Internacionalni univerzitet Travnikiu-travnik.com/wp-content/uploads/2018/07/9.-IUT-CASOPIS-novi-korica.pdf · korporativna sigurnost obuhvata ukupnu sigurnost firme s ciljem postizanja

Internacionalni univerzitet Travnik Nauka i tehnologija

5

Saobraćajni fakultet

Ekonomski fakultet

Fakultet politehničkih nauka

Ekološki fakultet

Pravni fakultet

Fakultet za medije i komukacije

Fakultet informacionih tehnologija

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

INTERNATIONAL UNIVERSITY TRAVNIK

72270 Travnik

Aleja Konzula – Meljanac bb

Tel: + 387 30 540 597

Fax: + 387 30 540 587

Web: www.iut.edu.ba

www.iu-travnik.com

Izdavač:

Internacionalni univerzitet Travnik u

Travniku

72270 Travnik, Aleja Konzula-Meljanac bb

Tel: 00387 30 540 597

Fax: 00387 30 540 587

Glavni i odgovorni urednik:

Akademik prof. dr. Ibrahim Jusufranić

Stručni urednik:

Lejla Skopljak, MA

Za izadavača:

Akademik prof.dr. Ibrahim Jusufranić

Redakcioni odbor: Prof. dr.sc. Sinan Alispahić

Prof. dr.sc. Enes Huseinagić

Prof. dr.sc. Dragan Golijan

Prof. dr.sc. Asib Alihodžić

Prof. dr.sc. Krsto Mijanović

Prof. dr.sc. Nenad Novaković

Prof. dr. sc. Salih Bučuk

Uređivački savjet:

Akademik prof. dr. Mladen Bodiroža

Akademik prof. dr. Cariša Bešić

Akademik prof. dr. Radomir Biočanin

Akademik prof. dr. Veselin Drašković

Akademik prof. dr. Slobodan Nešković

Prof. dr. sc. Nikola Kuvačić

Doc. dr. sc. Jasmin Jusufranić

Doc. dr.sc. Danislav Drašković

Doc. dr. sc. Remzija Kadrić

Doc. dr. sc. Sabahudin Hadžialić

Mirsad Imamović, MA

Tehnički urednik:

Adis Abazović

Sekretar redakcije:

Lejla Skopljak, MA

Registrovani ISSN 2303-5188

Štampa: IUT, Travnik

Tiraž: 200 primjeraka

Nauka i tehnologija

SADRŢAJ

Ibrahim Jusufranić –Korporativna sigurnost u BiH i zemljama Zapadnog

Balkana sa ekonomskog, pravnog i komunikološkog aspekta 4

Slobodan Nešković–Savremena paradigma korporativne bezbednosti i

metodologija implementacije kriznog menadţmenta u zemljama Zapadnog

Balkana 12

Predrag Dašić–Stanje i analiza nauĉnih ĉasopisa razliĉitih kategorija u okviru

SSCI citatne baze podataka 21

Milan Milošević – Normativni okviri korporativne bezbednosti u Republici

Srbiji: aktuelno stanje i perspektive razvoja 30

Atanas Kozarev– Relacije izmeĊu korporativne bezbednosti u Republici

Makedoniji i drţavnog bezbednosnog sistema 38

Sedžad Milanović – Kriviĉna odgovornost i korporativna sigurnost 46

Rade Biočanin, Boban Kostić, Mirsada Badić– Nauka i obrazovanje u funkciji

zaštite ţivotne sredine 55

Mimo Drašković, Yuriy Bilan, Veselin Drašković – Globalni i institucionalni

aspekti korporativne sigurnosti 63

Sabahudin Hadžialić– Corporate security threates within the communication

aspect 69

Alisa Salkić, Rajko Kasagić – Korporativna sigurnost u poslovanju privrednog

društva 78

Maida Bećirović, Ana Kvesić, Azra Bećirović – UvoĊenje elektronskog potpisa u

poslovne procese – doprinos poboljšanju poslovnog okruţenja u BIH 85

Selma Otuzbir – Koncept odgovornosti pravnih osoba u kriviĉnom

zakonodavstvu Bosne i Hercegovine 90

Almedina Hatarić, Imran Kasumović– Sigurnosni protokoli u e-bankarstvu 98

Sinan Alispahić, Tihomir Đurić, Hata Mušinović, Irfan Zec – Utjecaj novih

tehnologija na zaštitu i sigurnost u cestovnom prometu 104

Lejla Skopljak, Aida Vrbanjac, Adela Mujinović –Procjena rizika poslovanja u

cilju sprjeĉavanja pranja novca 114

Siniša Bilić, Safet Subašić, Vedrana Macanović – Imovinska sigurnost u kontekstu

odgovornosti drţave za štetu nastalu teroristiĉkim djelovanjem 123

Jasmina Tahirović, Irma Hodžić – Vaţnost knjiţenja nekretnina dioniĉkih

društava s aspekta pravne sigurnosti 133

Ines Babić, Irma Hodžić, Selma Otuzbir – Znaĉaj forenziĉke fonetike u

identifikaciji glasa kao uĉinkovite mjere zaštite i sigurnosti 140

Husnija Bibuljica, Haris Bibuljica – Sigurnost podataka u Wi-Fi mreţi u BH

kompanijama 147


5

KORPORATIVNA SIGURNOST U

BiH I ZEMLJAMA ZAPADNOG

BALKANA SA EKONOMSKOG,

PRAVNOG I

KOMUNIKOLOŠKOG

ASPEKTA

Dame i gospodo, uvaţeni uĉesnici

Konferencije, dragi gosti i prijatelji

Internacionalnog univerziteta Travnik,

Korporativna sigurnost o kojoj danas vodimo

nauĉnu raspravu na XIV MeĊunarodnoj

Konferenciji o korporativnoj sigurnosti, u

suštini predstavlja posvećenost preduzeća da

doprinese odrţivosti svoga poslovanja i

privrednog razvoja, saraĊujući sa poslovnim

partnerima, zaposlenicima, vlasnicima i

društvom uopšte, u cilju poboljšanja

poslovanja, zaštite svoje imovine i vlastitih

interesa.

Institucionalizacija korporativne sigurnosti

kao jedne vrlo vaţne i specifiĉne oblasti u

kompanijama traje i do nekoliko godina, ali u

tom razdoblju korporativna sigurnost vrlo se

rijetko iskazuje s nekom jasno vidljivom

korisnošću za kompaniju, a iziskuje znaĉajna

ulaganja. Tada se Upravama kompanija i

najĉešĉe postavljaju pitanja poput: treba li

njima uopšte takav trošak, da li je to isplativa

investicija? Kada će se povratiti uloţena

sredstva? Iz tog razloga jedan broj kompanija

odustaje od ureĊenja i ugradnje u

organizacionu shemu sluţbe korporativne

sigurnosti ili ipak pozicioniranja menadţera

korporativne sigurnosti u upravu kompanije.

Pa ipak, sigurnost treba da postane sve

prisutnija, kako bi se smanjili gubici u

poslovanju. Do sada, izuzetno mali broj

kompanija se zadovoljavalo nekim oblicima

sluţbe sigurnosti koja se klasiĉno bavi

tehniĉkom i fiziĉkom zaštitom imovine i

objekata kompanije, usmjerene na spreĉavanje

klasiĉnih oblika uništavanja imovine

ĉinjenjemprotuzakonitih djela, dok

istovremeno apsolutno najvaţniji segment

korporativne sigurnosti, a to je sigurnost

odvijanja poslovnih procesa i zaštita poslovnih

interesa kompanije, ostaje u potpunosti

nepokrivena. Iako je ekonomska i finansijska

kriza uzela svoj danak, tako da pojedine

zaštitarske firme imaju i porast prihoda,

kompanije ulaţu manje nego što je potrebno u

ovaj sektor. Uprkos tome, unazad nekoliko

godina Bosna i Hercegovina je napravila više

iskoraka naprijed po ovom pitanju. Svijest je,

što je najvaţnije, na znatno većem nivou, jer je

sve više korporacija koje daju vaţnost tom

izuzetno vaţnom segmentu poslovanja, zbog

sigurnosti proizvoda i klijenata, a posebno

vlasnika i zaposlenika. Dobrim dijelom

zasluga je to i nauke i prakse iz oblasti

korporativne sigurnosti kao i organizacija niza

nauĉnih skupova, kao što je i ova, što nam

valja svakako i naglasiti, Prva MeĊunarodna

Konferencija o korporativnoj sigurnosti u BiH

koju organizujemo danas na Vlašiću. Kroz

ovakve aktivnosti, poslovna javnost se

postepeno senzibilira na ovu temu u pravcu

priznanja potrebe za uvoĊenjem funkcije

korporativne sigurnosti, kao jedne od

logistiĉkih funkcija koja firmama omogućava

nesmetan rad i razvoj što je evidentno u

posljednje vrijeme u svijetu i kod nas.

Korporativna sigurnost je u savremenoj

poslovnoj praksi ĉesto korišten koncept,

obzirom na to da kompanije u znaĉajnoj mjeri

snose odgovornost za svoje poslovanje za

dešavanja i aktivnosti iz navedene oblasti. U

cilju da doprinese rješavanju problema

korupcije u preduzeću, kompanije sprovode

razliĉite oblike sigurnosti iz oblasti zaštite

svoje imovine, poslovnih procesa,

informacione sigurnosti, i sve do sigurnosti

svojih kupaca, dobavljaĉa,vlasnika i


6

zaposlenih. Kako bi što uspješnije koristile

mnogobrojne prednosti njegovanja društveno

odgovornog ponašanja, kompanije moraju da

afirmišu svoje ideje i osjećanja, brige za svoje

probleme i probleme društva u cjelini i

promovišu sve aktivnosti na njihovom

unapreĊenju, posebno u provoĊenju

korporativne sigurnosti. Izuzetno je vaţno da

se pri tome obezbijedi potpuna transparentnost

posvećenosti svojoj kompaniji, ali i

društvenim interesima.

Poštovani skupe,

U zemljama u tranziciji, kao što je i Bosna i

Hercegovina, promovisanje korporativne

sigurnosti preduzeća postaje nezaobilazno

sredstvo i ţivotno pitanje da se osigura

odrţivost resursa svog poslovanja u svim

segmentima rada i poslovanja vlastite

kompanije. Korporativna sigurnost u suštini

predstavlja svijest o novom poloţaju i znaĉaju

koje kompanije imaju u savremenom,

globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih

proizilazi. To je zapravo proces u kome mogu,

mada i ne moraju, imati uticaja na njihovo

poslovanje. Praksa korporativne sigurnosti se

odnosi na cjelokupnu sferu poslovanja jednog

preduzeća, kao i na odnose koje ono pri tome

uspostavlja: šta se proizvodi, kako kupuje i

prodaje, da li se pridrţava zakona, na koji

naĉin zapošljava, osposobljava i utiĉe na

razvoj ljudskih resursa, na koji naĉin doprinosi

oĉuvanju imovine vlasnika, zaposlenih i

ţivotne sredine.

Drugim rijeĉima, korporativna sigurnost bi se

mogla definisati kao koncept u okviru koga se

kompanije ponašaju u skladu sa etiĉkim

principima, odnosno na društveno prihvatljiv

naĉin što bi dovelo do veće sigurnosti u

poslovanju preduzeća, kao i ostvarivanju

boljih ukupnih finansijskih rezultata.

Da bismo dodatno podigli svijest o sigurnosti

poslovanja preduzeća, problem korporativne

sigurnosti mora se dići na nivo društva, jer

samo tako moţemo razvijati sigurnosnu

kulturu koja predstavlja kljuĉnu ĉinjenicu u

ovoj problematici. Na taj naĉin ona bi postala

dio nas, a mi bismo bili svjesniji njene

postojanosti. TakoĊer se treba pobrinuti da se

sigurnost inicijalno tretira kao potreba, a ne

kao nametnuta mjera i da se provoĊenje mjera

sigurnosti od strane svakog pojedinca tretira

kao liĉna participacija kojom se isti odriĉe

dijela svoga komoditeta, u korist i u cilju

podizanja nivoa sigurnosne svijesti preduzeća.

Osim toga, moram reći da je vrlo vaţno da

korporativna sigurnost mora postati dio

poslovne kulture svih zaposlenika kompanije

koji je prihvataju kao legitimnu i neophodnu

poslovnu funkciju, inaĉe je odluke o sigurnosti

puno teţe provoditi na niţim nivoima.

Svijest o potrebi uvoĊenja sistema

korporativne sigurnosti je veća u srednjim i

velikim, ali je u malim preduzećima

nedovoljna jer one su se zbog svoje veće

izloţenosti udaru obilnog korištenja

informacijskih tehnologija, sloţenih

tehnologija rada, dislociranog poslovanja i

mnogih drugih faktora, prije susrele sa

sigurnosnim izazovima te shvatile prednost

uvoĊenja sistema korporativne sigurnosti kao i

male kompanije, a posebno one koje se bave

razvojem ili implementacijom informacijskih

tehnologija.

Dame i gospodo, uvaţeni uĉesnici

Konferencije, dragi gosti i prijatelji, Osnovni

cilj svakog preduzeća je stvaranje vrijednosti.

Korporativna sigurnost se svrstava u logistiĉke

procese. Poslovni sistemi današnjice moraju

identifikovati, kategorizirati, modelirati, pratiti

i mjeriti poslovne procese prema kritiĉnim


7

faktorima uspješnosti. Zbog togasvaka

poslovna organizacija razvija vlastiti sistem

upravljanja odgovornosti u poslovnim

procesima, koji omogućava kontinuirano

upravljanje i nadzor poslovnih procesa.

Poslovni proces se moţe definisati kao skup

aktivnosti koji koriste jedan ili više inputa i

kreiraju rezultat vrijednosti za kupca.

Opšta podjela procesa prema vrsti posla koje

obavlja neko preduzeće je na: upravljaĉke,

osnovne, i logistiĉke poslovne procese. Sa

sigurnosnog aspekta, prije su bile tek neznatne

štete koje bi prouzrokovali nezadovoljni

pojedinci, dok je situacija danas mnogo gora.

Susrećemo se s napadima organizovanih

grupa, ĉiji je cilj ugroţavanje poslovanja

preduzeća ili uništavanje cijele organizacije.

Kako bi se ovakavi dogaĊaji sprijeĉili,

organizacije moraju zaštiti svoje upravljaĉke,

osnovne i logistiĉke poslovne procese.

U tome posebno vaţnu oblast poslovnih

informacija predstavlja svaka informacija bez

koje se ne mogu obavljati sve poslovne

aktivnosti i ostvarivanje poslovnih interesa i

ciljeva poslovnog subjekta. Poslovne

informacije su osnovni resurs svakog

poslovnog sistema, te posjedovanje

informacija daje prednost u odnosu na

konkurente. Isto tako, informacije

omogućavaju prepoznavanje i iskorištavanje

poslovnih prilika, donošenje kvalitetnih

odluka, poboljšanje produktivnosti te

uoĉavanje trţišnih trendova i prilagoĊavanje

na njih, što na kraju dovodi do ostvarenja

poslovnog uspjeha i boljeg pozicioniranja u

odnosu na konkurente. Iz tog razloga svako

preduzeće stvara i razvija vlastito podruĉje

poslovnih podataka i informacija, pa je danas

izuzetno vaţna informacijska sigurnost koja se

postiţe primjenom propisanih mjera i

standarda informacijske sigurnosti, te

organizacijskom podrškom za poslove

planiranja, provjere i dorade mjera i standarda.

Povjerljivost informacija znaĉi da je

informacija dostupna samo licima koje imaju

ovlaštenja za njeno korištenje. Integritet je

zaštita podataka od namjernog ili sluĉajnog

neovlaštenog mijenjanja, a dostupnost je

garancija ovlaštenim korisnicima sistema da

će im sistem biti raspoloţiv u svakom

trenutku. Stoga informacijska sigurnost

obuhvata zaštitu svih informacija, bez obzira u

kakvom obliku one bile. U okviru

informacione sigurnosti, posebno je

interesantan pojam „bussines intelligence―,

koji se prvi put pojavio 1989. godine, kao

pojam koji oznaĉava proces prikupljanja

informacija, odnosno poslovno obavještajnu

djelatnost u poslovnom svijetu. Ovaj pojam

predstavlja poslovno-obavještajnu aktivnost u

poslovnom svijetu koja je usmjerena na

prikupljanje podataka i informacija potrebnih

za donošenje što kvalitetnijih poslovnih

odluka u cilju oĉuvanja pozicije u poslovnom

okruţenju i postizanju poslovnog uspjeha.

Danas je nemoguće zamisliti bilo kakav

poslovni proces bez upravljanja

poslovniminformacijama.

„Bussines intelligence― i poslovne informacije

u uslovima današnjeg poslovanja predstavljaju

strateški menadţerski resurs bez kojeg je

gotovo nemoguće poslovanje firme. Zbog toga

korporativna sigurnost obuhvata ukupnu

sigurnost firme s ciljem postizanja poslovnog

uspjeha preduzećajer „bussines intelligence―

ĉini sastavni dio korporativne sigurnosti.

Uvaţene kolegice i kolege,

U današnjem svijetu zloĉin, vandalizam,

terorizam, prirodne katastrofe i svakodnevne

nezgode su stvarnost i realnost. Organizacije

se susreću sa brojnim sigurnosnim prijetnjama,


8

kao što su raĉunarske prevare, špijunaţe,

sabotaţe, vandalizam, poţar, poplave i sliĉno.

Štetananesena organizaciji u obliku zloćudnog

koda, raĉunarskog hakiranja iuskraćivanja

uslugeje sve prisutnija pojava. Finansijski

gubici vezani na sigurnosne upade povećavaju

se iz godine u godinu i iznose bilione dolara.

Oko 60% napada se dogaĊa izvana (preko

Interneta), a oko 40% napada dolazi iznutra. U

vrijeme globalne ekonomije, stalnih promjena

rizika kojima su izloţene firme, uspostava

saradnje meĊu firmama, on-line trgovine,

informacijska sigurnost postaje sve više

poslovni problem koji treba omogućiti i

unaprijediti poslovanje. Firme se bore sa

zahtjevima regulatora (banke, telekom,

operateri), ekonomskim uslovima te

upravljanjem rizicima. Uloga infomacijske

sigurnosti naţalost jos nije dovoljno definisana

u mnogim firmama. Iako mnogi vide

informacijsku sigurnost kao mjesto troška,

moţe se pokazati i dokazati da firme koje

ispravno upravljaju informacijskom

sigurnošću svoje ciljeve postiţu kvalitetno,

racionalno i efikasno.

Uvaţeni skupe,

Iako je Bosna i Hercegovina dostigla odreĊeni

nivo pripremljenosti u oblasti sigurnosti, u

nedavno objavljenom izvještaju Evropske

komisije o napretku BiH, za 2016. godinu,

odreĊene preporuke kako bi se poboljšao ovaj

sistem. Naime, Evropska komisija od BiH

traţi da konaĉno ispuni meĊunarodne

standarde u borbi protiv pranja novca i

finansiranja teroristiĉkih aktivnosti, te da

dodatno ojaĉa kapacitete za borbu protiv

terorizma, putem bolje saradnje i koordinacije

te razmjene obavještajnih podataka o

kriviĉnim djelima, prevencije radikalizacije te

programa za deradikalizaciju. Od naše drţave

se takoĊer traţi provedba politike za

integrirano upravljanje granicama, naroĉito

putem jaĉanja Zajedniĉkog centra za analizu

rizika, te veća efikasnost u suzbijanju trgovine

drogom. Za razliku od Bosne i Hercegovine,

zemlje zapadne Evrope i SAD još su

poĉetkom prošlog stoljeća poĉeli normativno

ureĊivati podruĉje korporativne sigurnosti,

vodeći raĉuna da njihova vlast nikada ne bude

veća od sistema jedne javne sigurnosti.

Privatna, odnosno, korporativna sigurnost, nije

konkurencija javnoj sigurnosti niti to smije

postati. ViĊenje sigurnosti u Bosni i

Hercegovini je potpuno drugaĉije i nije

osnovano u tom smislu. Policijski

menadţment u Bosni i Hercegovini je

prepoznao potencijal korporativne i privatne

sigurnosti. Sad je na njemu da pronaĊe

najbolje moguće modele tog partnerstva,

odnosno zajedniĉke saradnje. Evropski trend

ostvarivanja sigurnosti, znaĉi prevenciju

razliĉitih ponašanja pojedinaca ili grupa

usmjerenih prema poslovnim interesima i

imovini firme, a tako se realizuje doprinos

kvalitetnom ostvarivanju javne sigurnosti

zajednice. Ignorisanje sigurnosnih problema

plaća se previsokom cijenom - ţivotima. Jedno

od najviše korištenih zloupotreba koje donosi

velike probleme društvu je pranje novca.

Pranje novca podrazumijeva rješavanje,

pretvaranje ili ĉišĉenje novca steĉenog

kriminalnim aktivnostima (najĉešće trgovinom

droge), njegov prelaz preko meĊunarodnih

granica (ponajviše u zemlje gdje je droga

proizvedena) i ponovno ukljuĉivanje tog

novca u regularne novĉane tokove. Pranje

novca je izuzetna prijetnja integritetu

finansijskih ustanova (kako se to najbolje

oĉituje u Rusiji, gdje mafija nadzire mnoge od

najvaţnijih banaka u svijetu), koja dovodi u

nepovoljan poloţaj privredne subjekte koji

legalno posluju (kao što je to sluĉaj u

Kolumbiji). Peraĉi novca uopšte ne nastoje

ostvariti najvišu stopu dobiti na novac koji

operu, već im je vaţnije mjesto ili investicija


9

koja će im omogućiti najlakše i najbrţe

recikliranje novca. Tako novac moţe putovati

iz zemlje s dobrom ekonomskom politikom u

kojoj se ostvaruju sve više stope dobiti ka

zemlji s lošijom politikom i niţim prinosima

od uloţenihsredstava. Tako se zbog pranja

novca moţe dogoditi da se slobodni kapital

ulaţe manje racionalno, što uveliko moţe

narušiti postojeće ekonomske tokove.

Promjena u potraţnji novca moţe na

nacionalnom nivou izazvati nestabilnost

kamata i teĉaja. Sam kolumbijski predsjednik

Ernesto Samper optuţen je da je tokom

izborne kampanje primao velike novĉane

iznose narko-mafije. Izgleda da su lokalni

trgovci drogom nudili potpunu otplatu

kolumbijskog stranog duga u zamjenu za

nesmetano djelovanje. Ništa bolje stanje nije

ni u Meksiku, gdje je otkriveno da Raul

Salinas, brat bivšeg predsjednika Meksika,

Carlosa Salinasa, ima na raĉunima stranih

banaka 120 milijardi ameriĉkih dolara.

Korupcija u Meksiku, kao i u mnogim drugim

zemljama Juţne Amerike, postala je endemska

pojava koja zahvata sve nivoe administrativnih

i vladinih ustanova. U uslovima pravne

nesigurnosti i razvijene korupcije, jako se

smanjuje interes stranih investitora za ulaganja

u toj zemlji. Pranjem novca i korupcijom koja

je njegova ĉesta popratna pojava stvara se

opasna prijetnja drţavnoj suverenosti,

autoritetu drţavne vlasti narušavaju

demokratske vrijednosti i javne ustanove, te

uveliko šteti nacionalnoj privredi.

U današnjim uslovima globaliziranog i

komunikacijski potpuno povezanog

poslovanja potencijalne i stvarne prijetnje i

ugroţavanja informacija i informacijskih

sistema predstavljaju prioritetni poslovni rizik.

Poslovna analiza u potpunosti se oslanja na

informatiĉke sisteme i svaka prijetnja moţe

ugroziti nesmetano odvijanje poslovnih

procesa. Primjenom novog pristupa

korporativne informacijske sigurnosti podstiĉe

se sistemsko upravljanje informacijskom

sigurnošću primjenjujući odgovarajuće

procese i postupke u skladu sa postavljenim

standardima i normama. Za uspješno

provoĊenje korporativne informacijske

sigurnosti potrebno je, pored ostalog, osigurati

ljudski potencijal sa potrebnim nivoom znanja

i kompetencijama, što nameće potrebu stalne

edukacije i sticanja novih znanja, koje treba

koristiti kako bi se efikasno vladalo tehnikama

i odgovorilo na sve brojnije i opasnije izvore

ugroţavanja.

Poštovani gosti i uĉesnici Konferencije,

Šta reći o sigurnosti u gradovima i drugim

aspektima sigurnosti?

Moţe se reći da odreĊeni uspjesi policije ne

umanjuju zabrinutost za sigurnost u svakom

gradu, jer dok god postoje nerazjašnjena

ubistva, nasilja, huliganski ispadi sa smrtnim

posljedicama narko-kriminal oko škola, dok se

novinari napadaju i zlostavljaju, dok im se

prijeti – mora se insistirati na brţem i

efikasnijem radu policije. Stanje sigurnosti u

gradu još uvijek je zadovoljavajuće, posebno

ako se uzme u obzir da problemi modernog

ţivljenja uslovljeni udarom finansijske i

ekonomske krize, i nepovoljno utiĉu na

sigurnost ţivljenja u gradu. Do izraţaja dolaze

socijalne mjere zaštite najugroţenijih iako je

razvoj privrede i zapošljavanja uvijek najbolja

socijalna mjera. TakoĊer, sistemski se

pokušava u okviru mogućnosti gradova,

investicijama u svim gradskim naseljima,

uticati na ureĊenost prostora i osjećaj

pripadnosti toj sredini. Za veću sigurnost

posebno mladih, potrebno je uvesti više reda

unutar koordinacije njihove dnevne „satnice―,

a to je posao roditelja, škole i društva u cjelini,

dok je istovremeno uloga grada da

maksimalno podupire aktivnosti koje su na


10

tom tragu i to kroz osiguravanje što više

raznovrsnih sadrţaja koji će mlade skloniti s

ulice. Podaci ipak pokazuju da su to najĉešće

takozvana kaznena djela protiv imovine, i

mislimo da moţemo uĉiniti mnogo na

edukaciji graĊana kako bi se zaštitili od

provale i kraĊe. S druge strane,posebna paţnja

se posvećuje zloupotrebi opojnih droga koja je

problem svih gradova. U tomsmislu sistemski

se treba pristupiti prevenciji i edukaciji,

posebno djece i mladih, i sa strane represije,

odnosno policijskih aktivnosti.

Usko povezan sa sigurnošću u gradovima je

sve prisutniji problem zaštite od poţara. Svaka

firma koja ţeli preventivnu zaštitu od poţara

će morati posvetiti veliku vaţnost

organizacijskim i tehniĉkim mjerama i

radnjama usmjerenim na uklanjanje opasnosti

od nastanka poţara, rano otkrivanje poţara i

njegovo efikasno gašenje. Poseban aspekt

korporativne sigurnosti ĉini zaštita prirodne

sredine. Danas svaka ljudska djelatnost u

većoj ili manjoj mjeri utiĉe na okoliš, pri ĉemu

zagaĊivaĉi nisu samo velike multinacionalne

kompanije, već i srednja i mala preduzeća,

koja razliĉitim aktivnostima znatno utiĉu na

štetno djelovanje na okoliš. Svako preduzeće

mora smanjiti svoj negativan uticaj na okoliš,

na naĉin da smanji ispuštanje štetnih tvari,

smanjenje koliĉine proizvedenog otpada, i

racionalnije korištenje skupih i neobnovljivih

resursa. S obzirom na porast svijesti, o

vaţnosti smanjenja i kontrolisanja uticaja na

okoliš, kao i ĉinjenicu da je uspostavljanje

sistema upravljanja zaštitom okoliša postalo

sastavni dio društveno odgovornog

poslovanja. Svaka kompanija mora, u okviru

svog poslovanja, biti posvećena ekološkoj

sigurnosti koja doprinosi boljem i

kvalitetnijem ţivljenju društva kao cijeline, a

time i doprinosi ekonomiĉnijem poslovanju

svake kompanije. Polazeći od postojećeg

stanja i izraţene problematike u oblasti

korporativne sigurnosti, potrebno se posvetiti

sve većoj sigurnosti u poslovanju kompanije,

zbog ĉega je neophodno preduzeti sljedeće

mjere:

1. Menadţment kompanija preduzeća, mora

imati jasnu prognozu oĉekivanih stanja i biti

spreman za donošenje kvalitetnih poslovnih

odluka na planu prevencije svih oblika

sigurnosti u poslovanju preduzeća.

2. Zaposleni u sluţbama korporativne

sigurnosti, treba da budu kompetentna lica

koja će upravljati u procesima sigurnosti.

3. Korporativna sigurnost mora postati dio

poslovne kulture svih zaposlenih sa ciljem

objedinjavanja zahtjeva, potreba i oĉekivanja

kako menadţmenta, tako i poslovanja

preduzeća unutar vlastite svekupnosti.

4. Za korporativnu sigurnost je vaţno da se

kvalitetno upravlja procesima sigurnosti, kao i

da bez toga nema uspješnog poslovanja

kompanije.

5. Sve više razvijati partnerske odnose, javnog

i privatnog sektora, da se poslovanje/znanje

korporacija javnog i privatnog sektora što više

pribliţe Vladinom sektoru sigurnosti, te

meĊusobnu saradnju u cilju sveukupne

sigurnosti društva.

6. U mjerama za korporativnu sigurnost treba

da se podrazumijeva fiziĉka i tehniĉka zaštita,

zaštita biznisa, zaštita informacionog sistema,

zaštita inteligentnog vlasništva, robnih marki i

sliĉno.

7. Kroz provoĊenje strateških mjera i

postupaka treba da se ostvari smanjenje

sigurnosnih rizika, i unaprijedi planiranje za

sluĉaj opasnosti od štete a da se u okviru mjera

sigurnosti planiraju i pravne zaštite korisnika,

vlasnika, radnika i imovine firme, poslovnih

informacija kao i poloţaja preduzeća na

trţištu.

Realizacijom ovih mjera došlo bi do

poboljšanja korporativne sigurnosti u našim


11

preduzećima, a to bi dovelo do sigurnijeg

poslovanja preduzeća ĉime bi se stvorili

preduslovi za donošenje kvalitetnih poslovnih

odluka, a time jasnije i vidljivije istakle koristi

od korporativne sigurnosti bez iziskivanja

znaĉajnijih investicionih ulaganja, ĉime se

postiţe efikasnija zaštita najvaţnijih

segmenata poslovne sigurnosti u odvijanju

poslovnih procesa.


12

SAVREMENA PARADIGMA KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI I

METODOLOGIJA IMPLEMENTACIJE KRIZNOG MENADŢMENTA U

ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

Akademik prof. dr. Slobodan Nešković, email: [email protected]

Univerzitet privredna akademija u Novom Sadu, FIMEK

Centar za strateška istraţivanja nacionalne bezbednosti, Beograd

Sažetak: Korporativna bezbednost kao konvecijalni subjekt bezbednosti, podrazumeva uspostavljeni,

odgovarajući utvrđen i tardicionalni društveni pristup u zaštiti korporacije, ostvarenjem bezbednosti

ivlasništva, kapitala i ljudi koji ga ostavaruju od svih oblika destkuktivnih pretnji na određenom prostiru. U

savremenim uslovima poslovanja korporativna bezbednost je izvedena u samostalnu i sa drugim funkcijama

ravnopravnu poslovnu funkciju. Današnje poslovanje naročito, uvek sa sobom nosi određeni nivo rizika za

korporaciju. Adekvatno ocenjivanje rizika i upuštanje u nemilosrdnu tržišnu utakmicu, meri se sa

veličinama kao što je ostvareni profit, pa iz tog razloga uloga korporativne bezbednosti i procene rizika, sa

odgovarajućim menadžerskim znanjima, predstavlja temelj uspešnog poslovnog poduhvata. Oblici

ugrožavanja bezbednosti mogu biti različiti, međutim specifičnosti navedene problematike su indentični za

sve država Zapadnog balkana. Osnovni problem zaštite kompanije je taj, što se oblici ugrožavanja

konstantno menjaju i transformišu u druge oblike pretnji, onog trenutka kada se pronađe efikasan način

borbe protiv njih. Sve to zahteva visok stepen materijalnih izdavanja i naročito veliku sposobnost

razumevanja ovih pojava. Veliku ulogu u ovakvim aktivnostima ima krizni menadžment, koji mora da

predvidi, reaguje i promeni postojeći problem u poslovanju svoje kompanije.

Ključne reči: Korporativna bezbednost, globalizacija, država, rizici, krizni menadžment, Zapadni

Balkan

PARADIGM OF MODERN CORPORATE SECURITY AND

METHODOLOGY IMPLEMENTATION OF CRISIS MANAGEMENT

IN THE WESTERN BALKANS

Abstract: Corporate conventional security to prevent destrustive acts of the corporation. In

modern business conditions, corporate security is carried out in an independent and equal with

other functions of the business function. Today's business in particular, always carries with it a

certain level of risk for the corporation. Adequate assessment of risks and engage in merciless

competition, with custom sizes as realized profits, and therefore the role of the corporate security

and risk assessment, with the appropriate managerial skills, is the foundation of a successful

business venture. Forms compromising security may be different, But the specifics of that are

identical to the problem for all the countries of the Western Balkans. The basic problem of the

company is that the forms of threats to constantly change and transform into other forms of

threats, once it finds an effective way to combat them. All this requires a high degree of material

issue and particularly high ability to understand these phenomena. A huge role in these activities

has a crisis management, which has to provide responsive and changing the existing problem in

the operations of their company.

Keywords: Corporate security, globalization, countries, risk, crisis management, Westerns

Balkans


13

1. Uvod

Korporativna bezbednost nije novi

bezbednosni pojam, ali je, uprkos tome, tek

odskora postala nova disciplina nauke o

bezbednosti. Nekim aspektima predmeta

koji danas poznajemo kao korporativnu

bezbednost oduvek su se bavili menadţeri i

menadţmenti privrednih subjekata. Promene

u ekonomskom ţivotu, do kojih je došlo u

proteklim decenijama, uzrokovale su da se

veliki deo tih aspekata samo povezao u

jednu strukturu, u jednu celinu, koja se

pojavljuje kao jedna od nezaobilaznih

funkcija savremenih poslovnih jedinica i

sistema. Današnji tok promena dolazi iz

globalnih procesa koji nisu ni samo

ekonomske, ni samo politiĉke, ni samo

kulturne, već zahvataju sve društvene sfere

savremenog sveta. Jednim imenom

oznaĉene su kao globalizacija. To je proces

višestrukih i veoma brzih promena, koje su

nagnale sve privredne subjekte, a pogotovo

velike poslovne sisteme, da se bave

problemima bezbednosti mnogo više i

obuhvatnije nego do tada, pogotovo ako ţele

da odrţe korak u poslovnom svetu.

Specifiĉnosti i protivreĉnosti i

funkcionisanje korporativne bezbednosti

kompanija u drţavama Zapadnog Balkana

su veoma sluĉne, pri ĉemu postoje razlike u

pravnoj regulativi navedene oblati. Stoga

razmatramo navedenu tematiku kroz

univerzalne probleme i zahteve za njihovim

pravazilaţenjem.

Tranzicija je drugi nezaobilazni kontekst

bez kojeg preciznije objašnjavanje pojma

korporativne bezbednosti nije moguće.

Bogate privredne ekonomije nisu bile

prinuĊene da iz korena menjaju svoj

vlasniĉki i institucionalni okvir, već su svoje

reforme preduzimale u skladu sa novim

izazovima, rizicima i iskušenjima koja su

dolazila sa krizama, sa procesom

globalizacije, propašću hladnoratovskih

podela itd. Tranzicione zemlje, odnosno

bivše socijalistiĉke zemlje, preţivele su

slom socijalistiĉkog sistema, njegovog

privrednog sistema, a neke meĊu njima i

ratove za podelu teritorija novih drţava. Sve

one su svoju budućnost saobraţavale

modelu zapadnih demokratija. Taj proces

traje još uvek i ostavlja za sobom veoma

teške posledice na svakom društvenom

sektoru.1 Poslovni sistemi i privredni

subjekti u takvim uslovima pokušavaju da

ostvare profit. Ti uslovi, meĊutim, doneli su

mnogo novih izazova, rizika i pretnji. Oni se

mogu identifikovati kao pretnje koje su

prateći deo globalizacije i globalnih kriza,

pretnje koje dolaze iz okvira nacionalne

zajednice koji je u sprezi sa organizovanim

kriminalom i institucionalnom korupcijom,

pretnje koje dolaze od konkurencije, zbog

korporativne korupcije i koje su posledica

niske bezbednosne kulture i

neorganizovanja bezbednosnih podsistema u

korporacijama. Svaki poslovni sistem

(korporacija) prinuĊen je da unutar svojih

podsistema oformi, strukturira, organizuje,

vodi i nadzire sopstveni sistem bezbednosti,

kojim svoje vrednosti štiti od izazova, rizika

i pretnji u konkurentskom svetu, svetu

organizovanog kriminala, pretnji koje deli

sa svojim uţim i širim društvenim

okruţenjem. Globalna otvorenost za

korporativne uspehe je i otvorenost za rizike

u koje se, razumljivo, mora ući. Izlazak

poslovnih jedinica izvan drţavnih granica i

drţavnim sistemskim merama pokrivenih

bezbednosnih izazova, prirodno je nametnuo

menadţmentu temu zaštite vrednosti

poslovnih sistema u novom kontekstu. Ovim

zahtevima postavljen je, razume se, i pravni

okvir, jer su društveni rizici i poslovni rizici

u istom lancu uzroka i posledica savremenih

rizika i pretnji koje su donele globalizacija i

tranzicija.2 Ulogu u ovakvim situacijama

treba da preuzme krizni menadţment kao

posebna funkcija u okviru poslovanja

odreĊene kompanije.

2. Korpotarivna bezbednost – pojam i

funkcije

Za razliku od preistorijske tradicije,

nastanka instituta svojine i korporacije kao

zajednice ljudi o ĉijoj zaštiti su brinuli

ĉlanovi korporacije, u istorijskom dobu, sa

razvojem društvenihodnosa i nastankom

1 Stajić, Lj., Izazovi korporativne bezbednosti u

svetlu savremenog shvatanja bezbednosti, Zbornik

radova,Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi

Sad, 2008., str. 54-70 2 Nešković, S., Korporativna bezbednost, u:

Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd: Institut za

politiĉke studije,2006, str- 47.


14

drţave, bezbednost i zaštita postaju funkcija

drţave. Drţava postajeodgovorna za

organizaciju snaga i sredstava zaštite svojine

i proklamovanih vrednosti ljudi u zajednici,

a zatim i tumaĉ stanja bezbednosti u drţavi i

u društvu. Istorijat razvoja korporacije

ukazuje na to da su se njena priroda

organizacije i unutrašnjeg odnosa menjali sa

razvojem ljudske zajednice, ali da se kroz

vreme zadrţao interes kao vezivno tkivo za

sve ĉlanove u njoj.3 MeĊutim, interes nije

zadrţao samo vezivnu funkciju za ĉlanstvo

u korporaciji nego je nametao potrebu

zaštite, a kao izraz stanja definisao je

bezbednost korporacije.4Današnje

korporacije, kao što su, primera radi, drţava,

sindikat, univerzitet, društva sa

ograniĉenom ili neograniĉenom

odgovornošću, akcionarska društva, ureĊeni

su zakonom, njih priznaje zakon imogu da

se ponašaju kao lica kad su u pitanju

sklapanje ugovora, posedovanje imovine,

zaštita razliĉitih interesa, vrednosti i sliĉno.

Tako, u širokoj lepezi elemenata koji

strukturiraju interes savremene korporacije,

nije zahvalno govoriti samo o ekonomskim,

nego i o drugim elementima koji

obeleţavaju njeno stanje, kao što je identitet

korporacije. O identitetu korporacije kao

vrednosti koja se štiti, vaţno je govoriti

zbog razumevanja pojma korporativne

bezbednosti kao skupa elemenata u strukturi

interesa koji izraţavaju bezbednost kao

njeno stanje. To znaĉi da se o korporativnoj

bezbednosti korporacije moţe govoriti samo

onda kada se govori o zaštićenosti svih

elemenata u strukturi interesa ĉinilaca

korporacije u odnosu na izvore izazova i

pretnji, bilo unutrašnjih ili spoljašnjih.

Istovremeno, korporativna bezbednost

predstavlja izraz ĉvrstine politike u

društvenom odnosu korporacije koja je

prikazuje odgovornom kako prema sebi,

tako i prema okruţenju.

Delokrug savremene funkcije korporativne

bezbednosti je višedimenzionalan, a ĉesto

moţe i da varira od drţave do drţave u

3Marković, S., Korporativna i korporacijska

bezbednost, Fakultet za pravne i poslovne studije dr

Lazar Vrkatić,Novi Sad, 2013., str. 14. 4Trivan, D., Korporativna bezbednost, Dosije studio,

Beograd, 2012., str. 37

skladu sa vaţećim zakonskim propisima.

Pored pravnonormativnog okvira, delokrug

korporativne bezbednosti uslovljen je

privrednom granom kompanije,

razuĊenošću njenih poslovnih procesa,

dislokacijom imovine, brojem i strukturom

zaposlenih, nivoom zastupljenosti

informacionih tehnologija u poslovnim

aktivnostima i drugo. Korporativna

bezbednost se, izmeĊu ostalog, bavi i

zaštitom kompanijskih vrednosti od

tradicionalnih oblika ugroţavanja i otuĊenja

imovine od strane trećih lica, ali i od strane

zaposlenih koji se zbirno svrstavaju u

kriminalitet. Ove delatnosti korporativne

bezbednosti nazivaju se tradicionalnim, jer

nisu u mnogome menjale svoje delovanje od

vremena nastanka same funkcije

korporativne bezbednosti, jedino što se

naĉin ispoljavanja pojavnih oblika ovih

kriviĉnih dela vremenom modifikovao u

skladu sa tehniĉko-tehnološkim napretkom

društva u celini. Uzroĉno – poslediĉnom

vezom su se i sistemi fiziĉke i tehniĉke

zaštite transformisali u oblike koje

poznajemo danas. Kao dodatak na pomenute

delatnosti korporativne bezbednosti,

vremenom su se razvijali i kompleksni

sistemi i funkcije koji su po svojim

karakteristikama znaĉajno sufisticiraniji.

Provera biografija kandidata za posao,

zaštita od sabotaţa, ĉuvanje poslovnih tajni,

zaštita informacionih sistema, prevencija i

otkrivanje korupcije i pranja novca, samo su

neke od oblasti koje obuhvata delokrug

savremene korporativne bezbednosti.5

Organizaciona struktura velikih, ĉesto

meĊunarodnih kompanija, uslovljena je

velikim brojemfaktora koji se tiĉu

diverzifikovanosti njenih poslovnih

aktivnosti, teritorijalne zastupljenosti i

funkcionalne raznolikosti konkretne

poslovne delatnosti. Ukoliko je kompanija

izrazito teritorijalno razuĊena, prisutna na

velikom broju nacionalnih trţišta, svakako

da primenjuje jedan od oblika geografske

organizacione strukture, gde je poslovanje

podeljeno meĊu regionima koji dalje

obuhvataju lokalna trţišta. Ukoliko je sluĉaj

da je vrsta posla kojim se kompanija bavi

5 Trivan, D., Korporativna bezbednost, Dosije studio,

Beograd, 2012., str. 40


15

uţe vezana za funkcionalnu prirodu

poslovne aktivnosti nego za

trţišnuzastupljenost sa geografskog aspekta,

onda se i organizaciona struktura

prilagoĊava glavnim funkcijama kompanije:

proizvodnja, istraţivanje i razvoj novih

proizvoda ili usluga, planiranje i sl. U bilo

kom primenjenom modelu organizacione

strukture kompanije, korporativna

bezbednost pronalazi svoje mesto, imajući u

vidu njenu ulogu, ali se ne moţe govoriti o

unapred poznatoj poziciji funkcije unutar

kompanije.6Uobiĉajno je da postoji

uspostavljena funkcija korporativne

bezbednosti u sedištu kompanije, a zatim u

zavisnosti od vrste i oblika delatnosti, zavisi

dalja organizaciona ureĊenost funkcije

korporativne bezbednosti. Vaţno je

napomenuti da je korporativna bezbednost

kao upravljaĉka funkcija društvena

(poslovna) delatnost budući da ispunjava

opšte uslove svake društvene delatnosti.

Kao što je u prethodnom delu rada

napomenuto, poslovi sluţbe korporativne

bezbednosti su se vremenom menjali i

modifikovali u skladu sa aktuelnim oblicima

ugroţavanja, ali je nadleţnost ostala ista.

Naime, osnovni zadatak sektora

korporativne bezbednosti je zaštita imovine,

lica i poslovanja kompanija kako bi se, sa

aspekta bezbednosti, pomoglo ostvarivanje

kompanijskih ciljeva, te je iz tog razloga

nadleţnost same funkcije ostala ista od

trenutka njenog nastanka do danas. Sa druge

strane, promene u bezbedonosnom

okruţenju koje su uglavnom uslovljene

širim društveno-politiĉkim i ekonomskim

procesima, u mnogome je izmenila sam

delokrug poslova unutar funkcije

korporativne bezbednosti.

Globalizacija je promenila strukturu i tempo

korporativnih aktivnosti, došlo je do

zasićenja tradicionalnih trţišta što usmerava

kompanije da posluju na riziĉnim trţištima.

Jasno je da se uslovi u savremenim

poslovnim krugovima brzo menjaju, a

posebno pod uticajem napretka

informaciono - komunikacionih sistema.

6 Murray, T., McKim, E., Policija i sektor privatne

bezbednosti: Šta donosi budućnost?, Ĉasopis

Bezbednost4/03, Beograd, 2003, str. 637.

Ovakva promena poslovnog okruţenja,

direktno je uticala i na promenu

bezbednosnih izazova, te se sektor

korporativne bezbednosti, poput ostalih

kompanijskih funcija, transformisao u

skladu sa aktuelnim dešavanjima. Funkcija

privatne bezbednosti u koje su ukljuĉene i

aktivnosti korporativne bezbednosti, po

Mareju i Mek Kimu su: fiziĉka zaštita, koja

predstavlja niskoriziĉne poslove, obuhvata

obezbeĊenje imovine, ograniĉavanje

gubitaka i kontrolu pristupa objektima i

podacima; bezbednosne usluge, koje

predstavljaju srednje riziĉne poslove

(parapolicijski poslovi koji poprimaju

policijski karakter), obuhvataju aktivnu

prevenciju kriminala, ograniĉena

patroliranja, primenu lokalnog

zakonodavstva na osnovu ugovora sa

lokalnim vlastima; privatne istrage, koje

obuhvataju graĊanske i privatne istrage,

prismotre, provere kandidata za prijem u

radni odnos; korporativnu bezbednost, koja

predstavlja zaštitu sloţenih operacija,

prevencija kriminala protiv korporacije i

interne istrage, obuhvata rad agenata koji su

zaposleni u velikim korporacijama i

kriminalistiĉke istrage, koje obuhvataju

istraţivanje prevara i sumnjivih poslovnih

transakcija, obuhvataju sloţene zadatke koji

obiĉno zahtevaju specijalistiĉku obuku.

Korporativna bezbednost ne napušta

tradicionalne usluge privatne bezbednosti,

koje danasuglavnom naruĉuju od

specijalizovanih privatnih bezbednosnih

kompanija, ali pored njih odgovrna je i za

širi delokrug sofisticiranih zadataka. U

savremene delatnosti korporativne

bezbednosti ubrajaju se mere i radnje na

otkrivanju i spreĉavanju: mita, korupcije,

industrijske špijunaţe, ekoloških incidenata,

zloupotrebe poloţaja, pranja novca,

mobinga, kao i poslovi na zaštiti

informacionih sistema, delatnosti kriznog

menadţmenta, upravljanja rizicima, izrada

planova za kontinuitet poslovanja u sluĉaju

većih incidenata i drugih povezanih oblasti.

Ove oblasti delovanja funcije korporativne

bezbednosti danas su dobro poznate, a

zahvaljujući seminarima i struĉnim

skupovima iz ove oblasti, unapreĊuje se


16

znanje i dele iskustva meĊu struĉnjacima.7

Danas je osnovni problem kako delovanje

korporativne bezbednosti uĉinitiefikasnijim,

i šta je to na šta menadţeri bezbednosti

trebaju dadatno da obrate paţnju. Funkcija

korporativne bezebdnosti mora da proširi

svoje delovanje izvan granica tradicionalnog

bezbednosnog portfolia na oblasti koje

ukljuĉuju kontinuitet poslovanja, poslovni

ugled, menadţment rizika, korporativnu

odgovornost, što stvara dodatan pritisak na

menadţment naglašavajući vaţnost mreţa i

promena veština upravljanja.

3. Rizici i bezbednost poslovanja

kompanija

Projekat poslovanja se analizira i priprema u

sadašnjosti, a odluke o njihovoj realizaciji se

mogu donositi takoĊe u isto vreme, ali

konkretna realizacija poslovanja današnjih

korporacija se obavlja u budućnosti. Po

realizaciji odreĊenog poslovnog poduhvata

mogu se oĉekivati i planirati rezultati. Ta

budućnost je neizvesna i nepoznata, pa i

oĉekivani rezultati poslovanja su neizvesni,

odnosno riziĉni. Upravljanje rizikom u

korporacijama je jedan sveobuhvatni pristup

identifikaciji rizika i upravljanja rizikom u

svim aspektima poslovanja. Sa obzirom na

to da se svaki rizik menja što se tiĉe

njegovog uticaja i urgentnosti, korporacije

bi morale da odgovarajuće reaguju da bi se

osigurale da se svaka šteta ograniĉi i da se

ispitaju sve mogućnosti za nastanak rizika

kroz praćenje „rupa― na trţištu koje nosi

nove rizike. Naime, glavna karakteristika

uspešnog poslovanja korporacije je njena

mogućnost da predvidi globalne rizike i da

se sa njima nosi bolje od drugih sliĉnih

organizacija.8Pri ovom scenariju gde su

ulozi veoma visoki, uloga koju ima

„menadţer rizika― ili krizni menadţer,

postaje još vaţnija. Fokus na objektivnost i

profesionalizam kreirao je novi imidţ

menadţera, koji je danas prihvaćen kao

osoba koja se bavi veoma vaţnom

7 Trivan, D., Korporativna bezbednost, Dosije studio,

Beograd, 2012., str. 48 8 Avakumović, J., Upravljanje rizikom u poslovanju

savremenih poslovnih sistema, Struĉni rad, Fakultet

za poslovno industrijski menadţment, Beograd,

2013., str. 92-103.

delatnošću koja zaista ima veliki uticaj i

dovodi do promena.

Rizik ukljuĉuje neizvesnost i verovatnoću

da će se dogoditi nešto nepredviĊeno i

obiĉno nešto što ne ţelimo i što nismo

planirali. Svaki poslovni poduhvat je

riskantan. U poslovanja savremenih

korporacija ima puno pitanja koja brinu

većinu interesnih grupa, a meĊu njima malo

onih koju su apsolutno predvidiljivi i koji se

mogu planirati i kontrolisati do izvesne

mere, kao što su: oĉekivani obim

proizvodnje, reţijski troškovi, nabavna cena

repromaterijala i opreme i dr. Ostale

varijable poslovanja korporacija su

nepredvidljive i veoma se teško mogu

kontolisati. Ti nepredviĊeni rizici su

dogaĊanja na trţištu, odnosno u bliţem i

daljem ekonomskom okruţenju, na koja

vlasnici biznisa ne mogu imati nikakav

uticaj, a moţda i uvid. To su rizici koji

mogu nastati, zbog promene u ukusima i

trendovima na trţištu, aktivnosti koje

preduzimaju konkurenti, promene u monetarnoj sferi (inflacija, deflacija,

devalvacija, revalvacija i dr.), promene

ukreditnoj politici ( ekspanzija ili restrikcija

kredita za nabavku repromaterijala i opreme

i kupovinu na kredit robe), promene u

lokalnoj samoupravi (zatvaranje neke

fabrike, ĉiji su radnici kupci robe koje

proizvodi kompanija) i sl.11 Poslovanja

današnjih korporacija je postalo veoma

sloţeno i odgovorno i njegovom

realizacijom ima mnogo rizika, koje njihovi

vlasnici uspevaju da savladaju ili njihov

negativan uticaj smanje na što manju meru

štete. Napor i borba da se rizici smanje i

eleminišu, da se pobedi i ostvare postavljeni

ciljevi su ideje vodilje poslovanja takvih

kompanija.

Aktuelnu bezbednosnu situaciju, a posebno

bezbednosno okruţenje velikih poslovnih

sistema, karakteriše postojanje znaĉajnog

broja ĉinioca i kompleksnost njihovih

odnosa. Rizici koji su aktivni u ovakvom

oruţenju, pod uticajem funkcije zaštite ili

napretkom tehnike i tehnologije, ĉesto

evoluiraju u do sada nepoznate oblike

potencijalnog ugroţavanja kompanijskih

interesa. Cilj upravljanja rizikom je da se

obezbedi da neizvesnost koji rizik sa sobom


17

nosi ne dovede do situacije koja bi odstupala

od definisanih poslovnih ciljeva. Većina

autora se slaţe u oceni da je rizik mogućnost

ili mera verovatnoće nastanka dogaĊaja koji

moţe imati posledice na ţivote ljudi,

imovinu i poslovanje kompanija i

organizacija. Pod rizikom se

podrazumevasvaka mogućnost u

konkretnom sistemu koja sa odreĊenom

verovatnoćom moţe da izazove

neoĉekivanu promenu kvaliteta, odnosno

promenu ili gubitak sistema.

Nasuprot ukorenjenom mišljenju da je rizik

iskljuĉivo negativna pojava, tj. delatnost sa

negatovnom konotacijom, efekti rizika

mogu imati pozitivne i negativne efekte.

Generalno se posledice odnose na moguće

šanse i prilike ili, sa druge strane, pretnje i

opasnosti po lica, imovinu i poslovanje

kompanije.9

Organizacija ima obavezu da preuzme

potrebne mere i radnje u cilju adekvatnog

upravljanja rizicima u smislu preventivnog

delovanja, neutralizacije rizika, smanjenja

negativnih efekata rizika, transfera i

prihvatanja rizika u zavisnosti od njegovog

pojavnog oblika, vremena trajanja i

inteziteta ispoljavanja. Osnovna uloga

menadţmenta rizika je da obezbedi

nesmetani kontinuitet poslovnog sistema u

sluĉaja ispoljavanja negativnih efekata

pojedinih rizika. Konkretno, zadatak

funkcije je da predupredi, spreĉi, smanji ili

prihvati rizik na naĉin koji neće narušiti

poslovne procese u kompaniji, uz

poštovanje opštih principa ekonomske

isplativosti. Svojim specifiĉnostima i

razliĉitim naĉinom delovanja,

identifikujemo pet vrsta rizika, i to: ĉist rizik

(osigurljiv ili ne, i ne iskljuĉivo eksternog

karaktera u odnosu na moralne opasnosti),

trţišni rizik (razlike u ceni robe, razliĉiti

valutni kursevi, povraćaj uloţenog),

uobiĉajni rizik (verovatnoća uobiĉajnog,

stopa oporavka, izloţenost uobiĉajnom),

operativni rizik (greške zaposlenih, prevare,

pad informacionog sistema), rizik

likvidnosti (rizik neraspolaganja sa

9 Keković,Z. i dr, Procena rizika u zaštiti lica,

imovine, i poslovanja, Centar za analizu rizika i

upravljanjekrizama, Beograd, 2011, str. 25.

dovoljnom koliĉinom sredstava neophodnih

za servisiranje tekućih finansijskih obaveza

bez uticaja na povećanje cena; moţe da se

transformiše u uobiĉajni rizik).10

Delovanjem razliĉitih vrsta rizika su

pogoĊeni svi, kako graĊani, tako i

organizacije. Sa aspekta profitabilnih

organizacija, pored osnovnih naĉela

upraljanja rizikom, istiĉe se i potreba da se

unapred definiše odgovornost za

indentifikovani rizik. Ovo je posebno

vaţnoimajući u vidu ekonomski uticaj

mogućeg gubitka, kao i potrebu da se takva,

eventualnaizdavanja i definišu u budţetu

kompanije za naredni period.

4. Krizni menadţment

Krizni menadţment je proces kojim se

organizacija štiti od izvesnih nadolazećih

promena koje prete njenom opstanku i

vitalnim interesima. Svaka kriza ima tri

osnovna zajedniĉka elementa a to su: pretnja

po organizaciju, element iznenaĊenja i

kratak period odluĉivanja.11

Za razliku od upravljanja rizikom koji

podrazumeva procene potencijalnih pretnji i

pronalaţenja najboljih rešenja da se

opasnosti eliminišu ili zaobiĊu, kod

upravljanja krizom organizacija se već

susrela sa datom pretnjom i mora imati

odgovor na sve faze njenog ostvarenja,

raĉunajući i fazu oporavka. Uspešnost

kompanije u suoĉavanju sa razliĉitim

dogaĊajima zavisiće od kvaliteta njenog

tima za krizni menadţment, podjednako kao

i od dobro obavljenog prikupljanja i analize

informacija. Moderno poslovanje

neizostavno nameće obavezu vlasnicima

kapitala da u svojim kompanijama formiraju

grupe ili odeljenja za krizni menadţment,

ĉime obezbeĊuju odrţivi razvoj i u

momentima kompleksnih internih i

eksternih promena. Sposobnost liderstva,

stabilnost liĉnosti i odluĉnost su potrebne

veštine koje treba da poseduje menadţer

koji ţeli da upravlja krizom. MeĊutim za

organizaciju nije dovoljno da poseduje samo

jednog menadţera sposobnog i obuĉenog da

10

Keković,Z. i dr, Procena rizika u zaštiti lica,


upravljanjekrizama, Beograd, 2011, str. 41-42. 11

Ristić, D., i dr., Strategijski menadţment, Cekom

books, Novi Sad, 2009., str. 345


18

se nosi sa kriznim i vanrednim situacijama,

već da ima oformljen i proveren tim koga

karakterišu visoke organizacijske

performanse i sposobnost za rad pod

izrazitim pritiskom. TakoĊe neophodno je

da svi potencijalni ĉlanovi tima budu

testirani u simulaciji krizne situacije, radi

procene njihovih reakcija u

nepredviĊenimokolnostima i selekcije

izvršilaca koji mogu da sprovode mere

kriznog menadţmenta.12

Kriza se definiše kao neţeljeni incident,

proces ili okolnost u kome su ugroţene

kljuĉne vrednosti neke organizacije ili

sistema. Kriza moţe da utiĉe na ljude,

okolinu, tehnološke procese, imovinu ili

druge vrednosti i tokom svog trajanja, koje

je uvek vremenski ograniĉeno, moţe naneti

štetu sa razliĉitim posledicama. U

svakodnevnom izraţavanju, pojam krize se

ĉesto poistovećuje sa sliĉnim i donekle

komplementarnim pojmovima, kao što su

rizici i pretnje, mada suštinski, predstavlja

viši nivo u odnosu na navedene

pojmove.13

Naime, potencijalni rizici i

pretnje koji su mnogobrojni u

korporativnom okruţenju, mogu u

odreĊenim uslovima ispoljiti svoje

delovanje u vidu konkretne opasnosti po

organizaciju.

Nastupanjem opasnosti i ugroţavanjem

vrednosti moţe u odreĊenom vremenskom

trajanju nastupiti kriza po organizaciju koja

preti da naruši dotadašnji sistem rada i

redovnih poslovnih aktivnosti, ugrozi

ljudske ţivote, imovinu ili korporativnu

reputaciju. Iz tog razloga se, u vidu

podsistema korporativnog upravljanja javlja

krizni menadţment kao pokušaj da se kriza

kontroliše, da se neutrališu negativne

posledice, i da se organizacija uspešno

izvede iz perioda krize.

12

http://www.absolutsupport.rs/bezbednosni-

konsalting/krizni-

menadzment.html#sthash.tdEHnKhv.dpuf, datum

posete 18.11.2016. 13

AnĊelković, S., Korporativna bezbednost kao

ĉinilac nacionalne bezbednosti, Fakultet za evropske

pravnpolitiĉkestudije, Zbornik radova, Novi Sad,

2015. str. 111-134.

Na osnovu iznetog, moţe se zakljuĉiti da se

svojim karakteristikama izdvajaju tri

osnovne faze kriznog menadţmenta, i to:

kontrola postojeće situacije, neutralizacija ili

smanjenjenegativnih posledica, ivoĊenje

organizacije u cilju izlaska iz krize.14

Kriza

moţe da nastupiusled delovanja razliĉitih

ugroţavajućih faktora. Najĉešće, pojavni

oblici ugroţavajućih faktora mogu biti

finansijske, pravne, politiĉke, tehnološko-

procesne ili bezbednosne prirode.

TakoĊe, kriza moţe nastupiti i usled dejstva

elementarnih nepogoda ili drugih oblika

„više sile‖. Kriza nastupa delovanjem

razliĉitih vrsta rizika koji zapravo potiĉu iz

pomenutih oblasti.

Postupanje u sluĉaju krize, imajući u vidu

ograniĉen vremenski okvir i znaĉaj

celokupnog procesa po kompaniju, zahteva

odgovarajuću pripremu. Standardi društvene

bezbednosti prepoznaju krizu kao osetljiv

period u poslovanju svake organizacije, te se

zato pokušava definisati naĉin delovanja

organizacije i njenih predstavnika u sluĉaju

izbijanja krize.

MeĊunarodna standardizacija u oblasti

društvene bezbednosti ima za cilj razvijanje

kapaciteta društva za upravljanje krizama i

omogućavanje nastavka privrednih i

poslovnih aktivnosti zajednice u kriznim

uslovima, kroz unapreĊenje tehniĉkih,

ljudskih, organizacionih i funkcionalnih

veza (interoperabilnosti) meĊu svim

zainteresovanim stranama sa ciljem

pripravnosti na krizne situacije i adekvatnog

reagovanja na njih.15

Upravo je pomenuto

unapreĊenje veza (tehniĉkih, ljudskih,

organizacionih i funkcionalnih), preduslov

za proces planiranja kriznog menadţmenta i

formiranja kriznog plana. Njegova delatnost

predstavlja administrativni okvir

usmeravanja organizacionih kapaciteta

kompanije za uspešno savladavanje i

izlaţenje iz krize. Plan ima za cilj da

14




2015. str. 111-134. 15

Keković,Z. i dr, Procena rizika u zaštiti lica,


upravljanjekrizama, Beograd, 2011, str. 83.


19

definiše i odredi krizni štab, procedure,

nadleţnosti i ovlašćenja i kanale

komunikacije.

Organizacija koja uĉi i temelji svoja

saznanja na prethodnim dogaĊajima i

empirijskim istraţivanjima ima više šansi da

u budućem poslovanju na vreme uoĉi,

predupredi, spreĉi ili umanji negativne

posledice svake, potencijalno negativne,

situacije. Imajući u vidu nauĉnepretpostavke

da korporativna bezbednost ima znaĉajnu

ulogu u upravljanju krizama unutar

kompanije, dolazi se do zakljuĉka da se na

globalnom nivou na taj naĉin delimiĉno

upravlja i ekonomskim i društvenim

krizama.

Cilj i osnovna funkcija kriznog

menadţmenta je da rukovodi i nadzire

sprovoĊenje planova i procedura u sluĉaju

krize. On nastoji da organizacija za najkraći

vremenski period i na najefikasniji naĉin

izaĊe iz krize. Organizacija ulaţe napore da

se delatnost kriznog menadţmenta u

najvećoj mogućoj meri unapred definiše,

kako bi se unapredila njena efikasnost u

ograniĉenom vremenskom okviru, stresnoj

situaciji i pritiscima razliĉitih vrsta. Krizni

menadţment podrazumeva unapred

pripremljen sastav ljudstva sa već

elaboriranim planovima za hitne situacije.

Planovi u sluĉaju krize treba da obuhvate

razraĊene procedure koje prevashodno

promovišu bezbednost lica, imovine i

poslovanja kompanije; imaju zadatak da

informišu i pripreme zaposlene na

specifiĉne aktivnosti i postupanje u vreme

krize. TakoĊe, plan u sluĉaju krize obuhvata

i naĉine komunikacije i informisanja svih

zainteresovanih strana, kao što su klijenti,

dobavljaĉi, zaposleni, lokalna zajednica,

akcionari i javnost uopšte.16

Jasno je da se

planom u sluĉaju krize ne mogu predvideti

sve potencijalnekrizne situacije i njihove

manifestacije, ali je vaţno istaći da plan

moţe da pruţi popriliĉnoprecizno uputstvo o

opštim aktivnostima koje treba preduzeti u

vreme krize.

16




2015. str. 111-134

Konkretno plan upravljanja krizom najĉešće

se sastoji od sledećih aktivnosti: prevencija,

priprema, odgovor, reakcija, i oporavak.

Krizni menadţment ĉine eksperti iz raznih

oblasti iz sastava kompanije, ali i iz

poslovnog i društvenog okruţenja. To su

najĉešće rukovodioci razliĉitih poslovnih

funkcija, pre svega korporativne

bezbednosti, a u zavisnosti od organizacione

strukture kompanije i direktori sektora

proizvodnje, prodaje, logistike, ljudskih

resursa i dugih. Ĉlanovi kriznog

menadţmenta su unapred odreĊeni za te

poslove, posebno rukovodilac, koji se

uglavnom bira iz redova operativnih

rukovodilaca sa većim radnim iskustvom.

Ĉlanovi mogu biti i specijalisti iz razliĉitih

oblasti i mogu biti angaţovani izvan same

organizacije.17

Suština efikasnog upravljanja

krizama je u blagovrmenoj pripremi,

posebno imajući u vidu da se krizni

menadţment ne organizuje po nastaloj krizi,

već se po nastaloj krizi saziva. Pored

unapred pripremljenih procedura i

aktivnosti, od ovog menadţmenta se

oĉekuje i periodiĉna provera uveţbanosti.

Na taj naĉin vrši se provera obuĉenosti

ĉlanova i proverava efikasnost i

svrsishodnost postojećih procedura i

uputstava. Procedure je potrebno redovno

aţurirati i time ih uĉiniti aktuelnim u

savremenim poslovnim procesima.

5. Zakljuĉak

Korporativna bezbednost danas je

oraganizovana kao oblik konvencionalne

bezbednosti, koja štiti kompaniju i njunu

celokupnu vrednos od destruktivnih pojava,

što se manifestuje i na bezbednost drţave.

Korporativna bezbednost kao samostalna

poslovna funkcija unutar organizacione

strukture velikih poslovnih sistema, ima za

cilj doprinos ostvarenju kompanijskih

interesa kroz delatnost zaštite lica, imovine i

poslovanja kompanije. Svoje mesto unutar

sistema nacionalne bezbednosti,

korporativna bezbednost ostvaruje na

dvojak naĉin. Primarno, vršeći svoju

osnovnu funkciju zaštite velikih (ĉesto

17

Ristić, D., i dr., Strategijski menadţment, Cekom

books, Novi Sad, 2009., str. 348.


20

multinacionalnih) kompanija, povećava se i

nivo bezbednosti lokalne zajednice i društva

uopšte. TakoĊe, posrednim uticajem na

povećanje ekonomske bezbednosti društva

utiĉe preventivno na ostvarivanje društveno-

politiĉke, a time i bezbednosne stabilnosti

unutar drţave. Sa druge strane, imajući u

vidu vlasniĉko-organizacionu strukturu,

korporativna bezbednosti pripada segmentu

privatne bezbednosti. Na taj naĉin,

normativno je prepoznata i prihvaćena kao

deo celokupnog sistema nacionalne

bezbednosti. Ukoliko se društvena

odgovornost kompanijeposmatra kroz

prizmu delatnosti funkcije korporativne

bezbednosti, nameće se zakljuĉak da je

povećanje stepena bezbednosti ekonomskih

subjekata u celini, doprinos sveukupnom

nivou bezbednosti društva.

Delokrug savremene funkcije korporativne

bezbednosti u odnosu na njene poĉetke u

mnogome se razlikuje. Zastupljenost sektora

korporativne bezbednosti unutar

organizacione strukture velikih poslovnih

sistema, njen delokrug koji se proţima kroz

gotovo sve segmente kompanije,

raspoloţivost velikog broja alata i metoda

rada, kao i borba protiv još većeg broja

savremenih bezbednosnih izazova, pretnji i

rizika, karakteriše savremenu funkciju

korporativne bezbednosti kakvu poznajemo

danas. U teţnji da se korporativna

bezbednost adekvatno i jasnije sagleda, kao

i njeno mesto i uloga u savremenim

bezbednosnim iposlovnim odnosima,

pojavljuje se krizni menadţment kao faktor

regulacije eventualnihbezbednosnih rizika

za kompanije danas.

Razmatrajući temeat korporativne

bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana

moţe se reći da postoje brojen kontroverze u

njegovom poimanju i implementacije. Kao

najveći problemi izdvajaju se nedostatak

sistemackih pravnih akata, ali i

nepostaojanje svesti u većini kompanija on

nuţnosti funkcionisanja efikasnog koncepta

korporativne bezbednosti. Neophodno je

unaprediti noramtivne i bezbednosno

tehnološke aspekte obrade i zaštite podataka

kod pravnih lica, probleme i oblike

ugroţavanja bezbednosti sa kojima se

susreću kompanije, institucije i drţava u

celini. TakoĊe potrebno je unaprediti

postojeća znanja i praktiĉne analize u oblasti

poslovne tajne, liĉnih podataka i ostalih

podataka vezanih za rad kompanija i

institucija, odnosno prikazivanje opštih

noramtinih, bezbednosnih i tehnoloških

preduslova za kontinuitet poslovanja.

Uspostavljanje permanentne edukacije

menadţmenta i zaposlenih u oblasti

korporativne bezbednosti i podizanje

bezbednosne kulture predstvalja esencijalnu

obavezu svake kompanije i druţave u celini.

6. Literatura

[1] AnĊelković, S., Korporativna

bezbednost kao ĉinilac nacionalne

bezbednosti, Novi Sad: Fakultet za evropske

pravn-politiĉke studije, Zbornik radova,

2015.

[2] Avakumović, J., Upravljanje rizikom u

poslovanju savremenih poslovnih sistema,

Beograd: Fakultet za poslovno industrijski

menadţment, 2013.

[3] Keković,Z. i dr, Procena rizika u zaštiti

lica, imovine, i poslovanja, Beograd: Centar

za analizu rizika i upravljanje krizama,

2011.

[4] Marković, S., Korporativna i

korporacijska bezbednost, Novi Sad:

Fakultet za pravne i poslovne studije dr

Lazar Vrkatić, 2013.

[5] Murray, T., McKim, E., Policija i sektor

privatne bezbednosti: Šta donosi

budućnost?, Beograd: Bezbednost 4/03,

2003.

[6] Nikolić, M., Sinkovski, S., Korporativna

bezbednost - osnovi zaštite biznisa i

preduzetništva, Beograd: Banjac grafika,

2013.

[7] Nešković, S., Korporativna bezbednost,

u: Bezbednost i reforme u Srbiji, Beograd:

Institut za politiĉke studije, 2006.

[8] Nešković, S., Sociologija bezbednosti,

Bezbjednost – Policija – GraĊana, Banja

Luka: MUP Republike Srpske, 2010.

[9] Ristić, D., i dr., Strategijski

menadţment, Novi Sad: Cekom books,

2009.

[10] Stajić, Lj., Izazovi korporativne

bezbednosti u svetlu savremenog shvatanja


21

bezbednosti, Zbornik radova, Novi Sad:

Fakultet za pravne i poslovne studije, 2008.

STANJE I ANALIZA NAUĈNIH ĈASOPISA RAZLIĈITIH

KATEGORIJA U OKVIRU SSCI CITATNE BAZE PODATAKA

Hon.D.Sc. Predrag Dašić, email: [email protected]

Visoka tehniĉka mašinska škola strukovnih studija, 37240 Trstenik (Srbija)

SaTCIP Publisher Ltd., 36210 Vrnjaĉka Banja (Srbija)

Sažetak: Jedne od glavnih citatnih baza podataka (Citation DataBases - CDB) u svetu su: SCI-E u oblasti

prirodnih i primenjenih naučnih disciplina, SSCI u oblasti socijalnih naučnih disciplina i A&HCI u oblasti

umetnosti i humanitarnih naučnih disciplina. Za 2015. godinu, unutar SCI-E sve naučne oblasti prirodnih i

primenjenih naučnih disciplina razvrstane su u 177 kategorija, a unutar SSCI sve naučne oblasti socijalnih

naučnih disciplina razvrstane su u 57 kategorija. U radu je učinjen pokušaj da se objasne citatne baze

podataka (CDB), da se opišu načini za određivanje impakt faktora časopisa (Journal Impact Factor - JIF) i

da se nabroje ostali bibliometrijski indikatori za ocenu časopisa, država, regiona, univerziteta, fakulteta,

departmana i pojedinaca. Nadalje, data je analiza trenda broja časopisa (NoJ) za pet različitih kategorija:

"Economics"/ "Ekonomija", "Law"/ "Pravo", "Psychiatry" / "Psihijatrija", "Psychology, Experimental" /

"Psihologija, eksperimentalna" i "Social Work"/ "Socijalni rad" unutar SSCI za period 1995-2015. Najveće

povećanje broja naučnih časopisa za period 1995-2015. za navedenih pet kategorija unutar SSCI imala je,

takođe, kategorija "Economics" / "Ekonomija", sa indeksom kumulativnog rasta (CGI) od 242,96%.

Ključne reči: Bibliometrijska analiza, citatna baza podataka (CDB), citatni indeks za socijalne nauke

(SSCI), impakt faktor časopisa (JIF)

STATUS AND ANALYSIS OF SCIENTIFIC JOURNALS OF

DIFFERENT CATEGORIES WITHIN SSCI CITATION DATABASE

Abstract: One of the main citation databases (CDB)in the world are SCI-E in the field of natural and

applied scientific disciplines, SSCI in the field of social scientific disciplines and A&HCI in the field of art

and humanitarian scientific disciplines. For 2015 year, within SCI-E all scientific areas of social scientific

disciplines are classified in 177 categories, and within SSCI all scientific areas of social scientific

disciplines are classified in 57 categories. In the paper is given an attempt to explain all ofthe citation

databases, to describe the ways for determining Journal Impact Factor (JIF) and to list other bibliometric

indicators for the assessment of journals, states, regions, universities, faculties, departments and

individuals. Further on, trend analysis is given for number of journals (NoJ) for five different categories:

"Economics","Law", "Psychiatry", "Psychology, Experimental", and "Social Work". within SSCI for period

of 1995-2015. Highest increase of number of journals for period of 1995-2015 for five listed categories

within SSCI had, also, category "Economics" with chain growthindex (CGI) of 242,96%.

Keywords: Bibliometric analysis, citation database (CDB), Social Science Citation Index (SSCI), Journal

Impact Factor (JIF)


22

1. Uvod

Poznata je stara izreka koja kaţe da: "Nije

važno koliko ste skočili, već koliko je

izmereno". Sliĉno je i u nauci: "Nije važno

koliki je vaš naučni doprinos, već kako je,

odnosno koliko jeocenjen". Iz tih razloga, u

mnogim drţavama sveta, usvojeni su

kriterijumi za vrednovanja i kvantitativno

iskazivanje nauĉno-istraţivaĉkih rezultata

istraţivaĉa i nauĉnika. Rezultati nauĉno-

istraţivaĉkog rada, odn. doprinosi u nauci,

drţava, regiona, univerziteta, fakulteta,

departmana, instituta i drugih nauĉnih i

obrazovnih institucija i/ili pojedinaca, na

osnovu svetski prihvaćenih standarda, mogu

se razvrstati u nekoliko kategorija ili grupa:

1. Nauĉna monografija i monografska

studija meĊunarodnog ili

nacionalnog znaĉaja (autor; autor

poglavlja i/ili urednik);

2. Knjiga, udţbenik i priruĉnik

meĊunarodnog ili nacionalnog

znaĉaja (autor; autor poglavlja i/ili

urednik) (ova kategorija ima vrlo

malu ili ĉak nikakvu vrednost u

oblasti nauĉno-istraţivaĉkih

rezultata i veliku vrednost u oblasti

obrazovnih rezultata);

3. Tematski zbornik radova,

enciklopedijska, bibliografska,

nauĉno-leksikografska i

kartografska publikacija, prevod

nauĉne publikacije, kritiĉka izdanja

nauĉne graĊe i sl. meĊunarodnog ili

nacionalnog znaĉaja;

4. Ĉlanak u ĉasopisu meĊunarodnog ili


5. Urednik i šef i gost urednik u

ĉasopisu meĊunarodnog ili


6. Zbornik radova sa meĊunarodnog ili

nacionalnog skupa (predavanje po

pozivu štampano u celini ili

štampano u izvodu, saopštenje

izloţeno na skupa štampano u celini

ili štampano u izvodu, autorizovana

diskusija, urednik Zbornika radova);

7. Tehniĉko i razvojno rešenje,

inovacija, novi proizvod ili

tehnologija, softver, industrijski

prototip, novi materijal, novi

algoritam, nov metod ili

metodologija, nova

genetska proba, nova proizvodna

linija, novo laboratorijsko

postrojenje, novo eksperimentalno

postrojenje, novi tehnološki

postupak, standardizovan ili atestiran

instrument i sl. na meĊunarodnom i

nacionalnom nivou;

8. Patent, realizovana sorta, rasa ili soj

na meĊunarodnom i nacionalnom

nivou;

9. Arhitektonsko, graĊevinsko ili

urbanistiĉko izvedeno autorsko

delo, studija, ekspertiza zasnovana

na nauĉno-istraţivaĉkoj

metodologiji, autorska izloţba,

kustoski rad i sl. na meĊunarodnom

i nacionalnom nivou;

10. Ostale publikacije (testovi, upitnici,

ankete i sl. zasnovani na nauĉno-

istraţivaĉkoj metodologiji, ukoliko

predstavljaju metodološku

inovaciju, tehniĉki izveštaj, radni

ĉlanak, usvojen standard) i sl.

Ipak, najdominantniji doprinos u nauci,

svakako, imaju citati navedenih publikacija.

Citat je skraćeni alfanumeriĉki izraz

ugraĊen u telo intelektualnog rada koji

oznaĉava izvor publikovanog ili

nepublikovanog dela u svrhu davanja

priznanja relevantnosti dela drugog autora

na temu diskusije na mestu gde se citat

pojavljuje. Citati imaju za svrhu da odrţe

intelektualno poštenje ili da izbegnu

plagijat, kao i da ukaţu na orginalni izvor

intelektualnog rada ili ideje. Na ovaj naĉin

se ĉitaocu omogućava da nezavisno odredi

da li navedeni material podrţava autorove

argumente na predstavljen naĉin i da

pomogne ĉitaocu da oceni jaĉinu i validnost

materijala koje je autor koristio.

U svetskim razmerama najznaĉajniji

doprinos u nauci, u delu publikacija, su

nauĉne monografije meĊunarodnog

karaktera, ĉlanci u vodećim meĊunarodnim

ĉasopisima (indeksiranim u SCI-E, SSCI i

A&HCI citatnim bazama podataka),

tehniĉka rešenja i patenti.


23

Tako napr., prema "Pravilniku o postupku i

naĉinu vrednovanja i kvantitativnom

iskazivanju nauĉno-istraţivaĉkih rezultata

istraţivaĉa" (Sl. glasnik RS br. 38/2008 i Sl.

glasnik RS br. 24/2016) (u okviru

koeficijenta M, grupe rezultata M11, M12,

M21a, M21, M41, M81 i M91- M96)

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja Republike Srbije (MPNTR) ove

ĉetiri kategorije se daleko više vrednuju

(procenjene su sa više nauĉnih bodova) od

doktorske disertacije. TakoĊe, u svetu je

odavno poznata ĉinjenica da se nekoliko

ĉlanaka, iz iste nauĉne oblasti, koji su

publikovani u referentnim meĊunarodnim

ĉasopisima uredi i sloţi u jednucelinu i

prijavi i odbrani kao doktorska

disertacija.TakoĊe, jedan broj nacionalnih

drţavnih akademija nauka i umetnosti

donelo je odluku da usvoje redove, više, ne

primaju ĉlanove koji nemaju neku

minimalnu vrednost citata (napr.minimalno

100, 300 ili ĉak više citata) svojih

publikacija u vodećim

meĊunarodnimĉasopisima indeksiranim u

SCI-E, SSCI i A&HCI citatnim bazama

podataka (CDB).Ili, napr. rangiranje

univerziteta prema ARWU; QS-WUR;

THE-WUR; THE-QS-WUR;URAP;

WRWU i sl. metodologijama rangiranja,

realizuje se iskljuĉivo na osnovu

brojapublikacija i broja citata u vodećim

meĊunarodnim ĉasopisima indeksiranim u

SCI-E, SSCI iA&HCI citatnim bazama

podataka (CDB) i vodećih meĊunarodnih

nagrada za nauĉnoistraţivaĉkirad.

2. Citatne baze podataka (CDB)

Citatna baza podataka (Citation DataBase -

CDB) ili referentna ili bibliografska baza

podataka predstavlja kolekciju

bibliografskih i citatnih podataka o: ĉlanku

(naslov ĉlanka, autori, institucije autora,

apstrakt, kljuĉne reĉi), osnovne informacije

o ĉlanku u ĉasopisu (volume ili godina

izdavanja ĉasopisa, broj ĉasopisa, godina

i/ili mesec publikovanja, broj strana),

referencama ĉlanka, citatima ĉlanka,

indeksiranim ĉasopisima (osnovne

informacije o ĉasopisu, izdavaĉ ĉasopisa,

ISSN broj), izraĉunatim bibliometriskim

indikatorima za ĉlanak, autore ĉlanka i

nauĉne ĉasopise indeksirane u toj bazi

podataka (DataBases - DB), rang ĉasopisa u

kategoriji (Rank in Category - RiC) itd.

Najpoznatije citatne baze podataka (CDB) u

svetu su one koje referiše firma Thomson

Reuters Corp. – TR (Web sajt:

http://www.thomsonreuters.com/), ranije

poznat kao Institut za nauĉne informacije

(Institute for Scientific Information - ISI)

(Web sajt: ). U zavisnosti od oblasti nauĉnih

disciplina firma Thomson Reuters Corp.

referiše sledeće tri citatne baze podataka

(CDB):

SCI (Science Citation Index - nauĉni

citatni indeks ili citatni indeks

nauke) i SCI-E(Science Citation

Index, Expanded - nauĉni citatni

indeks, proširen) citatne baze

podataka (CDB) za oblast prirodnih i

primenjenih nauĉnih disciplina

(dostupne naWeb strani:

http://thomsonreuters.com/science-

citation-index-expanded/)

[1,5,11,12,30],

SSCI (Social Sciences Citation

Index - citatni indeks za socijalne

nauke) citatna baza podataka (CDB)

za oblast socijalnih nauĉnih

disciplina (dostupna na Web

strani:http://thomsonreuters.com/soci

al-sciences-citation-index/) [6,11,21]

i

A&HCI (Arts & Humanities Citation

Index - citatni indeks za umetnost i

humanitarne nauke) citatna baza

podataka (CDB) za oblast umetnosti

i humanitarnih nauĉnih disciplina

(dostupna na Web strani:

http://thomsonreuters.com/arts-

humanitiescitation-index/).

SCI-E i SSCI baze originalno su kreirane od

strane Eugene Garfield u 1955. godini

[14,19] i objašnjena u njegovim radovima

[14-19]. Oficijelno je lansirana 1964.

godine, za informacije o nauĉnim

ĉasopisima iz 1963. godine, a ukljuĉivala je

reference iz 1961 i 1962. godine. Originalno

je proizvedena od strane Instituta za nauĉne

informacije (Institute for Scientific

Information - ISI), sada u vlasništvu firme

Thomson Reuters Corp. Poĉetno je u SCI i

SCI-E citatne baze podataka (CDB) bilo

ukljuĉeno pribliţno 600 nauĉnih ĉasopisa,

http://thomsonreuters.com/science-citation-index-expanded/

http://thomsonreuters.com/science-citation-index-expanded/


24

dok je 2015. godine ukljuĉeno 8802 nauĉnih

ĉasopisa u oblasti prirodnih i primenjenih

nauĉnih disciplina.

Dok je poĉetno u SSCI citatnu bazu

podataka (CDB) bilo ukljuĉeno pribliţno

200 nauĉnih ĉasopisa, u 2015. godine

ukljuĉeno je 3224 nauĉnih ĉasopisa u oblasti

socijalnih nauĉnih disciplina.

Unutar SCI-E i SSCI citatnih baza podataka

(CDB) sve nauĉne discipline podeljene su u

kategorije ili oblasti. U okviru SCI-E citatne

baze podataka (CDB), za 2015. godinu,

indeksirano je 8802 nauĉnih ĉasopisa,

podeljenih u 177 kategorija. U okviru SSCI

citatne baze podataka (CDB), za 2015.

godinu, indeksirano je 3224 nauĉnih

ĉasopisa, podeljenih u 57kategorija. Za obe

citatne baze podataka (CDB), za 2015.

godinu, ukupan broj kategorija bio je 234.

Informacije iz SCI-E i SSCI citatnih baza

podataka (CDB) objavljuju se u godišnjim

publikacijama firme Thomson Reuters

Corp.:

citatni izveštaj ĉasopisa (Journal

Citation Report - JCR), za štampana

izdanja i na CDROM i DVD (Web

strana:

http://thomsonreuters.com/journal-

citation-reports/) i

Web nauke (Web of Science - WoS),

za on-line izdanja preko Interneta i

on-line servis (Web strana:

http://thomsonreuters.com/thomson-

reuters-web-of-science/).

U svetu postoji još mnostvo razliĉitih

citatnih baza podataka (CDB), kao što su:

Scopus (Web sajt:

http://www.scopus.com/) [30];

GS (Google Scholar) (Web sajt:

http://scholar.google.com/) [25];

MEDLINE (Medical Literature

Analysis and Retrieval System

Online) (Web

sajt:http://www.nlm.nih.gov/medline

plus/);

PubMed (Public/Publisher

MEDLINE (Medical Literature

Analysis and RetrievalSystem

Online)) (Web sajt:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubm

ed/);

ProQuest (Web sajt:

http://www.proquest.com/);

ProQuest-CSA (ProQuest

Cambridge Scientific Abstracts)

(Web

sajt:http://www.proquest.com/);

CAS (Chemical Abstracts Service)

(Web sajt: https://www.cas.org/);

IEEE-Xplore ili IEEE-Xplore-DL

(Institute of Electrical and

Electronics Engineers

Explore Digital Library) (Web sajt:

http://ieeexplore.ieee.org/);

ACM-DL (Association for

Computing Machinery Digital

Library) (Web

sajt:http://dl.acm.org/);

БД-ВИНИТИ-РАН ili VINITI-

RAS-DB (Rusija) (База данных

Всероссийскогоинститута

научной и технической

информации Российской академии

наук / All-

Russian Institute for Scientific and

Technical Information of the

Russian Academy ofSciences of

DataBase) (Web sajt:

http://www2.viniti.ru/);

RSCI (Russian Science Citation

Index) (Web sajt: http://elibrary.ru/)

[20];

KCI-KJD (KCI (Korean Citation

Index) KJD (Korean Journal

Database)) (Web

sajt:http://wokinfo.com/products_too

ls/multidisciplinary/kci_kjd/);

DOAJ (Directory of Open Access

Journals) (Web sajt:

https://www.doaj.org/);

IC (Index-Copernicus) (Web sajt:

http://en.indexcopernicus.com/);

SciELO (Scientific Electronic

Library Online) (Web sajt:

http://www.scielo.org/);

CSSCI (Chinese Social Sciences

Citation Index) (Web sajt:

http://cssci.nju.edu.cn/)[26,29];

TSCI (Taiwan Sciences Citation

Index) (Web sajt:

http://tsci.scholarworld.org/);

http://cssci.nju.edu.cn/


25

TSSCI (Taiwan Social Sciences


http://ssrc.sinica.edu.tw/)

[26]; THCI (Taiwan Humanities


http://www.hrc.ntu.edu.tw/);

SCIndeks (Serbian Citation Indeks)

(Srbija) (Web

sajt:http://scindeks.ceon.rs/) [28] itd.

Ocena i vrednovanje nauĉnih ĉasopisa u

okviru SCI-E, SSCI i A&HCI citatnih baza

podataka (CDB) odreĊuje se na osnovu

impakt faktora ĉasopisa ili kraće impakt

faktora (Impact Factor -

IF), koji je predloţen od

strane Eugene Garfield,

još 1955 [14-19]. U

radovima [12-13, 22-

24] data je analiza JIF i

top-citirani ĉlanci za

razliĉite nauĉne oblasti.

JIF je numeriĉka

vrednost koja se

odreĊuje kao proseĉan broj citata koje

ĉasopis ostvari, u citatnim bazama podataka

(CDB) firme Thomson Reuters Corp.: SCI-

E, SSCI i A&HCI, u toku tekuće godine za

radove objavljene u prethodne dve godine.

Na osnovu JIF odreĊuje se impakt faktor za

ĉasopise, na osnovu koga se odreĊuje ocena,

a samim tim vrši i kategorizacija i odreĊuje

rang i kvalitet ĉasopisa. OdreĊuje se i

objavljuje, za svaku godinu, krajem juna

sledeće godine, od strane firme Thomson

Reuters Corp., u okviru JCR publikacije i

WoS online servisa. Kasnije je definisano

nekoliko razliĉitih varijantibibliometrijskih

indikatora za merenje performansi ĉasopisa,

ĉlanaka, nauĉih i obrazovnihinstitucija i

autora. Bibliometrijski indikatori koje

koriste SCI-E, SSCI i A&HCI citatne baze

podataka (CDB) su [2,4,7-10]: %ACI, 5YIF

or IF-5, AI ili AS, CHL, EF ili ES; h-index,

IFwJSC, IFwoJSC, II, NEF i sl.

Bibliometrijski indikatori koje koristi

Scopus citatna baza podataka (CDB) su

[2,4,7-10]:%NC, h-index, IPP, SJR i SNIP.

3. Podaci i metode

Podaci korišćeni za analizu pet kategorija:

"Economics" / "Ekonomija", "Law" /

"Pravo", "Psychiatry" / "Psihijatrija",

"Psychology, Experimental" / "Psihologija,

eksperimentalna" i "Social Work" /

"Socijalni rad" unutar SSCI za period 1995-

2015 uzeti su iz citatnog izveštaja ĉasopisa

(JCR Social Science Edition). U tabeli 1

prikazani su osnovni bibliometrijski

indikatori za navedenih pet kategorija unutar

SSCI za 2015. godinu. Kategorija

"Psychiatry" / "Psihijatrija" unutar SCI-E za

2015 ima 142 ĉasopisa i unutar SSCI ima

139 ĉasopisa ili ukupno 200 razliĉitih

ĉasopisa. U ovoj analizi uzeta su obzir samo

139 ĉasopisa unutar SSCI za 2015 (tabela

1). Za analizu i grafiĉku prezentaciju

rezultata korišćene su standardne metode

statistiĉke i bibliometrijske analize [2-4,7-

10,27].

Tabela 1. Osnovni bibliometrijski indikatori

za pet kategorija: "Economics", "Law",

"Psychiatry","Psychology, Experimental" i

"Social Work" unutar SSCI za 2015

4. Rezultati i diskusija

Na slici 1. grafiĉki je prikaz ukupnog broja

nauĉnih ĉasopisa (NoJ) indeksiranih u SSCI

citatnoj bazi podataka (CDB) i njihova

godišnja stopa rasta (AGR) u [%] za

kategoriju "Economics" / "Ekonomija" za

period 1995-2015. godina. Za kategoriju

"Economics" / "Ekonomija" broj nauĉnih

ĉasopisa, za period 1995-2015, povećao se

za 203 ĉasopisa (od 142ĉasopisa u 1995. do

345 ĉasopisa u 2015.), sa indeksom

kumulativnog rasta (CGI) od242.96% u

odnosu na 1995. godinu, i imao je uglavnom

trend rasta broja nauĉnih ĉasopisa,

saizuzetkom 1996. i 2001. godine (slika 1).

Najveći godišnji rast broja ĉasopisa u

kategoriji"Economics" bio je 2010. za 58


26

ĉasopisa (od 247 ĉasopisa u 2009. do 305

ĉasopisa u 2010.)ili za 23,48%, pa zatim

2009. za 38 ĉasopisa ili za 18,18%, zatim

1997, za 21 ĉasopis ili za15,00% itd. (slika

1). Jedino godišnje smanjenje broja ĉasopisa

u kategoriji "Economics" biloje 1996. za 2

ĉasopisa ili za 1,41% i u 2001. za 1 ĉasopis

ili za 0,60% (slika 1).

Slika 1. Grafički prikaz ukupnog broja

naučnih časopisa (NoJ) indeksiranih u SSCI

i njihova godišnjastopa rasta (AGR) u [%]

za kategoriju "Economics" / "Ekonomija" za

period 1995-2015.





kategoriju "Law"/ "Pravo" za period 1995-

2015. godina. Za kategoriju "Law" / "Pravo"

broj nauĉnih ĉasopisa, za period 1995-2015,

povećao se za 49 ĉasopisa (od 100 ĉasopisa

u 1995. do 149 ĉasopisa u 2015.), sa

indeksom kumulativnog rasta (CGI) od

149,00% u odnosu na 1995. godinu, i imao

je uglavnom trend rasta broja nauĉnih

ĉasopisa, sa izuzetkom 1999-2001, 2004 i

2006. godine (slika 2). Najveći godišnji rast

broja ĉasopisa u kategoriji "Law" bio je

2010. za 17 ĉasopisa (od 116 ĉasopisa u

2009. do 133 ĉasopisa u 2010.) ili za

14,66%, pa zatim 2009. za 12 ĉasopisa ili za

11,54% itd. (slika 2).




za kategoriju "Law" / "Pravo" za period

1995-2015.


nauĉnih ĉasopisa (NoJ) indeksiranih u

SSCIcitatnoj bazi podataka (CDB) i njihova


kategoriju "Psychiatry" / "Psihijatrija" za

period 1995-2015. godina. Za kategoriju

"Psychiatry" / "Psihijatrija" broj nauĉnih

ĉasopisa, za period 1995-2015, povećao se

za 71 ĉasopisa (od 68 ĉasopisa u 1995. do

139 ĉasopisa u 2015.), sa indeksom

kumulativnog rasta (CGI) od 204.41% u


trend rasta broja nauĉnih ĉasopisa, sa

izuzetkom 1996-2001, 2003 i 2004. godine

(slika 3). Najveći godišnji rast broja

ĉasopisa u kategoriji "Psychiatry" bio je

2010. za 16 ĉasopisa (od 94 ĉasopisa u

2009. do 110 ĉasopisa u 2010.) ili za

17,02%, pa zatim 2014. za 9 ĉasopisa ili za

7,26%, zatim 1997 i 2009, za 8 ĉasopis ili za

11,11% i 9,30% retrospektivno itd. (slika 3).




za kategoriju "Psychiatry" / "Psihijatrija"

za period 1995-2015.





kategoriju "Psychology, Experimental" /

"Psihologija, eksperimentalna" za period

1995-2015. godina. Za kategoriju

"Psychology, Experimental" / "Psihologija,

eksperimentalna" broj nauĉnih ĉasopisa, za

period 1995-2015, povećao se za 28

ĉasopisa (od 57 ĉasopisa u 1995. do 85

ĉasopisa u 2015.), sa indeksom

kumulativnog rasta (CGI) od 149.12% u


27


trend rasta broja nauĉnih ĉasopisa, sa

izuzetkom 1998, 2008 i 2012. godine (slika

4). Najveći godišnji rast broja ĉasopisa u

kategoriji "Psychology, Experimental" bio

je 2010. za 7 ĉasopisa (od 74 ĉasopisa u

2009. do 81 ĉasopisa u 2010.) ili za 9,46%,

pa zatim 1997. za 6 ĉasopisa ili za 10,17%

itd. (slika 4).Na slici 5. grafiĉki je prikaz

ukupnog broja nauĉnih ĉasopisa (NoJ)

indeksiranih u SSCI citatnoj bazi podataka

(CDB) i njihova godišnja stopa rasta (AGR)

u [%] za kategoriju "Social Work" /

"Socijalni rad" za period 1995-2015. godina.

Za kategoriju "Social Work" / "Socijalni

rad" broj nauĉnih ĉasopisa, za period 1995-

2015, povećao se za 21 ĉasopisa (od 20

ĉasopisa u 1995. do 41 ĉasopisa u 2015.), sa


205.00% u odnosu na 1995. godinu, i imao

je trend kolebanjabroja nauĉnih ĉasopisa

(slika 5). Najveći godišnji rast broja

ĉasopisa u kategoriji "SocialWork" bio je

1997. za 9 ĉasopisa (od 23 ĉasopisa u 1996.

do 32 ĉasopisa u 1997.) ili za 21,88%, zatim

2010. za 7 ĉasopisa ili za 21,88% itd. (slika

5).




za kategoriju "Psychology, Experimental" /

"Psihologija, eksperimentalna"za period

1995-2015.




za kategoriju "Social Work" / "Socijalni

rad" za period 1995-2015.

5. Zakljuĉak

Za 2015. godinu unutar SCI-E indeksirano

je 8802 ĉasopisa podeljenih u 177

kategorija, aunutar SSCI indeksirano je

3224 podeljenih u 57 kategorija. Unutar

SCI-E i SSCI indeksirano je 11393 razliĉitih

ĉasopisa, što znaĉi da se 633 ĉasopisa nalazi

u okviru obe citatne baze podataka (CDB).

Najbolje rangirana kategorija od navedenih

pet bila je kategorija "Economics" /

"Ekonomija", koja je prema broju ĉasopisa

za ceo period 1995-2015, uvek bila

rangirana kao prva (top-jedan) unutar SSCI,

i takoĊe, sa najvećim povećanjem broja

nauĉnih ĉasopisa za period 1995-2015., sa


242,96%.

Literatura

[1] Buchanan, R.A. (2007), ―Science

Citation Index Expanded: The effect of

journal editorial policies‖, The Journal of

Academic Librarianship, Vol. 33, Issue 5,

pp. 532- 539.

[2] Dašić, P. (2015) ―A comprehensive

analysis of bibliometric indicators for

category ―Mechanical Engineering‖ within

SCI-E based on JCR and Scopus data‖,

Journal ofResearch and Development in

Mechanical Industry, Vol. 7, Issue 3, pp.

35-54.

[3] Dašić, P. (2012), ―Application of

polynomial regression models for

approximation of time series‖, Journal of

Economic and Management Based on New

Technologies, 1 (2) 81-160.

[4] Dašić, P. (2015), ―State and analysis of

scientific journals in the field of "Economic


28

sciences" for the period 1995-2014‖.

Economic Themes, Vol. 53, Issue 4, pp.

547-581. eISSN 2217-3668. doi:

10.1515/ethemes-2015-0032.

[5] Dašić, P. (2013a) ―State of the art of

reference journals indexed by SCI and SCI-

E for 2008-2012‖, Journal of Research and

Development in Mechanical Industry, 5 (3):

pp. 181-260.

[6] Dašić, P. (2013b) ―State of the art of

reference journals indexed by SSCI for

2008- 2012‖, Journal of Economic and

Management Based on New Technologies, 2

(3): 121-200.

[7] Dašić, P. and M. Karić (2015a) ―A

comprehensive bibliometric analysis for

category ―Thermodynamics‖ within SCI-E.

Part 1: Trend analysis of number of

journals, articles and total citations‖;

Journal of Research and Development in

Mechanical Industry, 7 (2).

[8] Dašić, P. and M. Karić (2015b) ―A


category ―Thermodynamics‖ within SCI-E.

Part 2: Analysis of scientific journals by

countries and continents‖, Journal of

Research and Development in Mechanical

Industry, 7 (2).

[9] Dašić, P. & Karić, M. (2015a), ―A


category "Thermodynamics" within SCI-E. -

Part 5: Analysis of II, CHL and CngHL‖.

AppliedMechanics and Materials, Vol. 806,

pp. 249-257. ISSN 1660-9336. doi:

10.4028/www.scientific.net/AMM.806.249.

[10] Dašić, P. & Karić, M. (2015b), ―A


category "Thermodynamics" within SCI-E. -

Part 6: Analysis of EF and AI‖.

AppliedMechanics and Materials, Vol. 806,

pp. 258-270. ISSN 1660-9336. doi:


[11] Dašić, P.; Moldovan, L. & Grama, L.

(2015), ―Status and analysis of scientific

journals indexed in SCI, SCI-E and SSCI

citation databases from Romania and

Serbia‖. Procedia Technology, Vol. 19, pp.

1075-1082. ISSN 2212-0173. doi:

10.1016/j.protcy.2015.02.153.

[12] Fu, H.-Z. & Ho, Y.-S. (2013),

―Independent research of China in Science

Citation Index Expanded during 1980-

2011‖, Journal of Informetrics, Vol. 7, Issue

1, pp. 210-222.

[13] Fu, H.-Z. & Ho, Y.-S. (2015) ―Top

cited articles in thermodynamic research‖,

Journal of Engineering Thermophysics, Vol.

24, Issue 1, pp. 68-85.

[14] Garfield, E. (1955) ―Citation indexes to

science: A new dimension in documentation

through association of ideas‖, Science, Vol.

122, No. 3159, pp. 108-111.

[15] Garfield, E. (1970) ―Citation indexing

for studying science‖, Nature, Vol. 227, No.

5259, pp. 669-671.

[16] Garfield, E. (1972) ―Citation analysis

as a tool in journal evaluation: Journals can

beranked by frequency and impact of

citations for science policy studies‖,

Science, Vol. 178, No. 4060, pp. 471-479.

[17] Garfield, E. (1985) ―History of Citation

Indexes for Chemistry: A brief review‖,

Journal of Chemical Information and

Computer Sciences, Vol. 25, Issue 3, pp.

170-174.

[18] Garfield, E. (2006) ―The history and

meaning of the journal impact factor‖,

Journal of the American Medical

Association (JAMA), Vol. 295, Issue 1, pp.

90-93.

[19] Garfield, E. & Sher, I.H. (1963) ―New

factors in evaluation of scientific literature

through citation indexing‖, American

Documentation, Vol. 14, Issue 3, pp. 195-

201.

[20] Gorin, S.V., Koroleva, A.M. &

Ovcharenko, N.A. (2016),―The Russian

Science Citation Index (RSCI) as a new

trend in scientific editing and publishing in

Russia‖, European Science Editing (ESE),

Vol. 42, Issue 3, pp. 60-63. ISSN 0258-

3127. doi: 10.20316/ESE.2016.42.013.

[21] Herubel, J.-P. V. M. & A. L. Buchanan

(1993), ―Using SSCI to map scholarly

influence in the social sciences: Braudel and

annales historiography‖, Behavioral &

SocialSciences Librarian, Vol. 12, Issue 1,

pp. 45-51.

[22] Ho, Y.-S. (2012), ―Top-cited articles in

chemical engineering in science citation

index expanded: A bibliometric analysis‖,

Chinese Journal of Chemical Engineering,

Vol. 20, Issue 3, pp. 478-488.

[23] Ho, Y.-S. (2013), ―The top-cited

research works in the Science Citation Index

Expanded‖, Scientometrics, Vol. 94, Issue 3,

pp. 1297-1312.


29

[24] Ho, Y.S. (2014), ―A bibliometric

analysis of highly cited articles in materials

science‖, Current Science, Vol. 107, Issue 9,

pp. 1565-1572.

[25] Hodge, D. R. & J. R. Lacasse (2011),

―Ranking disciplinary journals with the

Google Scholar h-index: A new tool for

constructing cases for tenure, promotion,

and other professional decisions‖, Journal

of Social Work Education, Vol. 47, Issue 3,

pp. 579- 596.

[26] Huang, A.H.-M. (2009) ―Science as

ideology: SSCI, TSSCI and the evaluation

system of social sciences in Taiwan‖, Inter-

Asia Cultural Studies, Vol. 10, Issue 2, pp.

282-291.

[27] Ristović, I.; Dašić, P. & Dašić, J.

(2014), Analysis of the SCI, SCI-E and

SSCI journals in the fields of mining

transport, haulage and hoisting. Applied

Mechanicsand Materials, Vol. 683, pp. 78-

85. ISSN 1660-9336. doi:


[28] Šipka, P. (2005), ―The Serbian citation

index: Context and content‖, In:

Proceedings of ISSI 2005, Stockholm:

Karolinska University Press, pp. 710-711.

[29] Zhiren, Z. (2002), ―On the

characteristic Chinese database: Chinese

Social Science Citation Index‖, Journal of

Information, Communication and Library

Science, Vol. 9, Issue 1, pp. 57-61.

[30] Zibareva, I.V. & Soloshenko, N.S.

(2011), ―Russian scientific publications

2005-2009 in the Science Citation Index,

Scopus and Chemical Abstracts databases‖,

Scientific andTechnical Information

Processing, Vol. 38, Issue 3, pp. 212-223.


30

NORMATIVNI OKVIRI KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI U

REPUBLICI SRBIJI: AKTUELNO STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA

Prof. dr. Milan Milošević, email: [email protected]

Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet „Union-Nikola Tesla―, Beograd

Sažetak: Nesporno je da optimizacija normativnog uređenja korporativne bezbednosti značajno

doprinosi razvoju tržišne privrede, ali i ostvarenju bezbednosti i demokratičnosti društva u celini. To

posebno važi za normativnu regulativu oblasti privatnog obezbeđenja kao esencijalnog segmenta

korporativne bezbednosti. Takođe je poznato da je Republika Srbija u dužem periodu bila jedina država

u regionu zapadnog Balkana i šire koja oblast privatnog obezbeđenja nije formalno uredila zakonom.

Donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju iz 2013. godine predstavljalo je prvi, ali i najvažniji korak u

prevazilaženju pomenutog stanja, koje egzistiralo pune dve decenije. U međuvremenu je u ovoj oblasti

donet i čitav niz koplementarnih podzakonskih propisa, ali su još uvek sporni njihovi dometi. Nejasno je

naime, da li su aktuelnim pravnim uređenjem realno unapređeni standardi zaštite lica i imovine, koji

nosioce privatnog obezbeđenja u praksi podstiču na profesionalizaciju i specijalizaciju kadrova, odnosno

na standardizaciju i modernizaciju sredstava i opreme.

Ključne reči: Korporativna bezbednost, privatno obezbeđenje, normativno uređenje, profesionalizacija,

standardizacija, Republika Srbija

NORMATIVE FRAMEWORK CORPORATE SECURITY IN SERBIA:

CURRENT SITUATION AND PROSPECTS FOR DEVELOPMENT

Abstract: It is indisputable that the optimization of normative regulation of corporate security

significantly contributes to the development of a market economy, but also the realization of security and

democracy in society as a whole. This is especially true in the field of normative regulation of private

security as an essential segment of corporate security. It is also known that the Republic of Serbia in the

long run was the only country in the Western Balkans and the wider, which the field of private security is

not formally regulated by law. The adoption of the Law on private security in 2013 was the first, and

most important step in overcoming the aforementioned situation, which existed for two decades.

Meanwhile, in this area and adopted a series of bylaws, but are still disputed their scope. It is unclear,

namely, whether the current legal regulation really improved standards for the protection of persons and

property, that the holders of private security in practice encourage the professionalization and

specialization of personnel, and the standardization and modernization of means and equipment.

Keywords: Corporate security, private security, normative regulation, professionalization,

standardization, Republic of Serbia


31

1. Uvod

Poznato je da se proces privatizacije sektora

bezbednosti u Republici Srbiji istovremeno

odvijao u dva paralelna pravca. Naime,

vršena je „privatizacija odozdo― (odozdo na

gore), jer drţava nije imla snage da

obezbedi neophodni nivo bezbednosti svim

svojim graĊanima i poslovnim

organizacijama, a paralelno sa njom, i

„privatizacija odozgo― (odozgo na dole), u

kojoj je drţava delegirala neke svoje

nadleţnosti privatnim akterima, uglavnom

preduzećima za privatno obezbeĊenje. U

oba sluĉaja se dopušta slobodni i ekonomski

opravdani izborpojedinca ili kompanija da

uţivaju u većem stepenu bezbednosti nego

što to sama drţava obezbeĊuje svim

graĊanima.

Privatizacija sektora bezbednosti u

Republici Srbiji odvijala se paralelno sa

procesom tranzicije, jer su otvaranje zemlje

i dolazak stranog kapitala uslovili postojanje

privatne bezbednosti kao dopune delatnosti

drţavnih organa. Naime, paralelno sa

transformacijom društvene svojine i

smanjivanjem udela drţavne svojine,

redukovane su i nadleţnosti policije u

sektoru javnih usluga, što je uslovilo jaĉanje

privatnog sektora bezbednosti. Drţavni

sektor od tada deluje sve selektivnije,

usredsreĊujući se na kljuĉne izvore

ugroţavanja bezbednosti, dok se društvu sve

više prepušta da se samo štiti od drugih

„manje opasnih pojava―. U svakom sluĉaju,

delokrug i nadleţnosti privatnog i drţavnog

sektora bezbednosti moraju biti

nedvosmisleno odreĊeni i razgraniĉeni.

S tim u vezi treba naglasiti da su u pravnom

sistemu Republike Srbije nisu bila

adekvatno ureĊena pitanja vezana za

specifiĉnosti privatnog sektora bezbednosti,

jer nije bilo zakona sistemskog karaktera

koji bi celovito regulisao poslove

korporativne bezbednosti. Reĉ je o periodu

poĉev od 1993. godine (kada je stavljen van

snage Zakon o sistemu društvene

samozaštite iz 1986. godine) pa sve do

2013. godine (kada je donet Zakon o

privatnoj bezbednosti kao najvaţniji pravni

akt u ovoj oblasti). U meĊuvremenu je donet

i Zakon o detektivskoj delatnosti, kao i ĉitav

niz koplementarnih podzakonskih propisa,

ali su još uvek sporni njihovi dometi.

Nejasno je, naime, da li su aktuelnim

pravnim ureĊenjem realno unapreĊeni

bezbednosni standardi, pogotovu oni koji u

praksi podstiĉu profesionalizaciju i

specijalizaciju kadrova, odnosno

standardizaciju i modernizaciju sredstava i

opreme. To posebno vaţi za privatno

obezbeĊenje, budući da zaštitna, odnosno

samozaštitnu delatnost predstavlja

najmarkantniji segment ne samo

korporativne bezbednosti (integrisane

bezbednosti u koju ulaze i protivpoţarna i

protivdiverziona zaštita, bezbednost i zaštita

zdravlja na radu i druge komponente), nego

i privatnog sektora bezbednosti u celini.

Najzad, poznato je da privatno obezbeĊenje

predstavlja sastavni deo organizacije rada i

radnog procesa, te da se normativna

regulativa u tom sluĉaju javlja kao osnova

efikasnosti, ali i kao granica delovanja

njenih nosilaca - internih sluţbi obezbeĊenja

i agencija za obezbeĊenje.

2. Korporativna bezbednost i

privatno obezbeĊenje

Korporativna bezbednost (corporate

security) je po definiciji integralna

bezbednost koja u sebi obuhvata sve aspekte

bezbednosti i zaštite, ukljuĉujući poslove

prikupljanja informacija i procene rizika,

zaštite od poţara, eksplozija i havarija i

zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, itd.

Uprkos tome, korporativna bezbednost se ne

moţe poistovećivati sa privatnom

bezbednošću (private security) koja, po

samoj prirodi stvari, predstavlja znatno širi

pojam.

S druge strane, korporativna bezbednost se

ne moţe izjednaĉavati ni sa pojmom

privatnog obezbeĊenja, a pogotovu se njeni

sadrţaji ne mogu poistovećivati sa

poslovima i zadacima internih sluţbi

obezbeĊenja u obavezno obezbeĊenim

objektima, odnosno u javnim preduzećima i

velikim tehniĉko-tehnološki sistemima.

Prema tome, pojam korporativne

bezbednosti se suštinski razlikuje od pojma

„usluga privatnog obezbeĊenja― u smislu

standarda SRPS AL2.003:2010.


32

Naime, korporativna bezbednost mora da

obuhvati i sve druge aspekte bezbednosti i

zaštite, ukljuĉujući poslove prikupljanja

informacija i procene rizika, zaštite od

poţara, eksplozija i havarija, zaštite

bezbednosti i zdravlja na radu, itd. Saglasno

smernicama Evropske Unije, neophodno je

da se u poslovnim subjektima, a pre svega u

velikim tehniĉko-tehnološki sistemima,

objedine poslovi obezbeĊenja u najširem

smislu (security) i poslovi zaštite (safety).

Smatra se da samo povezivanje svih takvih

poslova, bilo u istoj organizacionoj jedinici

ili u vidu upravljanja od strane jedinstvenog

menadţera bezbednosti, doprinosi

delotvornijoj organizaciji, koordinaciji i

kontroli datih poslova a, samim tim, i

racionalizaciji i unapreĊenju ukupnog

poslovanja.18

Nema sumnje da poslovi privatnog

obezbeĊenja, tj. zaštitna, odnosno

samozaštitnu delatnost, predstavljaju

najznaĉajnije sadrţaje korporativne

bezbednosti. Pri tome se privatno

obezbeĊenje moţe definisati kao

analiziranje, otkrivanje i spreĉavanje

potencijalnih opasnosti i protivpravnih

radnji koje narušavaju dostojanstvo i

ugroţavaju ţivot i fiziĉki integritet lica, ili

umanjuju vrednost imovine koja je predmet

obezbeĊenja. Ta oblast obuhvata niz

normativnih, operativnih, informativnih i

obrazovno-edukativnih radnji i mera kojima

se uspostavljaju: organizacija vršenja

poslova fiziĉko-tehniĉkog obezbeĊenja lica,

objekata i druge imovine; funkcionisanje

sluţbe fiziĉko-tehniĉkog obezbeĊenja;

kadrovski sastav sluţbe fiziĉko-tehniĉkog

obezbeĊenja; opremljenost potrebnim

sredstvima i opremom; obuĉavanje i struĉno

osposobljavanje izvršilaca fiziĉko-tehniĉkog

obezbeĊenja lica, objekata i druge imovine,

i dr.

Oblast privatnog obezbeĊenja podrazumeva

angaţovanje specijalizovanih radnika na

poslovima sprovoĊenja i struĉne kontrole

18

Detaljnije videti: Bryden A.&Caparini M. (2006),

Private Actors and Security Governance: LIT/DCAF;

Ostojić A. (2003), Zakon o privatnoj zaštiti sa

komentarom, Zagreb: IPROZ; AnĊelković S. (2009),

Potreba ureĊenja privatnog sektora bezbednost,

Revija za bezbednost, 3 (4), 29-35.

bezbednosne zaštite, primenu posebnih mera

prilikom skladištenja i ĉuvanja oruţja i

municije, fiziĉku i tehniĉku zaštitu objekata

- pogotovo prostorija u kojima su smešteni

vitalni pogoni i postrojenja, sistem

tehniĉkog obezbeĊenja zgrada i prostora,

izdavanje sluţbenih legitimacija i

bezbednosno-propusnih dokumenata, kao i

posebno obezbeĊenje pri ĉuvanju i

transportu novca i dragocenosti

(„menadţment vrednostima―), i sliĉno.

Konkretnije posmatrano, sistem fiziĉko-

tehniĉko obezbeĊenje sastoji se u prvom

redu od fiziĉkog obezbeĊivanja, koje

obuhvata zaštitu objekata, zaštitu lica i

zaštitu javnih skupova. U podjednakoj meri

to vaţi i za tehniĉku zaštitu koja

podrazumeva upotrebu interne televizije

(tzv. sistem zatvorenog kruga), upotrebu

protivprovalnih i dojavnih sistema,

korišćenje specijalnih rendgena i detektora

za otkrivanje oruţja i eksploziva, odrţavanje

veza posebne namene (telefonijom i radio

vezom), satelitsko praćenje vozila (GPS).

U tehniĉku zaštitu spadaju i „menadţment

vrednostima―, kao i „menadţment iz

kontrolnog centra―. Kategorije

menadţmenta vrednostima su: transport

vrednosti; Centar za gotovinu (mesto za

bezbedno deponovanje, zaštitu, preradu i

distribuciju gotovine u opticaju na trţištu.za

poslovne banke i Narodnu banku Srbije);

rukovanje bankomatima za finansijske

institucije i trgovine i informaciono -

komunikacioni sistem za menadţment

gotovinom.

Menadţment iz kontrolnog centra se

definiše kao organizovani monitoring sa

udaljenih lokacija i upravljanje alarmom

primljenim od alarmnih sistema ugraĊenih u

stacionarne i/ili mobilne objekte i/ili

pridodate osobama, kao i organizovanje

intervencije po alarmu upotrebom patrolnog

tima u koordinaciji sa nadleţnim javnim

sluţbama. Njegove kategorije su:

menadţment iz kontrolnog centra

obezbeĊenjem stacionarnih objekata,

menadţment iz kontrolnog centra

obezbeĊenjem mobilnih objekata i

menadţment iz kontrolnog centra mobilnim

interventnim timovima.


33

U oblasti privatnog obezbeĊenja pojavljuje

se još jedan segment koji je poveren

privatnim preduzetnicima i agencijama.

Naime, tekuća praksa i potrebe titulara

privatne svojine uslovile su nastanak i

razvoj detektivske delatnosti kao nezavisne

profesije, ĉiji je opšti cilj otkrivanje i

spreĉavanje štetnih pojava i protivpravnih

radnji koje narušavaju dostojanstvo i

ugroţavaju ţivot i fiziĉki integritet lica, ili

umanjuju vrednost imovine koja je predmet

zaštite. Pomenuta delatnost obuhvata

poslove prikupljanja i pruţanja informacija

u oblasti privatnog obezbeĊenja, a njene

kategorije su: traţenje izgubljenih lica,

aktivnosti privatnih istraţitelja, aktivnosti

detektiva u trgovinskim radnjama i

aktivnosti agenata osiguranja.

3. Stanje i problemi privatnog

obezbeĊenja u Republici Srbiji do 2013.

godine

U praksi se uoĉava da drţave, korporacije,

meĊunarodne i nevladine organizacije, ali i

pojedinci i zajednice, sve više ukazuju

poverenje privatnom sektoru i prepuštaju

mu da se stara o njihovoj bezbednosti.

Prema podacima Konfederacije evropskih

bezbedonosnih kompanija (Confederation of

European Security Services – CoEЅЅ ), u 23

zemlje ĉlanice ove organizacije koju ĉine

zemlje ĉlanice EU i Turska, trenutno posluje

ĉak 27 318 privatnih bezbednosnih

kompanija, koje zapošljavaju preko 1 200

000 ljudi.

Malo je drţava u svetu u kojima se ne odvija

proces privatizacije sektora bezbednosti, pa

tako i zemlje u jugoistoĉnoj Evropi, a meĊu

njima i Srbija, „prate― ovaj globalni trend.

Zapravo, u ovom regionu odvijao se (i dalje

se odvija) jedan od najintezivnijih procesa

privatizacije sektora bezbednosti u svetu.

Tako se procenjuje da je neposredno pre

donošenja Zakona o privatnom obezbeĊenju

u Srbiji delovalo više od 580 samostalnih

privatnih firmi za bezbednosne usluge i

sluţbi obezbeĊenja velikih kompanija. Od

tog broja, 60% njih se bavilo fiziĉko-

tehniĉkim obezbeĊenjem, 15% obavljalo

poslove transporta novca, dok je delatnost

ostalih bila vezana za tehnološku zaštitu,

ugradnju sistema za obezbeĊivanje i

patrolne poslove.19

U izveštaju pomenute Konfederacije

evropskih sluţbi bezbednosti (CoESS) iz

2011. godinedat je svobuhvatan pregled

usluga privatnog obezbeĊenja u Republici

Srbiji za period do od 2006. do poĉetka

2011. godine. Tako je navedeno da je

godišnji obrt industrije privatne bezbednosti

u 2010. godini iznosio 180 miliona evra, uz

konstantne stope rasta tog sektora: 2007

(10%), 2008 (12%), 2009 (14%), te 2010

(20%). MeĊutim, u uslovima ekonomske

krize, godišnji obrt u privatnom sektoru

bezbednosti u Srbiji je u opadanju i sada se

procenjuje na oko 100 miliona evra.20

S tim u vezi, smatra se da postoje dva

znaĉajna momenta u sagledavanju

doskorašnjeg stanja privatnog sektora

bezbednosti u Republici Srbiji. U prvom

redu to je ĉinjenica da je Srbija godinama

bila jedina drţava u regionu jugoistoĉne

Evrope koja poslovanje privatnih

bezbednosnih kompanija nije uredila

posebnim zakonom. Naime, pošto su

privatne firme koje pruţaju usluge

bezbednosti istovremeno i privredni subjekti

koji funkcionišu po trţišnim pravilima, ali i

akteri u sektoru bezbednosti koji svojim

delovanjem mogu da utiĉu na povećanje i

smanjenje bezbednosti graĊana, nesporna je

potreba za posebnom normativom koja bi

ovim firmama omogućilo da slobodno

uĉestvuju u trţišnom takmiĉenju, a da

istovremeno poštuju minimum standarda i

garancija ljudskih prava.21

S druge strane, postojeća legislativa o

privatnom obezbeĊenju pune dve decenije je

obilovala prazninama i protvreĉnostima, ne

samo u pogledu tumaĉenja, već i u pogledu

primene. Pri tome su pojedina pitanja koja

19

Prema: Petrović P. (2001), Rezervisani domeni kao

prepreke normativnom ureĊenju privatnog sektora

bezbednosti (radna studija), Beograd: Beogradski

centar za bezbednosnu politiku, 11. 20

Private Security Services in Europe ‐ CoESS Fact

s and Figures, op. cit. pp. 103‐ 106 21

Maravić D. (2008), O potrebi zakonskog

regulisanja privatnog sektora bezbednosti u Srbiji,

Srpska pravna revija, 4(8), 79-99.


34

se odnose na zaštitnu, odnosno samozaštitnu

(i detektivsku) delatnost bila ureĊena:

Kriviĉnim zakonikom; Zakonikom o

kriviĉnom postupku; Zakonom o

prekršajima; Zakonom o javnom redu i

miru; Zakonom o oruţju i municiji,

Zakonom o okupljanju graĊana; i dr. Isto

vaţi i za opšta i posebna interna pravna akta

poslovnih i drugih subjekata koja se odnose

na fiziĉko i tehniĉko obezbeĊenje lica,

imovine i poslovanja (tzv. samoregulativa,

koja se javlja u formi pravilnika, strategija,

planova, odluka, procedura, itd.).

U literaturi se s pravom ukazivalo na

apsurdnu situaciju u kojoj je socijalna

praksa privatne bezbednosti u Srbiji išla

ispred socijalne regulacije (u smislu normi i

legislative). Mnoga privatna preduzeća u

ovom sektoru u meĊuvremenu su stekla ISO

sertifikate o standardizovanosti svog rada.

Iako se ti standardi uopšte ne odnose

posebno na delatnost privatne bezbednosti,

već na usluţnu delatnost uopšte, ovaj

podatak reĉito govori koliko je vlasnicima

ovih preduzeća stalo da profesionalno i

kvalitetno obavljaju svoju delatnost.22

Isto vaţi i za nacionalni standard za usluge

privatnog obezbeĊenja, koje su razvrstane i

kategorisane u standardu SRPS A:L2.001, a

koji je Zavod za standardizaciju Republike

Srbije usvojio 2008. godine. Iako se ovako

utvrĊeni standard primenjivao selektivno,

nema sumnje da je njegovo korišćenje

doprinosilo uspostavljanju ili proveri

kvalitet procesa u kojima se pruţaju i koriste

usluge privatnog obezbeĊenja. Naime,

standard daje osnovne elemente koje mora

da ispuni organizacija koja je pruţalac ili

korisnik tih usluga - kada se opredeljuje za

uslugu obezbeĊenja, ili osiguravaĉ – kada

zakljuĉuje ugovor o osiguranju od

procenjenog rizika.

U pokazatelje pozitivnih trendova u razvoju

privatnog obezbeĊenja u Srbiji do 2013.

godine spada i udruţivanje subjekata tog

sektora na esnafskom principu, a u cilju

22

Davidović, D. & Kešetović. Ţ. (2007),

Profesionalizacija i partnerstvo javnog i privatnog

sektora bezbednosti u Srbiji – pretpostavke i

prepreke, Science, Security, Police (NBP), 12 (3), 17

-32.

uspešnijeg nastupa na trţištu bezbednosnih

usluga, sticanja boljeg imidţa u javnosti i

ograniĉavanja negativnih spoljnih uticaja na

privatnu bezbednost. Jedan od prvih koraka

bilo je osnivanje Grupacije firmi (kasnije:

Udruţenja preduzeća) za fiziĉko-tehniĉko u

okviru Privredne komore Srbije. U

meĊuvremenu su pojedine privatne

bezbednosne kompanije sa podruĉja

Republike Srbije pristupile ĉlanstvu dvaju

meĊunarodnih dobrovoljnih regulativnih

mehanizama za podruĉje privatne

bezbednosti: MeĊunarodnog udruţenja za

obezbeĊenje liĉnosti i usluge

obezbeĊenja(IBSSA), te Etiĉkog kodeksa

Ameriĉkog društva za pitanja industijske

bezbednosti (ASIS), ĉiji su programi obuke i

struĉnog usavršavanja usklaĊeni sa

meĊunarodnim standardima.23

4. Aktuelno stanje i problemi privatnog

obezbeĊenja u Republici Srbiji

Već je istaknuto da je nakon pune dve

decenije oklevanja, Narodna skupština

Republike Srbije konaĉno donela o Zakon o

privatnom obezbeĊenju kao jedan od

najvaţnijih pravnih akata u oblasti

korporativne betbednosti.. Nakon usvajanja

tog sistemskog propisa, pristupilo se i izradi

odgovarajuće podzakonske regulative u ovoj

oblasti, što se prvenstveno odnosi na na

pravilnike: o uslovima i naĉinu sprovoĊenja

fiziĉkog i tehniĉkog obezbeĊenja; o naĉinu

osposobljavanja, programu i naĉinu

polaganja struĉnog ispita za vršenje

obezbeĊenja lica i imovine; o obrascima,

sadrţaju i naĉinu voĊenja evidencija iz

oblasti zaštite lica i imovine; o sadrţaju i

izgledu legitimacije izvršioca obezbeĊenja;

o uslovima obavljanja poslova pratnji i

obezbeĊenja novca, vrednosnih papira,

plemenitih metala i drugih vrednosti; i sl.

Nesporna je ĉinjenica da je aktuelna pravna

regulativa privatnog obezbeĊenja u

Republici Srbiji sadrţana u glavama III, IV i

V Zakona o privatnom obezbeĊenju, koji je

23

SALW i firme za privatno obezbeĊenje u

jugoistoĉnoj Evropi: uzrok ili posledica

nesigurnosti?, - Izveštaj za UNDP i Pakt stabilnosti

JIE (2006), Beograd: Centar za kontrolu lakog

naoruţanja u jugoistoĉnoj i istoĉnoj Evropi

(SEESAC), p. 111.


35

donet 2013, a inoviran 2015. godine

(„Sluţbeni glasnik RS―, br. 104/2013 i

42/2015). On se, inaĉe, sastoji od ukupno 12

poglavlja, pri ĉemu esencijalni znaĉaj imaju

odredbe kojima se ureĊuje naĉin vršenja

poslova privatnog obezbeĊenja, ukljuĉujući:

poslove fiziĉke zaštite; poslove obezbeĊenja

sa oruţjem; poslove tehniĉke zaštite;

poslove planiranja, projektovanja, tehniĉkog

nadzora, montaţe i odrţavanja sistema

tehniĉke zaštite; poslove obezbeĊenja

transporta novca, vrednosnih i drugih

pošiljki; poslove redarske sluţbe; kontrolni

centar, i samozaštitnu delatnost (ĉlanovi 21-

45. Zakona o privatnom obezbeĊenju).

Glava V pomenutog Zakona ureĊuje i vrstu

oruţja koje pravna lica i preduzetnici mogu

koristiti za vršenje poslova fiziĉke zaštite.

Navedeno poglavlje zakona detaljno

propisuje naĉin pruţanja razliĉitih poslova

privatnog obezbeĊenja, pri ĉemu se najpre

definišu vrste aktivnosti koje odreĊena

oblast privatnog obezbeĊenja podrazumeva.

To prate i tehniĉki detalji, poput

karakteristika specijalnih vozila za transport

novca, vrednosnih i drugih pošiljki; kofera

za prenos novca i vrednosnih pošiljki

pešice; opreme kontrolnog centra i sliĉno.

Propisana je i obaveza da se poslovi

privatnog obezbeĊenja vrše na naĉin koji ne

ometa rad drţavnih organa i ne narušava

spokojstvo graĊana, te da su sluţbenici

privatnog obezbeĊenja, koji su zaposleni

kao operateri u kontrolnom centru, obavezni

da odmah obaveste policiju o informacijama

koje ukazuju da se vrši kriviĉno delo koje se

goni po sluţbenoj duţnosti ili prekršaj sa

elementima nasilja.

Zakonom o privatnom obezbeĊenju su

propisani uslovi koje pravna i fiziĉka lica

treba da ispune kako bi mogli legalno da

obavljaju poslove iz domena privatnog

obezbeĊenja. IzmeĊu ostalog, propisane su

obavezne struĉne obuke, kao i izdavanje

dozvola za rad (tzv. licenci) privrednim

društvima, preduzetnicima i saposlenima u

ovom sektoru. Kako bi se uvaţile

specifiĉnosti poslovanja uvedene su i

razliĉite vrste licenci. Nakon uspešnog

savladavanja obuke potrebno je da se pred

komisijom MUP-a Republike Srbije poloţi

struĉni ispit, ĉime se stiĉu uslovi dobijanja

licence za obavljanje poslova u sektoru

privatne bezbednosti.

U ovom bitnom segmentu sprovoĊenja

Zakona o privatnom obezbeĊenju se veoma

kasni. Naime, do februara 2016. godine je

struĉni ispit je poloţilo 489 kandidata, a

licencu je do kraja januara 2016. godine

dobilo 136 fiziĉkih i dva pravna lica. To je

veoma mali procenat u odnosu na

procenjeni broj od preko 30.000 lica koja su

trenutno zaposlena u agencijama za privatno

obezbeĊenje u Srbiji. Imajući to u vidu,

nerealno je oĉekivati da će već dva puta

produţavani rok za primenu ovog zakona

(sada 01.01. 2017. godine) biti ispoštovan.

Postoje i ocene da bi se proces obuke i

licenciranja zaposlenih u privrednim

društvima iz ove oblasti realno mogao

sprovesti tek krajem 2018. godine.

U išĉekivanju poĉetka primene u praksi

odredbi Zakona o privatnom obezbeĊenju i

dalje se posluje u uslovima zateĉene

uopštene legislative. Inaĉe, podaci Zavoda

za statistiku Republike Srbije ukazuju da je

u Republici Srbiji je 2013. godine bilo

registrovano 626 privrednih društava za

bezbednosne usluge, sa ukupno 5127

zaposlenih lica. Ovaj podatak pokazuje da

broj zaposlenih lica u pomenutim firmama

ni izbliza ne odgovara stvarnom stanju broja

zaposlenih u privatnom sektoru bezbednosti

Srbije. Tu se zapravo se radi o licima koja

su vlasnici firmi prijavili poreskim i

socijalnim organima i za koja se plaćaju sva

zakonom predviĊena davanja (radni staţ,

socijalno osiguranje).

U meĊuvremenu je u Republici Srbiji

dograĊena i standardizacija u oblasti

privatnog obezbeĊenja.Tako je trenutno na

snazi standard SRPS A.L2.002:2015,

Društvena bezbednost Usluge privatnog

obezbeĊenja - Zahtevi i uputstvo za

ocenjivanje usaglašenosti (kojim je

zamenjen standard SRPS A.L2.002:2008),

zatim standard SRPS A.L2.001:2008,

Društvena bezbednost - Usluge privatnog

obezbeĊenja – Reĉnik, kao i standard SRPS

A.L2.003:2010, Društvena bezbednost —

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i

poslovanja. MeĊutim, ni posle donošenja

pomenutih standarda, kao ni ni posle

donošenja Zakona o privatnom


36

obezbeĊenju, stanje privatne bezbednosti u

Srbiji se nije bitnije izmenilo. Tako su, na

primer, cene rada i zarade zaposlenih u

oblasti privatnog obezbeĊenja u Srbiji i

dalje meĊu najniţima u Evropi. S tim u vezi,

nesumnjivo je da se samo oporavkom

nacionalne ekonomije moţe oĉekivati porast

cena usluga i rada, uz uslov da bude

otklonjene pojave nelojalne konkurencije.

Osim toga, saradnja izmeĊu javnih i

privatnih aktera bezbednosti u Republici

Srbiji još uvek nije zadovoljavajuća. Naime,

još uvek ne postoji izgraĊeno operacionalno

partnerstvo, nema definisanog obima

saradnje, analize dobitaka, otkrivanje

prepreka, barijera, modela partnerstva,

kategorije modela i primene principa

najbolje prakse. Uzroci koji ne dozvoljavaju

razvoj punog obima i kvaliteta saradnje su:

nedostatak resursa, nedostatak projekata i

programa, nedostatak obaveze realizacije i

podrške viših nivoa menadţmenta,

prenaglašavanje socijalnih aspekata saradnje

i potcenjivanje aspekata bezbednosti kao

poslovne funkcije.

5. Zakljuĉak

Procesi politiĉke i ekonomske tranzicije u

Srbiji doneli su promene i u sferi privatne

bezbednosti uopšte, a posebno u sferi

obezbeĊenja lica, imovine i poslovanja.

Tokom poslednje dve decenije, prevashodno

usled svojinske transformacije i naglog

porasta privatne imovine, privatni sektor

bezbednosti je prerastao iz sporednog u

jedan od kljuĉnih subjekata zaštite liĉne i

imovinske sigurnosti. Takvo stanje je

nametnulo potrebu profesionalizacije i

standardizacije, ali je u prvom redu

nametnulo potrebu celovitog i kvalitetnog

normativnog ureĊenja ove oblasti.

Doskorašnje nasleĊe normativne

neureĊenosti privatnog sektora bezbednosti

u Srbiji, s jedne strane oliĉavala je zakonska

regulativa saĉinjena od deset zastarelih

zakona koji nisu prepoznavali specifiĉnosti

privatne bezbednosti. Naime, ta regulativa je

bila deo pravnog sistema Srbije, ali nije

ureĊivala njegove bezbednosne nadleţnosti i

ovlašćenja. Zbog toga je osnivanje firmi za

bezbednosne usluge u Srbiji bilo isto kao i

osnivanje bilo kog privrednog subjekta. S

druge strane, firme za bezbednosne usluge,

prihvatanjem „pozitivne prakse―

promovisane od strane više razliĉitih

meĊunarodnih dokumenata i organizacija

(CoESS, ASIS), stvorile su stanje „faktiĉke

samoregulacije obavljanja delatnosti―,

inkorporiranjem takvih iskustva kroz svoja

opšta akta.

Ni posle donošenja Zakona o privatnom

obezbeĊenju stanje privatne bezbednosti u

Srbiji se nije bitnije izmenilo.

Karakteristiĉno je da privatni davaoci usluga

bezbednosti visokog kvaliteta još uvek gube

poslove na trţištu usluga usled nelojalne

konkurencije, koja na trţištu ima jeftiniju

ugovornu ponudu za usluge niţeg kvaliteta.

U praksi, trţišni razlozi potiskuju razloge

bezbednosti, odnosno dolazi do

„dampigovanja― cene rada. S druge strane,

na trţištu bezbednosnih usluga moţe se

javiti konkurencija izmeĊu drţavnog (MUP)

i privatnog sektora, s obzirom na to da

policija moţe nastupati na trţištu, pruţajući

odreĊene usluge koje nudi i privatni sektor

bezbednosti - budući da je Uredbom o

vrstama usluga omogućeno policiji da

ostvaruje dopunska sredstva koristeći

drţavne resurse.

S pravom se oĉekuje da će potpuna primena

Zakona o privatnom obezbeĊenju dovesti do

gašenja znatnog broja privrednih društava,

koja neće biti u stanju da ispoštuju zakonske

uslove za rad. Jedan deo postojećih

subjekata će morati ili da zaposli dodatan

broj osoblja ili da se preregistruje u

detektivske agencije, budući da je za

pruţanje usluge fiziĉkog obezbeĊenja

propisan zakonski minimum od deset stalno

zaposlenih licenciranih sluţbenika. Najzad,

da bi se funkcije privatne bezbednosti

uspešno sprovodile i u najvećoj meri

ostvarile svoju ulogu u sistemu bezbednosti

društva, izmeĊu ostalog, potrebno je

preduzeti sledeće: obezbediti punu

standardizaciju usluga obezbeĊenja i zaštite,

sa inkorporiranjem pozitivnih rešenja

stranih zakonodavstava; ostvariti potpunu

saradnju i utvrĊivanje odgovornosti

privatnog i drţavnog sektora bezbednosti u

cilju dugoroĉnog ostvarivanja javnog

interesa; dostići potreban nivo bezbednosne

kulture kod svih kategorija zaposlenih u

privatnom sektoru bezbednosti; obezbediti


37

stalno razvijanje mehanizama nadzora i

kontrole privatnog sektora bezbednosti, i

drugo.

6. Literatura

[1] Bryden,A.&Caparini,M. (2006), Private

Actors and Security Governance, Geneva:

LIT/DCAF.

[2] Davidović, D. & Kešetović. Ţ. (2007),

Profesionalizacija i partnerstvo javnog i

privatnog sektora bezbednosti u Srbiji –

pretpostavke i prepreke, Science, Security,

Police (NBP), 12 (3), 17 -32.

[3] Maravić, D. (2008), O potrebi

zakonskog regulisanja privatnog sektora

bezbednosti u Srbiji, Srpska pravna revija,

4(8), 79-99.

[4] Ostojić, A. (2003), Zakon o privatnoj

zaštiti sa komentarom, Zagreb: IPROZ.

[5] Private Security Companies in Serbia –

A Friend or a Foe?(2008), Belgrade:

CCMR.

[6] Petrović P. (2011), Rezervisani domeni

kao prepreke normativnom ureĊenju

privatnog sektora bezbednosti (radna

studija), Beograd: Beogradski centar za

bezbednosnu politiku.

[7] Private Security Services in Europe -

CoESS Facts and Figures 2011, (2012),

Wemmel BL: Confederation of European

Security Services.

[8] SALW i firme za privatno obezbeĊenje u

jugoistoĉnoj Evropi: uzrok ili posledica

nesigurnosti? - Izveštaj za UNDP i Pakt

stabilnosti JIE (2006), Beograd: Centar za

kontrolu lakog naoruţanja u jugoistoĉnoj i

istoĉnoj Evropi (SEESAC).


38

RELACIJE IZMEĐU KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI U REPUBLICI

MAKEDONIJI I DRŢAVNOG BEZBEDNOSNOG SEKTORA

Prof. dr. Atanas Kozarev, email: [email protected]

Fakultet za detektive i kriminalistiku, Evropski univerzitet – Skoplje Asocijacija za korporativnu

bezbednost – Skoplje

Sažetak: Bezbednost jedne države podrazumeva stanje u kome su ukjučene sve bezbednosne institucije u

aktivnostima koje podrazumevaju odsustvo nestabilnosti, stabilnu nacionalnu bezbednost, humanu

bezbednost i pre svega profesionalizaciju privatnog bezbednosnog sektora. U takvim uvjetima, uspostavljaju

se posebni odnosi između institucija javnog (državnog) i privatnog (gde ulazi i korporativna bezbednost)

sektora bezbednosti. Ovi odnosi su u funkciji ostvarivanja strateških nacionalnih interesa definirani u

ključnim bezbednosnim dokumentima. Odnosi između ova dva sektora proizilaze i od posebnog normativnog

režima koji postoji za reguliranje delatnosti kod njih i ostvarivanje njihovih ovlašćenja. Korporativna

bezbednost kao deo privatnog bezbednosnog sektora dobija sve značajnije bezbednosne dimenzije i ako

uzmemo u obzir njenu važnost polako zauzima uticajno mesto u ukupnom društvenom sistemu. Bezbednosno

funkcionisanje današnjih korporacija javlja se kao značajna determinanta za uspešno funkcionisanje

bezbednosnog sektora. Odnosi između korporativne bezbednosti i državnog bezbednosnog sektora su

multidimenzionalni i okupiraju pažnju u akademskoj, naučnoj i stručnoj zajednici. U članku se radi

komparacija između normativnog, organizacionog i funkcionalnog dizajna ovih dva sektora kao najbolji

način da se definišu njihove relacije i da se unaprede budući odnosi.

Ključne reči: Nacionalna bezbednost, korporativna bezbednost, režim, interes.

RELATIONS BETWEEN CORPORATE SECURITY IN REPUBLIC OF

MACEDONIA AND THE NATIONAL SECURITY SECTOR

Abstract: The security of a state is a condition that includes all security institutions in the activities which

are related to the absence of instability, a stable national security, human security, and moreover, including

professionalism in the private security sector. In conditions of this kind, special relations between the

institutions of the public (state) and private (where corporate security is included) security sector is

established. These relations support the achievement of a strategic national interest defined in the key

security documents. Relations between these two sectors are conveyed from a special legislative regime

which is created to regulate their activities and to fulfill their authorization. Corporate security as a part of

the private security sector, is an immensely important security dimension and if we take into consideration

its importance, it gradually occupies an influential position in the overall social system. Security

functioning of corporations of today appears to be a major determinant for the successful functioning of the

security sector. Relations between the corporate security and state security sector are multidimensional and

grasp attention in the academic, scientific and professional community. This article deals with a

comparison between the normative, organizational and functional design of these two sectors as the best

way to define their relations and to improve future relations.

Keywords: National security, corporate security, regime, interests

mailto:[email protected]


39

1. Uvod

U celini nauka i akademska zajednica imaju

za zadatak da istraţe i prouĉe relacije

izmeĊu pojava i institucija koje su deo

društvenog sistema i koje su u funkciji

ostvarivanja njihovih ciljeva. Metodološki

pristup omogućava kompleksno i

multidimenzionalno izuĉavanje veza i

relacija koje postoje izmeĊu posebnih

sluĉajeva, pojava i institucija.Bezbednosna

nauka mora ući u prirodu posebnih

podsistema bezbijednosnog sistema, da bi

mogla da definiše i daobjasni njihove

odnose i funkcionisanje. Proširenjem

znaĉenja bezbednosti sa tradicionalnih na

netradicionalne (nedrţavne) oblasti i aktere

proširena je oblast bezbednosnog zahvata na

oblast civilne bezbednosti pa je u praksi

savremenih drţava sve prisutnije drţavno

(javno) i nedrţavno (privatno) partnerstvo.

Pored toga, na delu je sve veća

komercijalizacija i specijalizacija

bezbednosnih usluga, u kojoj, iako još uvek

nisu dovedeni u pitanje mesto i uloga

drţave, s prravom se moţe konstatovati da

je na delu prava industrija bezbednosti i

industrija odbrane.24

Naime, neophodno je

detaljnije elaborirati pojmove javnog i

privatnog, kako bi sama konceptualizacija i

utemeljenje osnovnih pretpostavki

―prepuštanja‖ ili delegiranja tradicionalnih

drţavnih sigurnosnih ovlasti u privatne ruke

te njihov odnos bio jasniji. Po samoj

logiĉkoj podeli, pojmovi javno i privatno je

pitanje definiranja osnova svojine i potrebno

je u konceptualizaciji pojmova voditi raĉuna

da: -kljuĉna granica izmeĊu ovih pojmova je

ona koja ukazuje na razliku izmeĊu javnih i

privatnih organa, -kod definiranja suštinskih

pojmova javno - privatno neophodno je

svestrano i detaljno istraţiti multiznaĉajna

znaĉenja, koja se kriju ispod površine

koncepata koji se mogu oznaĉiti kao

―javno‖ i kao ―privatno‖.25

TakoĊer, razvoj

nauĉne misli o ovom tradicionalnom i

savremenom ljudskom fenomenu doprineo

je da se formira novi pristup shvatanju i

promeni vrednovanja savremenih oblika

24

Savić A., Stajić Lj., Osnovi civilne bezbednosti,

USEE Fakultet za pravne i poslovne usluge, Novi

Sad, 2006 godina, str. 55. 25

Ahić J., Sistemi privatne sigurnosti, Printer,

Sarajevo, 2009 godina, str. XXXI.

ugroţavanja bezbednosti, poĉev od ljudskih

prava i ljudskog ambijenta, pa do

bezbednosti poslovnih i informatiĉkih

sistema na Zemlji. U nastajanju novih

društvenih odnosa znaĉajno rastereĉenih od

ideoloških suprotnosti u meĊunarodnoj

zajednici, umesto skrajnutog znaĉaja vojnih

pretnji prošireno je shvatanje ―novog‖

sprektra bezbednosnih rizika na miran i

odrţiv razvoj ljudske vrste, proizvodnih

odnosa i sektora usluga.26

Ova podela bezbednosnih usluga od kojih su

jedan deo locirane u drţavnom, a drugi u

nedrţavnom sistemu okupira intrese

teoretiĉara sa ciljem definisanja ovih

bezbjednosnih sfera, utvrĊivanju granica

njihovih nadleţnosti, zajedniĉkih

karakteristika i razliĉitosti. Polazeći od toga,

za razlikovanje od drţavnog sektora

bezbednosti sve ĉešĉe se koristi izraz

―privatni sektor bezbednosti‖, iako on, u

praksi oznaĉava pojam koji je nešto uţi od

pojma koji se oznaĉava izrazom ―nedrţavni

sektor bezbednosti‖. ―Sa sigurnošću se

moţe zakljuĉiti da je upravo nedrţavni

sektor bezbednosti nosilac jednog od

podsistema u sistemu bezbednosti, pri ĉemu

taj podsistem sadrţi osnovne konture, ali i

specifiĉnosti u odnosu na sistem

bezbednosti u celini.‖27

―Smatra se da je

nedrţavni sektor bezbednosti našao sebi

prikladan poloţaj na nekoliko podruĉja koja

su faktiĉki predodreĊena za privatnu sferu u

podruĉju prevencije (kontrole) kriminala.‖28

Treba imati u vidu da je nedrţavni sektor

bezbednosti širi pojam od privatne

bezbednosti jer je suštinski, pored delatnosti

privatnih firmi i agencija za pruţanje

razliĉitih bezbedonosnih i istraţiteljskih

usluga na komercijalnoj osnovi, obuhvata i

specifiĉne poslove korporativne bezbednosti

26

Marković I. S., Osnovi korporativne i industrijske

bezbednosti, USEE Fakultet za pravne i poslovne

usluge, Novi Sad, 2007 godina, str. 9. 27

Daniĉić M., Uloga nedrţavnog sektora

bezbjednosti u suprostavljanju savremenom

terorizmu, Zbornik radova, VI Nauĉni skup ‖Dani

bezbjednosti―, Univerzitet Sinergija, Fakultet za

bezbjednost i zaštitu, Banja Luka, 2012 godina, str.

88-89. 28

Uporedi: Henderson J.H: Public Law Enforcement,

Private Security and Citizen Crime Prevention:

Cometition or Cooperation, The Police Journal, vol

60, no 1 (Fall 1987), p. 48-57.


40

koje sprovede unutrašnje organizacione

jedinice i samostalni izvršioci u

korporacijama, javnim preduzećima i

drugim poslovnim subektima, a bez

spoljnog angaţovanja nadleţnih drţavnih

sluţbi i usluga PSC po modelu outsourcing-

a.29

Zbog razvoja svijesti svakog pojedinca,

organizacije i drugi subjekti mogu preduzeti

odgovornost za sopstvenu bezbednost, tako

da ima sve veći broj vlasnika privatnih

dobara koji se angaţuju da bi dobili što veći

stepen zaštite od onog koji im nudi drţava.

Tu dopunsku zaštitu oĉekuju od nedrţavnog

tj. privatnog sektora za bezbednost.30

U

razvijenim zemljama Zapada glavni

podsticaj za privatizacijom bezbednosnih

funkcija se odnosi na zahtjev o povećanju

efikasnosti u drţavnim institucijama, na koji

je odgovoreno sa outsourcing-om

bezbednosnih poslova koje tradicionalno

izvršava drţavni sektor.31

Na proces

privatizacije sektora za bezbednost su

veoma mnogo uticali i tranzicioni procesi tj.

uspostavljanje modela pazarne ekonomije.

To je dovelo do stvaranja specijalnog pazara

odreĊenih usluga iz oblasti bezbednosti,

posebno u delu zaštite imovine i lica, kao

jednog od najbitnijih faktora privrednog

poslovanja.32

Ovaj zahtjev o utvrĊivanju pozicije

privatnog, nedrţavnog bezbednosnog

podsistema, gdje po svojoj prirodi pripada i

korporativna bezbednost, sa posebnim

intenzitetom se nameće i makedonskoj

nauĉnoj, akademskoj zajednici zato što je

makedonski bezbednosni sistem od

njegovog stvaranja podloţan mnogobrojnim

reformama koje su dovele do novog

institucionalnog dizajna i novih relacija

izmeĊu bezbednosnih institucija. U

posljednje vreme posebno do izraza dolaze

odnosi izmeĊu javnog (drţavnog) i

privatnog bezbednosnog sistema, eksperti 29

Trivan D., Detekviska deltanost, Dosije Studiio,

Beograd, 2014 godina, str. 36. 30

Veić P., Nadj I., Zakon o privatnoj zaštiti sa

komentarom, Naklada Ţagar, Rijeka, 2005 godina,

str. XI-XIII. 31

Toyne Sewell Patrick, Private Security Companies:

The Reasons Why, Military Techology, Vol. 31,

Issue 3, Monch Publishing Group, Bonn, 2007, pp.

60-61. 32

Trivan D., Detektivska delatnost, Dosije Studiio,

Beograd, 2014 godina, str. 65.

sprovode analizu nivoa profesionalnosti

izmeĊu njih i istiĉu potrebu veće saradnje i

izgradnje odnosa povjerenja i

integriteta.Budućnost privatnog obezbeĊenja

treba posmatrati u ambijentu ukupnih

globalnih bezbednosnih izazova, lokalnom,

regionalnom i globalnom bezbednosnom

okruţenju,u promjenama u katalogu novih

bezbednosnih rizika i prijetnji. Za

realizaciju ovog cilja potrebno je razvijanje

nauĉnoistraţivaĉke i aplikativne delatnosti

koja je povezana sa privatnim

obezbeĊenjem i njezino teoretsko-

empirijsko istraţivanje i prouĉavanje.33

2. Relacije izmeĊu privatnog

bezbednosnog sistema u Republici

Makedoniji i drţavnog bezbednosnog

sistema-normativni aspekt

Normativna dimenzija relacija izmeĊu

privatnog i bezbednosnog sistema potvrĊuje

opredeljenost njegovih subjekata ka

uspostavljanju vladavine prava kao

primarnog principa u njihovom

funkcionisanju. Pravni poredak garantuje

pravnu sigurnost u oba segmenta

bezbednosnog sistema, što predstavlja

osnovu njegovog daljeg razvoja.

Osnove privatnog, nedrţavnog


Makedoniji povezuju se sa donošenjem

Zakona o obezbeĊenju lica i imovine od 14

decembra 1999 godine39, ĉime su stvoreni

pravni preduslovi i osnove u odnosu

predmetne materije, kao uvod ka

zapoĉinjanju procesa praktiĉne

implementacije zakonskih rešenja u ovoj

sferi. Prva reforma privatnog obezbeĊenja

datira od 2007 godine, a sledeća je

realizovana u 2011 godini. Cilj reforme je

bio stvoriti jednake uslove za uĉešće svih

zainteresovanih subjekata na ovom novom

trţištu.

Poĉetak velike reforme 2011 godine doveo

je do stvaranja uslova za donošenje novog

33

Kozarev A., Privatna bezbednost u Republici

Makedoniji - aktuelno stanje i perspektive, Zbornik

radova - Prvi meĊunarodni nauĉni skup: Privatna

bezbednost - stanje i perspektive, USEE, Novi Sad,

2008 godina, str.177.


41

Zakona o privatnom obezbeĊenju34

.

Reforma iz 2012 godine, pored ostalog, bila

je u funkciji razgraniĉenja i definisanja

pojmova zbog stvaranja uslova za praktiĉnu

primenu zakonskih odredaba.

Uspostavljanje profesije detektiva ostvareno

je donošenjem Zakona o detektivskoj

delatnosti 1999 godine, ĉime su stvorene

osnove za razvoj korporativne bezbednosti,

zato što su u istom ovom Zakonu utvrĊene

nadleţnosti detektiva koje su povezane sa

funkcionisanjem savremenih korporacija.

Pored ovih zakona, za uspešno

funkcionisanje nedrţavnog bezbednosnog

sistema znaĉajni su i drugi zakoni i

podzakonski akti, koji se odnose i na

drţavni bezbednosni sistem.

Javni bezbednosni sistem je deo drţavnog

aparata koji ima ovlašćenje za primenu

zakonske prisile. Differencia specifica

izmeĊu ovih i ostalih drţavnih institucija,

sastoji se u tome što su prve ovlašćene da

primenjuju i koriste silu u ime drţave41.

Kao posebna upravna oblast, za

bezbednosni sistem (a samim time i za

Upravu bezbednosti i kontraobaveštajne

poslove) vaţe norme opšteg upravno-

pravnog reţima i norme koje su deo

posebnih pravnih reţima. Sa pravne taĉke

gledišta, posebni pravni reţim gradi se

preku posebnih ili specijalnih zakona (lex

specialis), na naĉin što se prave drugaĉija

zakonska rešenja koja odstupaju od opšteg

zakonskog reţima, t.j. od uspostavljenog sa

opštim zakonima (legi generali). Kada to

nije sluĉaj, onda vaţe pravila opštog zakona

(lex speciali derogate legi generali). Da bi

stvar bila interesantnija, kada neke sluţbe,

na primer policija, imaju posebno pravno

ureĊenje (suzbijanje organizovanog

kriminala ili terorizma), u tom sluĉaju

dolazimo do novog stepena posebnosti, do

neĉeg što se uslovno moţe nazvati lex

specialisimus.

U takvom se sluĉaju najpre primenjuje

specijalni, a zatim posebni i na kraju opšti

reţim. Posebnosti normativnog

bezbednosnog koncepta posebno dolaze do

izraza u funkcionisanju policije, koja se u

34

Sluţben vesnik na RM br.80/99.

evropskom kontinentalnom pravu prikazuje

kao ― policija vladaoca‖, dok je u

anglosaksonskom pravu to ―policija naroda.

‖ Konsekventno ovome, u prvom pravnom

sistemu ima više posebnosti (lex specialis) u

ureĊivanju aparata drţavne sile, a u drugom

postoji teţnja, da se taj aparat podvede pod

opšti pravni reţim (lex generalis), taĉnije da

što manje odstupa od opšteg prava (common

law) I da za njega ponovo kao i svuda gde je

to moguće, vaţi ono što vaţi i za lica-

privatno pravo.35

‖

J. Spaseski navodi da ―reformisani

nacionalni bezbednosni sistem u Republici

Makedoniji ĉine: pravne norme, kojima se

ureĊuju odnosi u oblasti bezbednosti ljudi,

izmeĊu ljudi i društva i drţave; institucije,

koje imaju prava , duţnosti i odgovornosti

da postupaju po pitanjima iz oblasti

bezbednosti, i to: javnog (drţavnog) sektora,

nejavnog (privatnog) sektora i graĊanskog

sektora i mere - preventivne i represivne,

koje su zakonom predviĊene za rešavanje

bezbednosnih pitanja.36

‖

Kljuĉni zakoni koji se odnose na javni,

drţavni bezbednosni sistem,su sledeći :

Zakon o organizaciji i radu organa drţavne

uprave37

, Zakon o policiji, Zakon o

unutrašnjim poslovima, Zakon o kriviĉnom

postupku, Kazneni Zakonik, Zakon o

praćenju komunikacija, Zakon o

spreĉavanju pranja novca i drugih prihoda

od kaznenih dela i finansiranja terorizma,

Zakon o Obaveštajnoj agenciji, Zakon o

fonansijskoj policiji i drugi zakoni i

podzakonski akti.

2.1. Relacije izmeĊu privatnog i


Makedonije i drţavnog bezbednosnog

sistema - funkcionalni aspekt

35

Zapisnik o javnoj raspravi po Predlog Zakona o

obezbeĊenju lica i imovine, 26.11.2011, izraĊen od

strane MUP-а Republike Makedonije. 36

Timothy Edmunds, ―Security sector reform in

transforming societies: Croatia, Serbia and

Montenegro‖, Manchester: University Press, 2007,

p.23. 37

B. Milosavljević, ― Ustavnopravni status sektora

bezbednosti i aparata sile u Srbiji nakon donošenja

Ustava iz 2006 godine‖, Fakultet politiĉkih nauka u

Beogradu, 2007 godine, str.9.


42

―Sve izraţenije napuštanje tradicionalnog

koncepta nacionalne bezbednosti, procesi

društveno-ekonomske tranzicije, t.j.

promene dominantnog oblika društvene i

drţavne svojine u privatnu, uz istovremeno

opšte povećanje stope kriminaliteta, stvaraju

potrebu kod dela imućnijeg sloja

stanovništva da angaţovanjem struĉnih lica

izvan profesionalnih drţavnih sluţbi

dodatno zaštite svoju bezbednost. Primetno

je da je zaštita liĉne i imovinske sigurnosti,

koju je nekada obezbeĊivala iskljuĉivo

drţava, u nekim segmentima zamenjena

uslugama privatnih firmi za poslove

obezbeĊenja i detektivskih agencija. U

pitanju je sistem neprofitnih i profitnih

subjekata koje su osnovali nedrţavni akteri

da bi zainteresovanim klijentima pruţali

odreĊene bezbednosne usluge.‖38

Usluge

privatnog obezbeĊenja se realizuju putem:

a) proaktivnih (smanjenje i/ili eliminacija

razloga za nastajanje štetnih dešavanja)

mera i postupaka i b) reaktivnih (smanjenje

i/ili eliminacija posljedica štetnih dešavanja)

mera i postupaka.

Privatno obezbeĊenje je industrijska grana

koja proizvodi usluge koje su namenjene

obezbeĊivanju lica, imovine i rada.Ova

grana obuhvata sledeće pojavne oblike

delovanja: zaštitna delatnost, samozaštita i

detektivska djelatnost.Sa uslugama zaštitne i

samozaštitne djelatnosti mogu se

obezbeĊivati lica, imovina i rad na sledeće

naĉine: fiziĉka zaštita, tehniĉka zaštita,

menadţment vrednosti i menadţment iz

kontorlnog centra.39

U Republici

Makedoniji je funkcionisanje drţavnog i

nedrţavnog bezbednosnog sistema

povezano uz primenu odreĊenih nadleţnosti

za koje su zakonski ovlašćeni njihovi

pripadnici.Prema prirodi ovih nadleţnosti

moţe se navesti da postoje evidentne

relacije u ovom smeru, a kao potvrdu ovog

stava ja vam prezentujem sljedeću

klasifikaciju:

38

J.Spaseski i dr., ― Privatna bezbednost‖, Skopje-

Ohrid, 2008 god., str. 29. 39

Институт за стандардизација на Србија,

Друштвена безбедност-Услуге приватног

обезбеџења-Захтеви и упутство за оцењивање

усаглашености, прво издање, Београд, 2008

година, стр. 3-4.

Isto tako, reforma je imala i osnovnu

funkciju - povećanje efikasnosti u vršenju

svakodnevnih zadataka kako za radnike

obezbeĊenja, tako i za ovlašćena sluţbena

lica i policijske sluţbenike Ministarstva

unutrašnjih poslova. U tom kontekstu

potrebno je da se obezbedi unificiran

pristup-modus operandi za ove kategorije

radnika, što bi predstavljalo korak napred u

unapreĊivanju stanja u ovoj oblasti koji bi se

u krajnjoj liniji reflektovao višim stepenom

bezbednosti lica i imovine koji se

obezbeĊuju.40

Kljuĉne relacije u svakodnevnom

funkcionisanju javnog i nedrţavnog

bezbednosnog sistema potvrĊuju ulogu

primata prvog u odnosu na drugog.

Celokupno funkcioniranje nedrţavnog

bezbednosnog sistema je omeĊen

aktivnostima drţavnog bezbednosnog

40

Zakon o organizaciji i radu organa drţavne uprave,

― Sluţben vesnik na RM‖ br.58/2000.


43

sistema.Tako, u odnosu na funkcioniranje

detektivske delatnosti, detektiv moţe moţe

raditi samo ukoliko ima licencu koju izdaje

Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je po

svojoj prirodi kljuĉna drţavna bezbednosna

institucija; struĉni ispit detektiv polaţe pred

ispitnom komisijom koja je formirana od

strane ministra unutrašnjih poslova; licencu-

privatni detektiv izdaje MUP; evidenciju

detektiva vodi MUP; nadzor nad radom

detektiva vrši MUP. U odnosu na privatno

obezbeĊenje, dozvolu za obezbeĊenje u vidu

davanja usluga pravnom licu i za sopstvene

potrebe izdaje ministarstvo unutrašnjih

poslova; osposobljavanje za fiziĉko i

tehniĉko obezbeĊenje organizuje Komora, a

izvršavaju Komisija za osposobljavanje za

fiziĉko obezbjeĊenje i Komisija za tehniĉko

obezbeĊenje koje formira ministar

unutrašnjih poslova; proveru

osposobljenosti za rukovanje ognjenim

oruţjem kao deo struĉnog ispita za fiziĉko

obezbeĊivanje vrši Komisija za proveru

sposobnosti za rukovanje sa ognjenim

oruţjem MUP-a koja je sastavljena od tri

policijska sluţbenika i njihovih zamenika; o

izdatoj dozvoli za obezbeĊivanje, MUP

izveštava Komoru, pri ĉemu joj dostavlja

podatke o nazivu i sedištu pravnog lica

kojem je izdata dozvola; o izvršenom

zadrţavanju i o upotrebi sredstava za

prinudu radnik obezbeĊenja i pravno lice su

duţni sastaviti pismeni izveštaj i dostaviti ga

MUP-u; redovan nadzor rada Komore za

privatno obezbeĊenje i pravna lica za

obezbeĊenje vrši MUP najmanje jednom u

kalendarskoj godini.

3. Budući pravci razvoja korporativne

bezbednosti

Osnove korporativne bezbednosti u

Republici Makedoniji uspostavljene su na

teoretskom nivou, dok se u praksi naziru

samo pokušaji njenog funkcionisanja. ―

Istraţivanje zastupljenosti predmeta iz

oblasti privatne bezbednosti u

visokoobrazovnom sistemu Republike

Makedonije pokazalo je da su oni u poĉetnoj

fazi i da se izuĉavaju na raznim stepenima

studiranja , preteţno kao izborni predmeti sa

malim brojem EKTS.41

‖

Praktikovanje sadrţina korporativne

bezbednosti potrebno je povezati sa

obezbeĊivanjem uslova za uspešan rad

savremenih korporacija, u smislu

ostvarivanja: bezbednost i zaštita u

delovnom radu, o odnosu radnika prema

zaštiti poslovne tajne i za uspešnost i

poslovnost pravnih lica i obavlja druge

poslove utvrĊene zakonom. U ovim

pravcima na poĉetnom nivou treba trasirati

put ka uvoĊenju korporativne bezbednosti u

makedonskim kompanijama. Pre svega,

potrebno je izvršiti osveţavanje akata o

sistematizaciji radnih mesta u onim

kompanijama tako što će se uvesti pozicija

menaxera korporativne bezbednosti, nešto

što je do sada nepoznato i nepostojeće u

praksi makedonskog poslovnog sveta. U

analizi zajedniĉkih ciljeva svih korporacija i

njihovog znaĉaja za društvo, moţe se doći

do kljuĉne karike koja nedostaje u

pokušajima da se shvati savremeni karakter

korporativne bezbednosti. U pokušaju

sagledavanja korporativne bezbednosti

drţave u praksi novog internacionalizma,

najpre treba reći da korporativizam, kao

politiĉka teorija polazi od toga da se društvo

i drţava trebaju urediti po osnovu postojanja

korporacija kao osnovnih ustanova. Shodno

tom uĉenju, i bezbednost drţave zavisi od

bezbednosnih privrednih organizacija

zasnovanih na postojanju korporacija. 49 Sa

druge strane, intenzitet razvoja teoretskog

dizajna ove delatnosti povezuje se sa

potrebom podizanja obrazovnog,

edukativnog i kulturnog nivoa kod

pripadnika ove delatnosti. Vezano s tim,

formirani su i prvi fakulteti za edukaciju

visokoobrazovanih kadrova za vršenje

delatnosti privatnog obezbeĊenja i

detektivske delatnosti, ali i sa stidljivim

pokušajima za uvoĊenje korporativne

bezbednosti za izuĉavanje kao obaveznog

predmeta. Finalni rezultat ovog procesa je

usmeravanje paţnje prema : odrţavanju

konstantno visokog nivoa znanja kao

vrhunskog prioriteta; omogućavanje

kontinuiranog razvoja i akademskog

41

Buzan B., People, States and Fear: An Agenda for

International Security in the Post-Cold War Era,

Harvester Wheatsheaf, London, 1991, p. 363.


44

usavršavanja; konstantno unapreĊivanje

obrazovnog procesa primenom najboljih

praktika iz obrazovanja u oblasti

bezbednosti od renomiranih

visokoobrazovnih institucija i uspostavljanje

kooperativnih veza sa internacionalnim

obrazovnim institucijama.

Zakljuĉak

Odnos izmeĊu korporativne bezbednosti i

drţavnog bezbednosnog sistema predstavlja

odnos izmeĊu opšteg i posebnog,

ukljuĉujući i kontinuirani sukob izmeĊu

njih. Ostvarivanje bezbednosne funkcije u

društvu je sloţena delatnost u kojoj su

ukljuĉene brojne institucije: drţavne,

privatne, a neke od njih su kljuĉne, sporedne

itd. Nezavisno od njihove pozicije, svi oni

imaju doprinos u jaĉanju nacionalne

bezbednosti u celini. Oduvek je u teoriji

pravljena distinkcija izmeĊu privatnog i

drţavnog bezbednosnog sistema, i pokraj

toga što se oni javljaju kao podsistemi u

odnosu na društveni sistem. Imajući u vidu

ove ĉinjenice, moţe se zakljuĉiti da postoje

posebne i znaĉajne relacije izmeĊu njih i to

na nekoliko nivoa: regulatorno, gde se

posebnim zakonima ureĊuju ove oblasti;

institucionalno, gde su odnosi i relacije

sloţeniji imajući u vidu primat drţavnog

bezbednosnoh sistema koji je nadleţan da

kontroliše funkcionisanje privatnog, a ne

obratno. U tom spletu odnosa stvaraju se

posebne relacije, koje, i pokraj toga što su

što su pravac unapreĊivanja korporativne

bezbednosti, ipak mogu izvaditi na površinu

i njihov animozitet. Generalno,

funkcionisanje korporativne bezbednosti je

determinisano u velikom broju aktivnosti

drţavnog bezbednosg sistema u praksi.

Naime, i pored toga što savremene

korporacije kroz detekciju odreĊenih

nezakonistosti mogu dovesti do aktiviranja

unutrašnjih mehanizama kontrole, ipak, u

odreĊenim sluĉajevima oni su u skladu sa

zakonom zaduţeni o istima obavestiti

policiju koja dalje moţe procesuirati sluĉaj

do nadleţnog javnog tuţilaštva. U domenu

kriviĉno-pravne zaštite do izraza dolazi

uloga javnog drţavnog bezbednosnog

sistema koji je ovlašćen uskladu sa

Zakonom o kriviĉnom postupku da preuzme

dejstva za otkrivanje, rasvetljivanje

kriviĉnih dela i njihovo dokazivanje, što nije

u domenu privatne bezbednosti, niti je to

sluĉaj sa korporativnom bezbednošću. Ipak,

za uspešno funkcionisanje zaštite prava i

interesa graĊana i za zakonit rad poslovnog

sveta potrebno postojanje oba ova sistema,

treba koorinisati i usaglašavati njihov rad i

iste razvijati sledeći ukupni društveni

razvoj.

Literatura

[1] Savić A., Stajić Lj., Osnovi civilne

bezbednosti, USEE Fakultet za pravne i

poslovne usluge, Novi Sad, 2006 godina.

[2] Ahić J., Sistemi privatne sigurnosti,

Printer, Sarajevo, 2009 godina.

[3] Marković I. S., Osnovi korporativne i

industrijske bezbednosti, USEE Fakultet za

pravne i poslovne usluge, Novi Sad, 2007

godina.

[4] Daniĉić M., Uloga nedrţavnog sektora

bezbjednosti u suprostavljanju savremenom

terorizmu, Zbornik radova, VI Nauĉni skup

‖Dani bezbjednosti―, Univerzitet Sinergija,

Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja

Luka, 2012 godina.

[5] Henderson J.H: Public Law

Enforcement, Private Security and Citizen

Crime Prevention: Cometition or

Cooperation, The Police Journal, vol 60, no

1 (Fall 1987).

[6] Trivan D., Detekviska deltanost, Dosije

Studiio, Beograd, 2014 godina.

[7] Timothy Edmunds, ―Security sector

reform in transforming societies: Croatia,

Serbia and Montenegro‖, Manchester:

University Press, 2007.

[8] B. Milosavljević, ― Ustavnopravni status

sektora bezbednosti i aparata sile u Srbiji

nakon donošenja Ustava iz 2006 godine‖,

Fakultet politiĉkih nauka u Beogradu, 2007

godine.

[9] Buzan B., People, States and Fear: An

Agenda for International Security in the

PostCold War Era, Harvester Wheatsheaf,

London, 1991.

[10] J.Spaseski i dr., ― Privatna bezbednost‖,

Skopje-Ohrid, 2008 godina.


45

[11] Veić P., Nadj I., Zakon o privatnoj

zaštiti sa komentarom, Naklada Ţagar,

Rijeka, 2005 godina.

[12] Toyne Sewell Patrick, Private Security

Companies: The Reasons Why, Military

Techology, Vol. 31, Issue 3, Monch

Publishing Group, Bonn, 2007.

[13] Kozarev A., Privatna bezbednost u

Republici Makedoniji - aktuelno stanje i

perspektive, Zbornik radova - Prvi

meĊunarodni nauĉni skup: Privatna

bezbednost - stanje i perspektive, USEE,

Novi Sad, 2008 godina.

[14] Kozarev A., ―Privatna bezbednost u

Republici Makedoniji-teoretski i

institucionalni dizajn―, rad prezentiran na

Drugoj meĊunarodnoj nauĉnoj i struĉnoj

konferenciji :‖ Društvene, ekonomske,

pravne, bezbednosne i socijalne

determinante razvoja korporativne

bezbednosti u Republici Makedoniji,

regionu i šire ‖ odrţanoj 21 maja 2016

godine u prostorijama Asocijacije

korporativne bezbednosti, Skoplje, u štampi.

[15] Sluţben vesnik na RM br.80/99

[16] Zapisnik o javnoj raspravi po Predlog

Zakona o obezbeĊenju lica i imovine,

26.11.2011, izraĊen od strane MUP-а

Republike Makedonije

[17] Zakon o organizaciji i radu organa

drţavne uprave, ― Sluţben vesnik na RM‖

br.58/2000

[18] Институт за стандардизација на

Србија, Друштвена безбедност-Услуге

приватног обезбеџења-Захтеви и

упутство за оцењивање усаглашености,

прво издање, Београд, 2008 година.


46

KRIVIĈNA ODGOVORNOST I KORPORATIVNA SIGURNOST

Doc. dr. Sedţad Milanović, email: [email protected]

Vlada SBK Travnik, Ministarstvo privrede, 70240 Gornji Vakuf-Uskoplje

Sažetak: Ovaj rad prikazuje odnos između krivične odgovornosti i korporativne sigurnosti kroz analizu

odgovornosti fizičkih, ovlaštenih i pravnih osoba u korporacijama. Ova dva instituta predstavljaju

interesantno i izazovno područje istraživanja, s obzirom na promjene u krivičnom zakonodavstvu BiH i

normativne okvire u kojima danas egzistiraju privredni subjekti. Korporativna sigurnost jedna je od temeljnih

strateških funkcija svakog ozbiljnog pravnog subjekta, pa se zbog toga može postaviti pitanje: da li se kroz

obavljanje te funkcije čine određene radnje ili propusti koji mogu dovesti do krivične odgovornosti kako

pojedinca, tako i pravnog subjekta. Stupanjem na snagu novih krivičnih zakona u BiH, uvedena je u naše

zakonodavstvo prvi put i odgovornost pravnih osoba za krivična djela, pa je stoga važno odrediti koje

krivičnopravne odredbe se mogu primijeniti na pravne osobe i za koja krivična djela. Razvoj novih naučnih i

praktičnih tehnologija dovodi do takvih oblika kriminala u okviru korporacija u kojima je, pored pojedinca ili

fizičke osobe kao odgovorne osobe, sve značajnija i krivična odgovornost pravne osobe. Također, vrlo važno

pitanje predstavlja i odgovornosti odgovorne osobe u okviru pravne osobe kao i ostalih pojedinaca u

pravnom subjektu, a sve s obzirom na njihove povjerene poslove i nadležnosti utvrđene zakonom i drugim

propisima.

Ključne riječi: Krivična odgovornost, korporativna sigurnost

CRIMINAL RESPONSIBILITY AND CORPORATE SECURITY

Abstract: This paper shows the relationship between criminal responsibility and corporate security by

analyzing the responsibilities of physical, licensed and legal persons in corporations. These two institutes are

interesting and challenging area of research, given the changes in the criminal legislation of Bosnia and

Herzegovina and normative framework in which business entities exist today.Corporate Security is one of the

core strategic functions of any serious legal entity, and therefore the question can be asked whether the

performance of these functions make certain acts or omissions that could lead to criminal responsibility of

both individuals and legal entities.With the entry into force of the new criminal codes in Bosnia and

Herzegovina, was introduced in our legislation for the first time and the responsibility of legal persons for

criminal offenses, so it is important to determine which criminal provisions are applicable to legal persons

and for which crimes.The development of new scientific and practical technology leads to such forms of crime

in the context of a corporation in which, in addition to the individual or individuals as responsible persons,

and more important and criminal liability of legal persons.Also, very important concern is the responsibility

of the responsible person within legal persons and other individuals in the legal entity, all with respect to

their assigned duties and responsibilities set forth by law and other regulations.

Keywords: Criminal responsibility, corporate security



47

1. Kriviĉna odgovornost

1.1. Uopšte o odgovornosti

Kriviĉna odgovornost je jedan od

najvaţnijih instituta u kriviĉnom pravu i

kroz historiju je isti bio razliĉito definisan.

Sam pojam odgovornost u jeziĉkom smislu

govori o tome da je ĉovjek odgovoran ili bi

trebao da bude odgovoran za odreĊene

radnje koje ĉini, pa ĉak i za neke radnje koje

je propustio da uĉini. U ovom radu

govorimo o kriviĉnoj odgovornosti42

nasprampostavljenih društvenih normi u

odreĊenoj društvenoj organizaciji (

korporaciji) ili preciznije, o kriviĉnoj

odgovornosti: pojedinca,odgovornih osoba,

grupe lica i pravnog lica kao poĉinilaca

kriviĉnih djela u odreĊenoj društvenoj

organizaciji. O kriviĉnoj odgovornosti u

nauci kriviĉnog prava postoji više teorija o

kriviĉnoj odgovornosti od kojih su

najznaĉajnije:psihološke, teorije vinosti,

normativne i psihološko-normativne.

Psihološke teorije su nastale u Njemaĉkoj i

prema istima krivnja se sastoji u psihiĉkom

odnosu, koji obuhvata djelo kao dogaĊaj u

vanjskom svijetu, a ne obuhvata i svijest o

protupravnosti djela. Prema ovim teorijama

vinost i krivica se svode na ĉisto psihiĉki

odnos uĉinioca prema djelu kao faktiĉkom

dogaĊaju, njegovoj predstavi o djelu kao

takvom. Osnovni prigovor koji se ovim

teorijama upućuje je to da je pojam „krivice

teško svoditi na goli psihiĉki odnos prema

uĉinjenom djelu, bez ukljuĉivanja bilo

kakvih normativnih sadrţaja u njega.―43

Normativne teorije vinosti, suštinu krivice

vide u prekoru koji se uĉiniocu upućuje za

izvršeno kriviĉno djelo.―Povod za nastanak

su bili neki sluĉajevi krajnje nuţde kod

kojih se nije moglo opravdati iskljuĉenje

protupravnosti, ali ni osuda poĉinitelja.―44

Prema ovim teorijama vinost ili krivica se

ne svodi na psihiĉki odnos, već na

vrijednosno-logiĉku ocjenu datu od

42

Posljednjim izmjenama i dopunama KZ BiH umjest

o termina kriviĉna odgovornost usvojen je termin kri

vica ( ―Sl. glasnik BiH‖, broj 8/10). Izmjenama KZ

F BiH ovaj termin je zamijenjen terminom krivice (―

Sl. novine F BiH‖, broj 42/10). Isto je uraĊeno i u KZ

RS 2010. godine, dok je u KZ BD ostaoterminkriviĉ

naodgovornost. 43

Babiĉ M i Markoviĉ I.,op.cit.str.27 44

Novoselac P.,op.cit.str.236

nepristrasnog ocjenjivaĉa, koja je ĉisto

normativnog karaktera. Psihološko -

normativne teorije ili normativno -

psihološke teorije obuhvataju dvije vrste

elemenata krivice i to psihološke i

normativne. Ove teorije polaze od stanovišta

da krivica obuhvata svijest o poĉinjenom

kriviĉnom djelu i svijest o protupravnosti

poĉinjenog djela.45

„Prema ovim teorijama

krivica kao prijekor ukljuĉuje

uraĉunljivost,umišljaj i nehat,te svijest ili

mogućnost postojanja svijesti o

protivpravnosti djela.― Kriviĉna

odgovornost predstavlja skup subjektivnih

pretpostavki koje trebaju bit ispunjene da bi

se jedno nedopušteno i protivpravno djelo

moglo pripisati poĉiniocu ili da bi mu se

ono moglo staviti na teret. To u kriviĉnom

pravu znaĉi primjenu principa subjektivne

odgovornosti i objektivno-subjektivne

koncepcije kriviĉnog djela a zbog svog

znaĉaja ono je postalo jedno od osnovnih

kriviĉnopravnih naĉela koje je izraţeno na

naĉin da nema kazne bez krivnje (nulla

poena sine culpa). Pojam kriviĉne

odgovornosti u BiH kriviĉnom pravu

odreĊen je zakonom i to na naĉin da je

kriviĉno odgovoran poĉinilac koji je

uraĉunljiv i kriv za poĉinjeno kriviĉno

djelo.46

Analizirajući ove odredbe moţe se zakljuĉiti

da kriviĉnu odgovornost u našem zakonu

ĉine dvije komponente ili dva subjektivna

elementa i to: njegovo psihiĉko stanje i

njegov psihiĉki odnos prema kriviĉnom

djelu,tj. uraĉunljivost i krivica ili vinost. Od

osnivanja društvene zajednice ĉovjek je bio

odgovoran za kršenje postavljenih

društvenih normi, a s tim da se ta

odgovornost razlikovala od odgovornosti

koja je danas postavljena u savremenom

društvenom ureĊenju. Razvojem društvene

zajednice razvijala su se i mijenjala

shvatanja o osnovima, granicama i

pravilima ĉovjekove odgovornosti,ali su se

nastojali uspostaviti i odreĊeni principi i

pravila odgovornosti kao znaĉajnog uslova

za primjenu kriviĉnopravne sankcije.

Općeprihvaćeni princip za kaţnjivost u

starijim vremenima bio je princip objektivne

odgovornosti sa odreĊenim i malim

45

Kambovski V.,op.cit.str.387 46

Ĉl.33.KZ BiH


48

izuzecima. Savremeno kriviĉno pravose

zasniva na principu subjektivne

odgovornosti, što podrazumijeva da je za

kaţnjavanje uĉinioca pored protivpravosti

poĉinjenog djela potrebno i postojanje

njegove krivice za uĉinjeno djelo. Za razliku

od subjektivnog koncepta, kod objektivne

odgovornosti za kaţnjavanje nije od znaĉaja

kakav je subjektivni odnos uĉinioca prema

zabranjenom ponašanju i prouzrokovanoj

posljedici, jer je za njegovu odgovornost

dovoljno da je svojom radnjom

prouzrokovao datu posljedicu. Objektivna

odgovornost u starim zakonodavstvima bila

je pravilo, a pojedini sluĉajevi subjektivne

odgovornosti izuzetak.47

Danas je situacija u

pogledu subjektivne odgovornost potpuno

drukĉija. Izuzetno, princip objektivne

odgovornosti je i danas prisutan u nekim

zemljama, kod lakših kriviĉnih djela

(Engleska, SAD). Naše kriviĉno

zakonodavstvo, kao i većina savremenih

zakonodavstava, stoji na klasiĉnim

pozicijama u pogledu utvrĊivanja kriviĉne

odgovornosti,48

tj. prihvata princip

subjektivne odgovornosti. To znaĉi da

kriviĉna odgovornost postoji samo onda kad

je uĉinilac u vrijeme izvršenja kriviĉnog

djela imao takvo psihiĉko svojstvo i takav

psihiĉki odnos prema djelu da mu se ono

moţe staviti na teret. Krivica je dakle,

individualna kategorija i predstavlja skup

uslova pod kojima poĉinilac moţe biti

proglašen odgovornim za odreĊeno kriviĉno

djelo, ali bez kojih mu se djelo ne moţe

pripisati, niti staviti na teret.49

Time se izraţava stav da je krivica liĉna

kategorija i da se temelji na individualnim

sposobnostima i mogućnostima odreĊenog

poĉinioca, što predstavlja jednu od

suštinskih odlika današnjeg modernog

47

Ćirić J.,op.cit.str. 68‐ 69. Autor u jednom poglavlj

u knjige obraĊuje uraĉunljivost i objektivnu odgovor

nost i postavlja pitanje da li se kroz objektivizaciju p

siholoških fenomena normalnosti i uraĉunljivosti ust

vari dolazi do objektivizacije odgovornosti. Dalje ko

nstatuje da odnos prava sa jedne strane, psihologije i

psihijatrije sa druge strane, u praksi se ĉesto svodi na

odnos ĉistog formalizma, što indirektno uvodi objekti

vnu odgovornost u pravo. 48

Srzentić N. i dr., op.cit, str.67. 49

O krivici vidi više Jovaševiĉ D i Petroviĉ B.,Novi k

oncept krivice u kriviĉnom pravu Srbije,Zbornik rado

va Pravnog Fakulteta u Nišu,broj:XLVII/2006.str.36

‐ 40.

kriviĉnog prava. Krivica je veoma

kompleksna subjektivna kategorija kod ĉije

se ocjene u kriviĉnom postupku mora voditi

raĉuna o više elemenata kao što su:sama

liĉnost poĉinioca,naĉin na koji se odluĉio za

izvršenje odreĊenog djela,njegova

motivacija,unutrašnji razlozi,i sl.50

Kriviĉna

odgovornost je nuţna pretpostavka za

primjenu odgovarajuće kazne za izvršioca

kriminalne radnje ili kriviĉnog djela i ista je

predmet razliĉitih teoretskih stavova i

rasprava. Prema općeprihvaćenom stavu,

kriviĉna odgovornost (krivica) postoji onda

kada je uĉinilac u vrijeme izvršenja

kriviĉnog djela imao takva psihiĉka svojstva

i takav psihiĉki odnos prema djelu, da mu se

ono moţe staviti na teret. Kriviĉna

odgovornost pretpostavlja, dakle,

uraĉunljivost i vinost, kao skup subjektivnih

uslova bez kojih nema kriviĉne

odgovornosti. Pored ovog odreĊenja

kriviĉne odgovornosti, koje se sastoji od

psihiĉkih elemenata, postoji i šira shvatanja

kriviĉne odgovornosti prema kojima se

sadrţaj odgovornosti odreĊuje objektivno-

subjektivno i ĉine ga dvije komponente.

Objektivna komponenta predstavlja kriviĉno

djelo, a subjektivna uraĉunljivost i vinost. 51

Zakon je negativno odredio pitanje

postojanja neuraĉunljivosti, a isto vrijedi i

za pojam i postojanje bitno smanjene

uraĉunljivosti.52

Uraĉunljivost i vinost su podloţni

stepenovanju (veća ili manja uraĉunljivost i

veća ili manja vinost), a u zavisnosti od toga

i kriviĉna odgovornost je podloţna

stepenovanju. U kriviĉnopravnoj teoriji

anglosaksonskih zemalja neophodno je, da

bi poĉinilac bio kriv i snosio odgovornost za

posljedice svog djela, da se zadovolje dva

kriterijuma: da je poĉinio kriminalni akt

(octusreus) i da posjeduje neophodnu

namjeru da uĉini to djelo (mensrea).53

Mensrea se obiĉno definiše kao psihiĉki

odnos prema djelu, ali i kao duševno stanje

uĉinioca u funkciji prema djelu. Poĉinilac

50

Loc.cit. 51

NešićLj., Kriviĉno pravo: opštideo, VŠUP, Beogra

d, 1999., str.147. 52

Buturović J., Znacaj afekata za kriviĉnu odgovorno

st, JRKK,br 8, Beograd, 1980. str 30. 53

Vidi više: Peau J., MentalyDisorderedOffenders, in:

TheOxfordhandbookofCriminology, ClaredonPress,

Oxford, 1997., pp. 661‐ 701


49

kriviĉnog djela moţe biti osloboĊen

odgovornosti u situacijama kad to zakon

propisuje. Razlozi za oslobaĊanje mogu biti

razliĉiti, a danas se najĉešće propisuju

situacije kad je uĉinilac djelo uĉinio u

krajnjoj nuţdi, nuţnoj odbrani,

neuraĉunljivosti, i sl. Prema Kriviĉnom

zakonu BiH krivica postoji ako je poĉinilac

u vrijeme uĉinjenja kriviĉnog djela bio

uraĉunljiv i pri tome postupao sa

umišljajem. Krivica za kriviĉno djelo postoji

i ako je poĉinilac postupao iz nehata, ako je

to zakonom izriĉito predviĊeno.54

Liĉnost delinkventa i njegova kriviĉna

odgovornost izloţeni su razliĉitim

djelovanjem socijalnih, liĉnih i bioloških

faktora koji uslovljavaju njegovo ponašanje.

Reakcijom na razliĉite spoljašnje faktore

dolazi do individualnog ispoljavanja liĉnosti

i njegovog djelovanja u društvenoj sredini.

Iz reakcije koju liĉnost ispoljava na utjecaj

objektivnih i subjektivnih faktora, proizlazi

odgovornost za takvo reakciju, koja u

zavisnosti od reakcije moţe biti moralna,

politiĉka, kriviĉnopravna i dr. Kada se radi

o odgovornosti za vršenje kriviĉnih djela,

samo kriviĉno djelo i njegov poĉinilac ĉine

dvije strane istog pitanja. Obje strane su

povezane u objektivnom procesu i moraju se

povezano tretirati. Naime, odgovornost za

izvršeno kriviĉno djelo mora se bazirati na

prouĉavanju djela i na razrješenju liĉnosti

njegovog izvršioca, odnosno na prouĉavanju

psihiĉke strukture i svih drugih liĉnih

elemenata, po kojima se moţe suditi u vezi

sa izvršenim djelom.55

Ukoliko je rijeĉ o normalnoj osobi, tj. o

osobi sa zdravim psihiĉkim funkcijama,

kriviĉno djelo je svjestan akt, ali ipak akt

koji ima odreĊene uzroke zbog kojih je

uĉinjen. Uraĉunljivost je jedan o

najvaţnijih instituta kriviĉnog prava i najuţe

je vezan za krivicu i kriviĉnu odgovornost.

O ovom kriviĉnopravnom institutu postignut

je visok stepen pravno teorijske

usaglašenosti o ĉemu svjedoĉi i pribliţno

indentiĉno definisanje tog instituta u

zakonodavstvu BiH i zemljama iz

neposrednog okruţenja. Tako se danas

54

Kriviĉni zakon

BiH , ―Sl. GlasnikBiH‖, broj 03/2003., ĉlan 33., stav.

1. i 2. 55

Janković N.; Jovanović A., op.cit., str. 406 i dalje.

uraĉunljivost u kriviĉnom zakonodavstvu

definiše kao sposobnost za krivicu, a da bi

odreĊena osoba bila odgovorna, ona mora

imati sposobnost da shvati znaĉaj svoga

djela i da se u skladu sa tom sposobnošću

vlada. Funkcija uraĉunljivosti je upravo u

tome da odredi konstitucionalne sposobnosti

poĉinitelja za krivnju, imajući pri tome na

umu da je krivnja odgovornost za poĉinjeno

djelo, a ne skup nekih negativnih osobina

liĉnosti, odnosno doli et culpaecapacitas.56

Uraĉunljivost je takvo stanje koje nije

trajnog karaktera i u kriviĉnom pravu ono

predstavlja odnos pojedinca prema nekoj od

zabranjenih radnji.Kriviĉno ponašanje varira

u razliĉitim skupinama uĉinitelja kriviĉnih

djela a uzroci se mogu traţiti izmeĊu

pojedinca i društvene zajednice.

Multidisciplinarni napori i integrirajuća

istraţivanjapsihijatrije, prava, forenzike,

kriminologije doveli bi do kvalitetnijih

otkrića o uzrocima delikventnog

ponašanja.57

Kriviĉni zakoni u Bosni i Hercegovini

predviĊaju da kriviĉno djelo moţe izvršiti

samo uraĉunljiv i kriv uĉinilac. Uslov za

izricanje kriviĉne sankcije je vinost, a kako

neuraĉunljivo lice ne moţe biti vino, ono ne

moţe biti ni kaţnjeno.58

Zbog ovakvog

modela napušten je dvojni koncept kazne i

mjere bezbjednosti: kazna za uraĉunljivog i

vinog uĉinioca, a mera bezbednosti za

neuraĉunljivog uĉinioca.59

Pošto se uraĉunljivost u kriviĉnom pravu

pretpostavlja, ona se dokazuje u svakom

konkretnom sluĉaju kad postoji sumnja da je

ona iskljuĉena, da je smanjena, odnosno

bitno smanjena. Da bi ĉovjek bio kriv i

kaţnjen, on mora posjedovati kao prvo,

odreĊene intelektualne i voljne sposobnosti,

kapacitet. Preciznije, on mora posjedovati

56

Baĉić F., Kriviĉno pravo, opći dio, Informator, Zag

reb, 1995., str. 194. 57

Dahlin K i dr.,:

Mentallydisorderedcriminaloffenders: Legal

andcriminologicalperspectives, Volume 32, Issue 6,

November–December 2009., Pages 377–382,

InternationalJournalofLawandPsychiatry, Canada 58

Simović, M., Simović, V.: Osnovni problemi u

kriviĉnom postupku u Bosni i Hercegovini sa licima

koja imaju duševne smetnje, Pravni ţivot, br. 9,

Beograd, 2007., str. 677. 59

Uporedi: Simović, M., Simović, V.: op. cit, str. 677

;Zadrić M., Zaštita prava lica sa duševnim smetnjama

, Pravna misao, br. 11‐ 12, Sarajevo, 2006., str. 100


50

normalnu duševnu ili voljnu dispoziciju koja

mu omogućuje da shvati prinudnu normu i

da sledi njenu zapovest.60

Polazeći od toga, smatra se da je institut

kriviĉne odgovornosti širi od instituta

uraĉunljivosti, a moţe se reći da je

uraĉunljivost samo jedan od njezinih

elemenata. S druge strane, krivica je

istovremeno i uţa od uraĉunljivosti, jer je

uraĉunljivost sposobnost za krivicu, dok je

sama krivica konkretizacija te sposobnosti.

2. Korporativna sigurnost

2.1. Pojmovno odreĊenje

Korporativna sigurnost je relativno mlada

nauĉna disciplina. U historijskom diskursu

sagledavano ona je bila poznata još u prvim

ljudskim zajednicama. Zaštita liĉne svojine,

plemensko organizovanje zajednice i sl.

primjeri su da je ona stara koliko i samo

društvo. Iako je ovaj institut već dugo

prisutan u Evropi i svijetu, isti u našem

okruţenju i u BiH sa nauĉnog i praktiĉnog

aspekta poĉinje da egzistira tek od prije

dvije decenije. Korporativna sigurnost je

jedan mali dio nacionalne sigurnosti svake

zemlje, ali još uvijek nije našla svoje mjesto

u punom kapacitetu kako u teoriji tako ni u

praksi većine zemalja u okruţenju.

Korporativna sigurnost je jedna oblast

sigurnosti koja ima znaĉajno mjesto u

svakoj društvenoj zajednici sa manjim ili

većim spoznajama o istoj. Od najstarijih

vremena pa do nastanka prvih

organizovanih zajednica - drţava, sigurnost

je bila izraz stanja društvenih odnosa i

pitanje na koje se neprekidno traţe

odgovori. U uslovima visokog napretka i

globalizacije na meĊunarodnim trţištima,

kao i sve većih tehnoloških izazova ,

posebno u nekim društvenim procesima ili

granama, kao što su podruĉja informatike i

telekomunikacija, korporativna sigurnost

predstavlja logiĉan korak u razvoju svake

kompanije, u cilju zaštite svih oblika

poslovanja korporacije i nesmetanog razvoja

i napredovanja. Prijetnje s kojima se danas

svaka kompanija svakodnevno suoĉava, kao

što su organizirani gospodarski kriminal i

razne financijske malverzacije, ali i

„tradicionalni―problemi poput kraĊa ili

nemara radnika, zahtijevaju da se s njima

suoĉi osnivanjem posebnog sektora unutar

60

Drakić D., op.cit., str. 49, 50.

firme ili angaţmanom vanjskih suradnika s

bogatim iskustvom u rješavanju takvih

situacija. Sam terminološki naziv nam

govori da se radi o oblasti sastavljenoj od

dva izraza ili pojma i dvije oblasti koja

oznaĉava skup pojedinaca organizovanih u

privrednom smislu kao korporacija, koja

moţe imati društveni ili privatni vid

vlasništva. Drugi termin ili oblast o kojoj

govorimo je sigurnost koja je takoĊe

sastavljena od više sistema pod sigurnosti a

moţe biti i jeste organizovana kao javna ili

društvena i privatna. Danas postoji mnogo

definicija korporativne sigurnosti od

razliĉitih autora sa razliĉitim sadrţajem. Mi

ćemo u ovom radu izdvojiti nekoliko i to od

autora iz našeg okruţenja. Ono što sve one

obuhvataju je to, da korporativna sigurnost

predstavlja skup mjera i radnji na zaštiti

imovine i lica u odreĊenoj korporaciji, bila

ona u vlasništvu drţave ili privatnog lica.

Svaka od definicija pomoći će nam da bolje

razumijemo kako sam termin korporativne

sigurnosti tako i odnose izmeĊu

korporativne sigurnosti i kriviĉne

odgovornosti. Radi se o dva instituta koji

imaju uzajamnu vezu i uzajamnu posljedicu,

normiranu i na meĊunarodnom i na

nacionalnom nivou. Korporativna sigurnost,

po definiciji, je integralna sigurnost u kojoj

su objedinjeni razliĉiti sadrţaji, poslovi i

aktivnosti i brojni subjekti unutar poslovnog

sistema koji koristeći razliĉite procedure,

taktiĉke postupke ovlašćenja i sl., obavljaju

niz neophodnih sigurnosnih zaštitnih mera i

aktivnosti u ostvarivanju jedinstvenog

cilja.61

Prema nekim autorima „korporativna

sigurnost predstavlja stratešku funkciju

kompanije, koja ima za cilj ostvarivanje

sigurnosti poslovnog uspeha korporacije, što

podrazumeva: eliminaciju svih rizika i

ugroţavanja koji mogu uticati na poslovne

aktivnosti i ostvarenje poslovnog uspeha;

svoĊenje ugroţavajućih uĉinaka na

najmanju moguću meru; poslovno

funkcionisanje u uslovima kriza

(crisismanagement), te prevladavanje kriza i

ponovno normalno poslovanje‖.62

61

Komarĉević M i dr., Korporativna bezbednost,Beog

rad,2011.str.16 62

Ivandić Vidović Darija, Karlović Lidija, Ostojić

Alen, op. cit., str.


51

Milan Milošević ukazuje na to da je

korporativna bezbednost po svojoj definiciji

integrisana jer obuhvata obavljanje više

razliĉitih funkcija koje je potrebno

sinhronizovati. Kao takva, ona predstavlja

funkciju korporacije koja kontroliše i

upravlja koordinacijom svih delatnosti

unutar poslovnog subjekta koje se tiĉu

bezbednosti, kontinuiteta i sigurnosti.

Postojanje efikasnog sistema korporativne

bezbednosti štiti kompaniju od svih

ugroţavajućih delovanja, uspostavlja

osnovu za donošenje upravljaĉkih odluka,

obezbeĊuje top-menadţmentu pristup

poverljivim informacijama i formira procese

i procedure koji onemogućavaju odlivanje

zaštićenih podataka iz korporacije.63

Svaki društveni problem ima svoje podruĉje

u kojem djeluje i subjekte koji su vezani za

njega pa tako i korporativna sigurnost.

Takva podruĉja su izazov za razne grupe

nauĉnika i istraţivaĉa sve sa ciljem

detekcije problema i pronalaţenja

kvalitetnog odgovora. Istraţivanja koja se

obavljaju mogu imati svoj širi i uţi

društveni znaĉaj s obzirom na društvenu

zainteresovanost. Shodno tome i

korporativna sigurnost ima predmet svog

istraţivanja koji moţe biti širi i uţi. Predmet

istraţivanja u širem smislu obuhvata sve

poslove i aktivnosti koje se planski i

organizovano preduzimaju od strane

zaposlenih, unutrašnjih organizacionih

jedinica, sluţbisektora i sl., menadţera

preduzeća ili poslovnog sistema, ali i

aktivnosti eksternih subjekata (drţavnih

organa i agencija) u cilju stvaranja što

povoljnijih uslova za normalan rad i

poslovanje tog privrednog subjekta,

ukljuĉujući tu i identifikaciju mogućih

opasnosti, pretnji i rizika, njihovo

predupreĊivanje ili otklanjanje njihovih

posledica. U uţem smislu, predmet

istraţivanja predstavlja sistem ili model

organizacije bezbednosti i zaštite lica,

imovine i poslovanja unutar privrednog

sistema, gde se taj sistem posmatra

63

Videti: Milošević Milan, „Pojam i sadrţaji korporat

ivne bezbednosti‖, u: Nauĉni skup „Dani bezbjednost

i‖ na temu: „Korporativna bezbjednost –

rizici, prijetnje i mjere zaštite‖ (Zbornik radova), Fa

kultet za bezbjednost i zaštitu Univerziteta Sinergija,

Banja Luka 2010., str. 59–60

iskljuĉivo kao samozaštitna delatnost.

Nakon odreĊivanja samog predmeta

istraţivanja, neophodno je taĉno utvrditi i s

tim u vezi precizno odrediti granice,

odnosno taĉno dimenzionisati njegove

koordinate i predmetni okvir. U skladu sa

tim, predmet istraţivanja korporativne

sigurnost obuhvata sledeće elemente:

projektovanje i planiranje sistema

bezbednosti korporacije, procenu

ugroţenosti, procenu rizika, izradu planova i

elaborata za sprovoĊenje bezbednosnih

procedura i postupaka, izradu bezbednosne

polititke i strategije, organizovanje posebnih

organizacijskih celina, sektora, sluţbi (ili

formiranje posebnih referata ili odreĊivanje

odgovornih lica) za obavljanje razliĉitih

bezbednosno-zaštitnih poslova, npr., sluţba

obezbeĊenja, sluţba zaštite na radu, sluţba

za zaštitu od poţara, zaštitu ţivotne sredine,

tajnih podataka itd.64

Danas su korporacije u BiH izloţene

razliĉitim oblicima ugroţavanja i prijetnji

koje mogu u nekim segmentima biti i

katasrofalne. Izvori i oblici ugroţavanja

bezbednosti korporacija mogu biti:

tehniĉko-tehnološki akcidenti; elementarne

nepogode; kriviĉna dela kojima se nanosi

šteta poslovnom subjektu (diverzije,

terorizam, sabotaţe, uništenje ili oštećenje

sredstava za proizvodnju i uništenje

proizvoda); kriviĉna dela klasiĉnog

kriminaliteta; kriviĉna dela privrednog

kriminaliteta koja vrše zaposleni, najĉešće u

sprezi sa poslovnim partnerima

(zloupotreba, korupcija, mito, pronevera,

pljaĉka, ugovaranje ili poslovanje na štetu

kompanije); kriviĉna dela izazivanja opšte

opasnosti i kriviĉna dela protiv zdravlja

ljudi i ţivotne sredine; kriviĉna dela

upotrebom informatiĉkih tehnologija;

saobraćajne nesreće i nezgode;

odlivanjepoverljivih podataka; prekršaji

(kršenje radne discipline, odstupanje od

propisane organizacije rada, prekoraĉenje ili

uzurpiranje nadleţnosti i ovlašćenja,

nesprovoĊenje ili delimiĉnosprovoĊenje

propisanih procedura, nesavesno

64

Komarĉević M i dr., str.,18 i 19


52

poslovanje); socijalni i drugi nemiri unutar

korporacije .65

3. Krivĉna odgovornost i korporativna

sigurnost

Vršeći odreĊene radnje povjerene im

zakonima ovlaštene osobe, pojedinci i

pravne osobe u korporaciji, kako je to

propisano novim kriviĉnim zakonima u BiH

u obavljanju redovnih poslova mogu

poĉiniti odreĊena kriviĉna djela. Za takve

oblike nezakonitih radnji KZ propisuje

kriviĉnu odgovornost i kazne za

protivpravno djelovanje. Preciznije

definisano, takvi oblici protivzakonitog

postupanja u literaturi se nazivaju

korporacijski kriminal. Iako ne postoji

precizna definicija ovog oblika kriminala,

on se moţe definisati kao imovinski

kriminal ili "kriminal bijelih kragni".

Zlata ĐurĊević ocenjuje da su podruĉja u

kojima se vrše kriminalne radnje korporacija

heterogena, te da se taj vid kriminaliteta

najĉešće ispoljava u oblasti privrednog

poslovanja (utaje poreza, pronevere,

falsifikovanje novca, zloupotrebe steĉaja,

kreditne i raĉunovodstvene prevare,

falsifikovanja poslovnih knjiga u cilju

prevare akcionara, kršenjeprava

konkurencije, pranje novca, insidertrading,

trgovaĉka korupcija i sliĉno). Ona ukazuje i

na takozvani prigodno organizovani

kriminalitet, tj. na situaciju u kojoj više

poslovnih subjekata, koji inaĉe zakonito

posluju, kad im se ukaţe odgovarajuća

prilika, zajedniĉki i planski vrše odreĊeni

vid organizovane kriminalne

delatnosti.66

Organizaciona struktura koja se

uspostavlja u okviru korporacije zasniva se

na rašĉlanjavanju njenih ukupnih zadataka

na pojedinaĉne zadatke, na formiranju

organizacionih jedinica kao nosilaca

obavljanja odreĊenih zajedniĉkih zadataka,

te na uspostavljanju takvih mehanizama

koordinacije koji omogućavaju obavljanje

65

Trivan D.,Korporativna bezbednost,Beograd,2012.s

tr.,42 i 43 66

ĐurĊević Zlata, „Kaznena odgovornost i kazneni p

ostupak prema pravnim osobama u Republici Hrvats

koj‖, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Vo

l. 10, br. 2, Pravni fakultet, Zagreb 2003, str. 722–

725.

zadataka na svim nivoima povezivanja

poslovnih procesa.67

U takvoj organizacionoj strukturi

kompanija, odgovornost za korporativnu

bezbednost kompanija nose: top-menadţeri

(uprava) i rukovodioci na svim nivoima

odluĉivanja; nadzorni komitet, tj.

ekspertskotelo ĉiji je zadatak da prati i

unapreĊuje bezbednosne aspekte

poslovanja; menadţeri za bezbednost (CSO

– ChiefSecurityOfficer), operativni timovi,

projektanti i realizatori komponenata

bezbednosnih poslovnih principa i svi

zaposleni u kompaniji. U nekim

kompanijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini,

uglavnom onima koje nemaju posebnu

organizacionu jedinicu korporativne

bezbednosti, postoji i funkcija direktora

bezbednosti.68

Ta pozicija u odreĊenoj korporaciji nosi

najvišu odgovornost u procesima

korporaciske sigurnosti , ukljuĉujući i

krivĉnu odgovornost za djela propisana

Zakonima BiH. Pored odgovornosti fiziĉkih

lica, u posljednje vrijeme sve je aktuelnije i

pitanje kriviĉne i druge odgovornosti

pravnih osoba, koja se ne temelji na

subjektivnoj krivnji, nego na teţini

posljedice posmatranoj u vezi sa

djelovanjem ili propuštanjem djelovanja

pravne osobe. U suvremenom je kaznenom

pravu odavno napuštena teorija fikcije

prema kojoj pravne osobe ne mogu kazneno

odgovarati zbog toga što nisu sposobne

ostvariti bitne elemente pojma kaznenog

djela - radnju i krivnju.69

Prema nekim autorima dosljedno

provoĊenje naĉela krivnje pravne osobe

moguće je provesti samo ukoliko se

odgovornost pravne osobe utemelji na

krivnji odgovorne osobe. Praktiĉno to znaĉi

da bi se pravna osoba mogla osuditi za

prijestup ili prekršaj samo ako se

odgovornoj fiziĉkoj osobi dokaţu svi

67

Ivandić Vidović Darija, Karlović Lidija, Ostojić Al

en, op. cit., str. 67. 68

Trivan. D.,Korporativna bezbednost,Beograd,2012.

str.,125 69

Derenĉinović. D.,Odgovornost pravnih osoba u hrv

atskom kaznenom pravu,Hrvatska pravna revija,2012

.str.20


53

sastojci krivnje, a to znaĉi ubrojivost,

namjera ili nehaj i svijest o protupravnosti.70

Temelj odgovornosti pravne osobe je

krivnja odgovorne osobe za kaţnjivo djelo

(kazneno djelo, prekršaj). Odgovornost

pravne osobe za kaţnjiva djela ne smije biti

supstitut odgovornosti fiziĉke osobe. S

obzirom da se radi o dva potpuno razliĉita

pravna subjekta, kaznenopravna represija u

širem smislu mora biti maksimalno

prilagoĊena specifiĉnostima svakoga od tih

subjekata. Kriviĉna odgovornost pravne

osobe, za razliku od iste prema fiziĉkim

osobama, neće se temeljiti na stupnju

subjektivne krivnje, već na teţini posljedice

promatranoj u vezi s djelovanjem ili

kaznenopravno relevantnim propustom

pravne osobe.71

Zakljuĉak

Kriviĉna odgovornost i korporativna

sigurnost su dva pravna pojma i instituta

koja se vrlo ĉesto pojavljuju u kriviĉnom

pravu. Kako smo vidjeli u ovom radu, radi

se o dva instituta koji ĉine dva

podruĉja,uzroĉno i posljediĉno, u pravnom i

sigurnosnom smislu meĊusobno povezana u

teoriji i praksi kriviĉnog prava. Upravljanje

korporacijima nezamislivo je bez

odgovornosti koju reguliše više normativnih

akata u samoj korporaciji, ali i kriviĉnom

zakonodavstvu svake društvene zajednice.

Izvori i oblici ugroţavanja korporacije mogu

biti razliĉiti o ĉemu smo govorili u radu, kao

što i odgovornost moţe biti razliĉita s

obzirom na teţinu prekršene društvene

norme i posljedice koja je proizišla iz

protivpravnog djelovanja. Kriviĉnu

odgovornost za korporativnu sigurnost

kompanija imaju prije svih: menadţeri

(uprava) i rukovodioci na svim nivoima

odluĉivanja, nadzorna ili upravna tijela u

korporaciji, menadţeri za sigurnost,

operativni timovi, projektanti i realizatori

komponenata sigurnosti i svi zaposleni u

kompaniji. Pored odgovornosti fiziĉkih lica

u posljednje vrijeme sve je aktuelnije i

70

Novoselac. P., Krivnja u prijestupovnom i prekršaj

nom pravu, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i prak

su, vol. 8., br. 1/2001., str. 52. 35 71

Derenĉinović. D.,Odgovornost pravnih osoba u hrv

atskom kaznenom pravu,Hrvatska pravna revija,2012

.str.22

pitanje kriviĉne i druge odgovornosti

pravnih osoba, koja se ne temelji na

subjektivnoj krivnji, nego na teţini

posljedice posmatranoj u vezi sa

djelovanjem ili propuštanjem djelovanja

pravne osobe. Odredbe o kriviĉnoj

odgovornost pravne osobe uvedene su u

naše zakonodavstvo izmjenama 2003.

godine, ali u praksi još nije zaţivjela u

punom kapacitetu.

Literatura

[1] Babiĉ M i Markoviĉ I.,op.cit.str.271

[2] Baĉić F., Kriviĉno pravo, opći dio,

Informator, Zagreb, 1995, str. 194.

[3] Buturović J., Znacaj afekata za kriviĉnu

odgovornost, JRKK, br 8, Beograd, 1980,

str 30.

[4] Ćirić J.,op.cit.str. 68-69. Autor u jednom

poglavlju knjige obraĊuje uraĉunljivost i

objektivnu odgovornost i postavlja pitanje

da li se kroz objektivizaciju psiholoških

fenomena normalnosti i uraĉunljivosti u

stvari dolazi do objektivizacije

odgovornosti. Dalje konstatuje da odnos

prava sa jedne strane, psihologije i

psihijatrije sa druge strane, u praksi se ĉesto

svodi na odnos ĉistog formalizma, što

indirektno uvodi objektivnu odgovornost u

pravo.

[5] Dahlin K i dr.,: Mentally disordered

criminal offenders: Legal and

criminological perspectives, Volume 32,

Issue 6, November–December 2009, Pages

377–382, International Journal of Law and

Psychiatry, Canada

[6] Derenĉinović. D.,Odgovornost pravnih

osoba u hrvatskom kaznenom

pravu,Hrvaska pravna revija,2012.str.20

[7] Derenĉinović. D.,Odgovornost pravnih

osoba u hrvatskom kaznenom

pravu,Hrvaska pravna revija,2012.str.22

[8] Drakić D., op.cit., str. 49, 50.

[9] ĐurĊević Zlata, „Kaznena odgovornost i

kazneni postupak prema pravnim osobama u

Republici Hrvatskoj‖, Hrvatski ljetopis za

kazneno pravo i praksu, Vol. 10, br. 2,

Pravni fakultet, Zagreb 2003, str. 722–725.

[10] Ivandić Vidović Darija, Karlović

Lidija, Ostojić Alen, op. cit., str.

[11] Ivandić Vidović Darija, Karlović

Lidija, Ostojić Alen, op. cit., str. 67.


54

[12] Janković N.; Jovanović A., op.cit., str.

406 i dalje.

[13] Jovaševiĉ D i Petroviĉ B.,Novi koncept

krivice u kriviĉnom pravu Srbije,Zbornik

radova Pravnog Fakulteta u

Nišu,broj:XLVII/2006.str.36-40. (vidi više)

[14] Kambovski V.,op.cit.str.387

[15] Komarĉević M i dr., Korporativna

bezbednost,Beograd,2011,str.16

[16] Komarĉević M i dr., str.,18 i 19

[17] Kriviĉni zakon BiH , ―Sl. glasnik

BiH‖, broj 03/2003, ĉlan 33., stav. 1. i 2.

[18] KZ BiH ( ―Sl. glasnik BiH‖, broj 8/10),

(―Sl. novine F BiH‖, broj 42/10). Isto je

uraĊeno i u KZ RS 2010. godine, dok je u

KZ BD ostao termin kriviĉna odgovornost.

[19] KZ BiH Ĉl. 33

[20] Milošević Milan, „Pojam i sadrţaji

korporativne bezbednosti‖, u: Nauĉni skup

„Dani bezbjednosti‖ na temu: „Korporativna

bezbjednost – rizici, prijetnje i mjere

zaštite‖ (Zbornik radova), Fakultet za

bezbjednost i zaštitu Univerziteta Sinergija,

Banja Luka 2010, str. 59–60 (vidjeti)

[21] Nešić Lj., Kriviĉno pravo: opšti deo,

VŠUP, Beograd, 1999, str.147.

[22] Novoselac P.,op.cit.str.236

[23] Novoselac. P., Krivnja u

prijestupovnom i prekršajnom pravu,

Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu,

vol. 8., br. 1/2001., str. 52. 35

[24] Peau J., Mentaly Disordered Offenders,

in: The Oxford handbook of Criminology,

Claredon Press, Oxford, 1997, pp. 661-701.

(vidi više)

[25] Simović, M., Simović, V.: op. cit, str.

677; Zadrić M., Zaštita prava lica sa

duševnim smetnjama, Pravna misao, br. 11-

12, Sarajevo, 2006, str. 100 (uporedi)

[26] Simović, M., Simović, V.: Osnovni

problemi u kriviĉnom postupku u Bosni i

Hercegovini sa licima koja imaju duševne

smetnje, Pravni ţivot, br. 9, Beograd, 2007,

str. 677.

[27] Srzentić N. i dr., op.cit, str.67.

[28] Trivan D., Korporativna bezbednost,

Beograd,2012.str.,42 i 43

[29] Trivan. D.,Korporativna bezbednost


55

NAUKA I OBRAZOVANJE U FUNKCIJI ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE

Akademik prof. dr. Rade Bioĉanin, email: [email protected]

Internacionalni univerzitet Travnik u Travniku, Bosna i Hercegovina Mr. Boban Kostić Privredna

akademija Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija Mr. Mirsada Badić EPS Srbije, RJ Novi Pazar,

Novi Pazar, Srbija

Sažetak: U formiranju ekološke kulture savremenog čoveka važnu ulogu ima sistem ekološkog

obrazovanja i vaspitanja. Široki dijapazon ekološkog obrazovanja omogućava neophodnu sintezu

znanja, umeća i navika iz prirodnih i društvenih nauka. Predmet ovog rada jeste teoretski prikaz

motivacije zaposlenih (profesora-asistenata) koja je jedan od ključnih preduslova za ostvarivanje

uspešne motivacije studenata, kao i uloga liderstva procesu motivacije sa akcentom na njegove odlike.

Kroz istraživački dio rada ispitivati ćemo stavove profesora, asistenata i studenata po pitanju:

međusobne komunikacije, nastavnog plana i programa, zadovoljstva i uspjehu u radu i eko-učenju.

Motivacija je od velike važnosti za tokove edukacije jer može delovati na druge faktore koji su

neizbježni u nastavnom procesu.

Ključne riječi: Nauka i obrazovanje, ekologija, eko-bezbjednost, komunikaciona kompetentnost, ocjena

učenja, održivi razvoj

SCIENCE AND EDUCATION IN THE FUNCTION OF PROTECTION

OF LIFE ENVIRONMENT

Abstract: In the formation of ecological culture of modern man has an important role of the ecological

system of education. Environmental education represents the understanding of the problem of general

greening of material and spiritual activities of the company. Subject of this paper is theoretical

approach to motivation system of employers (proffesors) wich is one of the key preconditions for

accomplishment sucsesfull motivation of students, as and a role of lider in process of motivation with

reference to his karacteristics. True the empirial part of the paper we will reasearche stands of

professors and students with next questions: personal communication, curriculum, sadisfaction and

succes in the work and studies. Motivation is very importante for the process of education because it

can affect on the other factors wich are inevitable in the educational process.

Keywords: Science and education, ecology, eco-safety, communication competence, assessment of

learning, sustainable development


56

1. Uvod

Tehniĉko- tehnološki razvoj prati osnovni

cilj naše civilizacije - Stalni rast materijala.

Fiziĉki rast i razvoj industrijske

proizvodnje, u korelaciji su: ljudska ţelja za

obogaćivanje, sticanje materijalnih dobara,

industrijska proizvodnja, bezbroj raznih

industrijskih proizvoda podstiĉu ţelju za

njihovom vlasništvu. Kako ovaj materijal

stimuliše rast i razvoj velikih

infrastrukturnih sistema podrške, oni su

najveći zagaĊivaĉi ţivotne sredine.

Ekologija kao znanost, široko polje studija,

mogu se podijeliti u nekoliko većih i manjih

poddisciplina: glavne subdiscipline su : -

ekologija koja prouĉava ekološke i

evolucijske osnove ponašanja ţivotinja i

ulogu ponašanja ţivotinja te prilagoĊavanju

njihovim ekološkim staništima;

- ekologija (autoekologija) koji se bave

dinamikom stanovništva unutar vrsta i

njihovu povezanost s faktorima okoline. -

ekologija (synecology) koja prouĉava

odnose izmeĊu vrsta u ekološkoj zajednici; -

pejzaţ ekologija koja prouĉava meĊusobne

manje vidljive dijelove pejzaţa; - ekosistem

ekologija, koja prouĉava razmjenu energije i

materije kroz ekosistem itd Ekosistem se

sastoji od dva dijela, ţivot (biocenoza) i

okruţenje u kojem postoji ţivot (biotop). U

ekosistemu, ţive vrste su povezani i zavisne

jedni na druge preko lanca ishrane,i

razmjenu energije i materije izmeĊu sebe i

sa svojim okruţenjem. Svaki ekosistem se

moţe sastojati od subjekata razliĉitih

veliĉina

2. Vrednovanje kapaciteta

ekosistema

Biocenoza je zajednica, grupa ţivotinja ili

biljaka i mikroorganizama. Svaka populacija

je rezultat te ĉini reprodukciju u jedinki iste

vrste i ţive zajedno u odreĊenom mjestu u

odreĊeno vrijeme. Kada u datoj populaciji,

ne postoji dovoljan broj pojedinaca, onda

ova populacija suoĉava izumiranje, a

izumiranje vrsta moţe poĉeti u trenutku

kada je broj padne biocenoze (zajednica)

koji se sastoji od predstavnika pojedinih

vrsta. U malim populacijama, uzgoj izmeĊu

bliskih srodnika mogu dovesti da cmanjenja

genetske raznolikosti koja moţe oslabiti

same zajednice.

Biotiĉki ekološki faktori takoĊer utjiĉu na

otpornost zajednice. Ovi faktori mogu raditi

u okviru odreĊene vrste i izmeĊu više vrsta.

Glavna pitanja u studiji ekosistema su: -

kako efikasna moţe biti kolonizacije sušnim

podruĉjima? - da moraju promijeniti i

raznolikost u ekosistemu? - kako ekosistema

ponašaju na lokalnom, regionalnom i opšti

nivo? - da li je trenutna situacija stabilna? -

koji je znaĉaj ekosistema? Kakva korist od

odnosa izmeĊu ekosistema mogu imati

ĉovjeka, posebno u naporima za pruţanje

sigurne vode?

Slika 1. Pracenje stanja ţivotne sredine

kroz vekove do danas

Ekosistemi su ĉesto klasifikuju za biotop toj

studiji. Na taj naĉin se moţe definirati

sljedeći ekosistemi: - kontinentalni

ekosistem (zemaljski), kao i šumski

ekosistem, livada ekosistem (livada, stepa,

savane) i agro-ekosistem (poljoprivredni

ekosistem); - kopneni vodeni ekosistem, kao

što su lentiĉki ekosistemi (jezera, bare) ili

lotiĉki ekosistemi (reka, potoka); - Oceanic

ekosistem (u morima i okeanima).

3. ZagaĊujuće materije u vazduhu

Od momenta kada je pra – ĉovek poĉeo da

odrţava vatru i koristi je za zadovoljavanje

svojih potreba, pa sve do danas,

ĉoveĉanstvo tehnološki napreduje


57

ugroţavajući eko-sistem. Ĉovek do danas

nije shvatio ukupan mehanizam i rizik

procesa sagorevanja. Paţnja javnosti,

posebno struĉne, okrenuta je gasu CO2 , ali

ne i ukupnim produktima sagorevanja. O

nanoĉesticama se danas malo zna, one prate

CO2 u procesu sagorevanja, i svojim

osobinama utiĉu na zdravlje ljudi i

klimatske promene.72

Kod povećanja udela biomase u procesu

sagorevanja CO2 će biti u ravnoteţi, jer za

svoj rast potroši CO2, koliko se oslobodi u

procesu sagorevanja, ostavljajući u

atmosferi zagaĊujuće materije. Osnovni

zagaĊivaĉi vazduha su: aerosoli (grubo i

fino-disperzni sistemi), CO2, oksidi azota,

oksidi sumpora, ugljovodonici, gasovi sa

sadrţajem halogena (hlor-fluor

ugljovodonici, fluorovodoniĉna kiselina,

hlorovodoniĉna kiselina, vinil hlorid) i

ostale materije (benzol, vodonik sulfid,

sumpor ugljenik, amonijak). Aerosoli su

veliĉine 0.001 do 100 mm, a ĉine ih ĉestice:

silicijum oksida, aluminijum oksida, fosfata,

oksida gvoţĊa, oksida kalijuma, kalcijuma,

magnezijuma, natrijuma i jedinjenja

sumpora. Najvaţnije osobine ĉestica su

veliĉina, koncentracija i hemijski sastav.

Veliĉina ĉestica je najvaţniji ĉinilac brzine

taloţenja. Na brzinu taloţenja utiĉu i oblik,

gustina ĉestica, naelektrisanja i strujanje

vazduha.

Na osnovu brzine taloţenja ĉestice se dele

na: - Ĉestice koje se mogu taloţiti d>10 mm

- Ĉestice koje su stalno suspendovane

Karakteristike aerosoli: dimenzija ĉestica,

frakcioni sastav ĉestica, koncentracija

ĉestica, hemijski sastav ĉestica,

bezdimenzionalne veliĉine i aerodinamiĉki

preĉnik. Od zagaĊujućih materija koje

nastaju u procesu sagorevanja i o kojima se

malo govori su: NO x, nano ĉestice, oksidi

sumpora, dioksini itd.

Azotni oksidi– NOx odgovornu su za

aktiviranje sekundarnih reakcija prisutnih

zagadjujućih materija, tz. fotokatalitiĉki

efekat. NOx deluje štetno na ĉoveka,

72

Ĉovek u toku 24h udahne proseĉno 26000 puta i

pritom potroši 10m3 vazduha, odnosno 13kg

vazduha (pri srednjem naprezanju)

oteţavajući disanje (povećavaju otpor u

disajnim putevima) izazivaju pad arterijskog

krvnog pritiska, ponašaju se kao blagi

anestetici. Vreme ţivota u atmosferi je više

od 100 godina.Uslovi za stvaranje NOx kod

sagorevanja su: visoka temperatura

plamena, potrošnja i vrsta goriva (hemijski

vezan azot), koliĉina kiseonika u dimnom

gasu, temperatura vazduha za sagorevanje i

temperatura u loţištu.Postoje razliĉite

konstrukcije gorionika koje smanjuju

sadrţaj NOx u dimnim gasovima: gorionik

za ultraniski NOx i gorionik sa poroznom

strukturom.

Nano ĉestice zbog svoje veliĉine prilikom

udisaja ne mogu se izbaciti iz organizma.

Mogu biti: hidrofilne, hidrofobne,

naelektrisane. Na svoju površinu mogu

privući razliĉite opasne i zagaĊujuće

materije, viruse i bakterije... U strukturi

oblaka se ponašaju kao ogledalo, spreĉavaju

prolaz sunĉeve svetlosti ka površini zemlje.

Zbog toga su moţda podjednaka pretnja

zdravlju ljudi i klimi.

Slika 2. Putevi oslobaĊanja dioksina u

radnoj i ţivotnoj sredini

Oksidi sumporaobuhvataju sumpor-dioksid

(SO2), sumpor trioksid (SO3), i sumpornu

kiselinu (H2SO4). Sumpor dioksid je

bezbojan gas i umereno je rastvorljiv u vodi

i drugim teĉnostima, u gorivu sumpor moţe

biti u obliku neorganskih sulfida, organskih

sulfida i pirita. S+1/2O2SO3 pri dovoljno

visokim T, od 0,5 do 2% od SO2

SO3+H2OH2SO4 na temperaturama

ispod 300oC, vrlo jaka kiselina

Volati ĉine većinu isparljivih organskih

jedinjenja koje ĉovek ispušta u atmosferu

potiĉu od saobraćajnih sredstava i

industrijskih procesa koji koriste rastvaraĉe

koa što su prekrivaĉi površina (boje),


58

štamparska sredstva (mastila) i

petrohemijski procesi. Isparljiva organska

jedinjenja su organska jedinjenja koja mogu

da isparavaju i uĉestvuju u fotohemijskim

reakcijama kada se gasna struja ispusti u

atmosferu. Gotovo sva jedinjenja koja se

koriste kao rastvaraĉi i hemijske sirovine

spadaju u isparljiva organska jedinjenja. Sva

isparljiva organska jedinjenja nisu toksiĉna.

Neka su inertna kada stupe u atmosferu.

Glavni izvor emisije isparljivih organskih

jedinjenja jeste isparavanje organskih

jedinjenja korišćenih u industrijskim

procesima. Isparljive organske komponente

se ne stvaraju u industrijskim procesima,

one se gube u njima.

Dioksini i furani su opasna jedinjenja se

stvaraju, pre svega, pri spaljivanju otpada,

proizvodnji cementa, pri sagorevanju

fosilnih goriva i pri šumskim poţarima. Ove

vrlo toksiĉne i kancorogene materije

nastaju u procesu nepravilnog sagorevanja,

sagorevanja otpada, biomase, plastike

prvenstveno PVC-a, olovnih benzina... Neki

dioksini i furani se formiraju i uništavaju (tj.

oksiduju se) u plamenu na gorioniku u

komori za sagorevanje. Većina jedinjenja

hlora iz kojih se dioksini i furani stvaraju, a

koja postoje u gorivu i otpadu, isparavaju i

kreću se zajedno sa gasnom strujom sve dok

ne doĊu do dela gde vladaju temperature

pogodne za njihovo nastajanje. Mala

koliĉina dioksina i furana se stvara u

kotlovima gde su razmenjivaĉi toplote i

ekonomajzeri smešteni. Pošto se

većina dioksina i furana stvara u kontrolnim

ureĊajima, gasna struja koja napušta proces

sagorevanja.

Kod sagorevanja bilo koje vrste goriva,

proizvodi sagorevanja su: CO2, NOx,

ĉestice koje se u zavisnosti od veliĉine brzo

taloţe i permanentno su u vazduhu ( PM -

10 i nano-ĉestice P No ). U urbanim

sredinama meĊu zagaĊivaĉe spadaju

ugljovodonici (CmHn), a saobraćaj je glavni

emiter. Najrasprostranjeniji su aromatiĉni i

policikliĉno-aromatiĉni ugljovodonici.

Slika 3. Udeo sumpornih oksida i

ugljenovodonika u urbanoj sredini

Ugljen-monoksid (CO) spada u visoko-

toksiĉna jedinjenja, gas bez boje, mirisa i

ukusa koji se teško identifikuje. Lakši je od

vazduha, spada u grupu hemijskih

"zagušljivaca", a izaziva generalnu

hipoksiju (smanjena koncentracije kiseonika

u krvi) zbog vezivanja sa hemoglobinom

(Hb) i drugim posrednicima disanja koji

sadrţe hem(komponenta hemoglobina)

protetiĉku grupu. Toksiĉni efekti (nakon

kontaminacije) CO nastupaju vrlo brzo i pri

malim koncentracijama. Toksiĉno delovanje

CO na ljudski organizam zavisi od vremena

ekspozicije, koncentracije kao i

potencirajućih faktora: vremenskog

volumena disanja, mišićnog rada, otpornosti

organizma, koncentracije CO i stepena

prethodne hipokisije u tkivima. Nakon

kontaminacije (MDK - 50 ppm) dolazi do

razvoja kliniĉke slike, koja je netipiĉna.

Zbog nemogućnosti da niske koncentracije

karboksi-hemoglobina daju bogatu

simptomatologiju, a da koncentracije COHb

preko 40% budu asimptomatske,

postavljanje dijagnoze je oteţano, a time i

leĉenje.

Tabela 1. Procenat vezanog hemoglobina za

CO u svakodnevici

Od koncentracije COHb zavisi intenzitet

hipoksije, a od intenziteta zavisi kliniĉka

slika trovanja. Naĉelno, koncentracija

COHb u krvi od 10 do 20% izaziva

muĉninu, glavobolju i umor, od 30%

vrtoglavicu, dezorijentaciju, malaksalost i

mišićnu nemoć, od 40 do 50% komu,

poremećenu funkciju rada srca i disanja,

decerebraciju i smrt. Kod 18% otrovanih

dolazi do poremećaja drugih organskih


59

sistema, a u 40% sluĉajeva zabeleţeni su

trajni neurološki ispadi, karakteristiĉni za

difuznu spongioznu demijelinizaciju mozga.

Tabela 2. Kliniĉka slika trovanja sa CO u

zavisnosti od koncentracije COHb

Halogeni su jedinjenja hlora i fluora.

Nastaju u procesima u hemijskoj industriji,

proizvodnji kiselina, elektronskih

komponenti, peĉenja ruda i sagorevanja

goriva sa sadrţajem fluora i hlora. Stvaraju

se kiseline HCl i HF. One su obe jaki iritanti

koji su rastvorljivi u vodi. HCl je jaka dok je

HF slaba kiselina.Fluor se naroĉito javlja pri

proizvodnji aluminijuma, emajla, stakla.

H2F2 i SiF4 izazivaju kod biljaka oštećenja

lišća, a kod ĉoveka i ţivotinja oštećenja

kostiju.

Vodonik sulfid (H2S) je jedinjenje koje se

stvara se pri proizvodnji koksa, destilaciji

katrana i u industriji celuloze. Nalazi se i u

gradskim otpadnim vodama i u svim

sluĉajevima gde dolazi do truljenja. Otrovan

je kao cijano-vodonik i parališe centar za

disanje ĉoveka.

Olovo spada u red teških metala, koji

znaĉajno zagaĊuje vazduh u vidu ĉestica

metala. Najĉešće pri sagorevanju benzina

koji sadrţi antidetonatore. Goriva koja ne

proizvode zagaĊujuće materije i ĉestice su:

energija vetra (VE), hidro i nuklearne

elektrane (HE, NE) i fotonaponski paneli

(FN). Sagorevanje gasa u kogeneracionim

postrojenjima, znaĉajno se smanjuje NOx, a

ĉestice beznaĉajno, manje od 10 %.

Slika 4. Emisija NOx i ĉestica u toku

sagorevanja ĉvrstog goriva

Radon se nalazi u prirodi i teško se moţe

izbeći njegovom izlaganju73

. Prirodna

koncetracija radona u atmosferi je niska, jer

voda bogata radonom u kontaktu sa

atmosferom u kontaktu gubi radon

isparavanjem. Podzemne vode imaju veće

koncetraciju. 222Rn nego površinske

vode,jer radon neprestano proizvodi raspad.

226Ra prisutnim u stenama. Zbog iznetog,

natopljene zone zemljišta vodom, ĉesto

imaju većekoncetracije radona nego

nepotopljene, jerse radon gubi difuzijom u

atmosferi. U proseku se nalazi jedan atom

Rn u 1 x 1021 molekula vazduha. Emituje

se iz zemljine kore širom sveta, a posebno u

regionima kojiu tlu sadrţe granit ili glinu i

muljsko tlo ( ali ne baš svi). Radon iz zemlje

se akumulira u vazduhu ako postoji meteo-

inverziju i slab vetar. Emisija u atmosferi

zavisi od vrste tla, kao i od površinskog

sadrţaja U,tako da spoljašne koncetracije

radona su ograniĉenog karaktera za

odreĊenu koncetraciju radona,i mogu se

upotrebiti samo od strane dobrih struĉnjaka

– metereologa,fiziĉara ili fiziko-hemiĉara.

Postoje 20 poznatih izotopa radona.

Najstabilniji izotop je izotop 222Rn,koji je

potomak (ćerka) 226Ra, koji ima poluţivot

od 3.83 dana,a emituje alfa ĉestice. 220Rn

je prirodni produkt raspadanja torijuma (Tr)

i nazvan je ―Toron‖, ĉiji poluţivot traje 55,6

sekundi, a emituje alfa ĉestice.

219Rnpotiĉe od aktinijuma (Ac) i nazvan je

―Aktinon‖, vreme poluraspada 3.96 sekundi,

a emituje takoĊe alfa ĉestice.

Serije - lanac raspada 238U pri ĉemu

nastaje i prirodni Rn, su: 238U (4.5 x 109

g), 234Th (24.1 dana), 234Pa (1.18 min),

234U (250,000 g),230Th (75,000 g), 226Ra

(1,600 g), 222Rn (3.82 dana), 218Po (3.1

min),214Pb (26.8 min), 214Bi (19.7 min),

214Po (164 µs), 210Pb (22.3 g),210Bi (5.01

73

Radon je hem. element, ĉiji simbol je Rn i atomski

broj 86. Bezbojan, hemijski vaţan, inertan, ali radon

gas,ĉija energija jonizacijee iznosi1037 kJ/mol, i jed

an je od najteţih gasova na sobnoj temperaturi. Na st

andardnoj temp. i pritisku radon je bezbojan gas, ali a

ko gaohladimo ispod njegove taĉke smrzavanja ( 20

2 K ; −71 °C ; −96 °F)postaje veoma fluoroescentan,

a boja se pretvara u ţutu što je temperatura niţa, i n

a kraju postaje skoro crvena, pri temperaturi vazduha

( ispod 93 K ; −180 °C ) kada postaje teĉan.


60

dana), 210Po (138 dana), 206Pb (stabilna

forma).

Radon gas i njegovi ĉvrsti

produktiraspadanja su karcinogeni. Najveći

rizik predstav. izlaganje ĉvrstimĉesticama

emanacije radona koje se udišu.

Polonijum – 218P i 214P, su ĉvrsti potomci

Rn, koji predstavlj. znaĉ.opasnost po

zdravlje, jer jednom udahnuti u pluća,

nastavljaju dalju radioak. razgradnju,

otpuštajući snaţnu energiju u obliku alfa

ĉestica, koje mogu da izazovu prekide

DNK, ili da stvaraju slobodne radikale.

Radon se nalazi u prirodi i teško se moţe

izbeći njeg. izlaganju iz naših kuća, ali se

smatra, ako se smanji koncetracija Rn,

odnosno na nivo ―actionguideline level" od

148 Bqm3 (4 pCiL-1), odnosno ispod nivoa

kada Rn―nema dejstvo‖, oboljevanje se

moţe smanjiti za jednu trećinu. Nakon

odvajanja posledice od pušenja, postoji vrlo

jaka evidenc.o nastanku raka pluća

izazvanog konc. Rn od 148 Bq/m3 (4

pCi/l),a donja 74 Bq/m3 (2 pCi/l) u kućnoj

atmosferi. Izlaganje gasu Rn u kućnom

ambijentu, obuhvata oko pola ne-

medicinskog izlaganja jonizujućem zraĉenju

i to je u stvari zraĉenje, gde je najviše

izloţeni javno stanovništvo74

.

U odnosu na udahnutu dozu Rn postoji

linearna korelacija, kao i da je evidentno da

je gornja gran. od 148 Bqm-3 (4 pCi /l) ne

bezbedna, jer se karcinom pojavljivao i

ispod niţih nivoa Rn (74 Bq/m3 (2 pCi/l),u

kućnoj atmosferi.

Šta je sa našom zemljom? Ima li studija o

proceni uticaja Rn na zdravlje našeg

stanovništva? Ko će meriti i ko će

kontrolisati Rn i posledice Rn na zdravlje

stnovn. u budućnosti u našoj zemlji? Ovo se

posebno naglašava, zbog posledica na

zdravlje kojenastajuupotrebom

osiromašenog uranijuma u vojne svrhe,

odnosno ako se―osiromašeni uran‖ upotrebi

74

Ispitivanja u devet zemalja Evrope su pokazala, da

hazardnost koja nastaje od visokih koncetraciji Rn

koji dolazi iz kućne atmosfere, posebnoza pušaĉe,

kao i za eks-pušaĉe, je odgovorna za oko 9% ukupne

smrtnosti od raka pluća, i oko 2% od smrtnosti od

raka u Evropi.

kao ―tihi ubica‖. Gde je izlaz? U brţem

porastu znanja i brţem razvoju osnovnih

istraţivanja. Na sva navedena pitanja,

odgovore mora

datimultidisciplinarnaekologija. Ovaj rad je

bar dotakao vrhledenog brega, u kome su se

nataloţili zdravstveni problemi nastali

dejstvom Rn, najĉešće sa smrtnim ishodom.

4.Preĉišćavanje kontaminiranog vazduha

Za preiĉišćavanje kontaminiranog vazduha

od aerosola visokotoksiĉnih supstanci,

filtrujuća zaštitina sredstva sadrţe vlaknaste

aerosolne filtre (PA filtri) i adsorpciono

punjenje (aktivan ugalj, silikagel,

aluminogel, zeoliti). Filtri protiv aerosola i

ĉestica mogu imati sledeće klase: nisko

efikasni, srednje sefikasni i visoko efikasni

filtri. Filtri protiv aerosola i gasova mogu

imati sledeće klase: filtri niskog, filtri

srednjeg i filtri visokog kapaciteta. U

filtrujuća zaštitna sredstva spadaju: -

Respiratori protiv ĉestica: filter protiv

ĉestica + obrazina; filtrujuća obrazina protiv

ĉestica - Respiratori protiv para i gasova:

filter protiv gasova + obrazina; filtrujuća

obrazina protiv para i gasova. - Respirtori

protiv ĉestica para i gasova: kombinacija

filter + obrazina; filtrujuća obrazina protiv

para i gasova.

Filteri za respiratornu zaštitu ljudi

obezbeĊuju: - visoku adsorcpiju visoko-

toksiĉnih jedinjenja, - nizak otpor pri

disanju (što omogućava lakši rad), -

izvoĊenje radova u industriji i poljoprivredi,

gde se pojavljuju toksiĉne materije, - ĉvrstu

konstrukciju filtra i otpor pri potresu, -

povoljne uslove za ĉuvanje i odrţavanje

filtera.

Od navedenih vrsta filtera (A, AH, B, E,K,

CO, Hg, NO, P) pravilno odabrani

ispunjavaju povoljne uslove zaštite u

uslovima:kada je poznat sastav toksiĉnih

jedinjenja,kada je koncentracija O2 u KonA

veća od 16% vol, a koncentracija toksiĉnih

jedinjenja najviše 0,5% vol, sadrţaj ĉestica

u KonA do 200 MDK.


61

Slika 5. Vrste i dimezije zagaĊujućih

supstanci

Koliĉina toksiĉnih jedinjenja koja se moţe

uneti u organizam preko respiratornih

organa uz upotrebu zaštitnog filtra zavisi od:

koliĉine udahnutog vazduha (0,5 do 1,5

dm3/udah), vlaţnost vazduha, temperature,

koncentracije toksiĉnog jedinjenja i sl.

Proces filtrovanjaaerosola sastoji se iz dve

etape (pribliţavnje površini vlakna i

vezivanje za vlakno), gdje znaĉajnu ulogu

igra sila adhezije nastale disperzionim

efektom meĊusobnog djelovanja

molekularnih sila. Do pribliţavanja ĉestica

vlaknima moţe doći zbog difuzije

(Braunovo kretanje), neposrednog

zalepljivanja ĉestica na vlaknu, inercije,

taloţenja, elektrostatiĉkog djelovanja i

privlaĉenja ĉestica od vlakna djelovanjem

Van derValsovih sila. U praksi je teško

uoĉiti razliku izmeĊu pojedinih vrsta

aerosola (posebno izmeĊu prašine i dima), a

razlog tome je nastajanje aerodisperznih

sistema sastavljenih od ĉestica koje su

obrazovane razliĉitim naĉinima

(dispergovanje, kondenzacija). Osim toga,

uslijed neposrednog uzajamnog dejstva

izmeĊu samih ĉestica sistema, procesa

aglomeracije i rušenja nastalih aglomerata,

veliĉina se stalno menja. Prašina se moţe

definisati kao dispergovani sistem sastavljen

od finih i grubih ĉvrstih ĉestica sa

preĉnikom od 1nm do 100 nm.Dim je

aerodisperzni sistem sastavljen od ĉvrstih

ĉestica, ĉija se veliĉina kreće od 0,1 do 5

m.Magla je aerodisperzni sistem od

ĉestica teĉnosti koje lebde u gasovitoj fazi, a

nastala su kao rezultat kondenzacije

prezasićenih para. Njihova veliĉina je manja

od 10 m.

5. Sorpcione karakteristike zaštitnih

filtera

Veliki broj supstanci izvanredno se sorbuje

na aktivnom uglju. Najĉešći naĉin

korišćenja filtera za preĉišćavanje

kontaminiranog vazduha je u obliku

cilindra. Ovde je predloţen mješoviti naĉin

formiranja sorpcionih slojeva u cilju većeg

iskorišćenja punjenja. Za preĉišćavanje

vazduha koji je kontaminiran toksiĉnim

parama i gasovima moţe se upotrebiti

aktivni ugalj. Preĉišćavanje se zasniva na

principu sorpcije. Termin sorpcija ukljuĉuje

adsorpciju i apsropciju u celini. Kao dobri

sorbenti koriste se materijali koji imaju

razvijenu poroznost. Jedan od najboljih

sorbenata je aktivni ugalj. Aktivnim ugljem

pune se filteri koji treba da izvrše funkciju

sorpcije toksiĉnih materija iz vazduha.

Atomi ugljenika meĊusobno se drţe

kovalentnim vezama, poreĊani u ravni u

obliku šestouganih prstenova. Rastojanje

izmeĊu ravni je veća nego kod grafita. Veći

broj ravni postavljenih jedna iznad druge

obrazuju kristalit. Kristali aktivnog uglja

meĊusobno se razlikuju po veliĉini, nisu

pravilno poreĊani jedan do drugog, pa se

zbog toga javlja velika heterogenost

površine. Prostori izmeĊu slojeva aktivnog

uglja obrazuju udubljenja-pore raznih

veliĉina. Najrealnija klasifikacija pora je na

mikro, prelazne i makropore. Mikropore su

najsitnije i preĉnika su ispod 15-1610-

10m. Veliki broj mikroporoznih ugljeva ima

preĉnike mikropora u intervalu 4810-10m.

Veliĉina ovih pora poklapa se sa veliĉinom

sorbujućih molekula. Površina ovih pora

iznosi od 1000-2000 m2 po jednom gramu.

Prelazne pore su krupnije od mikropora i

imaju preĉnike do 1000-200010-10m.

Površina po jednom gramu je u intervalu od

20-70 m2. Makro pore su najkrupnije, a

površina im se po jednom gramu kreće u

granicama od 0,5-2m2. U zavisnosti da li se

pore i gasovi sorbuju fiziĉkom ili

hemijskom sorpcijom (ne)vrši se

impregnacija aktivnog uglja. Razlikujemo

fiziĉku, hemosorpciju i katalitiĉku sorpciju.

Pare i gasovi sa strujom vazduha prolaze

kroz sorbent i sorbuju se u relativno

debelom sloju. Sloj u kome se koncentracija

para i gasova smanji od poĉetne do

minimalne vrednostni je radni sloj. Da ne bi

došlo do probijanja aktivnog punjenja,

visina sloja mora biti veća od visine radnog

sloja. Posle formiranja radnog sloja njegova


62

vrednost postaje stalna i postepeno se

premješta jednakom brzinom ka zadnjoj

granici aktivnog punjenja. Kada radni sloj

dostigne zadnju granicu, koncentracija para

i gasova poĉinje da raste.

Slika 6. Izbor sredstava za liĉnu

respiratornu zaštitu

Sorpcioni slojevi mogu da obezbjede

homogeniji koncentracioni front za svaki

deo ponaosob, zahvaljujući meĊusobnom

gasno/parnom prostoru, što bitno povećava

stepen iskorišćenja raspoloţivog sorpcionog

sloja. Pri zameni iskorišćenog sloja sa

sveţim slojem (sa istom koliĉinom aktivnog

uglja), dolazi do znatnog povećanja

iskorišćenja sorpcionog kapaciteta u odnosu

na istu visinu kompaktnog sloja. Zamenom

pojedinih slojeva dolazi do znatne uštede na

aktivnom uglju uz postizanje istog

sorpcionog kapaciteta u odnosu na

kompaktni sloj aktivnog uglja. Filter

sastavljen iz kompaktnih slojeva

obezbjeĊuje mnogo veći sorpcioni kapacitet

od klasiĉnih filtera.

6. Zakljuĉak

Polazeći od ĉinjenice da oblast zaštite

ţivotne sredine, sa pozicije savremenog

poimanja te pojave, predstavlja jedan od

osnovnih postulata nacionalnog interesa

zemlje, upućuje, da jedino temeljna

promena odnosa ĉoveka prema okolini

obezbeĊuje dalji napredak ljudskog društva.

U tom smislu krucijalnu ulogu ima

vaspitanje i obrazovanje za zaštitu ţivotne

sredine. Strategija vaspitanja i obrazovanja

za zaštitu okoline treba da obezbedi:

shvatanje da obrazovanje za zaštitu ţivotne

sredine traje celi ţivot stvori osećaj

odgovornosti za stanje okoline poĉev od

lokalne samouprave do samog vrha, da

preduzme odgovarajuće pravne mere,

osigura svima taĉne i potpune informacije,

istiće naĉela odrţivog razvoja, razvija

partnerstvo svih relevantnih uĉesnika i

koristi sve raspoloţive resurse i istraţuje

najoptimalnije metode u vaspitanju i

obrazovanju za zaštitu ţivotne sredine i

primenjuje ih. Strategija nacionalne odbrane

bezbednosti, kao celovit i trajanprogram u

savremenim uslovima treba da obezbjedi

jedinstvene osnove angaţovanja

umnih,duhovnih i materijalnih potencijala

drţave, uz saradnju i uspešno funkcionisanje

spoljne i unutrašnje politike i bezbednost od

svih oblika oruţanog i neoruţanog oblika

ugroţavanja.Smanjenje zagaĊenja vazduha

nemoguće je sa povećanjem trenda

potrošnje energenata.Neophodno je

povećati udeo energije koja znaĉajnije ne

ostavlja posljedice po eko-sistem u procesu

sagorjevanja.

7. Literatura

[1] Amiţić B., Bioĉanin R., Drobnjak R.

Environent protection and chemical

accidents, XXXIV Savetovanje sa

meĊunarodnim uĉešćem „ZAŠTITA

VAZDUHA 2006―, 24-25.01. 2007.

Beograd.

[2] Bioĉanin R., Кarkalic R. Zastita ljudi u

uslovima kontaminacije u okviru zastite

zivotne sredine, Vojni glasnik br. 3-4, VIZ,

Beograd, 2005.

[3] Dabić D., Laziĉić M. Ĉestice iz procesa

sagoreavanja i kvalitet vazduha,

MeĊunarodna konferencija »ZAŠTITA

VAZDUHA-2006«, Beograd, 2006.

[4] Ĉevrljaković-Dobriĉić N., Bioĉanin R.,

Panić S. Kvantifikacija uticaja na ţivotnu

sredinu u vanrednim situacijama, Nauĉni

skup„BEZBEDNOST U ZAŠTITI

ŢIVOTNE SREDINE―, Privredna komora

Srbije, 5-6. februar 2007. Beograd.

[5] Karkalic R.,Biocanin R. Chemical

warfare agents protection with NBC

clothing materials, V Intenational

conference RaDMI 2005. o4-o7. september

2005. Vrnjacka Banja, Serbia and

Montenegro.


63

GLOBALNI I INSTITUCIONALNI ASPEKTI KORPORATIVNE

SIGURNOSTI

Doc. dr. Mimo Drašković, email: [email protected]

Univerzitet Crne Gore, Pomorski fakultet Kotor

Dr hab. Yuriy Bilan, email: [email protected]

University of Szczecin, Faculty of Economics Science and Management

Prof. dr Veselin Drašković, email: [email protected]

Univerzitet Crne Gore, Pomorski fakultet Kotor

Sažetak: U radu se razmatraju pojedini aspekti korporativne sigurnosti, koji su vezani za djelovanje

globalizacije i institucija. Dokazuje se da se korporativna sigurnost permanentno nalazi u polju djelovanja

dvije grupe značajnih faktora: globalnih, koji predstavljaju multiplikator raznih rizika i prijetnji u svim

ljudskim djelatnostima, i institucionalnih, koji bi trebalo da predstavljaju generator stabilnog korporativnog

okruženja. Ukazuje se i na mogućnosti formiranja i negativnog djelovanja alternativnih institucija.

Zaključuje se da korporativna sigurnost dominantno zavisi od stepena njene institucionalne zasnovanosti.

Ključne riječi: Korporativna sigurnost, korporativno upravljanje, globalizacija, institucije. poslovna

strategija

GLOBAL INSTITUTIONAL ASPECTS OF CORPORATE SECURITY

Abstract: The paper discusses some aspects of corporate security, which are related to the effects of

globalization and institutions. It proves that corporate security is permanently located in the field of action by

two groups of significant factors: global, representing a multiplier of various risks and threats in all human

activities, and institutional, which should represent a generator of a stable corporate environment. The focus

is on the possibility of forming the negative effects of alternative institutions. The conclusion is that the

dominant corporate security depends on the degree of its institutional foundation.

Keywords: Corporate security, corporate governance, globalization, institutions, business strategy





64

1. UVOD

Korporativna sigurnost se na Internet

stranicama objašnjava kao termin koji se

koristi da objasni savremenu praksu zaštite

biznisa, zaposlenih, fiziĉke imovine i

pripadajućih informacionih sistema.

Predmet naše analize u ovom radu je pitanje

korporativnog upravljanja u dijelu njegove

sigurnosti, koja se realizuje pod dejstvom

globalnih i institucionalnih faktora uticaja.

Uostalom, Evropska Unija je u brojnim

svojim dokumentima kao kljuĉne principe

korporativng upravljanja definisala u

terminima legalnost, sigurnost i

transparetnost. Naravno, korporativna

sigurnost se mora posmatrati kao dio opšte

korporativne kulture. TakoĊe, jasno je da u

savremenim uslovima korporativna

sigurnost istupa kao paradigma svake

ozbiljne poslovne strategije.

Bez obzira na ĉinjenicu da je moć

korporacija (i njihovih vlasnika) izrasla iz

eksploatacije društvenih resursa, gdje god se

oni nalazili (što u ekonomskom ţargonu

znaĉi da upravo institucionalno nije

ispoštovan Pareto optimum, jer je privatni

interes forsiran na štetu javnog), kad je u

pitanju korporativna sigurnost, ĉini se da ne

dolazi u obzir fijasko društvenih (formalnih

i neformalnih) i ekonomskih institucija. To

opet oĉigledno govori o postojanju dvojnih

standarda u ponašanju i poslovanju

savremenih korporacija. Drugim rijeĉima,

poštovanje institucionalnih okvira od strane

korporacija je selektivno – po potrebi i

premadominantnim profitnim interesaima.

To je još jedan dokaz da su korporacije

„patološki poremećene‖, kako tvrde mnogi

autori. U svakom sluĉaju, savremeni

pristup korporativnom upravljanju

podrazumijeva integraciju koncepta

korporativne sigurnosti sa tri tradicionalna

(osnovna) koncepta: profit concept, koji

polazi od toga da je glavna odgovornost

menadţmenta i menadţera biznis i

maksimizacija profita, stakeholder concept,

koji zagovara da menadţment mora voditi

raĉunati o uticajima aktivnosti firme na

njegove stejkholdere i uvaţavati njihove

interese u procesu odluĉivanja i social

power/social responsibility concept, koji

polazi od toga da preduzeće i biznis moraju

imati odreĊenu društvenu odgovornost zbog

posjedovanja snage. Sjetimo se sedam

principa društvene odgovornosti

korporacija: odgovornost, transparentnost,

etiĉko ponašanje, poštovanje interesa

stejkholdera, poštovanje vladavine prava,

postovanje meĊunarodnih normi ponašanja i

poštovanje ljudskih prava. Oni svakako

nijesu zamjena za pravne obaveze, koje

proistiĉu iz tzv. ―vladavine prava‖ jedne

drţave. Oni imaju ulogu ―pomagaĉa‖, da bi

odgovornost, pored zakonske imala i

moralnu komponentu. Navedenom

konstatacijom se ulazi u institucionalnu

zonu, koja generiše ponašanje svih uĉesnika

ekonomskih aktivnosti i njihovih odnosa.

Jer, oni se realizuju u okvirima ograniĉenja,

koja su uslovljena institucionalnom

strukturom društva i koja suţavaju polje

individualnih i korporacionih izbora.

Efikasna institucionalna sredina svakako je

u mogućnosti da smanji negativne

posljedice oportunistiĉkog ponašanja

korporacija. Previše je institucionalnih

faktora (svojina, kontrola, institucionalni

investitori, zakoni, standardi, instrumenti

ekonomske politike itd.) ukljuĉeno u

djelatnosti korporacija da bi se tako jedna

znaĉajna i propulzivna oblast kao što su

institucionalni uslovi, koji ĉine

institucionalnu sredinu, prepustila principu

dobrovoljnosti.

Korporativnog upravljanja dominantno je

uslovljenokarakterom odnosa izmeĊu dva

okruţenja: korporativnog (voluntaristiĉkog,

zasnovanog na trţišnim zakonima) i

institucionalnog (obavezujućeg,

regulatornog, zasnovanog na propisima i

standardima). Pretpostavljamo da će u

budućnosti svi modeli korporativnog

upravljanja koji preferiraju odrţivi razvoj

sve više napuštati zonu prvog i prihvatati

pravila drugog okruţenja (Bilan, 2013, p.

689). Na tom fonu je i insistiranje na

korporativnoj sigurnosti, koja svakako

preferira obje navedene zone. Upravo zbog

toga će Tofflerova tzv. „adaptivna


65

korporacija‖ morati da se mijenja u pravcu

sve većeg prihvatanja institucionalnih

promjena. Jer, korporativna sigurnost je

opšti interes svih stejkholdera.

2. GLOBALNI ASPEKTI

KORPORATIVNE SIGURNOSTI

Riziĉni faktori uticaja globalnog karaktera

su po svojem karakteru, obimu, dubini i

intenzitetu veoma aktivno i kontinuirano

djeluju u pravcu ugroţavanja korporativne

stabilnosti. Stalno i veoma brzo raste

destruktivni arsenal mjera, sredstava i

mogućnosti kojima se prednje realizuje: od

informacionih ratova, preko ekonomskih

protivurjeĉnosti i politiĉkih konflikata do

komunikacionih uticaja preko medija

(posebno Interneta). Globalizacija je u

ontološkom smislu previše „otvorena―

stvarnost, odnosno proces u kojem se brzo

mijenja kvalitet proizvodnih snaga i

proizvodnih odnosa (Drašković i dr., 2010;

Doncov i Zinĉenko, 2011, s. 12). U

gnoseološkom aspektu, globalni procesi

stvaraju mnoge specifiĉne (pa ĉak i

virtualne) kategorije i institucije, koje imaju

opšti karakter i uticaj, kojima se ĉesto

smanjuje, neutrališeili ĉak parališe

funkcionisanje kljuĉnih makroekonomskih

kategorija u pojedinim regionalnim i

nacionalnim sredinama (koje predstavljaju

skup korporativnih aktivnosti). Mnoge

nestabilnosti u navedenim sredinama

rezultat su aktualnog djelovanja

protivurjeĉnosti izmeĊu raznih geopolitiĉkih

i geoekonomskih vrijednosti i interesa. Oni

direktno predstavljaju izvore mnogih rizika

korporativne sigurnosti. Globalizacija

neumitno mijenja ekonomsko, društveno,

instituionalno, kulturno i informaciono

okruţenje ljudi. Ona ima dvostruko dejstvo:

s jedne strane doprinosi rastu uzajamne

zavisnosti i saradnje, a s druge dovodi do

ekonomskih i drugih nejednakosti i

nestabilnosti. Navedenim turbulentnim i

usloţnjavajućim procesima mora se

prilagoditi sistem korporativne sigurnosti,

što nije jednostavno, jer su tradicionalne

mjere zaštite postale nedovoljne i

neodgovarajuće u uslovima izuzetno

sofisticiranih prijetnji. Naravno, sve to se

mora posmatrati kroz prizmu dominantne

ekološke opasnosti, koja se itekako prelama

u sloţenoj korporativnoj ravni. Osnovni

globalni aspekti koji se odnose na

korporativnu sigurnost potiĉu iz polja

konkurencije, a manifestuju se u oblastima

kadrova, informacija, komercijalnih tajni,

мошенничества, poslovne šijunaţe i dr.

Zbog toga se korporativna sigurnost mora

zasnivati na prinscipima kompleksnosti

(sistemnosti), pravovremenosti,

neprekidnosti, zakonitosti, planomjernosti,

kombinovanja javosti i tajnosti, i kadrovskoj

kompetentnosti (Zerkalov, 2011, s. 165).

Smatramo da navedenim principima

svakako treba dodati strategijsku i

institucionalnu dimenziju korporativne

sigurnosti. Jer, bez njih nije moguće

obezbijediti nesmetano funkcionisanje

osnovnih komponenti korporativne

sigurnosti (ekonomske, pravne,

informacione i društvene), koje su

usmjerene na neutralisanje unutrašnjih

inspoljnih prijetnji (rizika). U uslovima

rastućih trendova umreţavanja i virtualnosti

poslovanja, raste i potreba adekvatnog

prilagoĊavanja u oblasti mjera, metoda i

strategija korporativne sigurnosti. One

moraju biti usmjerene na zaštitu interesa,

stabilnosti i nezavisnosti korporativnog

upravljanja kao glavnih aspekata

korporativne sigurnosti. Pri tome, po logici

stvari, osnovni elementi (objekti)

obezbjeĊenja korporativne sigurnosti su:

biznis procesi, kadrovi, aktive (finansijska

sredstva, materijalne vrijednosti, tehnologije

i informacioni resursi) korporacije, njen

imidţ i druge znaĉajne komponente.

Osnovne komponente korporativne

sigurnosti, prema mišljenju A. Sitta (1998,

p. 21) su: sigurnost know-how, sigurnost

informacionih tehnologija, sigurnost

obavljanja biznis au kontinuitetu,

materijalna sigurnost i opšta bezbijednost.

Pojedini autori, ko npr. L. Georg (2007, p.

5) prikazali su širi inicijalni koncept

korporativne sigurnosti, polazeći od njenih

osnovnih funkcija koje obavlja, ukljuĉujući

centralnu ulogu informacionih tehnologija

(slika 1).


66

Slika 1: Širi koncept korporativne sigurnosti

Izvor: Georg, 2007, p. 5.

Neki autori kao npr. A. Blyth (2006, p. 123)

pokušali su da daju analitiĉki okvir tokova i

funkcija korporativne sigurnosti, preko kojih

nastoje da okvirno definišu navedeni

termin(slika 2). meĊutim, većina autora je

jedinstvena u ocjeni da korporativno

upravljanje mora da kreira ne smao

organizacionu efikasnost, precizira prava i

obaveze vlasnika (akcionara), zaposlenih

menadţera i trećih lica, nego i korporativnu

sigurnost (vidi npr. u: Woidtke, 2002;

Miller, 2004).

Slika 2: Tokovi i funkcije korporativne

sigurnosti

Izvor: Blyth, 2006, p. 123.

3. INSTITUCIONALNI ASPEKTI

KORPORATIVNE SIGURNOSTI

Institucionalni aspekti su naglašavani u

poĉetku uvoĊenja korporativnog upravljanja

i formiranja moderne korporacije. Naime,

od momenta od kojeg vlasnici više nijesu

bili liĉno odgovorni za obaveze ni za bilo

kakve druge obligacije koje firma moţe

stvoriti (ograniĉena odgovornost), tj. od

pojave odvajanje vlasniĉke funkcije od

funkcije administriranja resursima firme.

Navedenu pojavu su A. Berle i G. Means

(1932) oznaĉili kao jednu od najvaţnijih u

ekonomskoj istoriji. Na taj naĉin, moderna

korporacija je formirala menadţment kao

srednji institucionalni mehanizam, koji ima

zadatak da diverzifikuje rizik i smanjuje

cijenu kapitala, iako izaziva prirodni sukob

izmeĊu onih koji snose rizik (dioniĉari) i

onih koji njime upravljaju (menadţeri).

Slika 4: Subjeki i objekti korporativne

sigurnosti (prema modelu Berlea i Meansa)

Izvor: prilagođeno prema M. Drašković, &

A. Lojpur, 2013.

Analiza raznih teorijskih modela (vlasniĉka,

stejkeholderska, agencijska, upravljaĉka i

institutionalna teorija) moderne korporacije

i korporativnog upravljanja jasno ukazuje na

dominantnu ulogu institucionalnih faktora u

njihovom formiranju i razvoju. Pristalice

stejkeholderskog pristupa su kritikovali

vlasniĉki model kao nerealan, jer je

normativno i institucionalno neprihvatljiv.

Oni su postavljali pitanje: zašto bi dioniĉari

imali veća prava od drugih zainteresovanih

u firmi? Firmu ĉine svi koji uĉestvuju u

njenom funkcioniranju i koji su interesno

zainteresovani za njen uspjeh (radnici,

sindidati, javnost, lokalna zajednica, kupci,

dobavljaĉi, strategijski partneri, drţava,

investitori, finansijske institucije i

nadnacionalne institucije). Suštinski, oni

insistiraju na uvaţavanju sloţenog

institucionalnog okruţenja korporativnog

upravljanja, u kojem figurišu razne


67

ekonomske institucije - trţišnog, drţavnog,

svojinskog i kontrolnog tipa (Fiss, 2008; M.

Draskovic & A. Lojpur, 2013; ). Krajem 20.

i poĉetkom 21. vijeka jaĉa pokret za

društveno odgovorno korporativno

upravljanje, koje podrazumijeva zaštitu

interesa svih institucionalnih aktera i svih

institucionalnih nivoa korporativnog

upravljanja.

Institucionalni igraĉi izvan korporacije

mogu itekako uticati na korporacije. M. Roe

(2004, p. 16) objašnjava naĉin na koji

autsajderi mogu intervenisati preko

politiĉkih institucija, u sluĉajevima kad se

korporativni aranţmani formulišu

nepravedno. Politiĉke institucije mogu

zabraniti neke aranţmane, povećati troškove

drugih i subvencionirati treće. Kada to

uĉine, smatra Roe, one mogu bitno uticati na

institucije korporativnog upravljanja.

Korporativno upravljanje objektivno djeluje

u eksternom institucionalnom okruţenju,

koje ĉine društveno i globalnog upravljanje

(M. Draskovic & J. Stjepcevic, 2012). S tog

aspekta je interesantno istraţivanje R.

Apreda (2008), koji je pruţio unificirani i

integrisani pogled na upravljanje. On je

identifikovao sedam zajedniĉkih,

meĊusobno povezanih odrednica, za koje

smatra da ĉine jezgro korporativnog, javnog

i globalnog upravljanja, a to su: osnivaĉka

konstitucija, sistem prava i obaveza,

mehanizam raĉunovodstvene odgovornosti i

transparentnosti, mjere kontrole i

performansi, prava stejkholdera, dobri

upravljaĉki standardi i nezavisni posrednici.

Jasno je da spoljno institucionalno

okruţenje korporativne sigurnosti, pored

globalnih faktora, ĉine faktori koji djeluju u

privatnom sektoru, u oblasti zakonodavstva,

razni stejkholderi, zakonska akta, razni

standardi, agenti koji utiĉu na reputaciju

firme, finansijski sektor, razne vrste trţišta i

kontrola djelatnosti korporacija. Za našu

temu je od znaĉaja definicija J. Tirolea

(2001, p. 4): „dizajn institucija, koje

provociraju ili prisiljavaju menadţment da

internalizuje dobrobit zainteresovanih

strana―. Kao preduslov trţišne ekonomije i

korporativnog upravljanja, smatra A. Dixit

(2009, p. 5) potrebno je da postoji

specificiranost, sigurnost i zaštita svojinskih

prava, realizacija ugovora i efi-kasna

kolektivna akcija. Na slici 5 je predstavljena

uopštena struktura institucionalnog

okruţenja korporativne sigurnosti.

Slika 5: Institucionalno okruženje

korporativne sigurnosti

Izvor: M. Draskovic & A. Lojpur, 2013.

4. ZAKLJUĈAK

Na savremenoj etapi globalizacije, koja

predstavlja kljuĉnu determinantu razvoja

institucionalno pluralistiĉkih trţišnih

privreda, biznis procesi su dominantno

uslovljeni da uvaţava niz novih

fenomenoloških faktora, ĉije razumijevanje

zahtijeva prevazilaţenje granica klasiĉne

ekonomske teorije.

Efikasni menadţment firme podrazumijeva

izgradnju ne samo uzajamnih racionalnih

odnosa i konstruktivnih komunikacija sa

svim uĉesnicima biznis procesa, nego i

obezbjeĊenje maksimalnog stepena

korporativne sigurnosti. Od toga zavisi

finansijski uspjeh korporacija. U navedenm

uslovima, korporativna sigurnost je postala

znaĉajani istraţivaĉki fenomen, ali i

ekonomska institucija, koja pored ostalog

sluţi kao bitan pokazatelj odrţivog razvoja

korporacija.

Ona predstavlja imperativni dio opšteg

institucionalnog okvira korporacija u na

lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

LITERATURA

[1] Apreda, R. (2008), ―The Semantics of

Governance‖, in Clarke, T. and dela Rama,

M. (eds), The Fundamentals of Corporate

Governance, Volume 1: Ownership and

Control, SAGE Publications, London, 10-

23.


68

[2] Berle, A., Means, G. (1932), The

Modern Corporation and Private Property,

Mac Millan,New York.

[3] Bilan, Y. (2013), "―Sustainable

development of a company: building of new

level relationship with the consumers of 21

century―, The Amfiteatru Economic journal,

Vol. 15 (Special 7), 687-701.

[4] Blyth, A. (2 006), Corporate security

function,

http://link.springer.com/chapter/10.1007

%2F1-84628-489-9_9#page-1, preuzeto

24.11.2016.

[5] Dixit, A (2009), „Governance

Institutions and Economic Activity―,

American Economic Review, Vol. 99, No.

1, 5-24.

[6] Doncov, A. I., Zinĉenko, Ju. P. (2011),

„Korporativnaja bezopasnost' v uslovijah

globalizacii―, Vestnik moskovskogo

universitet,a serija 14, Psihologija, No. 4,

1216.

[7] Draskovic, M., Stjepcevic, J. (2012),

―Institutional Framework of Corporate

Governance With Reference to the Former

Yugoslav Transition Economies‖,

Montenegrin Journal of Economics, Vol. 8,

No 4, 27-41.

[8] Draskovic, M, Lojpur, A. (2013),

―Institutional Aspects of the Corporate

Governance‖, 18th International Scientific

Symposium SM 2013 – Strategic

Management and Decision Support Systems

in Strategic Management, Subotica.

[9] Drašković, V. (red.) i dr. (2010),

Globalizacija u ogledalu razvoja, krize i

medija, ELIT, Podgorica.

[10] Fiss, P. C. (2008), ―Institutions and

Corporate Governance‖, in The Sage

Handbook of Organizational

Institutionalism, Sage Publications, Los

Angeles, 389-410.

[11] Georg, L. (2007), „The Function of

Corporate Security within Large

Organisations - The Interrelationship

between Information Security and Business

Strategy―, Université de Genève, Genève.

[12] Miller, G. S. (2004), ―Discussion of

what determines corporate transparency?‖,

Journal of Accounting Research, Vol. 42,

No. 2, 253-268.

[13] Roe, M. (2004), ―The Institutions of

Corporate Governance‖, Discussion Paper,

No. 488-08, Discussion Paper, 1-24.

[14] Sitt, A. (1998), „Corporate scurity –

Can You Company Afford Not to Protect

Itself―, The EAP Review, Nov., 21-22.

[15] Tirole, J. (2001), ―Corporate

Governance‖, Econometrica, Vol. 69, No. 1,

1-35.

[16] Zerkalov, D. V. (2011),

Ekonomiĉeskaja bezopasnost', Osnova,

Kiev.

[17] Woidtke, T. (2002), „Agents watching

agents? Evidence from pension fund

ownership and firm value―, Journal of

Financial Economics, Vol. 63, No. 1, 99-

131.


69

If you think technology can solve your

security problems, then you don’t

understand the problems and you don’t

understand the technology.‖

– Bruce Schneier

Introduction

Enormous technological advancement in the

development of computer networks and

information systems has given to us great

possibilities of processing, storage and

transmission of digital data, both in small

and in big business in Bosnia and

Herzegovina. Changes in communication

and information technology and their

application have caused a number of issues

that are related to the security of business

assets in the firm. Reaching the consensus in

the security of information system, among

various stakeholders of corporate security

within the organization has become more

difficult than solving many technical

problems.

We are witnessing the appearance of strong

external coalitions that change the

traditional centralized and hierarchical

organizations in loosely organic networks.

These organizations are based more on

cooperation than on control. To be more

efficient, more effective and to be able to

better respond to external influences,

organizations give great importance to the

application of computer networks and

computer information systems and in the

same time forgetting the human factor. The

problem is that many firms, without careful

planning and understanding of security

concerns, implement IT in their organization

of work. "Security blindness" on the issue of

IT security is not a new concept of today.

Due to the unpredictability of what's coming

in the future and on the basis of existing

competitive trends, security managers are

only seemingly key figures that determine

the success or failure of the wellbeing of the

company. Their role is evolving, depending

CORPORATE SECURITY THREATS WITHIN THE COMMUNICATION

ASPECT

Assist. Prof. Sabahudin Hadţialić, Ph.D. candidate Email: [email protected]

International University Travnik, Bosnia and Herzegovina Communication Science Faculty (II cycle),

UNINETTUNO University, Rome, Italy

Abstract: The future of business lies within a wholly digital network through interactively connected world.

Without the right systems, but also without high level of social responsibility based on cultural, social and all

other sensitive human existence related issues within the understandings of management of the firm and also

without focusing in place to manage and protect the firm, businesses are faced with challenges of problems

with data security. Through this paper-case study will be shown how Human errors; Disgruntled employees;

Property Theft / Misplacement of the records; Cyber criminals; Insufficient Network security; Accessibility to

information and Social Networks might jeopardize security of the enterprise, regardless if we are talking

about small and/or big business in Bosnia and Herzegovina. The importance of the final outcomes lies not

only in protecting the firm from all kinds of security threats, but also in establishing of the proper systems

through adequate use of new communication technologies and through education & information security

trainings, adequate recovery plans and constant evolving of the risks with which firm might be faced.

Keywords: Corporate security, communication, business, protection, security threats


70

on the entire culture of communication

within thefirm, or its entire employees. In

this paper I would like to show the model

how to give guidelines on which aspects we

must have an influence to be able to have

more integrated security of information and

communication system and to have that

become constituent part of the business

organization.

1. Contemporary challenges of

assumptions of solutions for the

future

Researches up to now have led to the

conclusion that technological factors are not

the only key factors within the effectiveness

of information security, and that we must

involve human factors, but also the factors

of internal organization of the firm.

Exceptional, first challenge that I would like

to underline is the lack of education of

employees, in other words - their

indifference for the common good in today's

Bosnia and Herzegovina in regards the

security movements in and around the firm.

The problem is now already within the

human and cultural characteristics/natures,

and especially when employees who deal

with information and communication

security communicate with other employees.

One study showed that communication

about the risks has a significant role for the

most goals in the management of security.75

Other types of challenges are related to the

organizational challenges76

associated, both

directly and indirectly with Property theft /

misplacement of the records; Cyber

criminals; Insufficient Network security;

Accessibility to information and Social

Networks. Because of too many obligations

for employees who deal directly with

information and communication security, it

often happens that employees make

75

Koskosas, I. V., Paul, R. J. (2004): The

interrelationship and effect of culture and risk

communication in setting Internet banking security

goals, Proceedings of the 6th international

conference on Elctronic commerce, pp. 341-350. 76

Werlinger. R., Hawkey, K., Beznosov, K.: Human

(2008), Organizational and Technical Challenges of

Implementating IT Security in Organizations,

HAISA '08, Human Aspects of Information Security

and Assurance, pp. 35-48.

mistakes and come up with deviations from

optimal security.77

To control access to

sensitive data that are distributed through

the firm is often not an easy job and present

a significant challenge. Cloud

computing78

according to its main

determinants facilitates activities that ensure

the availability of the system and its

maintenance. These are the grid computing,

virtualization, computer enterprise as a

service (utility computing) and autonomic

computing. The advantages of using cloud

services are: a) Centralization - The data are

centralized and stored in one place where

they are always available, which allows the

mobility for user; b) Permanent availability

– Towards the service is possible to

approach from different locations where

there is an Internet connection (and it is now

available almost everywhere); c) Model of

the rental services - For the services in the

"cloud" there is no need to invest in

expensive IT infrastructure, train and recruit

personnel for maintenance of the services.

Cloud services are used only when you need

them, and about the administration, support

and development ofbusiness applications

concern is taken care by the side of service

providers (such as Webit79

1). In the service

are included the upgrades, all security

mechanisms, archiving, co-location of data,

user support, etc…; d) Controlled user

access – Through the user administration is

easy to restrict access to users (such as

internally at the premises of the firm, look

only at the part of the data), as well as the

possibility to change, delete and/or export

data; e) The security of your data - When

using program services in the "cloud" the

77

Kraemer, S., Carayon, P. (2007): Human errors

and violations in computer and information security:

The viewpoint of network administrators and security

specialists, Applied Ergonomics, 38(2), pp. 143-154. 78

Cloud computing is a revolutionary concept that

offers a new way to access personal data and

applications, which are no longer located on the

computer but on the "cloud" - which means that you

can access the program, records and documentation

from multiple devices, anytime and from different

locations and all you need is an internet connection.

As a result of mentioned, users of services in the

"cloud" can, in a better, faster and easier way, use

and modify data. (Comment S.H.) 79

Webit (first seen on 21.11.2016):

http://www.webitcongress.com/


71

possibility of data loss is very small - if the

service provider uses a range of security

mechanisms (example: co-location - data

within multiple places), daily data backups,

etc., there is practically no risk.

Studies have shown that financial

organizations (such as banks, insurance

companies, retirement’s funds) are investing

more resources in security data from other

firms and that larger firms are investing

more resources than smaller firms.80

Also,

researches have shown that the quality of

the implementation of information and

communication security depends largely on

the support of top management.81

One paper

even determine this factor as a critical

factorOne paper even determine this factor

as a critical factor82

and some studies shows

that management of the firm does not know

about all security measures that can be

implemented and that management is

prepared to introduce these measures, only

if they know for them. Because of the

mentioned it has been an importance of

education of the management in regards

security measures83

One of the critical

factors is certainly the allocation of

resources, which is especially difficult in the

field of IT activities by the reason of the

presence of the business environment

surrounding it, which is full of rapid

changes in the very new technologies84

The

third category of challenges relates to

technological problems.85

The main

80

Kankanhalli, A. (2003): An integrative study of

information systems security effectiveness,

International Journal of Information Management,

23(2), pp. 139-154. 81

Chang, S. E., Ho, C. B. (2006): Organizational

factors to the effectiveness of implementing

information security management, Industrial

Management & Dana Systems, 106(7), pp. 345-361. 82

Knapp, K. J. (2006): Information security:

management's effect on culture and policy,

Information Management & Computer Security,

14(1), pp. 24-36. 83

Straub, D. W., Welke, R. J. (1998): Coping with

system risk: security planning models for

management decision making, MIS Quarterly, 22(4),

pp. 441-469. 84

Ashenden, D. (2008): Information Security

Management: A Human Challenge?, Information

Security Technical Report, 13(4), pp. 195-201. 85

Werlinger. R., Hawkey, K., Beznosov, K. (2009):

Human, Organizational and Technical Challenges of

challenge in addressing technological

problems is the complexity of the system

itself. Complex computer networks with

many nodes and users, the use of different

technologies (firewall, intrusion detection

system, anti-virus programs) are creating a

major challenge in the management of the

system. Information and

telecommunications security has spread to

the whole business, the protection of

information in all aspects of the firm. We

need to expand the existing principles of

confidentiality, integrity and availability

towards business objectives in the context of

security within the firm.86

2. Model of integration of security within

the information technologies with the aim

of annulling of eventual threats to the

security environment of enterprises

Just the mentioned title connects

communication aspect of self-corporate

security into a single unit combining

immediate, human factor, as well as

technical shaping of the relations in the

firm, but also towards external audiences, as

businesses, as well as to the comprehensive

contacts of different forms and content. The

situation analysis is one of the most

important ways of considering the problems

in and around the security system of a one

firm also in Bosnia and Herzegovina. It

requires the establishment of procedures for

monitoring and follow-up activities in and

around the communication system, the

process of valorization of internal strengths

and weaknesses, as well as the timely

response of decision makers. Risks

threatening the company instigate the firms

to protect themselves in as much as possible

manner to protect its business, employees,

assets and capital, clients and associates,

and documentation and knowledge.

2.1. Graph/Chart – Interaction of security

protection within communication aspect

Implementating IT Security in Organizations,

HAISA '08, Human Aspects of Information Security

and Assurance, pp. 35-48. 86

Ashenden, D. (2008): Information Security

Management: A Human Challenge?, Information

Security Technical Report, 13(4), pp. 195-201.


72

Through the above chart/graph, as well as

the communication of the graph/chart down

below that follows this model I want to

show how to integrate the security of the

information and communication system in

the organization in order to achieve security

framework that would encourage

management of the firm (on the top of the

executive chain of decision-making) to

make security information system become

an integral component in all aspects of

business operations of the firm. Personal

experience in the management of firm, but

also coordination, both public and private

sector during the decades-long presence as

an owner and / or the director or coordinator

of communications relations within one and

/ or more companies, allowing me expanded

access of understanding, but also upgrading

of the existing securitythreats if we look at

communication forms aimed towards

appropriate protection and security in

Bosnia and Herzegovina. High-quality

forms of internal interactions with external

forms of communication aspect of the

security is the presumption of upgrading of

the own vision for the survival of one firm

within the Scylla and Charybdis of doing

business in the market, but only if the game

of the interaction within the business plan in

the legislative and given forms of open

market where we have a free market not

only in the aspect of respect for the game

business where the goal is not only "cheat,

outplay and/or overcome" the other one (it

is in Bosnia and Herzegovina very much

present case in the past twenty years and

more), but to create a presumption that the

just "game of business" should be based on

respect the other and different one when it

comes to business ethics, as far as, of

course, it is possible in the world of the neo-

liberal economy where the corporate form

of business operations stifles small and with

the security and communication aspects

unprepared firms through different forms of

appearances - manipulating with prices,

buying of staff , and similar.

2.1.1. Model of security integration

within information technologies

2.2. Management of the firm

Management the firm is, faced with threats

to the corporate security within

communication aspect, responsible for the

protection of assets (all its forms) of the

firm. However, due to badpersonnel policy,

lack of education, nepotism and banal lack

of understanding of the significance of

threats to corporate security within the

communications aspect comes to the

various, if we can call it like that, incidents

due to failure within the frame of the

management and chain business policies,

directives, and the actual implementation of

the above.87

2.3. Security manager

87

Humphreys, E. (2008): Information security

management standards: Compliance, governance

and risk management, Information Security

Technical Report, 13(4), pp. 247-255.


73

Security manager is extremely important

person in this model. He is a mediator

between the company's management and

lower levels which are dealing with security

of the firm. The qualities that are necessary

for security managers are: experience;

knowledge regarding the incidents,

weaknesses; risk analysis and risk

management; planning; knowledge of

policies and standards; processes and

procedures; methodologies and

frameworks.88

2.4. Elastic reports

The advantage of elastic reports is that the

information within the report are shaped and

compiled in accordance with users of the

reports. Also, during the framing and

unifying reporting towards the managers of

the firms, I suggest that should not be

exaggeration at the beginning within the

report when it comes to its scope, but to

make a brief summary and overview of all,

with as little information as possible, and

the details to be provided on request by the

side of management of the firm. That has to

be done to have well-prepared summary, as

well as a report on demand, might help in

understanding the priorities. According to

ISO / IEC 2700189

risks need to be

evaluated, processed, selected and

implement controls, observe, and again re-

evaluate and revise them.

2.5. Technology

The complexity is the characteristics of

technology, when it comes to security of

information and communication systems.

Studies have shown that tools should have

88

Purser, S. (2004): A practical Guide to Managing

Information Security, Artech House. 89

ISO/IEC 27001 - Information security

management – „The ISO 27000 family of standards

helps organizations keep information assets

secure.Using this family of standards will help your

organization manage the security of assets such as

financial information, intellectual property, employee

details or information entrusted to you by third

parties. ISO/IEC 27001 is the best-known standard

in the family providing requirements for an

information security management system (ISMS)― -

First seen on WWW - 15.11.2016:

http://www.iso.org/iso/iso27001

the possibility of cooperation among users

of the tools90

.Through these tools would be

improved communication between

employees who are working on security

together with the management of the firm

and by that will make better, faster and

better decisions.

2.6. Employees of the firm

When the employees of the firm are in

question in regards security, a critical

success factor is internal communication

(including internal PR). Why is there this

difference in approaches to this issue? Most

likely because the language used by

employees who deal with security is often

the technical language and in that form

difficult to reach the company's

management. As I mentioned, it is necessary

to bypass the problem with receptive

language within the communication. Why

not also apply the theoretical and cultural

approach that refers to understanding the

superior knowledge of the person you are

addressing as security managers and by that

making closer the substance in a way to

adapt the interaction profession language,

business relationships and everyday

communication. Education and training can

help to overcome all the mentioned main

problems because in that way it raises

awareness about the importance of security

in the firm. Human errors in disposition of

available data, without focus on a particular

security, are certainly a security threat to the

firm and its overall assets. By storing

knowledge and through its accumulation is

built security of the information and

communication system, and as we have

already mentioned that security manager

should be "The player of changes", but to be

able to become that, there must be certain

prerequisites created by (I called them with

sporting terms for easy understanding of

broader picture of the appearance):

"physical therapists" - these are, due to my

opinion, figures in engineering, maintainers

of software and hardware of the security

system "fitness coaches" who care for

the bigger picture, that the work of "physical

90

Barrett, R., Prabaker, M., Takayama, E. (2004):

Field Studies of Computer System Administrators:

Analysis of System Management Tools and

Practices, In CSCW '04, pp.388-395.


74

otherapist" being in the right place, at the

right time. "The players of changes" are the

ones who can lead and make applications at

the strategic level. Because of this, without

"physical therapist", or security experts,

there is no good security. But there must be

a "fitness coaches" who directed the entire

security and worry about security from

upper levels (from the management of the

firm).

2.7. Organization

As I already mentioned, the focus on

business goals is important because of the

communication, having in mind that without

guiding on business objectives, we will

never be able to convince management that

the security of the information and

communication systems is extremely

important link in the organization of

business activities of the firms. Through

reports and security managers, tools for

security and communication, should be

given emphasis on business goals and in that

case we will get more support from the

company's management, without whose

support and allocation of resources, there is

no good security.91

Management definitely needs to look at the

costs and benefits of having the information

and communication security. It is best to

invest as many resources as needed - no

more and no less - because if you invest

less, security suffers, if you invest too much,

we spent the resources and have not

received a significant added value.92

What is

neglected in Bosnia and Herzegovina is

certainly organizational culture explained

and defined by scholars who areengaged in

the management as samples of assumptions,

91

Kankanhalli, A. (2003): An integrative study of

information systems security effectiveness,

International Journal of Information Management,

23(2), pp. 139-154. 92

Humphreys, E. (2008): Information security

management standards: Compliance, governance and

risk management, Information Security Technical

Report, 13(4), pp. 247- 255.

or heuristics93

, that individuals will use as a

directive in response to the situations in the

firm in which they have not been previously

involved.94

n my opinion, communication,

also within public relations, inner part of the

mentioned in firms, at all levels of

responsibility, is also extremely important

for the implementation of just ISO

standards. At the same time, free time,

which employees have and spend on social

networks during the working day95

, through

using their mobile devices, IPod’s and / or

computers96

, must be regulated through the

code of conduct for online behavior,

education, training and / or direct

conversation security experts with

employees, it has been created the necessary

conditions to circumvent the "innocence" of

cheaply communication within social

networks and finally come to an

understanding of security threats in the

comprehensiveness of the above - there are

no small and / or major threats to the

security. There are just threats, because,

should not be forgotten that "the avalanche

was the snowflake at the beginning.―97

2.8. General principles

The traditional principles of security of

information systems are confidentiality,

integrity and availability. But they are quite

limited. They refer to the data contained on

the computer, where confidentiality is

relating to the prevention of unauthorized

access, while integrity refers to the

prevention of unauthorized modification of

93

Heuristic, is any approach to problem solving,

learning, or discovery that employs a practical

method not guaranteed to be optimal or perfect, but

sufficient for the immediate goals. Where finding an

optimal solution is impossible or impractical,

heuristic methods can be used to speed up the

process of finding a satisfactory solution. 94

Johnson, G., Scholes, K. (2002): Exloring

Corporate Strategy, Prentice Hall. 95

In Bosnia and Herzegovina even more than should

and could (Comment: S.H) 96

Thus, even an innocent form of direct

communication between employees and people close

to him, can, through social networks (FB, Twitter,

LinkedIn, MySpace, Instagram, etc.) be a potential

source of disruption of corporate security of the firm.

(Comment, S.H.) 97

Sabahudin Hadţialić – thoughts – First seen on

WWW - 21.11.2016: http://sabihadzi.weebly.com


75

data while under the availability it refers to

protect against unauthorized long-term

ownership of data or resources. As it was

suggested98

, these principles should be

extended to several other principles relating

to employees in the firm, in accordance with

the extended understanding of information

and communication security. Responsibility

is the first additional principle. Security

experts agree that at least a third of security

incidents occurred and was caused by

employees of the firm and it is necessary to

create an internal environment of the active

participants of business operations in such

form of interactive participation that the

employee, but also the company are

satisfied with their own positions and

activities in this field. Trust is a principle in

modern organizations where there is less

emphasis on external control and greater

self-control and the responsibility also

becomes an important factor. The equally

relevant are data as well as data users, and

therefore we must have all in mind in order

to fully provide security at the level of the

firm.

Conclusion

Corporate security threats within the

communication aspect of it as a form of

information and communication systems

evolirala with the technical level of the

entire company. The responsibility extends

from the top to the bottom of the

organization. The integration of information

and communication security organization is

still a problem because it is not yet taken

seriously enough within the business. I have

tried, in this paper, to show the model,

which initially tries to point out the

important aspects on which we need to

consider how to better integrate information

and communication security in the corporate

governance of companies, while taking into

account that, as far as possible, annul the

threats that we have listed in the

introduction to this work. There are three

important things that the focus should be:

98

Dhillon, G., Blackhouse, J. (2000): Information

System Security Management in the New

Millennium, Communication of the ACM, 43(7), pp.

125-128, 2000.

Technological factors (Computer enterprise

in the cloud as the current form of the

attraction interactive-seat space); b)

People-employees The organization of

the enterprise. In further work, it is

necessary to present the proposed model and

security experts, with appropriate survey,

get feed-back on the proposed model in

order to improve the above, but also how,

within the area of operations in Bosnia and

Herzegovina.

Next to it was the institutional integration

proposed, the Model T to higher quality,

targeted comprehensiveness, problem

solving corporate security threats within the

communication aspect. The key to success is

communication with company management

to ensure resources for safety and after that

guided them as concrete, real measures of

information and communication security.

Either way, from human resources, through

direct communication of public relations,

both internal and external, may well depend

on the totality of the business, but also the

security of a company in Bosnia and

Herzegovina.

And last but not least, my thought that might

be the initiation better security within the

enterprise, and it especially within the

system permenentnog thenološkog

development: "It is not enough to have

knowledge within the security skills - more

than that we need skills within the

knowledge of security" .

LITERATURE

[1] Ashenden, D. (2008): Information

Security Management: A Human

Challenge?, Information Security Technical

Report, 13(4), pp. 195-201. WWW (First

seen on 20.11.2016):

https://www.researchgate.net/publication/25

0689808_Information_Security_managem

ent_A_human_challenge?el=1_x_8&enrichI

d=rgreq306d7af215b2feed742628b3a4ad09

45XXX&enrichSource=Y292ZXJQYWdlO

zI4MzMwMjg0OTtBUzozMTkxOTI3NTcx

NDU2MDRAMTQ1MzExMjg5MjQzMA=

=

[2] Barrett, R., Prabaker, M., Takayama, E.

(2004): Field Studies of Computer System


76

Administrators: Analysis of System

Management Tools and Practices, In CSCW

'04, pp.388-395. WWW (First seen on

20.11.2016):


2813678_Usable_autonomic_computing_

systems_The_system_administrators'_persp

ective

[3] Chang, S. E., Ho, C. B. (2006):

Organizational factors to the effectiveness

of implementing information security

management, Industrial Management &

Dana Systems, 106(7), pp. 345-361. WWW

(First seen on 21.11.2016):


0672528_Organizational_factors_to_the_

effectiveness_of_implementing_information

_s

[4] Dhillon, G., Blackhouse, J. (2000):

Information System Security Management

in the New Millennium, Communication of

the ACM, 43(7), pp. 125-128, 2000. WWW

– First seen on 25.11.2016:


2104189_Technical_opinion_Information

_system_security_management_in_the_new

_millennium?el=1_x_8&enrichId=rgreq306

d7af215b2feed742628b3a4ad0945XXX&en

richSource=Y292ZXJQYWdlOzI4MzMwM

jg0OTtBUzozMTkxOTI3NTcx


=

[5] Humphreys, E. (2008): Information

security management standards:

Compliance, governance and risk

management, Information Security

Technical Report, 13(4), pp. 247-255.

WWW: (First seen on 22.11.2016):


2409464_Information_security_managem

ent_standards_Compliance_governance_and

_risk_management

[6] ISO/IEC 27001 - Information security

management – „The ISO 27000 family of

standards helps organizations keep

information assets secure.Using this family

of standards will help your organization

manage the security of assets such as

financial information, intellectual property,

employee details or information entrusted to

you by third parties. ISO/IEC 27001 is the

best-known standard in the family providing

requirements for an information security

management system (ISMS)― - First seen on

WWW - 15.11.2016:


[7] Johnson, G., Scholes, K. (2002):

Exloring Corporate Strategy, Prentice Hall.

WWW: (First seen on 22.11.2016):


2409464_Information_security_managem

ent_standards_Compliance_governance_and

_risk_management

[8] Kankanhalli, A. (2003): An integrative

study of information systems security

effectiveness, International Journal of

Information Management, 23(2), pp. 139-

154.

[9] Knapp, K. J. (2006): Information

security: management's effect on culture and

policy, Information Management &

Computer Security, 14(1), pp. 24-36.

[10] Koskosas, I. V., Paul, R. J. (2004): The

interrelationship and effect of culture and

risk communication in setting Internet

banking security goals, Proceedings of the

6th international conference on Elctronic

commerce, pp. 341-350. WWW - First seen

on 20.11.2016


1550465_The_interrelationship_and_effec

t_of_culture_and_risk_communication_in_s

etting_internet_banking_security_goals?el

=1_x_8&enrichId=rgreq-

306d7af215b2feed742628b3a4ad0945XXX

&enrichSource=Y292ZXJQYWdlOzI4Mz

MwMjg0OTtBUzozMTkxOTI3NTcx


=

[11] Kraemer, S., Carayon, P. (2007):

Human errors and violations in computer

and information security: The viewpoint of

network administrators and security

specialists, Applied Ergonomics, 38(2), pp.

143-154. WWW – First sen on 23.11.2016:


01854_Human_errors_and_violations_in_

computer_and_information_security_The_v

iewpoint_of_network_administrators_and

_security_specialists

[12] Purser, S. (2004): A practical Guide to

Managing Information Security, Artech

House.

[13] Straub, D. W., Welke, R. J. (1998):

Coping with system risk: security planning

models for management decision making,

MIS Quarterly, 22(4), pp. 441-469. WWW

– First seen on 22.11.2016:



77


0260271_Coping_With_Systems_Risk_S

ecurity_Planning_Models_for_Management

_Decision_Making?el=1_x_8&enrichId=r

greq-

306d7af215b2feed742628b3a4ad0945XXX

&enrichSource=Y292ZXJQYWdlOzI4Mz

MwMjg0OTtBUzozMTkxOTI3NTcx


=

[14] Werlinger. R., Hawkey, K., Beznosov,

K.: Human (2008), Organizational and

Technical Challenges of Implementating IT

Security in Organizations, HAISA '08,

Human Aspects of Information Security and

Assurance, pp. 35-48.


78

KORPORATIVNA SIGURNOST U POSLOVANJU PRIVREDNOG

DRUŠTVA

Alisa Salkić, MA, email: [email protected]

Prof. dr. sc. Rajko Kasagić, email: [email protected]

Internacionalni univerzitet Travnik u Travniku, Bosna i Hercegovina

Sažetak: Korporativna sigurnost u poslovanju privrednog društva zahtijeva niz uslova koje profitno

privredno društvo mora da ispunjava. U prvom redu to mora da bude dobra organizacija privrednog

subjekta kako organizacionog oblika prema tržišnim uslovima tako i unutrašnja organizacija rada tako

da svaka profitna cjelina ima dovoljno samostalnosti u odlučivanju radi uklapanja u zakone tržišta kako

bi mogla obezbijediti dijalog između mašine u proizvodnji i radnika, uključujući intelektualnu sposobnost

svakog zaposlenog radi ostvarivanja većeg profita. U poslovnim rezultatima privrednog društva ne

učestvuju samo njegovi vlasnici nego i svi zaposleni pa i institucije izvan privrednog društva (kreditne

organizacije) koje su zainteresovane za poslovanje privrednog društva. Radnici participiraju u

upravljanju privrednim društvom pogotovo kada je upitanju otkrivanje njegovih manjkavosti u procesu

rada ili investicionim ulaganjima. Na taj način značajan je doprinos radnika u pribavljanju i prenošenju

informacija do odgovarajućeg centra. Dakle, svi učesnici u lancu procesa cjelokupnih odnosa društvene

reprodukcije su zainteresovani za poslovanje privrednog društva i daju svoj doprinos.

Ključne riječi: Korporacija, organizacija rada, tržište, upravljanje privrednim društvom, tranzicija,

implementacija, jedinstveno unutrašnje tržište

CORPORATE SECURITY IN BUSINESS OF THE COMPANY

Abstract: Corporate security in the business of the company requires a number of conditions that profit

company must fulfill. In the first instance it must be a good organization of the company as an

organizational form according the market conditions and internal organization of work so that each

profit entity has sufficient independence in decision-making to fit the laws of the market in order to

ensure dialogue between the machines in the production and workers, including intellectual ability of

each employee for higher profits. The operating results of the company does not only involve its owners

but all employees and institutions outside the company (credit organizations) that are interested in the

business of the company. Employees participate in management of the company, especially when it comes

to detect of its shortcomings in the process of work or investment. In this way, it is a significant

contribution of employees in obtaining and transmitting information to the appropriate center. Therefore,

all participants in the supply chain process overall relations of social reproduction are interested in the

business of the company and contribute.

Keywords: Corporation, labor organization, market, management of a company, transition,

implementation, single internal market




79

UVOD

Savremeno društvo djeluje u uslovima

intenzivnih promjena, opće globalizacije i

izazova koje donosi. Ono se suoĉava sa

rapidnim tehnološkim promjenama,

pojaĉanom konkurencijom privrednih

društava na svjetskom trţištu, te zahtjeva

savremenog trţišta razliĉitih kupaca. Otuda

se sve više aktuelaziraju pitanje opstanka i

razvoja pojedinih privrednih društava i

izbora konkurentnih sredstava u uslovima

okruţenja. U tome kljuĉnu ulogu imaju

tehnologija, organizacija, fleksibilna

struktura i kvalitet proizvoda i usluga. U

stabilnim okruţenjimaprivredna društva

djeluju programski, sprovodeći visoku

specijalizaciju razdvajanjem linije autoriteta

i odgovornosti. U okruţenju koje se brzo

mijenja organizacija poslovanja

korporacionih društava zasniva se na

posebnim vještinama i znanjima, afinitetima

njihovih lidera i sposobnostima za

komuniciranje. Nuţnost je prilagoĊavanje

pravilima i standardima svjetskog procesa.

Transformacija ne ostavlja nikoga po strani.

Sa razliĉitim uspjesima drţave se ukljuĉuju i

utiĉu u proces transformacije. Razvijeni dio

svijeta je nosilac promjena, predvodnik

privrednog razvoja.

Kljuĉnu ulogu za trţište ima koncept

kvaliteta proizvoda i usluga, faze

implementacije trţišnih promjena. U skladu

s tim potrebno je prilagoĊavati se odreĊenim

fazama implementacije kvaliteta. Kvalitet

proizvodi znanje. Korporaciono društvo

obezbjedit će sigurnost u poslovanju sa

organizacijom rada uklapajući se u

cjelokupnim odnosima društvene

reprodukcije sa svojim proizvodima, ali i sa

uslugama.

Sigurnost poslovanja korporativnih

privrednih društava zasniva se na

motivisanju timova da obave odreĊene

zadatke koristeći razliĉite metode. Ovi

metodi su bazirani na znanju, moralnim

vrijednostima, iskustvima. Mogu biti

orjentisani prema zadatku ili orjentisanu

prema timu. Korištenje metoda poslovanja

korporacionih privrednih društava zavisi od

unutrašnjih personalnih faktora ali i od

mnogih ekstremnih faktora.

Tranzicija kao opći pojam transformacije i

ukljuĉivanja u svjetski proces mora da ide

ubrzanim putem. Ciljevi moraju biti

pretvoreni u zadatke, prestruktuirati

cjelokupno društveno biće. Nedovoljno

znanje, oslanjanje na iskustvo iz prethodnog

perioda osporava uslove promjena. Još

uvjek je preokupacija u razmišljanju o

poslovima koje je potrebno obezbjediti za

pojedince, ne za kolektivitet. Struktura

prethodnog perioda ne moţe da se ugradi u

novi sistem – sistem vrijednosti.

Samozapošljavanje u vlastitim

korporacionim društvima je temelj progresa

društvene zajednice pri ĉemu je ova

obavezna da stvori pravne i ekonomske

uslove za liĉno preduzetništvo. Osnov tome

je ovladavanje novim znanjima, korištenje

informativne tehnologije i efikasnoj

primjeni postojećih profesionalnih znanja.

Informatiĉke tehnologije, genetski

inţinjering, laseri mijenjaju funkcionisanje

ekonomije. Taĉna, pravovremena i

djelotvorna upotreba informacija u sistemu

upravljanja korporacionim privrednim

društvom, njenim uzajamnim dijelovima i

funkcija trţišta i okruţenja znaĉajni su za

korporacionu sigurnost u poslovanju

privrednim društvom. Bez takvih

informacija ne bi bili u mogućnosti donositi

kvalitetne, znaĉajne odluke, kao i proces

praćenja i sprovoĊenja odluka i posljedice

odstupanja.

Najvaţnije odluke o investicijama, o profitu

i njegovoj raspodjeli, o pokrivanju gubitaka

donose se baš u privrednom društvu.

Odlukama prethodi niz analitiĉko struĉnih

analiza odgovarajućih sluţbi, pa ĉak

struĉnih ili nauĉnih analiza. Dakle, u

donošenju vaţnih odluka za poslovanje i

razvoj privrednog društva, te zadovoljanje

potreba ne samo zainteresovanih (vlasnika,

namještenika, kreditora i potrošaĉa), nego i

društvene zajednice, angaţovani su širi krug

institucija i lica. Svi oni imaju interes u

poslovanju privrednog društva, pa zavisno

od toga oprodjeljuje se naĉin upravljanja

društvom.


80

Konac prethodnog stoljeća protekao je u

preorjentaciji proizvodnje materijalnih

dobara zasnovana na velikom uĉešću

materijalne supstance i energije u

proizvodnji, u proizvodnji dobara koja se

zasniva na znanju i visokoj tehnologiji.

Ovakav privredni razvoj uslovio je prodor

informatike. Od toga kako je organizovana i

zastupljena obrada informacija zavisi

uspješnost privrednog društva. Privredni rast

mora biti kvalitativan ne narušavajući za

društvenu sredinu. Uzor tome moţe da bude

Evropska unija. Otklanjajući sve prepreke

prelaska sa zajedniĉkog na unutrašnje trţište

Unija je izvršila harmonizaciju

privrednopravnih normi. Harmonizacija

propisa o korporativnim privrednim

društvima na nivou Unije ima za cilj da

osigura jednak nivo zaštite akcionara,

namještenika, kreditora i trećih lica u cijeloj

Uniji. Na taj naĉin se prevazilaze razliĉitosti

u nacionalnim zakonima ĉemu znaĉajan

doprinos imaju uputstva Savjeta Evropske

unije. Drugi pristuip je uvoĊenje

jednoobrazng zakona na nivou Unije koji bi

zamjenjivao ili nadopunjavao nacionalne

zakone. Prvi pristup harmonizacije

nacionalnih zakona statusnog karaktera u

Bosni i Hercegovini je završen, mada u

stalnom procesu.

1. Karakteristike privrednog društva u

zemljama tranzicije

Zemlje u tranziciji izvršile su ili još uvjek

vrše proces privatizacije i reorganizacije

svog privrednog sistema i korporacija. Ovim

se stvara neophodna pretpostavka za

kreaciju novog pravnog sistema i time

novog sistema korporativnog upravljanja

kojim se obezbjeĊuje korporativna sigurnost

privrednog društva. Ipak u procesu

tranzicije postoje djeĉije bolesti kao što su:

nekonzistentan pravni sistem, disperzovano

akcionarstvo, slaba zaštita manjinskih

akcionara, slab sudski sistem sa

nedovoljnom nezavisnošću od ekonomske i

izvršne vlasti, nedovoljno razvijen

profesionalni menadţment, nerazvijena

poslovna praksa. U domenu korporativnog

upravljanja problemi su: neodgovornost

uprave i slaba kontrola od disperzivnih

akcionara, nedostatak kadrova za

korporativno upravljanje, sukob interesa

kontrolnih i manjinskih akcionara,

nerazvijeno trţište kapitala,

intervencionalizam drţavnih organa u

ekonomiji, brojne povrede zakona.99

Kako i u kom pravcu se opredjeliti za model

upravljanja korporacijom u tranzitnom

društvu koje bi obezbijeĊivalo uspješno

poslovanje privrednog društva? Odgovor na

to pitanje je sljedeći: putem menadţera,

akcionara, socijalne demokratije, drţavno

orjentisanog modela, multigrupnog

interesnog modela. Podešavanje interesa

akcionara, uprave, kreditora, zaposlenih,

korporacije i društva u sociološkom smislu

rijeĉi predstavlja koncept društvene

odgovornosti korporacije. U takvim

uslovima, koncentracija akcionarstva vršit

će se osloncem na banke i druge investitore,

na grupe društava, na bogate i moćne

akcionare i participaciju zaposlenih u kapital

strukturi društva. Takav model obezbjeĊuje

interesnu ravnoteţu sa dobrim preduslovima

za ekonomski uspjeh i zadovoljenje

osnovnih potreba svakog ĉovjeka koji

uĉestvuje u poslovanju privrednog

društva.100

2. Upravljanje privrednim društvom u

fazi implementacije

Razliĉite faze implementacije ukupnog

kvaliteta zahtijevaju razliĉit metod

upravljanja privrednim društvom. U fazi

davanja inicijative, ili stvaranje uslova za

promjene, u kojoj se postepeno stvara svijest

o neophodnosti implementacije kvaliteta u

kojoj se konstituiše koalicija za promjene,

dominira izdavanje naredbi u procesu

upravljanja društvom. U fazi pokreta ili

promjena postojeće filozofije kvaliteta i

naĉina njegove primjene, ili transfera u

99

Više: Lojpur A. (2004), Korporacijsko upravljanje

u teoriji i praksi privatizacije, Podgorica, str. 59 –

109. 100

Prema uĉenju ameriĉkog industrijskog psihologa

Maslova, ljudska potreba je zaštita, sigurnost,

kontakt sa ljudima, somozadovoljenje – za svojim

sopstvenim ja. Kada je ĉovjek to ostvario predstoji

potreba za samoakteualizacijom. To su fiziološke

potrebe. Osnovne fiziološke potrebe su: kisik, voda,

hrana, izbacivanje otpadnih materija iz organizma,

kontrola temperature, odmor. Što ĉovjek više dobija

to više i ţeli. Ţelje ĉovjeka po Maslovu su:

satisfakcija, uspjeh, zadovoljstvo, novac i moć.


81

praksu, dominira timski rad i timska

organizaciona struktura. Saglasno tome

razlikuju se naĉini djelovanja, izvoĊenja

promjena i usmjeravanja organizacije rada.

Korporativna sigurnost u poslovanju

privrednog društva usko je vezana izborom

stila upravljanja na što utiĉe veći broj

faktora, ĉiji se intenzitet i uticaj mijenjaju u

skladu sa karakterom promjena u

organizaciji i programima koji se ostvaruju

prema definisanim ciljevima. U sluĉaju

implementacije koncepta kvaliteta dolazi do

meĊusobnog usklaĊivanja pojedinih faza i

liderskih stilova u privrednom društvu, što

ima za posljedicu efikasnu primjenu

leadership, quality, implemantition, TQM u

razliĉitim organizacijam, sa razliĉitim

proizvodnim programima i tehnološkim

potencijalima, obimom proizvodnje i

vrijednostima kvaliteta.101

Osnovni cilj svakog privrednog društva je

njegovo efikasno funkcionisanje jer se tek

tada maksimizuju dohoci, zaposlenost i opće

blagostanje. To zahtijeva dobro voĊenje

privrednog društva, a poslovne odluke koje

se donose da su prilagoĊene datim

okolnostima – prilagoĊavanje trţišnim

zahtijevima. Metod upravljanja i kontrola

rada, odnosno skup najvaţnijih pravila po

kojima funkcioniše unutrašnja organizacija

privrednog društva i kontrola njihove

primjene su temelj sigurnosti privrednog

društva.

Implementacija kvaliteta rada privrednog

društva je implementacija standarda

uslovljenih zahtjevima trţišta, a to znaĉi

upravljanje privrednim društvom kojim se

postiţe njegova sigurnost na trţištu.

Osnovni preduslov za donošenje valjanih

poslovnih odluka je dobro ustrojen sistem

upravljanja privrednim društvom. Imamo

dvije vrste privrednih društva. U prvu grupu

privrednih društava su ona kojima upravlja

sam vlasnik ili mali broj njih. Drugu grupu

ĉine velike firme sa velikim brojem vlasnika

kojima vlasnici neposredno ne upravljaju,

već to u njihovo ime ĉine profesionalni

101

Liderski stil u koncepciji kvaliteta, Liderstvo u

teoriji i praksi, Ekonomski fakultet, Banja Luka,

2006.

menadţeri. Tako se pojavljuje glavni uzrok

problema sigurnosti privrednog društva sa

stanovišta upravljanja: razdvojenost svojine

i upravljanja. Tek se u velikim privrednim

društvima sa velikim brojem vlasnika

pojavljuju problemi korporativnog

upravljanja, dok društva prve grupe imaju

povoljan status – vlasnici upravljaju firmom

i teškoće standardno definisane sigurnost

privrednog društva sa stanovišta upravljanja

se tu suštinski ne pojavljuje.

Kako obezbijediti da profesionalni

menadţment u privrednim društvima sa

disperziranim vlasništvom radi u interesu

vlasnika, a ne u svom

sopstvenom?102

Vlasnici obiĉno

nemajudovoljno informacija, nisu

profesionalni da valjano nadziru rad lica

(menadţera) koja upravljaju privrednim

društvom Kako u takvim okolnostima

vlasnik ne samo da izgubi glavnicu

investicije, već i da ostvari prinos? Radi se o

pitanju povjerenja koji se pokazuje

najdinamiĉnijim u razvijenim zemljama.

Moguće rješenje obiĉno se traţi kroz

razliĉite mehanizme: oslonac na teţnju

menadţera da oĉuva i stekne sopstvenu

reputaciju; usklaĊivanje interesa menadţera

sa interesima korporacije i njenim

vlasnikom kroz podsticanje šeme

nagraĊivanja menadţera; delegiranje

kontrole nad menadţmentom upravnog

odbora; jasno definisane duţnosti

menadţera i dr. Drugo pitanje je kako u

privrednom društvu sa koncentrisanim

vlasništvom obezbijediti da kontrolni

vlasnik ne zloupotrebljava svoju kontrolu

nad firmom kako bi iz nje izvukao više nego

što mu pripada. Klasiĉni naĉin zloupotrebe

kontrole nad društvom je pretjerana zarada

menadţera/kontrolnog vlasnika, poslovi

kontrolnog vlasnika, sa njim povezanih lica

ili njegove druge firme sa društvima koji su

102

Pomenuti problem se u ekonomskoj teoriji

uobiĉajeno pojavljuje kao tzv. agencijski problem:

postoje dvije liĉnosti – principal i agent (njegov

sluţbenik). Pitanje je kako principal moţe

obezbijediti da njegov agent radi u njegovu korist, a

ne u sopstvenu korist. Problem je opće prirode, pa se

tako pojavljuje u obliku pitanja, na primjer kako

obezbijediti da policajac, carinik ili ministar rade u

općem interesu, a ne u sopstvenom interesu. Ipak je

to riješeno općim pravnim normama. - Begović B. i

dr. (2008), Korporativno upravljanje, Beograd.


82

nepovoljni, upotreba insajderskih

informacija u liĉnom interesu.

Postoje razni sistemi zaštite poslovanja

privrednog društva: jaĉanje poloţaja

manjinskih vlasnika; nepostojanje

specijalnih glasaĉkih privilegija koje bi

posjedovali pojedini vlasnici, sazivanje

skupštine akcionara, ĉime bi trebalo da se

omogući pokretanje akcije u vanrednim

prilikama; pravo preĉe kupovine akcija iz

nove emisije; jaĉanje unutrašnjeg

upravljanja; pravovremeno informisanje

akcionara o poslovanju privrednog društva.

Pitanje obezbjeĊenja sigurnosti poslovanja

privrednog društva putem upravljanja je

priliĉno staro pitanje. Adam Smit je u XII

stoljeću je uoĉio pasivnost akcionara i

rasipništvo kog se treba bojati u njihovom

upravljanju tuĊim, a ne svojim kapitalom

(razdvajanje svojine, akcionari od

upravljanja, manadţeri).103

To je prvi

agencijski problem korporativnog

upravljanja (prvi sukob interesa akcionara i

uprave – agencijski troškovi).104

Problem

korporativnog upravljanja (kontrola

akcionara nad upravom druåtva) i nije toliko

u razdvajanju svojine od

upravljanja105

koliko je u ĉinjenici

disperzivnog akcionarstva, što neutrališe

moć akcionara i utiĉe na njihovu pasivnost.

Odgovor na rješenje ovog pitanja je

preuzimanje akcionarskih društava javnim

putem, kao konstantna prijetnja lošem i

nekonkurentnom voĊenju korporacija i

neoperativnoj odgovornosti uprave

akcionara.106

Kvalitetno upravljanje

preduzećem sa posjedovanjem korisnih

pravovremenih informacija, poznavanje

trţišta i usaglašavanje kvaliteta rada na svim

nivoima obezbjeĊuje dobre poslovne

rezultate odnosno korporativnu sigurnost

preduzeća.

103

Smit A. (1726), La richesse des nationis, ed.

Flamarion G. F. (1991), t 2, pp. 366. 104

Paillusseau J. (1990), L efficasite des enteprises et

la legitimite du pouvoir, RIDE, pp 289. 105

Zaštita je moguća većinskim glasanjem,

kooptacija u upravni odbor, akcije bez prava

glasanja, ugovor o pravu preĉe kupovine, ugovor o

depozitu akcija. 106

Vasiljević M. (2007), Korporativno upravljanje,

Beograd, str. 20.

3. Razvojne tendencije

Globalizacija privrednog sistema vrši se

tako što se preduzeća na inostranom trţićtu

ponašaju kao na domaćem, što uslovljava

otvaranje meĊunarodnih granica. Stvarajući

uslove pšotpunog izjednaĉavanja domaćeg i

stranog preduzeća Evropska unija je

organizovala unutrašnje trţište.

Kljuĉno pitanje globalizacije odnosa

privrede u svijetu je svojevrsna reforma

ekonomskog i politiĉkog sistema zemalja u

procesu tranzicije. Trţište se sve više

zamjenjuje kooperativnom saradnjom

privrednih subjekata. Tendencija je

osnivanja vrlo malih privrednih društava, a

unutar velikih društava dolazi do stvaranja

manjih autonomnih ćelija. Usljed povoljne

kupovne moć, kulturnog nivoa, slobodnog

vremena, ĉovjeku se otvara veća mogućnost

da utiĉe na svoje okruţenje, ali se i stvaraju

uslovi za njegovu individualizaciju.

Snabdijevanje osnovnim ugradbenim

komponentima u proizvod ili sirovinama

uglavnom je riješeno, ĉemu mnogo pomaţe

informativni sistem, pa se privredno društvo

moţe okrenuti kvalitetu, kao što je

korištenje opcija za sopstveni razvoj i razvoj

mogućnosti uĉešća u organizaciji i voĊenju

preduzeća. Razlikujemo nekoliko tendencija

organizovanja i voĊenja privrednog društva:

racionalizacija tradicionalnog sistema,

mehanicistiĉki trend i trend

samoorganizovanja.

Racionalizacija tradicionalnog sistema

postoji u sluĉajevima kada privredno

društvo ima posebno trţište i posebnu

proizvodnju. Porast asortimana omogućava

proizvodnju mašina bez propusta kojim se

ostvaruje precizna kontrola planiranja i

prilagoĊavanja uslovima. To je podjela

zadataka u taĉno preciziranom velikom

broju. Ovaj talas se širi na na trgovinu na

malo i na ugostiteljstvo. Iz ovoga proizlazi

konkurencija ĉovjeka i mašine, jer ljudski

rad zamjenjuje mašina. Na kraju, ovaj trend

razvoja se završava fabrikama i trgovinom

bez ljudi – bez radne snage.


83

Mehanicistiĉki trend zahtijeva obezbjeĊenje

nove kvalifikacione strukture radnika, novu

tehnologiju sa usmjerenom i preciznom

proizvodnjom. Ova tendencija umanjuje

znaĉaj smanjivanja troškova proizvodnje po

proizvodima i dobijamo individualizovana

trţišta na kojima se ne mogu prodavati

masovni proizvodi. Iz toga proistiĉe

usmjerena proizvodnja po volji naruĉioca.

Rezultat toga su autonomni tipovi struĉnjaka

koji su povezani, jer se marketing i

proizvodnja ne mogu odvojiti.

Trend samoorganizovanja se zasniva na

dijalogu. Umjesto da se naredbe kreću

vertikalno, dolazimo do neposrednog

dijaloga osnovnih ćelija u vidu

samoorganizovanja. To je u uskoj vezi sa

većim premještanjem inicijateve za

proizvod na samo radno mjesto. Dualizam

izmeĊu ĉovjeka i mašine dovodi do nove

podjele rada, po kojoj ne postoje fabrike bez

ljudi.

4. Organizacija preduzeća kao osnov za

uspjeh poslovanja

Odgovarajuća organizacija preduzeća sa

priliĉnim stepenom samostalnosti svake

profitne ćelije je osnov za uspješno

poslovanje preduzeća. Osnovne ćelije

moraju biti preduzetno samostalni timovi

koji su dovoljno mali sa kombinacijom

mehanicistiĉkog sistema i sistema

samoorganizovanja, uz vertikalnu

povezanost. To mogu biti mala privredna

društva ilidijelovi većih privrednih društava.

Na suprot njima stoje centralne sluţbe koje

donose odluke o zajedniĉkom rješenju

problema. One moraju da traţe trţišta za ta

društva. Sluţbe su organizovane od malih

privrednih društava, ili pripadaju sluţbi

koncerna, ili više sluţbi po specijalizaciji, za

više malih privrednih društava.

Organizacija privrednog društva usmjerena

je na stvaranju malih specijalizovanih

društava, pa u okviru njih ka podjeli na uţe

organizacione dijelove, uz interesno

povezivanje, sve u cilju postizanja većeg

profita i porasta stope zapošljavanja, jer

bogati graĊani ĉine bogato društvo. Ovako

organizovano privredno društvo obezbjeĊuje

uspješno poslovanje i dobre poslovne

rezultate, uz poštovanje propisa o nelojalnoj

konkurenciji. Ono nema potrebu za

monopolskim ponašanjem na štetu drugih

privrednih društava jer je sposobno da uĊe u

trţišnu konkurenciju sa ostalim privrednim

subjektima. To im stvaraju uslovi

jedinstvenog unutrašnjeg trţišta Evropske

unije, pa u sluĉaju narušavanja jednakih

uslova privreĊivanja od strane pojedinih

privrednih subjekata, Evropska unija je

uĉesnik na unutrašnjem trţištu, zaštitila

naĉelom jednakih uslova privreĊivanja, koje

je uslovljeno naĉelom prava nastanjivanja u

ekonomske svrhe.

Kako Bosna i Hercegovina ima ekonomski

interes da bude integrisana u jedinstveno

unutrašnje trţište Evropske unije to je

njezina ekonomska i politiĉka obaveza da

stvara uslove integracije ekonomske,

politiĉke uz sigurnost i autonomije

pravosudnog sistema i spoljnom politikom.

ZAKLJUĈAK

Društvena zajednica je zaduţena, preko

svojih organa vlasti, da stvara prosperitetno

društvo i uslove kako bi se to ostvarilo.

Kljuĉnu ulogu u svemu tome ima ekonomija

i finansijsko trţište sa korporacijama kao

kljuĉnim uĉesnicima.

Finansijsko trţište od njegovog nastanka do

danas je dominantni mehanizam

preraspodjele svojinskih prava. Strategijski

cilj razvoja finansijskog trţišta je njegovo

osposobljavanje za baziĉnu industriju. Ovo

je moguće ostvariti prilagoĊavanjem

temeljnog okvira koji bi omogućio

emitovanjem hartija korporativnog i javnog

sektora. Osnovni cilj je usklaĊivanje zakona

sa standardima Evropske unije (Direktiva o

javnoj ponudi 89/298 EEC).

Vaţan cilj je jaĉanje regulatorne i

supervizorske funkcije. Nuţno je redifinisati

nadleţnost regulatornog tijela i povećati

njegovu stvarnu sposobnost nadzora

potpono samostalnog bez ikakvog uticaja sa

strane. Vaţan zadatak je jaĉanje

samoregulatornih tijela i profesionalnih

asocijacija koje omogućavaju jaĉanje trţišne

discipline i unapreĊenje etiĉkih standarda

profesije, povećanje profesionalnih znanja i


84

vještine, te pojaĉane odgovornosti za

preuzete obeveze u privrednim društvima.

Transparentnost, odnosno visok nivo

objavljivanja informacija o poslovanju

preduzeća, predstavlja vaţan segment

uĉešća u donošenju blagovremenih i pravih

odluka, odnosno vaţnih strateških odluka.

Objavljivanje informacija omogućava

potencijalnim investitorima da donesu

pouzdanu odluku o ulaganju, odnosno

kupovinu hartija od vrijednosti.

Transparentnost ne treba da vodi otkrivanju

poslovnih tajni i pogoršavanju konkurentne

sposobnosti privrednog društva.

LITERATURA

[1] Begović B. i dr., Korporativno

upravljanje, Beograd

[2] Grupa autora (2008), Korporativno

upravljanje, Zbornik radova, Beograd

[3] Kasagić R., Salkić A. (2015), Osnovi

prava i poslovno pravo, Internacionalni

univerzitet Travnik, Travnik

[4] Kasagić R. (2005), Korporativno

upravljanje, Acta Economica br. 3,

Ekonomski fakultet, Banja Luka

[5] Kasagić R. (2006), Liderstvo u teoriji i

praksi, Ekonomski fakultet, Banja Luka

[6] Lojpur A. (2004), Korporacijsko

upravljanje u teoriji i praksi privatizacije,

Podgorica

[7] Vasiljević M. (2013), Korporativno

upravljanje, Beograd

[8] Vasiljević M. (2007), Korporativno

upravljanje, Izabrane teme, Beograd


85

UVOĐENJE ELEKTRONSKOG POTPISA U POSLOVNE PROCESE –

DOPRINOS POBOLJŠANJU POSLOVNOG OKRUŢENJA U BIH

Doc. dr. Maida Bećirović, email: [email protected] Ana Kvesić Agencija

za unapreĊenje stranih investicija u BiH – FIPA Azra Bećirović Pravni expert

Sažetak: E-poslovanje postalo je važan alat u poslovanju poduzeća koje im omogućava

konkurentsku prednost na europskom i globalnom tržištu. Preduvjeti za uspješno uvođenje e-

Poslovanja su riješena pravna regulativa i interoperabilnost, jasno definirani poslovni procesi,

uređeni matični podaci te fleksibilan informatički sustav sposoban za brzu prilagodbu na promjene u

okruženju. Donošenjem Zakona o elektronskom potpisu, Zakona o elektronskom pravnom i

poslovnom prometu te Zakona o elektronskom dokumentu kao i njihovih podzakonskih akata, stvoren

je pravni okvir za funkcioniranje i razvoj informacionog društva u Bosni i Hercegovini.

Implementacijom zakona e-servisa, doći će do značajne promjene u lakoći poslovanja u BIH, te će se

stvoriti preduslovi za dalje investiranje i razvoj malih i srednjih preduzeća u BiH.

Ključne riječi: Bosna i Hercegovina, zakoni, elektronsko poslovanje, poslovno okruženje

THE INTRODUCTION OF ELECTRONIC SIGNATURES IN

BUSINESS PROCESSES - CONTRIBUTES TO IMPROVING THE

BUSINESS ENVIRONMENT IN BIH

Abstract: The eBusiness has become an important tool in doing business that gives a competitive

advantage in the European and global markets. Prerequisites for the successful implementation of

eBusiness are resolved legal regulations and interoperability, clearly defined business processes,

regulated master data and flexible information system capable of rapid adaptation to changes in

environment. The adoption of the Law on Electronic Signature, Law on Electronic Legal and

Business Transactions and the Law on Electronic Document and their by-laws, created the legal

framework for the functioning and development of information society in Bosnia and Herzegovina.

The implementation of the law of e-services, there will be a significant change in the ease of doing

business in Bosnia and Herzegovina, and will create conditions for further investment and

development of small and medium enterprises in BiH.

Keywords: Bosnia and Herzegovina, laws, e-Business, business environment


86

1. Uvod

E-poslovanje kao segment informacionog

društva, postalo je vaţan alat u poslovanju

poduzeća koje im omogućava konkurentsku

prednost na europskom i globalnom trţištu.

Imajući u vidu da je primjena

informacionih i komunikacionih

tehnologija (IKT) i izgradnja

informacionog društva fundamentalna za

sveukupni razvoj i budućnost Bosne i

Hercegovine, vlasti Bosne i Hercegovine

prepoznale su vaţnost razvoja elektroniĉkog

poslovanja, što ima direktan uticaj na

poboljšanje investicijskog okruţenja.

Zemlje regiona su već odmakle na ovom

putu, te su kod njih već vidljivi prvi

pozitivni rezultati.

U dokumentu Politika razvoja

informacionog društva se navodi da ce

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine,

odnosno entitetske vlade, svojim odluka,

uticati na stvaranje povoljnih uslova koji će

voditi stvaranju ambijenta pogodnog za

razvoj elektronsko poslovanja, te u tu svrhu

usvojiti i neophodne propise. Pravna

infrastruktura će biti postavljena cjelovito i

kao otvoren sistem, koji ne trpi teritorijalne i

politiĉke podjele. Cilj je stvoriti elektronsko

poslovno okruţenje za promet elektronskih

dokumenata u drţavnoj upravi, pravosuĊu,

privredi i drugim oblastima, te tako stvoriti

uvjete za razvoj konkurentne ekonomije, te

efikasnije i racionalnije drţavne uprave, te

kroz uspostaljanje eServisa, ostvariti bolju

meĊusobnu komunikaciju izmeĊu poslovnih

subjekata, drţavne uprave, jer ono smanjuje

troškove poslovanja, doprinosi uštedama,

stvara veću dodatnu vrijednost, smanjuje

sivu ekonomiju i minimalizira korupciju.

TakoĊe, cilj je omogućiti poslovnim

subjektima, da svoje obaveze ili zahtjeve

prema upravi obavljaju na što efikasniji

naĉin, uz minimalne troškove i broj fiziĉkih

kontakata sa organima uprave, i to putem

više razliĉitih elektronski baziranih kanala

za isporuku servisa. Donošenjem Zakona o

elektronskom potpisu, Zakona o

elektronskom pravnom i poslovnom

prometu te Zakona o elektronskom

dokumentu kao i njihovih podzakonskih

akata, stvoren je pravni okvir za

funkcioniranje i razvoj informacionog

društva u Bosni i Hercegovini.

2. Pravni okvir

Informaciono društvo oznaĉava skup pravila

i postupaka koji odlikuju društvo zasnovano

na znanju i širokoj upotrebi novih

informaciono – komunikacionih tehnologija,

a ureĊivanje informacionog društva je vaţan

dio usklaĊivanja pravnog okvira Bosne i

Hercegovine sa europskim Vijeće ministara

BiH je 2004. godine usvojilo Politiku,

Strategiju i Akcioni plan razvoja

informacionog društva u BiH za period

2004-2010. godine, a 2006. godine je

usvojen Zakon o elektronskom potpisu BiH

i Zakon o elektronskom pravnom i

poslovnom prometu BiH. TakoĊe su

usvojene i odluke koje ureĊuju oblast

upotrebe elektronskog potpisa i pruţanja

usluga ovjeravanja koje osiguravaju

potrebne pravne aspekte za implementaciju

digitalnog potpisa. Da bi se uveo elektronski

potpis u poslovne procese informacionog

društva neophodno je bilo ispuniti slijedeće

uvjete i sprovesti slijedeće korake:

1. Uspostaviti pravni okvir za

ePoslovanje izradom zakona i

podzakonskih akata u skladu sa

pravnom steĉevinom EU;

2. Uspostaviti institucionalni okvir

neophodan za sigurnu i uspješnu

primjenu ePotpisa u poslovnim

procesima u BiH;

3. Uskladiti sve zakone i podzakonske

akte iz oblasti elektronskog

poslovanja na svim nivoima vlasti u

skladu sa relevantnim

zakonodavstvom EU, te osigurati

usklaĊenost ostalih pravnih propisa

relevantnih za oblast primjene

ePotpisa u BiH.

Organi Bosne i Hercegovinee usvojili su

znaĉajne propise iz ove oblasti, te su u tom

smislu trenutno na snazi slijedeći pravni

akti:

Zakon o elektronskom potpisu

Zakon o elektronskom pravnom i

poslovnom prometu

Zakon o elektronskom dokumentu


87

Odluka o osnovama upotrebe

elektronskog potpisa i pruţanja

usluga ovjeravanja

Odluka o elektronskom poslovanju i

e-vladi ;

Odluka o uredskom poslovanju

ministarstava, sluţbi, institucija i

drugih organa Vijeća ministara BiH

Uputstvo o izradi i odrţavanju

sluţbenih Internet stranica institucija

BiH

Zakon o elektronskom potpisu BiH

Zakon u velikoj mjeri preuzima postignuća i

reţim elektronskih potpisa, na naĉin sliĉan

onome iz dokumenta Europske Zajednice.

Iako je Zakon o elektronskom potpisu BiH

na snazi već od 2006.godine, pojavila su se

mnoga neriješena institucionalna pitanja

koja su onemogućavala ili usporavala proces

implementacije Zakona, a samim tim i

razvoj podruĉja primjene ePotpisa u BiH

MeĊutim usvajenjem Prijedloga za

uspostavljanje Ureda za nadzor i

akreditaciju ovjerilaca ( u daljnjem tekstu:

Ured) od strane Vijeća ministara Bosne i

Hercegovine a ĉije je formiranje propisno

Zakonom o elektronskom potpisu stvoreni

su preduslovi za implementaciju svih

zakona vezanih za elektronsko poslovanje,

te elektronskih usluga u podruĉju poslovanja

i euprave. Uspostavljanjem Ureda bit će

omogućeno brţe i lakše uspostavljanje

elektornske uprave, što podrazumijeva

uvoĊenje raznih elektronskih usluga (e-

Servisa) namijenjenih graĊanima,

poslovnim subjektima te javnoj upravi. -

Zakon o elektronskom pravnom i

poslovnom prometu BiH Ovim zakonom

ureĊuje se pravni okvir za odreĊene aspekte

elektronskog pravnog i poslovnog prometa,

koji obuhvata preduzimanje i pruţanje

usluga informacionog društva, obaveze

davaoca usluga u vezi s informiranjem,

zakljuĉivanje ugovora i odgovornost

davaoca usluga. - Zakon o elektronskom

dokumentu BiH Zakon o elektronskom

dokumentu je u potpunosti harmoniziran sa

zakonodavstvom Evropske unije, kao i sa

trenutno najboljom praksom u svijetu, a

njegovo donošenje je usklaĊeno sa

Direktivama Evropske unije po kojima

Bosna i Hercegovina mora stvoriti sve

pretpostavke za elektronski pristup

informacijama i elektronsko poslovanje.

Znaĉaj Zakona se prevashodno vezuje za

stvaranje uslova za izjednaĉavanje

elektronskog oblika dokumenta sa pisanim

oblikom, a u odvijanju pravnog prometa

izmeĊu fiziĉkih i pravnih lica, izmeĊu tih

lica i organa javnih vlasti, kao i izmeĊu

samih tih organa. Svakako, znaĉaj ima i u

tome što se njime stvaraju preduvjeti za

ukljuĉivanje domaćih subjekata u

meĊunarodne organizacije i tokove.

Zakonom o elektronskom dokumentu

upotpunjen je pravni okvir iz oblasti

informacionog društva te omogućena

uspostava elektronskog pravnog i poslovnog

prometa pred organima uprave Bosni i

Hercegovini. Zakonom se uspostavlja pravni

osnov za korištenje elektronskog oblika

podneska/dokumenta, sa jednakim pravnim

dejstvom kao i pisani dokument, u upravnim

postupcima, koji se vode pred nadleţnim

organima Bosne i Hercegovine. Korištenje

elektronskog dokumenta, kao sluţbeno

validnog, će skratiti vrijeme potrebno za

provoĊenje postupaka, a oĉekuje se

pozitivan utjecaj na smanjenje troškova koji

se trenutno proizvode prilikom slanja

dokumenata u pisanoj formi. Republika

Srpska U skladu sa Strategijom eVlade

2009. - 2012. godine Vlada Republike

Srpske je usvojila slijedeće zakone: - Zakon

o elektronskom potpisu RS Ovaj zakon

ureĊuje upotrebu elektronskog potpisa u

pravnim poslovima i drugim pravnim

radnjama, kao i prava, obaveze i

odgovornosti u vezi s elektronskim

certifikatima (potvrdama). Uz sam zakon,

donesen je cijeli niz podzakonskih akata

koji ureĊuju podruĉja kao što su evidencija

davaoca usluga certificiranja elektronskih

potpisa, jedinstveni registar davaoca usluga

certificiranja elektronskih potpisa koji

izdaju kvalificirane certifikate, mjere i

postupci upotrebe i zaštite elektronskog

potpisa, sredstava za izradu elektronskog

potpisa, obaveznog osiguranja davaoca

usluga izdavanja kvalifikacionih certifikata -

Zakon o elektronskom dokumentu RS Ovaj

zakon ureĊuje pravo fiziĉkih i pravnih lica

na upotrebu elektronskog dokumenta u svim

poslovnim radnjama i djelatnostima, te u

postupcima koji se vode pred organima

republiĉke uprave u kojima se elektronska


88

oprema i programi mogu primjenjivati u

izradi, prijenosu, pohranjivanju i ĉuvanju

informacija u elektronskom obliku. Zakon

takoĊe ureĊuje pravnu vaţnost te upotrebu i

promet elektronskih dokumenata. - Zakon o

elektronskom poslovanju RS Ovaj zakon

definira pruţanje usluga i pravila u vezi sa

sklapanjem ugovora u elektronskom obliku.

Federacija Bosne i Hercegovine - Zakon o

elektronskom dokumentu FBIH Ovim

zakonom ureĊuje se pravo federalnih i

kantonalnih organa uprave i federalnih i

kantonalnih upravnih organizacija, organa

lokalne samouprave, privrednih društava,

ustanova i drugih pravnih i fiziĉkih lica na

upotrebu elektronskog dokumenta u

poslovnim radnjama i djelatnostima, te u

postupcima koji se vode pred nadleţnim

organima u upravnom postupku u kojima se

elektronska oprema i programi mogu

primjenjivati u izradi, prijenosu, prijemu i

ĉuvanju informacija u elektronskom obliku,

pravna valjanost elektronskog dokumenta, te

upotreba i promet elektronskog

dokumenta.Provedbom navedenih Zakona i

drugih propisa sa predznakom „elektronski―,

uvodi se novi oblik sluţbene komunikacije,

te omogućuje sluţbena razmjena

elektronskih dokumenata izmeĊu poslovnih

subjekata i samih institucija. Ovime BiH

postaje korakom bliţi ka EU, u smislu

stvaranja mogućnosti da Bosna i

Hercegovina implementira iste one e-usluge

koje su jedinstveno implementirane za sve

ĉlanice Evropske unije, kao i omogućiti

priznavanje e-potpisa i e-poslovanja izmeĊu

Bosne i Hercegovine, Evropske unije i

trećih zemalja.

3. Prednosti elektronskog poslovanja

za kompanije

Prednosti uvoĊenja alata za e-poslovanje

nisu toliko u primjeni tehnologije koliko u

olakšavanju i ubrzanju provoĊenja

poslovnih procesa te olakšavanju pristupa

novim trţištima. Neke od prednosti:

- U pogledu registrovanja privrednih

subjekata, sasvim sigurno je da će se skratiti

vrijeme potrebno za registraciju.

- Elektronski potpis znaĉi brţe,

jednostavnije i jeftinije poslovanje

- E-servis će omogućiti domaćoj privredi

obavljanje raznih administrativnih

procedura preko interneta. Time će doći do

uštede novca poslovnim subjektima,

povećati efikasnost transparentnost

institucija, te olakšti kontrola i analiza

podataka

- UvoĊenje e-uprave će doprinijeti

smanjenju glomazne i skupe administracije,

koja predstavlja veliko opterećenje.

- Povećati će se stepen uĉinkovitosti

institucija

- E-poslovanje doprinosi uštedi vremena,

brzini, globalizaciji, unapreĊenju

produktivnosti, pridobivanju novih kupaca

te dijeljenju znanja, a sve u svrhu postizanja

prednosti pred konkurencijom.

4. E-registri privrednih subjekata i

poreskih prijava

U Bosni i Hercegovini već je

omogućena pretraga privrednih

subjekata iz oba entiteta i Brĉko distrikta

na web adresi

http://bizreg.pravosudje.ba . Uspostava

e-registra privrednih subjekata u

Republici Srpskoj je već zapoĉeta

(http://bizreg.esrpska.com/ ) tako da je

jasno da tehniĉke mogućnosti postoje.

Za online registraciju privrednih

subjekata, potrebno je, kao što je već

navedeno, prvo uspostaviti odgovarajuće

PKI infrastrukture, sto će biti

omoguceno formiranjem Ureda za

nadzor i akreditaciju ovjerilaca na

drzavnom nivou Porezna uprava FBiH je

takoĊer već uspostavila odreĊene

elektronske usluge, pa je tako moguće

podnijeti prijave za porez na dobit, te

prijave za uplatu doprinosa preko

njihovih web stranica

(http://www.pufbih.ba/v1/stranica/7 ).

Porezna uprava RS takoĊer nudi

elektronske usluge

(https://eusluge.poreskaupravars.org/ )

5. Iskustva regije

U EU je već dugi niz godina u upotrebi e-

uprava i elektronsko poslovanje. Što se tiĉe

okruţenja, Srbija je već uvela mnoge e-

usluge od strane drţavnih institucija za

privredu i stanovništvo - kao što je

izdavanje elektronskih graĊevinskih

dozvola, registracija preduzeća, izdavanje


89

uvjerenja i potvrda, predaja završnih raĉuna,

itd. U Crnoj Gori je još od 2011. godine

moguća elektronska registracija preduzeća,

kao i elektronsko podnošenje poreskih

prijava. U Makedoniji, izmeĊu ostalih

usluga, preko e-uprave uvedeno je e-

zdravstvo što podrazumijeva elektronsko

zakazivanje pregleda i izdavanje recepata,

ĉime je tri puta povećan broj usluga i deset

puta skraćeno vrijeme ĉekanja. U Hrvatskoj

je registracija privrednih subjekata preko

interneta djelimiĉno omogućena. Putem

usluge www.hitro.hr (site koji je platforma

Vlade Republike Hrvatske), pod opcijom e-

tvrtka, omogućeno je elektronsko osnivanje

preduzeća „sa ograniĉenom odgovornošću―

i „jednostavnog društva s ograniĉenom

odgovornošću sa temeljnim kapitalom u

novcu iz bilo kojeg javnobiljeţniĉkog ili

ureda www.hitro.hr u roku od ,,24 sata―.

ZAKLJUĈAK

UvoĊenje e-registra i e-uprave je

nadogradnja ICT infrastrukture koja

pozitivno djeluje na poslovanje, odnosno

poboljšanje poslovnog okruţenja.Svjesna te

ĉinjenice Bosna i Hercegovina je usvojila

savremeno zakonodavstvo kako bi stvorila

efikasan okvir za moderne elektronske

usluge i napokon usvajanjem provedbenih

propisala stvorila pretpostavke za punu

implementaciju elektronskog poslovanja.

Zakoni o elektronskom dokumentu, su u

potpunosti harmoniziran sa zakonodavstvom

Evropske unije, kao i sa trenutno najboljom

praksom u svijetu, a njihovo donošenje je

usklaĊeno sa Direktivama Evropske unije po

kojima Bosna i Hercegovina mora stvoriti

sve pretpostavke za elektronski pristup

informacijama i elektronsko poslovanje.

Budući da je zakonodavstvo u oblasti

elektronskog poslovanja Bosne i

Hercegovine usklaĊeno sa direktivama EU

to moze dodatno ulijevati povjerenje

privrednim subjektima, kako domaćim, tako

i stranim. Ovime BiH postaje korakom bliţi

ka EU, u smislu stvaranja mogućnosti da

Bosna i Hercegovina implementira iste one

e-usluge koje su jedinstveno implementirane

za sve ĉlanice Evropske unije, kao i

omogućiti priznavanje e-potpisa i e-

poslovanja izmeĊu Bosne i Hercegovine,

Evropske unije i trećih zemalja. Provedbom

Zakona i drugih propisa sa predznakom

„elektronski― koji su doneseni na drţavnom

nivou, uvešće se novi oblik sluţbene

komunikacije, te omogućiti sluţbena

razmjena elektronskih dokumenata izmeĊu

samih institucija. Uspostavljanjem Ureda za

nadzor i akreditaciju ovjeritelja, kao i

izradom Pravilnika o primjeni elektronskog

potpisa se oĉekuje puna primjena Zakon o

elektronskom potpisu, Zakona o

elektronskom pravnom i poslovnom

prometu te Zakona o elektronskom

dokumentu. Korišćenje elektroniĉkog

dokumenta, kao sluţbeno validnog, skratit

će vrijeme potrebno za provoĊenje

postupaka, a oĉekuje se pozitivan utjecaj na

smanjenje troškova koji se trenutaĉno

proizvode prilikom slanja dokumenata u

pisanoj formi. E-servis će omogućiti

domaćoj privredi obavljanje raznih

administrativnih procedura preko interneta.

Time će doći do uštede novca poslovnim

subjektima, povećati efikasnost

transparentnost institucija, te olakšti

kontrola i analiza podataka.

Pojednostavljivanjem interakcije poslovne

zajednice sa drţavom, odnosno mjerenjem i

ubrzanjem procesa kroz e-servise, ukloniti

će se poteškoće koje investitori navode kao

najbitnije. Implementacijom zakona e-

servisa, doći će do znaĉajne promjene u

lakoći poslovanja u BIH, te će se stvoriti

preduslovi za dalje investiranje i razvoj

poduzeća u BiH.

Literatura

[1] Vijeće ministarA Bosne i Hercegovine

„Politika razvoja informacionog društva

BiH―, Sarajevo, 2004.

[2] Zakon o elektronskom potpisu

(„Sluţbeni glasnik BiH―, broj 91/06)

[3] Zakon o elektronskom pravnom i

poslovnom prometu („Sluţbeni glasnik

BiH―, broj 88/07)

[4] Zakon o elektronskom dokumentu

(„Sluţbeni glasnik BiH―, broj 58/04


FBIH, (Sluzbene novine FBiH", br. 55/13)

[6] Zakon o elektronskom poslovanju RS

(Sluţbeni glasnik RS 59/09)


RS(Sluţbeni glasnik RS 59/09)


90

KONCEPT ODGOVORNOSTI PRAVNIH OSOBA U KRIVIĈNOM

ZAKONODAVSTVU BOSNE I HERCEGOVINE

Selma Otuzbir, MA, email: [email protected]


Sažetak: Uvođenjem odgovornosti pravnih osoba u krivično zakonodavstvo BiH, isto se uvrstilo u

značajan broj zemalja u kojima je zakonima predviđena odgovornost pravih osoba u skladu sa brojnim

dokumentima Vijeća Evrope, Evropske unije, Ujedinjenih nacija. Od država se zahtjeva uvođenje

odgovornosti za pravne osobe, zahtjevi se temelje na porastu krivičnih djela učinjenih vršenjem djelatnosti

pravne osobe, kao i na poteškoćama koje se temelje na kompleksnošću organizacione strukture pravne

osobe prilikom identifikacije pojedninca odgovornog za učinjeno krivično djelo.Također treba uzeti u obzir

da i samo kažnjevanje fizičke osobe, da takav počinitelj može lako da se kompenzira od strane pravne

osobe, u čije je ime i čiji je račun izvršeno krivično djelo. Krivično zakonodavstvo BiH je prihvatilo

akcesornu odgovornost pravne osobe za krivična djela, prema kojoj se odgovornost pravne osobe temelji

na odgovornosti fizičke osobe koja je djelovala u ime i za račun ili korist pravne osobe. U daljem tekstu

rada biće predstavljene osnove i granice odgovornosti pravne osobe.

Ključne riječi: Pravna osoba,krivično zakonodavstvo BiH, odgovornost pravne osobe

CONCEPT OF LIABILITY OF LEGAL PERSONS IN CRIMINAL

LEGISLATION OF BOSNIA AND HERZEGOVINA

Abstract: With the introduction of corporate liability in criminal law, the same rank in a significant

number of countries in which the law provides for liability of legal persons in accordance with a number

of documents of the Council of Europe, European Union, United Nations. Since the state is possible to

introduce liability for legal persons, the requirements are based on the increase of crimes committed with

activities of legal persons, as well as the difficulties that are based on the complexity of the organizational

structure of the legal entity of the identification responsible for the criminal. To consider and that only

punishment individuals to such a perpetrator can be easily compensated by a legal person, in whose name

and whose behalf the offense. The criminal legislation of Bosnia and Herzegovina accepted the accessory

liability legal persons for criminal offenses, according to which the liability of legal persons is based on

the responsibility of physical person, acting in the name and for the account or benefit of a legal person. In

the following work will be presented base and limits of liability of legal persons.

Keywords: Legal person, criminal law, the liability of legal persons



91

UVOD

Kriviĉno zakononodavstvo BiH je ĉlanom

11. KZ BiH i ĉlanom 13. stav 3. KZ BiH

regulisalo primjenu kriviĉnog

zakonodavstva BiH na odgovornost pravnih

osoba.

Kriviĉno zakonodavstvo BiH se primjenuje

na pravne osobe u skladu za poglavljem

XIV (odnosi se na odgovornost pravnih

osoba) kriviĉnog zakonodavstva kao i

drugim zakonima Bosne i Hercegovine.

TakoĊer se u ĉlanu 13.stav 3.reguliše da se

odredbe općeg dijela zakona primjenjuju na

pravne osobe, osim ako zakonom nije

drugaĉije propisano.

Ĉlan 13.stav 3. KZ BiH je postavio

supsidijarnu primjenu općeg dijela

kriviĉnog zakona na pravne osobe u odnosu

na posebne odredbe o odgovornosti pravnih

osoba koje su sadrţane u poglavlju XIV KZ

BiH. To znaĉi da se odredbe općeg dijela

zakona mogu primjenjivati samo ako

odredbama poglavlja XIV KZ BiH nije

drugaĉije propisano. S tim da se

supsidijarnost odnosi samo na primjenu

općeg dijela zakona ali ne u odnosu na

kriviĉnopravne odredbe koje su sadrţane u

drugim zakonima.

Primjena kriviĉnog zakonodavstva BiH o

odgovornosti pravnih osoba za kriviĉna

djela s obzirom na mjesto uĉinjenja

kriviĉnog djela, od izuzetne su vaţnosti

naroĉito što odreĊivanjem u kojim

sluĉajevima se primjenjuje domaće kriviĉno

zakonodavstvo istovremeno se odreĊuje se

kada domaći sudovi imaju jurisdikciju. To

znaĉi da u sluĉajevima kada je odreĊena

primjena domaćeg kriviĉnog zakonadavstva

istovremeno je odreĊena i nadleţnost

domaćih sudova za voĊenje kriviĉnog

postupka.

Iz zakonskih odredbi proizilazi da je

osnovni princip vaţenja kriviĉnog

zakonodavstava BiH o odgovornosti pravnih

osoba-teritorjalni princip, a da se u

sluĉajevima kada je krviĉno djelo poĉinjeno

van teritorije BiH, primjenjuju se principi

pasivnog i aktivnog personaliteta. Postavlja

se pitanje ko ĉini krug pravnih osoba koje

mogu biti odgovorne za kriviĉna djela,

odgovor na to pitnje je u poglavlju XIV KZ

BiH koje se uz iskljuĉenja odreĊena u ĉlanu

122. stav (1) primenjuju se samo na

društvene tvorevine koje se smatraju

pravnim osobama u skladu sa znaĉenjem tog

pojma koji je odreĊen u ĉlanu 1.stav (13)

KZ BiH. Prema odredbi ĉlana 1. stav 13. KZ

BiH, pravna osoba, u smislu tog zakona je:

Bosna i Hercegovina

Federacija Bosne i Hercegovine

Republika Srpska

Brĉko Distrikt Bosne i Hercegovine

Kanton;

Grad;

Općina;

Mjesna zajednica;

Svaki organizacioni oblik privrednog

društva;

Svi oblici povezivanja privrednih

društava;

Ustanova;

institucije za obavljanje kreditnih i

drugih bankarskih poslova;

Institucije za osiguranje imovine i

osoba;

Druge finansijske institucije;

Fond;

Politiĉke organizacije;

Udruţenja granana;

Drugi oblici udruţivanja koji mogu

stjecati sredstva i koristiti ih na isti

naĉin kao isvaka druga institucija ili

organ koji ostvaruje i koristi sredstva

i kojem je zakonom priznato

svojstvo pravne osobe.

Odredbama ĉlana 122. stav (1) iskljuĉuje

odreĊene pravne osobe od odgovornosti za

kriviĉna djela a to su:

- Bosna i Hercegovina;

- Federacija Bosna i Hercegovina;

- Republika Srpska;

- Kanton;

- Grad;

- Općina;

- Mjesna zajednica.

Gore navedene pravne osobe, su pravne

osobe javnog karaktera i njihova

odgovornost za kriviĉna djela je iskljuĉena

bez obzira da li su djelovala ius imperii ili


92

ius gestionis.107

Shodno tome za kriviĉna

djela mogu odgovarati sljedeće pravne

osobe :

- Svaki organizacioni oblik privrednog

društva;

- Svi oblici povezivanja privrednih društava;

- Ustanove;

- Institucije za obavljanje kreditnih i drugih

bankarskih poslova;

- Institucije za osiguranje imovine i osoba;

- Druge finansijske institucije;

- Fondovi;

- Politiĉke organizacije;

- Udruţenja granana;

- Drugi oblici udruţivanja koji mogu stjecati

sredstva i koristiti ih na isti naĉin kao i

svaka druga institucija ili organ koji

ostvaruje i koristi sredstva i kojem je

Zakonom priznato svojstvo pravne osobe.

Postavlja se pitanje kako utiĉe statusna

promjena pravne osobe na njenu

odgovornost za kriviĉna djela. U poglavlju

XIV KZ BiH sadrţane su odrebe o

odgovornosti pri promjeni statusa pravne

osobe. Te odredbe se odnose na

odgovornost osobe za kriviĉna djela pravne

osobe u steĉaju i na odgovornost pravne

osobe koja je prestala postojati.

Shodno odredbi ĉlana 126. stav (1) KZ BiH

vidljivo je da pravna osoba koja je u steĉaju

moţe odgovarati za kriviĉno djelo bez

obzira je li ono uĉinjeno prije pĉetka steĉaja

ili u toku steĉajnog postupka. To znaĉi da će

pravna osoba odgovarati za poĉinjeno

kriviĉno djelo. MeĊutim, pravnoj osobi u

steĉaju se ne moţe izreći kazna, kako se ne

bih umanjila njena steĉajna masa, ali se

moţe izreći mjera sigurnosti oduzimanja

predmeta te mjera oduzimanja imovinske

koristi pribavljene kriviĉnom djelom.108

Odredba ĉlana 126. stav (2) KZ BiH

regulisala je da ako je došlo do prestanka

pravne osobe prije pravosnaţnog okonĉanja

kriviĉnog postupka, a u kriviĉnom postupku

je utvrĊena odgovornost pravne osobe,

kazna ili kriviĉnopravna sankcija izriĉe se

107

Lj. Filipović, V.Ikanović: Edukativni model

„Kriviĉni postupak protiv pravnih osoba― Visoko

sudsko tuţilaĉko vijeće, str.18. 108

Ibidem., str.22.

pravnom sljedniku pravne osobe kojoj je

utvrĊena odgovornost, ako je rukovodeći

organ pravnog sljednika prije prestanka

pravne osobe znao za uĉinjeno kriviĉno

djelo.

Uslov za primjenu navedene odredbe jeste

da je rukovodeći ili nadzorni organ znao za

uĉinjeno kriviĉno djelo. TakoĊer i ako je do

prestanka pravne osobe došlo nakon

okonĉanja kriviĉnog postupka

kriviĉnopravna sankcija se po odredbama

ĉlana 126. stav (3) stava (4) izvršava prema

pravnom sljedniku pravne osobe, ali ako je

rukovodeći organ znao za tu sankciju prije

prestanka pravne osobe, što podrazumjeva

voĊenje posebnogpostupka za utvrĊivanje te

okolnosti.

MeĊutim zakon ne reguliše naĉinizvršenja

mjere oduzimanja imovinske koristi

pribavljene kriviĉnim djelom u sluĉaju

prestanka pravne osobe nakon pravosnaţnog

okonaĉnja kriviĉnog postupka.

TakoĊer postoji još dilema kada se govori o

prestanku pravne osobe prije okonĉanja

kriviĉnog postupka koja se odnose na

sadrţaj i formu optuţnice i presude. S tim da

je ostalo nerješeno pitanje sa pravnim

osobama koje su prestale postojati prije

okonĉanja kriviĉnog postupka a nemaju

pravnog sljednika. Jer ako nema pravnog

sljednika postavlja se kome će se izreći

kriviĉnopravne sankcije, nema uslova za

kriviĉno gonjenje odnosno voĊenje

kriviĉnog postupka, te se postupak

obustavlja. Pravne osobe mogu biti

odgovorne za kriviĉna djela iz Kriviĉnog

zakona BiH kao i za druga kriviĉna djela

pripisana zakonom Bosne i Hercegovine.

Time se ne ograniĉava odgovornost pravne

osobe za odreĊena kriviĉna djela, pravne

osobe mogu odgovarati i za kriviĉna djela

propisana kriviĉnim zakonodavstvom koje

je vaţeće na teritoriji Bosne i Hercegovine.

1. Osnovi odgovornosti pravnih osoba za

kriviĉna djela

Ĉlan 124. KZ BiH reguliše osnove

odgovornosti pravne osobe, na naĉin da je

odgovorna pravna osoba za kriviĉno djelo


93

koje je uĉinitelj uĉinio za ime, za raĉun ili u

korist pravne osobe u sljedećim situacijama:

- Kada smisao uĉinjenog kriviĉnog djela

proizilazi iz zakljuĉka, naloga ili odobrenja

rukovodećih ilinadzornih organa pravne

osobe;

- Ili kada ruovodeći ili nadzorni organ

pravne osobe utjecali na uĉinitelja ili mu

omoguĉili da uĉini kriviĉno djelo;

- Ili kada pravna osoba raspolaţe

protupravno ostvarenom imovinskom koristi

ili koristi predmete nastale kriviĉnim

djelom;

- Ili kada se rukovodeći ili nadzorni organi

pravne osobe propusti duţni nadzorni rad

zakonitošću radnika.

Da bi pravna osoba bila odgovorna za

kriviĉno djelo potrebno je da se utvrdi:

Postojanje kriviĉnog djela-fiziĉke osobe,

uĉinjenje kriviĉnog djela od strane uĉinitelja

u ime, za raĉun ili u korist pravne osobe i

postojanje nekog doprinosa uĉinjenja

kriviĉnog djela.

2.1. Granice odgovornosti pravne

osobe za kriviĉno djelo

Iako se u ĉlanu 124. KZ BiH navodi da se

uĉinjenje kriviĉnog djela vezuje za

uĉinitelja kriviĉnog djela, pravna osoba je

odgovorna i kada uĉinitelj za uĉinjeno

kriviĉno djelo nije kriv. TakoĊer ĉlan 375.

stav (2) ZKP propisuje da se protiv pravne

osobe moţe voditi kriviĉni postupak i

ustanoviti njena odgovornost za kriviĉno

djelo i onda kada se protiv uĉinitelja kriviĉni

postupak ne moţe pokrenuti.109

Ti razlozi su npr. smrt uĉinitelja, duševno

oboljenje nakon uĉinjenja usljed kojeg nije

sposoban uĉesvovati u postupku. Pošto je

preduslov odgovornosti pravne osobe za

kriviĉno djelo, postojanje kriviĉnog djela da

je uĉinjeno u ime, za raĉun, ili u korist

pravne osobe sam ĉinjeniĉni osnov

optuţnice kojom se pravna osoba optuţuje,

kao i ĉinjeniĉni osnov presude kojom se

pravna osoba oglašava odgovornom za

kriviĉno djelo u takom sluĉaju mora

sadrţavati ĉinjenice i okolnosti iz kojih

proizilaze obiljeţja kriviĉnog djela i

109

Ibidem., str. 42.

okolnosti koje potvrĊuju da je uĉinitelj to

djelo uĉinio u ime, za raĉun ili korist pravne

osobe kao i jedan od zakonskih doprinosa

pravne osobe uĉinjenju kriviĉnog djela od

uĉinitelja.

Stvarnom smetnjom za pokretanje kriviĉnog

postupka moţe se smatrati i nepostojanje

dokaza za osnovanu sumnju da je taĉno

odreĊena osoba uĉinilac kriviĉnog djela za

ĉije ĉinjenje postoji dovoljno dokaza

moguće je podnijeti optuţnicu protiv pravne

osobe za kriviĉno djelo za neodreĊenu

(neidentificiranu) osobu i nakon provedenog

postupka donijeti presudu kojom se pravna

osoba oglašava odgovornom za kriviĉno

djelo.110

Odredbom ĉlana 125. stav (2) KZ BiH

propisano je da odgovornost pravne osobe

za kriviĉno djelo ne iskljuĉuje krivicu

fiziĉkih odnosno odgovornih osoba za

uĉinjeno kriviĉno djelo.

Odgovornost pravne osobe za kriviĉno

djelo dakle, ne iskljuĉuje:111

- krivicu fiziĉke osobe koja je uĉinitelj

kriviĉnog djela za koje odgovara i pravna

osoba,

- o krivicu odgovorne osobe u rukovodećim

ili nadzornim organima pravne osobe koja je

svojim radnjama, preduzetim u okviru

djelovanja rukovodećeg ili nadzornog

organa pravne osobe kojim je ostvaren

doprinos tih organa pravne osobe uĉinjenju

kriviĉnog djela, ostvarile obiljeţja

odrenenog kriviĉnog djela.

Shodno ĉlanu 125. stav 3. KZ BiH

propisano je da za kriviĉna djela uĉinjena iz

nehata pravna osoba moţe biti odgovorna

pod uslovima iz ĉlana 124. taĉke d) zakona,

te da se u tom sluĉaju pravna osoba moţe

blaţe kazniti (fakultativni osnov za

ublaţavanje kazne pravnoj osobi). Na

osnovu ovih odredbi se moţe zakljuĉiti da

ostali oblici doprinosa rukovodećih ili

nadzornih organa pravne osobe, propisani u

taĉkama a) – c) ĉlana 124. zakona, s

110

Ibidem., str 43. 111

Ibid.


94

obzirom na svoju sadrţinu, pretpostavljaju

umišljajnu djelatnost uĉinitelja.

Odredbom ĉlana 125. stav 4. KZ BiH,

propisano je da, kada u pravnoj osobi osim

uĉinitelja nema druge osobe ili organa koji

bi mogli usmjeravati ili nadzirati uĉinitelja,

pravna osobaodgovara za uĉinjeno kriviĉno

djelo u granicama uĉiniteljeve odgovornosti.

Odredba se, dakle, odnosi na odgovornost

dvije vrste pravnih osoba:

- pravnih osoba koje u svom ĉlanstvu

nemaju druge osobe osim uĉinitelja i

- pravnih osoba koje u svom ĉlanstvu imaju

i druge osobe osim uĉinitelja, ali nemaju

organa personalno razliĉitog od uĉinitelja

koji bi mogao usmjeravati ili nadzirati

uĉinitelja.

Ukoliko je rijeĉ o jednoj od ove dvij vrste

pravnih osoba, pravna osoba odgovara za

uĉinjeno kriviĉno djelo u ime, za raĉun ili

korist pravne osobe u granicama uĉiniteljeve

odogovornosti. Ako je iz nekog razloga,

iskljuĉena krivica uĉinitelja, iskljuĉena je i

odgovornost pravne osobe za kriviĉno djelo

uĉinitelja. Ovdje postoje dvije vrste pravnih

osoba postoji potpuno personalno

preklapanje uĉinitelja i pravne osobe

odnosno uĉinitelja i rukovodećih ili

nadzornih organa pravne osobe, pa nije

moguće odgovornosti pravne osobe

posmatrati odvojeno od uĉioĉeve

odgovornosti.

2. Kriviĉni postupak protiv pravnih lica u

kriviĉnom zakonodavstvu Bosne i

Hercegovine

Odgovornost pravne osobe za uĉinjeno

kriviĉno djelo u našem pravu mora se

utvrditi u zakonom propisanom postupku

prema odredbama kriviĉnog procesnog

prava. Tok kriviĉnog postupka regulisan je

kriviĉnim zakonodavstvom BiH, te se mogu

uoĉiti više nejgovih vrsta.

Zakon poznaje:

- Opšti ili redovni kriviĉni postupak;

- Posebni postupci (postupak za izdavanje

kaznenog naloga; postupak prema

maloljetnicima; postupak protiv pravnih

lica; postupak za izricanje sudske opomene,

postupak za primjenu mjera bezbjednosti,

postupak za oduzimanje imovinske koristi i

za opozivanje uslovne osude) i

- Posebni nekriviĉni postupci (postupak za

donošenje odluke o brisanju osude, ili

prestanku mjera bezbjednosti i pravnih

posljedica osude; postupak za pruţanje

menunarodne pravne pomoći i izvršenje

menunarodnih ugovora u kriviĉnopravnim

stvarima; postupak za nadoknadu štete,

rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava

lica bez osnova osunenih i neosnovano

lišenih slobode i postupak za izdavanje

potjernice i objave).112

2.1. Pravna priroda postupka

Stav pravne nauke je da se u BiH

primjenjuje kriviĉni postupak koji nije ĉisti

mješoviti postupak, niti akuzatorski već

kompromis, jer uzima oblike i elemente iz

oba kriviĉnoprocesna sistema i pokušava ih

spojiti u jednu cjelinu.113

Zakonodavstvo BiH prihvata rješenje

„srednjeg puta― koji se sastoji u:

- Promjeni kriviĉnog postupka samo u

obimu koji je potreban za njegovo

prilagonavanje pravnom licu kao

optuţenom;

- Svi Kriviĉni zakoni upućuju da se

postupak protiv pravnih lica vodi po

odredbama Zakona o kriviĉnom postupku

(ĉlan 122. stav 4. KZ BiH, ĉlan 125. stav 4.

KZ RS, ĉlan 126. stav 4. KZ FBiH i ĉlan

122. stav 4. KZ BDBiH);

- U Zakone o kriviĉnom postupku ugranena

su posebna poglavlja koja urenuju osobeni

postupak protiv pravnih lica;

- Ove odredbe propisuju da se, ako

drugaĉije nije odreneno, protiv pravnih lica

shodno primjenjuju odgovarajuće odredbe

ZKP, ĉak i ako se postupak vodi samo

protiv pravnog lica (ĉlan 387. ZKP BiH,

ĉlan 393. ZKP RS,ĉlan 408. ZKP FBiH,

ĉlan 387.ZKP BDBiH).

- Uvedena je stranaĉka sposobnost pravnog

lica na strani optuţenog;

- Pravna lica imaju sposobnost uĉesnika u

postupku, jer mogu da se pojavljuju

svojstvu i sa pravima oštećenog.

112

M. Simović, Kriviĉno procesno pravo, Treće i

izmijenjeno izdanje, Banja Luka, 2009. str.438. 113

M.Simović, Kriviĉno procesno pravo, Uvod i

opšti dio, Bihać, 2009. Godina, str 78.


95

2.2. Faze postupka

Postupak protiv pravnog lica ima svoj

odreneni tok. Zakonodavac nije smatrao da

je potrebno izostavljati, uvoditi ili mijenjati

pojedine faze postupka posebno za pravna

lica. S obzirom na jedinstvo postupka on

ima iste etape kao postupak protiv fiziĉkog

lica. Bez obzira na razlike u odnosu na

ranije procesno zakonodavstvo i u vaţećem

moţemo razlikovati dvije etape

prvostepenog postupka:114

- Prva etapa: postupak otkrivanja, istrage i

optuţenja;

- Druga etapa: glavni postupak.

U glavnom postupku su: pripremanje

glavnog pretresa, glavni pretres i donošenje

presude.

2.3. Ciljevi postupka

Cilj voĊenja kriviĉnog postupka protiv

pravnih lica je:

- Da se preduzimanjem, zakonom

propisanih radnji procesnih subjekata

donese odluka nadleţnog suda o kriviĉnom

djelu, odgovornosti uĉinioca i sankciji; -

Ovaj cilj ostvaruje se postupanjem po

njegovim opštim i posebnim pravilima; -

Kriviĉna djela i sankcije su propisane

Kriviĉnim zakonom; - Na pravno lice se

primjenjuju njegova opšta ali i posebno

propisana pravila.

2.4. Subjekti postupka

U kriviĉnom postupku potrebno je da

pojedini procesni subjekti preduzmu više

kriviĉnoprocesnih radnji. Ovi subjekti

pojedinaĉno raspolaţu odrenenim zbirom

prava i duţnosti koji praktiĉno i odrenuju

njihov procesni poloţaj. Na osnovu

karakteristika kojeimaju, moţe se reći da je

subjekat postupka ili kriviĉnoprocesni

subjekat procesno sposobno fiziĉko ili

pravno lice koje na osnovu zakonom

114

Lj. Filipović, V.Ikanović: Edukativni model

„Kriviĉni postupak protiv pravnih osoba― Visoko

sudsko tuţilaĉko vijeće, str.81.

propisanih prava i duţnosti vrši odrenenu

funkciju u kriviĉnom postupku s ciljem

ostvarivanja kriviĉnoprocesnog zadatka -

rasvjetljenja i rješenja kriviĉne stvari.

Kriviĉnoprocesne subjekte moţemo

podijeliti na dvije grupe: a. glavne i b.

sporedne.

Glavni subjekti:115

Nosioci glavnih kriviĉnoprocesnih funkcija

koji imaju neposredni interes za ostvarenje

kriviĉnoprocesnog zadatka su glavni

subjekti. Ovdje spadaju: a) ovlašćeni tuţilac

(funkcija optuţbe); b) optuţeno fiziĉko i

pravno lice (funkcija odbrane) i c) sud

(funkcija sunenja).

Tuţilac i optuţeno fiziĉko i pravno lice su

kriviĉnoprocesne stranke.

Sporedni ili pomoćni subjekti: Sporedni ili

pomoćni kriviĉnoprocesni subjekti imaju

samo sporedan ili posredan interes za

rasvjetljavanje kriviĉne stvari. Oni su

nosioci sporednih ili pomoćnih

kriviĉnoprocesnih funkcija, a još se nazivaju

kriviĉnoprocesni uĉesnici.

Kriviĉnoprocesni uĉesnici: a) branioci, b)

zastupnici pravnih lica, c) zakonski

zastupnici, d) svjedoci, e) vještaci, struĉna

lica, tumaĉi, f) oštećeni i punomoćnici.

Tuţilac je ovlašćeni organ kome pripada

pravo i duţnost pokretanja kriviĉnog

postupka ako postoje osnovi sumnje da je

uĉinjeno kriviĉno djelo. Njegova je obaveza

da odmah po saznanju o postojanju osnova

sumnje da je uĉinjeno kriviĉno djelo

preduzme potrebne mjere za njegovo

otkrivanje i sprovonenje istrage,

pronalaţenje osumnjiĉenog, da vrši nadzor

nad istragom, predlaţe izdavanje kaznenog

naloga, podiţe optuţnicu i izjavi pravni lijek

(ĉlan 35. ZKP BiH, ĉlan 43. ZKP RS, ĉlan

45. ZKP FBiH, ĉlan 35. ZKP BDBiH).

Princip legaliteta

- Kriviĉno gonjenje pravnih lica zasniva se

na principu legaliteta kriviĉnog gonjenja;

- Tuţilac je duţan da preduzme kriviĉno

gonjenje ako postoje dokazi da je uĉinjeno

115

Ibidem., str.83.


96

kriviĉno djelo, osim ako zakonom o

kriviĉnom postupku nije drugaĉije

propisano (ĉlan17. ZKP BiH, ĉlan 17. ZKP

RS, ĉlan 18. ZKP BiH, ĉlan 17. ZKP

BDBiH);

- Po pravilu, tuţilac je duţan da pokrene

kriviĉni postupak uvijek kada postoji

osnovana sumnja da je poĉinjeno kriviĉno

djelo fiziĉkog lica u ime, za raĉun i u korist

pravnog lica i da je uz to ispunjen jedan od

ĉetiri spominjana uslova;

- Ovo znaĉi da je tuţilac duţan, ako su

ispunjene navedene pretpostavke, shodno

ovom principu da preduzme gonjenje za sva

kriviĉna djela jer zakon nije propisao

posebna kriviĉna djela koja mogu uĉiniti

pravna lica.

Princip oportuniteta Kod gonjenja pravnih

lica princip legaliteta je više ograniĉen u

odnosu na gonjenje fiziĉkih lica, a granice

primjene principa oportuniteta su znatno šire

u odnosu na pravna lica;116

- Od principa legaliteta zakon kod pravnih

lica ipak izuzetno dozvoljava odstupanje i

primjenu principa oportuniteta;

- Ovlašćenje tuţiocu da procijeni

cjelishodnost kriviĉnog gonjenja pravnog

lica, iako su ispunjene sve zakonske

pretpostavke za njegovo gonjenje.

3. Zakljuĉak

Kriviĉno pravna odgovornost pravnih osoba

jedna je od kljuĉnih tema europske

kriviĉnopravne nauke u zadnjem periodu te

su se s njom suoĉile kriviĉno pravna teorija i

zakonodavstvo svih europskih drţava.

Spoticaj je bio dvostruk:

kriminalnopolitiĉke potrebe te razvoj

meĊunarodnog i europskog prava.

Kriminalitet pravnih osoba ĉesto ima

izuzetno teške posljedice za ţivot i zdravlje

ljudi, preuzeo je primat pred pojedinaĉnim

poĉiniteljima u privrednom podruĉju,

povezao se sa zloĉinaĉkim udruţenjima, a u

posljednje vrijeme sve se više istiĉe

opasnost koju predstavlja kriminalistiĉka

djelatnost privrednih društava. Iako je

domaći kaznenopravni sistem regulisao

kriviĉnu odgovornost pravnih osoba

potrebno je konstantno doprinosti

116

Ibidem., str.85.

poboljšanju istih te inkorporirati u domaće

zakonodavstvo smjernice i direktive

Evropske Unije. Naime, pravni akti

doneseni u okviru Vijeća Europe i Europske

unije kao i aktivnosti europskih struĉnih

tijela te tijela vlasti pokazali su da je na

europskoj razini osviještena potreba i

formirana snaţna volja za kriviĉnopravnim

sankcioniranjem pravnih osoba. Brojni

teoretiĉari se slaţu, a i aktualne dinamiĉne

zakonodavne promjene u europskim

drţavama to potvrĊuju, da su pokretaĉi

uvoĊenja kriviĉne odgovornosti pravnih

osoba u nacionalne kriviĉnopravne poretke

bile upravo obveze koje su u tom smislu

nametali meĊunarodni i europski propisi.

MeĊu njima posebnu vaţnost ima Drugi

protokol Konvencije o zaštiti financijskih

interesa Europske unije. Rezultat toga je da

je danas u Europi naĉelo societas delinquere

non potest zamijenjeno naĉelom societas

delinquere potest jer je velika većina

europskih drţava uvela kriviĉnu

odgovornost pravnih osoba, a sve propisuju

odreĊeni oblik odgovornosti pravnih osoba

za kriviĉna djela kao i sankcije za pravne

osobe. Analizom postojećih teoretskih i

zakonodavnih modela kriviĉne odgovornosti

pravnih osoba zakljuĉeno je da postoje tri

temeljna razlikovna materijalnopravna

obiljeţja o kojima ovisi njihov sadrţaj.

Glavno je pitanje je li kaznena odgovornost

pravne osobe izvedena ili autonomna, zatim

je li subjektivna ili objektivna te konaĉno je

li supsidijarna ili kumulativna. U većini

kriviĉnopravnih poredaka prihvaćen je

model izvedene odgovornosti pravnih osoba

u kojemse odgovornost fiziĉke osobe

uraĉunava pravnoj osobi. MeĊutim, sve više

prodire kako u teoriju tako i u

zakonodavstvo model autonomne

odgovornosti. Da bi se odgovornost pravne

osobe uĉinila neovisnom o krivnji fiziĉke

osobe, bilo je nuţno stvoriti nove

kriviĉnopravne institute koji odgovaraju

deliktnom ponašanju pravne osobe meĊu

kojima su najpoznatiji odgovornost zbog

nedostataka u organizaciji i pogrešna

procjena rizika.


97

LITERATURA

[1] M. Simović, Kriviĉno procesno pravo,

Treće i izmijenjeno izdanje, Banja Luka,

2009. godine.

[2] M.Simović, Kriviĉno procesno pravo,

Uvod i opšti dio, Bihać, 2009. godina.

[3] Lj. Filipović, V.Ikanović: Edukativni

model „Kriviĉni postupak protiv pravnih

osoba―, Visoko sudsko tuţilaĉko vijeće.

SIGURNOSNI PROTOKOLI U E-BANKARSTVU

Almedina Hatarić, MA, email: [email protected],

Imran Kasumović-student, email: [email protected]


Sažetak: Sigurnost informacionog sistema obuhvata radnje, mjere i postupke u cilju zaštite podataka i

informacionog sistema od nepredvidivih događaja sa neželjenim posljedicama. U tom smjeru je i sve veća

potreba za onemogućavanjem svakog slučajnog ili namjernog narušavanja i sprječavanja funkcija

računarskih sistema. Također, treba stvoriti i neophodne uslove za pravilno korištenje unaprijed definisanih

funkcija informacionih sistema. Kao osnova za nalaženje zadovoljavajućeg odgovora na pitanje zaštite

informacionih sistema, polazimo od klasifikacije prijetnji koje mogu ugroziti isti na: nesreće, greške i

kriminal. Na bazi navedene klasifikacije data su četiri odgovora na pitanja gdje se dobija djelimičan

odgovor, a njihovom sintezom i potpuniji odgovor:

vrijednost hardvera i softvera;

raznovrsnost funkcija računarskih sistema;

karaketristike računarskih sistema.

Najprije je potrebno definisati cilj zaštite sistema, da bi bilo koji sistem zaštite ima smisao samo ukoliko se

nešto, od nečega i zbog nečega štiti, a da bi se isti postigao mora se na funkciju izvršavati sa nečim i na

neki način. Rješenje ovako postavljenih ciljeva, odnosno pitanje je moguće uz logičke cjeline, a po principu

"zlatnih pitanja" kriminalistike, kroz odgovarajuća "zlatna pitanja" informatičke zaštite i koja zahtjevaju

potpune odgovore.

Ključne riječi: Protokol, sigurnost, informacioni sistem, bankarstvo, tehnologije

SAFETY PROTOCOLS IN E-BANKING

Abstract: Safety Information System includes actions, measures and procedures in order to protect data

and information system from unforeseen events with undesirable consequences. In this direction is the

increasing need for disabling any accidental or deliberate distortions and prevent the functions of computer

systems. We should also create the necessary conditions for the proper use of predefined functions of

information systems. As a basis for finding a satisfactory answer to the question of protection of information

systems, we start from the classification of threats that can jeopardize the same accident, crime and error.

On the basis of this classification,there are given four answers to questions where a partial response is

received, and by their synthesisis receiveda fuller response:

the value of hardware and software;

versatility of computer systems;

characteriatics of computer systems.

First, it is necessary to define the purpose of the protection system, that any system of protection has

meaning only if something, somewhere, and for some reason needs to be protected, and in order to achieve

the goal, we need to execute something in some way on the function. The solution of these set goals is that

question is possible with logical units, and according to the "golden questions" of criminology, the

corresponding "golden questions" of information protection and which require full answers.

Keywords: Protocol, security, information systems, banking, technologies



98

1. UVOD

Elektronsko poslovanje je savremeni oblik

organizacije poslovanja koji podrazumijeva

intenzivnu primjenu informatiĉke i posebno

internetske tehnologije.Elektronsko

poslovanje je voĊenje poslova na Internetu,

što ne podrazumijeva samo kupovinu i

prodaju, nego i brigu o klijentima i

poslovnim partnerima, kao i organizaciju

poslovanja u svojoj firmi online i

organizaciju poslova prema klijentima. lz

navedene definicije se vidi da osnovu za

elektronsko poslovanje ĉine informaciono

komunikacione tehnologije koje se stapaju u

Internet koji ĉini globalnu multimedijalnu

infrastrukturu. Današni razvoj Interneta

omogućio je nove dimenzije organizacionih

i poslovnih procesa koji nastaju stvaranjem

mogućnosti koje pruţaju:

Nov, interaktivan naĉin za pristup

trţištu i poslovnim partnerima, kako

na lokalnom tako i na globalnom

nivou.

Mogućnost obavljanja odredenih

poslovnih procesa van preduzeća.

Dostupnost mnoštvu informacija, sa

moćnim elementima pretraţivanja i

automatskom analizom.

Novi modaliteti poslovnog

udruţivanja, finansijskih transakcija

i obavljanja poslovnih procesa.

Poslovanje je oduvijek zavisilo od

tehnologije, medutim to je danas izraţenije

više nego ikad. Moglo bi se reći da

tehnologija danas upravlja cjelokupnim

ljudskim ţivotom i radom, a ne samo

proizvodnim pogonima i usluţnim

djelatnostima. Tehnologija je izmijenila

naĉin na koji danas obavljamo poslove,

samu prirodu poslova i razloge zbog kojih ih

obavljamo. Danas klijenti ţele pristup

proizvodima i uslugama u svako doba 0 - 24

sata na dan. Firme koje omoguće

najfunkcionalniji, najpouzdaniji i korisniku

najprilagodeniji proizvod ili uslugu imaju

najveće izglede za uspjeh u dugom roku.

Ulaganje u tehnologiju je neminovno kako

bi se iznalazio naĉin za stvaranje novih

poslovnih mogućnosti, pariranju trendovima

skraćivanja ţivotnog ciklusa proizvoda, te

brţem osvajanju novih trţišta. Poslovanje se

kreće u nekad nezamislivim smjerovima i

obavlja na naĉine koji se nisu mogli ni

pretpostaviti u bliţoj prošlosti. Najbolji

primjer koji ovo potvrduje je upravo

Internet koji danas odreduje poslovnu

strategiju u najvećim svjetskim

kompanijama, ali i u onim malim koje su

svjesne kako njegovih prednosti u primjeni,

tako i neminovnosti za tu primjenu, a sve u

cilju odrţivosti u biznisu.

Podruĉja u kojima se najĉešće primjenjuje

elektronsko poslovanje:

online prodaja vlastitih dobara i

usluga,

elektronsko trgovanje,

online zabava i rekreacija,

elektronsko bankarstvo i online

finansijske transakcije i

elektronsko izdavaštvo.

2. INTERNET KAO PLATFORMA

ELEKTRONSKOG

POSLOVANJA

Intemet je globalna multimedijalna mreţa

koja povezuje raĉunare širom svijeta. Sastoji

se odinfrastrukture mreţnih servera i

komunikacijskih kanala izmeĊu njih koji se

koriste za transport informacija izmeĊu

klijentskih PC-ja i WEB servera, kao i

izradu samih servera. Intemet je mreţa svih

mreţa koje sve meĊusobno komaduju na

dogovorenom jeziku koji se zove protokol.

Taj protokol je poznat pod imenom TCP/IP

(Transmission Control Protokol/Intemet

Protokol). Postoji doslovno na milione

mreţa koje su povezane na Intemet, a on i

dalje neprestano raste.

Temeljni koncept djelovanja intemeta je

klijent/server arhitektura. Taj koncept je

zasnovan na tome da bilo koji korisnik moţe

da zahtijeva od mreţnog servera neku

uslugu, a taj mu je server pruţa, ukoliko on

ima pravo pristupa toj usluzi. Svaki raĉunar

unutar mreţe, koji ima u svojim

memorijama neke podatke koje moţe "ţeli"

pruţiti drugim korisnicima na mreţi, naziva

se serverom.

Dok na drugoj strani svaki korisniĉki ureĊaj

(npr. korisniĉki PC ili radna stanica u


99

lokalnoj mreţi) koji moţe zatraţiti i

prihvatiti podatke od nekog servera naziva

se klijentom. Najznaĉajnije obiljeţje

klijentsko/serverske arhitekture je to što

korisnici ne moraju voditi brigu o tome gdje

se u mreţnom sistemu traţena informacija

nalazi, u kojem je obliku memorisana i

kojim će komunikacionim putevima

(telekomunikacionim linijama) doći do

njega. Ono što klijent treba da zna je to da

postoje mnogi standardni i nestandardni

mreţni (intemet) servisi (usluge) pomoću

kojih će inicirati traţenje i dobijanje

informacija, odnosno obavljanje nekog

informacionog posla (prenosa i obrade

podataka).

3. SIGURNOST U E-POSLOVANJU

Sigurnost podataka i prenos podataka je star

problem. Najjednostavniji oblik bi mogao

biti došaptavanje - infomiaciju dobiva samo

jedna osoba i drugi ne znaju sadrţaj poruke.

Prednost je jednostavnost, a mana je kratka

udaljenost na koju se takvim naĉinom

poruka moţe prenijeti. Pojavom pisma

otvorile su se nove mogućnosti, prije svega

slanje poruka po glasniku na, za ono

vrijeme, proizvoljne udaljenosti.

Najveća je primjena bila u vojne svrhe, a to

je donijelo i veću opasnost za glasnika i za

poruku. Glasnika je mogla spasiti velika

brzina ili borbena vještina, ali kada je

jednom savladan onda poruka dospijeva u

ruke neprijatelju. Jednostavni trik Rimljana

je bio da se poruka napiše na traci koja je

omotana oko štapa taĉno odreĊenog

promjera, pa su takvu poruku mogli

razumjeti samo vlasnici takvog štapa.

Neprijatelj je dobio samo traku s

nerazumljivim redosljedom znakova, a

poruku nije znao ĉak ni glasnik.

Kad se jednom sazna da je poruka zaštićena

na taj naĉin, isprobavanjem se relativno lako

moţe doći do štapa odgovarajuće veliĉine.

Drugi naĉin je, na primjer, svako slovo

zamjeniti nekim drugim. Primalac i

pošiljalac poruke moraju imati istu tablicu

zamjena kako bi poruku mogli napisati,

odnosno proĉitati. Ko nema tablicu moţe

isprobavati, ali za trideset slova ima ĉak 30!

(faktorijel) mogućih tablica.

Mana ovakvog naĉina zaštite je da se

nekako mora poslati i tablica, pa ako

neprijatelj ima sreću da je presreo glasnika s

tablicom moţe ubuduće proĉitati sve

poruke. Štaviše, moţe samnapisati šifrovanu

poruku, pa poslati laţnog glasnika. Ako

primalac poruke poznaje rukopis, barem

potpis pošiljaoca, znaće da je poruka laţna.

lsto tako moţe zatraţiti od glasnika da se

identifikuje, na primjer, posebnim prstenom

medaljonom, a najbolje liĉnom potvdom.

Pojavom masovnihkomunikacija, posebno

intemeta, potreba za zaštićenim prenosom je

naglo porasla. Sada je potreban, ne samo

generalima i vladarima, nego i poslovnim

ljudima, i obiĉnim graĊanima. Bilo da je

rijeĉ o vojnoj industrijskoj tajni, broju

kreditne kartice ljubavnom pismu, zaštita

podataka je postala svakodneva potreba.

Kako uglavnom ne znamo kojim putem

putuju naši podaci i kroz ĉije ruke prolaze,

zaštićeni prenos podataka je neophodan za

svaki posao gdje se traţi tajnost privatnosti.

3.1. SSL protokol

Secure Sockets Layer (SSL) je protokol za

sigumo slanje poruka (komuniciranje)

putem Inteneta, koji omogućuje slanje

povjerljivih podataka (npr. broj kreditne

kartice) putem Inteneta u šifrovanom i

sigumom obliku. SSL protokol ostvaruje

poseban komunikacioni sloj, koji je

smješten na pouzdan transportni sloj (npr.

TCP/IP), dok se na SSL smješta aplikacijski

sloj.

Od aplikacijskog sloja prima poruku koju

treba poslati, rastavi je u manje dijelove

prikladne za šifrovanje, dodaje kontrolni

broj, šifruje, eventualno kompresuje, a zatim

te dijelove pošalje. Primalac primi dijelove,

dekompresuje, dešifruje, provjeri kontrolne

brojeve, sastavi dijelove poruke, pa ih preda

aplikacijskom sloju. Na taj naĉin se putem

SSL-a ostvaruje zaštićeni kanal prenosa

kroz mreţu. Ukoliko su klijent i server

neaktivni duţe vrijeme ili razgovor sa istim

atributima zaštite potraje predugo, atributi

se mijenjaju.


100

SSL protokol je dizajniran i napravljen od

Netscape Communications korporacije, da

bi bio korišten sa Nescape Navigatorom.

Prva verzija, 1.0, je razvijena 1994. godine,

meĊutim, to je bila samo probna verzija

korištenja unutar ove korporacije. Verzija

2.0 je bila prva koja je izdata u javnost i

koja je isporuĉivana sa Netscape

Navigatorom, verzijama 1 i 2.

SSL protokol je stvoren kao odgovor

rastućim zahtjevima za zaštićeni prenos

podataka na Internetu. Zbog pravovremenog

nastanka, te zbog trţišne uloge preduzeća

Netscape Communications, stvaraoca ovog

protokola, SSL je postao vrlo rasprostanjen.

SSL osim što je odobren kao standard od

strane www consortiuma (www.w3.org)

postao je de facto standardom.

Uz SSL razvijala su se i druga rješenja koja

ostvaruju zaštićeni prenos podataka kroz

mreţu. Uspješnost SSL-a dodatno je

naglašena nedostatkom drugih dovoljno

dobrih rješenja koja bi ga zamjenili. S-

MIME je jedno od drugih rješenja. 3.1.1. S-

MIME

Secure-MIME protokol je razvila RSA i

dodatak je već postojećem MIME

protokolu. Koristi sistem javnih kljuĉeva

kao osnovu za provjeru ispravnosti i

šifrovanje. Algoritmi za šifrovanje i rad sa

potvrdama identiĉni su onima korištenim u

SSL-u, tako da se iste potvrde mogu koristiti

i u ovom protokolu. Korisnicima MIME-a,

SMIME omogućava zaštituidentiĉnu u

ovom radu opisanoj zaštiti koju pruţa SSL.

4. SISTEM JAVNIH KLJUĈEVA

Kroz raĉunare koji se nalaze na Intemetu,

kontinuirano prolaze brojni podaci, i u

normalnim situacijama vlasnici tih raĉunara

ne provjeravaju njihov sadrţaj. Ali mnogo je

podataka koji zahtjevaju zaštitu od opasnosti

koje vrebaju sa globalne mreţe. Sa

zadatkom zaštite podataka u takvim

uslovima, uspostavljena je tehnika zvana

sistem javnih kljuĉeva (Public Key

Criptography), koja ostvaruje sljedeće

zadatke zaštite: Šifrovanje i dešifrovanje

(encryption and decryption) dozvoljavajuda

dva uĉesnika u komunikaciji sakriju sadrţaj

koji šalju jedan drugome. Pošiljaoc šifruje

podatke, prije nego ih pošalje, dok ih

primalac dešifruje, nakon što ih primi.

Šifrovanje predstavlja proces transformacije

podataka u oblik nerazumljiv svima osim

predviĊenim primaocima. Dešifrovanje je

obrnut proces, transformacijašifrovanih

podataka u razumljiv oblik. Algoritam za

šifrovanje odreĊen je prikladnom

matematiĉkom metodom. Ĉesto se koriste

dvije povezane metode, jedna za šifrovanje,

a druga za dešifrovanje. U najnovijm

metodama za šifrovanje koristi se niz

alfanumeriĉkih znakova, koji se nazivaju

kljuĉ, koji koriste algoritam kako bi se

podaci šifrovali. Dešifrovanje sa

odgovarajućim kljuĉem je jednostavno, dok

je bez njega vrlo sloţeno, odnosno, najĉešće

nemoguće za sve praktiĉne primjene.

Odvajanjem algoritma od kljuĉa, omogućuje

da svi budu upoznati sa algoritmom, ali bez

kljuĉa podaci su i dalje nerazumljivi.

4.1. Duţina kljuĉa i snaga zaštite

Snaga zaštite zavisi od sloţenosti otkrivanja

kljuĉa. Najjednostavnije je kljuĉ direktno

nabaviti od vlasnika, kraĊom ili nekim

naĉinom prisile uvjeriti ga da nam ga da.

Takvim tehnikama dolazimo u opasnost da

budemo identifikovani i ugroţavamo sebe.

Drugi naĉin je izraĉunati kljuĉ na osnovu

šifrovanih podataka, koji slobodno prolaze

kroz mreţu. Sloţenost tog zadatka zavisi od

duţine kljuĉa i algoritma za šifrovanje.

Snaga zaštite je ĉesto opisana duţinom

kljuĉa koji se koristi, pa uopšte vrijedi

sljedeće: duţi kljuĉ - bolja zaštita.

Duţina kljuĉa se mjeri u bitovima. Tako kod

upotrebe SSL protokola se moţe naći i

korištenje 40- bitnog kljuĉa, ali i 128-

bitnog, koji daje znatno bolju zaštitu

šifrovanja sa istim algoritmom. Algoritmi

koji se koriste su zasnovani na

matematiĉkim metodama ĉija je

karakteristika da oteţavaju, gotovo

onemogućuju, dešifrovanje bez poznavanja

kljuĉa. Razliĉiti algoritrni za šifrovanje

mogu zahtjevati razliĉite duţine kljuĉeva.

4.2. Potvrde


101

Potvrda (certificate) je elektronski

dokument koji identifikuje pojedinca,

raĉunar, preduzeće ili neki drugi entitet koji

posjeduje privatni kljuĉ. Potvrda uz ime

entiteta sadrţi i njegov javni kljuĉ. Kao što

se liĉna karta, vozaĉka dozvola ili neki drugi

dokument koriste za identifikaciju, tako i

potvrde u raĉunarski komunikacijama

pruţaju dokaz o identitetu odgovarajućeg

entiteta. Potvrde se koriste sa ciljem zaštite

od imitiranja, predstavljanja kao neko ko taj

entitet zapravo nije. Dobijanje potvrde

zasnovano je na istom konceptu kao i

potvrde u realnom svjetu - moraju se

zadovoljiti odreĊeni uslovi. Za dobijanje

liĉne karte se moramo prijaviti policiji da

utvrde naš identitet, uzmu otisak prsta,

adresu stanovanja i odrede vrijeme vaţenja

liĉne karte.Ako se ţeli dobiti vozaĉka

dozvola, mora se prvo poloţiti vozaĉki ispit

kako bi se dokazala sposobnost voţnje

vozila odgovarajuĉe kategorije.

Rad sa digitalnim potvrdama kakve koristi

SSL protokol organizovan je na vrlo sliĉan

naĉin. Kao što svaka osoba u svom

novĉaniku ima razliĉite isprave (potvrde) za

razliĉite namjene (liĉna, zdravstvena,

vozaĉka...), tako i za identifikaciju preko

mreţe, u skladu s namjenom, koriste se

odgovarajuće potvrde. lzdavaoci potvrde su

institucije, koji provjeravaju identitet drugih

entiteta i izdaju potvrde o tome.

To mogu biti ili nezavisni subjekti u

komunikaciji dva entiteta, dakle treća osoba,

ili sam subjekat u komunikaciji koji ujedno i

izdaje potvrde (npr. banka provjerava

identitet svojih klijenata vlastitim

potvrdama). Metoda kojom će se

provjeravati identitet zavisi od politike

poslovanja odreĊenog izdavaoca potvrde,

baš kao što je i razliĉit naĉin u realnom

svijetu - zavisi od njene upotrebe. U svakom

sluĉaju, prije izdavanja potvrde, njen

izdavalac mora provesti svoju proceduru

provjere identiteta onoga kome je izdaje. Ta

se procedura objavljuje kako bi svako ko

takvu potvrdu primi mogao ustanoviti, da li

je to dovoljno siguma metoda za njegove

potrebe.

Znaĉaj digitalnog potpisa uporediv je sa

znaĉajem svojeruĉnog potpisa koji se koristi

za potpisivanje papimih dokumenata. U

nekim situacijama digitalni potpis moţe

bitiispravan kao i svojeruĉni potpis. Uz

javni kljuĉ i ime identiteta, potvrda sadrţi

datum do kojeg je potvrda vaţeća, ime

izdavaoca potvrde, serijski broj i još neke

podatke. I sama potvrda koja putuje po

mreţi moţe biti objekat napada. Zato je i

sama digitalno potpisana. Kako izdavalac

potvrde uţiva naše povjerenje, svim

ponudama potvrdakoje izdaje se moţe

vjerovati.

4.3. Metode provjere identiteta

U komunikaciji podacima provjera

identiteta ukljuĉuje pouzdanu meĊusobnu

identifikaciju dva subjekta u komunikaciji.

To je moguće uĉiniti na više naĉina, gde je

upotreba potvrda jedna od njih. U mreţnom

okruţenju komuniciraju najĉešĉe klijent

(npr. neki komunikacioni softver na

personalnom raĉunaru) i server (npr. softver

i hardver koji sadrţe web stranice).

Identifikacija klijenta se odnosi na

potvrĊivanje identiteta klijenta od strane

servera, odnosno provjeravanje osobe za

koju se pretpostavlja da koristi softver

klijenta. Identifikacija servera odnosi se na

potvrĊivanje identiteta servera od strane

klijenta, odnosno identifikaciju organizacije

za koju se pretpostavlja da je odgovorna za

server (na odgovarajućoj mreţnoj adresi).

Identifikacija klijenta jedan je od osnovnih

elemenata sigumosti u

komunikacijskojmreţi. Postoje dva tipa

identifikacije klijenta:

4.3.1. Identitikacija pomoću lozinke

(password)

Vrlo je ĉesta identifikacija klijenta od

strane servera pomoću imena i šifre. Time

korisnik dobija pristup serveru. Server

odrţava listu imena i šifri, te ako je neko

ime na listi i korisnik upiše ispravnu šifru,

odobrava se pristup serveru. Identifikacija

pomoću potvrde. Ova identifikacija je dio

SSL protokola. Klijent digitalno potpiše

sluĉajno odabrane podatke, te pošalje

potvrdu i potpisane podatke kroz mreţu.

Server koristi spomenute tehnike da potvrdi

identitet klijenta.


102

Ukoliko je potvrda ispravna to je serveru

dokaz o identitetu klijenta, pa time i

korisnika. Kao i kod identifikacije pomoĉu

šifre, u ovom prikazu pretpostavlja se da

korisnik vjeruje serveru, da server ima

pristup traţenom resursu i da je server

zatraţio identifikaciju klijenta prihkom

odobravanja pristupa zatraţenom resursu.

TakoĊer, se pretpostavlja da klijent ima

vaţeću potvrdu.

4.3.2. Identifikacija pomoću potvrda

Identifikadja pomoću potvrda smatra se

prikladnijom od identifikacije na osnovu

lozinke jer se bazira na:

neĉemu što korisnik poseduje

(privatni kljuĉ);

neĉemu što korisnik zna (šifru kojom

ĉuva svoj privatni kljuĉ);

Vrlo je sliĉno identifikaciji osoba na

bankomatu, gdje korisnik mora imati karticu

i znati tajni broj. MeĊutim, potrebno je

naglasiti kako su te dvije pretpostavke

istinite samo ako su korisnikov raĉunar i

šifra zaštićeni od neautorizovanogpristupa.

Šifra je potrebna za pristup privatnom

kljuĉu koji ĉuva klijentski softver.

4.4. Vrste potvrda

Postoji više vrsta potvrda. Potvrde je

moguće koristiti i u drugim situacijama, ne

samo u okviru SSL protokola, ali njihova

upotreba izlazi izvan okvira ovog rada.

4.4.1. Klijentske SSL potvrde

Koriste se za identifikaciju klijenta putem

SSL protokola. Uobiĉajeno je

poistovjećivanje identiteta klijenta sa

osobom. Osim za identifikaciju osoba kod

pristupa serveru, klijentska potvrda se moţe

koristiti i u druge svrhe, npr. za digitalno

potpisivanje digitalnih formulara.

Primjeri: 1. Banka daje korisniku klijentsku

SSL potvrdu koja omogućuje serveru banke

identifikaciju korisnika i dozvoljava

korištenje bankovnog raĉuna. 2. Preduzeće

moţe dati svakom novom zaposlenom

klijentsku SSL potvrdu, kojom je moguće

dobiti pristup serveru preduzeća.

4.4.2. Serverske SSL potvrde

Koriste se za identifikaciju servera od

strane klijenta putem SSL protokola.

Identifikacija servera je obavezna u SSL

protokolu za ostvarivanje zaštićenog

prenosa podataka dok identifikacija klijenta

nije. Primjer: Intemet poslovanje, npr. on-

line prodavnice, najĉešće koriste

identifikaciju servera preko serverskih SSL

potvrda kako bi uspostavili zaštićenu SSL

vezu i ubijedilikorisnika da je to

odgovarajuće preduzeće sa kojim korisnik

ţeli poslovati. Šifrovana SSL veza

osigurava da osjetljivi podaci koji se šalju

kroz mreţu, kao što su brojevi kreditih

kartica, budu zaštićeni.

4.4.3. Potvrde izdavaoca potvrda

Koriste se za identifikaciju izdavaoca

potvrda. Klijentski i serverski softver koristi

potvrde izdavaoca potvrda da ustanovi

kojim drugim potvrdama se moţe vjerovati.

To pojednostavljuje rad i klijentu i serveru,

jer dovoljno je administrirati rad sa samo

jednim izdavaocem potvrda, a moţe se

pristupati serverma ĉije su potvrde u sklopu

sistema tog jednog izdavaoca potvrde.

Primjer potvrde izdavaoca potvrda koje

ĉuva klijent odluĉuju kome će klijent

vjerovati. Administrator informacionog

sistema unutar preduzeća moţe organizovati

sigunosnu politku u komunikaciji na osnovu

potvrda kod svakog korisnika u preduzeću.

Primjeri drugih vrsta potvrda su S/MIME

potvrde koje sluţe za digitalno potpisivanje

i šifrovanje elektronske pošte, zatim potvrde

za potpisivanje objekata koje mogu posluţiti

kao potvrda da je softver poslan preko

Intemeta stvamo proizvod odgovarajućeg

preduzeća.

4.5. Sadrţaj potvrde

Sadrţaj potvrde koja se koristi u SSL

protokolu organizovan je prema X.509 v3

specifikaciji za potvrde izraĊene od strane

ITU. Korisnici se ne moraju previše

opterećivati sadrţajem potvrde, jer baratanje

njima najĉešće ide automatski. Osnovni


103

zadatak potvrde je da potvrdi vezu izmeĊu

javnog kljuĉa i odreĊenog entiteta (npr.

osobe ili preduzeća) odreĊenog sopstvenim

imenom. Tako je jedan od vaţnijih podataka

naziv nosioca potvrde (distinguishedname).

Naziv nosioca potvrde je struktuirani niz

atributa koji jedinstveno opisuje entitet koji

potvrda identifikuje.

Tipiĉna potvrda: Svaka X.509 potvrda se

sastoji od dva dijela: s podacima i s

potpisom.

Dio sa podacima sadrţi:

Serijski broj potvrde koji je

jedinstven za svaku potvrdu izdanu

od tog izdavaoca potvrde.

Podaci o korisnikovom javnom

kljuĉu, korišteći algoritam i sam

kljuĉ.

Ime izdavaoca potvrde (struktuiran

kao i ime nosioca potvrde).

Period vaţenja potvrde (npr. izmeĊu

1:00, 15.11.1998 i 1:00,

15.11.1999.).

Ime entiteta, nosioca potvrde.

Dodatni, neobavezni, podaci mogu

pruţiti korisne podatke bilo klijentu

bilo serveru.

Dio sa potpisom potvrde sadrţi:

Algoritam za šifrovanje, koji koristi

izdavaoc potvrde za svoj digitalni

potpis.

Digitalni potpis, napravljen na

osnovu kontrolnog broja dobijenog

iz svih podataka u potvrdi, šifrovan

privatnim kijuĉem izdavaoca

potvrde.

5. ZAKLJUĈAK

Informacione tehnologije predstavljaju

veoma vaţan faktor (resurs) u procesu

strateškog pozicioniranja preduzeća. Proces

tranzicije koji u sebi sadrţi i procese

globalizacije i integracije trţišta obezbjeĊuje

preduzećima sa našeg podruĉja da izlaze na

inostrano trţište, ali istovremeno i otvara

granice naše zemlje za priliv stranog

kapitala, investicija i proizvoda. U takvom

okruţenju preduzeća se, kao i sama zemlja i

privreda, moraju transformisati. Veliki broj

informacija mora se obezbjediti

menadţment timu preduzeća da bi se

procesi u preduzeću odvijali na optimalnom

nivou.

Poznavanje problema zaštite infonnacionih

sistema kroz objekte zaštite, prijetnje,

posljedice, mjere i rizike su preduslov za

uspješnu organizaciju sigurnosti samog

infonnacionog sistema od strane lica koja se

bave ovom problematikom.

Uglavnom se do sada na svim većim

konvencijama povodom sigumosti na

intemet mreţi kao najveći problem izdvaja

ĉovjek kao korisnik, koji je nedovoljno

upućen u mogućnostima korištenja servisa

sigurnosti, neophodna je kvalitetnija

edukacija korisnika infommcionih sistema, a

kroz organizacione mjere (primjer da svaki

zaposleni ima poloţen ECDL i sliĉno) i

edukacija u osnovama sigurnosti, a što ovaj

rad sadrţi u sebi.

Pored navedenog, cilj ovog rada je bio da

ukaţe na obavezu zaštite podataka koji se

prenose putem raĉunarske mreţe i prikaţe

osnovne mehanizme za njihovu zaštitu.

Ovim radom su dati samo okviri

kriptografije, korištenje i sigumost

primjenjenih algoritama bez konkretinh

primjera matematiĉkih operacija. Kao nauka

koja se razvija brzo, sa razvojem raĉunara,

za oĉekivati je i njenu nadogradnju i

implementaciju u sigumosnim mjerama

savremenih informacionih sistema.

6. LITERATURA

[1] Wirtz, J., Lwin, M.O., Williams, J.D.:

Causes and consequences of consumer

online privacy concern, International

Journal of Service Industry Management,

Vol. 18, No. 4, 2007, pp. 327.

[2] SSL protocol,

http://www.mozilla.org/projects/security/pki

/nss/ssl/draft302.txt (novembar 2016)

[3] McRobb, S., Rogerson, S.: Are they

really listening?: An investigation into

published online privacy policies at the

beginning of the third millennium,

Information Technology & People, Vol. 17,

No. 4, 2004, pp. 443


104

[4]

http://www.slideshare.net/majatodorovic980

/zatita-i-sigurnost-u-elektronskom-

poslovanju, (novembar 2016)

UTJECAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA ZAŠTITU I SIGURNOST U

CESTOVNOM PROMETU

Prof. dr. sc. Sinan Alispahić, email: [email protected] Doc. dr. Tihomir Đurić,

email: [email protected] Hata Mušinović, [email protected] Irfan Zec,

[email protected] Internacionalni univerzitet Travnik u Travniku, Bosna i Hercegovina

Sažetak: Svrha je ovog rada ukazati na važnost utjecaja novih tehnologija na zaštitu i sigurnost u

cestovnom prometu. Primjena pojedinih tehnoloških rješenja u praksi ima brojne prednosti, ali i pokazuje

brojne probleme i pojave koje se vrlo negativno reflektiraju na zaštitu i sigurnost u cestovnom prometu.

Posljedice primjene novih tehnoloških i komunikacijskih rješenja danas se očituju kroz sve prisutniji

problem distrakcije, odnosno skretanje pažnje s upravljanja vozilom. Problem je prisutan u sve učestalijem

korištenju različitih tehnoloških uređaja, čije korištenje tijekom upravljanja vozilom predstavlja izvor

opasnosti, koje utječu na sigurnost upravljanja vozilom. Najčešće se tijekom upravljanja vozilom koriste

mobilni uređaji za razgovor ili pisanje i čitanje poruka. Brojna relevantna istraživanja vezana za opasnosti

korištenja mobilnih uređaja tijekom upravljanja vozilom, a koja su u ovome radu razmatrana, ukazuju na

njihovu pogubnost za sigurnost cestovnog prometa. Implementacija novih mjera zaštite sudionika, a u

prvom redu vozača tijekom upravljanja vozilom zahtijeva utvrđivanje minimalnih standarda i donošenje

zakonskih propisa, koji će utjecati na smanjenje opasnosti i povećanje zaštite i sigurnosti tijekom

upravljanja vozilom.

Ključne riječi: Nove tehnologije, komunikacijski uređaji, distrakcija, opasnosti, zaštita i sigurnost

IMPACT OF NEW TECHNOLOGIES TO PROTECTION AND ROAD

SAFETY

Abstract: The purpose of this paper is to point out the importance of the impact of new technologies on

protection and road safety. The use of certain technological solutions in practice has many advantages, but

also shows a number of problems and phenomena that negatively reflect on the protection and safety in

road traffic. The consequences of the application of new technology and communications solutions today

are reflected in a growing problem distraction, and distraction to driving. The problem is present in all the

frequent use of various technological devices, whose use during driving can be dangerous, affecting the

safety of driving. Most often when driving using mobile devices to talk or write and read messages. A

number of relevant research on the dangers of using mobile phones while driving a vehicle, which are

discussed in the paper, indicating their deleterious effects on road safety. Implementation of new measures

to protect participants, and first and foremost the driver while driving a vehicle requires a minimum

standard and the adoption of the legislation, which will affect the reduction in risk and increase protection

and security during driving.

Keywords: New technologies, communication devices, distraction, hazards, safety and security


105

1. UVOD

Pojmovno odreĊenje zaštite i sigurnosti u

cestovnom prometu podrazumijeva

tehniĉkotehnološki pristup odvijanju

odrţivog prometa, ĉiji su zahtjevi vezani za

odrţivu mobilnost, odnosno za prometni

proces, koji je povezan s ekonomskim,

društvenim, socijalnim i ekološkim

aspektima. U fokusu je briga za ţivot i

zdravlje ljudi, zaštita okoliša i zaštitaresursa.

Primjerice, u engleskom jeziku pojam

security podrazumijeva zaštitu, isto kao i

pojam proctetion, dok pojam safety,

podrazumijeva sigurnost. Oba ova pojma

znaĉe razliĉite aspekte brige za ĉovjeka,

okoliš i resurse. Zaštita i sigurnost u

ovome kontekstu predstavlja razliĉit skup

utjecaja na sva tri osnovna ĉimbenika

sigurnosti cestovnog prometa, ĉovjeka,

vozilo i cestu, s ciljem da odvijanje prometa

bude sigurno, pouzdano, pravovremeno i

bez opasnosti i posljedica za sudjelovanje u

prometu. U tom kontekstu, pod pojmom

zaštite i sigurnosti razumijevaju se mjere

koje trebaju rezultirati smanjenjem

prometnih nesreća i povećanjem sigurnosti

odvijanja prometa, kako bi se zaštitili ţivoti

i zdravlje ljudi, njihova imovina i okoliš [1].

Temeljem toga moţe se zakljuĉiti kako

zaštita u prometu ĉini skup metoda, mjera i

postupaka, kojima je primarni cilj zaštiti sve

sudionike u prometu od utjecaja razliĉitih

ĉimbenika koji djeluju tijekom odvijanja

prometa, a koji za posljedicu imaju nastanak

prometne nesreće. To podrazumijeva

otklanjanje uzroka koji dovode do nastanka

prometne nesreće, kako bi se osigurali uvjeti

zaštite u prometnom procesu. S gledišta

organizacijskih mjera i postupaka zaštite,

vaţna je organizacija prometnog sustava

drţave, prometnih tokova, sustava

informacija, pomoći i zaštite, sustava za

odrţavanje prometnica, nadzora prometa i

prometne preventive. S društvenog aspekta

vaţni su odgovarajući zakonski propisi,

akcijski planovi zaštite, sustav edukacije

sudionika u prometu, zdravstvena

preventiva i zaštita sudionika prometa. S

tehniĉko-tehnološkog gledišta, sigurnost u

prometu obuhvaća interdisciplinarni pristup,

a razumijeva skup metoda, tehniĉkih normi i

tehnoloških postupaka, kojima je cilj

sigurno odvijanje prometa, kako bi se

zaštitili ljudski ţivoti, materijalna dobra i

okoliš. Temeljem toga moţe se zakljuĉiti

kako je zaštita i sigurnost u prometnom

procesu znanstvena disciplina ĉiji je

primarni cilj zaštita i sigurnost svih

sudionika u prometu u okvirima njihovih

psihofiziĉkih mogućnosti, uz dobru

organizaciju odvijanja prometa i

primijenjene tehniĉkotehnološke prometne

sustave te minimalne troškove.

2. PRIORITETI EUROPSKE

KOMISIJE ZA BUDUĆNOST

Europska komisija (EC) objavila je svoj

osvrt na Smjernice politike sigurnosti

cestovnog prometa, Road Safety Policy

Orientations (RSPO), kao okvir za

djelovanje s ciljem smanjenja smrtnosti na

cestama za 50% do 2020. Zakljuĉeno je da

sedam strateških ciljeva RSPO ostaju

relevantni. MeĊutim, u neovisnoj studiji

koju je naruĉila EC, predloţeno je niz

poboljšanja koja nisu razmatrana. Brojni

sigurnosni problemi koji su naslovljeni u

smjernicama politike sigurnosti cestovnog

prometa za mjere i pokazatelje uĉinka EU

postavljene u strategiji, vrlo su ograniĉeni.

Glavni zakljuĉci evaluacije procjene okvirne

politike sigurnosti cestovnog prometa EC

oĉituju se u sljedećem [2]:

1. Okvirna politika i dalje je relevantan

strateški cilj;

2. Strateški cilj smanjenja smrtnosti

vaţan je alat za smanjenje broja

smrtnih sluĉajeva, a što je dokazano

da će biti vaţan i koristan alat za

praćenje i vrednovanje napretka;

3. Cilj je uvijek na dohvat ruke, ali će

biti izazov za ostatak razdoblja

provedbe strategije. Prosjeĉno

godišnje smanjenje broja smrtnih

sluĉajeva na cestama od 7,8% bit će

potrebno ako se ţeli ostvariti cilj od

50% ukupnog smanjenja broja

poginulih u prometu od 2010. do

2020.;

4. Više paţnje treba posvetiti

najugroţenijim sudionicima prometa

i teškim ozljedama. Broj smrtnosti

pada sporije meĊu najugroţenijim

sudionicima prometa (pješaci i

biciklisti) i starijim sudionicima


106

(više od 65 godina) u odnosu na

druge skupine;

5. Budući izazovi: starenjestanovništva,

zbunjujući tehniĉki ureĊaji. Rad na

sigurnosti cestovnog prometa u

narednim godinama mora poĉeti

uzimati u obzir nove dogaĊaje kao

što su starenje stanovništva,

povećano korištenje potencijalno

zbunjujući tehniĉkih ureĊaja u

prometu i razvoju novih sigurnosnih

tehnologija kao što su kooperativni

Inteligentni transportni sustavi (ITS)

i automatizirani sustavi voţnje.

Prioriteti EC koji su odreĊeni za razdoblje

od 2015. do 2020. s analizom i preporukama

ETSC-a [2] su: smanjenje broja teško

ozlijeĊenih osoba, kooperativni ITS i

Napredni sustavi pomoći u voţnji,

najugroţeniji sudionici u prometu, sigurna

infrastruktura, provedba prometnih propisa,

ostvareni rezultati osnova su pristupa

poboljšanju sigurnosti cestovnog prometa i

spol i sigurnost na cesti.

2.1. Novi razvoj sigurnosti prometa

od 2015. do 2020.

U cilju poduzimanja dodatnih mjera za

poboljšanje zaštite i sigurnosti u cestovnom

prometu, EC prihvatila je neke od preporuka

Europskog vijeća za sigurnost prometa

(ETSC) [2] kao prioritete za novi razvoj od

2015. do 2020. Jedan od kljuĉnih prioriteta

novog razvoja odnosi se na povećano

ulaganje sredstava EU za zaštitu i sigurnost

na cestama. Drugi prioritet novog razvoja

istraţivanje je pojave odvraćanja paţnje,

odnosno distrakcije, jer korištenje mobilnih

telefona i drugih elektroniĉkih ureĊaja

tijekom upravljanja vozilom znaĉajno

smanjuje sposobnosti za voţnju. Ovo je

jedna od pojava u nastajanju koja

zabrinjava, a ĉije je istraţivanje u tijeku.

ETSC je preporuĉio da se razmotri

usvajanje zakona o zabrani korištenja

mobilnih telefona (ruĉno i hands-free)

tijekom upravljanja vozilom. Treći prioritet

novog razvoja stvaranje je Europske

agencije za cestovnu sigurnost, a što ETSC

u potpunosti podrţava. Ĉetvrti prioritet

odnosi si se na zabranu voţnje pod

utjecajem alkohola i droga. Podaci ukazuju

kako bi oko 6.500 ţivota godišnje bilo

spašeno, ako bi se svi vozaĉi pridrţavali

dopuštene koliĉine alkohola tijekom voţnje.

Problemi voţnje pod utjecajem alkohola

mogu se riješiti kroz smanjenje dopuštene

koliĉine alkohola u krvi i korištenjem

ureĊaja za blokiranje motora. MeĊutim,

voţnja pod utjecajem alkohola i nadalje je

drugi najveći uzrok prometnih nesreća na

cestama EU. Stoga ETSC predlaţe da se

usvoji Direktiva o voţnji pod utjecajem

alkohola, kojom bi se postavila nulta stopa

tolerancije za sve vozaĉe, uvoĊenje

alkoholne brave, ureĊaja za blokiranje

motora za recidiviste i profesionalne vozaĉe,

te usvajanje zajedniĉkih minimalnih

standarda za voţnju pod utjecajem droga.

2.2. Znaĉaj novih tehnologija za

zaštitu i sigurnost u prometu

Nagli razvoj potreba za općom mobilnošću

i prijevozom materijalnih dobara ne uspijeva

se više rješavati samo fiziĉkom gradnjom i

rekonstrukcijama prometnica. U prometnom

inţenjerstvu 21. stoljeća novi su zahtjevi za

postizanje ciljeva prijevoza: siguran,

uĉinkovit, pouzdan i prijevoz uz minimalan

štetan utjecaj na okoliš. Pri tome se temeljna

znaĉajka oĉituje u sve većim zahtjevima uz

imperativ niţih troškova. Kljuĉni prioritet je

sigurnost u prometu. Na temelju Rezolucije

64/255 Generalne skupštine Ujedinjenih

naroda kojom je definirano Desetljeće akcije

za Sigurnost na cestama (2011.-2020.), s

općim ciljem smanjenja broja poginulih za

50 % širom svijeta do 2020. i Europska

komisija usvojila je 2011. „Bijelu knjigu―,

Plan za jedinstveni europski prostor - Put

prema konkurentnom prometnom

sustavuunutar kojeg se uĉinkovito gospodari

resursima [3]. EU je za razdoblje do 2020.

postavila vrlo ambiciozan cilj, smanjenje

broja poginulih na cestama za 50%, poĉevši

od 2011. U zemljama ĉlanicama Europske

unije (EU) tjedno na cestama u prometnim

nesrećama pogine 500 osoba, od ĉega

najveći broj vozaĉa, 105 pješaka i 38

biciklista, a oko 2600 osoba bude teško

ozlijeĊeno [4]. Po najniţem broju poginulih

u prometnim nesrećama prednjaĉe Švedska

sa 2,8 i Velika Britanija sa 2,9 poginulih na

sto tisuća stanovnika. Na razini Europske

unije procjena ukupnih troškova koji se


107

generiraju pogibijom osobe u prometnoj

nesreći, procijenjeni su na 1,1 do 1,3

milijuna eura. Procjenjuje se da socijalni

troškovi (rehabilitacija, zdravstvena skrb,

materijalne štete i dr..) nastali zbog smrtnih

sluĉajeva i ozljeda na cestama iznose

najmanje 100 milijardi eura. Trenutaĉno

stagniranje stanja sigurnosti cestovnog

prometa u odnosu na prethodne godine

razlog je za pojaĉane napore i poduzimanje

dodatnih mjera, koje ću doprinijeti

poboljšanju sigurnosti prometa. Kako bi EU

ostvarila svoj cilj i upola smanjila broj

poginulih na cestama do 2020. potrebno je

nastaviti djelovati u podruĉjima u kojima se

moţe ostvariti vidno poboljšanje. Inovativne

tehnologije i tehnološki napredak sve više

poprimaju utjecaj na sigurnost cestovnog

prometa, pri ĉemu postoji znaĉajan

potencijal za buduća poboljšanja sigurnosti

cestovnog prometa. Sukladno EU

smjernicama politike o sigurnosti cestovnog

prometa za razdoblje od 2011. do 2020. i

Uredbi o općoj sigurnosti vozila [5],

inovativne tehnologije i istraţivanja imaju

primarnu ulogu za poboljšanje sigurnosti

cestovnog prometa u budućnosti.

Najuĉinkovitije nove tehnologije za

poboljšanje sigurnosti cestovnog prometa u

podruĉju aktivne sigurnosti vozila mogu

donijeti znaĉajne prednosti, meĊu kojima su

Inteligentna prilagodba brzine (Intelligent

Speed Assistance-ISA), automatizirano

naglo koĉenje (Autonomus Emergency

Braking-AEB), upozorenje u sluĉaju

napuštanja prometne trake (Lane departure

Warning-LDW/LCA), Alcohol Interlocks,

ureĊaji za blokadu motora ukoliko se vozaĉ

nalazi pod utjecajem alkohola i sustav

podsjetnika vezanja sigurnosnog pojasa na

putniĉkim sjedalima, koje su kao potrebne

tehnologije izvedive i već dostupne na

trţištu uz uĉinkovite uvjete korištenja [6].

Prednosti i nedostaci pametne uporabe

pojedinih tehnologija znaĉajno mogu

utjecati na poboljšanje sigurnosti cestovnog

prometa [7]. Kroz zakljuĉke evaluacije

procjene okvirne politike sigurnosti

cestovnog prometa i prioritete djelovanja u

narednih pet godina, EC je izmeĊu ostalog

naglasila i znaĉaj povećanog korištenja

„zbunjujućih tehniĉkih ureĊaja―, odnosno

distraktora u prometu kao izazova koje treba

rješavati, a ĉije korištenje ugroţava

sigurnost upravljanja vozilom. Kao poseban

izazov nameće se razvoj novih sigurnosnih

tehnologija kao što su kooperativni

Inteligentni transportni sustavi (ITS) i

automatizirani sustavi voţnje. U cilju

razmatranja i poduzimanja dodatnih mjera

za poboljšanje zaštite i sigurnosti u

cestovnom prometu, ETSC je predloţilo, a

EC prihvatila preporuke kao prioritete za

novi razvoj i poboljšanje sigurnosti od 2015.

do 2020. Namjera je da se više pozornosti i

istraţivanja posveti pojavi odvraćanja

paţnje, odnosno distrakcije, jer korištenje

razliĉitih tehniĉkih ureĊaja, a prvenstveno

mobilnih telefona i drugih elektroniĉkih

ureĊaja tijekom upravljanja vozilom

znaĉajno smanjuje sposobnosti za voţnju.

Zbog toga je potreba da se dijagnosticiraju i

istraţe opasnosti koje ugroţavaju sigurnost

prometa, a posebno sigurno upravljanje

vozilom i sigurno putovanje, kako bi se

razmotrile i predloţile konkretne mjere koje

bi sprijeĉile ugroţavanje sigurnosti prometa

i poboljšale zaštitu sudionika u prometu.

3. ODVRAĆANJE PAŢNJE

TIJEKOM UPRAVLJANJA

VOZILOM

Korištenje novih tehnologija osim brojnih

prednosti, moţe imati i negativan utjecaj na

sigurnost prometa, a naroĉito na sigurno

upravljanje vozilom. Posebno je rijeĉ o

informacijskim i komunikacijskim

tehnologijama koje se u zadnje vrijeme u

prometu intenzivno koriste. Dosadašnja

metodologija istraţivanja prometnih nesreća

i uzroka stradavanja u prvi plan je isticala

nepropisnu i neprilagoĊenu brzinu uvjetima

voţnje, voţnju pod utjecajem alkohola te

nedovoljno korištenje inovativnih

tehnologija i elemenata pasivne sigurnosti

vozila. MeĊutim, brojna istraţivanja i

problemi vezani za sigurnost upravljanja

vozilom i korištenje razliĉitih ureĊaja

tijekom voţnje, ukazuju na potrebu

dijagnosticiranja opasnosti koje u takvim

okolnostima ugroţavaju sigurnost prometa.

O vaţnosti ovoga problema, ukazano je i na

MeĊunarodnoj konferenciji Mreţe


108

europskih prometnih policija, odrţanoj

16.11.2016. u Zagrebu117

.

3.1. Odvraćanje paţnje tijekom

upravljanja vozilom

Korištenje razliĉitih, a prvenstveno

mobilnih ureĊaja tijekom upravljanja

vozilom ima za posljedicu odvraćanje,

odnosno skretanje paţnje sa situacije ispred

vozila, što uzrokuje potencijalnu opasnost

koja moţe imati smrtne posljedice. U

praktiĉnom smislu to je nepaţnja odnosno

distrakcija koja uzrokuje skretanje paţnje

tijekom upravljanja vozilom sa situacije

ispred vozila [8]. U takvoj situaciji smanjuje

se vozaĉeva koncentracija, produţava

vrijeme reagiranja, smanjuje sposobnost

donošenja pravodobnih odluka i sigurnog

reagiranja. Uz pojam distrakcije vezan je i

pojam distraktora (predmet, osoba, objekt,

slika, situacija, ureĊaj), a što se odnosi na

nešto što ometa paţnju i koncentraciju na

situaciju ispred vozila tijekom upravljanja.

Osim kod vozaĉa motornih vozila, ovaj

problem prisutan je i kod biciklista pa i kod

pješaka. Odvraćanje paţnje osim pri

korištenju mobitela dogaĊa se i uslijed

pripreme za punjenje mobitela u

automobilu, pijenja vode ili pijenja kave

tijekom upravljanja vozilom, zatim uslijed

pušenja, jedenja, traţenja radio programa ili

mijenjanja CD/DVD/stika, slušanja glazbe

ili traţenja odredišta. Rezultati istraţivanja

ove pojave, a naroĉito istraţivanja na

podruĉju psihologije, ukazuju na znaĉajan

utjecaj razgovora mobitelom na sigurno

upravljanje vozilom. O negativnom utjecaju

razgovora mobitelom na sigurno upravljanje

vozilom postoje brojna istraţivanja.

MeĊutim, sudionici prometa, a prvenstveno

vozaĉi, nisu dovoljno informirani, a niti

svjesni opasnosti i posljedica takvog

ponašanja. O mogućim ometanjima vozaĉa,

opasnostima i posljedicama razgovora

mobitelom i pisanja poruka tijekom

upravljanja vozilom autor [9] s psihološkog

gledišta navodi nepovoljan utjecaj na

117

MeĊunarodna konferencija Mreţe europskih prom

etnih policija (European Traffic Police Network‐ TIS

POL), odrţana je 16.11.2016. u Zagrebu, Hravtska.

voţnju. MeĊutim, kljuĉno pitanje se odnosi

na ĉinjenicu kako osvijestiti vozaĉe da to ne

ĉine, jer veliki broj vozaĉa svjesno koristi

razgovor mobitelom tijekom upravljanja

vozilom, smatrajući to „normalnim―

postupkom. Prema autorima [10] postoje

razliĉiti oblici distrakcije utemeljeni na

psihofiziĉkim osobinama vozaĉa, kao što su

osjet vida, sluha, njuha, okusa, mirisa i

ravnoteţe.

3.2. Što je odvraćanje paţnje vozaĉa?

Odvraćanje paţnje „odstupanje od uma,

paţnje, itd, zbog odreĊenog objekta ili

teĉaja; ĉinjenica koja ima neĉiju paţnju ili

neĉim uznemirenu koncentraciju―. Iako je

ova definicija lišena konteksta, to znaĉi da

distrakcija ukljuĉuje skretanje pozornosti od

neĉega i da je to "nešto" smetnja neĉije

koncentracije na nešto drugo. Skupina

struĉnjaka je na MeĊunarodnoj konferenciji

o ometanju voţnje u Kanadi 2005. (Hedlund

i sur., 2005), predloţila sljedeću definiciju:

(1) „skretanje paţnje od voţnje, jer vozaĉ je

privremeno fokusiran na objekt, osobe,

zadatak ili dogaĊaj koji se ne odnosi na

voţnju, ĉime se smanjuje vozaĉeva svijest, i

sposobnost donošenja odluka, što dovodi do

povećanog rizika od korektivne mjere,

gotovo do nesreće ili nesreće― (str. 2). Drugi

pristup se ogleda u sustavnom pregledu,

usporedbi i analiziranju definicije u

literaturi, a što je uĉinjeno u najmanje dva

poznata rada (Lee i sur, 2008;. Pettitt et al.,

2005). To je otkrilo sljedeće dvije definicije:

(2) „Odvraćanje paţnje vozaĉa je skretanje

paţnje od aktivnosti kritiĉnih za sigurnu

voţnju prema suprotstavljenoj aktivnosti―

(Lee et al., 2008, str. 34). (3) „Odvraćanje

paţnje vozaĉa je: kašnjenje od strane vozaĉa

u prepoznavanju informacija potrebnih za

sigurno odrţavanje boĉne i uzduţne

kontrole vozila (zadatak voţnje); zbog nekih

dogaĊaja, aktivnosti, objekta ili osobe,

unutar ili izvan vozila; prisiljava ili nastoji

da potakne vozaĉevo skretanje paţnje

daleko od temeljnih zadataka voţnje;

ugroţava vozaĉev auditorij, biomehaniĉke,

kognitivne ili vizualne sposobnosti ili

njihove kombinacije. (4) Odvraćanje paţnje

vozaĉa dogaĊa se „kad god je vozaĉ

odgoĊen u prepoznavanje informacije

potrebne za sigurno ostvarenje zadatka

voţnje, jer neki dogaĊaj, aktivnost, objekt,


109

ili osoba u vozilu ili izvan svog vozila,

prisiljena ili sklona izazivati vozaĉev pomak

paţnje od zadatka u voţnji― (Treat, 1980,

str. 21). (5) Odvraćanja paţnje vozaĉa

rezultati su „od interferencije izmeĊu

vozaĉevog zadatka i vanjske stimulacije

koja nema veze s voţnjom (npr. upravljanje

vozilom i podešavanje radija).― (Hoel et al.,

2010, str. 576). Ovi razliĉiti pristupi, u

kombinaciji, otkrivaju neke kljuĉne

elemente o kojima se razmišlja u

definiranju odvraćanja paţnje vozaĉa,

odnosno vozaĉeve distrakcija: postoji

skretanje paţnje od voţnje ili sigurne

voţnje, paţnja se preusmjerava prema

suprotstavljenoj/konkurentnoj aktivnosti,

unutar ili izvan vozila, koja moţe ili ne

mora biti povezana s voţnjom,

suprotstavljena aktivnost moţe prisiliti ili

izazvati vozaĉa na preusmjeravanje paţnje

prema tome i postoji implicitno ili

eksplicitno, pretpostavka da to negativno

utjeĉe na sigurnu voţnju. Rezultati

anketnog istraţivanja o odvraćanju paţnje u

voţnji Ameriĉke automobilske udruge118

(AAA) moto klubova u Sjevernoj Americi,

koja ima 55,6 milijuna ĉlanova, koje je

provedeno 2014. ukazuje da je pisanje

poruka tijekom upravljanja vozilom (86 %)

na prvom mjestu kad se radi o odvraćanju

paţnje, ĉitanje poruka (81 %) na drugom

mjestu, makeup ĉešljanje, brijanje (58 %) na

trećem mjestu, razgovor mobitelom (u ruci)

(57 %) na ĉetvrtom mjestu, a dalje slijedi

korištenje GPS (30 %), razgovor mobitelom

(bez ruku) (22 %), ljubimci u vozilu (20 %),

ostali DVD sustavi (20 %), hrana i piće (19

%), zamjena CD(16%), ometanje izvan

vozila (14 %), djeca u vozilu (12 %),

slušanje audio-knjiga (10 %) i razgovor sa

suputnikom (6 %).

3.3. Što je nepaţnja vozaĉa?

Prikladno polazište u definiranju

„nepaţnje― je definiranje „paţnje―. Paţnja je

definirana kao „koncentracija uma na

objekt, maksimalna integracija viših

mentalnih procesa― [11]. MeĊutim, postoji

velika razliĉitost mišljenja u definiranju

paţnje, meĊu kojima se izdvaja definicija

118

Ameriĉki automobilske udruge je federacija moto

klubova u cijeloj Sjevernoj Americi. AAA je neprofit

na organizacija usluga a ĉlanstvom od 55,6 milijuna

ĉlanova u SAD‐ u i Kanadi.

koja obuhvaća suštinu, kao što je to

ponuĊeno od strane autora [12], „... da je to

proces koncentracije ili fokusiranja

ograniĉenih kognitivnih mogućnosti kako bi

se olakšala percepcija ili mentalna

aktivnost― (str. 3). „Nepaţnja―, s druge

strane, definirana je kao „neuspjeh

obraćanja paţnje ili primanje obavijesti―

(kraće Oxford English Dictionary na

povijesnim naĉelima, 2002, str. 1340).

Naravno, ovo nije Definicija vozaĉa

nepaţnje, jer je lišen konteksta. MeĊutim,

zanimljivo je kako se podrazumijeva (a) da

osoba ima kontrolu nad njihovom paţnjom i

(b) da se nepaţljiv je da se nekako nemaran.

Naravno, ovo nije definicija nepaţnje

vozaĉa, jer je lišena konteksta. MeĊutim,

zanimljivo je kako se podrazumijeva (a) da

osoba ima kontrolu nad njihovom paţnjom i

(b) da je to nepaţnja koja je na neki naĉin

nemar. U literaturi postoji vrlo malo

definicija nepaţnje vozaĉa, a i one koje

postoje, kao i vozaĉka distrakcija, razlikuju

se po znaĉenju. Primjerice, autori [13],

definiraju nepaţnju vozaĉa kao „smanjena

paţnja na aktivnosti kritiĉne za sigurnu

voţnju u odsutnosti suprotstavljene

aktivnost "(str. 32). Ili Victor i sur., 2008.,

definiraju nepaţnju vozaĉa kao „nepravilan

izbor informacija, ili nedostatkom izbora ili

izbor nevaţne informacije― (str. 137). U

novom istraţivanju sudara, vozaĉka

nepaţnja definirana je kao dogaĊaj „kada je

vozaĉev um odlutao od zadatka voţnje za

nekim ne-uvjerljivim razlogom―, kao što je

sluĉaj kad je vozaĉ ―s fokusom na

unutarnjim mislima (tj, sanjarenje,

rješavanje problema, briga o obiteljskim

problemima itd,), a ne fokusirajući paţnju

na zadatak voţnje "(Craft & Preslopsky,

2009. str. 3). Talbot i Fagerlind (2009.), u

paneuropskoj studiji 1005 sudara, definiraju

vozaĉku nepaţnju kao „nisku budnosti zbog

gubitka fokusa― (str. 4). Na osnovu ovih

definicija moţe se zakljuĉiti da postoje

razliĉiti oblici vozaĉke nepaţnje. Na

temelju analize navedenih definicija, autori

[11] predlaţu da vozaĉka nepaţnja moţe biti

izraţena u sljedećim oblicima ili

potkategorijama: ograniĉena paţnja,

prioritetna paţnja, zanemarena paţnja,

površna/letimiĉna paţnja i

preusmjerena/skrenuta paţnja. Pri tome

preusmjerena paţnja moţe biti vezana i ne


110

vezana za upravljanje vozilom. Kod

preusmjerene paţnje vezane za voţnju misli

vozaĉa vezane su sa zadatkom voţnje. Kod

preusmjerene paţnje ne vezane za voţnju

misli nisu povezane sa zadatkom voţnje

(unutarnje/nenamjerne, unutarnje/namjerne,

vanjske/namjerne, vanjske/nenamjerne), a

odnose se na sanjarenje.

3.3. Utjecaj odvraćanja paţnje na

vozaĉa

Poznato je da je korištenje mobitela tijekom

upravljanja vozilom kompromis performansi

voţnje i sigurne voţnje, u oba sluĉaja, u

stvarnom i stimuliranom okruţenju voţnje.

Ovisno o naĉinu korištenja mobilnog

ureĊaja, utvrĊeno je kako je razgovor

mobitelom povezan s lošim odrţavanjem

prilagodbe brzine (Charlton, 2009; Haigney

et al., 2000), neuspjeh uodrţavanju

odgovarajućeg poloţaja vozila (Charlton,

2009; Rosenbloom, 2006), povećano

mentalno opterećenje (ALm i Nilsson., 1995

Kirscher i suradnici, 2004,, Matthews et al,

2003; McKnight i McKnight, 1993), te

neuspjehom za otkrivanje relevantnih

prometnih znakova (Strayer i Johnston,

2001). Brojne studije takoĊer su otkrile da

se upuštanje u razgovor mobitelom tijekom

upravljanja vozilom (bilo hands-free ili

drţeći telefon) moţe uslijed opasnosti

povećati vrijeme reakcije vozaĉa pri koĉenju

(Consiglio i sur., 2003), na zajedniĉke

prometne znakove (Hancock et al, 2003;.

McKnight i McKnight, 1993; Strayer i

Johnston, 2001), te pri usporavanju vozila

(ALm i Nilsson., 1995 Strayer et al, 2003).

Epidemiološko istraţivanje pokazalo je da je

razgovor mobitelom tijekom upravljanja

vozilom povezan s povećanim rizikom od

dogaĊanja prometne nesreće izmeĊu ĉetiri i

devet puta (McEvoy et al., 2005. godine;

Redelmeier i Tibshirani, 1997; Violanti,

1998; Violanti i Marshall, 1996). Utjecaj

odvraćanja paţnje na vozaĉa tijekom

upravljanja vozilom ovisi o njegovim

karakteristikama (starosna dob, psihofiziĉko

stanje, umor, itd.), uvjetima i zahtjevima

voţnje (noć, kiša, magla, sunce, led, stanje

kolnika, brzina voţnje), zahtjevima

suprotstavljenih aktivnosti (intenzitet,

zanimljivost, sloţenost) i o njegovim

sposobnostima da kontrolira svoje

ponašanje u situaciji odvraćanja paţnje.

Postoje istraţivanja ĉije tumaĉenje rezultata

ukazuju na razliĉito postupanje kada je rijeĉ

o korištenju mobitela, kao najĉešćem

ureĊaju koji ometa paţnju vozaĉa. Primjer je

nova Studija koju je objavio britanski BBC,

provedena u Londonu na Carnegie Mellon

sveuĉilištu u školi ekonomije, pokazuje

kako je korištenje mobitela u automobilu za

vrijeme upravljanja vozilom manje opasno

nego što se to zapravo smatra. Studija je

obuhvatila analizu više od osam milijuna

prometnih nesreća u osam ameriĉkih

saveznih drţava u razdoblju od 2002. do

2005. u 21 sat. Analizirajući telefonske

pozive i odgovarajuće prometne incidente,

profesori Saurabh Bhargava i Dr. Vikram

Pathania su zakljuĉili kako prometne

nesreće nisu uzrokovane telefoniranjem. U

to vrijeme je velik broj Amerikanaca na

cesti i statistika kaţe kako se u to vrijeme

nije povećao broj prometnih nesreća.

Drugim rijeĉima, telefoniranje u automobilu

nije prepoznato kao uzrok prometnih

nesreća. Otkriveno je kako je osjetno

povećan broj telefonskih poziva, ali ne i

veći broj prometnih nesreća. Drugi primjer

istraţivanja vezanog za korištenje mobitela

tijekom upravljanja vozilom kojeg je vodio

profesor psihologije Strayer, D. na

sveuĉilištu Utah, a koje je provedeno

koristeći simulatore voţnje, ukazuje na

sporije vrijeme reagiranja vozaĉa na

nepredviĊene okolnosti. Vozaĉi koji su

sudjelovali u istraţivanju povremeno

razgovarajući mobitelom, nisu bili svjesni

da su „nesigurno― i riziĉno vozili, a na

pitanje kako su vozili, odgovarali su . bez

pogreške. Jasno je da ukoliko vozaĉi

razgovaraju mobitelom i upravljaju vozilom,

nekih situacija iz voţnje tijekom razgovora

uopće nisu svjesni niti ih se sjećaju. To je

zbog toga što njihov mozak ne procesuira

periferne informacije onako kako je

potrebno. U periferne informacije spada i

uoĉavanje prometnih znakova, drugih vozila

i sadrţaja oko i uz cestu. Dokazano je i kako

se ista situacija ne dogaĊa u sluĉaju kada

vozaĉ tijekom upravljanja sluša glazbu ili

razgovara s putnicima u vozilu, pri ĉemu je

ometanje znaĉajno manje. Pisanje i slanje


111

poruka tijekom upravljanja vozilom još je

opasnije od razgovora mobitelom. Taj

postupak zahtijeva vizualno procesuiranje

stanja na cesti i sadrţaja na mobitelu, te

istodobno pisanje poruke i upravljanje

vozilom. Ujedno zahtijeva razmišljanje o

sadrţaju poruke i situacije na cesti kojom

upravlja vozilom. Ti postupci u obliku

zadataka su dosta zahtjevni i meĊusobno

uvjetovani paţnjom i ometanjem. Korištenje

mobitela tijekomupravljanja vozilom

uvjetovano je lošim nadzorom nad vozilom,

riziĉnom i neprimjerenom brzinom voţnje,

slabijim uoĉavanjem prometnih znakova,

pogrešnom procjenom razmaka, povećanim

vremenom reagiranja, ĉime se rizik do

prometne nesreće moţe povećati za ĉetiri do

devet puta (Charlton, 2009.). U današnjim

uvjetima korištenje mobitela tijekom

upravljanja vozilom za rješavanje odreĊenih

problema predstavlja neke od psiholoških i

socijalnih ĉimbenika koji motiviraju vozaĉe

na korištenje mobitela. Nadalje, istraţivanja

su pokazala kako razgovor mobitelom

tijekom upravljanja vozilom ima negativan

utjecaj na sigurnost, jer predstavlja opasnost

zbog prebacivanja paţnje sa situacije voţnje

na razgovor, kao takoĊer zahtjevnu

aktivnost. Brojna istraţivanja i znanstvenici

nisu našli znaĉajnu razliku razgovora

mobitelom tijekom upravljanja vozilom, kod

drţanja mobitela u ruci (hands-held) i

korištenja hands-free ureĊaja (Hallet,

Regan, 2011.; Charlton, 2009.; Ishigami,

Klein, 2009.). Opći je zakljuĉak, barem

kada je rijeĉ o istraţivanju vozaĉa osobnih

automobila, da korištenje hands-free

mobilnih telefona ne smanjuje rizik povezan

s korištenjem mobitela tijekom upravljanja

vozilo (Ishigami i Klein, 2009; Lamble i sur,

1999;. Strayer i Johnston, 2001).

3.5.Ponašanje prema propisima o zabrani

korištenja mobilnih ureĊaja

Smisao i zadatak korištenja tehnologije i

njezinog napretka trebao bi pozitivno

utjecati na poboljšanje kvalitete ţivota svih

korisnika. Tako bi trebalo biti i s

korištenjem mobilnih ureĊaja, bez kojih je u

današnjim uvjetima ţivot skoro nezamisliv.

Njihova kljuĉna zadaća, omogućiti

korisnicima lakšu i brţu komunikaciju,

potpuno se promijenila. U odreĊenim

situacijama moţe korisnicima kao i

sudionicima prometa, a prvenstveno

vozaĉima tijekom upravljanja vozilom

ugroziti ţivot. Zakonom u Hrvatskoj vozaĉu

za vrijeme upravljanja motornim vozilom ne

smije upotrebljavati mobitel niti druge

ureĊaje na naĉin koji bi umanjio mogućnost

reagiranja i sigurnog upravljanja vozilom.

Mobitel se moţe koristiti za vrijeme voţnje

ako se upotrebljava naprava koja omogućuje

njegovo korištenje bez upotrebe ruku. U

sklopu projekta „Pravilo 7―, kojeg je

sufinancirala Svjetska automobilistiĉka

organizacija (FIA), koji je provodio

Hrvatski autoklub, a koji se zasnivao na „10

zlatnih pravila―, u srpnju 2016. predstavljeni

su rezultati istraţivanja korištenja mobitela

tijekom upravljanja vozilom [14]. Projekt je

usmjeren na osvještavanje opasnosti kod

vozaĉa i putnika u vozilu od korištenja

mobitela tijekom upravljanja vozilom.

Istraţivanje je provedeno na terenu i putem

internetske ankete, a javnim natjeĉajem

prikupljeni su kratki filmovi o opasnosti

korištenja mobitela tijekom upravljanja

vozilom. Autori kratkih filmova bili su

uĉenici osnovnih i srednjih škola diljem

Hrvatske te studenti i mladi do 24 godine

starosti. Istraţivanje je provedeno u

razdoblju od 14.03. do 03.06.2016. tijekom

radnih dana i subotama na 45 lokacija u 25

gradova. Obuhvaćeno je bilo 11.504 vozaĉa,

24 % vozaĉica i 76 % vozaĉa. Uoĉeno je

kako je 10 % vozaĉa koristilo mobitel za

razgovor tijekom upravljanja vozilom, a 2 %

tipkalo je na mobitel. Ţene tipkaju na

mobitel oko 27 %, a razgovaraju oko 73 %,

dok muškarci tipkaju oko 20 %, a

razgovaraju oko 80 %. TakoĊer je uoĉeno

da oko 93 % vozaĉa koji su koristili mobitel

tijekom upravljanja vozilom su bili sami u

vozilu, a što navodi na zakljuĉak da vozaĉi

razgovaraju mobitelom ne iz poslovnih ili

obiteljskih razloga, već zbog toga što su

sami u vozilu. Na anketno pitanje u

internetskoj anketi je li korištenje mobitela u

voţnji opasno, gotovo svi ispitani (96,3 %)

odgovorili pozitivno. Prouĉavanjem

postupanja vozaĉa u prometu, uoĉeno je

kako svjesno zanemaruju opasnost

razgovora mobitelom tijekomupravljanja

vozilom. Nemaju straha niti od dogaĊanja

prometne nesreće niti od eventualnih

plaćanja kazni. Takav stav potvrĊuju i


112

podaci Ministarstva unutarnjih poslova o

39.000 zabiljeţenih prekršaja korištenja

mobitela tijekom upravljanja vozilom.

Opasnost pri razgovoru mobitelom

predstavlja veliki broj kognitivnih procesa,

od razumijevanja druge osobe, pamćenja

sadrţaja razgovora do praćenja izgovorenog.

Smatra se da razgovor sa suvozaĉem nije

znaĉajno opasan, jer suvozaĉ mijenja

razgovor ovisno o situaciji na cesti,

vremenski uvjetima i nepredviĊenim

okolnostima. To znaĉi da razgovor sa

suvozaĉem moţe djelovati povoljno na

vozaĉa, jer ga odrţava svjesnim, budnim,

koncentriranim, a moţe mu primjerice,

savjetima skrenuti paţnju na smanjene

uvjete na cesti ili na smanjenje brzine

kretanja ili na povećanje razmaka. Zbog

dokazanih opasnosti pri korištenju mobitela

tijekom upravljanja vozilom, najbolje

rješenje za zaštitu i sigurnost vozaĉa i

sudionika prometa je iskljuĉiti mobitel i ne

koristit ga. Osim ovoga rješenja, postojeće

raĉunalne aplikacije koje se mogu aktivirati

i automatizirano slati poruke da vozaĉ

upravlja mobitelom i da će se javiti kasnije.

U sluĉaju neodgodivog razgovora vozilo

iskljuĉiti iz prometa, zaustaviti ga i obaviti

razgovor.

4. ZAKLJUĈAK

U korištenoj literaturi prisutan je nedostatak

potrebnog konsenzusa o ujednaĉavanju

znaĉenja pojmova „nepaţnja vozaĉa― i

„ometanjem paţnje vozaĉa―, jer se kroz

definicije uoĉavaju razliĉita razmišljanja. U

ovome radu pokušalo se ukazati na teorijski

okvir definiranja i razumijevanja uloge

nepaţnje vozaĉa u prometnim nesrećama te

mogućih opasnosti koje dovode do nastanka

prometnih nesreća. Na taj naĉin pokušalo se

razlikovati znaĉenje definicije nepaţnje

vozaĉa i odvraćana paţnje vozaĉa, odnosno

distrakcije. Moţe se zakljuĉiti da nepaţnja

vozaĉa podrazumijeva nedovoljnu paţnju na

aktivnosti riziĉne za sigurnu voţnju, a što

moţe biti preusmjerena paţnja vozaĉa.

Vaţni sljedeći koraci u razvoju znaĉenja

definicija ovih pojmova trebaju se potvrditi

u praksi u teorijskom i praktiĉnom smislu,

razvijanjem sveobuhvatnog okvira za

ujednaĉenost tumaĉenja i razumijevanja

pojmova. Buduće aktivnosti trebale bi biti

usmjerene na istraţivanje koje će pokušati

otkriti zašto razgovor mobitelom ima

negativan utjecaj na sigurnost vozaĉa i

upravljanje vozilom.

Za implementaciju preporuĉenih mjera, bit

će potrebno utvrditi i donijeti odgovarajuće

zakonske propise, koji će definirati

standarde primjene i omogućiti poboljšanje

sigurnosti prometa. Buduća istraţivanja su

potrebna kako bi se utvrdilo je li

zakonodavstvo uspješna metoda u stvaranju

promjena u ponašanju i percepciji rizika

tijekom razgovora mobitelom u voţnji, a

ako ne, koje mjere mogu utjecati na takvu

promjenu.

LITERATURA

[1] Perić, T., Ivaković, Ĉ. (2001.). Zaštita u

prometu. Sveuĉilište u Zagrebu, Fakultet

prometnih znanosti, Zagreb.

[2] ETSC (2015.) European Commission

Interim evaluation of the Policy orientations

on road safety 2011-2020.

[3] European Commision (2011.). White

Paper, Roadmap to a Single European

Transport Area - Towards a competitive and

resource efficient transport system.

Brussels.

[4] European Commission (2016.). Press

release. Road Safety: new statistic call for

fresh efforts to save lives on EU roads.

Brussels.

[5] European Commision. (2009). Uredba

2009/631/EZ Europskog parlamenta i vijeća

od 22. srpnja 2009. o utvrĊivanju pravila za

primjenu Priloga 1. Brisel.

[6] European Commision. (2015.). Benefit

and Feasibility of a Range of New

Technologies and Unregulated Measures in

the fields of Vehicle Occupant Safety and

Protection of Vulnerable Road Users. Final

Report. Brussels.

[7] S. Alispahić, H. Mušinović, E. Hodţić,

A. Gunjarić. Inovativne tehnologije u

funkciji poboljšanja sigurnosti cestovnog

prometa. XIII. MeĊunarodno savjetovanje.

Inovativne tehnologije u funkciji rješavanja

saobraćajnih i ekoloških problema zemalja u

tranziciji, 27.-28. maj, 2016. godine, Vlašić,

Travnik, BiH, 2016. godina.


113

[8] Hrvatski enciklopedijski rjeĉnik (2004.).

EPH d.o.o. Zagreb i Novi Liber d.o.o.

Zagreb.

[9] Anić, I. (2013.). Opasnosti distraktora

tijekom voţnje, Prometna psihologija,

Zagreb.

[10] Regan, M., Hallet, C. (2011.). Driver

distraction. Definition, Mehanisms, Effects

and Mitigation. Handbook of Traffic

Psychology. Oxford, Elsevier LTD.

[11] Regan, M., Hallet, C., Gordon, C.

(2011.). Driver distraction and driver

inattention: Definition, relationship and

taxonomy. Acident Analysis and Preventio.

Elsevier.

[12] Streff, F., Spradlin, H.(2000.). Driver

distraction, aggression, and fatigue: a

synthesis of the literature and guidelines for

Mishigan Pllaning The University of

Michigan Transportation Research Institute,

United States.

[13] Lee, J.D., Young, K.I., Regan, M.A.

(2008.). Defining driver distraction, In:

Regan, M.A. , Lee, J.D. Young, K.I. (Eds) .

Driver distarction: Theory, Effects, and

Mitigation, CRC Press Taylor & Francis

Group, Boca Raton, Fl, USA, pp. 31-40.

[14] Hrvatski autoklub (2016.). Projekt

Pravilo 7, Rezultati istraţivanja korištenaja

mobitela u voţnji, Zagreb, 06.07.2016.

[15] Hallet, C., Lambert, A., Regan, M. A.

(2011.). Cell phone conversing while

driving in New Zealand: Prevalence, risk

perception and legislation. Accident

Analysis and Prevention. Elsevier.

[16] European Commision. (2015.). Benefit

and Feasibility of a Range of New

Technologies and Unregulated Measures in

the fields of Vehicle Occupant Safety and

Protection of Vulnerable Road Users. Final

Report. Brussels.

[17] www.ec.europa.eu/roadsafety, 08.

prosinca 2016. [18] www.eur-lex.europa.eu,

09. prosinca 2016. [19] www. etsc.eu, 10.

prosinca 2016.


114

PROCJENA RIZIKA POSLOVANJA U CILJU SPRJEĈAVANJA PRANJA

NOVCA

Lejla Skopljak, MA, e-mail: [email protected]

Aida Vrbanjac, MA, email: [email protected]

Adela Mujinović, emial: [email protected]


Sažetak: Rizik je sastavni dio poslovanja, i ukoliko se pravovremeno ne uoči i ne poduzmu odgovarajuće

kontrolne aktivnosti, ono sa svojim štetnim posljedicama može onemogućiti uspješno poslovanje. Novi

trendovi u razmjeni roba, usluga, novca i kapitala, te kretanje ljudi, dobijaju nove pojavne oblike i gube

mnoga od postojećih ograničenja. Nastaju nove mogućnosti ali i još nepoznati rizici koje nije moguće

sagledati do kraja. Sve ugroženija nacionalna bezbjednost zahtjeva nove pristupe i rješenja države u

suprotstavljanje pranju novca i zloupotrebi nezakonitih radnji. BiH je prepoznata kao rizična zemlja za

sticanje protivpravne imovinske koristi odnosno po pranju novca. Inovativnost i maštovitost ljudi koji se

bave pranjem novca je neograničena. Raznovrsnost mogućih procesa pretvaranja nezakonitog novca u

prividno zakoniti ukazuje na činjenicu da je pranje novca po svojoj strukturi kompleksno. Banke i druge

finansijske institucije zauzimaju prvo mjesto u sprječavanju pranja novca, one su upravo najizloženije

rizicima od aktivnosti pranja novca. Mjere prevencije u tom slučaju podrazumijevaju identifikaciju

gotovinskih i sumnjivih transakcija putem procjene rizika. Pristup procjene rizika bi trebali koristiti svi

sudionici u tržišnim kretanjima u svrhu procjenjivanja rizika od pranja novca koji prati klijente, novčane

transakcije, geografsko područje, tražeći potencijalno sumnjive radnje.

Ključne riječi: Pranje novca, rizik poslovanja, finansijske transakcije, sumnjive radnje

ASSESSMENT OF BUSINESS RISK IN ORDER TO PREVENT MONEY

LAUNDERING

Abstract: Risk is main part of business, and if it is not timely detected and not taken appropriate control

activities, risk with its damaging consequences could prevent a successful business. New trends in the

exchange of goods, services, money and capital, and the movement of people, get new forms and lose

numerous of the existing restrictions. New opportunities are created but also more unknown risks that

can not be viewed to the end. More vulnerable national security requires new approaches and solutions

of the state against money laundering and abuse of illegal actions. Bosnia and Herzegovina is

recognized as a risky country for acquiring illegal assets or the money laundering. Innovation and

imagination of people who are dealing with money laundering is unlimited. The variety of possible

process of converting illegal money into apparently legitimate, points to the fact that money laundering

has complex structure. Banks and other financial institutions occupy first place in the prevention of

money laundering, they are also the most exposed to risks of money laundering activities. Prevention

measures in this case include the identification of cash and suspicious transactions through risk

assessment. The risk assessment approach should be used by all participants in the market trends in

order to assess the risk of money laundering that accompanies clients, financial transactions,

geographical area, looking for potentially suspicious activity.

Keywords: Money laundering, business risk, financial transactions, suspicious activities




115

UVOD

Bosna i Hercegovina je prepoznata kao

riziĉna zemlja za pranje novca.Raznovrsnost

mogućih procesa pretvaranja nezakonitog

novca u prividno zakoniti ukazuje na

ĉinjenicu da je pranje novca po svojoj

strukturi kompleksno. Da bi se utvrdila

izloţenost obveznika riziku i da bi se

djelotvorno upravljalo tim rizikom, sam

obveznik mora da identifikuje svaki

segment svog poslovanja u kome se moţe

pojaviti prijetnja od pranja novca i mora

procjeniti svoju ranjivost u odnosu na tu

prijetnju. Rizik se kontinuirano identifikuju

na svim nivoima upravljanja – od

operativnog do strateškog nivoa – u taj

proces su ukljuĉene sve organizacione

jedinice obveznika. Veliĉina i sloţenost

poslovanja obveznika imaju vaţnu ulogu u

odluĉivanju o tome koliko je on privlaĉan ili

podloţan riziku od pranja novca tako ako je

preduzeće veliko, manja je vjerovatnoća da

će ona liĉno poznavati klijenta, pa taj klijent

moţe biti u znatno većoj mjeri anoniman

nego ako je klijent nekog malog preduzeća.

1. PRANJE NOVCA

Prema ĉlanu 2. Zakona o spreĉavanju

pranja novca i finansiranja teroristiĉkih

aktivnosti BiH119

pranje novca podrazumjeva

zamjenu imovine ili prijenos imovine ako je

steĉena kriminalnim radnjama, a s ciljem

prikrivanja ili zataškavanja nezakonitog

porijekla imovine ili pruţanja pomoći

nekom trećem licu koje je umješano u takve

aktivnosti radi izbjegavanja zakonskih

posljedica poĉinjenih radnji. Pranje novca

omogućuje kriminalcima da svoja

nezakonito steĉena novĉana sredstva koriste,

a da pritom ne pobude niĉiju sumnju.

Postoji širok dijapazon aktivnosti koje mogu

biti preduzete radi prikrivanja porjekla

imovine steĉene izvršenjem kriviĉnog dijela.

Svako ko pruţa usluge ili isporuĉuje

odreĊene proizvode koji se mogu koristiti za

skladištenje ili prijenos vrijednosti moţe biti

zloupotrebljen kao instrument u procesu

pranja novca. Novac se moţe prati kroz

poslovanje u finansijskom sektoru, kao i

kroz poslovanje van finansijskog sektora.

119

„Sluţbeni glasnik BiH― broj 47/14

Zakon o spreĉavanju pranja novca i

finansiranja teroristiĉkih aktivnosti BiH

(ĉlan 4.)120

propisuje obveznike za sprovoĊenje mjera

za otkrivanje i spreĉavanje pranja novca, a

to su: banke, osiguravajuća društva, lizing

društva, mikrokreditne organizacije,

ovlašteni posrednici, društva koja se bave

elektronskim prijenosom novca,

investiciona i penziona društva i fondovi,

pošte, kazina, kockarnice i drugi

organizatori igara na sreću i posebnih lutrija,

mjenjaĉnice, zalagaonice, lica koja

obavljaju profesionalne djelatnosti (notari,

advokati, raĉunovoĊe, revizori, pravna i

fiziĉka lica koja obavljaju raĉunovodstvene i

usluge poreskog savjetovanja), agencije za

nekretnine, pravna i fiziĉka lica (koja se

bave prijemom i raspodjelom novca ili

imovine u humanitarne, dobrotvorne,

vjerske, prosvjetne ili socijalne svrhe,

prijenosom novca ili vrijednosti, faktoring,

forfaitingom, ĉuvanjem, investiranjem,

drţanjem, upravljanjem ili davanjem savjeta

u vezi upravljanja imovinom trećih lica,

izdavanje, upravljanje i poslovanje s platnim

i kreditnim karticama i drugim sredstvima

plaćanja, izdavanje finansijskih garancija i

drugih jemstava i obaveza, davanje

zajmova, kreditiranje, nuĊenje i

posredovanje u pregovorima o zajmovima,

organizacija i voĊenje licitacija, promet

plemenitih metala i dragog kamenja i

njihovih proizvoda, trgovina umjetniĉkim

predmetima, plovilima, vozilima i

letjelicama) i agencija za privatizaciju.

1.1. Faze pranja novca

Pranje novca se obiĉno opisuje kao proces

koji se odvija u tri faze i to:121

1. Ulaganje;

2. Raslojavanje (prikrivanje);

3. Integrisanje.

Osnovne komponente pranja novca su:

moralna, psihološka, socijalna,kriminološka,

istorijska, pravna, ekonomska i politiĉka122

120

„Sluţbeni glasnik BiH― broj 47/14 121

Teofilović N., i Jelaĉić M., (2006), Spreĉavanje,

otkrivanje i dokazivanje kriviĉnih dela korupcije i

pranja novca, Policijska akademija, Beograd, str. 17


116

U fazi ulaganja, imovina steĉena izvršenjem

kriviĉnog dijela plasira se u finansijski

sistem. Veliki novĉani iznosi razbijaju se na

manje dijelove da bi pobuĊivali manje

sumnje, pa se potom u odreĊenom periodu

deponuju na raĉune u raznim finansijskim

ustanovama. Pored toga, nezakonito steĉena

novĉana sredstva mogu se investirati u

vrijednosne papire, polise osiguranja zatim

moţe pomiješati s prihodima od zakonitog

poslovanja ili se moţe prikazati kao prihod

od laţnih ili „fantomskih‖ firmi koje,

zapravo, i ne posluju, već iskljuĉivo sluţe za

deponovanje gotovinskih sredstava na

raĉune. U fazi raslojavanja sredstva se

prebacuju s raĉuna na kome su

bila deponovana na druge

raĉune u ĉitavom nizu

transakcija, a ti drugi raĉuni

nalaze se u raznim

institucijama širom svijeta.

Mnoge od tih transakcija nemaju nikakvu

ekonomsku logiku i praktiĉno ostaju

neevidentirane u poslovanju. Glavni cilj tih

transakcija jeste da se prikrije veza izmeĊu

novĉanih sredstava i kriminalne aktivnosti

kojom su ta novĉana sredstva steĉena. Svrha

transakcija o kojima je rijeĉ jeste da se

sakrije trag novca i da se ometu svi oni koji

pokušavaju da istragom utvrde porijeklo tih

novĉanih sredstava. U trećoj fazi, fazi

integrisanja, novac se ulaţe u zakonito

poslovanje, umjetniĉka djela, dionice,

nepokretnosti, luksuznu robu. Veoma je

teško u toj fazi jasno razluĉiti zakonita od

nezakonitih novĉanih sredstava.

Ove tri faze se ne moraju nuţno odvijati tim

redom zato što kriminalci nekad odluĉe da

direktno uloţe nezakonito steĉena sredstva u

luksuznu robu ili nepokretnosti. Isto tako, u

sluĉaju nekih kriviĉnih djela, kao što su

pronevjere i prevare u oblasti investicija,

novĉana sredstava kriminalaca već se nalaze

u finansijskom sistemu, pa onda više nema

potrebe da se dodatno ubacuju u sistem.

Sem toga, prije no što se u finansijski sistem

uvede nezakonito steĉen novac, taj novac se

ĉesto samo prebacuje s mjesta na mjesto.

122

Vesić D., (2008), Ekonomska i politiĉka

komponenta korupcije pranja novca, UDK:

343.352Biblid 00258555, 60 Vol. LX, br. 4, pp. 481–

501, str.493

1.2. Procjena rizika od pranja novca

u poslovanju

Rizik je funkcija vjerovatnoće od riziĉnih

dogaĊaja i utjecaja riziĉnih dogaĊaja.

Vjerovatnoća dogaĊanja predstavlja

kombinaciju pretnji i ranjivosti, odnosno,

drugaĉije reĉeno, riziĉnidogaĊaji se

dešavaju onda kada pretnja iskoristi

ranjivost. Nivo rizika se moţe sniziti tako

što će se umanjiti prjetnje, ranjivosti ili

njihov utjecaj.

Slika 1. Rizik od pranja novca

Izvor: kreacija autora

Da bi se utvrdila izloţenost obveznika riziku

i da bi se djelotvorno upravljalo tim

rizikom, sam obveznik mora da identifikuje

svaki segment svog poslovanja u kome se

moţe pojaviti prijetnja od pranja novca i

mora procjeniti svoju ranjivost u odnosu na

tu prijetnju. Rizik se kontinuirano

identifikuju na svim nivoima upravljanja –

od operativnog do strateškog nivoa – u taj

proces su ukljuĉene sve organizacione

jedinice obveznika. Veliĉina i sloţenost

poslovanja obveznika imaju vaţnu ulogu u

odluĉivanju o tome koliko je on privlaĉan ili

podloţan riziku od pranja novca tako ako je

preduzeće veliko, manja je vjerovatnoća da

će ona liĉno poznavati klijenta, pa taj klijent

moţe biti u znatno većoj mjeri anoniman

nego ako je klijent nekog malog preduzeća.

Nakon što se identifikuje rizik od pranja

novca potrebno je procjeniti koliki je

negativni utjecaj na realizaciju ciljeva

poslovanja. Analiza rizika i identifikacija

treba da bude sprovedena na sve postojeće i

nove proizvode, aktivnosti i procese.

Potrebno je se fokusirati na one klijente,

zemlje, proizvode, usluge, transakcije i


117

kanale isporuke koji predstavljaju najveći

potencijalni rizik.

Postupak procjene rizika ima ĉetiri faze: 1)

identifikovanje oblasti poslovanja koje su

podloţne pranju novca; 2) sprovoĊenje

analize kako bi se utvrdilo kolika je

vjerovatnoća da će nastupiti pranje novca i

kakav bi u tom sluĉaju bio njegov utjecaj;

3) upravljanje rizicima; 4) nadzor nad

rizicima i njihovo preispitivanje.

Slika 2. Postupak procjene rizika od pranja

novca


Prva faza podrazumjeva identifikovanje

klijenata, proizvoda, usluga, transakcija i

geografskih lokacija koje su specifiĉne za

obveznika. Zavisno od specifiĉnih

karakteristika izvjesnih klijenata, proizvoda,

usluga i transakcija, kao i kanala isporuke,

razlikuje se i opasnost od pranja novca i

podloţnost tim pojavama. U drugoj fazi vrši

se analiza kao kombinacija vjerovatnoće da

do te pojave doĊe i utjecaja troškova ili štete

koji bi u datoj situaciji mogli nastati. Taj

utjecaj se moţe sastojati od finansijskog

gubitka za poslovanje usljed izvršenja

kriviĉnog djela ili od novĉanih kazni koje

vlasti u datoj situaciji izreknu. Tu se takoĊe

moţe raditi o šteti nanjetoj ugledu

poslovanja ili cijelom sektoru. Analiza

odreĊenih kategorija rizika i njihovih

kombinacija specifiĉna je za svaki entitet

obveznika ponaosob, tako da se zakljuĉak o

ukupnom nivou rizika mora zasnivati na

svim relevantnim informacijama.U trećoj

fazi, obveznik će, na temelju analize,

primjeniti strategije upravljanja rizikom i

sprovoditi odgovarajuću sektorsku politiku i

primjeniti primjerene procedure. Da bi se

djelotvorno ublaţio i suzbio rizik, biti će

primjenjeni adekvatni sistemi i mehanizmi

kontrole. Na kraju, u tom procesu treba

nadzirati i preispitivati same rizike i

upravljanje rizicima. Obveznik to moţe

uĉiniti tako što će razraditi reţim

nadzora kroz programe

usaglašavanja i revizije. Procjena

rizika od pranja novca mora se

periodiĉno revidirati na osnovu toga

u kolikoj su se mjeri rizici promjenili

ili u kolikoj su se mjeri promjenili

vidovi poslovanja ili strategije samih

obveznika.Procjena rizika od pranja

novca se provodi na nivou preduzeća

tzv. makro procjena i na nivou

organizacionih jedinica tzv. mikro

procjena rizika. Na temelju

informacija koje su proizašle iz ove

procjene preduzeće odluĉuje o obimu

i vrsti testova za procjenu rizika odpranja

novca. Kod mikro procjene rizika

menadţment preduzeća bi trebao uzeti u

obzir i sljedeće tipoverizika, kao i njihove

meĊusobne odnose (PickettSpencer, 2006:

153.): 1. Inherentni rizik – rizik koji je dio

sameaktivnosti, 2. Kontrolni rizik – rizik

nefunkcionisanjaustanovljenih kontrola koji

treba imati najveću vaţnost za planiranje

procjene rizika, 3. Rezidualni rizik – rizik

koji preostaje nakon štomenadţment

poduzme sve mjere, ukljuĉujući iinterne

kontrole, kako bi se smanjila vjerojatnoća

pojavljivanja rizika i njegovih posljedica, 4.

Revizijski rizik – rizik koji proizlazi

izneprofesionalnog obavljanja interne

revizije,ugroţenosti njezine objektivnosti i

neovisnosti. Vaţan preduslov za dobru

procjenu rizika je dobro razumjevanje

samog rizika i dobro razvijene procedure

koje će primjeniti obućeno osoblje.Kod

makro procjene rizika od pranja novca

potrebno je uzeti u obzir rizik zemlje ili

geografski rizik, rizik klijenta i rizik

transakcije proizvoda, robe ili usluge.


118

Slika 3. Rizici kod makro procjene rizika od

pranja novca


Postoje ĉetiri kategorije rizika i to nizak,

srednji, visok ili neprihvatljiv rizik za

poslovanje. Prilikom utvrĊivanja kategorije

rizika institucija treba uzeti u obzir razliĉite

vrste rizika kao što su rizik zemlje, klijenta i

transakcija, proizvoda ili usluga.

Slika 4. Kategorije rizika od pranja novca


2. UPRAVLJANJE RIZIKOM OD

PRANJA NOVCA U POSLOVANJU

Ciljevi i naĉela upravljanja rizikom od

pranja novca treba da omoguće obveznicima

da utvrde odgovarajuću politiku i procedure,

ukljuĉujući pravila o mjerama i radnjama

koje se preduzimaju radi poznavanja i

praćenja stranke, promovisanje visokih

etiĉkih i profesionalnih

standarda i sprjeĉavanje

namjerne ili nenamjerne

zloupotrebe entiteta za

kriminalne aktivnosti.

Poţeljno je da

menadţeri koji su

odgovorni za

upravljanje rizikom na

nivou svoje

organizacione jedinice,

razrade procedure za

upravljanje rizikom od

pranja novca, tako da te

procedure budu primjerene konkretnim

zadacima organizacione jedinice o kojoj je

rijeĉ, što sve mora biti usaglašeno s

ciljevima i naĉelima procjene rizika od

pranja novca na nivou institucije kao cjeline.

Uprava mora da ohrabri regulatorno

usklaĊivanje i da obezbjedi da zaposleni

strogo poštuju interne procedure, sektorsku


119

politiku, praksu i procese ĉiji je cilj

ublaţavanje i kontrola pranja novca. Uprava

takoĊe treba da podstiĉe etiĉku kulturu

poslovanja i etiĉko ponašanje. Etiĉko

ponašanje je profesionalna, individualna

odgovornost kada su pojedinci svjesni

svojih prava, interesa i ţelja drugih aktera i

savjesno ih uzimaju u obzir, otvoreni za

nove ideje i spremni da zadatke rješavaju na

transparentan naĉin, a istovremeno su voljni

da preuzmu odgovornost i da se smatraju

odgovornima za odluke koje donose i poteze

koje preduzimaju.

Obveznik mora da objezbedi da svaki

zaposleni razumije svoju ulogu u procesu

upravljanja rizikom od pranja novca, kako

bi bilo moguće obezbjediti pravilnu

detekciju i odgovarajući nadzor rizika.

Stoga su obuke za zaposlene koji su u

neposrednom kontaktu s klijentima ili koji

obavljaju transakcije od presudnog znaĉaja

u postupku upravljanja rizikom od pranja

novca. Ograniĉavajući faktor u tom procesu

moţe biti nedostatak odgovarajućih kadrova

iliako nije sprovedena odgovarajuća obuka.

Svi zaposleni od nivoa izvršilaca do

najvišeg rukovodstva, moraju biti svjesni

rizika od pranja novca. Najbolji naĉin da se

obezbjedi odgovarajuća obuka jeste izrada

godišnjeg programa struĉnog obrazovanja,

osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.

Mjere za umanjivanje rizika su:123

- Povećanje nivoa svijesti o opasnosti od

visoko riziĉnih situacija u poslovnim

odnosima, - Traţenje odobrenja za

uspostavljanje poslovnog odnosa ĉak i onda

kada nije obvezno, - Povećavanje nivoa

poznavanja poslovnog partnera

provoĊenjem pojaĉanih mjera dubinske

analize, - ProvoĊenje pojaĉanih mjera

tekuće kontrole i revizije poslovnog odnosa.

2.1. Nadzor i preispitivanje rizika

Obveznik treba da uspostavi odgovarajući i

trajni proces nadzora i preispitivanja rizika

od pranja novca. Taj proces treba da se

123

Vinšalek Stipić,V., Blaţević, L., Upravljanje

primjenom pristupa temeljenog na procjeni rizika

poslovanja i rizika od pranja novca, Praktiĉni

menadţment, Vol. II, br. 3, str. 73-79

sprovodi u sklopu funkcije kontrole

poslovanja, kako bi se obezbjedilo da se svi

predviĊeni postupci redovno primjenjuju, da

li se poštuju utvrĊene sektorske politike i da

li su svi sistemi u funkciji a u sklopu

revizije, kada se utvrĊuje da li su sektorske

politike i procesi u skladu sa Zakonom i da

li se sprovode na adekvatan naĉin.

Redovni izveštaji koji se podnose Upravi za

sprjeĉavanje pranja novca treba da sadrţe

podatke o rezultatima procesa praćenja,

nalaze unutrašnjih kontrola, izvještaje

organizacionih jedinica zaduţenih za nadzor

i upravljanje rizikom, izvještaje interne

revizije, izvještaje lica ovlaštenih za

otkrivanje, praćenje i prijavljivanje svih

sumnjivih transakcija, kao i zakljuĉke

nadzornih organa utvrĊene u izvještajima o

terenskoj inspekciji mjera za sprjeĉavanje

pranja novca.

Institucija moţe da ima posebnu

organizacionu jedinicu za upravljanje

rizikom od pranja novca tj.ovlašteno lice.

Ovlašteno lice se imenuje na nivou uprave.

Ovlašteno lice ima vaţan zadatak u

utvrĊivanju procesa procjene rizika i u

procesu nadzora i preispitivanja upravljanja

rizikom od pranja novca.

Pored stalnog praćenja i preispitivanja rizika

od pranja novca, obveznik takoĊe treba da

ima internu reviziju da bi mogao nezavisno

da procjeni sistem upravljanja rizikom od

pranja novca. Nezavisnu provjeru mogu da

sprovedu interni revizori, eksterni revizori,

struĉni konsultanti ili druga kvalifikovana

lica koja nisu neposredno angaţovana na

primjeni ili u funkcionisanju sistema

upravljanja rizikom od pranja novca.

2.2. Efekti procjene rizika od pranja

novca na poslovanje

Efekti procjene rizika od pranja novca na

poslovanje mogu biti pozitivni i negativni.

U pozitivne efekte spadaju:

- Efikasnost troškova - dobra procjena rizika

vodi efikasnom trošenju ograniĉenih

novĉanih sredstava. Ono što je vaţno je

ĉinjenica da se ne radi o rezanju troškova i

drugim sliĉnim radikalnim mjerama, nego o


120

dobroj alokaciji novĉanih sredstava bez

nepotrebnih gubitaka. - Fleksibilnost -

neophodno je da se obveznici, kao i

regulatori i supervizori stalno prilagoĊavaju

realnosti koja je oko njih, budući da

kriminalni milje konstantno prilagoĊava

svoje „poslovanje― i strategije ovisno o

riziku koji ih okruţuje. - Proporcionalnost -

znaĉi da je potrebno poduzimati korake

kako bi se identificirale i ojaĉale slabe taĉke

i nedostaci, pri tome se trebakoncentrirati na

stvarno slabe taĉke kako bi se kriminalcima

oteţale aktivnosti vezane uz pranje novca.

Negativni efekt procjene rizika od

poslovanja jeste upravo sama riziĉnost

prosudbe o stepenu rizika koji prati

poslovne partnere, proizvode ili usluge,

transakcije i geografsko podruĉje.Pretjeran

oprez, odnosno svrstavanjeposlovnih

partnera koji to nisu u visoko riziĉnuskupinu

izaziva povećanje troškova i krivu

alokacijuresursa. S druge strane olako

ocjenjivanje poslovnihpartnera ili

organizacija dovodi do negativnihutjecaja za

drţavu i društvo u cjelini.

2.3. Prijetnje novih tehnologija koje

omogućavaju anonimnost

Pri uspostavljanju politika i procedura radi

smanjivanja izloţenosti riziku pranja novca i

kriminalnih radnji koji proizlazi iz novih

tehnologija koje omogućavaju anonimnost

(internet bankarstvo,elektronski novac),

finansijske institucije ukljuĉujući i druga

društva koja obavljaju odreĊene usluge

platnog prometa ili prijenosa novca bi

trebale osigurati primjenu tehnoloških

rješenja koja osiguravaju:124

- nedvojbenu identifikaciju stranke koja je

korisnik elektronskog bankarstva,

- vjerodostojnost potpisanog elektronskog

dokumenta,

- pouzdanost mjera protiv krivotvorenja

dokumenata i potpisa dokumenata,

- sisteme koji su zaštićeni od preinaka i

osiguravaju tehniĉku i kriptografsku

124

Vinšalek Stipić,V., Blaţević, L., Upravljanje

primjenom pristupa temeljenog na procjeni rizika

poslovanja i rizika od pranja novca, Praktiĉni

menadţment, Vol. II, br. 3, str. 73-79

sigurnost,procesa upotrebe elektroniĉkog

bankarstva,

- ostale uslove u skladu s pozitivnim

propisima kojima je ureĊeno to podruĉje

poslovanja.

Svi sudionici u platnom prometu ili

prijenosu novca duţni su prikupiti taĉne i

potpunepodatke o uplatitelju i ukljuĉiti ih u

obrazac ili poruku koja prati elektroniĉki

prijenos novĉanihsredstava, poslanih ili

primljenih u bilo kojoj valuti. Pri tome ti

podaci moraju pratiti prijenos cijelovrijeme

tokom prolaza kroz lanac plaćanja.

3. PRANJE NOVCA U

MEĐUNARODNIM OKVIRIMA

MeĊunarodna tijela koja regulišu uvoĊenje

i provoĊenje pristupa temeljenog na procjeni

rizikasu:

FATF125

je tijelo koje razvija i

unaprjeĊuje politiku nanacionalnoj i

meĊunarodnom nivou za borbu protiv pranja

novca i finansiranja terorizma.FATF nadzire

napredak svojih zemalja ĉlanica

uimplementaciji potrebnih mjera, vrši

revizijumjera za borbu protiv kriminalnih

radnji te unapreĊuje provedbu mjera na

globalnom nivou.

MONEYVAL126

je odbor za evaluaciju

iimplementaciju mjera za sprjeĉavanje

pranjanovca pri Vijeću Europe. Cilj

MONEYVAL-a jeosigurati da zemlje

ĉlanice imaju efikasan sistem za borbu

protiv finansijskog kriminala teda su

usklaĊene s meĊunarodnim standardimakao

što su npr. preporuke FATF-a,

KonvencijeUN-a, te Direktive Europskog

Parlamenta iVijeća.

Wolfsberg127

grupa ima za cilj razvoj

standarda primjenjivih za finansijsku

125

FATF (Financial Action Task Force) je

meĊuvladino tijeloosnovano 1989. godine na forumu

zemalja G7 u Parizu.U ovom ĉlanstvu su 31 drţava i

dvije meĊunarodne regionalne organizacije te

Evropska komisija. 126

MONEYVAL je posebni odbor Vijeća Europe

osnovan1997. godine. Ĉlanice ovog odbora su sve

zemlje ĉlanice Vijeća Europe, kao i zemlje kandidati,

a koje nisuĉlanice FATF-a. 127

Wolfsberg grupa je udruţenje 11 globalnih

banakaosnovana 2000. uz Transparency International

s ciljem rada na smjernicama za sprjeĉavanje pranja

novcaprimjenjivim za privatni bankarski sektor.


121

industriju i s timpovezanih pristupa za

sprjeĉavanje pranja novcai kriminalnih

radnji.

Direktive Evropske unije o sprijeĉavanju

korištenja finansijskog sistema u svrhu

pranja novca vrlo jasno prikazuju razvojni

put definicije pojma sumnjivih transakcija.

Prve pokušaje postavljanja okvira

preventivnog djelovanja na podruĉju

sprjeĉavanja pranja novcanalazimo u

Direktivi 91/308/EEC. Kako kreditnim i

finansijskim institucijama definicijom

nameće obvezu provjere, s posebnom

pozornošću, svake transakcije za koju se

smatra da bimogla biti povezana s pranjem

novca, jasna je njezina sadrţajna

neodreĊenost i nuţnost legislativne dorade

na nacionalnom nivou. Druga direktiva -

Direktiva 2001/97/EC nije otišla puno dalje

po pitanju razradedefinicije sumnjivih

transakcija, iako prepoznaje samostalne

profesije i struke koje od

obvezeprijavljivanja sumnjivih transakcija u

odreĊenim sluĉajevima izuzima. Za razliku

od prve dvije direktive, Direktiva

2005/60/EZ o sprjeĉavanju korištenja

finansijskog sistemau svrhu pranja novca i

finansiranja terorizma temelji se na

procjenirizika, a samim time pitanju

prepoznavanja sumnjivih transakcija

pristupa na sasvim drugaĉiji naĉin.Treća

direktiva pridaje sumnjivim transakcijama

jednu sasvim novu ulogu postavljajući ih

kao okosnicuprevencije pranja novca putem

sistema procjene rizika, iako ne direktno.

4. PRANJE NOVCA U OKVIRIMA

BOSNE I HERCEGOVINE

Bosna i Hercegovina je usvajanjem Zakona

o sprijeĉavanju pranja novca i finansiranju

teroristiĉkih aktivnosti postala jedna od

zemalja koja prema meĊunarodno priznatim

standardima preduzima mjere i

odgovornosti za otkrivanje, sprjeĉavanje

pranja novca i finansiranja teroristiĉkih

aktivnosti, što joj je ujedno bio i jedan od

uslova koje je postavila meĊunarodna

zajednica, te zbog toga ne bi trebala biti

postavljena na sivu listu. „Siva lista‖

Moneyvala je vrlo problematiĉna za svaku

zemlju u svijetu, jer obezvrjeĊuje kreditni

rejting jedne zemlje, odnosno poskupljuje

sve finansijske transakcije koje jedna zemlja

sprovodi u meĊunarodnim finansijskim

odnosnima.

U okviru Drţavne agencije za istragu i

zaštitu – SIPA formirano je Finansijsko

obavještajno odjeljenje.Zemlje moraju

osigurati da njihove finansijske institucije

imaju uspostavljene odgovarajuće procedure

za identifikaciju klijenata u skladu sa

meĊunaodnim standardima koje su

uspostavili Bazelska komisija za

superviziju banaka i Radna grupa za

finansijsku akciju u vezi sa pranjem novca

(FATF). Finansijske institucije u skladu sa

ĉlanom 13. ovog zakona128

su obavezne

izvještavati Finansijsko obavještajno

odjeljenje o sumnjivim transakcijama

odnosno o strankama ĉije transakcije imaju

ili prelaze vrijednost 30.000 KM.

Konstatacije MONEYVAL-a za BiH su

sljedeće tj. da je BiH pogodno tlo za pranje

novca i finansiranje terorizma, investiticijski

sektor u BiH nije u potpunosti siguran od

zlopotrebu, BH vlasti nisu procijenile rizik

od finansiranja terorizma, utvrĊivanje

materijalnih dokaza u kaznenom djelu

pranja novca u sva ĉetiri KZ usklaĊeno s

konvencijama iz Beĉa i Palerma,

uspostavljen je okvir kako bi se omogućilo

zamrzavanje sredstava osoba i tijela

utvrĊenih u okviru rezolucije Vijeća

sigurnosti UN-a 1267, ali se isti još uvijek

ne primjenjuje u praksi, uĉinkovitost

sistema za kontrolu fiziĉkog prekograniĉnog

transporta valuta izaziva zabrinutost,

mjerodavnim tijeloma nisu jasne njihove

ovlasti, usvajanjem zakona o spreĉavanju

pranja novca i borbe protiv finansiranja

terorizma razina usklaĊenosti okvira

spreĉavanja pranja novca i borbe protiv

finansiranja terorizma poboljšana,

poboljšati sistem koordinacije spreĉavanja

pranja novca i borbe protiv finansiranja

terorizma na razini politika.

ZAKLJUĈAK

Prema konstatacije MONEYVAL-a BiH je

pogodno tlo za pranje novca i finansiranje

128

Zakona o spreĉavanju pranja novca i finansiranja

teroristiĉkih aktivnosti BiH „Sluţbeni glasnik BiH―

broj 47/14


122

terorizma te investiticijski sektor u BiH nije

u potpunosti siguran od zlopotrebe. S toga je

potrebno da svako preduzeće uspostavi

sistem upravljanja rizikom od pranja novca

tj. da utvrde odgovarajuću politiku i

procedure, ukljuĉujući pravila o mjerama i

radnjama koje se preduzimaju radi

poznavanja i praćenja stranke, promovisanje

visokih etiĉkih i profesionalnih standarda i

sprjeĉavanje namjerne ili nenamjerne

zloupotrebe entiteta za kriminalne

aktivnosti. Uzimajući u obzir sva nastojanja

prilikom definiranja uĉinkovitog sistema

pranja novca koji se temelji na procjeni

rizika, sveobuhvatna statistika koja je

prvenstveno ogledalo prakse govori u prilog

nekoliko zakljuĉaka: - Uĉinkovit sistem

procjene rizika zahtjeva primjerenu

legislativnu podlogu s razraĊenom

definicijom sumnjivih transakcija, uĉinkovit

nadzor i primjerene sankcije u sluĉaju

nepoštovanja zakonskih odredaba, - Sistem

procjene rizika zahtjeva sve veći udio

sumnjivih transakcija prijavljenih od

nefinansijskih institucija kao potvrdu

podizanja stepena svijesti i u tom sektoru, -

Permanentnoj izobrazbi svih institucija

ukljuĉenih u provoĊenju mjera prevencije

pranja novca na nacionalnom nivou.129

129

Cindori, S., (2013), Pranje novca: korelacija

procjene rizika i sumnjivih transakcija,odabrani

prijevodi br. 16/13, Institut za javne financije, str.19

LITERATURA

[1] Cindori, S., (2013), Pranje novca:

korelacija procjene rizika i sumnjivih

transakcija,odabrani prijevodi br. 16/13,

Institut za javne financije,

[2] Teofilović N., i Jelaĉić M., (2006),

Spreĉavanje, otkrivanje i dokazivanje

kriviĉnih dela korupcije i pranja novca,

Policijska akademija, Beograd

[3] Vesić D., (2008), Ekonomska i politiĉka

komponenta korupcije pranja novca, UDK:

343.352 Biblid 0025-8555, 60 Vol. LX, br.

4, pp. 481–501,

[4] Vinšalek Stipić,V., Blaţević, L.,

Upravljanje primjenom pristupa temeljenog

na procjeni rizika poslovanja i rizika od

pranja novca, Praktiĉni menadţment, Vol.

II, br. 3, str. 73-79

[5] Zakon o spreĉavanju pranja novca i

finansiranja teroristiĉkih aktivnosti BiH

„Sluţbeni glasnik BiH― broj 47/14


123

IMOVINSKA SIGURNOST U KONTEKSTU ODGOVORNOSTI DRŢAVE

ZA ŠTETU NASTALU TERORISTIĈKIM DJELOVANJEM

Siniša Bilić, email: [email protected]

Internacionalni univerzitet Brĉko Distrikt

Safet Subašić, email: [email protected]

Opština Vukosavlje

Vedrana Macanović, email: [email protected]

Fakultet za poslovno industrijski menadţment Beograd

Sažetak: Radom autori razmatraju bitne aspekte utvrđivanja materijalne odgovornosti i provođenja

postupka naknade materijalne štete nastale terorističkim aktom. Okolnošću da je ova materija izrazito malo

tretirana u znanstvenoj i stručnoj literaturi, te specifična s motrišta njene međunarodnopravne osobenosti,

započinje ovaj rad. Nakon višegodišnjeg vakuuma, te učestalih terorističkih akata, mnoge države započinju

normativno uređivati ove odnose. Javlja se potreba međunarodno-pravne kodifikacije pravnih normi kojima

bi se uredila navedena oblast i potreba za unifikacijom procesnopravnih radnji i postupaka naknade štete.

Autori elaboriraju opće principe i uvjete naknade štete dovodeći ih u kontekst specifičnosti naknade štete

terorističkih aktivnosti i praveći distinkciju između načela naknade materijalne štete u redovnim

građanskopravnim postupcima i primjene tih načela u postupcima naknade štete terorističkog čina. To je

neophodno zbog karaktera terorističkog čina i problema određivanja počinitelja kaznenog djela, te

utvrđivanja nositelja obveze reparacije štete. Osim toga, kako će osoba koja počini teroristički čin, a nema

imovine, nadoknaditi nastalu štetu, te na koga prenijeti njegovu obvezu odnosno kako izvršiti reparaciju

nastale štete. Rad akceptira dvije mogućnosti, da štetu reparira država ili da se odgovornost za štetu proširi

na druge pravne i fizičke osobe. Za ilustraciju tih dvojbi i alternativnih rješenja autori navode eklatantne

primjere štetnih događaja terorističkog karaktera bez pokrića.

Ključne riječi: Teroristički akt, odgovornost, naknada štete

HOMELAND SECURITY IN THE CONTEXT OF STATE LIABILITY FOR

THE DAMAGE CAUSED BY TERORIST ACTS

Abstract: In this paper the authors discuss the essential aspects of establishing material responsibility and

conducting the pecuniary damage caused by terrorist acts. This paper is trying to clarify the specific point

of view of its international legal peculiarities by taking into account that this matter is not deepened in the

scientific and professional literature. After years of vacuum, and frequent acts of terrorism, many countries

are beginning to normatively edit these relations. There is a need for international legal codification of

legal standards that would regulate the mentioned area and the need for unification of procedural, legal

actions and proceedings damages. The authors elaborate the general principles and requirements of

damages, putting them in the context of the specifics of terrorist activities damages and making a distinction

between the principle of compensation for material damage in ordinary civil proceedings and the

application of those principles in proceedings of terrorist act damages. This is necessary due to the nature

of terrorist acts and the problem of determining the offender, and determining the holder of the reparation

obligation for the damages. In addition, how will a person who commits a terrorist act, and has no

property, compensate the damage, and to whom to alienate its obligation to make damages reparation. The

paper accepts two options, one of which involves the state reparation and the other involves responsibility

to repair the damage by other legal and natural persons. To illustrate these concerns and alternatives

authors give clear examples for adverse events of a terrorist character without coverage.

Keywords: Terrorist act, accountability, compensation




124

1. UVOD

Opće pitanje ţivotne i imovinske sigurnosti

u kontekstu teroristiĉkih aktivnosti sve je

dominantnije iz raznih aspekata. Suvremeni

terorizam je u stalnom porastu, obnavlja se i

usavršava na sve većoj tehniĉkoj i

tehnološkoj razini, a efikasnost mu se

neprestano povećava. Ovaj problem je

multidimenzionalan jer u sebi sadrţi

elemente i javnopravne i privatnopravne

oblasti, a kljuĉno pitanje koje se postavlja je

pitanje temeljnih idejnih, teorijskih,

zakonskih i procesno-faktiĉkih postavki

odgovornosti drţave za štetu od terorizma.

Uz ta pitanja dvojbenim se ĉini i mogućnost

osiguranja imovine i lica za one radnje i

delikte koji nastaju kao posljedica

teroristiĉkih aktivnosti. Moţe li drţava ili

neki drugi subjekt prihvatiti obvezu

osiguranja imovine i lica ako se znaju

specifiĉnosti teroristiĉkih aktivnosti. S druge

strane, ako ne bi postojala obveza drţave

koja bi svojom organizacijom i moćima

prisile štitila graĊane, onda bi se stvorila

veća koliĉina pravne i ukupne društvene

nesigurnosti. Prema tome, postoji potreba

kada drţava ili neki drugi javnopravni

subjekti preuzmu na sebe obvezu osiguranja

imovine i lica za teroristiĉka djelovanja. Iz

tih razloga, koji se mogu oznaĉiti kao

pravednost i solidarnost, nastala je

Europska konvencija o naknadi štete

ţrtvama nasilnih kaznenih djela, iz 1983.

godine. Cilj Konvencije je inauguriranje

obveze drţave kako bi nadoknadila štetu

koju graĊani i druga pravna lica imaju od

teških posljedica koje su pretrpjeli kod

poĉinjenja namjernih kriviĉnih djela. Treba

naglasiti kako Konvencija direktno ne

navodi teroristiĉka kaznena djela, ali se iz

nje moţe zakljuĉiti kako ih ona sadrţi, i

drugo, Konvencijom se predviĊaju

uglavnom mjere za reparaciju tjelesnih i

drugih oštećenja koja ţrtva pretrpi, a ne

materijalna šteta koju neko pretrpi pri

teroristiĉkom djelu. Konvencija samo

upućuje na mogućnost naknade štete za

osobne stvari koje je ţrtva u trenutku

izvršenja kriviĉnog djela koristila ili je

imala na sebi i pri sebi. Temeljem

Konvencije, navedeno, neke drţave i

definiraju u svojim zakonima.130

S obzirom

na vrijeme kada se Konvencija javila,

razumljivo je kako ona nije izravno navela

teroristiĉka djela kao poseban segment

naknade štete.

Pitanje odgovornosti drţave za štetu nastalu

od teroristiĉkog akta krajem 20. st. bilo je

izrazito sporno. Razlog i uzrok spora je

postojanje pravne praznine u ovoj oblasti.

Ovo pitanje pravno nije bilo precizno

utvrĊeno. Pravni vakuum dominirao je sve

do poĉetka 21. st. Tek kada je terorizam

poprimio veće razmjere, narasla je potreba

zaštite graĊana i njihove imovine, i

definiraju prava i obveza drţave u

sluĉajevima teroristiĉkih napada i nasilja

većih razmjera, koje obiĉno nastaje tijekom

okupljanja graĊana na demonstracijama. U

sluĉajevima teroristiĉkih napada, nastaje

veća materijalna šteta koja treba biti

nadoknaĊena pravnim i fiziĉkim osobama.

Nakon višegodišnjeg vakuuma, a posebno

nakon uĉestalih teroristiĉkih akata, mnoge

drţave su pokušale zakonima urediti

podruĉje naknade štete u sluĉaju

teroristiĉkih napada. Cilj ovakvog

ureĊivanja odnosa bio je zaštita interesa

pojedinaca, ali i javni interes. Naime,

ustavno-pravni princip zaštite fiziĉkog

integriteta graĊana i zaštita njihove imovine

sveo se na inauguraciju prava na odštetu,

preuzimanje obveze od strane drţave,

procedure podnošenja zahtjeva i nadleţnost

upravnih organa za postupanje po zahtjevu

za naknadu štete i na posljetku utvrĊuje se

limit maksimalnog iznosa koji je u obvezi

isplatiti drţava u sluĉaju teroristiĉkog ĉina.

Takva rješenja temelje se na naĉelima

solidarnosti, ravnomjernog snošenja javnog

tereta, i praviĉnog i brzog obeštećenja.

NadoknaĊuje se šteta poĉinjena aktima

terora i drugim aktima nasilja poduzetim s

ciljem teškog narušavanja javnog reda,

zastrašivanjem i izazivanjem osjećaja

nesigurnosti graĊana, u što se ubrajaju i

demonstracije graĊana s manifestnim

130

Primjerice poglavlje: „Naknada za štetu nanijetu pr

edmetima―, ĉlanak 14. Zakona o novĉanoj naknadi za

ţrtve nasilnih kriviĉnih djela Republike Slovenije, d

ok je Hrvatska donijela Zakon o novĉanoj naknadi ţrt

vama kaznenih djela („Narodne novine―, br.: 80/08 i

27/11).


125

oblicima narušavanja javnog reda i mira, i

sigurnosti graĊana i njihove imovine.

Postoji dilemma, ako je javna vlast u obvezi

štititi sigurnost graĊana i uspostavljati javni

red i mir, onda se logiĉki moţe zakljuĉiti

kako je drţava u obvezi osigurati uvjete i

štititi graĊane od teroristiĉkih i drugih

štetnih aktivnosti. Ustavi većine drţava

definiraju pravo graĊana na imovinsku

sigurnost, pa iz toga logiĉki slijedi kako je

drţava preuzela na sebe zaštitu imovine i

osoba.

Postavlja se pitanje, tko je odgovoran za

teroristiĉke akte? Posebice se moţe smatrati

diskutabilnim materijalna odgovornost

poĉinitelja teroristiĉkih akata. Ona, osim

svojih teorijskih i pravnih dilemma, ima i

praktiĉnu dvojbu. Kako će osoba koja poĉini

teroristiĉki ĉin, a nema imovine, nadoknaditi

nastalu štetu. Na koga prenijeti njegovu

obvezu, odnosno, kako izvršiti reparaciju

štete nastale pravnim i fiziĉkim osobama u

teroristiĉkim aktima. Postoje dvije

mogućnosti, štetu podmiruje drţava i druga,

odgovornost za štetu se proširuje na druge

pravne i fiziĉke osobe.131

U daljem dijelu rada, problematizira se

postoje li pravnoteorijski temelji utvrĊivanja

odgovornosti za štetu nastalu teroristiĉkim

ĉinom, i ukazuje na neke bitne dileme kod

odreĊivanja karaktera i osobenosti

teroristiĉkog akta i odgovornosti za štetu

koja njime nastane. Postoji još jedan

znaĉajan diskurs teme vezan za nastanak

obveze naknade štete kao i njenu

specifiĉnost. Naknada štete nastale uslijed

teroristiĉkog akta spada u domene

izvanugovornih obveza, jer za njihovo

oĉitovanje nije potreban pristanak niti

oĉitovanje stranaĉke volje.132

Pravni pisci se slaţu kako je odgovornost za

štetu najtipiĉniji izvanugovorni odnos,

nastao radi zaštite već postojećih 131

U Rusiji se odgovornost za štetu teroristiĉkog ĉina

proširuje i na rodbinu. Vidi: Федеральный Закон o

внесении изменений в отдельные

законодательные акты Российской Федерации,

http://asozd2.duma.gov.ru/addwork/scans.nsf/ID/106

BCCDBDCFADABB43257BF3002A59C9/$File/34

76676.PDF?OpenElement, (28.11.2016.) 132

Primjerice: Tko drugome nanese tjelesnu povredu

obvezan je nadoknaditi mu iz osnova ĉinjenice što je

već samim nastankom tjelesne povrede nastao obvez

nopravni odnos odgovornosti za štetu.op.autora.

situacija.133

U sluĉaju odgovornosti za štetu

nastalu od teroristiĉkih aktivnosti moţe se

konstatirati kako odgovornost za štetu nije

potpuno identiĉna elementima imovinskih

prava i obveza. Pojam odgovornosti za

štetu, kao obveznopravni pojam, sadrţi u

sebi odreĊenje odgovornosti za štetu kao

obveze jedne strane koja je prouzrokovala

štetu drugoj strani da istu popravi. U sluĉaju

teroristiĉkog akta ne postoji jedna strana i to

ona strana koja je duţna nadoknaditi štetu.

TakoĊer treba ujedno napomenuti kako je

pravna teorija i pozitivno pravo u većini

pravnih sustava definiralo pretpostavke za

postojanje odgovornosti za štetu. Dakle,

kako bi u sluĉaju teroristiĉkognapada

postojala odgovornost za štetu potrebno je

ispuniti uvjete: (1) Postojanje subjekta koji

je odgovoran za štetu (štetnik) i subjekt koji

potraţuje odštetu (oštećeni). U svakom, pa i

u sluĉaju teroristiĉkog ĉina, štetnik je fiziĉka

osoba i to samo ona koja moţe za štetu

osobno odgovarati. Njeno pripadanje

teroristiĉkoj organizaciji ne znaĉi kako se

odgovornost za štetu moţe pripisati toj

teroristiĉkoj organizaciji, jer one nisu

legalni pravni subjekti. Subjekt koji moţe

odgovarati za štetu mora imati ubrojivost,

koja je u ovom sluĉaju ustvari deliktna

sposobnost, odnosno mora imati najmanje

14 godine ţivota i duševno zdravlje.

Specifikum teroristiĉkih akata je u ĉinjenici

kako mali broj poĉinitelja preţivi sam akt i

kako postoji znaĉajan broj izuzetno mladih

osoba, ispod 14 godina, u sluţbi teroristiĉke

organizacije za izvršenje teroristiĉkih akata.

U tom kontekstu moţe se shvatiti kako u

ovom sluĉaju svaka osoba koja izvrši

teroristiĉki ĉin moţe biti štetnik, ali svaki

štetnik ne mora biti i za štetu osobno

odgovoran. Dakle, postoji izraţena

problematika utvrĊivanja subjekta

odgovornog za štetu. (2) Štetna radnja

štetnika koja je istodobno i pravna osnova

odgovornosti za štetu, iako pravna teorija

stoji na motrištu kako bi pravna osnova

odgovornosti za štetu trebala biti ĉinjeniĉno

stanje nastanka štete. Teroristiĉki akt u

svojoj osnovi ima za cilj stvoriti strah koji

nastaje ubijanjem i nanošenjem materijalne

štete ljudima koji su ciljna grupa

133

Vidi: Vedriš, M. (1976) Osnove imovinskog prav

a. Zagreb: Informator, str. 295


126

teroristima.134

Naime, cilj teroristiĉkog

djelovanja je i imovina ljudi, ako to i

zanemarimo, šteta na imovini ljudi nastaje

kao posljedica teroristiĉkih akata. Pravna

teorija nije jedinstvena glede odreĊivanja

karaktera štetne radnje u ovom sluĉaju.

Teroristiĉki akt u svojoj je suštini kriviĉno

djelo i obraĊuje ga kazneni zakon većine

pravnih sustava. Za razliku od kaznenog,

graĊanski delikt se odreĊuje u propisima

općenito i primjerice, jer za graĊanski delikt

nije vaţno kakva je štetna radnja nego je

osnovno kako je to radnja koja je

prouzrokovala štetu.135

Razumljivo je onda

kako neka radnja moţe istodobno biti i

kriviĉni i graĊanski delikt, najĉešće onda

ako je kaznenim djelima istodobno

prouzrokovana šteta. (3) Postojanje štete

koja mora nastati na strani oštećenog. Sve

štete dijelimo na imovinske i neimovinske.

U sluĉaju teroristiĉkog akta nastaju obje

vrste štete. U fokusu teme je imovinska

šteta, pri kojoj nastaje umanjenje imovine.

MeĊutim, treba napomenuti i ĉinjenicu kako

pri ranjavanju ljudi u teroristiĉkom ĉinu

nastaje umanjenje radne sposobnosti

ranjenih osoba, a gubitak zarade ili gubitak

uzdrţavanja je imovinska šteta koja ima

imovinski karakter. (4) Uzroĉna veza

(kauzalni neksus) u kojoj izvršena štetna

radnja mora kao uzrok proizvesti odreĊenu

štetu kao posljedicu. Bez uzroĉnosti nema ni

štetnikove odgovornosti. Gotovo je potpuno

jasno kako u sluĉaju teroristiĉkog akta

postoji uzroĉna veza, bez obzira na to što

pravna teorija drţi kako se uzroĉna veza

nikada ne presumira, jer ako bi se uzroĉnost

presumirala znaĉilo bi to da bi oštećeni

dokazavši štetnu radnju i štetu mogao za

svaku štetnu radnju traţiti odgovornost

štetnika. (5) Protupravnost štetne radnje i

nastale štete. Svaka protupravnost ima svoje

objektivne i subjektivne elemente.

Objektivni element je kada je štetna radnja

protivna nekom pravnom pravilu, a

subjektivni, krivnja štetnika. Pitanje, postoji

134

Gotovo sve definicije terorizma slaţu se da teroriz

am za posljedicu ima ubijanje ljudi i nanošenje mater

ijalne štete pojedincima i drţavi.Vidi: Mijalković, S.,

Bajagić, M. (2012) Organizovani kriminal i teroriza

m. Beograd: Kriminalistiĉko‐ policijska akademija, s

tr. 300‐ 331. 135

Svaki kriviĉni delikt ne mora nuţno biti istodobno

i graĊanski delikt. op. autora.

li u teroristiĉkom ĉinu ili ne protupravnost

kao pretpostavka odgovornosti za štetu je

gotovo izlišno. Kada je u pitanju krivnja,

ona u sluĉaju teroristiĉkih akata ima sasvim

drugu dimenziju od one koju

definirakazneno pravo. Jedno od obiljeţja

teroristiĉkih akata i svih teţih oblika nasilja

je zluradost kao najviši stupanj namjere, pri

ĉemu izvršitelj teroristiĉkog akta ima

saznanja o protupravnosti i još ispoljava

stanovitu radost ţeleći nanijeti specijalnu

štetu. Potrebno je naglasiti kako

odgovornost za štetu nastaje samo onda ako

je štetna radnja protupravna, a ĉim je samim

tim štetna radnja protupravna, protupravna

je i šteta kao posljedica takve radnje.

MeĊutim postavlja se pitanje, koji je to

kriterij za ustanovljenje odgovornosti za

štetu uopće, a posebno odgovornosti za štetu

koja nastane teroristiĉkim aktom.

Prema tome, temeljne su pretpostavke

odgovornosti za štetu: štetna radnja, šteta,

uzroĉna veza i protupravnost. MeĊutim, i

kada su ispunjene sve te pretpostavke još

uvijek ne znamo je li nastala i odgovornost

štetnika. Mora se utvrditi je li u konkretnom

sluĉaju protupravnost zasnovana na

objektivnim ili subjektivnim elementima.

Kroz povijest prava, vidimo kako se za štetu

odgovaralo najprije po objektivnom

kriteriju, pa u primitivnim pravnim

sustavima štetnik odgovara za štetu bez

obzira na krivnju i namjeru. Tijekom

povijesti prevladala je u pravu odgovornost

za štetu po kriteriju krivnje. Ako je tako,

onda se postavlja i pitanje kako se moţe

utvrditi krivnja za štetu koja nastane i koja

je realna ako teroristiĉki akt izvede osoba

koja smrtno strada i koja je ili nepoznatog

identiteta ili je strani drţavljanin. Iluzornim

se ĉini prenošenje krivnje na drţavu jer se

onda udaljavamo od temeljnog naĉela

subjektivne krivnje i osobne odgovornosti.

Ako drţava preuzima odgovornost onda se

odstupa od naĉela kako nema štetnikove

odgovornosti tako dugo dok on nije kriv za

nastalu štetu, ili reparaciju svoje štete, i traţi

dokazivanje štetne radnje štetnika, štetu,

uzroĉnu vezu i protupravnost, a u okviru

posljednjeg i krivnju štetnika. To je, kako se

u pravnoj teoriji navodi, kriterij dokazane

krivnje. U praksi je osnovni problem kako

dokazati krivnju štetnika, a koju mora


127

dokazati oštećeni. U sluĉaju, kada drţava

preuzme na sebe odgovornost za štetu koja

nastane kao posljedica teroristiĉkog akta,

krivnja se ne dokazuje, odnosno krivica je

na strani drţave koja je sudeći po tome,

logiĉki trebala sprijeĉiti nastanak štete.

Kako to nije uĉinila, krivnja nastaje zbog

neĉinjenja, odnosno propuštanja

sprjeĉavanja nastanka štete. Pravna povijest

i sadašnjost biljeţi sluĉajeve u kojima

drţava preuzima na sebe odgovornost za

štetu koja nastane. Ali do sada je ta

odgovornost bila za štetu koja nastane kao

posljedica nezakonitog ili nesavjesnog

rada.136

Štetu je nadoknaĊivala organizacija u kojoj

je radila osoba koja je istu priĉinila, dok je

ta organizacija kasnije vršila nadoknadu.

U skladu s ranije navedenim, moţe se

postaviti pitanje meĊunarodnopravnog

karaktera, a ono je vezano za mogućnost

odgovornosti drţave za štetu koju uslijed

teroristiĉkog akta poĉini njen drţavljanin u

drugoj drţavi, a kasnije regresira štetu od

poĉinitelja teroristiĉkog akta. MeĊunarodno

pravo trenutno nema stav o ovome niti

postoje analogno ovome bilo kakva rješenja.

Neupitnim se ĉini pravo stranaca na ulazak

u neku drugu drţavu i sloboda njihovog

kretanja u toj drţavi. Pri boravku u nekoj

drugoj drţavi stranci uţivaju odreĊena prava

zajamĉena meĊunarodnim pravom. Subjekt

tih prava jeste pojedinac ali pokriće su

drţave koje stupaju u ugovorne odnose i

definiraju prava i slobode. Dodjeljivanjem

putnih isprava i davanjem slobode kretanja

izvan granice neke drţave postavlja se

pitanje kakve su obveze tedrţave koja daje

mogućnost svojim drţavljanima da putuju.

Oni uţivaju zaštitu drţave iz koje dolaze.

MeĊutim, stranci koji poĉine teroristiĉke

akte u kojima nastane materijalna šteta

vraćanjem u matiĉnu drţavu mogu izbjeći tu

odgovornost, odnosno ako smrtno stradaju

postavlja se pitanje je li praviĉno kada bi

136

Ova odgovornost u našem pravnom sustavu datira

još iz Ustava iz 1963. Godine, kojim je u ĉlanku 69.

bilo predviĊeno da: „Svako ima pravo na naknadu šte

te koju mu, u vezi s obavljanjem sluţbe ili druge djel

atnosti drţavnog organa, odnosno organizacije koja o

bavlja poslove od javnog interesa, nanese svojim nez

akonitim ili nepravilnim radom osoba ili organ koji o

bavlja tu sluţbu ili djelatnost―, op. autora.

materijalnu štetu stranih drţavljana

nadoknaĊivala neka drţava. Sadašnjim

rješenjima, primjerice u Republici

Hrvatskoj, odgovornost drţave za štetu

uslijed terorizma je objektivna, i ne temelji

se na obvezi drţave u sprjeĉavanju

teroristiĉkih akta, što je bio sluĉaj do 1996.

godine. Sasvim je izvjesno kako drţava ne

moţe biti pokće prevencije terorizma niti

snositi potpunu odgovornost za

nesprjeĉavanje teroristiĉkog (ne)djela.

Donošenjem zakona kojim se ova materija

ureĊuje utvrĊeno je kako se materijalna šteta

nadoknaĊuje na drugi naĉin od onoga koji je

predviĊen za naknadu štete u ugovornim i

drugim odnosima. Umjesto novĉane

naknade, oštećenik ima pravo na naknadu

koja podrazumijeva izgradnju oštećenog

objekta ili kupovinu predmeta koji su

oštećeni. U pravnoj teoriji ovakav naĉin

naknade štete naziva se naturalna restitucija,

kojom se oznaĉava postupak kojim se

oštećenom vraća prijašnje stanje, odnosno

vraća sve ono što je štetnom radnjom

oduzeto ili oštećeno.

2. SPECIFIĈNOSTI TERORISTIĈKOG

AKTA

Pri odreĊivanju prava na naknadu štete, kao

i odgovornosti za nastalu štetu zbog

teroristiĉkog napada, od velikog znaĉaja je

adekvatno odreĊivanje pojmova i njihova

jasna uporaba. Terorizam je, kako smo već i

naveli izuzetno sloţen i teško odrediv

pojam, kako s motrišta odreĊenja pojma,

tako i njegovog nastanka i povijesnog

razvoja. Teškoća u njegovom pojmovnom

odreĊenju vezana je izmeĊu ostalih

elemenata i u problemu razlikovanja

terorizma od sliĉnih pojava. Naime,

terorizam se ĉesto koristi kao sinonim za

strahovladu, pobunu, uliĉno nasilje,

graĊanske sukobe, pobune, uliĉnu gerilu,

drţavni udar i sliĉno. TakoĊer je od pojma

terorizam potrebno razlikovati mnogo širi

pojam teror, koji se u suštini odnosi na

psihiĉko stanje konstantnog i intenzivnog

straha koji je povezan s psihofiziĉkim

uzbuĊenjem. Teror ne mora imati politiĉki


128

sadrţaj, iako je po mnogima prisutan u

nekim sustavima vladanja.137

Terorizam kao fenomen, u okvirima

politiĉke strategije, podrazumijeva uporabu

nasilja, terora, radi ostvarenja politiĉkih

ciljeva. Terorizam je jedan od najznaĉajnijih

sigurnosnih, ali i politiĉkih fenomena našeg

doba. Ta njegova znaĉajka u suvremenom

svijetu, ĉini se kako će ostati identiĉna i u

narednom razdoblju. Kao središnji

nacionalni, meĊunarodni i globalni

ugroţavajući fenomen današnjice, terorizam

bitno ugroţava sigurnost, shvaćenu kao

strukturni element opstanka i djelovanja

pojedinca, društva, drţave i meĊunarodnog

poretka, ali i osnovnih ţivotnih funkcija i

temeljnih socijalnih potreba. Unatoĉ

postojanju širokog znanstvenog-

istraţivaĉkog interesa i ĉinjenici kako je

terorizam predmet interesa mnogih

znanstvenika, teoretiĉara, novinara, i

profesionalnih pripadnika institucija

nacionalne sigurnosti mnogih drţava, u

pogledu terorizma još uvijek postoji niz

nejasnoća i dilema. Stoga je za potpunije

shvaćanje terorizma neophodno njegovo

interdisciplinarno znanstveno istraţivanje.

Terorizam zasigurno utjeĉe na ukupne

društvene, gospodarske, politiĉke, vojne,

ekološke i druge trendove i procese, kao i

naĉin, kvalitetu i uvjete ţivota suvremenog

ĉovjeka.

Teme iz spektra terorizma su teme koje u

politiĉkom, gospodarskom, ali i ukupnom

društvenom kontekstu zaokupljaju paţnju

suvremenog ĉovjeka. Upravo iz tog razloga

problematika terorizma zasluţuje

znanstvenoistraţivaĉku pozornost,

prouĉavanje i pouĉavanje drugih

znanstvenim zakonitostima, standardima i

dostignućima iz tog podruĉja. U kontekstu

teme zanimat će nas sveza koja postoji

izmeĊu ĉimbenika osiguranja i mogućnosti

osiguranja imovine od teroristiĉkih akata, i

logiĉki slijed odgovornosti drţave u sustavu

kada ne postoji sigurnost i izvjesnost zaštite

i prevencije teroristiĉkih akata. U tom

smislu razmotrimo nastanak i determinante

osiguranja imovine. Osiguranje vuĉe svoje

podrijetlo od prvih oblika razmjene dobara

izmeĊu ljudi, gdje se u pretpovijesno doba,

137

Gaćinović, R. (2011) Antiterorizam. Beograd: Sluţ

beni glasnik, str. 366.

u plemenskom društvu, javljala podjela

odgovornosti kako bi se lakše odupiralo

ţivotnim opasnostima. Premda, prvi pojavni

oblici udruţivanja i meĊusobnog pomaganja

sa svrhom izvjesnijeg opstanka nisu

predstavljali organizirani sustav zaštite od

rizika kojima je zajednica bila izloţena,

problem nastupanja rizika rješavao se tako

da su se uništena dobra zamjenjivala

stvaranjem novih.138

Prvu poznatu raspodjelu

većeg rizika na manje nalazimo u drevnim

kulturama Staroga vijeka, odnosno 3000.

godina prije Krista, u Kini, sa svrhom

podjele rizika putovanja, pri prijevozu robe

preko rijeke Yangtze.139

Sliĉna praksa javlja

se kod trgovaca u drevnom Babilonu, kako

bi se pokrili rizici izloţenosti pljaĉkama

pustinjskih razbojnika, o ĉemu svjedoĉe i

prvi pisani tragovi o osiguranju kao

obvezujućoj uredbi Zbornika zakona

babilonskog kralja Hamurabija – Codex

Hammurabi, 1729-1686. p.n.e., kojom su

sudionici karavana morali dijeliti gubitke

koje je pretrpio pojedini sudionik.140

Rodski

zakon je sadrţavao odredbu kao štete

nastale izbacivanjem tereta u more, radi

spašavanja broda i preostale imovine, imaju

snositi svi sudionici u dotiĉnom pomorskom

pothvatu, koje su prihvatili Grci i Rimljani,

a unijete su i u moderne zakone prilagoĊene

duhu našeg vremena.141

Razvojem društva

dolazi do pojave institucije osiguranja, koja

kroz dva temeljna oblika, imovinsko i

neimovinsko,142

pretpostavlja niz rizika pa

tako i razliĉitih vrsta osiguranja. S

ekonomskog stajališta, moţemo reći kako je

osiguranje naknada skupa rizika zasnovana

na zakonima statistike i drugim znanstvenim

ĉinjenicama koja uplatom premije, preko

uzajamnih garancija i pod odreĊenim

138

Kozarević, S. (2009) „Rizik menadţment i

osiguranje u uslovima krize‖, Zbornik radova,

MeĊunarodna konferencija: Kako upravljati u

vrijeme krize, Tuzla: Ekonomski fakultet, str. 71-81. 139

Arţek, Z. (1995) Transport i osiguranje. Zagreb: E

konomski fakultet, str. 23. 140

Kozarević, S. (2009) „Rizik menadţment i osigura

nje u uslovima krize‖. Zbornik radova, MeĊunarodna

konferencija: Kako upravljati u vrijeme krize, Tuzla:

Ekonomski fakultet, str. 71.‐ 81. 141

Kilibarda, M. (2008) Špedicija i agencijsko

poslovanje. Beograd: Saobraćajni fakultet, str. 37. 142

Ĉl. 30. st. 1. Zakona o društvima za osiguranje u pr

ivatnom osiguranju („Sluţbene novine FBiH―, broj: 2

4/05)


129

uvjetima, dopušta pruţanje odreĊenih

prestacija za sluĉaj nastupa okolnosti koja je

u stanju izazvati nevolju.143

Suvremeno društvo nas izlaţe brojnim

rizicima, pa tako i riziku od terorizma.

Premda terorizam datira poĉetkom nove ere,

tek globalizacijom i razvojem medija

teroristiĉke organizacije postiţu svoje

ciljeve i postaje globalni

problem.144

Terorizam, kroz promišljenu

uporabu nasilja ili prijetnju nasiljem protiv

neduţnih osoba ili skupina, u svrhu

zastrašivanja i prisile nekih drugih osoba ili

skupina,145

utjeĉe na osobnoj i kolektivnoj

razini izazivajući šok, strah, paniku,

stradanja i ţrtve, poremećaj društvenih

vrijednosti, prijetnju uništenjem društva,

utjeĉe na mobilnost ljudi,gospodarske

procese, kretanje roba i kapitala.146

Teško je

imati spreman odgovor na teroristiĉku

prijetnju i posljedice ĉina terorizma i samim

tim, kao i kod ostalih rizika, ulaganje u

sigurnost nije gubitak profita, već ulaganje u

budućnost.147

3. ŠTETNI DOGAĐAJI BEZ

OSIGURAVATELJSKOG POKRIĆA

Madrid, 30.12.2006. godine, dva su

policajca ozlijeĊena u eksploziji autobombe:

Dva španjolska policajca su ozlijeĊena kada

je eksplodirao automobil kojeg su bili

pregledavali na parkiralištu madridske

zraĉne luke Barajas. Pred samu eksploziju

su vlasti dobile telefonsko upozorenje o

tome da je u jedan od automobila

postavljena eksplozivna naprava.

Nesluţbeno se doznaje da je odgovornost za

143

Arţek, Z. (1995) Transport i osiguranje. Zagreb: E

konomski fakultet, str. 23. 144

Marić, S. (2012) „Terorizam kao globalni problem

―. Medianali, vol. 6(11), str. 87.‐ 102. 145

Primorac, I. (2007) „Suvremeni terorizam kao filo

zofska tema―. Polemos, vol. 10(1), str. 11.‐ 26. 146

Andrijević, B. (1997) „Terrorism as a global probl

em of all regions with developed tourism―. Acta Turi

stica, vol. 9(2), str. 109.‐ 135. 147

Bilandţić, M. (2012) „Sigurnost je preduvjet

svakog razvoja―.

http://www.poslovni.hr/domacekompanije/sigurnost

‐ je‐ preduvjet‐ svakog‐ razvoja‐ 204870, (26.10.20

16.)

eksploziju bombe preuzela baskijska

separatistiĉka organizacija ETA.148

Mostar, 20.11.2015. godine u veĉernjim

satima, ispred vozila generala Ante Jeleĉa,

naĉelnika Zajedniĉkog štaba Oruţanih snaga

BiH aktivirana je eksplozivna naprava

napravivši krater u asfaltu: Tunel je

zatvoren, a šire podruĉje blokirano, na licu

mjesta je policija. Prema policijskim

izvorima, naprava je najvjerojatnije baĉena

iz vozila u pokretu, a primijećeno je vozilo

koje se brzo udaljavalo.149

Ankara, 17.02.2016. godine, eksplozija

automobila bombe: U turskom glavnom

gradu Ankari u srijedu je odjeknula snaţna

eksplozija, javila je turska televizija CNN

Turk. Prema prvim informacijama, najmanje

je 28 ljudi poginulo, a više od 60 ih je

ranjeno. Lokalni duţnosnici kazali su

agenciji Associated Press da se ĉini kako je

uzrok eksplozije automobil bomba. Do

detonacije je došlo u neposrednoj blizini

jedne vojarne, a meta je bio vojni

autobus.150

Berlin, 15.03.2016. godine, u zapadnom

dijelu Berlina bomba raznijela automobil:

Glasnogovornik policije Carsten Mueller,

kazao je da je do eksplozije došlo oko osam

sati ujutro u zapadnom dijelu

Charlottenburg. Istraţitelji postupaju pod

pretpostavkom da je rijeĉ o eksplozivnoj

napravi koja je postavljena unutar vozila

koje se kretalo, kazao je Mueller.Identitet

poginulog muškarca nije poznat. Policija je

osigurala podruĉje, a pirotehniĉari

pregledavaju vozilo. Okolno stanovništvo je

pozvano da ne izlazi iz stanova i da zatvori

prozore. Automobil je eksplodirao u voţnji,

148

„Na Madridskom aerodromu dva policajca

ozlijeĊena u eksploziji autobombe―.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/na‐ madridskom‐aerodromu‐ dva‐ policajca‐ ozlijedjena‐ u‐ eksplozi

jiautobombe/336090.aspx, (26.08.2016.) 149

„Policija BiH negira terorizam: General Jeleĉa

pogoĊen topovskim udarom?―.

http://www.kurir.rs/region/bosna-i-

hercegovina/terorizam-u-bih-eksplozivom-na-

hrvatskog-generala-bacen- eksploziv-na-automobil-

ante-jeleca-clanak-2027485, (26.10.2016.) 150

„Kaos na ulicama ankare: Bombaški napad u glavn

om gradu Turske, veći broj ţrtava: Ovo je terorizam―

. http://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/kaos‐ na‐ ulica

ma‐ ankare‐ bombaski‐ napad‐ u‐ glavnom‐ gradu

‐ turske‐ vecibroj‐ zrtava‐ ovo‐ je‐ terorizam/1008

52/, (26.10.2016)


130

a nakon toga se zabio u parkirane

automobile.151

Iz ovih i brojnih sliĉnih dogaĊaja moţe se

vidjeti kako nema pravila koja bi

nagovijestila rizike od terorizma i kako su

automobili uĉestalo sredstvo koje teroristi

koriste u izvršenju terora. U tu svrhu

osiguravajuća društva iskljuĉuju pojedine

rizike iz pokrića osiguranja rizika, ĉime ne

pokrivaju rizike u pojedinim sluĉajevima

nastupa rizika i štetnog dogaĊaja. Kako i

takvi automobili podlijeţu obvezi

osiguranja od odgovornosti, otvara se

pitanje je li i rizik poĉinjen tim

automobilima osigurani rizik. U obveznom

osiguranju od automobilske odgovornosti,

rizik terorizma je iskljuĉen iz osiguranja i

neovlaštena uporaba osiguranog vozila kao

sredstva izvršenja teroristiĉkog ĉina i

uzrokovanje štete eksplozijom automobila

nije rizik pokriven obveznim osiguranjem

od automobilske odgovornosti koje se

odrţavaju na cesti ili dijelu ceste

zatvorenom za promet drugim vozaĉima, a

kojih je cilj postizanje najveće ili najveće

prosjeĉne brzine, odnosno na vjeţbama za te

priredbe, zbog djelovanja nuklearne energije

za vrijeme prijevoza radioaktivnog

materijala, zbog ratnih operacija, pobuna ili

teroristiĉkog ĉina, ĉime društvo za

osiguranje u tom sluĉaju mora dokazati je li

šteta prouzroĉena takvim

dogaĊajem.152

Zakonom o osiguranju

imovine i lica153

ĉlanom 67 i ĉl. 71. definira

se pravo na naknadu štete po osnovu

obaveznog osiguranja od autoodgovornosti,

kada vlasnik, suvlasnik, korisnik i vozaĉ

motornog vozila ĉijom upotrebom je

priĉinjena šteta, kao i osoba koje je

sudjelovala u protupravnom oduzimanju

motornog vozila ĉijom je upotrebom

priĉinjena šteta nemaju pravo po osnovu

štete od obveznog osiguranja, ali i kada su

osiguranjem od autoodgovornosti

obuhvaćene i štete priĉinjene upotrebom

151

„Detonacija uzdrmala Berlin: Bomba raznijela

automobil u voţnji, vozaĉ poginuo na mjestu―.

http://net.hr/danas/svijet/teroristicki‐ napad‐ muskar

ac‐ poginuo‐ u‐ eksploziji‐ autobombe‐ u‐ berlinu/

, (26.10.2016.) 152

Zakon o obveznim osiguranjima u prometu („Naro

dne novine‖, br.: 151/05, 36/09, 75/09 i 76/13) 153

Zakon o osiguranju imovine i lica („Sluţbeni glasn

ik RS―, br.: 14/00, 20/00 i 17/05)

motornog vozila koje je koristila, odnosno

kojim je upravljala osoba koja za to nije

imala ovlasti. Pod tim se podrazumijeva

osoba koja upravlja motornim vozilom bez

odgovarajuće vozaĉke isprave, koja se bez

nadzora instruktora obuĉava u upravljanju

motornim vozilom, koja bez znanja i

odobrenja vlasnika, odnosno korisnika

motornog vozila upotrebi vozilo i osoba

koja na protupravan naĉin doĊe u posjed

motornog vozila. Vozaĉ vozila koji je sam

odgovoran za štetu koju je uzorkovao,

njegovi srodnici i druge pravne i fiziĉke

osobe glede štete zbog smrti ili tjelesne

ozljede vozaĉa, takoĊer nisu treće osobe i

nemaju pravo na naknadu štete. Ujedno

vozaĉ nema pravo na naknadu štete koju je

sam prouzrokovao s posljedicama smrti ili

teškog invaliditeta njemu bliske osobe.154

Iz navedenog se vidi kako se vozaĉa ne

smatra trećom osobom u kontekstu

osigurateljnog pokrića. Vlasnik automobila

kojim je uzrokovana šteta, ako nije vozaĉ

smatra se trećom osobom, u smislu

neimovinske štete, dok za štete pretrpljene

na stvarima nema pravo na naknadu. Odnos

dragovoljnog suputnika i neovlaštenog

vozaĉa takoĊer utjeĉe na pravo na naknadu

štete. Ako se dokaţe kako je suputniku bila

poznata ĉinjenica da je vozaĉ bio

neovlašten, prema ĉlanku 71. Zakona o

osiguranju imovine i lica, neće imati pravo

na naknadu štete po obveznom osiguranju.

Navedeni zakon je isti i ako jebila poznata

ĉinjenica o neosiguranom automobilu i

automobilu bez registarskih oznaka.

Zakon o obveznim odnosima od ratnih

rizika iskljuĉenih iz osiguranja navodi samo

ratne operacije i pobune, ĉime nisu

obuhvaćeni drugi ratni i politiĉki rizici te

rizici štrajka, posebice nije obuhvaćen rizik

terorizma.155

Za štete od terorizma primjenjuju se posebni

propisi u svrhu naknade štete graĊanima

oštećenim teroristiĉkim aktom. SAD su

nakon teroristiĉkog napada od 11.09.2001.

godine donijele Zakon o osiguranju od

154

Belanić, L. (2007) „Treće osobe u osiguranju od a

utomobilske odgovornosti―, Zbornik Pravnog fakulte

ta Sveuĉilišta u Rijeci, str. 551.‐ 600. 155

Pavić, D. (2009) „Osiguranje ratnih rizika―, Zborn

ik radova Pravnog fakulteta u Splitu, str. 465.‐ 492.


131

teroristiĉkih rizika kako bi osigurale

jedinstveni program za nastale gubitke koji

proizlaze iz odreĊenih teroristiĉkih napada

te se zaštitile od trţišnih poremećaja i

osigurale pokriće rizika od teroristiĉkih

napada.156

Republika Hrvatska je donijela

Zakon o odgovornosti za štetu nastalu

uslijed teroristiĉkih akata i javnih

demonstracija,157

kako bi regulirao

odgovornost za štetu nastalu uslijed akata

nasilja ili terora i prilikom javnih

demonstracija i manifestacija, ĉime drţava

odgovara za štetu poĉinjenu aktima terora i

drugim aktima nasilja poduzetim s ciljem

teškog narušavanja javnog reda

zastrašivanjem i izazivanjem osjećaja

nesigurnosti graĊana, i uslijed demonstracija

i drugih oblika masovnog izraţavanja

raspoloţenja na javnim mjestima. Zakon

obiluje znaĉajnim nejasnoćama koje su

ostavljene na rješavanje sudskoj praksi.

Naime, od odreĊenja radi li se u nekom

konkretnom sluĉaju o ratnoj šteti ili aktu

terora direktno ovisi hoće li drţava biti

odgovorna za naknadu štete ili ne, jer drţava

za ratnu štetu ne odgovara dok za štetu

nastalu uslijed akta terora odgovara ako se

radi o šteti nastaloj kao posljedica smrti,

tjelesne povrede ili oštećenja

zdravlja.158

Prema navedenom zakonu,

drţava ne nadoknaĊuje štete po imovinskim

zahtjevima, izuzev obnove oštećenih ili

uništenih dobara, sukladno Zakonu o

obnovi.159

4. ZAKLJUĈNA RAZMATRANJA

Sa stanovišta meĊunarodnog prava ne

postoje dokumenti pravne naravi koji

ureĊuju oblast naknade štete zbog

teroristiĉkog akta. Već na poĉetku rada

navodi se Europska konvencija o naknadi

štete ţrtvama nasilnih kaznenih djela iz

24.11.1983. godine, i kako Konvencija

156

„Terrorism Risk Insurance Act―.

http://www.naic.org/cipr_topics/topic_tria.htm,

(26.10.2016.) 157

Zakon o odgovornosti za štetu nastalu uslijed terori

stiĉkih akata i javnih demonstracija („Narodne novin

e‖, broj: 117/03) 158

Zrilić, Z. (2004) „Odgovornost za ratnu štetu i štet

u nastalu uslijed teroristiĉkog akta―. Hrvatska pravna

revija, vol. 11(1), str. 1‐ 32. 159

Zakon o obnovi („Narodne novine‖, br.: 24/96, 54/

96, 87/96, 57/00, 38/09, 45/11 i 51/13)

direktno ne navodi teroristiĉka kaznena

djela, ali se iz nje moţe zakljuĉiti kako ih

ona sadrţi, i drugo, Konvencijom se

predviĊaju uglavnom mjere za nadoknadu

tjelesnih i drugih oštećenja koja ţrtva

pretrpi, a ne materijalna šteta koju neko

pretrpi pri teroristiĉkom djelu. S obzirom na

okolnost narastanja teroristiĉkih aktivnosti,

koje uglavnom imaju meĊunarodni karakter,

i kako su neke drţave već uredile te odnose,

javlja se potreba ne bi li se ova oblast

uredila na meĊunarodnom nivou, na kojem

bi se izvršila kodifikacija i unifikacija

pravnih akata, ugovora i zakona, i obrazaca

za provoĊenje postupka naknade štete od

teroristiĉkih aktivnosti.

IZVORI

[1] Andrijević, B. (1997) „Terrorism as a

global problem of all regions with

developed tourism―. Acta Turistica, vol.

9(2), str. 109.-135.

[2] Arţek, Z. (1995) Transport i osiguranje.

Zagreb: Ekonomski fakultet.

[3] Belanić, L. (2007) „Treće osobe u

osiguranju od automobilske odgovornosti―,

Zbornik Pravnog fakulteta Sveuĉilišta u

Rijeci, str. 551.-600.

[4] Bilandţić, M. (2012) „Sigurnost je

preduvjet svakog razvoja―.

http://www.poslovni.hr/domace-

kompanije/sigurnost-je-preduvjet-svakog-

razvoja204870, (26.10.2016.)

[5] „Dan poslije eksplozije pod

automobilom zastupnika HDZ-A BIH:

Terorizam na zeniĉkim ulicama―.

http://www.novilist.hr/Vijesti/Svijet/Teroriz

am-na-zenickimulicama?meta_refresh=true,

(26.10.2016.)

[6] „Detonacija uzdrmala Berlin: Bomba

raznijela automobil u voţnji, vozaĉ poginuo

na mjestu―.

http://net.hr/danas/svijet/teroristicki-napad-

muskarac-poginuo-ueksploziji-autobombe-

u-berlinu/, (26.10.2016.)

[7] Gaćinović, R. (2011) Antiterorizam.

Beograd: Sluţbeni glasnik.

[8] „Kaos na ulicama ankare: Bombaški

napad u glavnom gradu Turske, veći broj

ţrtava: Ovo je terorizam―.

http://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/kaos-na-

ulicama-ankarebombaski-napad-u-glavnom-


132

gradu-turske-veci-broj-zrtava-ovo-je-

terorizam/100852/, (26.10.2016.)

[9] Kilibarda, M. (2008) Špedicija i

agencijsko poslovanje. Beograd:

Saobraćajni fakultet.

[10] Kozarević, S. (2009) „Rizik

menadţment i osiguranje u uslovima krize‖,

Zbornik radova, MeĊunarodna konferencija:

Kako upravljati u vrijeme krize, Tuzla:

Ekonomski fakultet, str. 71-81.

[11] Marić, S. (2012) „Terorizam kao

globalni problem―. Medianali, vol. 6(11),

str. 87.102.

[12] „Na Madridskom aerodromu dva

policajca ozlijeĊena u eksploziji

autobombe―.

http://www.index.hr/vijesti/clanak/na-

madridskom-aerodromu-dva-

policajcaozlijedjena-u-eksploziji-

autobombe/336090.aspx, (26.08.2016.)

[13] Pavić, D. (2009) „Osiguranje ratnih

rizika―, Zbornik radova Pravnog fakulteta u

Splitu, str. 465.-492.

[14] „Policija BiH negira terorizam:

General Jeleĉa pogoĊen topovskim

udarom?―.

http://www.kurir.rs/region/bosna-i-

hercegovina/terorizam-u-bih-eksplozivom-

nahrvatskog-generala-bacen-eksploziv-na-

automobil-ante-jeleca-clanak-2027485,

(26.10.2016.)

[15] Primorac, I. (2007) „Suvremeni

terorizam kao filozofska tema―. Polemos,

vol. 10(1), str. 11.-26.

[16] Terrorism Risk Insurance Act,

dostupno na:

http://www.naic.org/cipr_topics/topic_tria.ht

m, (26.08.2016.)

[17] Zakon o društvima za osiguranje u

privatnom osiguranju („Sluţbene novine

Federacije Bosne i Hercegovine―, broj:

24/05)

[18] Zakon o obnovi („Narodne novine‖,

br.: 24/96, 54/96, 87/96, 57/00, 38/09, 45/11

i 51/13)

[19] Zakon o obveznim osiguranjima u

prometu („Narodne novine‖, br.: 151/05,

36/09,75/09 i 76/13)

[20] Zakon o odgovornosti za štetu nastalu

uslijed teroristiĉkih akata i javnih

demonstracija („Narodne novine‖, broj:

117/03)

[21] Zakon o osiguranju imovine i lica

(„Sluţbeni glasnik RS―, br.: 14/00, 20/00 i

17/05)

[22] Zrilić, Z. (2004) „Odgovornost za ratnu

štetu i štetu nastalu uslijed teroristiĉkog

akta―. Hrvatska pravna revija, vol. 11(1), str.

1-32.


133

VAŢNOST KNJIŢENJA NEKRETNINA DIONIĈKIH DRUŠTAVA S

ASPEKTA PRAVNE SIGURNOSTI

Jasmina Tahirović, MA, email: [email protected]

Općinski sud u Travniku

Irma Hodţić, MA, email: [email protected]


Sažetak: Izvor kapitala je jedan od najvažnijih segmenata dioničkog društva kao društva kapitala, obzirom

da dioničko društvo do sredstava za poslovanje dolazi na način da izdaje dionice. Jedan od pozitivnih

elemenata sigurnosti odnosno stabilnosti ovog oblika privrednog društva bi bio taj da imaju u svom

vlasništvu i nekretnine koje bi bile u skladu sa važećom zakonskom normativom knjižene. Na ovaj način bi

se postigla pravna i ekonomska sigurnost za dioničko društvo, a samim tim i zainteresovanost stranih

ulagača. Dakle, način knjiženja nekretnina kao i ažurnost vođenja evidencija o nekretninama je bitan uslov

za mogućnost eventualnih kreditnih zaduženja kod banaka, jer bi samo takva nekretnina bila sigurno

sredstvo obezbjeđenja vračanja kredita. Ovim bi se postigla sa obe strane adekvatna pravna sigurnost.

Naime, dioničko društvo koje u svom vlasništvu posjeduje nekretnine, a koje su knjižene u skladu sa

odgovarajućim zakonskim propisima, emituje pozitivnu sliku u javnosti i na taj način to postaje

interesantno za potencijalne investitore, koji bi kupovinom dionica određenoga pravnog subjekta omogućili

i povećanje kapitala istog. Prodajom novih dionica stekao bi se dodatni novac za dioničko društvo koji je

garant ekonomske stabilnosti i opstanka na tržištu kapitala.

Ključne riječi: Nekretnina, dioničko društvo, knjiženje, pravna sigurnost, kapital

THE IMPORTANCE OF REGISTRATION OF JOINT-STOCK

COMPANIES' REALTIES IN TERMS OF LEGAL SECURITY

Abstract: The source of capital is one of the most important segments of a joint-stock company as a

company of capital, considering that the joint-stock company acquires its business assets in the manner of

issuing of shares. One of the positive elements of security, or stability of this type of business organization,

would include the ownership of realties that are registered in accordance with the valid legislation. In this

manner, a legal and economic security of the joint-stock company would be achieved, in addition to the

interest of foreign investors. Therefore, the manner of realties registration, as well as keeping records on

realties up to date, is an important condition for the possibility of any loan debts in banks, since only such

realty would be safe collateral of ensuring loan payments. This would achieve a proper legal security on

both parties involved. Namely, joint-stock company that own realties which are registered in accordance

with the proper legal regulations, emits a positive public image, and in this manner becomes a subject of

interest for the potential investors, who would through share purchase enable and enlarge its capital.

Through the sale of new shares, the joint-stock company would acquire additional money that is a

guarantee of economic stability and survival on the capital market.

Keywords: Realty, joint-stock company, registration, legal security, capital




134

1. UVOD

Kada govorimo o pravnoj i ekonomskoj

sigurnosti dioniĉkih društava, akcenat

vaţnosti je kako na adekvatnoj primjeni

pravnih propisa tako i kapitalu društva. Ovo

iz razloga što je kapital osnovni pokretaĉ

sticanja dobiti koja predstavlja osnov za

ekonomsku stabilnost istog. Kapital se

ostvaruje i putem novih investicija. S tim u

vezi bitno je napomenuti da dioniĉkadruštva

u svom vlasništvu treba da imaju

nekretninu. Kada govorimo o pojmu

vlasništva nekretnina onda se pod time

podrazumjeva da je nekretnina evidentirana

kako kroz evidencije katastra tako i

zemljišno knjiţne evidencije. Adekvatno

knjiţena nekretnina moţe posluţiti kao

sredstvo za dobijanje dodatnog kapitala

putem kreditnog aranţmana, a ĉime bi se

proširio postojeći kapital firme i dala

sigurnost za dalje poslovanje. Dakle,

adekvatno knjiţena nekretnina moţe

posluţiti kao zaloţno pravo u postupku

dobijanja kredita od banaka. Na taj naĉin

zastupljena je pravna sigurnost za obe

strane. Banka ima osiguranje povrata

plasiranih kreditnih novĉanih sredstva, a

društvo dodatni kapital za dalje poslovanje.

Ekonomski stabilno dioniĉko društvo

privlaći paţnju za kupovinu njegovih

dionica i na taj naĉin doprinosi ostvarenju

dodatnog kapitala. Dodatnim kapitalom

društva se stvara osnov za odrţavanje

postojećeg, a time i mogućnost proširenja

istog, sve u cilju ekonomske stabilnosti.

2. DIONIĈKO DRUŠTVO

Kada govorimo o dioniĉkom društvu, onda

je neophodno naglasiti da je to jedan od

oblika društava, kao pravnog lica.

Osnivanje, poslovanje, upravljanje i

prestanak privredenih društava u Federaciji

BiH regulisano je Zakonom o privrednim

društvima Federacije BiH.160

Sam naziv

ovog oblika društva upućuje na pojam

dionice. Dakle, kapital dioniĉkog društva je

predstavljen dionicama. Dionica predstavlja

kapital koji vlasnici tih dionica posjeduju u

tom pravnom licu. Dioniĉko društvo, kao

poslovni subjekt, ima prava i obaveze kao

što to mogu imati i fiziĉka lica.

Neminovno je da se dioniĉka društva

ukljuĉuju u odreĊene graĊanskopravne

odnose. Nepoštivanje pravnih normi kao i

ugovornih odnosa, moţe uzrokovati sudske

postupke. U zavisnosti od pravnog odnosa u

kojem su uĉestvovali, time stjeĉu i odreĊenu

ulogu. Naime, dioniĉka društva se mogu

javiti u svojstvu tuţitelja, tuţenih, traţioca

izvršenja, izvršenika, steĉajnih povjerioca,

steĉajnih duţnika itd.

2.1. Vlasniĉki vrijednosni papir

dioniĉkog društva-dionica

Radi razumjevanja poslovanja dioniĉkog

društva, neophodno je definisati pojam

dionice. Dionica je vlasniĉki, vrijednosni

papir, tj. idealan udio u vlasništvu

kompanije izdavatelja istog. Veliĉina udjela

zavisi od ukupnog broja izdanih dionica, a

dionica predstavlja vrijednosni papir na

osnovu kojeg, onaj ko ga je uplatio,

dokazuje svoj ulog u osnovnom kapitalu

društva. Dionica njenom imaocu daje

odreĊena prava, a i obaveze prema društvu.

Jedno od osnovnih svojstava dionice je da

donosi dividendu. Dividenda omogućuje

isplatu profita društva vlasniku dionice.

Upravo motiv imatelja dionica, odnosno

vlasnika iste, je naplata dividende koja

predstavlja profit njenom vlasniku. Kada se

govori o isplati profita onda treba

napomenuti da je profit odreĊen u srazmjeri

sa udjelom dioniĉara u društvu. Dionice

mogu biti i predmet kupoprodaje na

burzama kao vrijednosni papir.

Naime,vlasništvo na dionici znaĉi da

dioniĉar ima status suvlasnika društva kao

onoga koji ima udjel u društvu. Ovo iz

razloga jer dionica predstavlja dio osnovnog

kapitala društva, kao skup ĉlanskih prava i

obaveza. Vaţna aktivnost dioniĉkog društva

se upravo odnosi na upotrebu radnog

160

Zakon o privrednim društvima („Sl.novine

Federacije BiH, br.81/15).


135

kapitala, dakle novca. Pomoću novĉanih

sredstava se moţe stvoriti uslov za dalje

ulaganje u nove investicije. Kada govorimo

o investicijama, one su potrebne da bi se

moglo dalje poslovati. Logiĉan slijed je da

se osigura sve što je potrebno za

poduzimanje aktivnosti koje se odnose na

uĉestvovanje u novim poslovnim odnosima

tako i mogućnost predstavljanja natrţištima

poslovanja. Za društvo je vaţno da ima na

raspolaganju što više novca, jer sa tim

novcem moţe dalje investirati, sve u cilju

profitabilnosti. Naĉin na koji društvo dolazi

do novca jeste upravo i izdavanjem dionica,

njihovom prodajom po odreĊenoj cijeni.

Obzirom da je kapital neohodan za opstanak

i razvoj dioniĉkog društva, glavni cilj je da

se osigura stabilnost poslovanja. To se

ostvaruje posjedovanjem dovoljno kapitala

kako za redovno upravljanje tako i za

ostvarivanje dobiti. S tim u vezi bitno je

konstatovati da bi se ostvarila stabilnost

dioniĉkog društva potrebno je da društvo

bude interesatno u smislu kupovine njegovih

dionica. Društvo koje u svom vlasništvu ima

i nekretnine upravo bi bilo interesantno iz

tog razloga. Prema Zakonu o vlasniĉko

pravnim odnosima pravo vlasništva je

objektivnim pravom zaštićeno najšire

ovlaštenje posjedovanja, korištenja i

raspolaganja nekom stvari u skladu sa

njenom prirodom i njenom namjenom.

Sadrţinu prava vlasništva ĉine ovlaštenja

posjedovanja-faktiĉka vlast na stvari,

korištenja-ekonomsko upotrebljavanje i

sluţenje svojom stvari, ukljuĉujući i

ubiranje plodova i raspolaganja-trošenje

svoje stvari sve do uništenja i otuĊenje

stvari.161

Kada dioniĉko društvo u svom vlasništvu

ima i nekretninu, sigurnost se ogleda ne

samo u smislu prava na imovinu, nego i

mogućnosti ostvarenja dodatnog novca

putem zakupnih odnosa i mogućnosti

dobivanja kredita od banaka. S tim u vezi je

bitno napomenuti da vlasništvo na

nekretnini, njenom titularu, daje mogućnost

upotrebe nekretnine i kao sredstva

obezbjeĊenja kredita. Na ovaj naĉin bi i

banke, kao potencijalni davaoci kredita,

imale sigurnost obezbjeĊenja potraţivanja.

161

Zeĉević, E., (2008), Zemljišne knjige, Sarajevo:

Logos.

Rezultat navedenoga pravnog odnosa je

ostvarenje dodatnih novĉanih sredstava za

dalje investicije. Kada govorimo o

nekretninama, pretpostavlja se da se radi o

nekretninama koje su knjiţene u skladu sa

adekvatnom zakonskom regulativom. Ovo

upravo iz razloga što bi nekretnina u tom

smislu mogla biti sredstvo osiguranja

vraćanja kredita. Dakle u toj formi bi bila

iskorištena za podizanje kredita kod banaka,

a u cilju eventualnog kreditnog zaduţenja.

Osim prodajom dionica društava i na ovaj

naĉin omogućava se povećanje kapitala.

Istim bi se stvorlili ekonomski uslovi za

dalje investiranje u odreĊene projekte. Na

ovaj naĉin bi se emitovala pozitivna slika u

javnosti društva koje bi bilo interesantno i

za potencijalne investitore. MeĊutim, kada

je u pitanju nekretnina i njena iskoristivost

kao sredstvo obezbjeĊenja kod kreditnih

aranţmana, neophodno je da se moţe

dokazati vlasništvo nad istom. Upravo

adekvatno knjiţena nekretnina dokazuje

pravo vlasništva.

3. NEKRETNINA

Nekretnina162

u stvarnom pravu oznaĉava

ĉesticu zemljine površine, ukljuĉujući i sve

što je s njom razmjerno trajno povezano na

njezinoj površini ili ispod nje (prije svega

zgrada, kuća, i sl.). Jednu nekretninu, u

pravnom smislu, moţe ĉiniti i više

zemljišnih ĉestica upisano u zemljišnoj

knjizi u isti zemljišnoknjiţni uloţak. One su

pravno sjedinjene u jedno tijelo

(zemljišnoknjiţno tijelo), koje je kao takvo

jedna nekretnina. Sve upotrebljive stvari

koje zemlja raĊa na svojoj površini sastavni

su dio te nekretnine sve dok se od zemlje ne

odvoje. Sve što je na površini zemlje, iznad

ili ispod nje izgraĊeno, radi trajnog opstanka

na istoj ili je na neki drugi naĉin s njom

trajno spojeno, dio je te nekretnine sve dok

se od nje ne odvoji. Kada govorimo o

nekretninama onda je vaţno napomenuti da

je vaţnost nekretnina bila evidentna upravo

i u periodu razvoja proizvodnih snaga, koje

su uslijedile nakon prelaza iz feudalizma u

kapitalizam. U tom periodu zemljište nije

sluţilo samo za obradu nego je imalo

162

Zakon o stvarnim pravima („Sl.novine Federacije

BiH―, br.66/13).


136

funkciju najsigurnijeg sredstva kojim se

obezbjeĊuju hipotekrani povjerioci. Prema

navedenome, nekretnine su imale vaţnost

od samih poĉetaka kapitalizma. 3.1.

Katastar zemljišta Kada se bavimo

tematikom pojma nekretnina, bitno je

napomenuti da su katastarski operat i

zemljišna knjiga usko vezani. To su dvije

institicuje koje ureĊuju podatke vezane za

nekretnine. Naime, da bi se formiralo jedno

zemljišno knjiţno tijelo u zemljišnim

knjigama, neophodni su podaci prema

katastarskim evidencijama. Katastarska

parcela, kao osnovna jedinica sistema

katastra je upravo osnov za formiranje

jednog zemljišno knjiţnog tijela.

Dakle,zemljišna knjiga da bi definisala

podatke o nekretninama koristi podatke

katastra. Osnova zemljišne knjige je

katastar. Katastar zemljišta se sastoji od

katastarskih planova i katastarskog operata.

Katastarski planovi omogućavaju da se

pronaĊu pojedine zemljišne parcele i da se

odredi njihov poloţaj u odnosu na drugo

zemljište. Ovo je od velikog znaĉaja za

zemljišnu knjigu, jer zemljišno knjiţno

tijelo ima oblik kakav je predstavljen na

katastarskom planu i nalazi se izmeĊu onih

susjeda kako je izloţeno u katastarskom

planu. Katastarski operat predstavlja zbirku

propisa i pregleda u kojoj su sabrani podaci

o površini katastarskih parcela, o kulturi

(naĉinu korišćenja) plodnosti (bonitetu),

klasiranju zemljišta, katastarskom prihodu i

korisnicima. Osnovna jedinica u sistemu

katastra je katastarska parcela.163

3.2.

Postupak knjiţenja nekretnina Da bi se

predstavila jasnija slika u vezi postupka oko

upisa nekretnina kroz odgovarajuće

sluţbene evidencije, neophodno je

obrazloţiti postupak upisa kroz katastarski

operat. Ovo iz razloga što se prvenstveno,

shodno tim evidencijama, daje polazni

osnov za pravno egzistiranje nekretnine. Za

definisanje nekretnine, prema evidencijama

katastra, moglo bi se reći da katastar ima

ulogu rješavanja prethodnog pitanja u

postupku knjiţenja nekretnine. Naime,

premjer zemljišta, zgrada i drugih objekata,

izrada i odrţavanje katastra zemljišta,

163

Stjepanović, S.,Šaĉirović, S., Miljević, N., (2010),

Vanparnica, teorija-praksa, dodatak zemljišne knjige,

Banja Luka: Udruţenje pravnika Republike Srpske

zgrada i drugih objekata, evidencija i upis

prava na nekretninama definisan je

Zakonom o katastru i premjeru

nekretnina.164

Da bi se objekat evidentirao u

sluţbama za katastar i zemljišne knjige,

prethodno se podnosi zahtjev nadleţnoj

sluţbi za katastar. Nakon zahtjeva se

pristupa izradi elaborata snimanja. Elaborat

snimanja predstavlja utvrĊivanje

ĉinjeniĉnog stanja na terenu predstvaljen

skicom premjera i izradom prijavnog lista.

Skicom premjera se definiše poloţaj

nekretnine na zemljištu, odnosno njenu

površinu, oblik i kulturu. Promjene u

tehniĉkom smislu kojima je izmjenjeno

stanje u katastarskim planovima i tlocrtu

ranije izgraĊenih zgrada i pomoĉnih zgrada

(promjene oblika i površine i katastarske

kultureparcele, promjene na zgradama i

drugim objektima u graĊevinskom smislu)

iskazuje se u prijavnom listu. Prijavni list je

propisani obrazac na osnovu kojeg se vrši

tehniĉka promjena u katastarskom

operatu.165

Ovo iz razloga što nadleţna sluţba za

katastar provodi sve promjene koje se

odnose na katastar nekretnina. Obaveza

korisnika ili vlasnika nekretnina je da sve

promjene koje se odnose na njihovoj

nekretnini prijave nadleţnoj općinskoj

upravi za geodetske poslove i katastar

nekretnina. Kada općinska uprava za

geodetske poslove i katastar zaprimi zahtjev

za promjenu na nekretnini o tom zahtjevu

donosi rješenje. Rješenje sadrţi konstataciju

o provoĊenju promjene vezane za odreĊenu

nekretninu. U toku postupka donošenja

rješenja o promjeni na nekretninama,

formiraju se prijavni listovi na osnovu kojih

se mijenja stanje u katastru i u

gruntovnici(zemljišnim knjigama).

3.3.Vaţnost knjiţenja nekretnina Vaţnost

adekvatnog knjiţenja nekretnine, ogleda se

posebno u tome što se prvenstveno

primjenjuje pravni propis, a s druge strane

takvu nekretninu moţemo iskoristiti kao

164

Dolovac, A. et.al., (1986), Zbornik zakona -Zakon

o premjeru i katastru nekretnina, Sarajevo:Savez

geodetskih inţenjera i geometara Bosne i

Hercegovine. 165

Lukić, V., Begić, M., Imamović, J., (1991),

Teorijski i praktiĉni komentar zakona o premjeru i

katastru nekretnina, Sarajevo: SID―STRUKA―.


137

sredstvo za dobivanje novĉanih sredstava

putem kreditnog aranţmana. Adekvatno

knjiţena nekretnina na taj naĉin ima svoj

identitet. Identitet nekretnine znaĉi da za

istu postoji broj sa kojim je upisana u

odgovarajuće sluţbe katastra i da kao takva

ima oznaku na katastarskim planovima, a

shodno tome i svoje mjesto u zemljišno

knjiţnim evidencijama. Dakle, neophodno

je da nekretnina bude oznaĉena, dakle sa

nazivom, brojem, mjestom gdje se nalazi

kao i sa svim drugim podacima na osnovu

kojih se moţe utvrditi identifikacija iste.

Upravo u kontekstu povećanja kapitala

društva, nekretnina moţe biti osnov za

dodatna novĉana sredstva, putem kreditnih

aranţmana. Naime, kako bi banke, kao

potencijalni davaoci novca društvima, kroz

kreditne aranţmane, imale imala povjerenje

prema društvu kojem treba dodatni kapital,

dakle u formi kredita, neophodna je

garancija da će se taj novac vratiti. Dakle,

uslov davanja kredita je da banka ima

sredstvo obezbjeĊenja vraćanja istog.

Upravo vaţnost knjiţenja nekretnine, dakle

aţurnost iste u odgovarajućim zemljišno-

knjiţnim evidencijama, predstavlja

sigurnost za eventualnu optereĉenost

odreĊene nekretnine hipotekom. Na ovaj

naĉin, nekretnina vlasnika bi bila sredstvo

obezbjeĊenja vraĉanja istog. Dakle, osim

evidencije katastra, nekretnina treba da ima

svoje mjesto i prema zemljišno knjiţnim

evidencijama. MeĊutim, ĉeste su situacije da

objekti nisu evidentirani (uplanjeni) u

katastarskom operatu. U toj formi nije

evidentirana na katastarskim planovima

sluţbe za katastar, nemaju svoj broj,

poloţaj, površinu. Slijedom navedenoga

nemaju evidenciju ni u zemljišnim

knjigama. S tim u vezi vaţno je upoznati se

sa procedurom upisa nekretnine u

odgovarajuće katastarske i zemljišno

knjiţne evidencije. Upotrebom adekvatno

knjiţene nekretnine, njen vlasnik bi imao

osnov, u smislu novĉane potpomognutosti

primjenom kreditnih aranţmana, uz

ispunjenjenje zakonske regulative. Na ovaj

naĉin se ostvaruje sigurnosti društava i

njihove stabilnosti kao i uslovi za dalji rad,

sistemom odrţavanja njegove solventnosti.

U tom kontekstu, zakonski definisana

nekretnina moţe biti interesantna

davaocima kredita, dakle bankama kao i

drugim pravnim licima koje se bave tim

poslovima. Ovo je vaţno i kada se radi o

rješavanju odreĊenih imovinsko pravnih

odnosa, kupoprodaja nekretnina itd. Titulari

prava vlasništva imaju pravnu zaštitu u

skladu sa vaţećim zakonskim propisima.

Posljedice koje se odnose na posjednike

neuknjiţenih nekretnina, prvenstveno se

ogledaju u tome što taj oblik nekretnina

predstavlja nelegalno sagraĊene objekte i

kao takvi ne uţivaju pravnu zaštitu kao što

je ona omogućena za njene vlasnike.

Vaţnost knjiţenja nekretnina ogleda se i

tome što kada su u pitanju katastar i

zemljišne knjige, vaţi naĉelo taĉnosti.

Dakle, ono što je upisano u evidencijama

katastra i zemljišnih knjiga, podrazumjeva

se da je taĉno. Ovo je posebno vaţno radi

sklapanja pravnih poslova, na primjer

kupoprodaja, ugovora o zakupu, gdje upis u

zemljišnu knjigu jamĉi ugovornim stranama

istinitost podataka. Istninitost podataka je

vaţna za sve strane, potpisnice nekog

ugovora a posebno iz razloga eventualnih

budućih sporova ugovornih strana. 3.4.

Sticanje, prenos i ograniĉenje na

nekretninama Sticanje, prenos, ograniĉenje

na nekretninama, uslovljen je upisom u

zemljišnu knjigu. Vanknjiţno vlasništvo je

situacija da nekretnina nije upisana u

katastarski operat i zemljišne knjige, a

faktiĉki se nalazi na parceli, odnosno to je

nekretnina koja nema identiteta. Kada

govorimo o nekretnini onda taj pojam treba

precizirati na ĉinjenicu da se radi o

odreĊenoj vrsti stambenog ili objekta neke

druge namjene. Nekretnina koja nije

knjiţena, kako to proizilazi iz samog

naziva―vanknjiţna―, predstavlja problem,

kako za sam samog posjednika iste tako i za

one koji nisu. Naime, parcela kao takva se

nalazi faktiĉki na zemljištu, odnosno

odreĊenoj parceli ali nije evidentirana kroz

odgovarajuće zemljišne evidencije,

konkretno katastraski operat. S tim u vezi je

neophodno napomenuti vaţnost knjiţenja

nekretnina kao i višestruke mogućnosti

njihove upotrebe. Vaţnost knjiţenja

nekretnine, obzirom da kao nosioci prava

vlasništva mogu biti i pravna lica, se moţe

definisati i u smislu pravne sigurnosti

društava, usljed nekih nepreviĊenih situacija

koje bi se mogle desiti. Ovog posebno radi

sudsjedskih odnosa, na primjer, ukoliko


138

neko društvo, u neposrednoj blizini graniĉi

sa nekim drugim društvom. U ovoj situaciji

ukoliko bi se eventualno pojavile odreĊene

nedoumice u vezi te nekretnine, na primjer

ko je vlasnik iste, dokaz o vlasništvu bi to

definisao. Titular prava vlasništva ima

pravnu sigurnost na osnovu koje moţe

izbjeći neţeljene razmjerice sa susjednim

titularima ukoliko bi se pojavila odreĊena

pravna pitanja od istih. U kontekstu ovoga

rada, adekvatno knjiţena nekretnina u

vlasništvu nekog društva, moţe posluţiti

kao osnov za dobivanje kapitala za buduće

investicije pomoću kojih bi se i proširio

postojeći kapital firme i time dala sigurnost

za dalje poslovanje. Potencijalni davaoci

kredita bi eventualno uslijed neizmirivanja

obaveza od strane korisnika kredita, imala

osnov za prinudno izvršenje iz zaloţene

nekretnine. Na taj naĉin bi se stvorio osnov

za pokretanje postupka za namirenje iz

sredstva za obezbjeĊenje kredita.

Hipoteka je zaloţno pravo na nekretninama

koje ovlašćuju zaloţnog (hipotekarnog)

povjerioca da se iz zaloţene nekretnine

namiri ako njegovo dospjelo potraţivanje

prema zaloţnome duţniku ne bude

ispunjeno. Zaloţno pravo općenito, pa i

hipoteka, podrazumjeva dva pravna odnosa i

to prethodni obligaciono pravni odnos u

kome je zasnovano novĉano potraţivanje i

povodom toga zaloţno pravni odnos radi

osiguranja namirenja tog novĉaog

potraţivanja.166

Objekat koji se faktiĉki nalazi na parceli, ali

koji nije evidentiran prema evidencijama

katastra a ni prema zemljišno knjiţnim

evidnecijama ne moţe imati pravnu zaštitu.

Posjednici takvih nekretnina na taj naĉin ne

mogu dokazati pravo vlasništva nad istim,

odnosno da pravno uopće egzistiraju.

Naprotiv, takva vrsta nekretnina predstavlja

nelegalno sagraĊene objekte. Kada

govorimo o nekretnini kao sredstvu

obezbjeĊenja kredita, bitno je nepomenuti

da upravo sistemom uknjiţbe zaloţnog

prava se osigurava mogućnost eventualnog

pokretanja izvršnog postupka, radi naplate

potraţivanja koje je obezjeĊeno hopitekom.

Dakle u evidencijama katastra ili zemljišnim

knjigama se evidentira hipoteka. Prema

166

Zeĉević, E., (2008), Zemljišne knjige, Sarajevo:

Logos.

navedenome proizilazi da ako nekretnina

nije adekvatno knjiţena, ne moţe posluţiti

ni kao sredstvo obezbjeĊenja kredita.

Uknjiţba zaloţnog prava i zabiljeţba

izvršnosti potraţivanja imaju apsolutni

uĉinak: izvršenje na toj nekretnini moţe se

sprovesti i prema treĉoj osobi koja tu

nekretninu kasnije stekne.167

Kada govorimo o vaţnosti imovine i njene

pravne zaštite onda trebamo navesti da

svako fiziĉko ili pravno lice ima pravo na

neometano uţivanje svoje imovine, a niko

ne moţe biti lišen svoje imovine, osim u

javnom interesu i pod uvjetima predviĊenim

zakonom i općim naĉelima meĊunarodnog

prava. Prethodne odredbe, meĊutim, ni na

koji naĉin ne utiĉu na pravo drţave da

primjenjuje takve zakone koje smatra

potrebnim da bi nadzirala korištenje

imovine u skladu s općim interesima ili da

bi osigurala naplatu poreza ili drugih

doprinosa ili kazni.168

Ovo je takoĊer jedan od dokaza koji upuĉuje

na ĉinjenicu vaţnosti imovine i pravne

sigurnosti njenih titulara.

4. ZAKLJUĈAK

Primjena pravnih propisa prvenstveno

ukazuje na ĉinjenicu da egzistira pravna

sigurnost. To u suštini znaĉi da u situaciji ne

pridrţavanja zakonskih normi, egzisitra

mogućnost pravne sankcije. Kada govorimo

o privrednim društvima, bitno je navesti i

ĉinjenicu da imenovani mogu biti vlasnici

pokretnih i nepokretnih stvari. Da u

poslovnom svijetu, ma kako da su

organizovani, mogu se pojaviti kako na

strani onih koji treba da ostvare neko pravo

prema drugima i na suprotan naĉin.

MeĊutim, imajući u vidu da i privredna

društva kao pravna lica, stupaju u odreĊene

graĊansko pravne odnose time imaju i

odreĊen stepen odgovornosti. Odgovaraju

za obaveze kao i fiziĉka lica, za svaku

valjanu traţbinu. Kada govorimo o

ogovornosti u tom kontekstu, osnov

odgovornosti moţe da proizilazi kako iz

167

Triva, S., Belajac, V., Dika, M., (1984), Sudsko

izvršno pravo, Zagreb:Informator. 168

Ĉlan 1. Protokola br. 1, uz Evropsku konvenciju

za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Rim,4.

novembra 1950.


139

zakonske takoi iz ugovorne ili vanugovorne

obaveze. Stoga je neophodno pridrţavati se

zakonske regulative u bilo kojem segmentu.

U ovome radu bitno je napomenuti da je

teţište pravne sigurnosti spomenuto i sa

aspekta upotrebe nekretnine kao sredstva

obezbjeĊenja kapitala za eventualne

investicije. Imovina ima pravnu zaštitu, a

time i pravnu sigurnost njenih vlasnika.

Naime, primjenom sistema pravne

regulative se obezbjeĊuje sigurno pravno

okruţenje za eventualne ulagaĉe u društva

koja u svom vlasništvu imaju nekretninu.

Ovo iz razloga što bi ta društva mogla imati

adekvatno sredstvo obezbjeĊenja kredita

kao kapitala za dalje investicije i time

stabilnost na trţištu poslovanja. Na taj naĉin

bi se stekli i uslovi za sugurnost institucija

koje plasiraju kreditne aranţmane,

konkretno banaka. Ovo je vaţno iz razloga

što kada govorimo o dioniĉkom društvu,

dakle društvu kapitala ĉiju strukturu ĉine

vlasnici dionica, neophodno je nastojati

odrţati nivo solventnosti. Pored solventnosti

neophodno je konstantno stvarati

mogućnosti proširenja kapitala kroz

investicije, a samim tim privući buduće

ulagaće, dakle nove dioniĉare. Novi

dioniĉari, kao ulagaći, predstavaljaju novi

kapital koji je neophodan za dalji razvoj

dioniĉkog društva. Slijedom navedenoga,

stvara se pozitivna slika društva, sve u cilju

dobre poslovne saradnje. Dakle, odgovor

pravne sigurnosti i ujedno stabilnosti

društava se nalazi u vlasništvu nad

nekretninama koje trebaju biti definisane u

skladu sa adekvatnom zakonskom

regulativom. Kao takve predstavljaju oblik

sigurnosti za konkretno privredno društvo

koje istupa prema vanjskom svijetu,

odnosno trţištu kapitala, koje je danas

opterećeno brojnom konkurencijom.

LITERATURA

[1] Pašić, H., Vesković, B., (1988), Zbirka

propisa o nekretninama sa struĉnim

objašnjenjima, Sarajevo: Novinsko-

izdavaĉka organizacija Sluţbeni list SRBiH.

[2] Lukić, V., Begić, M., Imamović, J.,

(1991), Teorijski i praktiĉni komentar

Zakona o premjeru i katastru nekretnina,

Sarajevo: SID―STRUKA―.

[3] Ţivković, I., (1970), Katastar zemljišta,

Beograd: Beogradski grafiĉki zavod.

[4] Zeĉević, E., (2008), Zemljišne knjige,

Sarajevo:Logos.

[5] Ĉović, Š., (2003), Poslovno pravo-

Company Law, Sarajevo:Pravni fakultet

Univerziteta u Sarajevu.

[6] Muslić, M., (1968), Priruĉnik o

zemljišnoknjiţnom poslovanju sa

obrascima, Sarajevo: Muslić Midhat,

pravnik

[7] Triva, S., Belajec, V., Dika, M., (1984),

Sudsko izvršno pravo, Zagreb: Informator.

[8] Stjepanović, S., Milijević, N., Šaćirović,

S., (2010), Vanparnica,teorija-

praksa,dodatak zemljišne knjige, Banja

Luka: Udruţenje pravnika Republike

Srpske.

[9] Dolovac, A. et.al., (1986), Zbornik

zakona-Zakon o premjeru i katastru

nekretnina, Sarajevo: Savez geodetskih

inţenjera i geometara Bosne i Hercegovine.

[10] Pašić, H., Vesković, B., (1984), Zakon

o premjeru i katastru nekretnina sa

objašnjenjima, Sarajevo: Novinsko

izdavaĉka organizacija,sluţbeni list SRBIH.

[11] Zakon o privrednim društvima

(„Sluţbene novine Federacije

BiH―,br.81/15).

[12] Zakon o zemljišnim knjigama

(„Sluţbene novine Federacije BiH―,

br:19/03,54/04).

[13] Zakon o stvarnim pravima („Sluţbene

novine Federacije BiH―, br:66/2013).

[14] Protokol br. 1, uz Evropsku konvenciju

za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,

Rim,4. novembra 1950.


140

ZNAĈAJ FORENZIĈKE FONETIKE U IDENTIFIKACIJI GLASA KAO

UĈINKOVITE MJERE ZAŠTITE I SIGURNOSTI

Ines Babić MA, e-mail: [email protected] Fehima efendije Ĉurĉića 3, Sarajevo,

Bosna i Hercegovina

Selma Otuzbir, MA

Irma Hodţić, MA


Sažetak: Komunikacija je složen proces koji podrazumijeva sporazumijevanje između ljudi i drugih živih

bića putem prenošenja informacija, ideja, stavova i ostalih sadržaja uz pomoć sustava signala ili znakova

(govor, jeziči znakovi, simboli...). Verbalna komunikacija je vrsta komunikacije u okviru koje spadaju govor

i pisanje. Egzaktne metode u istraživanju govora i primjenjivanje interdisciplinarnog pristupa su

uzrokovale razvoju forenzičke fonetike koja je danas i u pratičnom i u istraživačkom domenu u svijetu

dosegla značajan razvoj. Fonetika je veoma bitna i korisna disciplina za kriminaliste koja osigurava

dodatnu zaštitu i sigurnost. Korisna je u kriminalističkim istraživanjima, antiterorizmu i monitoringu

ponašanja. Zemlje poput: Engleske, Njemačke, Holandije, Belgije i Amerike su ovisne o forenzičkoj

fonetici. Ovaj rad istražuje važnost forenzičke fonetike pri analiziranju kriminalističkih istraga. Kako bismo

odredili profil počinioca krivičnog djela, potrebno je više pažnje dati oblasti forenzičke fonetike. Nažalost u

Bosni i Hercegovini oblast forenzičke fonetike nema svoje mjesto, zbog čega je tema izabrana.

Ključne riječi: Forenzička fonetika, kriminalistička istraga, govor, komunikacija, verbalna komunikacija

THE SIGNIFICANCE OF THE FORENSIC PHONETICS IN THE VOICE

IDENTIFICATION AS AN EFFECTIVE PROTECTION AND SAFETY

MEASURE

Abstract: Communication is a complex process between humans and other species. It involves the act of

transferring informations, ideas, opinions, and other facilities through signals and signs (speech, language

signs, symbols, etc.). Verbal communication includes written and oral communication. Exact methods in the

study of language and text, and an interdisciplinary approach caused the development of the forensic

phonetics. It is today, in practice and in research, domain that has reached a significant progress. It is

extremely useful in the world in a crime investigation, and provides protection and safety. It is used in

criminal investigation, counter-terrorism and surveillance. Countries such as: the United Kingdom,

Germany, Holland, Belgium, and America rely much on the forensic linguistics. This paper explores the

importance of the forensic phonetics when analysing the criminal investigation. In order to determine the

profile of an offender it is essential to pay attention to the forensic phonetics. Unfortunately, the field of the

forensic phonetics is not recognized in Bosnia and Herzegovina. That is why this subject is selected.

Keywords: Forensic phonetics, criminal investigation, speech, communication, verbal communication


141

Uvod: zaštita i sigurnost

Komunikacija je sloţen proces koji

podrazumijeva sporazumijevanje izmeĊu

ljudi i drugih ţivih bića putem prenošenja

informacija, ideja, stavova i ostalih sadrţaja

uz pomoć sustava signala ili znakova

(govor, jeziĉi znakovi, simboli...). Verbalna

komunikacija je vrstakomunikacije u okviru

koje spadaju govor i pisanje,koji su presudni

za intentifikaciju uĉinioca kriviĉnog djela,

jer osiguravaju sigurnije kriminalistiĉko

istraţivanje, i samim time veću zaštitu

graĊana. Osnovni cilj za stvaranje sigurnosti

jeste da se razviju sigurnosne tehnologije i

znanja koje bi osigurale optimalnije i

usklaĊenije korištenje tehnologija. Stoga su

egzaktne metode u istraţivanju govora i

primjenjivanje interdisciplinarnog pristupa

uzrokovale razvoju forenziĉke fonetike koja

je danas i u pratiĉnom i u istraţivaĉkom

domenu u svijetu dosegla znaĉajan razvoj.

1. Naĉelo operativnosti Potrebno je naglasiti

kako pravni propisi i struĉna literatura

uglavnom koriste pojam „kriminalistiĉko-

operativni poslovi―, a i njega nedovoljno i

nejasno definišu, gdje takav pojam ne

definiše ukupnost preduzimanja radnji i

mjera sluţbenih lica u okviru kontinuiranog

i dugotrajnog procesa spreĉavanja i

suzbijanja kriminaliteta, kakvo se sadrţajno

moţe nazvati radom, odakle se izvodi

termin „kriminalistiĉko-operativni rad― ili

kraće „operativni rad―. Uostalom, ovaj

termin je opšteprihvaćen u policijskim

strukturama i u svakodnevnoj je upotrebi.

U preciznom definisanju pojma „operativni

rad― potrebno je utvrditi ona obiljeţja koja

ga sadrţajno ĉine tim što jeste, odnosno

identifikovati obavezne elemente koji ga

utemeljuju. Obavezni elementi operativnog

rada su: 1) ciljevi (namjeravana operativna

mjera ili radnja mora sadrţati prethodno

utvrĊene ciljeve kako se ne bi pretvorila u

nelogiĉno i nesvrsishodno lutanje), 2)

planiranje (kako je operativni rad izuzetno

sloţena aktivnost, kvalitetno prethodno

planiranje je osnov uspješnosti, 3)

operativni plan (sadrţi pravni osnov, ciljeve,

izvršioce, sredstva, mete, naĉin realizacije,

mjesto i vrijeme izvoĊenja, kontrolne

mehanizme i drugo), 4) obrada podataka

(ogroman broj informacija koje sluţba

prikupi znaĉajan je za njeno funkcionisanje,

a time i za operativu kao bitan funkcionalni

element, jedino u uslovima postojanja

analitike i informatike), 5) odobrenja i

saglasnosti (prethodno pribavljanje

odobrenja rukovodnih lica ili saglasnosti

nadleţnih organa za namjeravanu

operativnu aktivnost osnovni je preduslov

zakonitosti i pravilnosti rada, ali i zaštite

sluţbenih lica koja izvode radnju), 6) pravni

osnov (neutvrĊivanje ili nepravilno

utvrĊivanje pravnog osnova preduzete

sluţbene radnje najĉešće pretvara istu u

inkriminisano ponašanje sluţbenog lica).

Naĉelo operativnosti podrazumijeva

poznavanje prilika i uslova u domenu

kriminalnog ponašanja na odreĊenom

prostoru. Navedeno znaĉi da operativni

radnik mora dobro da poznaje pojavne

oblike kriminaliteta na svom podruĉju,

kriminogene punktove i objekte, osuĊivana

lica, lica koja su na izdrţavanje kazne

zatvora, lica koja su na uslovnom otpustu ili

izdrţala kaznu zatvora, odreĊena lica kao

potencijalne uĉinioce kriviĉnih djela, itd.

2. Pojam fonetika i grane fonetike

2.1. Pojam fonetika

Fonetika (od grĉ. rijeĉi fonetiké) je

lingvistiĉka disciplina koja se bavi

prouĉavanjem artikulacijsko-akustiĉkih

svojstava govora i glasova, kao presudnim u

komunikaciji. Prema rijeĉima Knight

Rachael Anne (2012), ―fonetika je znanost

koja izuĉava odlike glasova’’.(str.15)

Predmet fonetike su artikulirani glasovi koji

se proizvode svjesno i vlastitom voljom i

omogućuju kombinovanje beskonaĉnog

broja poruka.

2.2. Grane fonetike

Tri osnovne grane fonetike su artikulaciona

fonetika, akustiĉka fonetika i perceptivna

fonetika. Artikulaciona fonetika se bavi


142

prouĉavanjem artikulacionih organa, tj.

opisa i klasifikacije govornih organa i

njihovog proizvoĊenja u toku govora, dok se

akustiĉka fonetika bavi prouĉavanjem

prenošenja zvuĉnih talasa i naĉinom na koji

ih prima unutrašnje uvo.(Jongman & Reetz,

2009) Perceptivna fonetika se bavi

prouĉavanjem naĉina na koji ljudski mozak

stvara doţivljava govorne zvukove koje

prima. (Bugarski, 2003)

3. Spektografska analiza glasa

Snimke rijeĉi za analizu je potrebno

radvojiti u rijeĉi koje se pretvaraju putem

posebnog hardvera i softvera u grafiĉki

prikaz na kompjuter koji se zove

spektogram. (Borden, Harris & Raphael,

2007) Spektogram se ĉesto zove i otiskom

glasa (Kersta, 1962), koji je jedinstven i

usko povezan sa otiskom prsta na osnovu

kojeg ljudi mogu da budu otkriveni.

(Blumstein & Lieberman, 1988) S druge

strane, Olsson (2004) tvrdi da primjena

naziva otiska glasa za spektogram nije

odgovarajući termin, jer ''jezik je svojstvo

koje uĉimo, a ne koje posjedujemo, u ĉemu

se razlikuje od DNA analize i otiska prsta ''.

(str. 32) U svrhu pripreme glasa koji treba

da se analizira putem spektograma, vještaci

pripremaju uzorak glasa po nalogu Suda

koji se kasnije poredi uz pomoć

spektograma sa snimljenim glasom koji je

ranije dostavljen. Osumnjiĉeni ĉita tekst

univerzalnog karaktera, a zatim ponavlja

reĉenice koje mu se diktiraju. Ukoliko je na

snimku koji se analizira vika, onda se od

ispitanika traţi da viće ,a ukoliko je bio

šapat, onda će ispitanik šaputati. Spontani

govor je posljednja odlika na osnovu koje se

moţe otkriti zloĉinac. Ispitanik u stanju što

bolje opuštenosti govori o bilo kojoj temi.

4. Govorne karakteristike

Karakteristike ljudskog glasa i govora su

elementi govora koji karakterišu svakog

govornika. U karakteristike govora koje

treba uzeti u obzir prilikom identifikacije

govornika ubrajamo: visinu glasa,

intonaciju, akcent/naglasak, brzinu govora,

poremećaje govora, psihološko stanje,

mijene glasa, prikrivanje (maskiranje) i

kvalitetu glasa.

4.1. Visina glasa

Visina glasa znaĉi smanjivanje ili

poveĉavanje tona glasa koji ovisi o

fundamentalnoj frekvenciji koja je fizikalni

parametar. Fundamentalna frekvencija

oznaĉava broj vibracija koje glasnice uĉine

u jednoj sekundi. ''Na vrijednost

fundamentalne frekvencije utjeĉu dob, spol,

tjelesna konstitucija, socijalno okruţenje,

emocije, intelektualni status, laringealna

patologija, mentalni poremećaji, oštećenja

sluha, neurološki i endokrini poremećaji te

opće zdravstveno stanje'' (HeĊever, 2010,

str. 56). Razlika u tonu glasa je korisna

karakteristika pri razlikovanju izmeĊu

govornika i potrebno ih je analizirati

spektralno i slušno.

4.2. Intonacija

Intonacija glasa je percepcija varijacije

visine glasa koja je odliĉan pokazatelj

emocionalnog stanja govornika. Pri

analiziranju neĉije intonacije je moguće

mnogo toga saznati poput stepena

uvjerljivosti ili neuvjerljivosti odreĊene

osobe.

4.3.Akcent/naglasak

Akcent ili naglasak podrazumijeva isticanje

rijeĉi uz pomoć visine i jaĉine glasa.

Ukoliko nije upotrijebljeno maskiranje,

akcent govornika bi trebao da bude sliĉan u

isticanju sloga u rijeĉi bez obzira na snimku.

(HeĊever, 2009)

4.4. Brzina govora

Brzina govora je znaĉajna karakteristika

svakog govornika. Jedan dio govornika

odreĊuje brţi govor, dok drugi imaju sporiji

tempo govora. Bitno je paţljivo analizirati

da li osoba namjerno pokušava da odreĊene

rijeĉi izgovori brţe u svrhu prikrivanja

informacija. TakoĊer je vaţno struĉno

analizirati upotrebu pauza koje govornik

koristi. Potrebno je razlikovati pauze

oklijevanja, gdje govornik promišlja ono što

govori, od predugih i preĉestih pauza koje

govornik moţe i namjerno uzimati u svrhu


143

prikrivanja odreĊenog sadrţaja. (Gibbon,

Hardcastle & Laver, 2010)

4.5. Poremećaji govora

Nepravilnosti u izgovaranju i jeziĉkom

izraţavanju kao mucanje, nepravilan

izgovor glasova, brzoplet govor i drugi

mogu da budu presudni u otkivanju

govornika i trebaju da se uzmu u obzir.

4.6. Psihološko stanje

Mnogo je psiholoških razloga koji utiĉu na

govor. Nekada su ih ljudi svjesni, a ĉesto su

to nesvjesno usvojeni sistemi razmišljanja.

Na govor mogu uticati razni faktori poput

gladi, konzumiranja alkohola, uzimanja

droge i drugi. Obiĉno se slušanjem mogu

otkriti psihološki efekti koji utiĉu na govor.

Takve promjene se ĉesto oznaĉavaju kao

strah, nervoza, pretjerana smirenost,

uzbuĊenje, i tako dalje. Ispitivaĉ treba da

bude vješt kako bi mogao pravilno da utvrdi

o kojim emocijama se radi.

4.7. Mijene glasa

Mijene glasa se odnosi na naĉin na koji se

zapoĉinje glas (meki i tvrdi poĉetak) i

koliĉinu šuma u glasu. Ataka glasa ili tvrdi

poĉetak je naĉin na koji govornik zapoĉne

govor i jedna od karakteristika govora

odreĊene osobe. (HeĊever, 2009)

4.8. Prikrivanje (maskiranje)

Namjerno prikrivanje telefonske slušalice

maramicom ili rukom moţe da predstavlja

poteškoće u otkrivanju govornika. Isto tako

namjerno prikrivanje odreĊenih rijeĉi su

elementi na koje ispitivaĉ treba obrati

paţnju. Veoma je bitno paţljivo analizirati

karakteristike maskinga u uzorku i odrediti

da li je moguća usporedba s drugim

uzorkom.

4.9. Kvaliteta glasa

Svaka osoba ima drugaĉiji kvalitet glasa i s

uporeĊivanjem glasova je moguće otkriti

sliĉnosti i razlike izmeĊu glasova uzimajući

u obzir da na kvalitetu glasa utiĉu

laringealne karakteristike (visina, naglasak i

intonacija), pokreti artikulatora i rezonancija

usne šupljine. (Kapoor & Rizvi, 2010).

4.10. Praktiĉan primjer upotrebe

forenziĉke fonetike

Forenziĉka fonetika je korisna u

identifikaciji govornika u raznim

znaĉajnijim sluĉajevima poput laţnih

telefonskih dojava interventnim sluţbama,

seksualnog uznemiravanja telefonskim

putem, telefonskih poziva otmiĉara itd.

(Manojlović & Nikolić, 2009) Prvi put na

osnovu glasa zloĉinci su identifikovani u

Americi u 1967 godini donošenjem zakona

Standards Relating to Electronic

Surveillance, prvo na federalnom nivou

(Shuy, 2007), da bi kasnije i lokalna policija

poĉela izvoditi tajne operacije u kojima su

prikriveni islednik i svjedok saradnik nosili

skrivene mikrofone i bili ukljuĉeni u

razgovore sa osumljiĉenim osobama.

(Manojlović & Nikolić-Novaković, 2009)

Od tada se ovakav naĉin koristi u svijetu

gdje je riješeno mnoštvo sluĉajeva na

osnovu analize glasa. Mia Šešum,

diplomirani defektolog kod ucjena, otmica i

prijetnji je radila na sluĉaju ucjene. Uz

pomoć znanja iz oblasti fonetike, zloĉinac je

otkriven. Nepravilno izgovaranje glasa R

kojeg je pokušavao prikriti ga je odalo.

Govornik je bio svjestan svoje govorne

patologije koju je sakrivao tako dobro ĉime

je ukazao na jednu vještinu i specijalnu

sposobnost koju ima samo mala grupa ljudi.

Poznavanje fonetike je veoma bitno za

provjeru identiteta, ali ne i dovoljan naĉin

provjere. Potrebne su i dodatne mjere koje

je potrebno sagledati kako bi se donjela

konaĉna odluka. (Šešum, 2009)

1, Mia Šešum, diplomirani defektolog kod

ucjena, otmica i prijetnji


144

5. Intoksikacija i govor

Do stanja intoksikacije dolazi prilikom

prekomjernog unošenja normalno

neškodljivih supstanci ili trovanja otrovima.

Intoksikaciju karakterišu razliĉiti efekti

poput nerazgovjetnog govora, depresije,

muĉnine, i sliĉno. Prilikom istrage,

struĉnjaci uvijek provjeravaju da li je

osumnjiĉena osoba za vrijeme poĉinjenja

odreĊenog kriviĉnog djela bila pod

namjernim ili nenamjernim uticajem

alkohola, lijekova, droga, ili drugim

otrovnim ili opojnim hemijskim

supstancama. Potrebno je obratiti paţnju na

to šta i kako ljudi govore u tim momentima.

Npr. osobe koje su pod dejstvom alkohola

ĉesto imaju deficit u pamćenju,

dezorijentirane su u govoru, izgovaraju

nepravilno i nepovezano odreĊene rijeĉi,

ponavljaju rijeĉi ili reĉenice, prave pauze, i

sliĉno. Ĉesto ih karakteriše i dodavanje

nepotrebnog sloga ili glasa u rijeĉ. Npr. „ja

nisam suzeo― umjesto „ja nisam uzeo―, gdje

govornik dodaje nepotreban glas sa rijeĉi

uzeo. Drugi primjer je ĉesto odbacivanje

nepotrebnih slogova i rijeĉi tokom pauze,

poput i, ali, uh, ah, znas, i sliĉno. Npr.

optuţeni moţe reći „vidio sam se sa (uh, ah)

njom―. Govornike u ovakvim situacijama

karakterišu i pokušaji borbe na licu dok

pokušava da izgovori odreĊene rijeĉi ili

reĉenice. Njihova facijalna ekspresija je

ispunjena grimasama, raširenim zjenicama,

tremora usnica, i sliĉno.

Svih pet aspekata govorne produkcije

(respiracija, fonacija, artikulacija,

rezonanca, i prozodija) mogu da se

poremete zbog unošenja intoksikanata.

Ljudi koji su pod uticajem intoksikacije su

povezani sa znatnim promjenama u

govornoj prozodiji. Prozodija se odnosi na

one osobine govora (rijeĉi, reĉenica, i

sliĉno), koje se ne mogu izvesti ili zamijetiti

na segmentalnoj razini fonema, već na široj

razini rijeĉi ili reĉenice. Obiĉno prozodiju

karakterišu slijedeće govorne osobine:

tempo, ritam, stanke, i boja, a njima se još

pridodaju karakteristike govora na

suprasegmentalnoj razini: intonaciju,

glasnoću, i duţinu (njihovi mjerljivi

akustiĉki korelati su fundamentalna

frekvencija, intenzitet i trajanje). (Bugarski,

1996, str. 89) Neurološki poremećaji

uzrokovani opojnim ili otrovnim agensima

mogu utjecati na ove govorno-motoriĉke

aspekte na razliĉite naĉine stvarajući

skupinu jedinstvenih simptoma. Skupina

simptoma djelimiĉno ovisi o utjecaju

intoksinata na stepen neurološke

organizacije. U odreĊenim trenucima,

prilikom odbrane osumnjiĉene osobe,

advokati trebaju navesti izjave osoba

ukoliko su bile pod dejstvom odreĊenih

opojnih supstanci. Sudije mogu da donesu

odluke o intenzitetu trovanja opojnim

supstancama i njihovim posljedicama na

govor i kriminalni akt. Intenzitet trovanja je

podijeljen u tri razliĉita stepena: 1) relativno

nizak stepen anksioznosti, 2) viši stepeni

anksioznosti, i 3) ekstremni stepeni

anksioznosti. Relativno nizak stepen

anksioznosti zapravo moţe rezultirati da

govornik bude fluentniji i razgovjetniji, jer

on ili ona svjesno kompenzira povećani

stres, i osoba se moţe uspješno nositi sa

anksioznošću. Viši stepeni anksioznosti

imaju ometajući uĉinak na fluentnost i

taĉnost govora, zato što osoba ne moţe

svjesno da eliminiše utjecaj anksioznosti na

govor. Govornikov govor nije fluentan i ne

razmišlja jasno. Ekstremni stepen

anksioznosti moţe da prouzrokuje da osoba

bude nesposobna producirati razumljiv

govor zbog jakih ometajućih faktora. Treba

imati na umu da svi ljudi reagiraju na

anksioznost razliĉito, ali pravilo je da viši

stepeni anksioznosti povećavaju

disfluentnost i smanjuju taĉnost. (HeĊever,

2009, str. 66)6. Analiza glasa

HeĊever (2009) tvrdi da analiza glasa moţe

da rezultira jednom od sedam odluka:

sigurnom identifikacijom (90% usporedivih

rijeĉi od minimalno dvadeset rijeĉi moraju

da budu veoma sliĉne slušno i spektralno),

gotovo sigurnom identifikacijom (80 %

usporedivih rijeĉi od minimalno petnaest

rijeĉi moraju da budu veoma sliĉne slušno i

spektralno), mogućom identifikacijom (80

% usporedivih rijeĉi od minimalno deset

odgovarajućih rijeĉi moraju da budu veoma

sliĉne slušno i spektralno), nedefiniranom

identifikacijom (nema zakljuĉka zbog

razliĉitih ograniĉavajućih faktora),

mogućom eliminacijom (80 % usporedivih

rijeĉi moraju da budu razliĉite slušno i


145

spektralno, na uzorku ne manjem od rijeĉi

koje se ne podudaraju), gotovo sigurnom

eliminacijom (80 % usporedivih rijeĉi na

uzorku ne manjem od petnaest rijeĉi koje se

ne podudaraju moraju da budu veoma

razliĉite slušno i spektralno) i eliminacijom

(90 % usporedivih rijeĉi od minimalno

dvadeset rijeĉi koje se ne podudaraju moraju

da budu veoma razliĉite slušno i spektralno).

7. Drugo mišljenje

Drugo mišljenje je moguće zatraţiti

neovisno od mišljenja prvog ispitivaĉa.

Drugi ispitivaĉ mora da svoje mišljenje

samostalno izrazi bez dobivanja bilo kakvih

informacija mišljenja prvog ispitivaĉa.

Ukoliko se ispitivaĉi ne usaglase, konaĉno

mišljenje se dobiva na osnovu detaljne

diskusije izmeĊu dva ispitivaĉa. U sluĉaju

da se ni tada odluke ispitivaĉa ne

podudiraju, odluka mora da bude

nedefinirana identifikacija. Treće mišljenje

je moguće traţiti, ali rezultat moţe da bude

samo najniţa razina pouzdanosti ili

nedefinirana identifikacija sva tri ispitivaĉa.

(HeĊever, 2009) 8. Bilješke i pohranjivanje

materijala

Potrebne informacije trebaju da sadrţe

slijedeće: laboratorij, opis predoĉenog

dokaza, opis naĉina ĉuvanja dokumentacije,

opis i tip magnetofonske trake, informacija

o brzini trake, informaciju o postupku

kopiranja, obrade signala, popis rijeĉi

upotrijebljenih za usporedbu, suradnike u

vještaĉenju i konaĉnu odluku. (HeĊever,

2009) Materijale je neophodno zadrţati

najmanje tri godine nakon završetka

isptivanja, osim u sluĉaju da je zatraţeno da

se sav materijal vrati.

9. Laboratorij za forenziĉku fonetiku

2, Laboratorij za forenzičku fonetiku

Laboratorij za forenziĉku fonetiku mora da

posjeduje razliĉite ureĊaje za audio i video

snimanja, reprodukciju i montaţu. (HeĊever,

2009) Sva oprema mora da bude izuzetno

profesionalne kvalitete i što naprednije

tehnologije. Laboatorij bi trebao da bude

smješten na što manje buĉnoj lokaciji. Treba

da bude dobro osvijetljen kako bi

zadovoljavao uslove za rad.

10. Forenziĉka fonetika u BiH

U kriminalistiĉkoj teoriji i praksi u Bosni i

Hercegovini oblast fonetike naţalost nema

svoje mijesto. Ne postoje struĉne,

akademske i specijalistiĉke studije koji bi

bili u mogućnosti dati znanje i praksu iz iste

oblasti. Nepostojanje specijalista iz ove

oblasti predstavlja poteškoće u spoznavanju

opisivanja odreĊenog govora. U vremenu

razvoja i primjene sofisticiranijih

prikrivenih kriminalistiĉkih operacija,

tehnologija i i metoda, nepostojanje

specijalista iz ove oblasti predstavlja

poteškoće u spoznavanju opisivanja

odreĊenog govora. To znaĉajno utiĉe na

vrijednost dokaza kojima se nastoji dokazati

krivica ili nevinost odreĊene osobe u

kriviĉnm postupku i odrţati sigurnost u

odreĊenoj zemlji. Nastojanje da se u Bosni i

Hercegovini izgradi djelotvorniji pravni

sistem bi trebao rezultirati teţnjom da se na

pravi naĉin kazni svaki izvršilac nekog

kriviĉnog djela, tj. trebao bi mu se

onemogućiti izbjegavanje kriviĉnog progona

za uĉinjeni kriminalni delikt. To svakako

ukljuĉuje i poštovanje prava osoba kojima

se stavlja na teret izvršnje odreĊenog

kriminalnog delikta, da se mogu koristiti

svim dostignućima nauke s ciljem

dokazivanja svoje nevinosti. Ovdje oblast

fonetike ima veoma bitnu ulogu i svoje

mijesto. Prilikom uvoĊenja savremenih

metoda u borbi protiv kriminaliteta,

neophodno je obratiti paţnju na oblast

fonetike, i zaposliti specijaliste iz ove

oblasti, što je svakako u interesu zaštite

osnovnih vrijednosti pojedinca, društva,

drţave i meĊunarodne zajednice.

Zakljuĉak

Fonetika je veoma bitna i korisna disciplina

za kriminaliste. Kao što je i otisak prsta kod


146

svake osobe jedinstven, tako je i jezik

pojedinaca razliĉit. Izuĉavanje jezika

odreĊene osobe moţe biti od velike pomoći

prilikom istraţivanja i tumaĉenja tragova,

dokaza, iskaza svjedoka, osumnjiĉenih ili

okrivljenih osoba itd.

Govornik se moţe profilirati informacijama

dobijenim na temelju naglaska, dijalekta,

visine glasa, intonacije, brzine govora,

poremećaja govora, psihološkog stanja,

mijena glasa, kvalitete glasa, i sliĉno. Na

osnovu ovih karakteristika je moguće

utvrditi bitne ĉinjenice poput porijekla

govornika, stepena sigurnosti ili

nesgurnosti, mnogih afekata i stanja,

psiholoških tegoba koje ĉovjek ispoljava

kroz jezik itd.

Literatura:

Knjige:

[1] Bugarski, R. (1996). Lingvistika u

primjeni, Ĉigoja štampa, Beograd

[2] Borden, J. L., Harris, S. K., Raphael, J.

L. (2007). Speech Science Primer:

Physiology, Acoustics, And Perception of

Speech. Philadelphia: Lippincott Williams

& Wikins

[3] Gibbon, E. F., Hardcastle, J. W., &

Laver, J. (2010). The Handbook of Phonetic

Sciences. Wiley-Blackwell: Chichester.

[4] HeĊever, M. (2009). Uvod u forenziĉku

fonetiku i akustiku. Zagreb:

Edukacijskorehabilitacijski fakultet

[5] HeĊever, M. (2010). Govorna akustika.

Zagreb: Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet

[6] HeĊever, M. (2010). Osnove fiziološke i

govorne akustike. Zagreb:

Edukacijskorehabilitacijski fakultet

[7] Jongman, A., Reetz, H. (2011).

Phonetics: Transcription, Production,

Acoustics, and Perception. Chichester:

Wiley-Balckwell

[8] Kapoor, R., Rizvi, M. A. (2010).

Communication For Retail Professionals.

New Delhi: Tata McGraHill

[9] Kersta, L. G. (1962). Voiceprint

identification. Nature, 196, 1253-1257.

[10] Knight, R. A. (2012). Phonetics: A

Coursebook. Cambridge: Cambridge

University Press

[11] Lieberman, P. (1988). Speech

Physiology, Speech Perception ,and

Acoustic Phonetics. Cambridge: Cambridge

University Press

[12] Manojlović, D., Nikolić, N. L. (2009).

Forenziĉka lingvistika-Uporedno pravni i

kriminalistiĉki aspekti. Novi Pazar: Pravni

fakultet.

[13] Olsson, J. (2004). Forensic Linguistics:

An introduction to Language, Crime and the

Law. London: Continuum.

[14] Shuy, R. (2007). Linguistics in the

American Courtroom. Language and

Linguistics Compass. Blackwell Publishing

Ltd.

Internetske stranice:

[1] Šešum, M. (2009, Decembar 21)

Forenziĉka fonetika (video). Preuzeto sa

http://www.youtube.com/watch?v=0A-

7AD_ZYys

http://www.youtube.com/watch?v=0A-7AD_ZYys

http://www.youtube.com/watch?v=0A-7AD_ZYys


147

SIGURNOST PODATAKA U Wi-Fi MREŢI U BH KOMPANIJAMA

Prof. dr. Husnija Bibuljica, email: [email protected]

Mr. sc. Haris Bibuljica


Sažetak: Zaštita podataka u računarskim mrežama je uvijek aktuelna tematika. Zbog pogodnosti koje

pružaju bežične računarske mreže se pogotovo naglo šire. Istovremeno u njima je lako dostupan medijum

za prenos podataka pa su još izloženije na napade. Iz tih razloga postaje neophodno posvetiti više pažnje

njihovoj sigurnosti. Pri implementaciji bežičnih mreža postavlja se pitanje definicije politike sigurnosti,

prije svega koju opremu i metode zaštite podataka odabrati. U ovom radu su, kao teoretska osnova,

iznijete neke od osnovnih postavki teorije informacija. Navedeni su najčešće korišteni standardi za bežične

računarske mreže, a standardi IEEE 802. 11x. i IEEE 802.16 su detaljnije obrađeni. Razmotreni su

mehanizmi zaštite podataka i u okviru njih detaljnije analizirane slabosti i prijetnje po sigurnost. Obradio

sam i prikaz programa izmjene MAC adrese kao jednog od načina sigurnosti mreže. Prikazane su

sistematizovno mjere za poboljšanje sigurnosti podataka u bežičnim računarskim mrežama i detaljnije su

opisane neke od tehničkih mjera.

Ključne riječi: Sigurnost podataka, WLAN, kriptovanje, kompanije

DATA SECURITY IN THE WI-Fi NETWORK IN BH COMPANIES

Abstract: Data security in computer networks are very actual thematic. Accommodation provided by

wireless network causes their spiral expansion. In the other hand easy connection to the medium for

transmission of data making this networks much exposed to the attacks. Because of that it is necessary to

pay much attention about data security in this networks. During the implementation of wireless networks

we must decide how to define security policy and as part of this question we must decide what is equipment

and data security method best for selection. In this paper as theoretical base are exposed some basic thesis

in information theory. There are named often used standards for wireless networks, and standards IEEE

802. 11x. and IEEE 802.16 are detailed presented. There are discussed mechanism for data protection,

and in this frame work detailed analyzed weakness and threats for data security. I elaborated the program

to change the MAC address of one of the means of network security. Showing systematic measures to

improve data security in wireless computer networks and described in more detail some of the technical

measures.

Keywords: Data security, WLAN, Encryption, Companies


148

Uvod

Pogodnosti koje pruţa beţiĉna raĉunarska

mreţa su je uĉinile popularnom pa se ona

danas veoma ĉesto koristi. Na primjer, u

poslovnom okruţenju, univerzitetima, na

javnim mjestima, a takoĊer i u privatnim

kućama. Sigurnost podataka koji se u

beţiĉnim raĉunarskim mreţama prenose je

sve ĉešće pitanje koje opredjeljuje

korisnike. Medijum za prenos informacija je

eter, što znaĉi da bilo ko sa radio

prijemnikom i predajnikom moţe da prima i

šalje podatke. To je prijetnja po

povjerljivost informacija koje se u takvim

mreţama prenose.

U vrijeme kada je WEP prihvaćen, postojala

su znaĉajna ograniĉenja u hardverskim

mogućnostima opreme i cijeni njene

proizvodnje što je dovelo do prihvatanja

ovakvog mehanizma zaštite podataka. WEP

se pokazao kao ranjiv na nekoliko vrsta

napada i sada sesmatra da ima malu

vrijednost kao mehanizam za zaštitu

povjerljivosti podataka. U ovom radu je

prikazano kako WEP radi i nekoliko naĉina

za probijanje zaštite koju on pruţa. Da bi

se poboljšala sigurnost, i iskoristila

postojeća oprema koja je korištena sa WEP

mehanizmom, zaštita je unaprijeĊena WPA

mehanizmom. To je bilo prelazno rješenje,

sa još uvijek nedovoljno efikasnom

sigurnošću. Tek WPA2 uz AES i novi

sistem autentikacije konaĉno obezbjeĊuje

potreban nivo sigurnosti podataka. Aktuelni

sistemi zaštite su proizvod ljudskog rada,

namijenjen drugim ljudima. Do grešaka u

primjeni zaštite podataka najĉešće dolazi

zbog nerazumijevanja koncepta na kojem se

zasnivao razvoj takvih sistema. Da bi se to

prevazišlo razvijaju se novi inteligentni

sistemi zaštite podataka uz primjenu

obsevera i inteligentnog softvera.

1. Informacione mreţe i sigurnost podataka

Informacioni sistem je integrisani skup

komponenti za sakupljanje, snimanje,

ĉuvanje, obradu i prenošenje informacija.

Poslovna preduzeća, druge vrste

organizacija i pojedinci u savremenom

društvu, zavise od informacionih sistema za

upravljanje svojim operacijama i

djelovanjima, odrţavanje kompetitivnosti na

trţištu, ponudu razliĉitih usluga i

unaprijeĊivanje liĉnih sposobnosti i

kapaciteta. Za primjer, moderne korporacije

zavise od raĉunarskih informacionih sistema

da bi obraĊivale svoje finansijske raĉune i

poslovne transakcije, i upravljale ljudskim

resursima; opštinske uprave zavise od

informacionih sistema za ponudu osnovnih

usluga svojim graĊanima; pojedinci koriste

informacione sisteme da bi unaprijeĊivali

svoja znanja,za kupovinu, upravljanje

bankovnim raĉunima i transakcijama, kao i

za razliĉite finansijske operacije.

Uopšteno informacioni sistem se sastoji od

izvora informacije, enkodera informacije,

komunikacionog (prenosnog) kanala,

dekodera i prijeminka informacije.

Slika 1. Opšti prikaz informacionog

sistema169

Osnovni servisi sigurnosti su povjerljivost,

integritet i dostupnost informacije.

Povjerljivost (engl. confidentiality) je jedan

od glavnih motiva za uvoĊenje

kriptografskih sistema. Ona znaĉi kontrolu

objavljivanja informacija i zaštitu od

neovlašćenog pristupa informacijama. Da bi

opravdali svoju upotrebu kriptografski

sistemi moraju biti efikasni u obezbjeĊenju

povjerljivosti podataka. Ta efikasnost se

naziva snaga: jak kriptografski sistem je

teško „razbiti―. Umjesto snage, ĉesto se

koristi pojam radnog faktora (work factor)

algoritma: on pribliţno odreĊuje vrijeme

koje je neophodno za „razbijanje― nekog

kriptografskog sistema.

Smatra se da je kriptografski sistem slab ako

dozvoljava upotrebu slabih kljuĉeva, ako

169

Ross Anderson. Security Engineering: A Guide to

Building DependableDistributed Systems.

Cambridge, January 2011.


149

posjeduje propuste u dizajnu ili ako se moţe

lako dekriptovati.170

UtvrĊivanje postojanja eventualnih izmjena

poruke tokom prenosa predstavlja drugi

osnovni zadatak kriptografskih sistema.

Integritet podataka se obezbjeĊuje

dodavanjem zasebnih podataka u vidu

kontrolne sume ili drugih redundantnih

podataka koji će biti iskorišteni u procesu

dekriptovanja. Dodavanjem koda za

autentiĉnost poruke (engl. Message

Authentication Code - MAC) predstavlja

uobiĉajeni naĉin za provjeru njenog

integriteta. MAC se dobija na osnovu

sadrţaja same poruke i kljuĉa. MAC se

obiĉno kriptuje sa samom porukom, i tako

šalje, ĉime se dodaje još jedan sloj provjere

integriteta. Prijemna strana takoĊe na

identiĉan naĉin proraĉunava MAC

vrijednost i poredi svoj rezultat sa

vrijednošti koja je poslata uz poruku.

Integritet je obezbjeĊen ukoliko su te dvije

vrijednosti iste. Više nije dovoljno da alat

bude automatizovan i adaptivan (da bi

prebrodio greške korisnika). Alat se mora

ponašati kao inteligentni observer, sposoban

da prepozna „nenormalan„ oblik ponašanja

informacionog toka. On takoĊer mora biti

sposoban da donosi neke odluke i da bude u

stanju da potpuno rekonstruiše informaciju

kakva je bila prije neovlašćenih izmjena.

Slika 2. Napadnuti informacijski sistem sa

inteligentnim observerom

2. Planiranje Wi-Fi mreţe

Faktore koje treba uzeti u obzir u fazi

planiranja su potrebno podruĉje

pokrivenosti, kapaciteti i troškovi. U

pravilu, neko prostrano podruĉje i veliki

kapacitet mogu samo postići visoke cijene.

170

Suzana Stojaković - Ĉelutska. Building Secure

Information Systems, dissertation. Prague. 2000.

Drugim rijeĉima, manje prijenosno

napajanje, manje podruĉje pokrivenosti. S

druge strane, to dovodi do većeg ukupnog

kapaciteta, tako što se pristupne toĉke

stavljaju bliţe jedna drugoj. U kontrolisanim

mreţama podešavanje snage je općenito

automatsko: prijenos snage je smanjena ako

su pristupne toĉke locirane blizu jedna

drugoj.

U smislu kapaciteta, pravilo je da je jedna

pristupna taĉka se nalazi na oko 10-15

aktivnih korisnika koje mogu posluţiti.

Limit za povezivanje, tj. najveći broj

korisnika koji se moţe spojiti na pristupnu

toĉku istovremeno je znatno viši (oko 30-50

korisnika, ovisno o modelu pristupne toĉke).

Stariji modeli pristupne toĉke, imaju manji

kapacitet. U naĉelu, pokrivenost podruĉja

moţe za planiranje koristit oba 2.4 i 5 GHz

širinu frekvencija. U 5 GHz

širinifrekvencija se signal gubi jaĉe kao

funkcija udaljenosti i kao rezultat prepreka

nego u 2,4 GHz. Pokrivenosti podruĉja su

gotovo jednaki, meĊutim, signal jaĉine od 5

GHz omogućava više snage

prijenosa. MeĊutim, treba

naglasiti s obzirom na razlike

izmeĊu frekvencija, da

usmjeravanje antene ne mora

nuţno raditi na 5 GHz.

Postoje najmanje tri naĉina

obavljanja planiranje podruĉja pokrivenosti:

ortodoksni i metodiĉan naĉin, planiranje

utemeljeno na testiranje, i planiranje na

osnovu zahtjeva korisnika. MeĊutim, treba

napomenuti, da organizacije koje planiraju

svoju mreţu nisu prisiljeni dodati pristupne

taĉke na mjesta kao posljedica korisnika

koji se ţale na lošu recepciju signala.171

Da biste dobili ideju za pristupne toĉke o

pokrivenosti podruĉja, prijenos podataka

treba mjeriti na sljedećim mjestima:172

1. U neposrednoj blizini pristupne taĉke,

npr. neposredno ispod nje (taĉka A), 2. U

neposrednoj blizini pristupne taĉke na istom

katu, - iza krivine u hodniku (taĉka B1) - iza

jednog zida relativno blizu pristupne taĉke

(taĉka B2) - iza jednog zida dalje od

171

http://www.sourceforge.net/projects/iperf/ 172

http://www.sourceforge.net/projects/iperf/


150

pristupne taĉke (taĉka B3) 3. Neposredno

iznad pristupne taĉke na katu iznad (taĉka

C) ili neposredno ispod pristupne taĉke na

katu niţe (taĉka D).

Nakon WLAN testova moguće je procijeniti

koliko ĉesto pristupne taĉke trebaju biti

rasporeĊene za pokrivanje velikog podruĉje

(s obzirom na ţeljenu brzina prijenosa

podataka). Ţeljena brzina prijenosa

podataka moţe odrediti samostalna, dajući

duţnu pozornosti na ţeljene ukupne

pokrivenosti podruĉja i proraĉun. MeĊutim,

rezultati ispod 10 Mbps ne bi smjeli biti u

fazi planiranja. MeĊutim, treba napomenuti,

da stvarni rejtinzi podataka mogu u

najgorem sluĉaju ostati ispod toga. Ništa ne

sprjeĉava kontroler-based pristupnih taĉaka

od toga, ako proraĉun dopušta.U praksi,

mjestu Ethernet i utiĉnice, a u starim

zgradama, vidljivost pristupne taĉke,

takoĊer je potrebno uzeti u obzir pri

postavljanju pristupnih taĉaka. Gdje je

moguće, pristupne taĉke bi trebale biti

smještene sustavno dok ne bude cijela

zgrada pokrivena. MeĊutim, sljedeći faktori

moraju se uzeti u obzir kako bi se osigurala

najmanje moguća smetnje izmeĊu

pristupnih taĉaka: Zidovi i podovi / plafoni

sprijeĉivaju pristup podruĉja pokrivenosti

taĉke od toga da bude potpuno sferiĉna.

Slika 3. Smetnje između pristupnih

tačaka.173

Ako se pristupne taĉke stavljaju neposredno

iznad ili ispod svake druge, njihovi signali

će se meĊusobno ometati (lijevo). Ako su

pristupne taĉke koje se nalazi u nešto

razliĉitim mjestima na razliĉite etaţe,

ometani signal slabi dok putuje kroz strop,

173

http://www.smallnetbuilder.com/content/view/302

24/100/

što je rezultiralo manje smetnje

(desno).Ukupni plan mreţe omogućuje

mreţu kako bi se trebala postaviti,

potencijalni problemi mogu se riješiti nakon

optimizacije mreţe.

3. Softverski alati za analizu beţiĉnih

mreţa

Kismet je alat otvorenog koda (open

source).174

Prvenstveno je namijenjen za detekciju

pristupnih taĉaka i prikupljanje raznih

informacija o pristupnim taĉkama. To su

informacije poput identifikatora mreţe,

jaĉine signala, zaštite koja se koristi, pa ĉak

i informacije o klijentima koji su spojeni na

dotiĉnu pristupnu taĉku. Kismet takoĊe ĉuva

dosta podataka u dnevniĉkim datotekama

(engl. log files) što ga ĉini vrlo atraktivnim.

Za razliku od nekih drugih alata,

Kismet ne samo da detektuje

pristupne taĉke, već biljeţi

kompletni zapis svih uhvaćenih

paketa. Takvi zapisi mogu se

naknadno iskoristiti pomoću

drugih alata (Ethereal,

Wireshark) za dalju analizu.

Korisna informacija, koju takoĊer moţemo

dobiti pomoću Kismet, alata je popis

klijenata koji su spojeni na pristupnu

taĉku.U pogledu liste klijenata dostupna je

informacija o MAC adresi svakog klijenta, a

u odreĊenim sluĉajevima takoĊe je moguće

dobiti informaciju o tipu kartice koju dotiĉni

klijent koristi. Identifikuje se i broj paketa

koje je Kismet uhvatio i broj paketa koji su

kriptovani. Kismet ima i mogućnost

identifikovanja IP adrese klijenata i snage

njihovog signala.

4. Probijanje zaštite beţiĉnih mreţa

Još od vremena kada se pojavio poznati rad

na temu kako krekovati WEP kljuĉ postoji

dosta radova na temu slabosti i propusti u

WEP mehanizmu zaštite sigurnosti

podataka. Kao zamjenu za WEP korisnici su

174

http://www.kismetwireless.net/


151

prihvatili najpre VPN i 802.1X. Takvo

rešenje je dozvoljavalo korištenje

postojeće mreţne opreme uz poboljšanje

sigurnosti podataka. Zatim je uslijedilo

privremeno rješenje u vidu WPA

mehanizma. WPA je otklonio većinu

poznatih sigurnosnih propusta uoĉenih kod

WEP. Sa poboljšanjem sigurnosti raste i

sloţenost podešavanja sigurnosnih

mehanizama, a to opet uzrokuje da primjena

u praksi bude manja nego što se oĉekuje.

Konaĉna zamjena za WEP i WPA je WPA2

(IEEE 802.11i) za koji do sada u varijanti

enterprise nema objavljenih slabosti po

pitanju sigurnosti. Praktiĉni primjeri u ovom

poglavlju su izvršavani pod Linux

operativnim sistemom zbog ograniĉenog

broja beţiĉnih mreţnih adaptera koji imaju

potrebne funkcionalnosti. Većina navedenih

primjera bi se mogla izvršti i pod Windows

platformom.

5. Mjere za poboljšanje sigurnosti

WLAN-a

Upravljaĉke mjere za zaštitu beţiĉnih mreţa

Upravljaĉke mjere za zaštitu sigurnosti

poĉinju sa obuhvatnom politikom sigurnosti.

Politika sigurnosti je dokument na osnovu

kojeg su ostale mjeresigurnosti, operativne i

tehniĉke usklaĊene i implementirane.

Sigurnost beţiĉne mreţe ukljuĉuje sljedeće

odrednice:175

Ovlaštenja i odgovornosti korisnika -

Politika prikazuje šta je sve u nju ukljuĉeno,

zašto je ona neophodna i šta se dešava ako

se ona prekrši. Ona takoĊer definiše

odgovornost sluţbi i pojedinaca, posebno

korisnika uopšte, odeljenja IT i kontrolora.

Sredstva koja se štite - Politika sigurnosti

moţe identifikovati ili ukazati na osjetljive

informacione resurse, komunikacione

kanale i sisteme koje treba zaštiti u beţiĉnoj

mreţi. Prijetnje i slabosti - Politika

sigurnosti moţe da ukljuĉi i dio u kojem se

identifikuju prijetnje po beţiĉnu mreţu.

Analiza napada - Politika sigurnosti moţe

identifikovati posljedice koje nastanu u

sluĉaju narušavanja sigurnosti beţiĉne

mreţe. Postupci i odgovornosti - Politika

175

Robbie Gill. Security Note on WPA and WPA2

dictionary attacks. 2008.

sigurnosti bi trebalo da identifikuje i

definiše sigurnosne procedure za sljedeće

sluĉajeve: Planiranje odgovora na

narušavanje sigurnosti Operativne mjere za

zaštitu sigurnosti beţiĉnih mreţa Fiziĉka

sigurnost je osnovna mjera kojom se

obezbjeĊuje da samo autorizovani korisnici

imaju pristup beţiĉnoj raĉunarskoj opremi.

Fiziĉka sigurnost podrazumijeva mjere kao

što su: Kontrola pristupa - Identifikacija

propusnicama, pristup uz identifikaciju

putem ĉitaĉa kartica, identifikacija

biometrijskim ureĊajima su metode koje

smanjuju mogućnost neovlaštenog pristupa

opremi za beţiĉnu raĉunarsku mreţu. Liĉna

identifikacija. Zaštita na više nivoa -

zakljuĉavanje vrata, instalacija video

nadzora za nadgledanje prostora oko

objekata u kojima je postavljena WLAN. Na

taj naĉin se odvraćaju potencijalni napadaĉi

na pristupne taĉke.

6. Zakljuĉak

Beţiĉne raĉunarske mreţe su sigurnosni

rizik za svakoga ko ih koristi. Uzroke treba

traţiti u nepotpunoj primjeni postojećih

mehanizama zaštite kao i u još uvjek

vaţećim standardima 802.11a, 802.11b i

802.11g koji kao osnovu sigurnosti koriste

WEP.

Prvi rezultat toga je i donošenje 802.1X

standarda koji znatno poboljšava naĉin

autentifikacije korisnika i time povećava

ukupnu sigurnost. Taj standard kao svoju

osnovu koristi EAP koji omogućava veliki

broj razliĉitih metoda autentifikacije

korisnika mreţe. Sljedeći korak u evoluciji

sigurnosti je WPA standard koji je usvojen

od strane udruţenja proizvoĊaĉa mreţne

opreme za beţiĉne raĉunarske mreţe (Wi-Fi

Alliance). WPA je otklonio sve sigurnosne

propuste u WEP-u, a pri tome uz manje

promjene drajvera radi na postojećoj

opremi. Iako veliko poboljšanje WPA se

smatra samo meĊukorakom izmeĊu 802.11x

standarda i najnovijeg 802.11i standarda

koji se nameće kao konaĉno rješenje

problema sigurnosti beţiĉnih raĉunarskih

mreţa.

Kada govorimo o zaštiti firme trebamo

obratiti paţnju još na par dodatnih stvari


152

radi bolje sigurnosti beţiĉne mreţe. Firme

su i potencijalno zanimljivije hakerima, jer u

firmu uvijek postoji makar jedan „nemaran―

uposlenik ĉije greške hakeri mogu doći do

povjerljivih podataka o firmi, budućim

projektima il pak bankovnim raĉunima.

Treba obratiti paţnju na sam pristup signalu,

treba ga ograniĉiti u granicama radnog

okruţenja, to je moguće preko softvera

regulacijom i usmjerenjem antene, ali i

fiziĉkoj izolaciji signala na krajnjim

zidovima te firme. Osim kontrole pristupa

lokalnom odašiljaĉu, jednaka opasnost vreba

i od „prisluškivanja―. Naime, kontrolom

korisnika koji pristupa lokalnom odašiljaĉu,

nismo onemogućili trećoj osobi unutar

dometa lokalnog odašiljaĉa da prisluškuje

komunikaciju izmeĊu odašiljaĉa i

prijemnika (našeg raĉunala) i na taj se naĉin

potencijalno domogne osjetljivih podataka

(npr. lozinki za internet bankarstvo i sl.).

Literatura

[1] Diskusioni forum:

http://www.netstumbler.org. 02.2009.

[2] Hall var Helleseth. Data set of WEP

encrypted frames. 02 2007.

[3]

http://www.sourceforge.net/projects/iperf/

[4]

http://www.smallnetbuilder.com/content/vie

w/30224/100/

[5] http://www.kismetwireless.net/

[6] http://www.elitesecurity.org/f24-

Kriptografija-enkripcija

[7]

http://www.willhackforsushi.com/Cowpatty.

html . 05.06.2009.

[8] http://www.tamos.com/. 05.06.2009.

[9] IEEE lista proizvoĊaĉa opreme i OUI

kodova.

http://standards.ieee.org/regauth/oui/.

16.02.2009.

[10] Itisk Martin Scott Fluhrer i Adi Shamir.

Weaknesses in the key scheduling algorithm

of RC4.

http://www.crypto.com.papers/others/rc4.ks

aproc.pdf.

[11] Martin Beck, Erik Tews. Practical

attack against WEP and WPA. 2008.

[12] Matthew Gast: 802.11 Wireless

Networks: The Definitive Guide, O'Reilly,

2002.eBooks

[13] M. Barbeau. WiMax/802.16 Threat

Analysis. ACM Press. str. 8-15, 2005.

[14] Robbie Gill. Security Note on WPA

and WPA2 dictionary attacks. 2008.

[15] Ross Anderson. Security Engineering:

A Guide to Building Dependable

Distributed Systems. Cambridge, January

2011.

[16] Suzana Stojaković - Ĉelutska. Building

Secure Information Systems, dissertation.

Prague. 2000.

[17] Thomas Maufer. Field Guide to

Wireless LANs for Administrators and

Power Users. Prentice Hall PTR. 2003.

[18] William A. Arbaugh. Real 802.11

Security. 2001.

http://www.smallnetbuilder.com/content/view/30224/100/

http://www.smallnetbuilder.com/content/view/30224/100/

http://www.kismetwireless.net/

http://www.elitesecurity.org/f24-Kriptografija-enkripcija

http://www.elitesecurity.org/f24-Kriptografija-enkripcija

http://www.willhackforsushi.com/Cowpatty.html%20.%2005.06.2009

http://www.willhackforsushi.com/Cowpatty.html%20.%2005.06.2009

http://www.crypto.com.papers/others/rc4.ksaproc.pdf

http://www.crypto.com.papers/others/rc4.ksaproc.pdf


153

Documents

Internacionalni univerzitet Travnikiu-travnik.com/wp-content/uploads/2018/07/9.-IUT-CASOPIS-novi-korica.pdf · korporativna sigurnost obuhvata ukupnu sigurnost firme s ciljem postizanja