INICIJATIVA I STRATEŠKI PLAN za revitalizaciju starog industrijskog kompleksa u Novom Sadu

7/30/2019 INICIJATIVA I STRATEKI PLAN za revitalizaciju starog industrijskog kompleksa u Novom Sadu

1/18

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTAi

NACRT STRATEKOG PLANA

ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

Petar Mirkovi, akademski vajar Ivana Kora, dia

NOVI SAD, septembar 2009.


2/18

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA I NACRT STRATEKOG PLANAZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE ''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

1

INICIJATIVA ZA IZRADU PROJEKTA REVITALIZACIJE STARE FABRIKE PETAR DRAPIN UNOVOM SADU

SADRAJ

1. POTREBA ZA RAZVOJEM KULTURE2. TRENUTNA SITUACIJA U NOVOM SADU U SFERI KULTURE3. MOGUA REENJA4. KLJUNE KORISTI5. PROCES REVITALIZACIJE6. EKONOMSKI ASPEKT7. IZRADA PROJEKTA


3/18


2

1. POTREBA ZA RAZVOJEM KULTURE

Nakon dve decenije velikog zastoja u razvoju svih oblasti na ovim prostorima, danas smo svedocirezultata takvog fenomena. Drutveni razvoj koji je proteklih godina koliko tolko pekrenut sa mrtvetake uglavnom se ogledao na uspostavljanju osnovnih drutvenih normi, ljudskih sloboda i ponovnoguspostavljanja komunikacije sa svetom.Sfere koje su najvie pretrpele tokom proteklih decenija svakako su sfera kulture, edukacije i svegaonoga to direktno ili indirektno proizilazi iz toga.Gola borba za egzistenciju i povratak animalnim nagonima uticali su da se celokupan sistem vrednostiporemeti.Nije potrebno navoditi sve pojave koje su popunile to upranjeno mesto, poev od turbo folka, prekonacionalistikih, navijakih i ostalih masovnih udruivanja pa do fantastinog linog teatranarkomanije.U takvom jednom vremenu jednostavno je neoekivano traiti krivca za to niti je to potrebno.Za sve moemo rei da je postojalo opravdanje u takvim okolnostima, zato u sadanjem momentu nikone moe traiti niti navoditi opravdanje za izostanak kulturne svesti.Ono to je bitno jeste neophodnost osveenja trenutne pozicije i rad na ponovnom uspostavljanjutrajnih vrednosti.

2. TRENUTNA SITUACIJA U NOVOM SADU U SFERI KULTURE

Sadanje stanje kulture u Novom Sadu jednom reju bi se moglo okarakterisati kao katastrofalno. Presvega kao glavni argument koji bi podupreo ovu tezu jeste nepostojanje jasne i dugorone strategije zarazvoj kulture.Kao glavni nosioci neosporno se nameu javne institucije koje su pak ostale nereformisane,nekonkurentne, nedovoljno produktivne i preglomazne.Tako danas imamo situacijiu da u gradu postoji desetak muzeja sa vie stotina zaposlenih u kojemeseno ue manje posetilaca nego ljudi koji u njima rade. Pri tome ovakvi glomazni aparati ozbiljnooptereuju budet i troe preko potreban novac, pa na kraju svrha postojanja samih institucija vie

nije njihova osnovna namena ve prehranjivanje zaposlenih.Sa druge strane imamo tranzicionu pojavu spektakla kao kompenzativne stvari.Nebrojeno mnogo manifestacija koje imaju za cilj proizvodnju zabave, obraanje velikom broju ljudiali zbog toga i neophodnost da programski ostanu dovoljno neutralni, povrni I samo trenutani. Ovakavjedan fenomen moe biti opravdan u nekoj meri, ali nikako kao nosilac kulturnog ivota. Sa drugestrane, kao veliki problem moe se navesti nedovoljna komunikacija pre svega sa Beogradom, kaoprestonicom, a potom i sa meunarodnim centrima. Stoga je veoma lako uoljivo da se kompletnakulturna produkcija realizuje i plasira iskljuivo unutar samog grada. Ovakav jedan palanaki sindromje ogromna konica za razvoj celog drutva.Ako bi krenuli sa analizom i potraili ta je prva stvar koja nedostaje u pomenutoj sferi, primetili bigotovo potpuno odsustvo produkcije a ono malo to postoji je uglavnom na nedovoljno visokom nivou.Kao primer pokuajte da navedete koliko je u Novom Sadu u proteklih nekoliko godina objavljenoknjiga, snimljeno filmova, izdato muzikih albuma, predstavljeno likovnih radova, izvedeno predstava,

publikovano asopisaa da pri tome kvalitet bude na zadovoljavajuem nivou kako bi bio u potpunostikonkurentan i sa drugim svetskim dometima iz pomenutih oblasti. Navodimo meunarodnu scenu kaojedini reper jer ne postoji razlog zbog kojeg bismo se trebali postavljati ispod tog nivoa. Na kraju, toima za rezultat nedovoljno interesantan program i odsustvo publike kao krajnjeg konzumenta.


4/18


3

3. MOGUA REENJA

Kada smo ve spomenuli meunarodnu scenu kao komparativni model, samo se namee da bi u procesurevitalizacije celog sistema mogli da se oslonimo na mnogobrojna tua iskustva i kvalitetno iskoristimopostojee modele.

Kao jedna od moguih prepreka i konica mogla bi se pojaviti ustaljena misao da se za tako neto nemanovca niti prostornih kapaciteta, te da tako neto nije na prvom mestu i da postoje mnogo bitnijestvari u ovom momentu. Tim nainom razmiljanja samo bi se jos vie zapustio problem i posledicekoje emo u budunosti snositi e se neizmerno poveati, a cena koju emo morati svakako da platimobie neuporedivo vea, kako u materijalnom tako i u socijalnom pogledu. Da ne ulazimo u opirnaizlaganja o znaaju kulture i umetnosti u jednom drutvu, dovoljno je samo napomenuti da je to jedinastvar koja nam daje identitet, kako pojedincu, tako i gradu, naciji, Nepotovanje ovih vrednosti takodirektno uruava temelje na kojima gradimo celokupno drutvo.

U neraskidivoj uzajamnoj sprezi ovde stoji i pitanje graditeljske kulture, tj graditeljskog naslea ionoga to jednom reju ini identitet grada. Mnogi objekti koji su do skora stajali kao prva slika kojanam se pojavi pred oima pri pomenu Novog Sada do sad su opravdano srueni i zamenjeni novim,meutim izvesno je da je sve manje autentinih graevina koje nas dovode u direktan kontakt sakorenima.

Reenje koje upravo obuhvata pomenute probleme jeste model koji izuzetno suptilno integrie kulturu,graditeljsko naslee, produkciju, turizam i ekonomsku stranu. Neto to je odavno praktikovano iveoma uspeno funkcionie i danas irom sveta jeste stvaranje novih kulturnih centara na platformamaindustrijskog naslea. Ogromne industrijske hale, fabrike, koje danas vie ne slue svojoj prvobitnojnameni nameu se kao idealne podloge za stvaranje novog drutvenog momenta.

Prednosti ovog modela su viestruke:

-Nije potrebno troiti ogromne koliine novca na izgradnju novih objekata ve se isti kvalitet postiepametnim korienjem postojeeg graditeljskog fonda. Autentini objekti iz prolosti koji na sebi nosetrag vremena jesu neto to je pojedincu mnogo privlanije, blie i interesantnije od hladnih modernihreenja. Tako ete Pariz, Rim, New York ili Berlin uvek identifikovati sa njihovom autentinomarhitekturom, koja e vas provesti kroz vreme, a ne sa strogim i novim poslovnim distriktima koji segotovo uopte i ne razlikuju od grada do grada.-Obzirom da se kree sa postepenom revitalizacijom otvara se mogunost da se sadraji i njihov obimprirodno odrede prema realnim potrebama i u ekonomski realnim okvirima. Tako se izbegavajuglomazne i nesigurne investicije jer se prostori postavljaju kao multifunkcionalne jedinice i kroz vremeje mogue prilagoavati ih novodolazeim potrebama.-Ouvanje ovakvih objekata je od neprocenjivog znaaja a svetski standardi ouvanja naslea su netoto nas svakako eka u procesu pribliavanja Evropskoj zajednici. Jednom unitenu istoriju nikada vieneemo moi kupiti niti ponovo izgraditi pa je to sve skupa pitanje naeg linog odnosa i potovanjaprema naim precima, naoj istoriji i na kraju prema nama samima.

Konkretan primer na koji se ceo ova inicijativa odnosi jeste prostor bive fabrike Petar Drapin kojise pojavljuje kao ideana celina koja bi u potpunosti mogla zadovoljiti sve navedene kriterijume i

postati veoma bitan gradski centar. Treba napomenuti da se ova inicijativa prirodno pojavila kaomogunost za ostvarivanje takvog modela izuzetno visokog kvaliteta kroz kompromisno reenje elje dase pomenuti kompleks sauva i ideje iz Plana detaljne regulacije prostora koji obuhvata ovaj kompleks1

prema kom se ova prostorna celina rekonstruie u potpunosti (drugim reima rui) a na njenom mestuplanira izgradnja novih multifunkcionalnih prostora i objekata sa sadrajima iz sfere kulture.

1PDR PROSTORA IZMEU TRANDA I MORNARICE U NOVOM SADU, br. 1.2.4/2004 (Sl.list Grada Novog Sada br. 16/2007)


5/18


4

Sam kompleks koji se sastoji od vie objekata i danas ve u velikoj meri deluje kao multifunkcionalnacelina sa mnotvom razliitih delatnosti. Njegova istorijska vrednost, estetika, multifunkcionalnost ilokacija pruaju u potpunosti sve uslove za stvaranje novog Kulturno turistikog kompleksajednostavnim iskorienjem veeg dela postojee strukture i njenom restauracijom.

Moda najbolji primer slinog kompleksa jeste MuseumQuartier u Beu koji je stvoren pre samo 15 takgodina a danas je jedna od omiljenih gradskih lokacija koju svakodnevno poseuje vie hiljada ljudi(pre svega itelja grada a potom i turista), sa godinjom posetom od 2,5 miliona ljudi.Radi se o revitalizovanim zgradama koje su u prolosti sluile kao gradske konjuarnice a danas je tusmetem kompleks koji sadri 3 muzeja, centar arhitekture, nekoliko kafea, plesni centar, restorane,knjiaru, deije igraonice, galerije, prostore za razne muziko-scenke dogaaje itd.

Stari industrijski kompleks u Londonu koji je konvertovan u Modern Tate Gallery je danas jedan odnajpoznatijih muzeja moderne umetnosti u svetu. Kulturne distrikte stvorene na ovoj platformi

naiete u mnotvu Evropskih gradova - Minhenu, Berlinu, Londonu...Nama najblii primer jeste pojava istog fenomena i u Beogradu gde su stari dokovi na Savi-Beton hale -revitalizovani po slinom principu i postali jedno od najposeenijih i najatraktivnijih mesta u glavnomgradu.

Novi Sad poseduje takvu potrebu a to najbolje pokazuje primer ulice Laze Telekog koja se za samopar godina pretvorila u gradski centar zbivanja i zabave mlae populacije.Pri tome svi znamo da je Novi Sad univerzitetski grad i da u njemu ivi i privremeno boravi nekolikohiljada studenata a da je kulturno zabavni sadraj nerazvijen, pogotovo u okolini univerziteta istudentskih domova. Ovaj kompleks se upravo nalazi na relaciji Univerzitet- studentski domovi te u tompogledu ne treba navoditi pogodnost lokacije. Obzirom da veliki broj sugraana letnju sezonu provodina trandu i da je Dunav najvee bogatstvo naeg grada, time se jo vie utvruje injenica o

primerenosti lokacije direktno povezane sa gradskom plaom, kejom i Dunavom. Izdvojenost odstambenih blokova prua sa druge strane adekvatne uslove za masovna okupljanja bez ugroavanjaprivatnosti i mira ostalih graana.

injenica koja dodatno potkrepljuje ovu potrebu je da se u datom kopleksu ve nalazi nekolikomuzikih studija, prostora za probe, tribine, izlobe, zatim nekoliko sportskih klubova (jedriliarski,ronilaki, auto moto), to samo govori u prilog prirodnoj pogodnosti kompleksa za pomenutu namenu.Pomenuta izgradnja skejt parka u neposrednoj blizini takodje dodatno ide u prilog prirodnojpredispoziciji ove lokacije za pomenuti sadraj.


6/18


5

4. KLJUNE KORISTI

Stvaranjem novog drutvenog centra teite kulturno-zabavnog ivota bi se izmestilo i rasteretilo samcentar grada a socijalni ivot be se obogatio.Prvenstveno mlaa populacija dobila bi svoj prostor koji bi postao novo mesto komunikacije iinterakcije a kulturna edukacija bila bi integrisana u svakodnevni ivot.

Adekvatan sadraj pruio bi mogunost za kvalitetno provoenje slobodnog vremena, uenje i predah.Izuzetno atraktivni prostori i njihova povrina i zapemina omoguavaju da se mnotvo interesantnihdelatnosti iz svih bitnih kulturnih sfera sklopi u jedinstvenu celinu, te bi na jednom mestu graani imalidirektan meusobni kontakt i mogunost korienja svih sadraja.Exit kao fenomen na kojem grad danas gradi svoj identitet jeste stvar ne starija od 10 godina aproizala je iz razumevanja inicijative od strane grada.Exit festival pokazao je takodje proteklih godina brojnost mlae populacije i njihovu potrebu zakulturno zabavnim programima, te da je u dananje vreme sve vee socijalne otudjenosti interakcija ikomunikacija od izuzetno velikog znaaja.U takvom kompleksu izmeu ostalog mogli bi se integrisati brojni inostrani kulturni centri, kole stranihjezika i druge institucije koje mogu doprineti otvaranju sredine i mogunosti povezivanja sa drugimcentrima. Alternativni teatar, muzika i film prvi su stepenik ka ozbiljnoj produkciji i snaan temelj zarazvoj kreativnog miljenja i irokog obrazovanja.

5. PROCES REVITALIZACIJE

Za realizaciju ovog cilja svakako postoji vie opcija. Jedan od moguih modela, koji navodimo kroznacrt dalje strategije, je postepeno uvoenje programa bez naglih i velikih intervencija. Prostori kojisu slobodni, jedan po jedan bi se pilagoavali novom sadraju a razvoj tekao prirodno to bi omoguiloizbor sadraja prema realnim potrebama. Integracija kulture, zabave, socijalnog ivota i ekonomijegotovo da je jedini uspean princip koji danas funkcionie u celom svetu.Kao jedan od simbola Novog Sada oduvek je bila kultura (Matica srpska, arhitektura, knjievnost,Avangarda 70 tih i 80 tih), te nam bogata istorija kulturnog delovanja namee obavezu da nastavimoouvanje i opravdamo takav status.


7/18


6

6. EKONOMSKI ASPEKT

Izgradnja novih megalomanskih struktura, poput do skora pominjanog Muzeja savremene umetnosti,svakako zahteva ogromne investicije a pri tome nije jasna mogunost da ista institucija programskiomogui dovoljno atraktivan sadraj, niti je poznata brojnost publike za samo jednu sferu.Takoe,neizgraenost odnosa publike prema strogo institucionalnom delovanju dovelo bi u pitanje meusobnuinterakciju.U ovom sluaju prostor koji je u vlasnitvu grada i koji se izdaje, zadrao bi ista svojstva samo bi sepromenili zakupci. Tako bi itav kompleks i dalje ostvariovao prihode a time, za razliku od postojeihinstitucija, rastereivao budet umesto da ga optereuje.U tom pogledu takoe je potrebna izrada stratekog plana kako bi se odredio model po kojem bi seizvela potrebna rekonstrukcija i na iji teret bi padala. Nikako ne treba zaboraviti da mnotvo Evropskih kulturnih fondova i njihova sve vea dostupnost uprocesu priblizavanja EU mogu, u velikoj meri, biti vaan faktor. Pored fondova koji su orjentisani napodrku striktno kulturnim sadrajima, tu su i fondovi koji stimuliu upravo zatitu graditeljskognaslea i njegove revitalizacije.Jedina vea potrebna intervencija jeste izgradnja infrastrukturne mree u kompleksu. Sledea bi bilarestauracija i rekonstrukcija dotrajalih elemenata (krovne konstrukcije na nekim objektima), dok seostali zahvati uglavnom odnose na sferu enterijera i mogu u nekom s luaju biti u nadlenosti samogzakupca.Kako nisu svi objekti od veeg arhitektonskog znaaja, jedan deo bi se mogao sruiti i time stvoritiprostor za gradnju novih objekata koji bi opet trebali ostati u funkcionalnoj i smisaonoj vezi sa itavimkompleksom (npr.: hotel, hostel, restoran) ime bi se otvorila mogunost saradnje privatnog i javnogsektora u pogledu zajednikog razvoja.

7. IZRADA PROJEKTA

Predlog projekta koji je pred Vama se nikako ne nudi kao gotovo reenje nego kao inicijativa zarazmatranje postojeih potreba i izuzetnih mogunosti koje se javljaju u ovom trenutku. Ukoliko bi sepristupilo razmatranju ovog predloga, naredni korak trebalo bi biti angaovanje eminentnih strunjakaiz oblasti arhitekture i kulture te pristupanju ozbiljnim analizama i mogunostima realizacije. Vano jejo napomenuti da je do sada o ovom pitanju u raspravi uestvovalo mnotvo kompetentnih novosadskih

strunjaka, a to najvie ohrabruje svi su prepoznali vrednost takvog projekta i podrali ga.

Nakon izgradjenih nekoliko stotina zgrada u eri neposredno iza nas, postavlja se pitanje sadrajanamenjenog svim tim ljudima. Suluda trka za kvadraturom, gradnja trnih centara i ostalih biznissegmenata nikako ne moe nadomestiti sve ljudske potrebe i ukoliko se ne uspostavi ravnotea moe sedobiti kontraproduktivan efekat. itavi kvartovi bez ikakvog sadraja postaju spavaone i sumornomesto za odrastanje, pa se socijalni ivot uglavnom svodi na strogi centar koji je pre svega trgovinskazona i nikako ne moe nadomestiti taj nedostatak. Sve to bi se u takvom poretku moglo oekivati ubudunosti jesu samo dve stvari: odlazak iz grada/zemlje ili apatija i depresija kod svih koji jo uvekveruju u pobedu stvarnih vrednosti.


8/18


7

NACRT STRATEKOG PLANA ZA REVITALIZACIJU STARE FABRIKE''PETAR DRAPIN'' U NOVOM SADU

SADRAJ

1. KARAKTERIZACIJA-GLOBALNA VIZIJA MESTA2.1 geografski poloaj2.2 odnos sa okruenjem dostupnost2.3 geologija i topografija2.4 okvir graditeljskog i kulturnog naslea2.5 trenutno korienje i prethodne intervencije2.6 funkcionalni i vizuelni okvir2.7 znaaj

2. OCENA TRENUTNOG UPRAVLJANJA3.1 misija3.2 pravni okvir3.3 osetljivost celine i faktori osetljivosti

3.4 ogranienja i prilike3.5 faktori koji mogu biti pretnja mestu u budunosti3.6 analiza trita3.7 analiza ljudskih resursa i kompanija

3. PREDLOENI MODEL UPRAVLJANJA4.1 ciljevi4.2 oekivanja4.3 strategije reenja osetljivosti i pretnji4.4 strategije upravljanja

4. OPERATIVNI ZADACI5.1 potrebni funkcionalni sadraji

5. GRAFIKI PRILOZI6. OKVIRNA INVESTICIONA VREDNOST PROJEKTA


9/18


8

1. KARAKTERIZACIJA GLOBALNA VIZIJA MESTA

1.1GEOGRAFSKI POLOAJPodruje u kom je smeten kompleks stare fabrike nalazi se na Limanu, stambenom delu Novog Sada,koji se prua uz levu obalu reke Dunav i zbog niza faktora (kao to su blizina reke i javnog kupalita,blizina centra grada i prostrane zelene povrine izmeu stambenih blokova) predstavlja jedno odnajatraktivnijih mesta za ivot u gradu. Preciznije, kompleks stare fabrike je ogranien etalitem ijavnim kupalitem ''trand'' sa severne strane, kompleksom studentskih domova sa zapadne strane,Bulevarom despota Stefana i Limanskim parkom sa june strane i naputenim gradilitem mostogradnjei mostom Slobode sa istone strane.

1.2ODNOS SA OKRUENJEM DOSTUPNOSTKako se nalazi u urbanistiki potpuno razvijenom delu grada (sa izuzetkom delimino ureene obaleDunavca na kojoj je preciznije lociran), ovaj kompleks je peakim i kolskim saobraajem u potpunostipovezan sa drugim delovima grada. Bulevarom despota Stefana koji predstavlja jedinu saobraajnicusa kojom se granii - ne prolazi linija gradskog prevoza, ali se u neposrednoj blizini kompleksa nalaziokretnica autobuske linije broj 8 koja ostatak grada povezuje sa javnim kupalitem ''trand''.


10/18


9

1.3GEOLOGIJA, TOPOGRAFIJA I KLIMATSKI USLOVI2Du Dunava prostire se inudaciona ravan, iroka 1-2 km, na nadmorskoj visini od 75 - 78m. Iznadinudacione ravni izdie se aluvijalna terasa ije najnie delove, nie od 79.5 m, Dunav ne moe daplavi. Na aluvijalnoj terasi se nalaze jedva primetna uzvienja, najoceditiji delovi aluvijalne terase.Prema litolokoj klasifikaciji, tlo na posmatranom podruju je savremeni reni nanos glinovito

peskovit, do izvesnog stepena konsolidovan, a samo neznatnim delom savremeni reni nanos finopeskovit, heterogen i nekonsolidovan.

U odnosu na odbranu od poplava,na ovom podruju se jasno izdvajaju 3 celine:Nebranjeno podruje peskovitog priobalnog pojasa koje se suava na krajevima, tako da na zapadnom

deu izlazi na mrtvu vodu Dunavca, a na severoistonom se povlai pred priblienom maticomDunava; preovlaujua kota ve nasutog terena kupalita je 0,5m iznad maksimalnog stogodinjegvodostaja, sa padom ka platou veslakog kluba Danubius.

Odbrambeni nasip od poplave visokim vodama Dunava sa ostvarenom odbranom grada od 1% visokevode (stogodinja voda sa kotom 79,5 m.n.v.) a sa ciljem formiranja odbrane od 0,1% visoke vode(hiljadugodinja voda sa kotom 80,5 m.n.v.), to bi se ostvarilo podizanjem krune nasipa odpostojee etne staze prema vodotoku (zidom do kote 81,75 ili nasipom do kote 82.15 m.n.v.)

Branjeno podruje sa povrinama plavljenim procednim vodama Dunava kao posledicom niskig terena(ak mestimino nieg od maksimalnog nivoa podzemnih voda 76,80 m.n.v.)

Procena pogodnosti za izgradnju sainjena je na osnovu kriterijuma nosivosti, stabilnosti i uticajapodzemnih voda, pri emu svaki od navedena tri kriterijuma, a u zavisnosti od niza lokalnih uslova iprilika, ima podjednak uticaj na ponaanje terena. S obzirom da nosivost samog terena zavisi od nainafundiranja, dubine fundiranja kao i konstrukcije objekta, osnov kategorizacije prema nosivostipredstavljaju trakasti temelji irine 1,0-1,5 m na dubini 2-3 m. Teren je srednje pogodan i delomnepogodan za izgradnju, nosivosti od 0,5-1,5 kg/cm2.

1.4OKVIR GRADITELJSKOG I KULTURNOG NASLEA3Podruje Limana je u nekadanjim gradskim okvirima predstavljalo industrijski pojas izvuen naondanju periferiju grada u blizini rukavca Dunava. Industrijska zona nastala je 30-tih godina 20. veka,a kompleks ''kineske etrvti'' posle ll sv. rata, oko 1950. godine. Svi ovi prostori su imali magacinskikarakter i uglavnom sluili za skladitenje uvezene robe a kljuna stvar za snabdevanje i uopte zasaobraajnu povezanost sa gradom i svim ostalim industrijskim postrojenjima je bila eleznika prugadu nasipa. Objekti ovog kompleksa kasnije su dodeljeni fabrici ''Petar Drapin'' koja je u njima smestilasvoja postrojenja i pogone a u skladu sa urbanistikim planom iji je cilj bilo potpuno preseljenjeindustrije sa podruja koje je 70-tih i 80-tih godina postalo veliko stambeno naselje Liman, bivafabrika Petar Drapin je iseljena pre tridesetak godina.

1.5TRENUTNO KORIENJE I PRETHODNE INTERVENCIJEOd iseljenja fabrike svi objeki su preli u vlasnitvo biveg SIZa a danas su u vlasnitvu optine Novi Saddok je za raspolaganje imovinom zaduen JKP ''Poslovni prostor''.

Funkcija veine objekata se vratila na originalnu, a to su skladini i magacinski prostori, dok seodreeni broj objekata koristi kao poslovni i radioniki prostor. Naime, postoji niz zanatskih radionica(stolari, mehaniari, farbari, autolimari, plastiari, staklari, bravari, kamenoresci, itd). Pored tih,izdvajaju se prostori namenjeni ugostiteljstvu koji se nalaze na obodnom delu kompleksa koji izlazi naBulevar despota Stefana, kao i hale koje imaju multifunkcionalnu namenu (odravanje javnih skupova -

2Podaci uzeti iz Zavoda za urbanizam Novi Sad

3Podaci uzeti iz Grae za prouavanje spomenika kulture Vojvodine VI-IX, Pokrajinski zavod za zastitu kulture, Novi Sad 1974- 87.


11/18


10

koncerti, seminari, izlobeni prostor, itd). Takoe, neki od objekata koriste sportska udruenja kao tosu ronilaki, jedriliarski ili auto-moto klub.Svi objekti kompleksa su izdati pod zakup i dati na korienje trenutnim korisnicima na odreeno vremeprecizirano ugovorom. Posebni uslovi korienja svode se na povlaeni poloaj zakupca koji prostorkoristi u svrhu delatnosti koja je od vanosti za grad Novi Sad i koji se dobija odlukom za to ovlatenogorgana, a podrazumeva redukovanu cenu zakupa. Obzirom da je predmetni kompleks Generalnimurbanistikim planom predvien za ruenje, drugi uslovi, posebno oni vezani za odravanje i adaptacijuobjekata, ne postoje. Kao posledica ovako definisanih uslova korienja javljaju se dve vrste odnosazakupaca prema objektima: jedan se odnosi na zanemarivanje stanja u kom se objekat nalazi i loginenezainteresovanosti za ulaganje sopstvenih sredstava u njihovo odravanje, gde to nije neophodno i nedoprinosi znaajnijem poboljanju uslova korienja prostora; sa druge strane, nedefinisani uslovi podkojima zakupci mogu adaptirati prostore za svoje potrebe daju im slobodu da na objektima vreintervencije kojima naruavaju originalni izgled objekata.

1.6FUNKCIONALNI I VIZUELNI OKVIRPostojea namena predmetnog prostora direktna je posledica kako degradiranog stanja u kom se nalazeobjekti kompleksa tako i potrebe za neureenim prostorima za obavljanje ''prljavih'' delatnosti kao tosu servisi motornih vozila, zanatske radionice ili skladita i magacini. Istovremeno, odsustvoinfrastrukturnih instalacija (osim elektrinih) u veini objekata onemoguava izdavanje istih zaobavljanje drugih delatnosti kojima elektrine instalacije, jedine postojee u veini objekata, nisudovoljne. Samim tim, funcionisanje prostora je svedeno na sadraje koji imaju vanu ulogu uodravanju i pruanju zanatskih usluga u gradu, ali istovremeno i degradaciji jednog vrednogkompleksa i njegovih ambijentalnih vrednosti iji potencijal se, trenutno, ispod rugla koje predstavljajedva i nazire.


12/18


11

1.7ZNAAJ

a) Kulturne vrednostiKao jedan od retkih predstavnika industrijske arhitekture sa ovih prostora i jo uvek iv materijalnidokaz urbanog razvoja grada, ovaj kompleks ima veoma veliki kulturni znaaj.

b) Nematerijalne vrednostiU sklopu kompleksa nalaze se objekti koji svojim oblikovnim i stilskim karakteristikama mogu da sesvrstaju u kategoriju vrednih primera industrijske arhitekture.

c) RetkostiSam kompleks je jedinstven u svojoj strukturi i kao urbana mikrocelina koju ine njegovi objekti,ulice i manji slobodni prostori (potencijalni trgovi) predstavlja pravu retkost u arhitektonskoj iurbanoj istoriji Novog Sada.

d) Vrednosti identitetaObzirom da postoji kao ''starosedelac'' sa odreenim arhitektonskim i ambijentalnim karakterom umodernom stambenom delu grada, kompleks ini deo kolektivne memorije graana Novog Sada.Iako zaputen, njegove ambijentalne vrednosti su glavni nosioci njegovog identiteta koji se, kaotakav, izdvaja iz okruenja u kom se nalazi.

e) Ekonomske vrednostiLokacija na kojoj je smeten kao i veliina i jedinstveni kvalitet prostora koji nudi zaimplementaciju novih, savremenih sadraja su dovoljni pokazatelji njegovog potencijala zadrutveno - ekonomski pa i turistiki razvoj grada.

f) Didaktike i edukativne vrednostiKako predstavlja deo kulturne i arhitektonske batine, ovaj kompleks ima veliki edukativni znaaj uupoznavanju sa specifinim nainom gradnje koji se moe identifikovati in situ.

g) Socijane vrednostiForma ovog kompleksa koja, u urbanistikom smislu, predstavlja jedinstvenu mikrocelinu uslovila jei formiranje jednog socijalnog mikrokosmosa u kom je interakcija izmeu korisnika ovih jedinicaspontano nametnuta blizinom i fizikim odnosom mnogobrojnih pojedinanih prostora. To je jojedna od prednosti ovog kompleksa koja, u vreme sve veeg socijalnog otuenja, prua mogunostbolje socijalne interakcije.


13/18


12

2 OCENA TRENUTNOG UPRAVLJANJA

2.1MISIJATrenutni menadment postojee strukture podrazumeva izdavanje prostora raznovrsnimkorisnicima bez plana za ulaganje sredstava u njegovu zatitu i revitalizaciju. Obzirom da se velikibroj prostora izdaje za obavljanje proizvodnih i uslunih delatnosti od kojih zavisi egzistencijaodreenog broja graana, odravanje ovog prostora u ivotu obezbeuje neku vrstu socijalnog mirameu korisnicima prostora.

2.2PRAVNI OKVIRKompleks ''Kineske etvrti'' nalazi se u vlasnitvu grada Novog Sada a upravljanje prostoromje povereno JKP ''Poslovni prostor''. Zatita ovog kompleksa jo uvek nije pravno definisana.

2.3OSETLJIVOST CELINE I FAKTORI OSETLJIVOSTI

a) Degradirano stanje pojedinih objekata i opasnost od uruavanjab) Dotrajalost elektrinih instalacija i odsustvo drugih infrastrukturnih instalacija u kompleksu c) Odsustvo atraktivnih programskih elemenata

2.4OGRANIENJA I MOGUNOSTI

Jake take:

- Velika zapremina i dimenzije objekata koje im daju fleksibilnost pri adaptaciji za nove potrebe- Kvalitet gradnje vrste, otporne strukture koje zbog debljine zidova i jednostavne geometrije

uvaju energiju- Izvanredne ambijentalne vrednosti celine- Pozicija lokacije u gradu i njeno neposredno okruenje (stambeni kvartovi, studentski domovi,

javno kupalite, park)- Dobra povezanost peakog, kolskog i javnog saobraaja sa drugim delovima grada- Mogunost izgradnje objekata savremenog arhitektonskog izraza u okviru celine, na mestu

postojeih objekata koji zbog odsustva kvaliteta mogu da se uklone

Slabe take:

- Nereeno pitanje pravne zatite celine od ruenja- Loe stanje pojedinih elemenata objekata koje iziskuje finansijsku investiciju radi

rekonstrukcije- Odsustvo osnovnih infrastrukturnih instalacija u veini objekata


14/18


13

2.5FAKTORI KOJI MOGU BITI PRETNJA MESTU U BUDUNOSTI

U sluaju skorog neregulisanja pravne zatite i neukljuivanja na listu objekata od istorijskog ikulturnog znaaja, kao i nedefinisanja uslova korienja koji se tiu adaptacija i intervencija naobjektima, osnosno mera tehnike zatite, najvea opasnost koja ovom kompleksu preti je njegovokompletno ruenje, odnosno neadekvatan pristup intervencijama na pojedinim objektima.

U sluaju donoenja odluke o njegovoj zatiti kao celini koja predstavlja kulturno dobro, opasnostod propadanja i dalje e biti pretnja ako se namena prostora ne promeni uvoenjem novih,savremenih sadraja koji bi u njega uneli ivot.

2.6ANALIZA TRITA

Redovni korisnici ovog kompleksa su zakupci objekata - vlasnici zanatskih radionica, lanovisportskih udruenja, vlasnici ugostiteljskih lokala, vlasnici preduzea koji prostor koriste za svojekancelarije i u druge svrhe, muziari koji prostor koriste za probe, druga privatna i pravna lica kojaprostor koriste za skladitenje razne robe.

Povremeni korisnici kompleksa su sva lica koja koriste usluge zanatskih radionica, posetiociugostiteljskih lokala (uglavnom vikendom), posetioci javnih skupova koji se povremeno odravaju unekim objektima.

3. PREDLOENI MODEL UPRAVLJANJA

3.1 CILJEVI / MISIJA

Ouvanje, rehabilitacija i reaktivacija kompleksa stare fabrike kroz implementaciju novih kulturnihi drugih savremenih sadraja ime e se formirati novi kulturni i drutveni centar u Novom Sadu.

3.2 OEKIVANJA

a) Formiranje novog kulturnog i drutvenog centra u gradu novog simbola kulturnogidentiteta grada i stvaranje ambijenta za dalji kulturni razvoj grada

b) Podizanje standarda kvaliteta javnog prostora i kvaliteta ivota u gradu

c) Potpuna rekvalifikacija kompleksa koja e jednom dekadentnom prostoru dati noviurbani kvalitet

d) Revalorizacija postojeeg kulturnog i graditeljskog naslea i otvaranje puta za novestrategije usmerene ka revitalizaciji drugih objekata graditeljskog naslea

e) Otvaranje novih radnih mestaf) Stvaranje uslova za dalji turistiki razvoj grada


15/18


14

3.3 STRATEGIJE REENJA OSETLJIVOSTI I PRETNJI

- Pravnom zatitom kompleksa kao celine od kulturnog i istorijskog znaaja spreila bi seopasnost od njegovog planskog ruenja i nestanka

- Definisanjem uslova korienja objekata u kompleksu, koji propisuju precizne smernicetehnike zatite po kojima moe da se vri intervencija na objektima, uspostavili bi seneophodni standardi za razne adaptacije. Ovaj korak zahteva posebno istraivanje metodaintervencija na objektima ovog arhitektonskog tipa

- Rekuperacijom i paljivom rekonstrukcijom dotrajalih elemenata pojedinih izgraenih strukturau kompleksu otklonila bi se opasnost od njegovog daljeg fizikog propadanja

- Uvoenjem nove infrastrukturne mree, koja moe da se povee sa postojeom mreomLimana, kompleks bi se opremio svim instalacijama neophodnim za kvalitetnije funkcionisanjeprostora

- Uvoenjem novih sadraja i definisanjem novog programskog koncepta spreila bi sedalja degradacija prostora jer bi dobijanjem sasvim nove, savremene namene njegovivot na taj nain bio produen

3.4 STRATEGIJE UPRAVLJANJA / MENADMENTA OSNOVNI KONCEPT

KOMPLEKSSTARE FABRIKE

SOCIJALNADIMENZIJA

INDUSTRIJSKOGRADITELJSKO

NASLEESAVREMENISADRAJI

AMBIJENTALNEVREDNOSTI


16/18


15

4. OPERATIVNI ZADACI

4.1 OSNOVNI KORACI ZA REAKTIVACIJU I RAZVOJ

A) ZATITA - pravna zatita objekata od kulturno-istorijske vrednosti u okviru kompleksa- tehnika zatita (restauracija i rekonstrukcija degradiranih objekata)

B) INFRASTRUKTURNO OPREMANJE KOMPLEKSA

C) UVOENJE NOVIH SADRAJA promocija obnovljenih prostora kroz oglaavanje zakupa zatano odreene sadraje

U kompleksu stare fabrike nalaze se prostori raznovrsnih arhitektonskih karakteristika i kvaliteta(razliitih povrina, zapremina, naina prirodnog osvetljenja, itd.) koji bi se mogli prilagoditiraznovrsnim sadrajima. Svakako, precizno definisanje nove namene odreenog objekta zahtevanjegovu paljivu analizu kojom bi se otkrile njegove prednosti ili nedostaci, a samim tim ikompatibilnost sa novom namenom. U tom smislu, ovaj Nacrt stratekog plana nudi samonominalno predlog novih sadraja koji bi se mogli smestiti u prostore ovog kompleksa, bez

preciznog odreivanja namene svakog postojeeg objekta ponaosob. Predloeni sadraji supodeljeni u dve kategorije:

a) KULTURNI:- umetniki ateljei i galerije- kole stranih jezika- bioskop/teatar/prostor za odravanje predavanja, tribina i sl.- muzej arhitekture, muzej starih zanata- kulturni centri (Britanski, Nemaki, panski, Italijanski...)- prostori za kulturne/muzike manifestacije, koncerte, performanse, organizovane

igranke za starije graane i sl.- muziki studio i prostori za probe bendova

- studentska itaonica i medijateka- sala za vebanje (moderan balet, capoeira, klasini ples, borilake vetine, yoga, tai-chi i sl.)

b) KOMERCIJALNI/ZABAVNI/TURISTIKO-UGOSTITELJSKI:

- caffe-i- restorani- noni klub- igraonice za decu- igraonice za omladinu (stoni tenis, bilijar, savremene elektronske igrice tipa Wii i sl.)- ''igraonice'' za starije (ah klub, preferans klub i sl.)- prodavnice (muzikih izdanja, knjiga i stripova,umetnikog materijala i sl.)- podavnice antikviteta- komisiona prodaja starih stvari (nametaja, garderobe, foto opreme, ski opreme, knjiga, ploa

i sl.) po principu zatvorenog urbanog buvljaka- zanatske radionice

D) JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO izgradnja novog objekta (hotel ili hostel) na mestuuklonjenih koji bi trebalo da zadovolji potrebe za kapacitetima za smetaj turista,gostujuih predavaa, uesnika raznih radionica ili artists in residence.


17/18


16

5. GRAFIKI PRLOZI ilustracija predloga

POSTOJEE STANJE SITUACIJA

PREDLOG NOVE SITUACIJE


18/18


17

Na grafikim prilozima prikazane su dve situacije: POSTOJEE STANJE sa svim postojeim objektima naparceli i PREDLOG NOVE SITUACIJE gde se na mestu objekata koji bi se uklonili predlae gabarit novogobjekta. Da bi se izbegla vizuelna dominacija novog objekta nad postojeom strukturom, njegova visinasvakako ne bi trebalo da izlazi iz okvira prosene visine postojeih objekata, a njegov savremeniarhitektonski izraz i materijalizacija bi trebalo da odgovori na kriterijume interpolacije jednog novogelementa u strukturu postojee industrijske arhitekture, kojim bi se obezbedio harmonian odnosstarog i novog.

Prema PREDLOGU NOVE SITUACIJE, saobraaj bi se regulisao na sledei nain:

Unutar granica kompleksa funkcionisao bi iskljuivo peaki saobraaj dok bi kolski saobraaj biodozvoljen redovnim korisnicima objekata (zakupcima prostora) u svrhu dostave, dopremanja iliotpremanja materijala/tereta, kao i vozilima komunalnih slubi i interventnim vozilima. Izuzetakuvoenja kolskog saobraaja (sa mogunou parkiranja) za povremene korisnike na postojeu parcelu,ali ne i unutar granica kompleksa, bila bi mogunost kolskog prilaza novom objektu (hotelu ili hostelu)sa strane nasipa. Neophodno je takoe i obezbediti potreban broj parking mesta za povremenekorisnike objekata, a obzirom da se Planom detaljne regulacije za ovaj potez4

svakako planiraizgradnja parkinga na susednoj parceli prema mostu Slobode, ovim nacrtom se predlae poveanjekapaciteta planiranog parkinga kako bi se izbeglo naruavanje ambijentalne celine na parceli na kojojse nalazi predmetni kompleks. To znai da je potrebno izvesti preparcelaciju kako bi ovo reenje bilo uskladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Documents

INICIJATIVA I STRATEŠKI PLAN za revitalizaciju starog industrijskog kompleksa u Novom Sadu