Internet i Web tehnologije

Internet i Web tehnologijeSmer: Multimedijalne tehnologijeSemestar: IVFond: 2 + 2 + 1Predmetni nastavnik: Goran Lj. oreviPredmetni asistent: Milica MitiKonsultacije: kabinet 1z (u prizemlju)


Internet i Web tehnologijeCilj (znanja koja student stie): Osnove iz prenosa podataka (komunikacioni sistem, konfiguracije i tipovi mrea)Mrene arhitekture (OSI i TCP/IP referentni modeli)Ureaji za mreeno i meumreno povezivanje (repetitori, mostovi, ruteri, gateway-i)Lokalne raunarske mree (Ethernet, Token Ring)TCP/IP (protokoli i servisi Telnet, FTP, E-Mail)WWW (arhitektura, HTTP, HTML, JavaScript)


OcenjivanjeTeorijski deo 70%Zavrni ispit iliDva kolokvijumaPraktini deo 30%Projekat (min. 2/3)Obavezni deo:Lab. vebe


Uvod u prenos podatakaOsnovni pojmoviMrene konfiguracije


Osnovni pojmovi (komunikacija, podatak, prenos podataka)KomunikacijeRazmena informacija Lokalna ili daljinska Telekomunikacije (telefoniju, telegrafiju i televiziju) znai daljinsku, odnosno komunikaciju na daljinu.Podatakinjenica, koncept ili instrukcija predstavljena u bilo kom obliku dogovorenom izmeu strana koje stvaraju i koriste podatke. U kontekstu raunarskih informacionih sistema, podaci se predstavljaju u binarnom obliku, kao niz bita (0 i 1).Prenos podatakaRazmena podataka (u obliku 0 i 1-ca) izmeu dva ureaja korienjem elektrini ili optikih signala koji se prenose preko prenosnog medijuma (kao to je metalni provodnik, optiko vlakno ili vazduh). Lokalni - ureaji koji komuniciraju nalaze u istoj zgradi, odnosno u nekoj ogranienoj geografskoj oblasti. Daljinski - ureaji na veem meusobnom rastojanju.


Komunikacioni sistemSistem (kombinacija hardvera i softvera) koji omoguava razmenu podataka izmeu ureajaOsobine komunikacionog sistema:Preciznost isporuke: mora da isporui podatke na tano odredite. Podatke mora primiti ureaj (korisnik) kome su oni namenjeni, i samo taj ureaj (korisnik).Tanost: mora da isporui podatke bez greke, u tano onom obliku u kojem su oni poslati. Podaci koji su izmenjeni u prenosu, a nisu korigovani na prijemu su beskorisni.Pravovremenost: mora da isporui podatke na vreme. Podaci koji nisu isporueni na vreme su beskorisni. Predstavlja sposobnost sistema da prenese podatke tempom kako se oni generiu, sa ouvanim redosledom i bez znaajnog kanjenja. Ovakva vrsta prenosa se zove prenos u realnom-vremenu.


Komponente komunikacionog sistemaPoruka: informacija koja se razmenjuje. Predajnik (ili poiljalac): ureaj koji alje poruku. Prijemnik (ili primalac): ureaj koji prima poruku. Medijum: fizika putanja du koje se poruka prenosi od predajnika do prijemnika. Protokol. Protokol je skup pravila koja reguliu razmenu podataka.


MreaSkup ureaja (mrenih vorova) povezanih prenosnim linijama. vor moe biti raunar, tampa ili bilo koji drugi ureaj koji je u stanju da alje i prima podatke koje generiu drugi vorovi mree.Zasnovane na konceptu distribuiranog procesiranja (zajedniki zadatak raspodeljen na vie raunara):Sigurnost/zatienost.Distribuirane baze podatakaBrzo reavanje problema.Pouzdanost zahvaljujui redundansi.


Performanse mreeVreme prenosa: vreme potrebno da poruka pree put od jednog do drugog vora u mreiVreme odziva: vremenski interval izmeu slanja zahteva i dobijanja zahtevanih podatka


Performanse mreePerformanse mree zavise od brojnih faktora:Broj korisnika. Mrea se projektuje sa pretpostavkom o prosenom broju korisnika koji e komunicirati u isto vreme. U periodima jakog saobraaja, stvarni broj korisnika moe premaiti oekivani broj, to ima za posledicu pad performansi (due vreme odziva).Tip prenosnog medijuma (iani, beini, optiki). Ograniava maksimalnu brzinu prenosa podataka.Hardver (raunari, mreni ureaji). Tip hardvera koji se koristi u mrei utie na brzinu prenosa i kapacitet mree. Softver (protokoli). Prenos podataka zahteva znaajnu sofversku obradu. Dobro projektovan softver moe ubrzati ceo proces i uiniti da prenos bude efikasniji.


Pouzdanost mreeMere pouzdanosti mree:Uestanost otkaza. Koliko esto mrea otkazuje.Vreme oporavka. Koliko je vremena potrebno da se nakon otkaza uspostavi normalan rad mree.Zatita od katastrofalnih dogaaja. (poar, zemljotres ili kraa).


Sigurnost mreeZatita podataka od neovlaenog korienja i virusaNeovlaeni pristup. Osetljivi podaci moraju biti zatieni od neovlaenog korienja: Autorizacija putem korisnikog imena i lozinke - primer niskog nivoa zatite. ifrovanje (kriptovanje) podataka predstavlja vii nivo zatite. Virusi. Program, ubaen u sistem od strane zlonamernog korisnika, koji je u stanju da bez znanja drugih korisnika oteti sistem. Zatita od virusa zahteva primenu harevera i sofvera posebno projektovanih za tu namenu.


Primene mreaMarketing i trgovina.Finansijski servisiProizvodnjaElektronska potaElektronsko poslovanjeTelekonferencije


Mreni protokoliSkup pravila (konvencija) koja reguliu sve aspekte razmene informacijaSintaksa - struktura ili format podataka koji se razmenjuju, odnosno poredak u kome su oni prezentovani.Semantika se odnosi na znaenje svake sekcije bitova u poruci; kako se pojedine sekcije bitova interpretiraju i koje akcije se preduzimaju zavisno od interpretacije.Tajming definie kada podaci mogu da se alju i kojom brzinom se prenose.


Mreni standardiOmoguavaju meuoperativnost mrenog hardvera, softvera i aplikacija razliitih proizvoaaDe jure standard je standard sa pravnog gledita, odnosno standard koji je kroz formalnu proceduru objavila ili odobrila organizacija za standarde.De facto standard je onaj koje nije zvanino priznat od strane nadlenih organizacija, ve je kroz primenu posto tako iroko prihvaen da praktino nema konkurencijuZatvoren standard je onaj koga je definisala neka komercijalna kompanija sa ciljem da bude osnova za razvoj njihovih novih proizvoda. Kompanija ima potpuno vlasnitvo i kontrolu nad svojim standardomOtvoren standard formulie grupa zainteresovanih proizvoaa ili neki neformalni komitet. Javno su dostupani sa razlogom da doprinesu popularizaciji i brem usvajanju novih tehnologija. Otvoreni, zato to otvaraju mogunost za meuoperativnost i komunikaciju izmeu razliitih sistema.


Mrene konfiguracijeKonfiguracija linijeTopologija mreeNain prenosaKategorija mree


Konfiguracija linijeTaka-taka (point-to-point): Svake dve stanice povezane posebnim linkom. Multipoint: Vie stanica prikljueno na isti link.


Konfiguracija linije (point-to-point)Celokupni komunikacioni kapacitet linka namenjen prenosu podataka izmeu dve stanice.


Konfiguracija linije (multipoint)Komunikacioni kapacitet linka je razdeljen, bilo u prostoru ili u vremenu. Prostorna podela: Vie stanica u isto vreme mogu da koriste link radi slanja svojih podataka. Vremenska podela (time-sharing): svaka stanica mora da eka da bi dobili eskluzivno pravo korienja linka.


Topologije mreaNain kako su vorovi mree rasporeeni i povezani:Potpuno povezana mreaZvezdaStabloMagistralaPrsten


Potpuno povezana mrea (1/2)Mesh (engl.)Svaka stanica je namenskim poin-to-point linkom direktno povezana sa svakom drugom stanicom u mrei.


Potpuno povezana mrea (2/2)Prednosti:Linkovi prenose samo svoje podatke. Obezbeena privatnosti i sigurnostRobusna (u stanju da dobro funkcionie u nepredvienim situacijama). Ako neki link otkae, to ne znai da je otkazao i ceo sistem.Laka identifikacija i izlolacija kvaraNedostaci:Visoka cena: za n vorova n(n-1)/2 fizikih linkova i n-1 U/I portova po voruZbog visoke cene, retko se koristi u praksi


Zvezdasta mrea (1/2)Star (engl.)Svaki ureaj namenskim linkom povezan sa centralnim kontrolerom mree, tzv. voritem ili hub-omHub posrednik u komunikaciji (vor A alje poruku Hub-u, a Hab je prosleuje voru B)


Zvezdasta mrea (2/2)Prednosti:Nia cena u odnosu na potpuno povezanu mreu (jedan link i jedan U/I port po voru)Laka instalacija i rekonfiguracijaOtporna na otkaze (Ako neki link otkae, posledice trpi samo stanica iji je to link)Nedostaci:Hub je kritina komponenta (ako otkae hub, otkazao je ceo sistem)Postoje mree (stablo, prsten i magistrala) koje zahtevaju manje kabliranja


Mrea toplogije stabla (1/2)Hijerarhijska struktura: Fiziki bliski vorovi povezani na sekundarne hub-ova, a sekundarni hab-ovi na centralni hub.


Mrea toplogije stabla (2/2)Mogunost umreavanja veeg broja vorovaProirljivost (broj vorova nije ogranien brojem U/I portova centalnog hub-a)Manja ukupna duina kablova Laka administracija mree:Mogunost izolacije pojedinih mrenih segmenata (radi privatnosti)Regulacija prioriteta (mogunost da se prioritet u komunikaciji da vremenski-kritinim podacima)


Magistrala (1/2)Svi vorovi povezani na multipoint link:Drop link od vora do multipoint linkaT-konektor (tap) za spregu drop i multipioint linkaZavrni konektor (terminator) na krajevima multipoint linka (eliminie refleksiju signala)


Magistrala (2/2)Prednosti:Niska cenaJednostavna instalacijaNedostaci:Ograniena duina magistralnog kabla (zbog slabljenja signala)Oteana izolacija kvara i rekonfiguracija mreePrekid magistralnog kabla otkaz celog sistema


Prstenasta mrea (1/2)Ring (engl.)Svi vorovi povezani u zatvorenu petlju ili prstenSignal se prenosi u jednom smeru, od stanice do stanice, dok ne stignu do svog odreditaStanica koja primi signal namenjen nekoj drugoj stanici, regenerie primljene bitove i prosleuje ih dalje


Prstenasta mrea (2/2)Prednosti:Regenerisanje podataka omoguava da prstenasta mrea pokrije vea rastojanja od zvezdaste ili bus mreeKvarovi se lako mogu identifikovati i izolovati, a vor koji pogreno radi ili je otkazao se moe lako premostitiNedostaci:Prekid samo jednog point-to-point linka, prekida komunikaciju u celoj mrei.


Hibridne topologijeKombinacija vie mra razliite topologije.


Naini prenosaSmer protoka signala izmeu dva povezana ureaja:Simpleks Poludupleks (engl. Half-duplex) Puni dupleks (ili samo dupleks, engl. Full-duplex ili duplex)


Naini prenosa (simpleks)Komunikacija je jednosmerna. Jedan od dva ureaja povezanih linkom uvek alje, a drugi uvek samo prima podatke


Server

Monitor

Smer prenosa podataka

Naini prenosa (Poludupleks)Oba ureaja povezana linkom, mogu da alju podatke, ali ne u isto vreme. Dok jedan ureaj radi kao predajnik drugi moe da radi samo kao prijemnik, i obrnuto.


Workstation

Smer prenosa podataka u vremenu T1

Smer prenosa podataka u vremenu T2

Racunar

Racunar

Naini prenosa (Puni dupleks )Komunikaciji izmeu dva ureaja se moe obavljati simulatano u oba smera (oba ureaja mogu u isto vreme da alju i primaju podatke). Signali koji se prenose u razliitim smerovima dele raspoloivi kapacitet linije.


Workstation

Smer prenosa podataka u bilo kom vremenu

Racunar

Racunar

Kategorije mreaPodela prema oblasti pokrivanja:LAN (Local Area Network) Lokalna raunarska mrea.MAN (Metropolitan Area Network) - Gradska mrea.WAN (Wide Area Network) - Regionalna raunarska mrea


Kategorije mrea (LAN) Umreavanje raunara i drugih mrenih ureaja u relativno ogranienom podruju, npr. u jednoj zgradi ili kompleksu zgrada.Oblast pokrivanja - do nekoliko kilometaraOmoguava korienje zajednikih resursa od strane vie raunaraTopologija najee magistrala, prsten ili zvezda. Velika brzina prenosa podataka: 10-100Mbs, sa tendencijom ka 1Gbps.Broadcast mree - poruke koje jedna stanice emituju u mreu primaju sve ostale stanice.


Kategorije mrea (LAN)LAN u jednoj zgradiLAN koji pokriva vie zgrada


Workstation

Workstation

HUB

NG

Kategorije mrea (MAN)Mrea na nivou jednog gradaJedna mrea, ali i mrea vie povezanih LAN-ova.U vlasnitvu jedne privatne kompanije, ili servis koji nudi neka javna kompanija


Kategorije mrea (WAN)WAN (Wide Area Network - Regionalna raunarska mrea) - prenos podataka na velike daljine. Pokriva vee geografsko podruje, kao to je jedna drava ili kontinent. Koristi javne, iznamljene ili privatne (obino u kombinaciji) komunikacione linije i ureaji.


internet i InternetInternet (sa malim i)Vie LAN i/ili MAN povezanih u WAN mreu.Ruter: ureaj za meumreno povezivanjeInternet (sa velikim I) najvea svetska mrea.


Struktura Interneta


Rast Interneta


Paketski prenos


Prenos podatakaKomunikacija znai razmenu informacija. Komunikacija moe biti lokalna ili daljinska. Konverzacija dve osobe licem u lice primer je lokalne komunikacije. Pojam telekomunikacije (koji ukljuuje: telefoniju, telegrafiju i televiziju) znai daljinsku, odnosno komunikaciju na daljinu.Podatak je injenica, koncept ili instrukcija predstavljena u bilo kom obliku dogovorenom izmeu strana koje stvaraju i koriste podatke. U kontekstu raunarskih informacionih sistema, podaci se predstavljaju u binarnom obliku, kao niz bitova (0 i 1).Prenos podataka je razmena podataka (u obliku 0 i 1-ca) izmeu dva ureaja korienjem elektrini ili optikih signala koji se prenose preko prenosnog medijuma (kao to je metalni provodnik, optiko vlakno ili vazduh). Prenos podataka je lokalni, ako se ureaji koji komuniciraju nalaze u istoj zgradi, odnosno u nekoj ogranienoj geografskoj oblasti. Prenos je daljinski ako su ureaji na veem meusobnom rastojanju.Da bi komunikacija bila ostvariva, ureaji koji razmenjuju podatke moraju biti deo komunikacionog sistema koji ini neka specifina kombinacija hardvera i softvera. Efikasnost komunikacionog sistema odreen je sledeim osnovnim karakteristikama:Preciznost isporuke. Komunikacioni sistem mora da isporui podatke na tano odredite. Podatke mora primiti ureaj (korisnik) kome su oni namenjeni, i samo taj ureaj (korisnik).Tanost. Komunikacioni sistem mora da isporui podatke bez greke, u tano onom obliku u kojem su oni poslati. Podaci koji su izmenjeni u prenosu, a nisu korigovani na prijemu su beskorisni.Pravovremenost. Komunikacioni sistem mora da isporui podatke na vreme. Podaci koji nisu isporueni na vreme su beskorisni. U sluaju video, audio i govornih komunikacija, pravovremena isporuka znai sposobnost sistema da prenese podatke tempom kako se oni generiu, sa ouvanim redosledom i bez znaajnog kanjenja. Ovakva vrsta prenosa se zove prenos u realnom-vremenu.

Sistem za prenos podataka ine sledeih pet komponenti (Sl. 11):Poruka. Poruka je informacija koja se razmenjuje. Poruku moe da sadri tekst, brojevi, slike, zvuk, video ili neku njihova kombinacija.Predajnik (ili poiljalac). Predajnik je ureaj koji alje poruku. To moe biti raunar, telefonski aparat, video kamera i slino.Prijemnik (ili primalac). Prijemnik je ureaj koji prima poruku. To moe biti raunar, telefonski aparat, TV aparat i slino.Medijum. Prenosni medijum je fizika putanja du koje se poruka prenosi od predajnika do prijemnika. To moe biti kabl sa upredenim paricama, koaksijalni kabl, optiki kabl ili radio talasi.Protokol. Protokol je skup pravila koja reguliu razmenu podataka. Predstavlja sporazum ili dogovor izmeu ureaja koji komuniciraju. Bez protokola, dva ureaja se mogu povezati, ali ne mogu komunicirati. (Kao to osobu koja govori Srpski, moe da uje ali ne i da razume osobu koja govori samo Japanski). MreaMrea je skup ureaja (esto se kae i mrenih vorova ili samo vorova) povezanih prenosnim linijama. vor moe biti raunar, tampa ili bilo koji drugi ureaj koji je u stanju da alje i/ili prima podatke koje generiu drugi vorovi mree. Prenosne linije koje povezuju vove u mreu, esto se zovu komunikacioni kanali.Distribuirano procesiranje. Mree su zasnovane na konceptu distribuiranog procesiranja (obrade) kod koga se zajedniki zadatak raspodeljuje na vie raunara. Umesto da je jedan moan raunar odgovoran za sve aspekte celokupnog posla, svaki pojedinani raunar obavlja jedan deo. Prednosti distribuiranog procesiranja su:Sigurnost/zatienost. Projektanti distribuiranih sistema obino su u mogunosti da ogranie naine na koje korisnik moe da interaguje sa sistemom. Na primer, banka moe dozvoliti svojim korisnicima da posredstvom bankovnih automata mogu da pristupe samo svojim raunima, ali ne i celokupnoj bazi podataka.Distribuirane baze podataka. Ne postoji potreba da jedan raunar uva celokupnu bazu podataka. Na primer, korisnici Web-a u mogunosti su da pristupaju informacijama koje su fiziki smetene bilo gde u svetu.Brzo reavanje problema. Vie raunara koji zajedniki rade na reavanju istog problema, reie problem bre nego to bi to uinio jedan raunar radei sam.Pouzdanost zahvaljujui redundansi. Sistem se moe uiniti pouzdanijim ako vie raunara u isto vreme izvravaju isti program. Ako jedan raunar, zbog otkaza, generie pogrene rezultate, preostali, ispravni raunari mogu da ga nadglasaju PerformansePerformanse mree se mogu meriti na razliite naine. Na primer, dve esto koriene performansne mere su: vreme prenosa i vreme odziva. Vreme prenosa je vreme potrebno da poruka pree put od jednog do drugog vora u mrei. Vreme odziva je vremenski interval izmeu slanja zahteva i dobijanja zahtevanih podatka.Performanse mree zavise od brojnih faktora, od kojih su najznaajniji sledei:Broj korisnika. Mrea se projektuje sa pretpostavkom o prosenom broju korisnika koji e komunicirati u isto vreme. U periodima jakog saobraaja, stvarni broj korisnika moe premaiti oekivani broj, to ima za posledicu pad performansi (due vreme odziva). Ponaanje mree pri poveanom optereenju predstavlja jednu od mera njenih performansi.Tip prenosnog medijuma. Medijum ograniava brzinu prenosa podataka. Tendencija je korienje sve brih i brih prenosnih medijuma (npr. optiki kabl). Medijum koji moe da prenosi podatke brzinom od 100 megabita u sekundi (Mbps) je 10 puta moniji od medijuma koji prenosi podatke brzinom od 10 Mbps. Meutim, brzina prenosa ne moe da raste u nedogled (brzina svetlosi postavlja krajnju granicu).Hardver. Tip hardvera koji se koristi u mrei utie kako na brzinu tako i na kapacitet mree. Bri raunari sa veim memorijom obezbeuju bolje performanse.Softver. Softver koji se koristi za obradu podatak na stranama predanjika i prijemnika kao i u meuvorovima ima uticaj na performanse mree. Prenos poruke od jednog do drugog vora u mrei zahteva intenzivnu obradu podataka: podaci koji predajnik alje moraju se konvertovati u signal koji se moe preneti kroz prenosni medijum; dodatna obrada je neophodna da bi se osigurala isporuka poruke bez greaka i pronala putanja kroz mreu do odredinog vora. Na prijemnoj strani, primljeni signali se moraju konvertovai u oblik koji prijemnik moe da koristi. Softver koji obezbeuje sve ove funkcije moe imati uticaja na brzinu i pouzdanost mree. Dobro projektovan softver moe ubrzati ceo proces i uiniti da prenos bude efikasniji.Performanse mree zavise od brojnih faktora, od kojih su najznaajniji sledei:Broj korisnika. Mrea se projektuje sa pretpostavkom o prosenom broju korisnika koji e komunicirati u isto vreme. U periodima jakog saobraaja, stvarni broj korisnika moe premaiti oekivani broj, to ima za posledicu pad performansi (due vreme odziva). Ponaanje mree pri poveanom optereenju predstavlja jednu od mera njenih performansi.Tip prenosnog medijuma. Medijum ograniava brzinu prenosa podataka. Tendencija je korienje sve brih i brih prenosnih medijuma (npr. optiki kabl). Medijum koji moe da prenosi podatke brzinom od 100 megabita u sekundi (Mbps) je 10 puta moniji od medijuma koji prenosi podatke brzinom od 10 Mbps. Meutim, brzina prenosa ne moe da raste u nedogled (brzina svetlosi postavlja krajnju granicu).Hardver. Tip hardvera koji se koristi u mrei utie kako na brzinu tako i na kapacitet mree. Bri raunari sa veim memorijom obezbeuju bolje performanse.Softver. Softver koji se koristi za obradu podatak na stranama predanjika i prijemnika kao i u meuvorovima ima uticaj na performanse mree. Prenos poruke od jednog do drugog vora u mrei zahteva intenzivnu obradu podataka: podaci koji predajnik alje moraju se konvertovati u signal koji se moe preneti kroz prenosni medijum; dodatna obrada je neophodna da bi se osigurala isporuka poruke bez greaka i pronala putanja kroz mreu do odredinog vora. Na prijemnoj strani, primljeni signali se moraju konvertovai u oblik koji prijemnik moe da koristi. Softver koji obezbeuje sve ove funkcije moe imati uticaja na brzinu i pouzdanost mree. Dobro projektovan softver moe ubrzati ceo proces i uiniti da prenos bude efikasniji.PouzdanostMere pouzdanosti mree su: frekvencija otkaza, vreme potrebno da se nakon otkaza komunikaciona linija vrati u operativno stanje i opstanak mree u situacijama velikih kvarova.Uestanost otkaza. Sve mree povremeno otkazuju. Meutim, mrea kod koje su otkazi esti nije od velike koristi korisniku.Vreme oporavka mree nakon otkaza. Koliko je vremena potrebno da se nakon otkaza uspostavi normalan rad mree. Mree koje se mogu bre popraviti su vrednije od onih koje tu osobinu nemaju.Zatita od katastrofa. Mrea mora biti zatiena od katastrofalnih dogaaja, kao to je poar, zemljotres ili kraa. SigurnostProblem sigurnosti mrei odnosi se na zatitu podataka od neovlaenog korienja i virusa.Neovlaeni pristup. Da bi mrea bila upotrebljiva, osetljivi podaci moraju biti zatieni od neovlaenog korienja. Postoji vie nivoa zatite. Autorizacija putem korisnikog imena i lozinke je primer niskog nivoa zatite. ifrovanje (kriptovanje) podataka predstavlja vii nivo zatite. ifrovanje podrazumeva sistematsku modifikaciju podataka na nain da oni postanu nerazumljivi za svakog korisnika koji neovlaeno doe u njihov posed.Virusi. Savremene mree su dostupne mnogim korisnicima, pa i onim zlonamernim, iji je cilj da putem mree nanesu tetu drugim korisnicima ili samom sistemu. Raunarski virus je program, ubaen u sistem od strane zlonamernog korisnika, koji je u stanju da bez znanja drugih korisnika oteti sistem. Zatita mree od virusa zahteva primenu harevera i sofvera posebno projektovanih za tu namenu. AplikacijeU kratkom vremenskom periodu od kako su aktuelne, raunarske mree su postale nezamnljive u poslovanju, industriji i zabavi. Neke od primena mrea u razliitim oblastima su:Marketing i trgovina. Raunarske mree se iroko koriste za marketing i prodaju proizvoda. Marketing agenti koriste mreu za prikupljanje, razmenu i analizu podatak koji se odnose na potrebe i interesovanja kupaca. Aplikacije za elektronsku trgovinu, ako to je kupovina na daljinu, omoguavaju korisinicima da putem mree narue i plate proizvode koje ele da kupe, rezerviu sobu u hotelu ili kartu u avionu.Finansijski servisi. Savremeni finansijski servisi su u potpusti zavisni od raunarskih mrea. Tipini primeri su: elektronski transfer novca, praenje stanja na berzi, uvid u bankovne raune i sl.Proizvodnja. Raunarske mree nalaze primenu u mnogim aspektima proizvodnje, od projektovanje novih proizvoda do upravljanja proizvodnjom. Mrene CAD (computer-added design, projektovanje pomou raunara) aplikacije omoguavaju da korisnika istovremeno rade na istom projektu. CAM (Computer-assisted manufacturing) slue za Elektronska pota. Verovatno najrasprostranjenija mrena aplikacija. Omoguava korsnicima da putem mree razmenjuju pisma.Informacioni servisi. Primeri informacionih servisa su digitalne biblioteke, banke podataka, elektronska izdanja novina. Web sajt koji nudi tehnike podatke o novom proizvodu je vrsta invoformacionog servisa.Elektronsko poslovanje. Omoguava prenos poslovnih podataka (nerudbenice, rauni, predrauni i sl.) bez upotrebe papira.Telekonferencije. Mogunost da se sastanak ili konferencija odri, a da uesnici sastanka nisu prisutni na istom mestu. U najprostijoj formi, telekonferencija se ostvaruje tako to uesnici meusobno razmenjuju tekstualne prouke. Naprednije aplikacije, omoguavaju govornu, pa ak i video komunikaciju (uesnici mogu da se vide i uju). ProtokoliU raunarskim mreama, komunikacija se uspostavlja izmeu entiteta iz razliitih sistema. Entitet je bilo ta to moe da alje i prima informacije. Primeri entiteta su: aplikacioni program, softver za elektronsku potu, Internet pretraiva. Sistem je fiziki objekat koji sadri jedan ili vie entiteta. Primer sistema je raunar ili terminal.Meutim, entiteti ne mogu prosto da alju svoje podatke i da oekuju da e ih drugi entiteti razumeti. Da bi se komunikacija ostvarila, entiteti moraju biti saglasni oko toga: koja vrsta podataka se razmenjuje u komunikiciji, kako se obavlja razmena i kada se komunikacija deava. Drugim reima, neophodno je da se ponaaju shodno istom protokolu. Protokol je skup pravila (konvencija) koja reguliu sve aspekte razmene informacija. Kljuni elementi protokola su: sintaksa, semantika i tajming.Sintaksa se odnosi na strukturu ili format podataka koji se razmenjuju, odnosno poredak u kome su oni prezentovani. Na primer, neki protokol je definisan tako da prvih osam bita mora da sadre adresu predajnika, drugih osam adresu prijemnika, a da preostali bitovi sadre poruku.Semantika se odnosi na znaenje svake sekcije bitova u poruci; kako se pojedine sekcije bitova interpretiraju i koje akcije se preduzimaju zavisno od interpretacije. Na primer, da li adresa sadrana u primljenoj poruci oznaava konano odredite ili ukazuje da poruku treba proslediti dalje ka konanom odreditu.Tajming definie kada podaci mogu da se alju i kojom brzinom se prenose. Na primer, ako predajnik generie podatke brzinom od 100 Mbps, a prijemnik je u stanju da obradi podatke brzinom od 1 Mbps, potreban je neki nain za meusobno usaglaavanje kako podaci ne bi bili izgubljeni Da bi se u mrei ostvarila bilo kakva komunikacija neophodna je stroga i precizna koordinacija aktivnosti mrenih vorova. Neki proizvoa mrene opreme moe garantovati da e svi njegovi proizvodi,povezani u mreu, meusobno dobro raditi. Ali ta ako se javi potreba da se u mreu ugradi ureaj nekog drugog proizvoaa. Koja je korist od TV aparata ako on moe da prima signale iz jednog opsega kanala, ako lokalna TV stanica emituje signal u nekog drugom opsegu? Gde ne postoje standardi postoje problemi. Automobili su primer nestandardizovanih proizvoda. Menja iz jednog modela se nee uklopiti u neki drugi model automobila. Standard definie model za razvoj proizvoda koji omoguava da proizvodi razliitih proizvoaa mogu zajedno da rade. Standardi su od kljune vanosti za stvaranje i razvoj otvorenog treita i konkurenciju izmeu proizvoaa opreme. Standardi iz oblasti prenosa podataka svrstavaju se dve kategorije: de facto i de jure. De jure standard je standard sa pravnog gledita, odnosno standrard koji je kroz formalnu proceduru objavila ili odobrila organizacija za standarde. De facto standard je onaj koje nije zvanino priznat od strane nadlenih organizacija, ve je kroz primenu posto tako iroko prihvaen da praktino nema konkurenciju. Po pravilu, de facto standradi potiu od nekog konkretnog proizvoaa opreme kao rezultat njegove tenje za definisanjem funkcionalnosti novih proizvoda ili nove tehnologije.De facto standardi se dalje mogu podeliti u dve kategorije: zatvoreni i otvoreni. Zatvoren standard je onaj koga je definisala neka komercijalna kompanija sa ciljem da bude osnova za razvoj njihovih novih proizvoda. Kompanija ima potpuno vlasnitvo i kontrolu nad svojim standardom. Ovi standardi su zatvoreni, zato to onemoguavaju (zatvaraju) komunikaciju sa ureajima drugih proizvoaa. Sa druge strane, otvorene standarde po pravilu formulie grupa zainteresovanih proizvoaa ili neki neformalni komitet. Otvoreni standardi su javno dostupani sa razlogom da doprinesu popularizaciji i brem usvajanju novih tehnologija. Zovu se otvoreni, zato to otvaraju mogunost za meuoperativnost i komunikaciju izmeu razliitih sistema. Konfiguracija linije se odnosi na nain kako su dve ili vie stanica povezane na link. Link (veza) je fiziki komunikacioni put za prenos podataka od jedne do druge stanice. Vizelno, link moemo zamisliti kao liniju koja spaja dve take. Da bi komunikacija bila mogua, stanice moraju biti na isti nain i u isto vreme povezane na isti link. Postoje dve linijske konfiguracije: taka-taka (point-to-point) i multipoint.Konfiguracija tipa taka-taka, ili point-to-point, podrazumeva da su svake dve stanice povezane posebnim linkom. Celokupni komunikacioni kapacitet linka namenjen je prenosu podataka izmeu te dve stanice. Kod veine point-to-point konfiguracija za povezivanje krajnjih ureaja koristi se kabl, ali i druge opcije, kao to su mikrotalasi ili satelitski linkovi, su mogue (Sl. 12).

Multipoint. Linijska konfiguracija tipa multipoint je komunikaciona veza u kojoj je vie stanica prikljueno na isti link (Sl. 13). U ovom sluaju, komunikacioni kapacitet linka je razdeljen, bilo u prostoru ili u vremenu. Ako vie stanica u isto vreme mogu da koriste link radi slanja svojih podataka, radi se o prostornoj podeli. Ako stanica mora da eka da bi dobili eskluzivno pravo korienja linka, radi se o vremenskoj podeli (time-sharing). Pojam topologija odnosi se na nain kako su vorovi mree rasporeeni i povezani, bilo prostorno bilo logiki. Kao to su dve ili vie stanica povezane na link, tako dva ili vie linka ine topologiju. Topologija mree, u sutini, predstavlja grafiku reprezentaciju meusobnog odnosa svih linkova i povezanih stanica (vorova). Pet osnovnih mrenih topologija su: potpuno povezana mrea (mesh), zvezda (star), stablo (tree), magistrala (bus) i prsten (ring).Topologije ukazuje kako su umreen ureaji meusobno povezani, a ne i kako su fiziki rasporeeni. Na primer, ako je topologija neke mree tipa zvezda, to ne znai da svi umreeni raunari moraju i fiziki biti rasporeeni oko centralne take tako da njihov raspored nalikuje zvezdi; dovoljno je da svaki raunar bude povezan sa centralnom takom, bez obzira gde se fiziki nalazi. Izbor topologije mree zavisi od relativnog odnosa vorova povezanih na isti link. Dva odnosa su mogua: peer-to-peer, u kome svi ureaji ravnopravno dele link i primarni-sekundarni, u kome jedan ureaj (primarni) upravlja saobraajem, a ostali koriste njegove usluge da bi preneli svoje podatke. Potpuno povezana mrea i prsten su pogodni za peer-to-peer, a zvezda i stablo za primarni-sekundarni odnos. Magistrala je podjednako dobra za oba odnosa. Potpuno povezana mrea (Mesh). Kod potpuno povezane mree svaka stanica je namenskim poin-to-point linkom direktno povezana sa svakom drugom stanicom u mrei. Pojam namenski znai da link prenosi podatke samo izmeu dve stanice koja povezuje. Potpuno povezana mrea n vorova ima n(n-1)/2 fizikih linkova. To praktino znai da svaki vor mora imati n-1 ulazno-izlaznih (I/O) portova za povezivanja sa isto toliko linkova. Prednosti potpuno povezane mree u odnosu na druge topologije su: (1) korienje namenskih linkova garantuje da se veza prenosi samo svoje podatke. Na taj nain su eliminisani problemi koji se mogu javiti usled deobe linka izmeu vie stanica. (2) potpuno povezana mrea je robusna (u stanju da dobro funkcionie u nepredvienim situacijama). Ako neki link otkae, to ne znai da je otkazao i ceo sistem. (3) namenski linkovi obezbeuju privatnosti i sigurnost. Svaka poruka se prenosi du namenskog linka i zato je dostupna samo onom korisniku kome je namenjena: fizike granice spreavaju druge korsnike da dou u njen posed. (4) olakana identifikacija i izlolacija kvara. Ako neki link otkae, saobraaj se moe preusmeriti na ispravne linkov. Glavni nedostatak poptuno povezane mree je izuzetno olakana identifikacija i izlolacija kvara. Pored visoke cene, to oteava instalaciju i eventualnu kasniju rekonfiguracija mree. Iz tog razloga, potpuno povezane mree se retko koriste u praksi.

Zvezda (Star). Kod zvezdaste mree, svaki ureaj je namenskim linkom povezan sa centralnim kontrolerom mree, tzv. voritem ili hub-om. Ureaji nisu meusobno direktno povezani. Za razliku od potpuno povezane mree, zvezda ne dozvoljava direktni prenos poruka izmeu stanica. Kontroler ima ulogu slinu telefonskoj centrali: Ako ureaj A eli da poalje poruku ureaju B, tada A alje poruku kontroleru, a on je prosleuje ureaju B (Sl. 15). Zbog manjeg broja linkova i potrebnih I/O portova, cena zvezde je nia od cene potpuno povezane mree. Jedan link i jedan I/O port po stanici su dovoljni da bi se omougila komunikacija izmeu svih vorova u mrei. Instalacija i rekonfiguracija je laka, jer se nova stanica povezuje samo sa hub-om. Zvezda je, slino potpuno povezanoj mrei, mada u neto manjem obimu, otporna na otkaze. Ako neki link otkae, posledice trpi samo stanica iji je to link. Meutim, hub je kritina komponenta: ako otkae hub, otkazao je ceo sistem. Mada zvezda zahteva manje kabliranja nego potpuno povezana mrea postoje topologije (npr. stablo, prsten i magistrala) koje zahtevaju jo manje kabliranja. Zbog manjeg broja linkova i potrebnih I/O portova, cena zvezde je nia od cene potpuno povezane mree. Jedan link i jedan I/O port po stanici su dovoljni da bi se omougila komunikacija izmeu svih vorova u mrei. Instalacija i rekonfiguracija je laka, jer se nova stanica povezuje samo sa hub-om. Zvezda je, slino potpuno povezanoj mrei, mada u neto manjem obimu, otporna na otkaze. Ako neki link otkae, posledice trpi samo stanica iji je to link. Meutim, hub je kritina komponenta: ako otkae hub, otkazao je ceo sistem. Mada zvezda zahteva manje kabliranja nego potpuno povezana mrea postoje topologije (npr. stablo, prsten i magistrala) koje zahtevaju jo manje kabliranja. Stablo (Tree). Stablo je varijanta zvezde. Kao kod zvezde, vorovi stabla su povezani na hub koji upravlja celokupnim saobraajem u mrei. Meutim, nisu sve stanice direktno prikljueni na cetralni hub. Veina stanica su prekljuene na sekundarne hub-ovi koji su onda direktno prikljueni na centralni hub. (Sl. 16). Sekundarni hub-ovi se koriste za povezivanje fiziki bliskih stanica. Na primer, svi raunari koji se nalaze u jednoj prostoriju mgu biti povezani na isti sekundarni hub koji se nalazi u istoj toj prostoriji, a sekundarni hub-ovi iz svih prostorija u zgradi pozvezani su na centralni hub. Prednosti i nedostaci stabla su u osnovi isti kao oni zvezde. Uvoenje sekundarnih hub-ova prua sledee prednosti: Prvo, mrea moe imati vei broj vorova. Drugim reima, mrea postaje proirljiva, jer maksimalan broj vorova vie nije ogranien brojem raspoloivih portova centralnog hub-a. Takoe, ukupna duina kablova je manja (umesto da sa petog sprata gde postoji 10 raunara, do prizemlja, gde je smeten centralni hub, vodi 10 kablova, vodi se samo jedan, za spregu sekundarnog hub-a, koji je na petom spratu, i centralnog hub-a). Drugo, administrator mree ima mogunost da izoluje pojedine delovi mree i dodeli im razliite prioritete u komunikciji. Na primer, svi raunari prikljueni na jedan sekundarni hub mogu imati prioritet nad raunarima vezanim na neki drugi (u situacijama kada centralni hub treba na isti izlazni link da preusmeri saobraaj iz vie ulaznih linkova prednost e dati ulaznom linku najvieg prioriteta). Na taj nain, admistrator moe garantovati da nee doi do zastoja u prenosu vremenski-kritinih podataka.Magistrala (Bus). Za razliku od svih prethodnih mrenih topologija koje koriste point-to-pont linkove, magistrala je zasnovana na jednom multipoint linku na koji su prikljueni svi vorovi (Sl. 17). vorovi se povezuju na multipoint link pomou tzv. T-konektora (ili tap-a) koji spaja drop link (drugim krajem vezan za vor) i magistralni kabl. Krajevi magistralnog kabla zavreni su specijalnim zavrnim konektorima (terminatori) koji eliminiu refleksiju signala. Zbog slabljena signala prilikom prenosa kroz kabl, postoji ogranienje u pogledu maksimalne duine magistralnog kabla i minimalnog rastojanja izmeu tap-ova. Glavna prednost magistrale je jednostavna instalacija. Magistralni kabl se moe postaviti po obodu neke prostorije, a svaki raunar drop linijom povezati na najblii tap. Nedostaci magistrale su oteana rekonfiguracija i izolacija kvara. Magistrala se obino projektuje tako da bude optimala u trenutku instalacije (broj i raspored tap-va prilagoeni su trenutnom broju i rasporedu raunara). Zato se moe javiti problem kada treba prikljuiti novi raunar. Takoe, otkaz ili prekid magistralnog kabla prekida svaku komunikaciju u mrei, ak i izmeu vorova koji su sa iste strane problema (prekid stvara dva nova kraja, koji, poto nisu zavreni terminatorom, reflektuju signal nazad u svoje delove kabla to pravi um koji naruava signal). Zbog slabljena signala prilikom prenosa kroz kabl, postoji ogranienje u pogledu maksimalne duine magistralnog kabla i minimalnog rastojanja izmeu tap-ova. Glavna prednost magistrale je jednostavna instalacija. Magistralni kabl se moe postaviti po obodu neke prostorije, a svaki raunar drop linijom povezati na najblii tap. Nedostaci magistrale su oteana rekonfiguracija i izolacija kvara. Magistrala se obino projektuje tako da bude optimala u trenutku instalacije (broj i raspored tap-va prilagoeni su trenutnom broju i rasporedu raunara). Zato se moe javiti problem kada treba prikljuiti novi raunar. Takoe, otkaz ili prekid magistralnog kabla prekida svaku komunikaciju u mrei, ak i izmeu vorova koji su sa iste strane problema (prekid stvara dva nova kraja, koji, poto nisu zavreni terminatorom, reflektuju signal nazad u svoje delove kabla to pravi um koji naruava signal).Prsten (Ring). Kod prstenaste mree (ringa), sve stanice su povezane u zatvorenu petlju ili prsten, tako to je svaka stanica sa dva point-to-point linka direktno povezan sa dve susedne stanice (Sl. 18). U ring mrei signal se uvek prenosi u jednom smeru, od stanice do stanice, dok ne stignu do svog odredita. Kada stanica primi signal namenjen nekoj drugoj stanici, ona regenerie primljene bitove i prosleuje ih dalje. Regenerisanje podataka omoguava da ring mrea pokrije veea rastojanja od zvezdaste ili bus mree. Ring se relativno jednostavno instalira i rekonfigurie. Da bi se dodala nova ili izbacila postojea stanica, potrebno je premestiti samo dva kabla. Jedina ogranienja su ona koja se odnose na maksimalnu duinu kabla i maksimalni broj vorova u ringu. Takoe, kvarovi se lako mogu identifikovati i izolovati, a vor koji pogreno radi ili je otkazao se moe lako premostiti. Obino, signal u ringu cikulie sve vreme (kada nema saobraaja, ringom krui kontrolna poruka). Ako ne primi signal za neko vreme, stanica moe da aktivira alarm, koji e upozoriti adimistratora na pojavu problema i njegovu tanu lokaciju. Meutim, jednosmerni saobraaj, kakav je u ringu, ima i svoje nedostatke. Prekid samo jednog point-to-point linka, prekida komunikaciju u celoj mrei. Regenerisanje podataka omoguava da ring mrea pokrije veea rastojanja od zvezdaste ili bus mree. Ring se relativno jednostavno instalira i rekonfigurie. Da bi se dodala nova ili izbacila postojea stanica, potrebno je premestiti samo dva kabla. Jedina ogranienja su ona koja se odnose na maksimalnu duinu kabla i maksimalni broj vorova u ringu. Takoe, kvarovi se lako mogu identifikovati i izolovati, a vor koji pogreno radi ili je otkazao se moe lako premostiti. Obino, signal u ringu cikulie sve vreme (kada nema saobraaja, ringom krui kontrolna poruka). Ako ne primi signal za neko vreme, stanica moe da aktivira alarm, koji e upozoriti adimistratora na pojavu problema i njegovu tanu lokaciju. Meutim, jednosmerni saobraaj, kakav je u ringu, ima i svoje nedostatke. Prekid samo jednog point-to-point linka, prekida komunikaciju u celoj mrei.Hibridne topologije. esto, projektanti mrea kombinuju razliite topologije kada vie izdvojenih podmrea treba meusobno povezati. Na Sl. 19 je prikazan primer hibridne topologije gde su tri podmree razliite topologije povezane u jedinistvenu zvezdastu mreu. Pojam nain (ili reim) prenosa odnosi se na smer protoka signala izmeu dva povezana ureaja. Postoje tri naina prenosa: simpleks, poludupleks i puni dupleks. Simpleks. Kod simpleks prenosa prenosa komunikacija je jednosmerna (slino jednosmernoj ulici). Jedan od dva ureaja povezanih linkom uvek alje, a drugi uvek samo prima podatke (Sl. 110).

Poludupleks (Half-duplex). Kod poludupleks prenosa, oba ureaja povezana linkom, mogu da alju podatke, ali ne u isto vreme (Sl. 110). Dok jedan ureaj radi kao predajnik drugi moe da radi samo kao prijemnik, i obrnuto. (Slino putu koji ima jednu traku sa dvosmernim saobraajem: dok prolaze vozila u jednom smeru, vozila iz drugog moraju da ekaju.) Voki-toki radio je primer half-duplex sistema.Puni dupleks (ili samo dupleks, Full-duplex ili duplex). Kod dupleksa komunikaciji izmeu dva ureaja se moe obavljati simulatano u oba smera (oba ureaja mogu u isto vreme da alju i primaju podatke) (Sl. 110). (Slino dvosmernoj ulici sa saobraajem u oba smera). Signali koji se prenose u razliitim smerovima dele raspoloivi kapacitet linije. Telefonska mrea je tipian primer dupleks komunikacije.Kategorije mreaSavremene raunarske mree mogu se svrstati u tri kategorije: LAN, MAN i WAN. U koju kategoriju e konretna mrea biti klasifikovana zavisi od njene veliine (broja vorova), povrine oblasti koju pokriva, fizike arhitekture, oblika vlasnitva i td.LAN (Local Area Networks) je lokalne raunarska mrea u privatnom vlasnitvu koja se koristi za umreavanje raunara i drugih mrenih ureaja u relativno ogranienom podruju, npr. u jednoj zgradi ili kompleksu zgrada nekog fakulteta, vladine organizacije ili preduzea (Sl. 111). Zavisno od potreba organizacije, LAN moe biti mrea malog obima (npr. dva PC raunara i tampa u jednoj kancelariji), ali i veoma sloena mrea koja pokriva celo jedno preduzee sa mnotvom raznorodnih raunara i periferijskih ureaja. Oblast pokrivanja savremenih LAN mree ograniena je na do nekoliko kilometara.Glavni zadatak LAN-a je da omogui korienje zajednikih resursa od strane vie raunara. Zajedniki resursi mogu biti: hardver (npr. tampa), softver (npr. aplikacioni program) ili podaci. Tipini primeri LAN mrea mogu se nai u poslovnim organizacijama, gde se koriste za formiranje radnih grupa raunara. Jedan od raunara, tipino, poseduje hard disk veeg kapaciteta i ima ulogu servera. Ostali raunari su klijenti. Na serveru se moe uvati softver koji je putem mree dostupan svim lanovim radne grupe.Osim po veliini, LAN se razlikuje od ostalih tipova mrea po topologiji, kao i po tipovama prenosnih medijuma koje koristi. Po pravilu, u okviru jednog LAN-a koristi se isti tip prenosnog medijuma. Topologija LAN-a je najee bus, ring ili zvezda. Brzina prenosa podataka u LAN mrei se kree u opsegu 10-100Mbs, sa tendencijom ka 1Gbps.LAN-ovu su broadcast mree. Kratke poruke (pakete) koje jedna stanice emituju u mreu primaju sve ostale stanice. Jedno posebno polje u paketu definie eljenog primaoca. Po prijemu paketa, stanica proverava adresno polje. Ako je paket namenjen stanici, ona uzima paket, a ako nije ona ga odbacuje. MANMAN (Metropolitan Area Network - Gradska mrea) su mree na nivou jednog grada. To moe bit jedna mrea, kao na primer mrea kablovske televizije, ali i mrea vie povezanih LAN-ova. Na primer, banka, koja poseduje vie ekspozitura na razliitim lokacijama u gradu, moe koristi MAN za povezivanje LAN-ova svojih ekspozitura. MAN moe u potpunosti biti u vlasnitvu jedne privatne kompanije, ali moe biti i servis koji nudi neka javna kompanija, kao to je PTT.WAN (Wide Area Network - Regionalna raunarska mrea) obezbeuje prenos podataka na velike daljine i tipino pokriva vee geografsko podruje, kao to je jedna drava ili kontinent (Sl. 113). Za razliku od LAN-ova za ije formiranje je potrebno posedovati celokupnu potrebnu infrastrukuru, za formiranja WAN-ova se koriste javne, iznamljene ili privatne (obino u kombinaciji) komunikacione linije i ureaji.InternetPovezivanjem dve ili vie mrea nastaje internet (Sl. 114). Mree se povezuju pomou ureaja za meumreno povezivanje (oznaeni slovom R na Sl. 114). Primeri ovakvih ureaja su ruteri i gateway-i. Tipino, internet ini vei broj LAN i MAN mrea povezanih u WAN. Napomenimo da treba praviti razliku izmeu pojmova internet (poinje malo slovom) i Internet (poinje velikim slovom). Internet, sa malim i, je uopteni pojam koji se odnosi na povezivanje mrea. Internet, sa velikim I, je ime najvee i najrasprostranjenije svetske mree.

Documents

Internet i Web tehnologije