Univerzitet u Tuzli kolska godina : 2013/2014

Mainski fakultet

Energetsko Mainstvo

Industrijska Ekologija

Tema : Interakcija izmeu proizvodnje i potronje

2

Uvod Ljudi ive i opstaju zahvaljujui tome to troe raznovrsna dobra pomou kojih

podmiruju svoje potrebe. Ukoliko te potrebe ne mogu da se zadovolje prisvajanjem

slobodnih materijalnih dobara, tj. takvih dobara koja se nalaze u prirodi i koja ne

zahtevaju nikakve trokove radi pribavljanja, tada ljudi moraju da organizuju posebnu

aktivnost radi njihovog stvaranja. Ta aktivnost naziva se ekonomskom aktivnou, jer

ona ne podrazumeva samo proces stvaranja materijalnih dobara, nego i njihovu

raspodelu na sve lanove jednog drutva.

Potrebe ljudi uslovljavaju proizvodnju. Ali, veina potreba se potronjom odreenog

dobra ponovo javlja. Dakle, da bi ljudi iveli, moraju neprekidno da troe materijalna

dobra. Kako se materijalna dobra uglavnom ne nalaze gotova u prirodi, moraju da se

proizvode, a neprekidna potronja dobara zahteva neprekidnu proizvodnju. Proces

proizvodnje koji se neprekidno obnavlja naziva se privredni proces ili reprodukcija.

On je nuan i neophodan jer omoguuje neprekidnu proizvodnju materijalnih dobara

namenjenih za opstanak i razvoj ljudskog drutva.

Proizvodnja Proizvodnja materijalnih dobara je, nema sumnje, tehnoloki proces u kome se

troenjem sredstava za proizvodnju i upotrebom ljudskog rada stvaraju materijalna

dobra. Ali, osim ovog tehnolokog karaktera, proizvodnja ima i svoj drutveni

karakter. Kako je ovek po prirodi drutveno bie,tako i proizvodnja kojom se on

bavi ima drutveni karakter.Besmisleno je proizvoditi samo za sebe isto kao to je i

nemogue pribaviti potrebna sredstva za rad iz takve proizvodnje.

U pribavljanju elemenata za takav proizvodni proces koji e proizvesti dobra

neophodna za egzistenciju, pojedinac mora koristiti produkte rada drugih. Na primer,

da bismo sami sebi napravili cipele, moramo posedovati kou, konac, alat itd. Da bi

se stvorila neophodna dobra, potrebna je odgovarajua spoznaja i iskustvo.

3

Rad jednih ljudi se naslanja na rad drugih. Drutveni karakter proizvodnje potie iz

drutvenog karaktera rada. Ljudi ne mogu da proizvode izolovano jedni od drugih.

Drutvena podela rada omoguila je specijalizaciju radova i porast produktivnosti

rada, ali je istovremeno nametnula nove oblike povezivanja prividno osamostaljenih

pojedinih radova. Na taj nain, svaki privatni rad postaje deo ukupnog drutvenog

rada. Ovo uklapanje privatnih radova u ukupan drutveni rad ne tee uvek spontano i

bez poremeaja, ali je ono preduslov stvaranja materijalnih dobara, kojima se

posredno ili neposredno zadovljavaju ljudske potrebe. Zato kaemo da proizvodnja

ima drutveni karakter. U proizvodnom procesu jedni su vlasnici sredstava za

proizvodnju dok su drugi samo radnici. Vlasnici sredstava za proizvodnju mogu, ali i

ne moraju biti ukljueni u proces proizvodnje.

Zadovoljavanje ljudskih potreba obezbeuje opstanak ljudske zajednice. Potrebe mogu

biti pojedinane ili line, kao npr. hrana, pie, obua, obrazovanje i sl. i zajednike kao

to su stanovanje, osvetlenje, ogrev, zajedniko korienje kunih aparata.Tu je jo i

zajedniko korienje javnih objekata, npr. sredstava javnog prevoza, bolnica,

sportskih terena, pozorita, verskih objekata, puteva. Ako se o potrebama govori sa

aspekta predmeta, tada se njihovom objanjenju moe pristupiti sa dva aspekta. Prvo,

sa psihofiziolokog ili s aspekta pojedinca, i drugo, s aspekta drutva kao celine.

Najprikladnija definicija s aspekta pojedinca potrebe definie kao oseaj nedostatka

povezan s nastojanjem da se taj nedostatak ili nemanje otkloni. Definicija s aspekta

drutva smatra da potrebe predstavljaju zahtev za odravanjem oveka u prirodnoj

sredini. Poto dobra za zadovoljavanje potreba nema slobodnih u prirodi, njih je

neophodno pribavljati kroz proizvodnju.

Kada se radi o proizvodnji, namee se odmah i pitanje ta je sve neophodno osigurati

da bi se proces proizvodnje mogao nesmetano odvijati. Neophodna su tri osnovna

inioca. To su: rad, sredstva za rad i predmeti rada.

Rad je ona odrednica proizvodnje iza koje stoje ljudi. Ljudi i njihov rad su prva

pretpostavka bilo kakve proizvodnje. Iako je za proizvodnju nekih dobara dovoljan

samo rad, proizvodnja mnogih dobara se ne bi mogla zamisliti bez odgovarajueg

4

iskustva, vetine i znanja samih proizvoaa. Znanja se stiu kroz dugogodinje

iskustvo .

To iskustvo prenosi se sa generacije na generaciju ili naprosto uenjem. Rad se obino

definie kao delatnost ljudi koja je usmerena na stvaranje razliitih dobara koja se

koriste za zadovoljavanje njihovih brojnih potreba. Ne postavlja se pitanje da li je re o

fizikom ili umnom naprezanju ovjeka, budui da oba predstavljaju ovekov napor.

Drugi inilac proizvodnje su sredstva za rad. To je zapravo ono ime ovek deluje na

materiju iz prirode. ovek uzima materiju iz prirode da bi je obraivao. Svrha

obraivanja je prilagoavanje te materije onom obliku ili formi koji je najprikladniji za

zadovoljavanje ovekovih potreba. Sredstva za rad ine razliite maine ili alati,

graevinski objekti, putevi, tehnoloki postupci i sl. Da bi se ta sredstva za rad stvorila,

neophodno je posedovanje visokog znanja. To se znanje mora sticati kroz dug

vremenski period. Sredstva za rad nastaju, pre svega upotrebom umnog, a mnogo manje

fizikog rada. Do sloenih sredstava za rad, na primer komplikovanih maina, u veini

sluajeva se dolazi putem otkria.

Predmete za rad ini sve ono na ta ovek deluje sredstvima za rad. Re je o

materijalnim dobrima kao to su minerali, drvo, itd. koje ovek nalazi slobodne u prirodi

i koje prerauje u one oblike i forme koje mu najvie odgovaraju za upotrebu. Pomou

sredstava za rad i svog rada, fizikog ili umnog naprezanja, ovek ta dobra menja,

prilagoavajui ih onom obliku koji e mu koristiti. Predmeti rada mogu se pojaviti kao

sirovina npr. zemlja, voda, rude, drvo, nafta i sl, ali i kao poluproizvodi poput delimino

obraenog drveta, iskopane rude itd. Ta materijalna dobra ovek svojim radom prerauje

ili dorauje, i kao nova izmenjena dobra koristi za zadovoljavanje razliitih potreba.

Sredstva za rad, tj. maine, alati, tehnologije, poslovni objekti i sl. zajedno sa ljudima

koji se mogu ukljuiti u proizvodnju, sainjavaju proizvodne snage. Proizvodne snage

pokazuju sposobnost nekog drutva, zajednice, drave pa i itavog sveta da se neto

proizvede. Zahvaljujui viem stepenu razvijenosti sredstava za rad i veem obimu

5

rada, savremene civilizacije su u mogunosti da ostvaruju daleko veu proizvodnju od

civilizacija na poetku ovog milenijuma.

Sredstva za proizvodnju sainjavaju raspoloivi predmeti rada i raspoloiva sredstva za

rad, odnosno ona sredstva i oni predmete rada koji neposredno stoje na raspolaganju i

pomou kojih se odmah moe otpoeti proces proizvodnje. Sredstva za proizvodnju

treba dovesti u vezu sa radnom snagom da bi proizvodnja mogla otpoeti. Kada se radi

o raspoloivim predmetima rada, tada imamo na umu bogatstvo zemlje u prirodnim

resursima. Korienje tih resursa zavisi od vrste, zatim stepena tehnike razvijenosti i

obima sredstava za rad.

S obzirom na konanu namenu rezultata proizvodnje pojedinih privrednih grana,

celokupnu proizvodnju razvrstavamo na proizvodnju:

- Sredstava za proizvodnju. Proces proizvodnje koji zavrava s proizvodnjom

sredstava za proizvodnju pretpostavka je obnavljanja i proirivanja postojeeg

procesa proizvodnje. Ne sme se zaboraviti kako se u svakom procesu

proizvodnje troe sredstva za rad i predmeti rada. U procesima proizvodnje

proizvode se, dakle, i nove sirovine, koje su bile potroene, i nove maine, koje

su dotrajale.

- Sredstava za potronju. Namenjena su su za zadovoljavanje potreba

stanovnitva i u potronju ulaze nakon raspodele i razmene. Troei upotrebne

vrednosti proizvoda, ljudi osiguravaju svoju egzistenciju i svoje radne

sposobnosti. ire posmatrano, kroz proces potronje osigurava se opstanak i

reprodukcija celokupne ljudske vrste.

6

Zemlja - ili optije reeno prirodni resursi - predstavlja dar prirode naim proizvodnim

procesima. Tu ubrajamo : zemlju koja se koristi u poljoprivredi, kao i zemlju na kojoj

su izgraene kue, fabrike, ceste, pruge; energetske resurse (ugalj, nafta, zemni gas,

vodena energija); neenergetski resursi : rude metala, nemetala, minerali i sl. Tu bi

trebali dodati i fiziku okolinu :vazduh koji diemo, pitku vodu i dr.

Rad se sastoji od ljudskog vremena provedenog u proizvodnji. Hiljade zanimanja u

svim stepenima obrazovanja, izvrava se radom. Rad je u isto vreme najuobiajeniji i

najvaniji input u naprednoj industrijskoj privredi.Treba ga shvatiti u najirem smislu

(znanje , vetina, napor, snaga i sl.)

Kapitalne resurse ine trajna dobra privrede, proizvedena s tom namerom da bi

proizvodila druga dobra. Kapitalna dobra ine maine, putevi, raunari, ekii,

kamioni, eliane, bageri, transportni sistemi, zgrade i sl. Akumulacija

specijalizovanih kapitalnih dobara je vrlo bitna za proces ekonomskog razvoja.

Faktori proizvodnje slue za proizvodnju potroakih i kapitalnih dobara. Ovi faktori

nisu neogranieni. U tom smislu, nemogue je proizvoditi u neogranienim koliinama

potroaka i kapitalna dobra. Potom, upotreba faktora proizvodnje je alternativna. To

znai da isti faktori proizvodnje mogu da slue za proizvodnju razliitih dobara i u

razliitim srazmerama.

Faktori proizvodnje su ogranieni i nedovoljni. Meutim, oskudica jednog faktora,

primera radi kapitala, moe da se kompenzuje nekim drugim faktorom (zemljom ili

radom) koga ima znatno vie. Znai, faktori proizvodnje mogu meusobno da se

supstituiu. Primera radi, dva faktora proizvodnje, rad i kapital, mogu da budu

meusobni supstituti. Neki proizvod moe da se proizvede sa 50 radnika uz korienje

skromne i prilino zastarele opreme, ali, isti taj proizvod moe da se proizvede sa

samo jednim radnikom uz korienje najnovije i najsavremenije opreme. U prvom

sluaju koristi se mnogo rada a malo kapitala. Takva kombinacija faktora proizvodnje

ima obeleje korienja radno intenzivne tehnologije. U drugom sluaju koristi se

mnogo kapitala i malo rada. Takva kombinacija faktora proizvodnje ima obeleje

korienja kapitalno intenzivne tehnologije. Izmeu ova dva ekstrema postoje mnoge

7

druge kombinacije rada i kapitala kojima je mogue da se ostvari proizvodnja

odreenog proizvoda.

Proizvodne mogunosti predstavljaju samo konstataciju da odreena privreda ima

mogunosti da ostvari proizvodnju razliitih kombinacija dobara. Meutim,

proizvodne mogunosti ne ukazuju na izbor najbolje kombinacije proizvodnih dobara

sa stanovita najniih trokova.

U okviru proizvodnih mogunosti neke privrede kao date veliine postojee oskudne

faktore proizvodnje mogue je alternativno upotrebiti. Primera radi, u jednoj privredi

proizvode se samo cipele i hleb. Ta privreda za godinu dana proizvede 3 miliona pari

cipela i 15 miliona vekni hleba. Ako bi ta privreda elela sledee godine da proizvede

4 miliona pari cipela, budui da su proizvodne mogunosti te privrede konstanta, mora

se smanjiti proizvodnja hleba. Umesto 15 miliona mogue je proizvesti 11 miliona

vekni hleba. Dakle, proizvodnja jednog dodatnog miliona pari cipela kotala bi

privredu, kao oportunitetni troak, 4 miliona vekni hleba. Uveanje koliine jednog

dobra zahteva rtvovanje neke koliine drugog dobra, to predstavlja oportunitetni

troak. Proizvodnja jednog dobra uvek znai troak zbog neproizvodnje drugog dobra.

Gubitak koji nastaje zbog neproizvodnje drugog dobra predstavlja oportunitetni troak.

Koncept oportunitetnog troka omoguava da se pri datim proizvodnim mogunostima

izabere najbolja kombinacije dobara sa stanovita pravljenja najniih oportunitetnih

trokova.

8

Potronja Krajnji cilj svake proizvodnje jeste potronja. U pitanju je oblik ekonomske aktivnosti

tokom koje se troe rezultati proizvodnje i zadovoljavaju ljudske potrebe. Ona

predstavlja proces troenja materijalnih dobara radi podmirenja raznovrsnih potreba,

kako pojedinca, tako i drutva u celini. Nju primarno odreuju potrebe ljudi, kao i

dobra sa kojima se ove potrebe mogu podmiriti.

Sa gledita namene, potronja se deli na proizvodnu i linu potronju.

Proizvodna potronja je troenje materijalnih dobara radi stvaranja novih dobara. Sa

gledita ta se troi, proizvodna potronja se deli na reprodukcionu, koja predstavlja

troenje reprodukcionog materijala, i investicionu, koja predstavlja potronju sredstava

za rad. Obim proizvodne potronje zavisi od obima proizvodnje. Kada se iz

drutvenog proizvoda izdvaja vie za proirenu reprodukciju, proizvodna potronja e

rasti. Ako se privreda jedne zemlje temelji na razvoju turizma i trgovine, njena

proizvodna potronja e biti relativno oskudna. Proizvodnu potronju kod te zemlje

sainjavae graenje smetajnih kapaciteta i infrastrukture. Na obim i strukturu

proizvodne potronje utiu veliina i raspodela drutvenog proizvoda. Uprkos injenici

da struktura proizvodne potronje moe biti svedena tek na nekoliko proizvoda, to ne

mora da znai kako je njena proizvodna potronja mala ili moda nedovoljna. S

obzirom da se proizvodna potronja izvodi iz line, odnosno zajednike, ona i zavisi

od obima line i zajednike potronje. Sa rastom potreba za dobrima line potronje,

poveavanje e i proizvodna potronja. Poto na rast line potronje utie rast

stanovnitva i stalni rast ivotnog standarda, ta su dva inioca osnovne odrednice

proizvodne potronje. Veliina i struktura proizvodne potronje pokazatelj je nivoa

razvijenosti jedne privrede.

Lina potronja je troenje razliitih vrsta materijalnih dobara i usluga radi

zadovoljavanja potreba ljudi. Potrebe se zadovoljavaju fizikim nestajanjem proizvoda

koji se troe. Hrana, pie, ogrev, energija i sl. su dobra koja jednokratnom upotrebom

zadovaljavaju odgovarajue ljudske potrebe. Status proizvoda line potronje imaju i

ona dobra koja se koriste za podmirivanje zajednikih potreba ljudi. Tu su dobra koja

se koriste za podmirivanje potreba, u kolstvu i zdravstvu, sigurnosti drave itd.

9

Domainstvo je izvorna elija potronje. Dohodak domainstva je najdominantniji

inilac potronje. to je dohodak vei, i potronja je vea i obrnuto. Treba napomenuti

da se dohodak ne mora uvek i utroiti. Moe se dio upotrebiti i za tednju. Obim line

potronje odreuje veliina drutvenog proizvoda, a potom i sama njegova raspodela.

Vei lini dohoci utiu na vei dohodak domainstva a preko dohotka i na samu linu

potronju. S obzirom da je nivo razvijenosti neke zemlje temeljna odrednica veliine

drutvenog proizvoda, bogate i razvijene zemlje imaju relativno visoku linu

potronju. Stanje je obrnuto kod zemalja siromanog i nedovoljno razvijenog svijeta.

Struktura potronje zavisi od strukture proizvodnje ili sposobnosti da se proizvedu i

ponude raznovrsna dobra.

Potronja je osnovni preduslov proizvodnje. U uslovima robno novane privrede,

potronja ima izuzetan znaaj sa gledita vremena obrta. Odlaganje potronje smanjuje

proizvodne mogunosti privrede, to dovodi do niza tekoa, a u kranjem sluaju do

manjeg drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Karakter potronje uslovljen je

karakterom proizvodnje, raspodele i razmene.

Ako se drutvena proizvodnja posmatra kao privredni proces ili drutvena

reprodukcija, moe se zakljuiti da su proizvodnja, raspodela, razmena i potronja

nune faze kroz koje prolazi drutvena reprodukcija u svom stalnom kretanju.

Neprekidno zadovoljenje potreba pojedinaca i drutva kao celine zahteva da se

neprestano proizvode, raspodeljuju, razmenjuju i troe razliita materijalna dobra. Zato

su navedene faze istovremeno i delovi privrednog procesa. One se stalno ponavljaju,

tako da jedna faza drugoj prethodi ali je i uslovljava.

S obzirom na obim proizvodnje, privredni proces ili drutvena reprodukcija moe biti

prost ili jednostavan, proiren ili uvean i umanjen ili opadajui.

Prost ili jednostavan privredni proces je takvo obnavljanje drutvene proizvodnje u

kojem se iz godine u godinu proizvodi ista koliina proizvoda kao i u prethodnom

periodu. Obim proizvoda ostaje nepromenjen.

10

Proirena ili uveana drutvena reprodukcija je obnavljanje procesa drutvene

proizvodnje, kojim se obim proizvodnje iz godine u godinu poveava. Ovaj oblik

drutvene reprodukcije predstavlja zakonitost razvoja svake drutvene zajednice, zato

to se stanovnitvo iz godine u godinu uveava, dolazi do uveanja i razvijanja potreba

stanovnitva, a i sama proizvodnja se menja i modernizuje.

Umanjena ili opadajua drutvena reprodukcija javlja se samo izuzetno u posebnim,

oteanim uslovima za obavljanje drutvene reprodukcije. Ona je obino posledica

velikih prirodnih nepogoda (zemljotresi, poplave, poari i sl.), ali i izrazitih drutvenih

kriza, ratova, sankcija i sl. Kada se javi, umanjena reprodukcija traje krai vremenski

period, dok se privreda ne oporavi. Ako bi trajala dui vremenski period, bio bi

ugroen opstanak drutvene zajednice.

11

Zakljuak Na osnovu svega gore navedenog moemo zakljuiti da su proizvodnja i potronja

meusobno povezane faze privrednog procesa neophodne za zadovoljenje ovekovih

potreba. Kako osnovnih(fiziolokih) tako i potreba za pripadnou grupi(drutveni

karakter priozvodnje),a i viih potreba kao to su tenja za statusom i

samoostvarenjem to moemo videti u svakodnevnoj borbi sa konkurencijom na tritu

i tenji da budemo bolji i uspeniji u svom poslu.

Literatura 1) Dragii, D.; Ili, B.; Medojejevi, B.; Pavlovi, M.; Osnovi ekonomije, Centar

za izdavaku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2005.

12

Sadraj Uvod ........................................................................................................................................................ 2

Proizvodnja .............................................................................................................................................. 2

Potronja ................................................................................................................................................. 8

Zakljuak ................................................................................................................................................ 11

Literatura ............................................................................................................................................... 11