/20 kVЛАКТАШИ 2, КОЈА БИТРЕБАЛО ДА БУДЕЗАВРШЕНА И ПУШ�ТЕНА У ПОГОН У ДРУ�ГОЈ ПОЛОВИНИНАРЕДНЕ ГОДИНЕ.

* * *ПОТПИСАН УГОВОРЗА ИЗГРАДЊУ У ТС110/x kV ШИПОВО САУГРАДЊОМ ОПРЕМЕ,У ВРИЈЕДНОСТИ ОД 4.549.579,86 КМ.

Замјена изолације на ДВ 220 kVКакањ - Приједор 2

kV Бања Лука 1 - Бања Лука6/II и ДВ 2x110 kV ХЕ Бочац -Бања Лука 1 је завршена.

Оперативно подручје БањаЛука ће водити активности ина изградњи ДВ 110 kV Гацко –Невесиње до прибављањагра ђевинске дозволе. За из-градњу овог далековода изра-ђена је пројектна доку мен та-ција. У припреми је поступакнабавке ревизије пројектнедокументације, у складу са За-коном о уређењу простора играђењу и подзаконским ак-тима.

Радови на замјени изола-ције на ДВ 220 kV Какањ –Приједор 2 завршени су премауговореном обиму и квали-тету. На предметној траси, свикерамички изолатори зами је-њени су композитним, а ош те-ћени стаклени замијењени суновим.

Уградња OPGW кабла наДВ 110 kV Цазин 1 – Цазин 2урађена је крајем априла. Утоку радова уграђен је OPGWкабл укупне дужине 10 965 m.

У току је реализација јав нихнабавки за изградњу ТС Град-ишка 2, ТС 110/x kV Бу жим,изградњу трансфор ма торскогпо ља у ТС 110/x kV Цазин 1,реконструкцију и проширењаТС 110/x kV Нови Град, ре -конструкцију и проши рења ТС110/x kV Котор Ва рош, изг -радњу транс фор ма торског по -ља у ТС 110/x kV Бихаћ 2, засредњенапонско постројење,пројектовање, из вођење грађе -винских радова на изградњинове погонске зграде и елек -тромонтажних ра дова у ТС110/x kV Сански Мост.

Спроведена је набавка ма -теријала и извођење грађеви -н ско-занатских радова за од р- жавање електроенергетск ихоб јеката у Оперативном под -ру чју Бања Лука. Извођач ра -дова је “Унијат-М д.о.о. При- једор“.

Оперативно подручје БањаЛука настоји извести низ ин -вестиција властитим снагама,када се за то стекну услови иреализује набавка недостајућеопреме.

Као савремена компанија,која одговорно и ефикаснодје лује, “Електропренос-Елек -тропријенос БиХ“ а.д. БањаЛу ка у наредном периоду ћенаставити улагања у преноснуелектроенергетску мрежу, ка -ко би обезбиједиo њен опти -малан и одржив развој у циљу

задовољења потреба корис-ни ка и друштва у цјелини.

Сигуран и поуздан преноселектричне енергије те ефи-касно управљање системомдаје нам чврсту основу за уна-

пређење пословања у циљудостизања највиших стандар -да уз примјену принципа одр-живог развоја.

Јована Тушевљак

13

с у ОП амаху

Радови на изградњи ДВ 110 kV Котор Варош - Укрина

Naša kompanija se skorosvakodnevno suočava s atacimana imovinu, a što je posebnoizraženo na čeličnim konstrukci-jama dalekovodnih stubova.Sakupljači sekundarnih sirovinakoriste svaku priliku da demon-tiraju dijelove konstrukcija da -lekovoda i prodaju ih u jednojod mnogobrojnih deponija, gd -je se vrši otkup sekundarnih si -rovina.

Zarada koja se ostvari naova kav način je minorna u od -nosu na štete koju izazove ili mo -že izazvati pad stuba kojem je,demontažom pozicija, bitnoosla bljena njegova konstruk-tivna stabilnost.

Da bi se preduprijedili ova -kvi neželjeni efekti, vrše se češćipregledi dalekovoda na lokaci-jama gdje se krađe najčešće de -šavaju, a nerijetko se dešava danam i sami građani koji žive ili sekreću na tim područjima ili lovcidostave informacije da je sanekog dalekovoda demontiranakonstrukcija.

Prema nadležnim policijskimorganima se sa naše strane re-dovno dostavljaju zahtjevi zapro vođenjem istražnih radnjiprotiv nepoznatih počinilaca, alije u praksi rijetko zabilježeno ha -pšenje počinilaca te je zaistapotreban pojačan, efikasniji i sis-tematičniji rad policije na otkri-

vanju počinilaca ovakvih krađa.Počinioci ovakvih djela, koji

su bili predmetom sudskog pro-cesuiranja, dobijali su dosadblage osuđujuće presude, uslo -v nog karaktera, pa se može za-ključiti da su više podsticajnognego sprečavajućeg i kaznenogkaraktera. Ovakvi stavovi sud-skih organa su često bazirani nakonstatacijama da se radi o po -činiocima koji su socijalni sluča-jevi bez zaposlenja, da nemajunovac niti da plate sudske tro -škove i slično. Procjena suda seuglavnom bazira na količini i ci-jeni otuđene konstrukcije, a nijezabilježen slučaj da je sud uzeou obzir sve potencijalne nega-

tivne efekte koje mogu prouzro -kovati ova otuđenja. Jednos-tavnom analizom mo že sezaključiti da ovdje nije problemsamo kod direktnih izvršilacaovakvih kaznenih dijela, nego jeključ rješenja i u redovnoj kon-troli firmi koje se bave otkupomsekundarnih si rovina.

Navedena problematikauve li ko utiče na proces re-dovnog odr žavanja objekata“Elektroprenosa BiH“, jer sečesto dešava da se, nakon do-jave o otuđenju konstrukcije nadalekovodnim stu bovima, vršeinterventna raspore- đivanjaekipa za održavanje da lekovoda,kako bi preduprijedile nastanak

14

Održavanje/Одржавање...

Otuđivanje konstrukcije dstubova postalo uobičajen

SMAKNUTA KONSTRUKCIJA NAKON OTUĐENJA DIJELOVA DALEKOVODNOG STUBA

veće štete, a već planirane ak-tivnosti održavanja se prolongi-raju za druge termine.

Ovo takođe utiče i na po -većanje troškova održavanja, odkojih su bitni troškovi radnesnage, troškovi ugrađenog ma-terijala, utrošenog goriva, adolazi i do ubrzane amortizacijevoznog par ka. Postala je praksada se u Plan nabavki za potrebeodržavanja moraju uključiti inabavke čelične konstrukcije ko -jom se nadomješta otuđenakon strukcija.

Prema informacijama kojesmo dobili iz Operativnog po-dručja Sarajevo, za potrebe in-terventne ugradnje nedos taju-

ćih otuđenih pozicija dale kovo -dnih stubova, godišnje se na -ruči i ugradi u prosjeku 50 do 70tona čeličnih profila i odgovara-juće vijčane robe, što preraču-nato na tržišnu vrijednostova kve robe iznosi cca.170.000,00 do 240.000,00. KM.

Za potrebe cijele Kompanije,trenutno je u pripremi objavatendera za nabavku cca. 93 tonečelične konstrukcije, čija je proc-jena tržišne vrijednosti cca.320.000,00 KM. Iz podataka ogodišnjim potrebama za OP Sa -rajevo, jasno je da će količinakonstrukcije koja se nabavljamoći podmiriti samo dio st -varnih potreba.

15

dalekovodnih na praksa

SRUŠEN STUB NA SM 24

OŠTEĆENI VRHSTUBA NA SM 23

I PREKID OPGWUŽETA

EKIPA ZA ODRŽAVANJE DALEKOVODA U SPECIJALNOM VOZILU UNIMOGNA PUTU PREMA MJESTU GDJE TREBA IZVRŠITI SANIRANJE OŠTEĆENJA

IZRADA POZICIJA NA LICU MJESTA

Kako ovakva dešavanja di-rektno ili indirektno utiču napou zdanost i raspoloživost pre -nosnih vodova, na ovaj način sepovremeno ugrožava i osnovnadjelatnost Kompanije, a to jeprenos električne energije.

U daljem tekstu su neki odprimjera krađa konstrukcije da -lekovodnih stubova i preduzeteaktivnosti na njihovoj sanaciji.

Dana 01.03.2015, nakon do-jave mještana da je izvršena kra -đa konstrukcije na dalekovoduDV 400 kV TS Sarajevo 10 – TSTuzla 4, na lokalitetu sela Dra -govići – općina Vareš, monteriSlužbe održavanja dalekovoda izTJ Zenica su izašli na lice mjestai konstatirali da je na stubnommjestu SM 98, demontiranodevet spojnih ploča, zbog čegaje pojasnik smaknut sa anker po-jasnika, a ostale tri noge su“pobjegle“ iz svog ležišta, čimeje stub doveden u prethavarijskostanje, tj. prijetila je opasnostnjegovog rušenja.

Monteri su izvršili privreme -no ojačanja stuba, kako bi sespriječilo njegovo rušenje, a is-tovremeno je nadležna Služba zaDV, Sektora za tehničke posloveizvršila naručivanje nedostajućihspojnih ploča i vijaka.

Dana 09.03.2015. ponovo jedobijena dojava mještana onovoj krađi konstrukcije na is -tom dalekovodu. Izlaskom nalice mjesta, ustanovljeno je da jena stubnom mjestu SM 99 uk -radeno 11 spojnih ploča sa vi-jcima, usljed čega je i ovdjedošlo do smicanja pojasnika, aostale tri noge su pobjegle izležišta, što je i ovaj stub dovelo uprethavarijsko stanje.

Također, na stubnom mjestuSM 100 je ukradeno 13 spojnihploča, a na stubu SM 101 jeukradeno sedam spojnih ploča,uz dodatnu demontažu većegbroja dijagonala, čime su i ovidalekovodni stubovi bili izloženiopasnosti od rušenja.

Dok je trajala nabavka i iz -rada neophodnih pozicija za sa -niranje pomenutih dale ko vo-

16

Održavanje/Одржавање...

dnih stubova, dana 10.03.2015.,ponovo je konstatovana krađakonstrukcije na stubnom mjestuSM 96, a potom i na stubnimmjestima SM 90 i SM 91.

Stanje na terenu je bilo dra-matično, jer se svaki čas mogloočekivati da usljed jačeg vjetraili dodatnih krađa dođe do ru -šenja dalekovodnih stubova. Upraksi pad nekog od ovakvihstubova može prouzrokovatikas kadni pad više stubova, kaoi enormne troškove na njihovojsanaciji. Sa druge strane, teškobi bilo procijeniti sve posljedice inegativne aspekte koje bi izaz-vala neraspoloživost jednogovakvog sistemskog 400 kVdalekovoda.

Međutim, monteri službi od -r žavanja DV-a, uz pomoć “Ener-goinvesta DVI“ su uspjeli uraditisva potrebna preventivna oja -čanja, te su do 19.03.2015. izvr -šena kompletna saniranja de va- stiranih dalekovodnih stubova.

Ukupni troškovi radova i ma-terijala za sanaciju su iznosilicca. 9.000,00 KM. U vrijeme dokje trajala sanacija dalekovodnihstubova, na predmetnim lokaci-jama je bio dubok snijeg, a i samteren je bio veoma nepristupa -čan.

Ovakva vrsta intervencija, priotežanim vremenskim uslovimai nepristupačnim terenima, gdjeje potreban siguran transportekipa za održavanje, alata i po -trebne konstrukcije, treba dabu de uvijek na umu pri nabavciodgovarajućeg voznog parka.Prema informacijama iz opera-tivnih područja, već je evidentannedostatak kvalitetnog voznogparka, s obzirom na to da u više-godišnjem periodu nisu nabavl-jana vozila.

Bitno je naglasiti, da je za svevrijeme dok je trajala sanacija,predmetni dalekovod DV 400 kVTS Sarajevo 10 – TS Tuzla 4 bioobostrano uključen i opterećen,čime je u potpunosti bila obezbi-jeđena njegova kontinuirana fu -n kcija prenosa električne ene- r gije.

Međutim u narednom prim-jeru, stepen devastiranja daleko -vodnih stubova je bio takvogkaraktera da se na licu mjestamoglo samo konstatirati havari-jsko stanje i pristupiti otklan-janju posljedica.

Dana 30.06.2014. godinedo šlo je do obostranog i istovre-menog ispada dalekovoda DV110 kV TS Sarajevo 1 – TS Sara-jevo 18 i DV 110 kV TS Sarajevo1 – TS Sarajevo 20. U vrijeme is-pada dalekovoda, na predmet-noj lokaciji je vladalo nevrijemeuz jake udare vjetra. Pregledomdalekovoda je utvrđeno da jedošlo do loma stuba SM 24 iz -nad ankera stuba, te da na nje -mu nedostaje 12 dijagonala,utvrđeno je oštećenje vrha stu -ba SM 23, oštećenja faznih vo -diča, kao i prekid sa oštećenjemOPGW kabla.

Ustanovljeno je takođe da i nastubu SM 25 nedostaje 30 dijago-nala, tako da se odmah pristupiloizradi i ugradnji nedo s tajućih di-jagonala. Policija je uobičajeno popozivu došla da izvrši uviđaj isačini izvještaj o posljedicama kojeje prouzrokovala krađa konstruk-cije dalekovoda.

Tokom noći je vršeno obez -bjeđenje havarisanog dijeladalekovoda od strane uposle -nika TJ Sarajevo radi spreča-vanja novih krađa, a što je u dvanavrata u toku noći pokušanood strane nepoznatih lica.

Radi uspostavljanja napa-janja TS Sa rajevo 18 po 110 kVnaponu, urađena je privremenaveza DV 110 kV TS Sarajevo 20 –TS Sarajevo 18, koja je bila ufunkciji sve do završetka ugrad-nje novog stuba.

Interesantno je napomenutida je u tvornici dalekovodnihstu bova u tom periodu bio u to -ku štrajk uposlenika, te je dale -kovodni stub proizveden podizuzetno teškim uslovima.

Procijenjena šteta prouzro -ko vana havarijom stuba je iz -nosila cca. 30.000,00 KM.

Fikret Velagićf.velagic@opsa.ba

17

POKRADENE POZICIJE NA SVE ČETIRI STRANE STUBA

Radovi na izradi iugradnji otuđenihpozicija

18

Да се кобног 15. маја садавећ прошле 2014. године сп -ре ма катастрофа великих ра -змјера било је јасно већ ура ним јутарњим часовима.

Под утицајем невиђенихводених стихија, трансфор ма -торске станице су биле пото -пљене и замуљене, а да ле- ководни стубови су се ломилии падали.

Највећи потоп задесио јетрансформаторску станицуДо бој 2. Након сазнања да јеблокиран пут према Дервентии да је центар града поп ла -вљен времена за чекање нијебило.

Како се командна зградапростире на две етаже свавреднија опрема из приземљакоја се могла склонити, ди -гнута је на спрат. Извршене сусве неопходне радње у складуса условима ванредне ситуа -ције. У тренуцима највишегводостаја ниво воде на пла -тоу трансформаторске стани -це је био преко три метра, апосада која се ту затекла ви -ше није имала могућност данапусти објекат.

Након првих назнака по -влачења воде, у ОП Бања Лукаприпремају се екипе које ћера дити на санацији насталихштета. У недељу, 18.05. кре -ну ле су пут Добоја, не знајућишта их тамо чека. Нису моглини замислити.

Било је потребно очиститисве вањске ормаре 110 kV

постројења и замијенити свепогонске моторе прекидача,растављача и моторе за по -гоне регулација трансформа -тора, замијенити све уп рав- љачке електромагнете, ћелије10 kV и 35 kV у приземљу об -јекта, исправљач, батерију. Из -вршено је диелектрично испи- тивање опреме у вањском по -стројењу, као и провјера свихкомандних и контролних кру -гова и уређаја заштите и већпрвог дана је инсталиран зам -јенски исправљач и пуштенапод напон постојећа батеријакоја је била искључена непо -средно прије поплаве. Истогдана је преко дистрибутивнемреже у трансформаторскустаницу прослијеђен напон 10kV и пуштен је у рад кућнитрансформатор. Координи са -ним радом стручних екипа,као и посаде ТС Добој 2, уроку од четири дана, транс -фор маторска станица је при -премљена и стављена у пунуенергетску функционалност.

Мај 2014. године дуго ћеостати у сјећанју свих житељаДобоја али на жалост памтићега и мјештани Челинца, гра -дића надомак Бањалуке.

Ријека Врбања, у којој мно -ги траже спас током врелихљетњих дана, подивљала бје -жећи од својих набујалих при -тока, устријемила се низ ко- рито и поплавила град, чије јесвојеврсно обиљежје. Закратко вријеме највећи дио

Да се не поновиСвједоци смо прошлогодишњих елементарних непогода, са разлогом називаних ката -строфом, које су проузроковале значајна оштећења, како на стамбеним, тако и наелектроенергетским објектима. У овом чланку је описана настала штета, као и отклањањепосљедица тих дешавања за електроенергетске објекте које одржавају ОП Бања Лука иТеренска јединица Добој Оперативног подручја Тузла, уз напомену да су сва оперативнаподручја у складу са насталим штетама учествовала у санацији.

Havarije/Хаварије...

19

града с десне стране ријекебио је под водом. Бујица нијепоштедила ни нашу ново изг -рађену трансформаторскуста ницу, која на први погледкао да је покушавала да за -држи свој сјај упркос чињени -ци да је била у води дубокојпреко једног и по метра.

По јављању дежурногелектричара трансфор маторс -ке станице о наступајућем ста -њу, једна екипа одмах крећеиз Бањалуке, успијевају стићидо трансформаторске станицеприје наиласка бујице и остајузаробљени у трансформаторс -кој станици до почетка опада -ња нивоа во де. Успјели суспа сити дио осјетљиве опремекоја би сигурно била потоп -љена, и која би морала да сезамијени новом. Одатле ихсве својом кашиком избављавелики ба гер. Незаборавнаавантура за њих, без сумње.

Сутрадан, субота, људствокојем је проглашена приправ -ност због насталих догађајакреће пут Челинца, како би сетрансформаторска станицамогла што прије пустити поднапон. Врбања се повукла усвоје корито, још увијекбјесни, запљускује обале, адобрим дијелом је нанијелаштету и дионици магис тра -лног пута Бања Лука – Теслић– Добој.

Цијели град је у муљу, ври -једно становништво чисти,пере, мобилно је стање.

Транс форматорска станицаисто тако пуна муља. Једино је20-киловолтно постројење ос -тало суво, оно је на вишем ни -воу у односу на дио зграде укојем је команда. Али на ко -манди су релејни ормари за110 kV постројење, ормар да -љинског управљања, ормарикомуникационе опреме. Већаштета на тим уређајима јеспријечена претходном интер -венцијом екипе која је првадошла на лице мјеста и демо -нтирала осјетљиве дијеловеопреме. Дјелује као нерјеши -ва задаћа, али вриједне рукемогу све. Сви дијелови вањс -ког постројења су квалитетноочишћени и исушени. Истогдана, касно увече, укључен јеједан трансформатор, као инеопходан дио опреме за ста -билан рад и за могућност по -степеног пуштања одвода поднапон и напајања града елек -тричном енергијом.

Треба истаћи, у оба слу чаја,несебично залагање и трудљуди који су радили на откла -њању посљедица наста ле ште -те, некима од њих су билеугрожене и породице, домовиу којима живе, али, упркоссвему свјесно су при ступилисвојој радној оба вези.

Након оваквих искуставасви само можемо да потв р -димо наслов овога чланка.

Срђан ПетровићГордан Марић

Dana 5. ožujka 2015. go-dine, kao posljedica olujnogvjetra i leda na faznim vodi-čima, srušeni su stupovi br. 88JN (Y6, h=30 m) i br. 89 JN (Y6,h=21 m) dalekovoda DV 400kV Mostar 4 – Sarajevo 10.

Ovaj dalekovod je dužine97 km i služi kao glavna ene-rgetska veza između Hercego-vine i Sarajevske regije.

Provedena je hitna proce-dura javne nabave, te je kaonajpovoljniji ponuđač i izvođačradova odabrano domaće po-duzeće “Dalekovod“ d.o.o.Mo star.

Za najkraće moguće vri-

jeme urađen je elaborat sana-cije, izvršeni su građevinski ielektromontažni radovi, te jeDV 400 kV Mostar 4 – Sarajevo10 pušten u redoviti pogondana 15. svibnja 2015. godine.Ovo je prva zabilježena hava-rija 400 kV dalekovoda usljedekstremnih vremenskih uvjetau Hercegovini.

Marijo Krešić

20

Havarije/Хаварије...

“Hitna sanacije DV 400 kV Mostar 4 –Sarajevo 10, dionica od SM 87 do SM 90“

S OBZIROM NA TO DA SERADI O DALEKOVODU ODIZUZETNOG ZNAČAJA ZASTABILNOST EES�A BIH, PRISTUPILO SE HITNOJ SANACIJI PORUŠENE DIONICE.

“Elektroprenos BiH“, Oper-ativno područje Tuzla svakod-nevno se suočava sa proble- matikom koja je uzrokovananeraspoloživošću pojedinih 110kV dalekovoda usljed pojave kl-izišta te sporog rješavanja imo -vinsko-pravnih odnosa.

Neraspoloživost dalekovo -da, kao i stepen opterećenjapojedinih transformatora, zna -čajno ugrožava snabdijevanjavećih konzumnih područja.

Problematika snabdijeva -nja šireg gradskog područjaTuzle je naročito izražena itraje duži niz godina. Konzumgrada Tuzle (cca. 50 MVA) sesnabdijeva putem transforma-torske stanice (TS) 110/35/10kV Tuzla Centar, koja je naelektroenergetski sistem pove -zana sa četiri 110 kV daleko -voda, od kojih su trenutnosa mo dva u pogonu.

Od 23.02.2006 godine DV110 kV Tuzla Centar – Lopareje van pogona zbog nemogu -ćnosti rješavanja imovinsko-pravnih odnosa u svrhu sa na- cije klizišta na SM 5. Zbogkatastrofalnih poplava iz maja2014. godine, tačnije od 16.05.2014. godine, usljed mnogob-rojnih aktiviranih klizišta došloje do pomjeranja SM 134, čimeje i DV 110 kV Tuzla Centar –

Tuzla 5 stavljen van pogona.Isključenje bilo kojeg od

preostalih DV-a 110 kV TuzlaCentar – Tuzla 4 ili DV 110 kVTuzla Centar – TE Tuzla je sve-deno samo na interventne kra -tko trajne zastoje u svrhuot k lanjanja kvarova, što izu -zetno otežava planske radove.

U svrhu povećanja sig-urnosti i pouzdanosti u napa-janju TS 110/35/10 kV TuzlaCentar i otklanjanja kvarova nadalekovodima 110 kV koji suvan pogona, kroz Plan održa-vanja za 2014. godinu po -krenut je postupak javnena ba v ke za sanaciju klizišta naSM 134 na DV 110 kV TuzlaCentar – Tuzla 5. Provedenimpostupkom odabran je Izvođač“UMEL – Dalekovodmontaža“d.o.o. Tuzla.

Ugovor u vrijednosti od584.328,53 KM je potpisan07.11.2014. godine.

Osim zamjene postojećegstubnog mjesta dvosistemskimstubom na SM 134 na DV 110kV Tuzla Centar – Tuzla 5,planirana je i zamjena posto-jećih stubova na SM 135 i 136također sa dvosistemskim stu -bovima. Na ovaj način, u ovomdijelu trase, prihvatiće se DV110 kV Tuzla Centar – Loparena novoizgrađene stubove sa

DV 110 kV Tuzla Centar – Tuzla5, čime će se premostiti prob-lematična dionica koja je pod-ložna klizištu, a samim tim iriješiti puštanje u pogon DV110 kV Tuzla Centar – Lopare.Na ovaj način će transforma-

torska stanica TS 110/35/10 kVTuzla Centar imati u pogonusva četiri dalekovoda 110 kV,čime će se riješiti svakodnevnaagonija u neizvjesnosti njenognapajanja.

Ebedija Hajder Mujčinagić

21

Havarije/Хаварије...

Transformatorskastanica TS 110/35/10 kV

Tuzla Centar dobijasigurnije napajanje

110 kV naponom

Dijagnostika stanja izolacije električnih aparata je veomavažna aktivnost, koja omogućava da se održavanje elektroene-rgetskih postrojenja vrši uz optimalan odnos sredstava uloženihu održavanje i pouzdanosti postrojenja. U tom cilju se primje-njuju različite dijagnostičke metode. Neka ispitivanja se moguvršiti na apa ratima u pogonu, dok je za neka ispitivanja potrebnoizvršiti isključenje ispitivanog dijela postrojenja.

Jedan od važnijih električnih aparata za koje je veoma bitnopravilno ocijeniti stanje izolacije su strujni i naponski tran sfor-matori. Ukoliko se pravovremeno ne detektiraju tran s -formatori koji imaju izolaciju u lošem stanju, postojimogućnost da dođe do eks plozije koja može izazvati ne sa moposljedice po okolinu op remu nego i po ljude.

Stoga se u OP Sarajevo u okviru redovnih radova na održavanjupostrojenja vrše sljedeće kontrole i ispitivanja st ru jnih i naponskihtransformatora instaliranih u vanjskim postrojenjima: - vizuelna kontrola,- termovizijska kontrola spojeva,- mjerenje kapaciteta i faktora dielektričnih gubitaka,- mjerenje otpora izolacije, određivanje faktora apsor pcije i

polarizacije,- mjerenja parcijalnih pražnjenja akustičnom metodom,- hromatografska analizu (DGA) plinova otopljenih u transfor-

matorskom ulju- fizikalno - hemijska i električna ispitivanja transformatorskog

uljaDGA se vrši po potrebi, odnosno ukoliko se iz nekog razloga

posumnja u ispravnost tran sformatora, kako bi se definirao kojije uzrok loših rezultata električnih mjerenja i kao dodatni ele-ment kod donošenja odluke o daljnjem postu pku sa transforma-torom.

Iz istog razloga vrši se fizikalno - hemijska i električna is piti-vanja transformatorskog ulja (sadržaj vode, probojni na pon, ne-utralizacioni broj, me đupovršinski napon, talog san-heptanonom, boja i izgled).

Mora se napomenuti da se radi o velikom broju transforma-tora u OP Sarajevo koje je potrebno redovno kontrolisati. Struj-nih transformatora napo nskog nivoa 110, 220 i 400 kV ima 568komada, a naponskih transformatora tih naponskih nivoa ima339, od čega su 91 induktivni naponski transformatori a 248 ka-pacitivni naponski transformatori.

I pored toga što je prosječna starost transformatora oko 27godina, rezultati ispitivanja pokazuju da je stanje izolacije struj-nih i naponskih transformatora u dijelu sistema u području od-govornosti OP Sara- jevo u dosta dobrom stanju.

Naravno, takvom stanju je doprinijelo i pravilno održavanjestrujnih i naponskih transformatora, kao i aktivnosti na zamjenionih transformatora za koje je mjerenjem ustanovljeno da imajuizolaciju u lo šem stanju.

U periodu 1998 - 2016 godine, na području OP Sarajevo do-godila se jedna eksplozije mje rnih transformatora u vanjskim po-strojenjima. Ta eksplozija, koja se desila neposredno nakon jakogzemljotresa, je ob jaš njena neoubičajenom ko nstrukcijom trans-formatora (ko m binacija aralditne i uljno-papirne izolacije) kojaje osjetljiva na seizmičke aktivnosti.

Poređenja radi u periodu januar – avgust 1988 na dijelu elek-troenergetskog sistema tadašnjeg Elektroprenosa Sarajevo bilo jepet eksplozija mje rnih transformatora, a još 21 transformator jebio zamjenjen zbog kvara. Uporedni podaci jasno pokazuju kolikaje korist od od preventivne kontrole mjernih transformatora,kako zbog direktne štete od kva rova i eksplozija na mjernimtransformatorima tako i zbog indirektnih gubitaka zbog neispo-ručene energije i troškova nastalih iz potrebe za hitnim inter-vencijama.

Donja slika, gdje se stambene jedinice i gradska saobračajnicanalaze neposredno uz transformatorsku stanicu, najbolje ilustrujeopasnost od ek splozije strujnog transfor ma tora kako po uposlene iopremu u postrojenju, tako i na stanovništvo u blizini transforma-torskih stanica smještenih u naseljenim mjestima.

Kako je u savremenim uslo vima vođenja elektroenergetskog si-stema, tendencija da se isključenja postrojenja svode na najmanjumoguću mjeru, javila se povećana potreba za primje nom dijagno-stičkih metoda koje je moguće primjeniti na aparatima u pogonu.

Jedna od takvih metoda je kontrola stanja izolacije strujnih i na-ponskih transformatora mje renjem parcijalnih pra žnjenja akustič-nom metodom, koja se u OP Sarajevo vrši od 2000. godine

22

Goran Skelo dipl.ing.el.Operativno područje SarajevoRukovodilac Službe za specijalna mjerenjag.skelo@opsa.ba

KONTROLA STANJA IZOLACIJE STRUJNIH I NAPONSKIH TRANSFORMATORA MJERENJEM PARCIJALNIH PRAŽNJENJA AKUSTIČNOM METODOM

Stručni rad/Стручни рад...

Kako samo ime sugerira, me todom je moguće otkriti defektekoji na neki način emitiraju zvuk. Šupljine i defekti unutar mjernogtransformatora će uz rokovati parcijalna pražnjenja i eventualno do-vesti do proboja. Te nepravilnosti unutar izolacionog sistema mo gunastati prilikom proizvodnje u tvornici, za vrijeme instaliranja namjestu ugradnje ili u eksploataciji. Ukoliko dođe do njihovog aktivi-ranja, emitirati će se akustični signal. Signali se šire od izvora ka se -n zoru lociranom na spoljnom dijelu kazana.

Instrument mjeri te akustične signale i u izvjesnoj mjeri mo-guća je lokacija defekta traženjem mjesta na mjernom tra nsforma-toru sa najjačim si gna- lom.

Širenje akustičnog vala od izvora parcijalnih pražnjenja do sen-zora značajno ovisi o geometriji ispitnog objekta kao i o vrsti medijakroz koji prolazi (ulje, plin, čelik,..).

Glavne prednosti akustične metode u poređenju sa drugim sušto nije destruktivna i omogućava primjenu u pogo nu. Rezultatiovih mjerenja mo gu op ravdati i inicirati daljnja ispitivanja, kao štosu mjerenja kapaciteta i faktora die lek tričnih gubitaka, mjerenja ot-pora izolacije kao i ispitivanja ulja iz sumnjivih tra- ns formatora kakobi se dala pravilna ocjena stanja ispitivanih aparata.

Na slici je prikazan je snimak sa defektaže mjesta proboja, nastrujnom mjernom tra nsformatoru koji je imao povećan nivo parci-jalnih pražnjenja (400 pC pri 71 kV i 900 pC pri 140 kV). Transfor-mator je bio podvrgnut eksperimentu u kojem je kod ispitivanjapovišenim naponom došlo do proboja pri 170 kV.

Glavni nedostatak akustične metode je što je ponekad teško uč-vrstiti senzor na ka zan transformatora, pa kontrola takvih jedinicazahtijeva dosta vreme na. Osim toga nije moguće vršiti kontrolutransformatora inverzne izvedbe.

Za mjerenja parcijalnih pražnjenja akustičnom metodom namjernim transformatorima u OP Sarajevo koristi se instrument zaakustičnu analizu izolacije, ko jim je takođe mo guće vršiti ispitiva-nje na MOP-ovima svih na ponskih nivoa, kablovskim završnicamai kablovskim spojnicama do nazivnog napona 35kV

Instrument se sastoji od: senzora, predpojačala, napojne jedi-nice predpojačala, analizatora signala, jedinice za eksterno napaja-nje 230V 50/60 Hz i spojnih kablova. Fiberoptičkim kablom seostvaruje veza između senzora i predpojačala. Moguć je i rad sa in-ternim baterijskim napajanjem.

Brojne su mogućnosti odabira parametara za obradu ulaznogsignala sa ciljem što kva litetnijeg mjerenja (promjena pojačanja si-gnala, gornje i donje ,,rolloff” frekvencije čime određujemo u kojemfrekventnom opsegu želimo pratiti pojavu, promjena refe rentnognivoa trigera, promjena vremenske konstante referentnog trigera,vrijeme blokade trigera itd.). Frekventni opseg u kojem je mogućepratiti pojavu je između 10 kHz i 500 kHz.

Na instrumentu postoji iz laz preko kojega se signal može voditina osciloskop radi dodatne analize. Snimljene signale je kasnije mo-guće prenijeti na računar, a uz instrument se is poručuje softver kojiomogućava njihovu daljnju statističku obradu.

Signale je moguće pratiti u kontinualnom, pulsnom i faznommodu. Za ispitivanja na mjernim transformatorima korišteni su kon-tinualni i fazni mod. Instrument analizira ele ktrične signale sa sen-zora sm je štenog na kazan.

Na donjim slikama su prikazani rezultati mjerenja, u kontinual-nom i faznom modu, izvršenih na strujnom transformatoru sa izo-lacijom u dobrom stanju, koji služe kao obrazac za poređenje sarezultatima dobijenim na transformatorima kod koji se sumnja uoslabljenost izoacije.

23

Mjerenje parcijalnih pražnjenja na strujnom transformatoru, na naponskomtra nsfo r matoru u metalom oklopljenom postrojenju i na improvizovanompristroju u laboratoriji.

Kontinualni mod

Kao ilustraciju metode biće prikazano nekoliko slučajeva izprakse.

U prvom primjeru su dati rezultati mjerenja parcijalnih pražn-jenja na strujnom transformatoru, na kojem je došlo do značajnepromjene rezultata mje renja faktora dielektričnih gubitaka i otporaizo lacije u odnosu na rezultate mjerenja izvršenih ranije, što je biopo kazatelj da je u relativno kra tkom periodu došlo do zna čajnogslabljenja izolacije.

24

Fazni mod

Rezultati mjerenja parcijalnih pražnjenja izvršenih na transfor-matoru u fazi ,,8”, dati na donjim slikama, su jasno pokazali da jeuzrok slabljenja izolacije postojanje jakih parcijalnih pražnjenja un-utar transformatora.

U drugom primjeru je takođe potvrđeno postojanje jakih parci-jalnih pražnjenja na strujnom transformatoru u fazi ,,0“, koje je do-velo do kontinuiranog slabljenja izolacije, iz godine u godinu, što se

odrazilo na povećanje faktora dielektričnih gubitaka i smanjenje ot-pora izolacije.

ST Faza „0“ (PP)

ST Faza „4“

Stručni rad/Стручни рад...

25

U oba navedena primjera rezultati hromatografske analize pli-nova otopljenih u transformatorskom ulju su potvrdili postojanjeparcijalnih pražnjenja unutar transformatora.

Ipak, kako ovom metodom nije moguće detektirati sve mjernetransformatore kod kojih je došlo do slabljenja izolacionog sistema,kao ni znati do kolikog slabljenja izolacije je došlo usljed djelovanja

parcijalnih pražnjenja, njena primjena ne isključuje potrebu za pri-mjenom drugih metoda. Za donošenje pravilnog zaključka o stanjuizolacionog sustava potrebno je imati u vidu rezultate dobijene raz-nim dijagnostičkim metodama.

U navedenim primjerima je pokazano da je oslabljenost izola-cionog sistema detektirana mjerenjem parcijalnih pražnjenja aku-stičnom metodom, potvrđena i drugim metodama kao što sumje renje otpora izolacije, mjerenje faktora dielektričnih gubitaka iplinsko- hromatografskom analizom ulja. Na taj način je bilo mogućesa sigurnošću utvrditi da je došlo do slabljenja izolacije ispitivanihstrujnih transformatora.

Metodu mjerenja parcijalnih pražnjenja akustičnom metodom jemoguće primjeniti i za ispitivanje izolacije strujnih i naponskih trans-formatora u metalom oklopljenim – plinom izolovanim postroje-njima.

Za ilustraciju su prikazani rezultati mjerenja parcijalnih pražnje-nja akustičnom metodom na naponskim transformatorima de-montiranim iz metalom oklopljenog – plinom izoliranog postrojenja.

Ispitivanja parcijalnih pražnjenja su izvršena na dva naponskatransformatora 123 kV, nakon demontaže sa Mjernog polja 123 kV,iz metalom oklopljenog postrojenja. Ispitivanje je izvršeno kao diopreventivnih aktivnosti, nakon havarije koju je izazvala eksplozijajednog transformatora istog tipa u pogonu.

ST Faza „8“

Naponski transformator u Mjernom polju nakon eksplozije

U skladu sa dobijenim rezultatima zaključeno je da:

Ispitivani naponski transformator sa papirnom međuzavojnomizolacijom ne zadovoljava zahtjeve prema IEC 60044-2 i IEC 62271-203 standardima i ne preporučuje se njegova daljnja upotreba

Pokazano je dobro slaganje rezultata mjerenja akustičnom me-todom sa rezultatima mjerenja dobijenih električnom metodom.Time je potvrđeno da je moguće vršiti kontrolu mjernih transfor-

matora u metalom oklopljenim postrojenjima, mjerenjem parcijal-nih pražnjenja akustičnom metodom sa dovoljnom osjetljivošću.

Nakon ovih ispitivanja izvršena je kontrola svih metalom oklo-pljenih postrojenja u OP Sarajevo, mjerenjem parcijalnih pražnjenja.Utvrđeno je stanje izolacije naponskih transformatora te su, zaona metalom oklopljena postrojenja za koje je ustanovljeno da jeto potrebno, date preporuke na osnovu kojih bi trebalo izvršiti od-govarajuće rekonstrukcije odnosno zamjene opreme.

26

Vizualnim pregledom je ustanovljeno da jedan od dva preostala naponska transformatora ima papirnu međuzavojnu izolaciju (Trans-formator 1), a drugi ima međuzavojnu izolaciju od sintetičkih folija (Transformator 2).

Istovremeno su vršena ispitivanja parcijalnih pražnjenja električnom metodom u skladu sa IEC 60044-2 i ispitivanja parcijalnih pražnjenjaakustičnom metodom

Cilj je bio.- Utvrditi stanje naponskih transformatora i ustanoviti da li je moguće njihovo vraćanje pod napon, kako bi se izbjegla moguća nova

havarija- Utvrditi da li postoji korelacija rezultata mjerenja dobijenih električnom i akustičnom metodom

Transformator 1 Transformator 2

Пројекат изградње систе -ма за пренос електричнеенергије 400 kV напонскогнивоа “Трансбалкански ко ри -дор“ представља пројекат одвеликог регионалног ин тересакоји уједно дозво љава тра -нсин тернационални преноселектричне енергије на ве -ликим растојањима уз ми -нималне губитке, спајајућитржишта источне и западнеЕвропе, притом гарантујућисигурно и стабилно снабдије -вање домаћих потрошача до -вољним количинама ква ли те-т не електричне енергије. Сас-тавни дио “Трансбалканскогкоридора” је 400 kV интер ко -неkција између Босне и Хер -цеговине,Србије и Црне Горе.

400 kV интерконекција јеукључена у листу прио ри -тетних пројеката подр жа ниход стране Се кре таријата Ене -ргетске заједнице са сје ди -штем у Бечу, а укључен је и удесетогодишње развојне пла -

нове Асоцијације европ скихоператера преносних си стема(ЕНТСО) за регион ју го источнеЕвропе. У ширем контексту,када се пројекат реализује,чиниће дио јаког инфра -структурног коридора заелектричну енергију из међуцентралне Србије и Италије,преко планираног подмор -ског кабла између Црне Гореи Италије.

Главни корисници про јектасу оператори елект ри чнихпреносних система у три зе -мље, односно “Елек тро преносБиХ“, “Независни оператерсистема“, “Елек тромреже Ср -бије“ и “Црно горски електро -преносни си стем“.

У трећем мјесецу ове го -дине завршена је Студија оп -равданости са процјеномути цаја на друштво и жи -вотну средину, чији је буџетизносио 950.000 евра, а којаје финансирана од странеЕвропске уније и то грант

средствима Европске ко ми -сије (ЕК). Добијени резул -тати студије указују да ћепројекат донијети еконо м -ску корист земљама учесни -цама, те да је финансијскиизводљив за операторе еле -к тричних преносних систе -ма. Студија обухвата развојпланиране интерконекцијена 400-киловолтном напон -ском нивоу између Више гра -да, Бајине Баште и Пљеваља,а анализирани су сви аспе -кти предложене интер коне -нције (технички, правни ире гулаторни, економски, тр -ж ишни, друштвени, итд.) теје показана оправданост иизводљивост пројекта.

Налази процјене утицајана животну средину указујуда овај пројекат може битиспроведен и реализован наначин да узрокује мало илиникакво нарушавање живо -тне средине и утицај настановништво које је насе -

љено и запослено у околномподручју. Припремљен јеширок сет мјера за праћењеи умањење утицаја којимби се елиминисали билокоји неповољни друштвении утицаји на животну сре -дину, њихова компенза цијаили смањење на прихва т -љиве нивое, а све у склопупроцеса процјене утицаја надруштво и животну средину.Предложене трасе далеко -вода или коридори у све триземље су већином у употре -би од стране оператора пре -носних система за њиховепостојеће трасе далеководанижег напона, а који су уупотреби сада већ више од50 година.

Имплеме нтација овогпро јекта би требало да гене -рише значајне економске икористи за тржиште електри -чне енергије у ширем регио -ну југоисточне Европе.

Јована Мирковић

27

400 kV интерконеkција између Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе

Главни корисниципројекта суоператориелектричнихпреноснихсистема у три зе мље, односно“Електро пре носБиХ“, “Независниопе ра терсистема“,“Електро мрежеСрбије“ и “Црно гор скиелектропреноснисис тем“

Projekti/Пројекти...

Generalni direktor MatoŽarić smatra da je elektronskakontrola pojednostavila rad iprocedure kontrole te usposta-vila redovnu elektronsku komu-nikaciju s inspektorima UIO BiH.

- Uvođenjem ovog pilotprojekta, koji je sa implemen-tacijom otpočeo 01.07.2014.god., umnogome je olakšanproces kontrole. Našim služ-bama koje rade na obračunuPDV-a omogućena je stalna,kako usmena tako i elektron-ska komunikacija sa ovlašte-nim inspektorima, čime se

smanjuje i mogućnost greškekod prijave poreza.

Prema riječima Sanje Že -bić, rukovodioca Službe za fi-nansije, plan i raspodjelu prijeimplementacije pilot projektaUprave za indirektno oporezi-vanje BiH službenici “Elektro-prijenosa“ koji su radili naposlovima obračuna i plaćanjaPDV bili su prinuđeni dolaziti izsvojih operativnih područja usjedište Kompanije, u BanjuLuku, kako bi se obavile neop-hodne procedure.

- Sa sobom su donosili ve -

oma obimnu dokumentaciju iu Banjaluci su sa inspektorimaUIO morali ostajati i po neko-liko dana.

Nakon toga bi se radilakon trola konsolidacije svih pri-java i dokumenata na nivouKompanije, stoga su kontrole utom periodu trajale i do mje-sec dana i bile su iscrpljujuće,kako za inspektore tako i zanaše službe.

Stoga je ovaj projekat opra -vdao svoj cilj, sada se poreskekontrole u našoj Kompanijiobavljaju na brži i jednostavniji

način - smatra Sanja Žabić. “Elektroprenos“ je nekoliko

mjeseci morao raditi na infor-matičkoj podršci ovom projektujer nema jedinstven infor ma -cioni sistem na nivou cijele Kom-panije, ali zalaganj em informa- tičkih i ekonomskih službi, prila-gođeni su podaci za potrebekontrole i sad imamo “uho-danu“ praksu slanja dokume-nata u Upravu za indirektnooporezivanje. Na kraju, rezultatsvega je obostrano zadovoljstvoi UIO i “Elektroprijenosa“.

Jovana Mirković

28

Projekat/Пројекат...

ELEKTROPRIJENOS BIHUČESTVOVAO U PROJEKTU"ELEKTRONSKO PRAĆENJE OBVEZNIKA"

Projekat – E-kontrola sedefiniše kao kontinuiranopraćenje obveznikaprve vrijednosnegrupe putem sis-tema djelimičnihkontrola i elek-tronske razmjenepodataka. “Elektroprenos-Elektroprijenos BiH“ a.d. BanjaLuka svrstan jemeđu prvih 15 do-maćih kompanijakoje su svoj radučinile transparent-nijim te je dopriniokvalitetnijoj iefikasnijoj saradnjisa UIO BiH

Савјет за велике електричнемреже ЦИГРЕ окупља више од12.000 стручњака, међу којимасу истраживачи, академици иинжењери из 90 земаља ције -лог свијета, који размјењи ва -њем знања и удруживањемсн а га настоје побољшати еле -ктро енергетски систем, како да -нашњице тако и будућности.Централна канцеларија ЦИГРЕ,смјештена у Паризу, у свомсаставу броји 58 националниходбора, а прије 64 године овојзаједници придружио се иНационални комитет Југо сла -вије ЈУКО ЦИГРЕ, данас ЦИГРЕСрбија. Управо у организацијиовог комитета, од 17. до 21.маја 2015. године, одржано је

32. савјетовање “ЦИГРЕ 2015“.Како “Електропренос-Електро -пријенос БиХ” а.д. Бања Лукавелику пажњу поклања усавр -шавању својих запослених ипраћењу најновијих достигнућаиз сфере електроенергетике,запосленици наше компанијеузели су учешће на овогоди -шњем савјетовању одржаномна Златибору, једном од најље -пших туристичких мјеста у Ср -бији.

Руководилац Службе за тех -ничке послове, стандарде ипре поруке у Дирекцији за рад иодржавање система Срђан Ма -залица каже да је 32. Савје -товањe ЦИГРЕ одлична приликада се присуствује, али и узме

учешће на извјештајима стру -чних извјестилаца објављенихрадова.

“Посебно издвајам дио којисе односи на проблематику уре -ђења тржишта електричне ене -р гије у Србији, која је многовише поодмакла у овој области,у смислу имплементације Тре -ћег енергетског пакета дире -ктива Европске Уније. Такође,било је прилике за контакте иразмјену искустава са колегамаиз сестринске ‘ЕлектромрежеСрбије‘, али и са угледним стру -чњацима из наше професије.Посебно издвајам размјенуиде ја и искустава са предсје -дником ЦИГРЕ Србија, мр Гој -ком Дотлићем, иначе аутором

књиге ‘Електроенергетика крозстандарде, законе, правилникеи техничке препоруке‘“, казао јеМазалица.

Небојаша Пажин, водећиин жењер за изградњу, рекон -струкцију и замјену опреме ТС уДирекцији за планирање систе -ма и инжењеринг, први пут јеузео учешће на оваквој мани -фестацији од доласка у Ком -панију.

“Узимајући у обзир њензначај у професионалном сми -слу, структуру и број учесникаиз цијелог региона и шире, мојеим пресије су више него пози -тивне. С обзиром на то да су свипредстављени стручни радови(реферати) одобрени и прихва -

29

Stručno savjetovanje/Стручно савјетовање...

“ЦИГРЕ 2015“ ЗЛАТИБОР

На 32. савјетовању ЦИГРЕ Златибор стру чној јавности представљена су најно вија техничка сазнањаи искуства из обла сти производње, преноса и дистрибуције еле к тричне енергије. Учешће је узеловише од 1.000 научних и стручних радника из електропривреда, електроиндустрије, института ифакултета, међу њима и радници “Електропреноса БиХ“

ћени, након спроведених стру -чних рецензија од стране над -лежних студијских комите та,сматрам да је сваки од њихдопринио неком новом саз -нању. Различита искуства, упро фесионалном смислу, сва -како су од користи за рјеша -вање постављених задатака уобласти којом се бавим, теизлагања којима сам присуство -вао, у оквиру савјетовања, сусигурно обогатила моја досада -шња сазнања, а нова познан -ства те размјена искустава саколегама из регије које се бавеистом или сличном пробле -матиком ће свакако унапри -једити мој даљи рад“, сматраПажин.

“‘Електропренос БиХ‘ пратиу много сегмената најновијадостигнућа из примјене новихтехнологија и приступа крозреконструкцију старих и изгр а -дњу нових постројења, у некимобластима чак и предњачимо, уодносу на земље из регинона,примјеном нових рјешења, теимамо много сличних искус -тава, првенствено због географ -ске близине и услова у којимелектропреносни системи ра -де“, тврди Александар Тица,руководилац Службе за плани -рање рада и одржавање у Ди -рекцији за рад и одржавањесистема, такође један од учес -ника овогодишњег савјетовања.

“Повезује нас концепцијскасличност и искуства из прет -ходног периода, јер је то биоједан заједнички електропре -носни систем бивше СФРЈ, такода дијелимо исту развојну пла -тформу, приступ у одржавањупостројења и опреме итд. Сва -

како да можемо примијенитипозитивна искуства једног таковеликог система у односу нанаш преносни систем и великиброј стручних радова је дире -ктно примјењив на наш систем,који је још у развоју и у конс -тантном процесу побољшањаперформанси“, додаје Тица.

Јован Тодоровић, водећиинжењер за системске анализеу Дирекцији за рад и одржа -вање, такође сматра да је биломного добрих радова на савје -товању “ЦИГРЕ 2015”, те посе -бно издваја излагање АКТУ ЕЛ- НЕ ТЕМЕ бр 1.

По мом мишљењу, оваактуелна тема је погодила су -штину главних задатака/про -блема с којим се јавна елек тро енергетска предузећа морајусуочити“, сматра Тодоровић.

За вријеме савјетовања од -р жана је и Техничка изложба“ЦИГРЕ Србија ЕXПО 2015“, накојој су се произвођачи елек -тро опреме, консултанти као инаучно-истраживачке органи -зације кроз пословне презен -тације и промотивне актив но-сти представили најновијим до -стигнућима.

Јована Мирковић

30

Срђан Мазалицаи мр Гојко Дотлић

Зоран Бундало иНебојша Пажин

СА СТАНОВИШТА СТРУКЕНА ЈЕДНОСТАВАН ИКОНКРЕТАН НАЧИНПРЕДСТАВЉЕНА ЈЕТРЕНУТНА ПРО БЛЕМАТИКАЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХПРЕДУЗЕЋА У РЕГИОНУ,КАО И ТРЕ НДОВИТРАНСФОРМАЦИЈЕ СА СТА �НОВИШТА УПРАВЉАЊА, ТЕФИНАН СИРАЊА ИОПЕРАТИВНИХ ЗА ДАТАКА.

U Tuzli je, 21. i 22. aprila2015. godine, održan prvi Re-gionalni energetski forum“Tuzla - REF 2015“ pod pokro-viteljstvom Ministarstva vanj-ske trgovine i ekonomskihodnosa Bosne i Hercegovine iuz podršku partnera RMU Ba-novići i “BH Telecoma“. REFTuzla je stručno-poslovni skup,na kojem renomirani stručnjacidiskutuju o aktuelnim temamaiz oblasti energetskih politika,primjene novih tehnologija iinvesticija u elektroenergetskisektor, kao i pravcima razvojaenergetike uopšte.

Pozdravnim obraćanjimaForum su otvorili Nj.E. dr Va-lentin Inzko, visoki predstavnikza Bosnu i Hercegovinu, ReufBajrović, Federalni ministarenergije, rudarstva i industrije,i Bego Gutić, Premijer Tuzlan-skog kantona.

Rad Foruma se odvijao krozdva panela “ImplementacijaTrećeg energetskog paketa EU:status quo na tržištima elektri-čne energije i gasa u zemljamaregije“ i “Strategije, planovi i in-vesticije u elektroenergetskomsektoru“.

Odabrane teme su po svojojaktuelnosti zasigurno u samomvrhu prioriteta i interesovanjasvih aktera u elektroenereget-skom sektoru, ne samo BiH većii susjednih zemalja.

U okviru prvog panela, kojisu moderirali Branislav Prelje-vić (predsjedavajući Regulator-nog odbora EnZ, Beč) i mr EdinZametica (DERK, BiH), svojaiskustva u liberalizicaiji sektorai implementaciji trećeg EU pa-keta prezentirali su dr PavelOmahen (ELES, Slovenija), Bi-

ljana Hadžibabić (AERS , Srbija)i Novak Medenica ( AZE, CrnaGora). Prezentacije a nakontoga i diskusije, pokazale su dase zemlje regiona suočavaju sasličnim preprekama kada suprocesi prestrukturiranja u pi-tanju.

Kroz nastavak rada prvogpanela, panelisti Emir Agano-vić (JP EP BiH) i Davorin Đako-vić (JP EP HZHB) izložili suaktuelnosti kada je u pitanjuproces prestrukturiranja elek-troenergetskih kompanija uFederaciji BiH. Na osnovu izne-senih činjenice, vidljivo je daBiH zaostaje u navedenim pro-cesima te je potrebno učinitidodatne napore kako bi se oveaktivnosti uspješno okončale.Generalno se može reći dabolja međusobna saradnja iprenošenja iskustava naročitoiz zemalja koje su postale pu-nopravne članice EU (Slovenijai Hrvatska), BiH mogu umno-gome olakšati u ispunjavanjuobaveza koje nameće Trećienergetski paket EU. Ovaj diopanela moderirali su prof. drMustafa Musić (JP EP BiH),Cvjetko Žepinić (“Elektropre-nos BiH“) i mr Alija Mujčinagić(DERK).

Panel “Strategije, planovi iinvesticije u elektroenerget-skom sektoru” koji je održandrugog dana privukao je pose-bnu pažnju učesnika Forumazbog iznimno aktualne tema-tike.

Naime, ekološki zahtjevikoji se stavljaju pred nove i po-stojeće termoenergetske ob-jekte predstavljaju jedan odnajvažnijih ograničenja prieksploataciji postojećih i izgra-

dnji novih objekata. Alaudin Alihodžić, izvršni

direktor za Planiranje i razvoj,prezentirao je Investicioni ci-klus koji “Elektroprenos BiH“realizuje, istaknuvši da je “Ele -ktroprenos BiH“ u prvom kvar-talu 2015. godine zaključio

ugo vore u vrijednosti od preko30 miliona KM. Naglašena jeodlučnost Uprave “Elektropre-nosa BiH“ da kroz modernizacijuopreme i dalju ekspanziju mrežeobezbijedi pouzdan i siguran radprenosnog sistema.

Ebedija Hajder Mujčinagić

31

Energetski forum/Енергетски форум...

Regionalni energetski forum “REF Tuzla 2015“, 21-22.4.2015.

REGIONALNA PLATFORMA ZA ENERGETSKU TRANZICIJU

32

Obuke/Обуке...

OBUKA U “SIEMENSU“

U Nirnbergu je održana obuka naših zaposlenika u sklopuUgovora o isporuci ormara zaštite i upravljanja, sklopljenog iz-među “Elektroprenosa BiH“ I “CET Energy Sarajevo“. Nosilacposla je Operativno područje Banja Luka, stoga su obuci prisu-stvovali rukovoditelj Službe za mjerno-relejnu tehniku i pomo-ćna napajanja Branislav Koprena i Nemanja Piljagić, samostalniinženjer za MRT i PN. Iz ostalih operativnih područje prisustvovalisu rukovoditelji službi za MRT i PN Teo Klepo iz Mostara, DraženKrsmanović iz Sarajeva, TJ Višegrad, i Elmir Huseinbašić iz Tuzle,TJ Doboj.

Obuku u “Siemens Power Academy“ držao je Jurgen Winter

iz “Siemensa“, izvođena je na engleskom jeziku i trajala tri dana,pri čemu je bila podijeljena u sljedeće cjeline: SIPROTECT 5 –upoznavanje sa novom generacijom modularnih, fleksibilnih i in-teligentnih digitalnih zaštitnih uređaja, Digsi 5 – inženjering alatza parametrizaciju, puštanje u pogon i rad sa svim SIPROTEC 5uređajima, 7SA8 – uređaj za distantnu zaštitu i 7UT8 – uređaj zazaštitu transformatora. Ova obuka uveliko će pomoći našim in-ženjerima u svakodnevnom radu te im olakšati poslove.

Pripremila: Ebedija Hajder Mujčinagić, Irena Krmek i Elmir Huseinbašić

U sklopu Ugovora o ispo-ruci ormara zaštite i upravlja-nja između “ElektroprenosaBiH“ i “ABB Hrvatska“, održanesu obuke zaposlenika Kompa-nije i to u trajanju od četiriradna dana. Obuke su se odvi-jale u terminima od 06. do10.04.2015. za Lot 3, čiji je no-sitelj OP Sarajevo, a od 11. do15.05. 2015. obuka je vršenaza Lot 2, čiji je nositelj OP Mo-star. Obuku je uspješno zavr-šilo jedanaest zaposlenika“Elektroprenosa BiH“, i to uprvom terminu Senada Bukvai Avdo Kambur iz OP Sarajevo,Perica Vidović iz OP Mostar,Sadin Pačavar iz OP Banja Lu -ka, te Rešad Hajdarević i Saba-

hudin Samardžić iz OP Tuzla. Uperiodu od 11. do 15.05. obu -ku su uspješno savladali TeoKlepo i Zoran Žarić iz OP Mo-star, Admir Čeljo iz OP Sara-jevo, Dragan Stojnić iz OPBanja Luka i Elmir Huseinbašićiz OP Tuzla.

Program je obuhvatio os -no vni nivo obuke za softwarePCM600 i zaštitno-upravljačkeuređaje REC650, REL650 iRET650. Obuku je izvodio Ser-gio Gazzari iz ABB Hrvatska iobrađivane su sljedeće cjeline:SEP 601 PCM600, SEP661 baycontrol REC650, SEP652 Linedistance protection REL650 iSEP655 Transformer protec-tion RET650.

Nakon izvršene obuke do -jam učesnika je da su organi-zacija obuke, ispomoć prior ga nizaciji smještaja i prije-voza te suradnja sa kolegamakoji su držali obuku bila naveoma visokom nivou.

Da bi se pratile nove teh-nologije, zadržao visok nivozna nja i obučenost stručnog

osoblja, ovakve obuke bi tre-balo organizirati češće i sa jošvećim intenzitetom.

Prema riječima učesnika,polaznika obuka, ovo je bilo li-jepo iskustvo, koje bi u svakomslučaju valjalo ponoviti.

Ebedija Hajder Mujčinagić,Irena Krmek i Elmir Huseinbašić

33

Obuke/Обуке...

Obuka u ABB-u, Vasteros, Švedska

Природа пословања уелектроенергетском секторузахтијева висок степен заш -тите здравља и сигурностина раду, што представља је -дан од приоритета и преду -слова за успјешно пос ло ва ње.С обзиром на дјелатносткојом се бавимо, технологијурада и послове који се оба -вљају у посебним условима иса повећаним ризиком, Ком -панија велику пажњу покла -ња безбје дности и заштитиздравља запослених.

Примјеном провјеренихи сигурних метода и упут -става за рад, обављањем по -слова на изградњи, ремонтуи одржавању електро енер -гетских објеката уз обавезноспровођење свих пропи са -них мјера за обезбјеђењемјеста рада избјегавају серизици, те сигурно и без -бједно извршавају раднеобавезе.

Сваке године израђује сепрограм мјера заштите нараду, који садрже актив -ности, рокове извршења ипотребна финансијска сред -ства за спровођење мјеразаштите на раду у складу саОсновама за израду плана ипрограма мјера заштите, доксе у оквиру плана набавки запотребе рада и одржавањапланирају средства за овепотребе.

“Сагледавајући стање за -

штите на раду и активностикоје су вођене у прошлојгодини, на основу достав -љених извјештаја из опера -тивних подручја, може сезакључити да су извршенесве активности предвиђенепланом и програмима радаиз области заштите на радупрема актима Компаније изаконским прописима“, сма -т ра Михајло Суботић, инже -њер за заштиту на раду уДирекцији за рад и одржа -вање система.

У току прошле годинеуложено је 351.688 КМ заунапређење и побољшањеуслова рада, док су Планоми Програмом за 2015. го -дину предвиђена средства увисини од 291.500 мараказа ове намјене.

“Електропренос-Електро -пријенос БиХ“ а.д. Бања Лукауз модернизацију опреме,примјену напредних техно -ло шких рјешења и конти -нуирану обуку запосленихомогућава адекватну преве -нтиву, мониторинг, као иправовремено и ефикаснореаговање у ванредним око -лностима.

Инжењер Суботић на во -ди да у циљу заштите на ра -ду Компанија сваке годиневрши обуку и оспособ ља ва -ње радника прије почеткарада, као и радника који су

34

Zaštita na radu/Заштита на раду...

Безбједни услови заквалитетног послова

За спровођење и уна пређење заштите и здравља на раду, односно унапре ђење ипобољшање услова рада, у 2015. години “Еле ктропријенос-Електропренос БиХ“ уложићеоко 290.000 марака

распоређени са једног надруго радно мјесто.

“Редовно се врши перио -дична обука свих запосле -ника из области ЗНР и ППЗ,те благовремено упознава -ње и упозоравање са ризи -цима које носи њиховора дно мјестио. Компанијаводи рачуна да се у свакојсмјени нађу радници који суоспособљени за пружањепрве помоћи“, тврди Субо -тић, који додаје да су свизапослени прошли љекарскипреглед прије ступања у ра -дни однос те да се перио -дични љекарски прегледиредовно спроводе.

“Ради спречавања зара -зних болести, радници којипо закону подлијежу сани -тарним прегледима, обавез -но обављају ове прегледе.Редовно се врши и прегледкао и испитивање средставаза рад. Транспортна средствасе одржавају у исправномста њу као и сва остала во -зила. Редовно се врши прег -лед и испитивање личнихзаштитних средстава и заш -титне опреме. Лица која ру -ководе процесом рада сва- кo дневно разговарају са за -посленима на њиховом ра -дном мјесту и указују нане опходност примјене заш -титних мјера. За безбједан издрав рад запослених, свимрадницима је обезбијеђенапотребна заштитна опрема“,наводи Суботић.

Преглед и испитивањееле ктро и громобранске инс -талације врши се у законом

предвиђеном року. Ради отк -лањања опасности од напо -на, изведени су узем љи- ва чки системи стубних мје -ста. Сваке три године вршисе и мјерење микрокли -матских услова радне сре -дине. Унутар локације ВНпо стројења извршено је оби -љежавање унутрашњих тра -нспортних путева и ог рани- чена брзина кретања. Раднипростор у радионицама има гацинима уредно се одр -жава а непосредни руково -диоци континуирано пратеупотребу личне заштитнеопреме на пословима саповећаним ризиком.

Због дјелатности Ком -паније није могуће у потпу -ности елиминисати присутнеризике при обављању пос -лова на одржавању електро -енергетских објеката, те серади процјена ризикаи ут врђују мјере за њиховоотклањање. Од укупног бр о -ја анализираних раднихмје ста процијењено је да су32 са повећаним ризиком,те је утврђено да међу њима

постоје радна мјеста на ко -јима и поред примјене одго -варајућих мјера постојипо већано штетно дејство ус -ло ва рада на здрављерадника. Стога је за раднамјеста пословођа за далеко -воде, водећи монтер за да -леко воде, самостални мо н- тер за далеководе и монтерза да леководе у Акту запроцјену ризика, предло -жено да стаж осигурањабуде увећан са 12 на 15мјесеци.

“Еле ктропренос БиХ“ ко -н тинуирано ће вршити аде -кватно распоређивање за по-

слених са умањеном радномспособности уз консултацијуса специјалистом медицинерада, а у сарадњи са здра -вственим установама ће сп -ро водити промоцију здра в-ља на раду. Безбједност издравље свих запослених у“Електро преносу“ предста -вља при оритет за Компанију.

При ступ безбједном радуналаже да су основни носи -оци елементарних мјера за -штите и здравља на радууп раво сами запослени и ру -ководиоци свих нивоа.

Михајло Суботић,Јована Мирковић

35

рад важан елементања

Да ли су информатичка пис -меност и информатичка култураодвојени, засебни појмови?

Ако посматрамо само пој -мове културе и писмености, он -да вјероватно jeсу, нпр. човјекможе бити неписмен, а култу-ран, уљудан, у обрнутом случајуписмен, а некултуран. Који јеслучај бољи за једно друштво?Али није та дилема тема овогтекста.

Исто тако и појмови инфор-матичке културе и информа-тичке писмености јесу, али самодјелимично, повезани. Како не -ко може бити информатичкикултуран, ако није писмен из теобласти? Не може никако, али уобрнутом случају, постоји мо-гућност да је корисник и те какописмен, информатички, а дабуде некултуран у свакодне-вном кориштењу хардвера исофтвера. Та два појма, али не-ћемо више понављати ријеч ин-форматичка, култура и писме- ност нека буду тема овог текста.

Под писменошћу подразу-мијевамо, као и код оне кла-сичне, познавање основних илинапредних правила и методапримјене знања које смо вре-меном, кроз школовање или на-кнадну едукацију стекли.

Културом ћемо сматрати на -чин примјене свих тих знања иоднос према некоме или не-чему гдје их примјењујемо.

Почећемо са (не)културомкоришћења хардвера. Како сеодносимо према појединим ди -јеловима хардвера, колико че -сто очистимо тастатуру и миш,постоји податак да је многовише бактерија присутно на не -одржаваној тастатури него у по -јединим дијеловима тоалета.Колико смо удаљени од мони-тора пред којим сједимо, који јениво освијетљености монито -ра? Начин на који сједимо за ра-чунаром је још један појам окојем се требамо запитати, каои испуњавање свих осталих ер-

гономских захтјева. Такође јеврло битно мјесто гдје држимокућиште рачунара, учестала јепојава да се рачунар држи наподу, више је изложен увлачењучестица прашине, поготово акопостоји нека подна облога типатепиха, итисона и слично. Праш-њавост унутрашњости рачунарабитно може утицати на стабил-ност његовог рада у смислу пре-комјерног загријавања елeктро- нских компоненти.

Корисници преносних рачу-нара (лаптопа) треба да воде ра-чуна о исправном пуњењу/пра жњењу батерије, при ко-риштењу лаптопа његови вен-тилациони отвори морају битислободни, како би било омогу-ћено исправно хлађење. По-стоје примјери кориштењала п топа у кревету, на покривачу,на меканим површинама гдје јемогућност прегријавања вишенего извјесна.

Већа могућност примјенеин форматичке писмености икултуре сигурно је на пољу ко-ришћења софтвера. Потребно јебити упућен у карактеристикеоперативног система инсталиса-ног на рачунару. У складу са ни-воом писмености пратимо ста- тус његових појединих компо-ненти, као и програма инстали-саних на бази тог ОС-а. Ту по- себно убрајамо антивирус про-грам, чијем временском ажури-рању обраћамо посебну пажњу.Количина инсталисаних корис-ни чких програма треба да будеодговарајућа нашим стварним

потребама за тим дијелом соф-твера, нпр. уколико нам некипрограм затреба само једномгодишње, боље га је послијеупотребе деинсталисати, па присљедећој потреби поново ин-сталисати. Велики је број про-грама који раде у такозваном“background“ моду, тј. у поза-дини, нисмо ни свјесни да су ак-тивни и само успоравају радрачунара, а нису нам потребни.Није потребно ни инсталисатикомплетне програмске пакете,ако нам треба само један про-грам из тог пакета или акознамо да се користимо самоједним програмом. На примјер,инсталишемо комплетан пакетMicrosoft Office, а требају намсамо Word и Excel.

Највећа област у којој до-лази до примјене основних по -јмова овога текста је глобалнамрежа, мрежа у којој великидио популације борави добардио дана. Већ постоје и психоте-рапије за одвикавање од друш-твених мрежа, видео-игара ислично. Поједини корисници,већином тинејџерског узраста,нису ни свјесни бројних замкиинтернет садржаја које користе.Дешавају се разне злоупотребекоје се третирају и као кримина-лна дјела, све полиције свијетаимају одјељења за борбу про-тив “cyber“ криминала.

Посебно треба издвојитипрограме на бази torrent-а, гдјеје корисницима омогућен при-ступ одређеним садржајима у“сивој” зони интернета, гдје се у

већини случајева, због инфор-матичке неписмености, дешавада корисник скине (download-ује) одређени садржај, а да притоме није свјестан да се са ње-говог чврстог диска исти тајсадржај шаље (upload-ује) нанеке сeрвeре широм свијета, акоје опет неко преузима, а по-сљедице тих трансфера пода-така морају постојати. Негати- вне наравно. Поред замки којенам при јете у интернет окру-жењу, свакодневно се сусре-ћемо и са по зитивним примје-рима коришћења интернета, ањих је безброј. Ту треба споме-нути хуману димензију Face-book-а, Sky pe-а, Twitter-а, исличних про грама. Обиље ко-рисних информација, едукатив -них, инфор мативних, забавних,све нам је “на дохват руке”. Тех-ничким напретком и повећа-њем брзине протока информа-ција дешава се да се посред-ством видео-конференција одр-жавају битни састанци, сједни-це, гдје учесници сједе у својимканцеларијама на различитимконтинентима. Можда једногдана и на различитим плане-тама? Повећањем нивоа ин-форматичке писмености и кул-туре, знатно се смањује ризикод негативних посљедица, асамим тим корисник постанесвјестан бескраја простора укојем рачунар, са свим његовимхардверским и софтверским се -гменти ма, може да експлоа-тише у корисне сврхе.

Гордан Марић

36

Dobro je znati/Добро је знати...

Писменост и култура у примјени рачунара

У складу са дугогоди -шњим запаженим учешћимана радничким спортским иг -рама, тако су спорту накло-њени чланови Синдикалнеорганизације Бања Лука и овегодине наставили традицију.

Наиме, у периоду од чет -вртог до шестог јуна одр-жани су “Пети међународниспортски сусрети електро-преносних компанија југои-сточне Европе”, у градуАл бени, у Бугарској. Пореднаших, учествовали су и син-дикалци из Македоније,Србије, Црне Горе и дома-ћина Бугарске. Уз прилику дакратко осјете све благодети

љетовалишта на обаламаЦр ног мора, наши синдика -лци су имали и могућност дасе надмећу у разним спорт-ским дисциплинама.

Поред учешћа у тради-ционалним дисциплинама,наши спортисти су се такми-чили у бацању пикада, али иу егзотичној олимпијској ди -с циплини као што је одбојка

на пијеску. Екипу СО “Елек-тропрен ос“ Бања Лука сачи-њавало је 68 учесника, којису наступили у осам такми-чарских дисциплина. Екипе

су оствариле генерални пла с-ман изражен у укупном бро јубодова остварених у по једи-начним дисциплина ма:

Од наших учесника, зла -тне медаље за освојена прва

мјеста добили су фудбалерии мушки пикадо, сребрни субили кошаркаши и стоноте-нисери, бронзани женскипи кадо и шахисти, а четврта

мјеста су освојиле женска имушка екипа у одбојци напијеску.

У појединачним дисцип-линама које се не бодују заукупан пласман наши такми-чари су наступали у тенису,пливању и пикаду.

Игре је отворио ИванЈотов, генера лни директорбугарског опе ратора пренос-ног систе ма ЕСО, који је03.06.2015. године био до-маћин саста нка представ-ника послодаваца и син ди-ката компанија учесница овеманифестаци је, а синдика -лни активисти су, поред зва-ничних састанака, имали иниз врло корисних нефор -малних сусрета.

Бошко Станивуковић

37

Sindikalne aktivnosti/Синдикалне активности...

Синдикалци СО “Електропренос”Бања Лука на РСИ у Бугарској

1. ЕСО Бугарска ...........................................................28 2. СО “Електропренос“ Бања Лука ............................27 3. СЕМС Србија............................................................24 4. МЕПСО Македонија................................................195. ЦГЕС Црна Гора .......................................................17

Akcija pomoći Sindikalne organizacijeSarajevo pokrenuta je poslije poplava umaju 2014. godine, gdje je SO Sarajevojednoglasno odobrila 5.000,00 KM zapomoć ugroženom stanovništvu. Predsta-vnici sindikata su obišli Topčić Polje, Ma-glaj, Doboj, Zavidoviće i uručili prijekopotrebnu pomoć koja se sastojala odhrane, vode, odjeće, čizama i neophodnogalata potrebnog za raščišćavanje poslje-dica poplava.

SO Sarajevo je takođe i provela akcijuizgradnje kuće ugroženima u poplavamapa je tako u periodu juni 2014 - maj 2015.trajala akcija izgradnje kuće Fehimu Kri-

valiću iz Olova. Akcija ja provedena uspje-šno, što ličnim učešćem članova SO, štoakumuliranim sredstvima sa računa.

Sredinom maja, u prisustvu članovaSindikata, direktora OP Sarajevo i drugihgostiju, u Olovskim Lukama su Fehimu Kri-valiću i njegovoj porodici uručeni ključevinovoizgrađenog doma, čime je uspješnozavršen još jedan humanitarni podvig čla-nova Sindikalne organizacije OP Sarajevoi dijela OP Mostar.

Nakon što je u prošlogodišnjim popla-

vama i klizištima, sa još desetak svojihkomšija, u selu Rečica ostao bez doma,Fehim Krivalić sa svojom porodicom, go-dinu nakon ove prirodne nesreće, ušao jeu svoj novi dom.

Sve ovo zahvaljujući solidarnosti oko350 članova Sindikata “Elektroprijenosa“,koji su sakupili i u ovaj projekat uložili45.903,24 KM.

Uručujući porodici Krivalić ključevenovog doma, predsjednik Sindikalne orga-nizacije Mevludin Kuljanin zahvalio je svimčlanovima Sindikata na humanosti i jošjednom uspješno završenom projektu.

Zahvalnost je iskazana i partnerima uprojektu, izvo đačima radova i preduzećuSENIGOR d.o.o. Sarajevo, koji su sav gra-đevinski materijal dopremili po nabavnimcijenama.

Prizemlje novog doma Krivalića pot-puno je uređeno i spremno za useljenje.

Preplavljen emocijama, Fe him Krivalićuspio je u ime svoje porodice zahvaliti jošjednom Sindikatu “Elektroprijenosa“ naprilici da, nakon go dinu dana od kada je uklizištu izgubio svoju kuću u selu Rečica,ponovo ima svoj krov nad glavom.

Melvudin Kuljanin

38

Humanitarna akcija na izgradnji kuće porodici Krivalić,koja je u prošlogodišnjim poplavama izgubila svoj dom

Sindikalne aktivnosti/Синдикалне активности...

A ovako je uspješno završena humanitarnaakcija na izgradnji kuće

Ovako je počela gradnja nove kuće

SO Sarajevo je prije pet godina po-krenula druženje sindikalnih organiza-cija na nivou “Elektroprenosa“, te jeprvo druženje 2011. godine bilo u Bi-haću, drugo u Sarajevu, treće na Buni– Mostar, četvrto u Lukavacu – Tuzla,a ove godine održano je peto, jubi-larno u Goraždu. Svake godine ima sveviše zainteresovanih, tako da se na-damo da će ovo uskoro prerasti ujednu veliku tradiciju, s ciljem da po-sjetimo što više prirodnih ljepota BiH.

Takođe SO Sarajevo svake godineorganizuje i druženje sa penzionerimana koje se uvijek odazove oko stotinakpenzionisanih uposlenika “Elektropre-nosa“, gdje se u ugodnom ambijentusretnu stare kolege i malo se zabave.

Melvudin Kuljanin

Druženja članova Sindikata

Druženje u Goraždu

FOTOGRAF: JOSIP GRABOVAC

info@elprenosbih.ba