Skolska slavaS P E C I J A L N I D O D A T A K P O V O D O M [ K O L S K E S L A V E S V E T I S A V A

Priredila: Vesna Andri} ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .

Bogoljub Lazarevi}, pomo}nikministra za srednje obrazovanje

Odla`u se promeneu gimnazijama?

Koliko se vodi ra~una o darovitim u~enicima

Dobra volja i entuzijazam pojedinih nastavnika

Profesor Ivan Ivi} o pravcimarazvoja i unapre|enja kvalitetaobrazovanja u Srbiji

Najvi{e otporao~ekujem unutar sistema

Milovan Petrovi}, direktorStudentskog centra „Beograd“

Brzi internet i u Studentskom gradu

Maloletni~ke trudno}e - tema o kojoj se ne govori

Danak neznanju i neobave{tenosti

M i u Ministarstvu prosvete bismo elelida plate zaposlenih u obrazovanjubudu ve}e, ali se objektivno mora

voditi ra~una da li za to ima novca. Ograni~enismo ekonomskom situacijom u Srbiji kaoposledicom svetske ekonomske krize i to limitirana{e elje da se zna~ajnije unapredi materijalnipolo`aj zaposlenih. Na{a dobra volja postoji, alito nije stvar jednog ili dva ministarstva, ve}politike Vlade u oblasti kretanja zarada kao delaekonomske politike dr`ave - ka`e ministarprosvete @arko Obradovi}, komentari{u}izahteve sindikata prosvetnih radnika zapove}anje plata u ovoj godini.

On tvrdi da je povi{ica od sedam odsto „ne{to{to je projektovano kao mogu}e unutarekonomske politike Vlade Srbije za ovu godinu“.

- Problem je nastao zbog toga {to je useptembru situacija izgledala druga~ije i tada jena razgovorima, u kojima je u~estvovao ipremijer Mirko Cvetkovi}, predlo`eno da prvopove}anje bude {est odsto. Potom su usledilivi{enedeljni razgovori sa MMF-om, lo{ijiposlednji kvartal i Zakon o bud`etu jepredvideo manju sumu. Tu je nastao uzrokproblema ~ije posledice ose}amo prethodnihdana - isti~e Obradovi}.

[ta }e biti prioriteti u radu Ministarstva uovoj godini?

- Dono{enje tri nova zakona - o obrazovanjuodraslih, o osnovnoj i o srednjoj {koli, izmeneZakona o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja, nastavak projekta besplatnihud`benika, nov koncept polaganja malemature, dono{enje strategije obrazovanja inacionalnog okvira kvalifikacije. Tu je i po~etakprojekta izgradnje i opremanja jednog broja{kola iz kredita Evropske investicione banke,nastavak aktivnosti u vezi sa inkluzivnimobrazovanjem, dono{enje registra nastavnika uvisokom obrazovanju i uspostavljanjeinformacionog sistema.

Besplatne ud`benike }e naredne godinedobiti vi{e od 240.000 u~enika prvog, drugogi tre}eg razreda. Da li ostajete pri nameri dase ubudu}e neradni ud`benici nasle|uju?

- Apsolutno i tu nema nikakve nedoumice.Pojedini izdava~i su obe}ali da }e jo{ za pro{lu{kolsku godinu razdvojiti ud`benike od radnihsveski, ali to nisu uradili i pokazali su da vodera~una samo o svojim interesima. Mogu darazumem, ali ne}u da prihvatim da se vodira~una samo o profitu. Vrlo dobro znam {ta smose dogovorili. Ako u mnogo bogatijim zemljamapostoji ud`benik koji se nasle|uje i radne sveskekoje se menjaju, onda to mo`e i kod nas.

Dakle, roditelji ne treba da brinu kako }etere{iti spor sa izdava~ima, jer }e Ministarstvoprosvete obezbediti u~enicima besplatne iud`benike i radne sveske?

- Postoja}e ud`benik koji }e se nasle|ivatinajmanje tri godine, a radne sveske }e sepopunjavati i koristi}e se u toku jedne {kolskegodine. Gledali smo iskustva mnogih zemalja,svako ~ini koliko mo`e i koliko ima novca.@elimo da ka`emo u~enicima: dr`ava vam dajeud`benike, tra`imo od vas da vodite ra~una onjima, da bi ih nasledile generacije iza vas, a

radne sveske slobodno popunjavajte, da nebismo doveli u pitanje metod izvo|enja nastavekoji u~itelji izaberu. Jer takav metod nepodrazumeva da se pi{e po ud`benicima, ve} dau~enici imaju radne sveske. Dr`ava ne trebasvake godine da kupuje i jedno i drugo i tre}e,kao {to ni roditelji ne treba da izlaze u susretsvim zahtevima pojedinih u~itelja i nastavnikaiza kojih stoje neki izdava~i.

Zar nije logi~nije da se besplatni ud`beniciobezbe|uju samo siroma{nim u~enicima?Da li se iza namere da svi u~enici dobijubesplatne knjige krije politi~ka promocija?

- U procesu obrazovanja svi su ravnopravni iovaj projekat nesumnjivo ima socijalni, ali i {irizna~aj. Nije korektno da se o ovom projektugovori da je politi~ki. Ali, ako ho}ete darazgovaramo na taj na~in, onda treba da vidimoda li se to „politi~ki“ vezuje za mene, kaoministra koji realizuje ovaj projekat i kojiapsolutno stoji iza te ideje, ili DragoljubaMi}unovi}a, ~iju sam ideju svesrdno prihvatio.U pitanju je dr`avni projekat, koji i na ovaj na~inpokazuje da je Srbija dr`ava koja ima socijalnu

odgovornost i da brine o svima. Kritika da litreba svoj deci obezbediti besplatne ud`benikepostoji od po~etka projekta. Apsolutno samube|en da treba i, na kraju krajeva, to ima vi{epozitivnih aspekata, da se pita struka, da seud`benici ~uvaju i nasle|uju, da se dele. Netreba da nagla{avamo da je neko siroma{niji oddrugih, ve} naprotiv, treba da poka`emo da jesistem ravnopravan prema svima. Za mene je topoku{aj diskvalifikacije celog projekta. Ali i torazumem, iza mnogih takvih diskvalifikacija sekrije materijalni interes. Da li se ta politi~kakvalifikacija u pogledu besplatnih ud`benikamo`e odnositi, primera radi, na Sloveniju,Ameriku, Francusku ili Hrvatsku? Da li je i tu upitanju politika ili je u pitanju interes dr`ave daobezbedi ud`benike koji se mogu koristitinekoliko generacija?

Do kada lokalne samouprave imaju rok dase izjasne o predlogu racionalizacije mre`e{kola i {ta sledi?

- Rok je polovina oktobra ove godine. Polako,ali sigurno menja}emo stvari. Mre`a {kola neodgovara demografskoj situaciji u Srbiji. UBeogradu ima {kola koje rade u jednoj smeri, arecimo u Novom Parazu i u tri smene. Uspelismo za ove dve godine da u ti{ini, bez velikebuke, u~inimo sistem efikasnijim iekonomi~nijim. Smanjili smo broj odeljenja zaoko 900, jer se smanjio i broj |aka. Napravili smotakav sistem gde tra`imo da se tehnolo{ki vi{akprvo anga`uje na nivou lokalne samouprave,zatim na nivou {kolskih uprava, pa tek onda, akonema odgovaraju}eg profila, da se otvorikonkurs, da ne bi bilo nepotrebnog prijema. Sdruge strane, propisali smo broj |aka koji mo`e

Specijalni dodatak [KOLSKA SLAVA DANASpodr`an je odMinistarstva kultureRepublike Srbije

INTERVJU: @arko Obradovi}, ministar prosvete u Vladi Srbije

Projekat besplatnih ud`benika nije politi~ki

Strana II

Realnost Vi{e puta ste izjavljivali da ste zadovoljni {to

se promenila slika o prosveti. Poslednjih me-seci u javnosti dominiraju pri~e o napadimana prosvetne radnike, pedofiliji, sindikati{trajkuju. Sve to stvara ru`nu sliku o prosveti.Ili je to realnost?

- To govori da u prosveti ima stvari koje su lo{e ikoje treba menjati. Ne mo`emo pobe}i od Srbije ka-kva jeste i od pojava koje postoje, ali se ne mo`e za-klju~ivati na osnovu pojedina~nih slu~ajeva. Ali, nipred tim slu~ajevima ne treba da zatvaramo o~i.

Odli~no sara|ujemo sa demokratama: @arko Obradovi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

III~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 . {kolska slavaII ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava

M inistarstvo prosvete ozbiljno razmatramogu}nost da generalno uvo|enjenovih nastavnih planova i programa u

gimnazijama i srednjim stru~nim {kolamabude odlo`eno, ali }e to, pre svega, zavisiti odizmena Zakona o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja, ka`e BogoljubLazarevi}, pomo}nik ministra prosvete zasrednje obrazovanje.

On podse}a da je prema tom zakonuuvo|enje novih planova i programa u srednjeobrazovanje planirano od {kolske 2011-2012.godine, {to je bio razlog zbog koga jeMinistarstvo prosvete tra`ilo od Zavoda zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja dauradi predlog nastavnog plana i programa zagimnazije. Zavod je predlog nastavnog plana zasva ~etiri razreda gimnazije prosledioMinistarstvu, a predlog programa za prvirazred gimnazije treba da bude zavr{en do 15.februara. Isto se odnosi na nastavne planove iprograme za srednje stru~ne {kole.

Komentari{u}i zahteve Nacionalnogprosvetnog saveta i Zajednice gimnazija Srbijeza odlaganje uvo|enja novih planova iprograma, Lazarevi} ocenjuje da su ti zahtevi„opravdani, jer pre toga treba uraditi nekolikokoraka“.

- Do kraja pro{le godine nismo imali pravcerazvoja pred{kolskog, osnovnog, op{tegsrednjeg i umetni~kog obrazovanja, {to jeosnova za izradu strategije obrazovanja u Srbiji.Nedostaje nam ~itava lepeza standarda, koji sutako|e preduslov za dono{enje novih planova iprograma. Tu, pre svega, mislim na op{te iposebne standarde postignu}a u~enika zasrednje obrazovanje i standarde radanastavnika. Rade}i sa kolegama iz Holandije,koji su na{i stru~ni konsultanti u oblastimavrednovanja kvaliteta rada {kola, pra}enja radanastavnika i vrednovanja postignu}a u~enika,saznali smo da su oni deset godina radili nadono{enju standarda, ali da i dalje rade nanjihovom unapre|ivanju. Sve ovo ide u prilogzahtevima da novi nastavni planovi i programine mogu biti uvedeni generalno i ad hok ujednoj {kolskoj godini - ukazuje Lazarevi}.

On najavljuje da }e u drugoj polovinifebruara biti odr`an okrugli sto u vezi saizmenama Zakona o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja, na kome }e jedna odtema biti i promene u gimnazijama.

- Postoji predlog da se deo nastavnog plana iprograma pilotira u odre|enom brojugimnazija, {to se ina~e radi u srednjim stru~nim

{kolama. Smatram da je taj predlog smislen i~ini mi se da je to model koji bi trebalo koristitiubudu}e. S druge strane, predlog da svegimnazije pre|u na jednosmenski rad je te{koispuniti, jer nemamo dovoljno prostora da bipreko 120 gimnazija, koliko ih ima u Srbiji,radile u jednoj smeni - isti~e Lazarevi}.

Prema Zavodovom predlogu nastavnogplana za gimnazije, prva godina bi bila op{ta zasve u~enike, a u drugoj bi se opredeljivali zajedan od dva smera (prirodno-matemati~ki ilidru{tveno-jezi~ki). Od tre}eg razredagimnazijalci bi imali priliku da biraju izbornepredmete.

- U tre}oj godini, prema ovom predlogu,postoje dva paketa izbornih predmeta, a svakiod paketa sadr`i po ~etiri predmeta. U ~etvrtomrazredu se to pro{iruje na ~etiri paketa sa poosam predmeta. U~enik bi u tre}em razredumorao da se opredeli za dva, a u ~etvrtom za~etiri izborna predmeta. Ovi paketi bi bili„poludirigovani“, {to zna~i da bi ponudaizbornih predmeta zavisila od interesovanjau~enika, ali i od mogu}nosti dr`ave. U malojsredini, gde recimo imate jedno ili dvagimnazijska odeljenja, dr`ava ne mo`e daobezbedi sredstva da bi samo jedan ili dvau~enika u~ili odre|ene izborne predmete -ukazuje Lazarevi}.

Postoje}i predlog nastavnog plana nepredvi|a pove}anje fonda ~asova, ali nismanjenje. Tako }e, na primer, u~enici prvograzreda gimnazije imati ~ak 16 obaveznih ijedan obavezni izborni predmet, dok recimo u~etvrtoj godini ima 15 obaveznih predmeta.

Na pitanje za{to se fond ~asova ne smanjuje,Lazarevi} odgovara da to „u ovakvoj nasle|enojkoncepciji obrazovanja nije mogu}e, jer jepitanje smanjenja fonda povezano sa gubitkomradnog mesta“, a to, kako ka`e, nije posao kojise radi za jednu godinu. On, me|utim,procenjuje da }e gimnazijsko obrazovanje ubudu}nosti mnogo vi{e morati da ide kaizbornosti predmeta. V. Andri}

Prvih 160 predstavnika interresornih komi-sija iz 40 op{tina u Srbiji zavr{ili su ju~edvodnevnu obuku, a planirano je da do

marta kroz ove obuke pro|e ukupno 600 pred-stavnika lokalnih interresornih komisija. Dr`av-na sekretarka u Ministarstvu prosvete Tinde Ko-va~-Cerovi} ka`e da }e ove obuke biti prilika dase otvori veliki broj pitanja u vezi sa inkluzivnimobrazovanjem, ponude odgovori i mogu}a re{e-nja, kako bi se Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj,zdravstvenoj i socijalnoj podr{ci detetu i u~eni-ku, donet u septembru 2010, {to bolje primenji-vao u praksi.

- Formiranje op{tinskih interresornih komisi-ja je novi korak u sprovo|enju inkluzivnog obra-zovanja zapo~etog ove {kolske godine, sa ciljempove}anja obuhvata sve dece u Srbiji kvalitetnimobrazovanjem. Te komisije ~ine po tri stalna ~la-na, stru~njaka za oblast zdravstva, socijalne poli-tike i obrazovanja i dva povremena ~lana iz rele-vantnih ustanova koje dobro poznaju konkretnodete. One su sastavljene tako da mogu da dajukvalifikovan savet kakva vrsta podr{ke je neop-hodna odre|enom detetu za njegovu uspe{nu in-tegraciju u obrazovni sistem i `ivot zajednice. Utome }e im zna~ajnu podr{ku pru`ati i roditelji -obja{njava Kova~-Cerovi}, uz podse}anje da }einterresorne komisije za procenu dodatne obra-zovne, zdravstvene i socijalne podr{ke detetu za-meniti ranije komisije za kategorizaciju.

Ona isti~e da je u toku obuka 160 redovnih{kola koje u~estvuju u programu „Osna`ivanje

{kola za inkluzivno obrazovanje“ i da je poziv zauklju~ivanje novih {kola otvoren do 15. februa-ra. Prvih 17 {kola je ve} dobilo grantove za svojeinkluzivne projekte, trenutno se biraju projektiza narednih 160 {kola, a tokom prole}a }e jo{ to-liko redovnih {kola mo}i da se kvalifikuje za do-bijanje grantova za pobo{ljanje inkluzivnog ob-razovanja u svojim sredinama.

Na pitanje kakvu podr{ku mogu da o~ekujunastavnici, Kova~-Cerovi} isti~e da se planira pri-kupljanje primera dobre prakse i njihovo {irenje,izme|u ostalog i preko interaktivnog obrazovnogportala „Otvorena {kola“. Ona isti~e da }e i na-stavnicima predmetne nastave biti potrebna do-datna znanja kako da prilagode nastavu u~enici-ma sa razli~itim vrstama hendikepa. Kao tre}i vidpodr{ke nastavnicima, Kova~-Cerovi} najavljujeumre`avanje specijalnih i redovnih {kola. Toumre`avanje koje treba da omogu}i da dete iz re-dovne {kole mo`e nekoliko puta nedeljno da odena rehabilitaciju u specijalnu {kolu, a da, s drugestrane, specijalni pedagozi do|u u redovnu {ko-

lu i ponude ideje nastavnicima i roditeljima {tada rade kako bi podr`ali detetov razvoj. Na{a sa-govornica nagla{ava da su za takvu saradnju za-interesovane i specijalne i redovne {kole.

Kova~-Cerovi} isti~e da je ministar prosveteformirao radnu grupu koja razra|uje dalje kora-ke u razvoju i transformaciji specijalnih {kola, aMinistarstvo prosvete trenutno razra|uje finan-sijske i administrativne mehanizme, kako bi

umre`avanje redovnih i specijalnih {kola bilospremno do idu}e {kolske godine.

- U 20 specijalnih {kola se trenutno pilotirajudva modela. Jedan model se odnosi na to kakospecijalizovana specijalna {kola da postane mul-tifunkcionalna, odnosno da primi decu sa razli-~itim vrstama smetnji. Manji broj {kola bi i dalje

Bogoljub Lazarevi}, pomo}nik ministra prosvete za srednje obrazovanje

Odla`u se promene u gimnazijama?

Ogled- Novi planovi i programi u srednjemstru~nom obrazovanju, koji po zakonutako|e treba da budu uvedeni od na-redne {kolske godine, se odnose naklasi~ne obrazovne profile. Oni treba dabudu ura|eni po standardima, po koji-ma su ra|eni programi za ogledne pro-file. Kada je re~ o ogledu, o~ekujemo danam Savet za srednje stru~no obrazo-vanje i obrazovanje odraslih predlo`i ukojim podru~jima rada bi prioritetnotrebalo prevesti oglede u redovanobrazovni sistem, na osnovu iskustvaprivrede i Nacionalne slu`be za zapo-{ljavanje - ka`e Bogoljub Lazarevi}.

Kvalitetno obrazovanje Roma- U 58 najsiroma{nijih op{tina je po~ela razrada lo-kalnih planova za upis i kvalitetno obrazovanje rom-ske dece. Op{tine su krenule da pripremaju projekte,koje }emo evaluirati u februaru, a najuspe{niji pred-lozi projekata }e dobiti grantove u ukupnoj vredno-sti od dva miliona evra - isti~e Tinde Kova~-Cerovi}.

Postoji predlog da se deonastavnog plana i programapilotira u odre|enom brojugimnazija, {to se ina~e radi usrednjim stru~nim {kolama.Smatram da je tajpredlog smislen i~ini mi se da je tomodel koji bitrebalo koristitiubudu}eBogoljub Lazarevi}

Inkluzija - prvi rezultati i {ta dalje

Umre`avanje redovnih i specijalnih {kola

Strana IV

Postoje {kole koje rado i one koje nerado primaju romsku decu: Tinde Kova~-Cerovi}

SRE]NA [KOLSKASLAVA SVETI SAVA!

Svim |acima osnovnih i srednjih {kola i svim studentima.

Beogradska bankarska akademija Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije

www.bba.edu.rs

biti u odeljenju. Od {kolske 2014-2015. godine,kada po~inje finansiranje po glavi u~enika,ima}emo uvezan sistem. Dve i po godine, odkako radimo ovaj posao, trudimo se da vr{imopromene bez velikih potresa. Nisam siguran dasvi, pa i sindikati shvataju zna~aj toga.

Najavljivali ste obezbe|ivanje kredita zaisplatu otpremnina tehnolo{kim vi{kovima.

- Jo{ nema konkretnih rezultata. Razgovaralismo sa Svetskom bankom da to bude jedna vrstapomo}i, ali i dokaz da smo zaista opredeljeni dasistem u~inimo racionalnijim i efikasnijim.Objektivno }e se pojaviti vi{ak zaposlenih, nesamo zbogdemografske situacije,ve} i zbog reformesrednjeg stru~nogobrazovanja. Imamoprocentualno limitiranbroj op{teobrazovnihpredmeta u odnosu nastru~ne, u trogodi{njimi ~etvorogodi{njimsrednjim stru~nim{kolama, {to }eobjektivno dovesti dovi{ka jednog brojazaposlenih. Sve to trebare{iti na na~in koji ne}eproizvesti negativneposledice ni po sistem,ni po ljude koji rade uobrazovanju.

Koliko kredita ima Ministarstvo prosvete iu kojoj meri to optere}uje sistem?

- Nasledili smo odre|ene kredite u okviru IPAprojekata, ali nije re~ o zna~ajnijem novcu koji bioptere}ivao dr`avu po bilo kom osnovu. Od kadasam postao ministar uspeli smo da zavr{imoprojekat izgradnje 13 novih {kola i taj kreditiznosi 25 miliona evra. Postoji i kredit Evropskeinvesticione banke od 50 miliona evra, kojitako|e relativno nije veliki u odnosu na zna~ajkoji ima za obrazovanje. Voleo bih da dr`ava,ako se zadu`uje, to ~ini za obrazovanje, jer je todugoro~na investicija koja doprinosi ukupnomrazvoju. Iznena|uje me i nemam odgovor za{tou prethodnim godinama nije bilo zna~ajnihizdvajanja za obrazovanje, kada je bilo para odprivatizacije i kada je bilo donacija.

[ta se pokazalo kao lo{e u primeni krovnogzakona i {ta bi, po va{em mi{ljenju, trebalomenjati?

- Jo{ se nisam uverio da postoje lo{e strane togzakona. Pitanje vaspitno-disciplinskih mera zau~enike je izazvalo kontradiktorne reakcije. Jedanbroj nastavnika smatra da je, na na~in kako je toZakon formulisao, u~enik za{ti}en i da ne snosi

nikakve posledice za svoje pona{anje. To supomenula i dva sindikata. S druge strane, upojedina~nim kontaktima s nastavnicima idirektorima, dobio sam odgovor da problem nijeu Zakonu, ve} u nespremnosti pojedinihprosvetnih radnika i {kola da se s tim problemomnose. Najlak{e je dati detetu ukor, izbaciti ga iz{kole i problem prebaciti drugome. I primenainkluzije je vrlo ilustrativna. Bilo je povika odstrane pojedinih nastavnika i direktora da smopreuranili, ali je ostao u ti{ini ogroman broj {kolau kojima inkluzija funkcioni{e normalno. Da nepominjem {kole gde se godinama unazadprimenjuje inkluzivno obrazovanje i pre nego {tosmo ga formalno uneli u zakon. Pokazalo se da

neka pitanja trebaotvoriti, ali da se nemo`e na osnovupojedina~nih slu~ajevatvrditi da je zakon lo{.

Vidite li se namestu ministraprosvete i unarednom mandatu?

- Sastav budu}evlade zavisi}e odrezultata izbora.Odli~no sara|ujemo sademokratama inaravno da je na{aprojekcija dapostignemo odli~anrezultat i da zajednopravimo i budu}uvladu. Ali ko }e biti gde

u vladi je, ipak, rezultat izbora i pregovora. Bilo binekorektno unapred govoriti bilo {ta. Mi }emouraditi puno toga {to }e objektivno promenitistanje u prosveti i sliku o prosveti, tako da }e onajko bude do{ao posle nas imati dosta da radi, alisa jasno postavljenim pravilima unutar sistema.Moj utisak je da se godinama unazad prosvetomnije ozbiljno bavilo i zato ima ovako punopraznih hodova, nere{enih situacija,pojedina~nih pona{anja i razli~itih interesa.

Da li je va{a pozicija lagodnija, po{to prosvetanije resor oko koga se stranke „laktaju“?

- Utoliko je moje zadovoljstvo ve}e. Pokazalismo da se u prosveti mo`e raditi i razgovaratibez politi~kih dimenzija.

Ukoliko ne budete izabrani za ministra, dali nastavljate karijeru kao profesor?

- Zbog poslova u Ministarstvu ve} tri mesecane sti`em da napi{em nekoliko desetina stranica izavr{im knjigu koja treba da iza|e na engleskomjeziku. To je za mene izuzetno va`an projekat.Mislim da }e obele`iti moju nau~nu karijeru.Tako|e treba da zavr{im i novi ud`benik. Ali,poenta je da uradim {to vi{e stvari i uMinistarstvu i na fakultetu. Vesna Andri}

Obuhvat u~enika na razli~itim nivoima obra-zovanja, stepen inkluzivnosti redovnih {kola,stopa ponavljanja razreda i odustajanje od {ko-lovanja, broj nezaposlenih mladih, mobilnoststudenata i nastavnika, vreme koje roditeljiprovode u pru`anju podr{ke deci u u~enju, sa-mo su neki od indikatora, koji }e ubudu}e slu-`iti za pra}enje stanja u obrazovanju. Oni susastavni deo istoimenog dokumenta, koji je naposlednjoj sednici usvojio Nacionalni prosvetisavet, a ~iji je autor Aleksandar Baucal, docentna Filozofskom fakultetu u Beogradu.

- Indikatori u obrazovanju nam ukazuju nabitne aspekte funkcionisanja obrazovanja. In-dikatori nam poma`u da se ne izgubimo u de-taljima i da sagledamo {iru sliku o obrazovanjuu Srbiji. Kao, na primer, kada damo krv naanalizu i dobijemo izve{taj na njemu vidimopodatke o nekim bitnim karakteristikama na-{e krvi. Sli~no je i sa indikatorima u obrazova-nju. Oni treba da omogu}e da se dobije „krvnaslika“ obrazovnog sistema u Srbiji. Va`na svr-ha predlo`enih indikatora jeste da omogu}e daNPS prati i izve{tava o stanju u obrazovanju.Ali s obzirom na to da je NPS izabran u Skup-{tini Srbije, instituciji koja predstavlja sve gra-|ane, taj izve{taj bi trebalo da zanima celokup-nu javnost - obja{njava Baucal.

On podse}a da je i do sada Republi~ki zavodza statistiku redovno prikupljao i objavljivaopodatke o nekimva`nim indikato-rima, ali se naosnovu njih dobi-jao uvid samo udeli} slike.

- Radilo seuglavnom o ne-kim indikatorimakoji se odnose naobuhvat, pona-vljanje razreda izavr{avanje odre-|enog nivoa obra-zovanja. Ovi po-daci su, skoro samsiguran, kori{}eniprilikom dono{e-nja odluka. Me|u-tim, imaju}i u vi-du da su neki dru-gi va`ni aspektiobrazovanja osta-jali „nevidljivi“ onjima se verovat-no sudilo i naosnovu utisaka -ukazuje Baucal.

[ira „slika“ oobrazovanju ubu-du}e bi trebalo dase dobije na osno-vu 84 pokazateljaraspore|enih upet kategorija. Pr-va kategorija indi-katora se odnosina dru{tveno-ekonomski kontekst u kojem se nalazi obra-zovni sistem. Obuhvata indikatore koji ukazu-ju na trend u broju dece i mladih koji }e u bu-du}nosti koristiti usluge obrazovanja, ali i in-dikatore koji ukazuju na efekte obrazovanja nazapo{ljivost i na prihode.

Druga kategorija je najbrojnija i sadr`i 38indikatora koji ukazuju na obuhvat dece i mla-dih razli~itim nivoima obrazovanja, usmera-vanje dece izvan redovnih {kola unutar obave-znog obrazovanja, inkluzivnost obaveznogobrazovanja, redovnost napredovanja u~eni-ka, ponavljanje razreda, odustajanje od {kolo-vanja, zavr{avanje odre|enog nivoa obrazova-nja i prelazak na slede}i nivo obrazovanja. U

okviru srednjeg obrazovanja svi ovi indikatorisu posebno navedeni za svaki od tri grupe pro-grama srednjo{kolskog obrazovanja. Pored to-ga, uklju~eni su i indikatori koji opisuju obu-hvat, napredovanje i zavr{avanje u okviru vi-sokog obrazovanja, kao i jedan indikator kojiukazuje na u~e{}e odraslih u celo`ivotnomobrazovanju i obu~avanju.

Tre}a kategorija od 12 indikatora se odnosiobrazovna postignu}a u~enika na zavr{nom is-pitu, kao i postignu}a u~enika na dva me|una-rodna istra`ivanja PISA i TIMSS.

^etvrta grupa od 16 indikatora ukazuju naneke od va`nih aspekata nastavnog procesa, naprimer vreme koje se posve}uje u~enju u {koli iizvan {kole, u~estalost razli~itih oblika u~enja imotivacija u~enika za {kolsko u~enje, u~e{}e na-stavnika u profesionalnom usavr{avanju i pru-`anje stru~ne podr{ke nastavnicima, participa-ciju u~enika i roditelja u ivotu {kole i u nastavi...

Na nivou visokog obrazovanja ova kategori-ja indikatora je zastupljena preko mobilnostistudenata i nastavnika unutar Srbije i premauniverzitetima u drugim zemljama. Ova kate-gorija indikatora je specifi~na u odnosu na dru-ge kategorije po tome {to za njih ima najmanjepodataka u postoje}im izvorima podataka.

U poslednjoj, petoj kategoriji nalazi se 11 in-dikatora koji se odnose na resurse koji se ula-`u u obrazovanje. Jedan deo indikatora se ti~e

finansijskog ula-ganja u obrazova-nje i to iz razli~itihizvora, kao i ula-ganje po u~eniku.Pored toga, indi-katori u ovoj kate-goriji se odnose ina populaciju na-stavnika koji suanga`ovani uobrazovanju, kaoi njihove plate.

Na pitanje da linedostatak infor-macionog sistemamo`e da budeprepreka za stva-ranje sveobuhvat-ne „slike“ obra-zovnog sistema,Aleksandar Bau-cal odgovara da je„prvi i va`an ko-rak da se va`ni ak-teri dogovore otome {ta su bitniindikatori kojetreba pratiti“.

- Posle toga do-lazi onaj klju~nikorak, korak nakojem mi kao dru-{tvo ~esto zaka`e-mo, kada trebadobru nameru iideju pretvoriti urealnost. U ovom

slu~aju treba obezbediti podatke za izabraniskup indikatora. Sre}om neki podaci ve} posto-je. To su podaci koje obezbe|uje Republi~ki za-vod za statistiku. Ipak to je samo deo potrebnihpodataka. Informacioni sistem Ministarstvaprosvete }e biti izuzetno va`an izvor podatakakada bude uspostavljen. On treba da obezbedine samo podatke za indikatore kojima }e se ba-viti NPS i {ira javnost, ve} i za mnoge druge in-dikatore koji }e biti potrebni Ministarstvu daupravlja obrazovnim sistemom. Prepreka si-gurno ima ~im ni nakon deset godina od demo-kratskih promena ovaj informacioni sistem jo{nije uspostavljen - navodi Baucal.

V. Stameni}

Sitni interesiNa {ta ste najvi{e ponosni u dosada{njem

radu, a ~ime ste nezadovoljni?- Ponosan sam {to smo na PISA testiranju po-

stigli bolji rezultat i {to smo smanjili broj funkcio-nalno nepismenih. Pokazali smo da se i bez novcaneke stvari mogu uraditi. Ponosan sam {to su na-{i |aci i studenti postali promoteri, ne samo na{egobrazovnog sistema ve} i ~itave Srbije. Nisam za-dovoljan {to ima slu~ajeva nasilja, netolerancije,pedofilije, sitnih interesa koji remete atmosferu u{kolama, bilo da je re~ o nastavnicima ili direktori-ma. Nezadovoljan sam neprimerenim pona{a-njem pojedinih |aka, kao i roditelja koji uzimajusebi za pravo da znaju sve o svom detetu, samo nekoliko ono zna kad ga profesor pita, {to se pri~a ovaspitanju ponekad svodi na pri~u o platama.

OBRADOVI]:Projekat besplatnih ud`benika nije politi~ki

Nastavak sa strane I

Kako }e se ubudu}e procenjivati stanje u obrazovanju

„Krvna slika“ {kolskog sistema

IndikatoriAleksandar Baucal obja{njava da su prilikom sastavljanjapredloga indikatora uzeti su u obzir i indikatori koji se ko-riste od strane EU i drugih me|unarodnih organizacijakoje imaju va`nu ulogu u razvoju obrazovanja kao {to suOECD i UNESCO.

Foto:

Beta

V~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 . {kolska slavaIV ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava

Poslednjih godina sve ~e{}e se u javnosti ~u-ju tvrdnje politi~ara, ali i nekih prosvetnihradnika da imamo veliki broj talentovanih

u~enika i da dr`ava o svojim talentima mora po-sebno da brine. injenica je, me|utim, da prose-~an nastavnik prakti~no i ne ume da prepoznadarovito dete, {to za posledicu imada se talentovanim progla{avaju svi|aci koji postignu bilo kakav nat-prose~an rezultat ili samo poka`unatprose~an stepen zainteresovano-sti za odre|eni {kolski predmet.

- Problemi u oblikovanju ade-kvatne obrazovne podr{ke za daro-vite u~enike su izazvani nejasno}a-ma u odre|ivanju fenomena daro-vitosti, razli~itim odre|ivanjem darovitosti u od-raslom dobu i u detinjstvu i mladosti i te{ko}a-ma u utvr|ivanju uloge koju ima kreativnost,motivacija i pojam o sebi u darovitosti na mla-|im uzrastima. [tavi{e, mogu}nost merenja od-re|enih pokazatelja darovitosti su ograni~enezbog relativnih kriterijuma i nedovoljno pouzda-nih i validnih instrumenata za merenje izabranihkarakteristika. Zbog svega toga ve}ina akcija sadarovitim u~enicima se izvodi u uslovima nepo-stojanja potpunih podataka o njima - ka`e Slavi-ca Maksi}, nau~na saradnica Instituta za pedago-{ka istra`ivanja.

Prema njenim re~ima, analiza zakona o osnov-noj i srednjoj {koli i planovi i programi ukazujuda je na{a {kolska regulativa dovoljno {iroka i dadopu{ta ono {to se preporu~uje u svetu i {to je uskladu sa najnovijim znanjima i opredeljenjima oovim pitanjima: posebne {kole, ubrzavanje {ko-lovanja, dodatni rad, slobodne aktivnosti i indivi-dualizovanu nastavu. [kolska praksa, me|utim,jo{ je daleko od mogu}nosti koje zakon pru`a.Maksi} obja{njava da nema {ire prihva}enih nor-mi o tome {ta je darovitost, nastavnici se ne pri-premaju za rad sa darovitim u~enicima, roditelji

tih u~enika su ~esto neobave{teni o mogu}nosti-ma koje stoje pred njihovom decom.

- U {koli se po darovito{~u, pre svega, misli na in-telektualne sposobnosti i visoko {kolsko postignu}e.Daroviti dete je ono koje ima vi{e intelektualne iakademske sposobnosti od druge dece, {to prakti~-

no zna~i br`e osvajanje vi{ih stepenaintelektualnog razvoja, ve}a predzna-nja za ono {to se u {koli u~i i to od po-laska u {kolu, kao i posedovanje dru-gih {irih znanja o oblastima za koje sevr{njaci ne interesuju. Darovito detemo`e biti vi{e ili manje uspe{no u {ko-li. Mo`e imati razne probleme u svomsocioemocionalnom razvoju, od kojihsu neki izazvani upravo time {to se od

njih o~ekuje da u svim oblastima svog razvoja bu-du jednako napredni - isti~e Maksi}eva.

Direktor Istra`iva~ke stanice Petnica VigorMaji} ukazuje da svi dr`avni fondovi za stipendi-ranje, kao i stipendije koje dodeljuju razli~ite or-ganizacije, vrednuju uspeh u nastavi i na takmi-~enjima, dok s druge strane, veliki broj talento-vane dece nema nikakvu podr{ku dr`ave.

- Decu koja osvajaju medalje na takmi~enjimazatrpavamo nagradama, neki dobijaju neprime-renu materijalnu pomo}, ako se ima u vidu koli-ka su primanja njihovih roditelja. Takmi~enja izdru{tvenih nauka, dobrog dela umetnosti, iz teh-nike, inovativne delatnosti se ne organizuju, padeca koja su uspe{na u ovim oblastima nemaju{ansu da dobiju podr{ku dr`ave. Decu koja suobjavila neki rad ili osmislila patent ne prepozna-jemo i ne podr`avamo, a druge zatrpavamo na-gradama, {to nije dobro u pedago{kom smislu.Na to godinama ukazuju psiholozi i pedagozi, alise ni{ta ne menja - ka`e Maji}.

On ka`e da u nekim oblastima nastavnik mo-`e da prepozna odre|enu darovitost, ali da to „ni-je stvar obrazovnog sistema“.

- U obrazovnom sistemu nemamo dobro razra-

|ene instrumente koji obavezuju nastavnike da kon-tinuirano prate ispoljavanja dece i da imaju indivu-alizovan pristup nekim kvalitetima, postignu}ima,interesovanjima ili sklonostima koje prevazilazeprosek ili neke postoje}e standarde - isti~e Maji}.

Prepoznavanje u~enika sa povi{enim zahtevi-ma unutar {kolskog sistema je, prema njegovommi{ljenju, najve}im delom rezultat dobre volje ikvaliteta pojedinih nastavnika u pojedina~nim{kolama, da deci pomognu da postignu bolje re-zultate u odre|enim oblastima. On isti~e da jedomen ispoljavanja darovitosti u tim oblastimaveoma ograni~en {kolskim programom i nivoomopremljenosti {kola.

- Nastavnici su nezainteresovani i slabo moti-visani da prepoznaju i da rade sa darovitim u~e-nicima, zapravo ceo obrazovni sistem je takav dademotivi{e talentovane u~enike. Deca koja upi-suju Matemati~ku gimnaziju i njihovi roditelji supresre}ni, jer ka`u da prvi put neko na njih obra-}a pa`nju. Takve u~enike u osnovnoj {koli drugadeca ~esto maltretiraju i zadirkuju jer ho}e da

u~e. Mislim da je ceo sistem pravljen za slabije|ake, kako oni da zavr{e {kolu a ne da se motivi-{u oni koji su talentovani i koji bi mogli da zemljuvode napred - ka`e Sr|an Ognjanovi}, direktorMatemati~ke gimnazije u Beogradu.

Na pitanje kakva je situacija u specijalizova-nim {kolama, Vigor Maji} isti~e da u Srbiji imamalo takvih {kola i da one rade po programimakoji su zastareli i prevazi|eni. Specijalizovane{kole, kako ka`e, najve}im delom slu`e da deciobezbede odre|enu slavu.

Na komentar novinara Danasa da neki u~enicitih {kola posti`u visoke rezultate u svetu, Maji} ka-`e da se ne sla`e sa tom konstatacijom i da na{a de-ca iz svih oblasti posti`u jako lo{e rezultate u svetu.On ukazuje da su mnoga takmi~enja komercijali-zovana, te da se na nekima masovno dele medaljei da odli~ja dobija ~ak polovina u~esnika.

Direktor Matemati~ke gimnazije Sr|an Og-njanovi}, me|utim, tvrdi da takmi~enja iz mate-matike nisu komercijalizovana i da u~enicima ni-je motiv da dobiju medalju, ve} sve {to rade, ~ineiz ljubavi i entuzijazma.

- Mi smo deseti na svetu iz matematike me|usto zemalja. Ka`ite mi u ~emu smo mi to jo{ na

desetom mestu. Na{ u~enik Teodor Fon Burg je uukupnom plasmanu tre}i u svetu iz matematike,me|u stotinu miliona dece na planeti koja u~ematematiku - ka`e Ognjanovi}.

Na pitanje kako bi {kola i nastavnici trebalo dase postavi prema darovitim u~enicima Vigor Ma-ji} ka`e da bi „za decu bolje da talenat ne budeprepoznat“ i da se ovaj sistem, kakav je, o njimane brine“.

- Za njih }e to biti prilika da sa~uvaju odre|enuobrazovnu {irinu, normalne socijalne kontakte ikomunikacije. To }e im pomo}i u psihi~kom i fi-zi~kom sazrevanju i u dostizanju momenta kada}e sami na najbolji na~in mo}i da odlu~e o svojojkarijeri i daljem obrazovanju. Svako prevelikousmeravanje od strane dr`ave i obrazovnog siste-ma koji nije dovoljno razvijen i nema dovoljno za-{titnih mehanizama odre|enih sloboda i pravadece na normalno odrastanje, obrazovanje i nadru`enje, mo`e dati vi{e {tetnih efekata nego ko-risti. Prva stvar kojim treba da se bavimo je razvi-janje tih dobrih kontrolnih mehanizama, dobrihstandarda i za{titnih postupaka, kako bi deca sa-~uvala svoju slobodu i pravo na izbor svoje kari-jere - isti~e Maji}. Vesna Andri}

Regionalni centar za talente u Beogradu pru`a osnovcima i srednjo{kolcima priliku da se bave istra`iva~kim radom

Nau~nici iz {kolske klupeIznad supermarketa i gustogsaobra}aja, na {estom spratusolitera u Ustani~koj ulici 64,nalazi se „u~ionica“ u kojoj 1.500osnovaca i srednjo{kolaca ima dodatnunastavu nakon redovnih ~asova u {kolama.Iako zvu~i kao da ovamo dolaze jer nisu uspelida savladaju {kolsko gradivo te im je potrebnapomo}, oni su ustvari ~lanovi Regionalnogcentra za talente, koji im svojim programompru`a ono {to ne mogu da dobiju u {koli, a {toje ve}ini njihovih vr{njaka prevelik „zalogaj“.

U rano prepodne, tamo nas je do~ekalodesetak mladih, vedrih i upitnih izraza lica sadirektorom Centra Nikolom Srzenti}em.Razgovor po~inje u hodu dok se razme{tajustolice oko velikog stola u direktorovojkancelariji. Mora za sve da ima mesta.

- Nedavno smo dobili ovaj lep i velikiprostor koji je u potpunosti namenjen iprilago|en njima. U saradnji sa {kolama kojepredla`u svoje u~enike i sa Katedrom zapsihologiju Filozofskog fakulteta,pripremamo ih za nau~no-istra`iva~keradove. Kada se pojave u Centru, deca prvorade pedago{ko psiholo{ki test, a zatim imajukonsultativnu nastavu sa mentorima. Ovegodine imamo 1.500 dece, {to novih, {tostarih polaznika - ka`e Srzenti}.

Dok se dve devoj~ice smejulje i {apu}u uuglu, de~ak koji je kasnio i u{av{i, nekakorazbudio ve} veseo skup ovih „genijalaca“,sada sedi za direktorovim kompjuterom i pitakoju bismo muziku slu{ali. Svi su neodlu~nipa se po prostoriji, na njegov izbor, razle`e hitgrupe U2.

- U tome je stvar. Ovde nema pritisaka niroditelja ni nastavnika, oni se ose}aju potpunoslobodno. Do sada smo radili sa decom tek odsedmog razreda osnovne {kole, ali ove godineeksperimenti{emo sa petacima, kako bi oniimali {to vi{e prilika da izaberu ono {to imodgovara. Sami biraju nau~ne oblasti iz kojihpi{u istra`iva~ke radove, a mogu iz godine ugodinu i da menjaju izbor, prema svojimafinitetima. O~ekujem da }emo do krajagodine poslati na takmi~enje koje organizujeMinistarstvo prosvete, oko 500 najuspe{nijihpolaznika - obja{njava direktor Centra.

Budu}i da je osniva~ Centradr`ava, najvi{e se finansirasredstvima Ministarstvaprosvete i Ministarstva za nauku

i tehnolo{ki razvoj, ali i Sekretarijata za sport iomladinu Beograda.

- Sre}a je {to su politi~ke struktureprepoznale va`nost onoga {to mi ovderadimo, zbog ~ega je Centar za talenteprogla{en ustanovom od posebnog zna~aja.Ipak, imamo sve vi{e dece svake godine, atime i vi{e mentora i obaveza, a i novi prostornam predstavlja nove izdatke, kako bismo gapotpuno sredili. Za sada imaju internet,pripremamo biblioteku. Ina~e, ~lanska karta

Centra, otvara vrata svih biblioteka u zemljipa je deci dostupna literatura potrebna zanau~ne radove. Rade individualno samentorima ili po institutima, fakultetima ilaboratorijama - obja{njava Srzenti}.

Na{ sagovornik isti~e da do pre pet godinagotovo da nije mogao da dovede medije uCentar, jer nikoga nije zanimalo kada se ne{todobro radi.

- Vest da su na{i mladi matemati~ariosvojili nagradu, preneli su svi mediji izaboravili na to. S druge strane, vesti o nasiljui svim lo{im stvarima u okviru {kole,ponavljaju do besvesti. Tas na vagi nijepravedan. [kola i dru{tvo ne poklanjajupa`nje ovoj deci koja su na{a budu}nost, radione koja su problemati~na - isti~e Srzenti}.

Osim {to u~e i usavr{avaju se za dalje{kolovanje po presti`nim svetskimuniverzitetima, direktor Centra ka`e da se ovdesvi najpre dru`e, a da on poimence zna svakood 1.500 dece, a ka`e, i ne{to vi{e od toga.

- Svakoga u du{u znam, za {ta je danasraspolo`en, a {ta nikako ne treba tra`iti oddeteta. Nego, mislim samo, osim {to ih vodimkroz ove programe i na takmi~enja, koliko }usamo morati da kumujem jednog dana. Jerovde ljubav cveta na sve strane - smeje seSrzenti}, a smeju se i njegovi |aci.

Sa strane, izgledaju kao mali sportski klubsamih asova koji beskrajno veruje i voli svogtrenera, u ovom slu~aju, jednog od mentoraCentra za talente.

Procenjuje se da je Srbiju od 1990. do 2000.godine napustilo 17.000 stanovnika sauniverzitetskom diplomom, a posle 2000.

godine jo{ 2.000 visokoobrazovanih. Prema po-dacima iz Staregije nau~nog i tehnolo{kog razvo-ja Srbije do 2015. godine, najvi{e osoba koje sunapustile zemlju su stru~njaci za informacionetehnologije ili imaju diplomu fakulteta prirodnihnauka.

Na osnovu analize baze Ministarstva za nau-ku i tehnolo{ki razvoj, 37 odsto stru~njaka je na-stavilo profesionalnu karijeru u SAD, 18 odsto uVelikoj Britaniji, po devet odsto u Nema~koj iKanadi, a po ~etiri odsto u [vedskoj i [vajcarskoj.

Za razliku od devedesetih godina pro{log ve-ka, kada se odlazak u inostranstvo do`ivljavaokao pitanje „opstanka“, poslednjih deset godinataj odlazak je i dalje motivisan ekonomskim raz-lozima, ali se shvata kao {ansa za li~ni razvoj.

Ovo su rezultati istra`ivanja, koje su sproveliGrupa 484 i Institut za pedago{ka istra`ivanja sapredstavnicima nau~ne i stru~ne dijaspore, kori-snicima stranih stipendija i programa mobilnostii predstavnicima nau~ne zajednice u zemlji, kojinisu koristili ove stipendije i programe.

- Devedesetih godina pro{log veka dominira-le su prinudne i trajne migracije kao rezultat `e-lje ljudi da pobegnu iz zemlje u kojoj su se ose}a-li ugro`eno u svakom pogledu. Ose}aji ugro`e-nosti i ogor~enosti ote`avali su saradnju sa mati-com i povratak u nju. Iako su ekonomski razlozi

i dru{tvena kultura, u kojoj se ne ceni rad i po-stignu}e, dominantni i posle 2000, postoje i li~nifaktori za migriranjem - `elja za usavr{avanjem,razvojem karijere i li~nim razvojem - komenta-ri{e nalaze istra`ivanja Vladimir D`inovi}, sa In-stituta za pedago{ka istra`ivanja u Beogradu, je-dan od autora istra`ivanja.

Migracije, prema njegovim re~ima, postajukratkoro~ne i postoji elja da se usvojeno znanjeulo`i u razvoj mati~ne zemlje. Kako dodaje, toukazuje da ekonomski, politi~ki i dru{tveni raz-voj zemlje ne mo`e da spre~i migracije, ali pred-stavlja osnovni uslov za cirkularne migracije i ko-ri{}enje njihovih potencijala za razvoj.

- Upore|ivanjem mogu}nosti priliva znanjaste~enog u inostranstvu u Srbiju ustanovili smoda su najefikasniji programi stipendiranja i mo-bilnosti, zatim saradnje sa stru~nom dijasporomi najmanje efekata se ostvarilo u podsticanju po-vratka - obja{njava D`inovi}.

Prema njegovim re~ima, programi stipendi-ranja i mobilnosti su imali najvi{e efekata kadasu u njima u~estvovali stru~njaci srednje genera-cije, odgovaraju}eg posla i dobre pozicije u svo-jim institucijama. Posao i pozicija im omogu}u-ju da naprave plan programa stipendiranja ilimobilnosti u skladu sa prioritetima institucije inauke u zemlji, da ostvare kontakte va`ne za in-stituciju dok su u inostranstvu, kao i da primenenau~eno na svom radnom mestu. Neretko imajui porodicu koja je tako|e spona sa maticom.

- S druge strane, predstavnici nau~ne zajedni-ce koji nisu koristili ove programe navode li~nunesigurnost, nedovoljnu pripremljenost i nedo-statak mentorstva kao faktore koji ih spre~avajuu mobilnosti. Zato bi trebalo da se ovi programiplaniraju u institucijama u skladu sa prioritetimanauke i institucije, da se omogu}i mentorstvo po-gotovo mla|im kadrovima i da se isplanira bora-vak u inostranstvu, saradnja sa ma-ti~nom institucijom tokom tog bo-ravka, ali i na~in primene znanja popovratku - ka`e D`inovi}.

On dodaje da u mnogi u~esniciistra`ivanja pomenuli da je te{kokoristiti programe usavr{avanja uinostranstvu bez podr{ke instituci-je. Predla`u da usavr{avanje u ino-stranstvu postane uslov za napre-dovanje u karijeri i da se razvijekultura mobilnosti u institucijama. Pote{ko}apreoptere}enosti ~lanova tima koji ostaju u in-stituciji dok drugi koriste programe mobilnostimogla bi biti re{ena programima razmene to-kom kojih bi stru~njaci iz inostranstva odra|i-vali poslove kolega koji se usavr{avaju u ino-stranstvu. Me|utim, potrebno je omogu}iti do-lazak stranih stru~njaka u Srbiju kroz olak{aneprocedure dobijanja viza.

- Korisnici programa mobilnosti i stranih sti-pendija na velike pote{ko}e nailaze i pri povratkuu zemlju i instituciju. Prve pote{ko}e se javljaju

tokom poku{aja nostrifikacije me|unarodnihkvalifikacija. Procedura nostrifikacije diplomadugo traje, skupa je i postoji mogu}nost u slu~a-ju multidisciplinarnosti ili novine oblasti da nebude priznata - navodi D`inovi}.

Saradnja sa nau~nom dijasporom, kao mo-gu}nosti priliva znanja ste~enog u inostranstvu uSrbiju tako|e je problemati~na. Prema mi{ljenju

predstavnika nau~ne zajednicekoji su u~estvovali u istra`iva-nju, ta saradnja je „sporadi~na ina bazi individualnih kontaka-ta“. Mi{ljenje nau~nika i istra`i-va~a u zemlji je isto.

- Saradnja se odvija u oblikusporadi~nog formiranja nau~-nih timova i realizacije projeka-ta, povremenih gostuju}ih pre-davanja, mentorstva doktorskih

studija i zajedni~kih radova i recenzija. Motiva-cija nau~ne dijaspore za saradnju postoji i mno-gi su poku{avali da je razviju, ali bez ve}eg uspe-ha - ka`e D`inovi}.

On dodaje da je podsticanje povratka pred-stavnika nau~ne dijaspore najte`e ostvariv na~inpriliva znanja ste~enog u inostranstvu, a osnov-ni preduslov za to je stepen ekonomskog, poli-ti~kog i dru{tvenog razvoja, uklju~uju}i i razvojnauke i nau~nih institucija, koji bi im omogu}io`ivot i rad u sli~nim uslovima koje imaju u ino-stranstvu. V. S.

Koliko obrazovni sistem vodi ra~una o darovitim u~enicima

Dobra volja i entuzijazam pojedinih nastavnika

Procenjuje se da je u poslednje dve decenije Srbiju napustilo 20.000 fakultetski obrazovanih gra|ana

Odlazak u inostranstvo vi{e nije pitanje „opstanka“

Nezadovoljni {kolom- Odnos sredine prema darovitim u~enicima i njiho-vom obrazovanju predstavlja zna~ajan element uizboru i kvalitetu podr{ke koju }e dobiti. Istra`ivanjaukazuju na nesklad izme|u toga kako daroviti do`i-vljavaju svoje sposobnosti i kako ih do`ivljava njiho-va okolina. Darovitost je u ve}oj meri pozitivna za sa-me darovite, nego {to je za njihovo okru`enje. Da-rovita deca njihovi roditelji i nastavnici su saglasnida darovitim treba pru`iti vi{e od uobi~ajene {kol-ske podr{ke, ali nema saglasnosti oko toga kakva tapodr{ka treba da bude. Iako se nastavnici najvi{e za-la`u sa posve}ivanje posebne pa`nje darovitoj deciu {koli, darovita deca, a jo{ vi{e njihovi roditelji su vr-lo kriti~ni i nezadovoljni onim {to im {kola pru`a - is-ti~e Slavica Maksi}.

UzorakU kvalitativnom istra`ivanju u~estvo-valo je 42 ispitanika, od ~ega 15 pri-padnika nau~ne dijaspore, 10 korisni-ka stipendija, osam korisnika progra-ma nau~ne mobilnosti i devet pripad-nika „nemobilne“ doma}e nau~ne za-jednice. Me|u njima je 20 doktora na-uka, pet doktoranata i 17 magistara.Najve}i broj ispitanika se usavr{avao uVelikoj Britaniji, SAD i Australiji.

Originalno stvarala{tvoOsmakinja Ma{a \or|evi} od pro{le godine uCentru bavi se knji`evno{}u sa svojom mentor-kom koju, ka`e, ne bi ni za {ta na svetu menjala.Osim {to dopunjava svoje znanje, Ma{a voli to {toovde ima mogu}nost za originalno stvarala{tvo.Ona pi{e pesme i drame, a radi na tome da obja-vi i svoju prvu knjigu. Za sada `eli da upi{e Filo-lo{ku gimnaziju, a dalje, sva su joj vrata otvore-na, pa }e izabrati kada za to do|e vreme.

Znam {ta ho}uMilan Stefanovi} je u~enik Matemati~ke gimnazi-je i stari je polaznik Centra. Ka`e da je zadovoljan{to ovde ima priliku da bira ~ime }e da se bavi, ia-ko je njegova nau~na oblast od po~etka matema-tika. Ka`e da mu ni u osnovnoj {koli, od kada je~lan Centra, nije te{ko padalo da „`rtvuje“ slobod-no vreme i umesto igrom, bavi se naukom. „Jaznam {ta ho}u i ni{ta mi nije te{ko“. Ovo je ka`e,bio samo korak ka tome {to `eli - da upi{e studijebez prijemnog, a da master radi u inostranstvu.

Sve {to rade, ~ine iz ljubavi i entuzijazma: U~enici Matemati~ke gimnazije na Srpskoj informati~koj olimpijadi 2010.

REPORTA@AAleksandra Malu{ev

Praksa daleko odmogu}nostikoje pru`azakon

Saradnja sa nau~nom dijasporom sporadi~na i na bazi individualnih kontakata

Ovde nema pritisaka ni roditelja ni nastavnika, oni se ose}aju potpuno slobodno: Polaznici Centra za talente

ostale specijalizovane, odnosno usmerena naobrazovanje dece sa odre|enom smetnjom iliinvaliditetom. Te {kole treba da pobolj{aju ipoja~aju svoj servis da bude svetskog nivoa,ali i da pru`e pomo} multifunkcionalnimspecijalnim {kolama - navodi Kova~-Cerovi}.

Ona najavljuje da }e Ministarstvo prosve-te u narednom periodu preduzimati konkret-ne mere kako bi se re{ila dva problema kojasu uo~ena u dosada{njoj primeni inkluzivnogobrazovanja.

- Neophodno je stalno informisanje, ne sa-mo na nacionalnom, ve} i na lokalnom nivou.Potrebno je poja~ati informisanost svih kojihse ti~e obrazovanje o tome koje su dobiti inklu-zivnog obrazovanja i {ta to zna~i za takozvanu„obi~nu decu“. Sva istra`ivanja pokazuju dainkluzija nije samo dobit za decu koja se porazli~itim vrstama afirmativne akcije uklju~u-ju u redovan obrazovni sistem, nego i za u~eni-ke u redovnim {kolama. Ti |aci imaju prilikuda upoznaju decu koja se razlikuju od njih, dasteknu nove ve{tine komuniciranja i da u~e-stvuju u nastavi koja je individualizovana. Is-tra`ivanja su potvrdila da se na taj na~in pove-}ava i uspeh u~enika koji ne spadaju u tako-zvane osetljive grupe - ka`e Kova~-Cerovi}.

Druga vrsta problema, prema njenim re-~ima, je nova tendencija ka stvaranju segre-gisanih {kola, u sredinama u kojima ima vi{eromskih u~enika.

- Postoje {kole koje rado i koje nerado pri-maju romsku decu. Ta tendencija se pojavila uBeogradu, a verovatno i u drugim ve}im mesti-ma. Znamo za ovaj fenomen, on se pojavljuje usvim zemljama. U~e}i iz njihovog iskustva, tre-nutno razra|ujemo za{titne mehanizme da bi-smo spre~ili segregaciju. Pojavila se i potreba dapa`ljivo analiziramo individualne obrazovneplanove, da vidimo da li {kole u te planove ugra-|uju smanjene standarde za romske u~enike.Jer ako koriste smanjene standarde onda ima-mo maskirano specijalno obrazovanje unutarredovnog sistema, a to nije cilj inkluzije - zaklju-~uje Tinde Kova~-Cerovi}. V. Andri}

Umre`avanje redovnih i specijalnih {kolaNastavak sa strane III

VII~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 . {kolska slavaVI ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava

U Srbiji jo{ uvek postoji zastarelapedago{ka koncepcija po kojoj jezadatak {kole da isporu~i programe.

Naglasak je na nastavi i saop{tavanju programa,a ne na u~enju. Na{a {kola je mesto dr`anjapredavanja i isporuke gradiva, a ne mesto gdese, uz pomo} kompetentnih nastavnika,omogu}uje u~enicima da usvoje i razumejugradivo, ocenjuje Ivan Ivi}, jedan od vode}ihstru~njaka u oblasti obrazovanja i autordokumenta „Pravci razvoja i unapre|ivanjakvaliteta pred{kolskog, osnovnog, op{tegsrednjeg i umetni~kog obrazovanja i vaspitanjaod 2010. do 2020. godine“, koji je u na~eluusvojio Nacionalni prosvetni savet.

- Brojna doma}a i inostrana istra`ivanjaukazuju da su kona~ni rezultati obrazovanja uSrbiji dosta skromni. U~enici imaju niskaobrazovna postignu}a, jer u {koli ne sti~uznanja koja su trajna i primenjiva, bilo za dalje{kolovanje, bilo za primenu u li~nom,dru{tvenom ili profesionalnom ivotu. Ovaj

dokument bi trebalo da poka`e za{to sistem nedaje rezultate i {ta da u~inimo da se to promeni- isti~e Ivi}.

U ~emu je klju~ni problem na{egobrazovnog sistema?

- Najve}i problem van sistema obrazovanjaje nedovoljno finansiranje. U Ministarstvuprosvete stalno isti~u da vi{e od 95 odstobud`eta odlazi na plate, a i te plate, po mi{ljenjusindikata, nisu velike. Nema dovoljno sredstavaza razvojne programe, za razvoj obrazovanja.Drugi klju~ni spolja{nji problem je op{ti statusobrazovanja, jer ono u na{em dru{tvu nije naceni. U drugim strate{kim dokumentima viditeda se retko tra`i od obrazovanja da ne~emudoprinosi, ruralnom razvoju, ekonomskom,kulturnom, tako da je obrazovanje poprili~nomarginalizovano. Jedan od unutra{njihrazloga zbog kojih su efekti obrazovanjaskromni je {to nemamo izgra|en celovitinformacioni sistem koji bi omogu}io redovnopra}enje stanja u obrazovanju. Taj sistem dodanas nije uspostavljen iako od 2000. godinepostoji kredit Svetske banke za tu namenu. Jerako imate podatke, vi time ograni~avatepoliti~ku proizvoljnost prilikom dono{enjaodluka. Mi i dalje ne znamo koliko u~enika izjedne generacija koja po|e u prvi razredzavr{ava osnovnu {kolu, koliko se ospeu~enika na kraju prvog ciklusa, koliko ne upi{enaredni razred. Do skoro nismo imali nipodatak sa kakvim znanjima u~enici izlaze izosnovne {kole. Drugi razlog zbog kogaposti`emo lo{e rezultate je zastarela koncepcijaobrazovanja.

Upravo tu, kako tvrdite, treba napravitinajve}i preokret.

- Zbog naglog rasta znanja obrazovanje sevi{e ne mo`e svoditi na reproduktivno u~enje,to jest na jednostavno saop{tavanje postoje}ihznanja, a provera efekata u~enja na ponavljanjesaop{tenog gradiva. Na~in ocenjivanja u~enikaje takav da se ocenjuje samo sve`e gradivo,naj~e{}e ono {to se u~ilo u poslednjih mesec ilidva. Nikada se u drugom polugodi{tu neispituje ono {to se radilo u prvom. Nave{}u vamkonkretan primer. Ulazim u {kolu, vidimu~enika sedmog razreda kako pred ~as istorijeponavlja lekciju. Pogledam, lekcija se zove„Nacionalno i versko bu|enje u Makedoniji uXX veku“. Pitam u~enika {ta radi, on ka`e dau~i tu lekciju jer }e nastavnik da ga pita. Kako

zna{ da }e to da te pita? Ka`e, ima dvojku i trebada popravi ocenu i zna da }e nastavnik to da gapita. Zna~i postoji fina signalizacija kad }eu~enik da odgovara, jednom u tromese~ju ilipolugodi{tu i posle je za{ti}en. Kako u~i? Tako{to poku{ava da reprodukuje gradivo. Pitam togu~enika {ta zna~i versko i nacionalno. Sle`eramenima. Pitam {ta zna~i bu|enje, on ka`e, pa

valjda su se uspavali. Dakle, on ni naslov lekcijene razume, poku{ava da nau~i napamet, a takvou~enje je kratkog daha. Celina na{egobrazovnog sistema po~iva na isporuci ireprodukciji gradiva. Na{ sistem doslovnoproizvodi i podr`ava bubanje.

Ali i {ira javnost, roditelji, nastavnici susvesni problema koje navodite. Za{to se dosada ni{ta nije promenilo? Da li nije bilopoliti~ke volje?

- Nije bilo spolja{njih pritisaka naobrazovanje. Od obrazovanja se tra`ilo da{tancuje diplome. Imate dve tre}ine vrlo dobrihi odli~nih u~enika na osnovu nastavni~kogocenjivanja, koje ocenjuje reprodukciju, a neu~enje sa razumevanjem. Deca se ne u~e da toznanje primene, ne proverava se njegovatrajnost. Mi imamo veoma ozbiljne programenego mnoge zapadne zemlje, ali samo napapiru. Imamo, dakle, ambiciozne programe,ali u samoj koncepciji obrazovanja, realizacijiobrazovanja i kontroli rada {kola i nastavnikanikad se nije insistiralo da se ne{to trajno nau~i.Na{a pedago{ka teorija nije uhvatila korak samodernim koncepcijama obrazovanja,nastavni~ki fakulteti su ostali na tome da je sr`

formiranja nastavnika da nau~e predmet kojitreba da predaju. Kod nas postoji sistemskagre{ka da su fizi~ar i nastavnik fizike isto.

Kakva je situacija na fakultetima koji{koluju nastavni~ki kadar?

- U~iteljski fakulteti su ne{to bolji kada je re~o razrednoj nastavi, u~e vi{e o deci i opsihologiji, pedagogiji i didaktici, ali je sveostalo isto kao kod drugih. Mnogo je gorasituacija kod nastavnika predmetne nastave.Imate ma{inskog in`enjera koji se obu~ava daradi sa ma{inama, a radi sa decom. On treba dazna {ta je pubertet, on pri~a o ma{inskimelementima, a u~eniku se po glavi mota „plavi~uperak“. On mora da uzme u obzir s kim radi,da na|e na~ina da motivi{e u~enike, da impribli`i gradivo. U va`e}oj nomenklaturizanimanja koji je napravio Nacionalni svet zavisoko obrazovanje nemate profesijunastavnika za pojedine predmete. Imatediplomiranog filologa, a ne profesora srpskogjezika i stranih jezika, nemate profesoramatematike i fizike ve} matemati~ara i fizi~ara.

Mnoge mere koje treba preduzeti da bi sesituacija promenila, a koje navodite u„Pravcima razvoja obrazovanja“, zavise odnovca. Koliko je realno da dr`ava po~ne daizdvaja {est odsto BDP-a za obrazovanje i dali }e ovo ostati samo spisak lepih elja?

- Program je pravljen da bude realisti~an jerse odnosi na period od deset godina. Nemamiluzija da to lako i}i, ali mislim da se stvarapozitivna atmosfera u dru{tvu. Nadu daje i to{to po~inju da sti`u pritisci iz privrede da sevrednuje znanje, a ne diplome. Jedna delatnamera koja je i predlo`ena u Prvacima razvojaobrazovanja je i mogu}nost nastavnika

osnovnih i srednjih {kola da napreduju u svojojprofesiji, to jest kada po realnim pokazateljimaunapre|uju nastavu i u~enje mogu da dobijuvi{e zvanje i ve}u platu. Kao {to se radi nauniverzitetima. U nedavnom susretupredsednik Srbije Boris Tadi} je podr`aouvo|enje te mere, {to je dobar znak.

[ta mo`e da uspori planirane aktivnosti?- Ekonomska kriza, ali najvi{e otpora

o~ekujem unutra sistema obrazovanja, jer dabiste promenili pona{anje nastavnika, treba da

date odgovor na pitanje za{to bi nastavnikne{to menjao, kad je dosad prolazilo onakokako je radio. A re{enje je sistem licenciranja,uvo|enja u posao i osposobljavanja, stru~nousavr{avanje i napredovanje nastavnika. Una{em zakonu postoji mogu}nost i gubitkalicence, ali ja kao psiholog radije idem napozitivne podsticaje, da nastavnici budupodstaknuti da unaprede kvalitet svoga rada ida imaju priliku da napreduju i dobiju ve}uplatu. Vesna Andri}

Pravilnik o polaganju zavr{nog ispita treba-lo bi da bude objavljen u Prosvetnom gla-sniku do kraja januara. O~ekuje se da do

tada budu zavr{ene i zbirke zadataka iz srpskog,odnosno maternjeg jezika i matematike. Kakonajavljuju u Ministarstvu prosvete, zbirke }e bitidostupne u elektronskom obliku na sajtovimaMinistarstva prosvete i Zavoda za vrednovanjekvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a mo}i }e da sekupe i u knji`arama.

Podsetimo, zavr{ni ispit ove godine prvi put}e polagati u~enici osmog razreda i on }e omo-gu}iti upis u srednje {kole bez polaganja kvalifi-kacionog ispita. Svi u~enici koji zavr{avajuosnovno obrazovanje moraju da iza|u na zavr-{ni ispit, ali ne i da ga polo`e.

S obzirom na to da }e se u~enici upisivati usrednju {kolu na osnovu uspeha iz {estog, sed-mog i osmog razreda i rezultata testiranja iz srp-skog i matematike, |aci koji ne osvoje ni jedanpoen na zavr{nom ispitu, bi}e upisani u odgova-raju}u srednju {kolu samo na osnovu uspeha izpomenuta tri razreda.

Obja{njavaju}i za{to na zavr{nom ispitu ne-ma biti donjeg praga znanja, @elimir Popov, po-mo}nik ministra prosvete za pred{kolsko iosnovno obrazovanje isti~e da „osnovna {kola ni-je selektivna i nju moraju da zavr{e svi u~enici“.On smatra da }e osmaci „biti motivisani da {tobolje urade zavr{ni ispit“ i da „cilj Ministarstvaprosvete nije da onemogu}i |ake da upi{u sred-nju {kolu“.

Kako je ranije saop{teno, na zavr{nom ispituiz maternjeg, odnosno srpskog jezika i matema-tike, 50 odsto zadataka }e biti potpuno poznato

u~enicima, odnosno prethodno objavljeno uzbirkama. Na testu }e biti i 25 odsto delimi~nopoznatih zadataka, to jest delimi~no izmenjenihu odnosu na one objavljene u zbirkama, a 25 od-sto zadataka }e biti nepoznati, {to zna~i da sadr-`aji i re{enja tih zadataka ne}e biti dati u zbirka-ma. U slu~aju da test ima 20 zadataka, to prakti~-no zna~i da bi 10 zadataka bilo poznato u~enici-

ma, pet bi bilo modifikovano, a preostalih pet bibilo nepoznato u~enicima.

@elimir Popov podse}a da su zadaci zasnova-ni na obrazovnim standardima za kraj obave-znog obrazovanja, a najve}i broj }e biti sa najni-`eg nivoa postignu}a, {to zna~i da }e mo}i da ihre{i najve}i broj u~enika.

U~enici }e testove iz srpskog i matematike re-{avati u mati~nim osnovnim {kolama, a proce-dura upisa u srednje {kole ne}e se mnogo razli-kovati od dosada{nje.

Bojan Risti}, na~elnik za srednje obrazovanjeu Ministarstvu prosvete, obja{njava da }e nakonpolaganja zavr{nog ispita i objavljivanja kona~-nih rang lista, u~enici popunjavati liste `elja, ukoje }e mo}i da navedu najvi{e 20 obrazovnihprofila koje bi voleli da upi{u. Podaci o broju bo-dova iz osnovne {kole i poena sa testiranja se po-tom unose u kompjuter, koji vr{i raspore|ivanjeu~enika po obrazovnim profilima i srednjim {ko-lama. Risti} navodi da u ovom trenutku jo{ nijedoneta odluka da li }e biti dva kruga rangiranja,kao {to je to bio slu~aj prilikom polaganja kvalifi-kacionog ispita.

\aci koji }e konkurisati za upis u specijalizo-vane srednje {kole (matemati~ke, filolo{ke gim-nazije, umetni~ke, muzi~ke, baletske...) polaga}ekao i do sada i prijemni ispit po~etkom juna, ali}e i oni biti obavezni da iza|u na zavr{ni ispit.

- Planirano je da se prijemni ispit odr`i pre za-vr{nog, a da se u~enici upi{u u specijalizovane{kole kada donesu sertifikat ili potvrdu da su za-vr{ili osnovno obrazovanje - obja{njava Risti}.

V. S.

Profesor Ivan Ivi} o pravcima razvoja i unapre|enja kvaliteta obrazovanja u Srbiji

Najvi{e otpora o~ekujem unutar sistema

Po~inju da sti`u pritisci iz privrede da se vrednuje znanje, a ne diplome: Ivan Ivi}

Strategija do kraja 2011.U dokumentu „Pravci razvoja obrazovanja“ od2010. do 2020. godine su definisani strate{ki pravcirazvoja onih nivoa i oblika obrazovanja u Srbiji kojisu u nadle`nosti Nacionalnog prosvetnog saveta. Uprvom delu se govori o op{tim problemimaobrazovnog sistema Srbije, koji treba da poslu`i ikao osnovni ulaz za proces izrade op{te strategijerazvoja obrazovanja u Srbiji a, s druge strane, iz tematrice su izvedeni i pravci razvoja pred{kolskog,osnovnog, op{teg srednjeg gimnazijskog iumetni~kog obrazovanja i funkcijaop{teobrazovnih predmeta u srednjemobrazovanju i obrazovanju odraslih. Prema planovima Ministarstva prosvete, predlogcelovite strategije razvoja obrazovanja do 2020.godine trebalo bi da bude zavr{en do septembra, adokument usvojen do kraja ove godine. Paralenosa izradom strategije }e se raditi i akcioni planovi,kojima }e biti precizirane konkretne mere kojetreba preduzeti za ostvarivanja strate{kih ciljeva. Prema re~ima dr`avne sekretarke Ministarstvaprosvete Tinde Kova~-Cerovi}, u izradi strategijeu~estvuju NPS, Savet za stru~no obrazovanje iobrazovanje odraslih, Savet za visoko obrazovanje,kao i nezavisni stru~njaci, a kroz razli~ite radnegrupe bi}e anga`ovani i predstavnici svihrelevatnih institucija i drugih ministarstava.Sredstva za izradu strategije su obezbe|ena izkredita Evropske investicione banke. Na pitanje da li izbori i eventualne promene uMinistarstvu prosvete mogu da uti~u nazaustavljanje ovog posla, Kova~-Cerovi} ka`e dapostoji veliki konsenzus da je strategijaobrazovanja neophodna Srbiji, ali i da je dono{enjeovog dokumenta va`an zahtev u toku evropskihintegracija. Ona podse}a da je mandat ~lanovasaveta koji rade strategiju nezavisan od mandataaktuelnog kabineta Ministarstva prosvete. Kakododaje, Ministarstvo je koordinator celog posla, ane mesto sa koga }e stizati koncepcijska re{enja.

Vizija Pravci razvoja obrazovanja su polazna osno-

va za dono{enje strategije obrazovanja u Sr-biji, a nakon toga sledi izrada akcionih plano-va kako bi se navedene mere konkretizovale.

- Ovakva vizija razvoja obrazovanja sa nizomkonkretnih mera omogu}ava da sve pojedina~nemere stavite na jednu strate{ku liniju. On treba daslu`i kao osovina oko koje osmi{ljavamo i povezuje-mo pojedina~ne mere, treba da otvori dugoro~nuperspektivu i da sve konkretne mere budu u skladusa tom strate{kom vizijom.

Mi imamo ozbiljnije programenego mnoge zapadne zemlje,ali samo na papiru. Imamo,dakle, ambiciozne programe,ali u samoj koncepcijiobrazovanja,realizaciji obrazovanja i kontroli rada {kola i nastavnika nikadse nije insistiralo da se ne{totrajno nau~i

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Osnovni ciljevi razvoja obrazovanja od 2010. do 2020.

Pove}anje efikasnosti obrazovnog procesaUspostavljanje ~vrstih dvosmernih vezaobrazovanja sa drugim sektorima Povezivanje sa tendencijama razvojaobrazovanja u EU i internacionalizacijaobrazovanja Srbije

Kako }e izgledati zavr{ni ispit koji pola`u u~enici osmog razreda

Zbirke zadataka do kraja januaraProcedura upisa u srednje {kole ne}e se mnogo razlikovati od dosada{nje

Obuke za nastavnikeMinistarstvo prosvete i Zavod za vrednovanje kvali-teta obrazovanja i vaspitanja organizova}e do 5. fe-bruara obuke u 117 {kola {irom Srbije, da bi se di-rektori, nastavnici i {kolsko osoblje detaljno informi-sali i pripremili za realizaciju zavr{nog ispita. Naobukama }e biti re~i o primenama obrazovnih stan-darda u nastavi srpskog jezika i matematike, vred-novanju nastave i u~enja i sprovo|enju zavr{nog is-pita. Obuke za po ~etiri predstavnika iz svake {kole}e se obr`avati u regionalnim centrima za stru~nousavr{avanje i one su uvod za sveobuhvatan treningkoji }e u martu biti organizovan za sve osnovne {ko-le u zemlji.

Na testiranju 25 odsto nepoznatih zadataka

IX~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .VIII ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava {kolska slava

F inansijskim planom koji je usvojio UO Usta-nove Studentski centar „Beograd“ ove godi-ne su predvi|ene zna~ajne investicije, koje

se, pre svega, odnose na pove}anje broja mesta ustudentskim domovima. Planirana je rekonstrukci-ja i adaptacija drugog bloka doma „Partis Lumum-ba“ i pove}anje kapaciteta doma za studente sahendikepom „Mika Mitrovi}“ na Vo`dovcu. To sudve najve}e investicije, u kojima }e Studentski cen-tar Beograd u~estvovati sa 50 odstosredstava, a druga polovina }e bitiobezbe|ena iz sredstava Nacionalnoginvesticionog plana - ka`e Milovan Pe-trovi}, direktor Studentskog centra „Beograd“.

Zna~ajna sredstva }e biti izdvojena za investi-ciona odr`avanja, manje investicije i adaptacije ustudentskim domovima i restoranima, a to su, pre-ma Petrovi}evim re~ima, uobi~ajene aktivnostisvake godine.

Dokle se stiglo sa uvo|enjem interneta u stu-dentske domove?

- Zahtev studenata je da internet bude uvedenu svim sobama. Do sada je brzi internet uveden udomovima „Karaburma“, „Slobodan Penezi}“ i „Pa-tris Lumumba“, a o~ekuje nas uvo|enje besplatnoginterneta u Studentski grad. Imamo doveden opti~-ki kabl i trenutno se radi tehni~ka dokumentacija.To }e biti zna~ajna investicija, koju }emo sigurno za-po~eti u toku ove godine, ali sada ne znamo koliko}e soba u prvom trenutku biti priklju~eno. Zavisikoliko novca budemo imali. O~ekujemo pomo}Ministarstva prosvete, a nadam se da }emo deosredstava obezbediti iz donacija.

Prethodnih godina su velika sredstva ulo-`ena u studentski standard, a na ruku vam jei{lo i odr`avanje Univerzijade.

- Gotovo da nema doma u koji tokom poslednjihpet godina nisu ulo`ena zna~ajna sredstva. Olimpi-jada mladih je iskori{}ena za kompletno renovira-nje Studentskog grada. Sve sobe su okre~ene, za-menjen je dotrajali name{taj, sanitarije, elektro in-stalacije, parketi, prozori, vrata...Studenti su bili ve-oma zadovoljni kada su se posle Olimpijade mladihvratili u svoje sobe. Druga investicija, na koju se ~e-kalo vi{e od 20 godina, je bilo kompletno renovira-nje studentskog doma „Karaburma“. Taj posao smozavr{ili u vreme odr`avanja Univerzijade, tako da jename{taj koji je Ministarstvo prosvete kupilo za po-trebe tog takmi~enja, preseljen u studentske domo-ve. Novim name{tajem su, osim „Karaburme“ opre-mljeni „Ko{tunjak“ i „Patris Lumumba“. To smo isko-ristili da sve sobe okre~imo, zamenimo dotrajale in-stalacije i adaptiramo sanitarne ~vorove.

U domovima studentskog centra je sme{te-no oko 10.000 studenata. Koliko je interesova-nje studenata, u odnosu na postoje}e kapaci-tete i da li se razmi{lja o izdradnji novog doma?

- Nedostaje nam mesta, jer svake godine oko 30odsto od broja primljenih studenata ostane „ispodcrte“. To su dobri studenti, sa prosekom 7,5 i 8, a ka-da je re~ o bruco{ima, de{ava se da mnogi koji subili odli~ni srednjo{kolci ostanu bez mesta. Zatonam je veoma va`no da renoviranjem „Patrisa 2“pove}amo kapacitet za jo{ 200 do 250 mesta. Bilo

je ideja o izgradnji novih domova, ali mislim da uovom trenutku to nije realno.

Cena sme{taja i ishrane je poslednji put me-njana u oktobru 2009. Ho}e li biti poskupljenja?

- Studenti mese~no pla}aju sme{taj od 880 do1.430 dinara, zavisno od kategorije. Kada je u pita-nju ishrana, studenti dnevno pla}aju 132 dinara.Doru~ak je 31 dinar, ru~ak 55 dinara, a ve~era 46 di-nara. U ceni sme{taja akademci u~estvuju sa oko

15 odsto, a u ishrani sa 40,74 odsto. Na{ predlog }ebiti da se malo pove}a u~e{}e studenata u cenisme{taja i ishrane. Da li }e biti promena zavisi odmogu}nosti dr`ave da u bud`etu izdvoji sredstvaza pove}anje studentskih kredita i stipendija.

Anketa Saveza studenata Beograda je poka-zala da su studenti uglavnom zadovoljni kvali-tetom ishrane.

- Ne postoji ni jedan studentski restoran u ko-me tokom prethodnih pet godina nije zamenjenadotrajala oprema, nabavljene nove tople i hladnelinije za ~uvanje hrane. Uslovi za spremanje i kuva-nje hrane su na evropskom nivou. Stalno predu-zimamo mere da se pobolj{a ishrana, koliko je tou na{oj mogu}nosti. Ministarstvo prosvete pripre-ma novi pravilnik, koji }e zna~ajno unaprediti is-hranu studenata, vode}i ra~una o kalorijskim i nu-tritivnim vrednostima potrebnim mladima. Uvelismo sistem kontrole kvaliteta hrane HASAP, dobi-li smo doma}e i me|unarodne sertifikate.

Studenti su nezadovoljni uslovima u domo-vima koja imaju zajedni~ka kupatila.

- Ona jesu problemati~na. Pro{le godine smosredili kupatila u jednom krilu u „Slobodanu Pe-nezi}u“ i u „@arku Marinovi}u“, a ove godine nasta-vljamo sa tim poslom u jednom bloku „Penezi}a“i u „Patrisu“. Kupatila su problem u malim sobama,sa dva ili tri kreveta, jer se ~esto pojavljuje vlaga. Akada su zajedni~ka kupatila nova i kada se odr`a-va higijena, studenti nemaju zamerke.

Kako se borite sa preprodajom mesta po do-movima?

- Taj problem realno postoji. Pro{le godine smovr{ili takozvane dubinske kontrole u „Karaburmi“,„Penezi}u“ i Studentskom gradu, kada su komisijenenajavljeno „upadale“ u sobe, a da ~ak ni upravni-ci domova to nisu znali unapred. Na nivou celog Stu-dentskog centra pro{le godine je napisano izme|u300 i 350 prijava. Mislim da su se studenti upla{ili, pasu oni, koji su „uhva}eni“, u izjavama davali podatkeod koga su kupili mesta i po kojim cenama. Te stu-dente smo prebacili na ekonomska mesta. Oni kojisu prodavali mesta su izgubili pravo da konkuri{u zadomski sme{taj do kraja {kolovanja. V. Andri}

- Naj~e{}i problemi zbog kojih studenti dola-ze su, pre svega, respiratorne infekcije, upale gr-la, nosa, sinusa, oboljenja krajnika. Kod devoja-ka su ~este urinarne infekcije, kao i anemije. Vi-{e nego ranijih godina studenti se javljaju lekarui zbog razli~itih alergija, kao i zbog oboljenja sla-binske muskulature koja nastaju usled dugotraj-nog sedenja i naglih pokreta - ka`e Milanovi}-Bla`i}.

Prema njenim re~ima, studenti sve vi{e do-laze i zbog neuroza i psihosomatskih poreme-}aja koji se ~esto manifestuju kroz organskesimptome, kao {to su lupanje srca, drhtanje, ne-mogu}nost udaha, gu{enje. Zbog nepravilne is-hrane, dodaje da vi{e studenata „pati“ od povi-{ene masno}e, holesterola i triglicerida {to je„faktor rizika da jednog dana dobiju kardiova-skularno oboljenje“.

[to se ti~e hroni~nih oboljenja, Milanovi}-Bla-`i} isti~e da su takve bolesti me|u studentima re-|e. Kako obja{njava, naj~e{}e je re~ o dijabetesu,astmi, epilepsiji i autoimunim oboljenjima, doksu maligne bolesti testisa kod mladih mu{karacadanas mnogo ~e{}e nego ranije.

- Studenti su po pitanju svog zdravlja veomaodgovorni i kao populacija obrazovaniji od dru-gih. Mnogi od njih kada imaju odre|ene tegobese najpre informi{u na internetu i do|u sa ve}pripremljenim pitanjima, ali ima i onih koji supotpuno zdravstveno needukovani - napominjeMilanovi}-Bla`i}.

Kada je re~ o mentalnom zdravlju, pani~ni na-

padi, promene raspolo`enja, te{ko}e u komuni-ciranju, nesanica, kao i ljubavni problemi, odno-si u porodici, problemi sa u~enjem i ispitima, ra-zni strahovi i fobije problemi sa kojima se svako-dnevno suo~avaju studenti. Prema re~ima stru~-njaka iz nadle`nog odeljenja, su{tina ovakvihsmetnji je problem formiranja identiteta u kasnojadolescenciji, `ivotne krize i problemi u vezi sastudiranjem.

Branka Konstantinovi}-Birovljev isti~e da nazdravlje uti~e ivotni stil 70 odsto, a nasle|e sve-ga 20 do 30 odsto, {to zna~i da promenom ivot-nog stila mogu da se spre~e i le~e mnoge bolesti.Kako ka`e, „ishrana zauzima veoma va`no me-sto“ po pitanju zdravlja.

- To se odnosi na redovnost obroka, raznovr-snost, adekvatan unos vo}a, povr}a i `itarica ce-log zrna, esencijalnih amino kiselina i esencijal-nih masti, kao i na optimalan unos vode od dvado tri litra u zavisnosti od fizi~ke aktivnosti. Or-ganizam ~oveka se potpuno obnovi u proseku za11 meseci, ali za to mu je potreban adekvatan un-os vitamina i mineralnih materija svakoga dana,{to dana{nja ishrana ne mo`e da obezbedi i po-trebna je suplementacija vitaminima i minerali-ma - obja{njava Konstantinovi} Birovljev.

Kako dodaje, ova slu`ba Zavoda u saradnji saMinistarstvom prosvete vr{i stalan nadzor nadobjektima za ishranu studenata i vr{i kontrolukvaliteta ishrane, ali ujedno daje i predloge merau cilju njenog pobolj{anja i uskla|ivanja sa zahte-vima modernog doba. Bojan Cveji}

Zbog „brzog `ivota“ studentska populaci-ja sve ~e{}e ima slabiji imunitet, boluje odrazli~itih infekcija, psihosomatskih pore-

me}aja, povi{enog pritiska, alergija i gojaznosti,ka`u u Zavodu za zdravstvenu za{titu studena-ta u Beogradu. Iako i dalje spadaju u „najzdra-viji“ deo dru{tva, savremeni na~in ivota dovo-di do toga da se i kod studenata poslednjih godi-na javljaju odre|eni problemi i oboljenja kojanisu ranije bila toliko karakteristi~na za tu po-pulaciju.

Branka Konstantinovi} - Birovljev, na~elnicaSlu`be za unapre|enje i o~uvanje zdravlja i speci-jalista za ishranu u Zavodu za zdravstvenu za{ti-tu studenata u Beogradu, obja{njava da je re~ obolestima savremenog doba, odnosno „civiliza-cijskim bolestima“ koje su prisutne i kod stude-nata. Prema njenim re~ima, na prvom mestu jeprekomerna uhranjenost i gojaznost, poreme}ajlipidnog statusa, kao i imuniteta koji se manife-stuju od sklonosti ka raznim infekcijama do na-stanka autoimunih bolesti, pa ~ak i malignih bo-lesti.

- Psihi~ki poreme}aji u vezi sa ishranom, kao{to su bulimija, anoreksija, kompulzivno jedenje,emotivno prejedanje, pa i depresivna stanja, vi{esu zastupljeni kod devojaka. Dosta ~esta je i po-java anemija ~ak i kod gojaznih studenata {to go-vori o unosu namirnica bogatih mastima i {e}e-rom, a nutritivno siroma{nih. Problem pothra-njenosti tako|e je prisutan i to podjednako kodoba pola. ^est razlog ovim poreme}ajima je pri-sustvo hroni~nog stresa. Tako|e su prisutni iproblemi ko{tano-zglobnog sistema kao posledi-ca pove}ane telesne te`ine, kampanjskog bavlje-nja sportom i neutreniranosti i neadekvatne is-hrane - isti~e Konstatinovi} Birovljev.

Zamenica na~elnika Slu`be za op{tu medici-nu u Zavodu Zorica Milanovi}- Bla`i} isti~e zana{ list da studenti danas generalno imaju vi{ezdravstvenih problema nego ranije, a da je uzrok

tome op{ti pad standarda. Kako ka`e, mnogi stu-denti dosta u~e, ne spavaju no}ima, nepravilnose hrane, {to dovodi do slabljenja imuniteta, pasamim tim i do infekcija. Me|utim, ona nagla{a-

va da studentska populacija veoma vodi ra~unao svom zdravlju i da je disciplinovanija nego ra-nije, pa se pridr`avaju svih terapija i redovno do-laze na kontrolu u 95 odsto slu~ajeva.

Najve}i broj studenata nije ~lan nijedne stu-dentske organizacije, a mnogi ~ak i neznaju koje organizacije deluju na njiho-

vim fakultetima. Iako je „u opisu“ rada ovih orga-nizacija pobolj{anje polo`aja studenata, njihovauloga se na brojnim visoko{kolskim ustanovamasvodi na borbu za osvajanje liderskih pozicija.

Akademci tvrde da izbori za studentski parla-ment, ali i za SKONUS, ~esto li~e na obra~un pod-mladaka razli~iti politi~kih partija. Nije tajna da nataj na~in studentski lideri promovi{u programepartija ~iji su ~lanovi i tako za njih obezbe|uju so-lidno bira~ko telo, dok interese svojih fakultetskihkolega ostavljaju po strani. Iako je delovanje poli-ti~kih partija zabranjeno za univerzitetu, mladistrana~ki aktivisti sa indeksom se zaklanjaju izaprava da svako mo`e biti ~lan politi~ke partije. Onilistom tvrde da ne koriste svoju poziciju zarad li~-ne i promocije partija ~iju ~lansku kartu poseduju.

Istra`ivanje Studentske unije Srbije, u kome jeu~estvovalo 3.093 studenta sa svih dr`avnih uni-verziteta, pokazalo je da vi{e od polovine anketira-nih ne zna koje studentske organizacije postoje nanjihovim fakultetima, a 91 odsto akademaca na-vodi da nije ~lan nijedne studentske organizacije.

Od 16 odsto studenata koji imaju kriti~ki stavprema studentskim organizacijama, 9,5 odstosmatra da one nemaju nikakvu mo}, 4,5 ka`e dasu to samo funkcionerske organizacije, a 3,7 dasu ideolo{ko-politi~ke organizacije.

Nemanja Petrovi}, nekada{nji predsednikStudentskog parlamenta Univerziteta u Beogra-du ka`e da mu je ta funkcija omogu}ila da stekneiskustvo, ali da ona uti~e i na li~nu promociju, jerje re~ „prvom ~oveku“, odnosno predstavnikusvih studenata Beogradskog univerziteta. Petro-vi}, koji je ~lan DSS-a tvrdi da nikada nije promo-visao interese te stranke, ve} da se parlament u

prvom i drugom mandatu bavio problemima uvezi sa studentskim standardom, reformom vi-sokog obrazovanja i mobilno{}u studenata.

- Sve te probleme smo po~eli da re{avamo.Me|utim, rad sada{njeg Studentskog parlamen-ta je ispolitizovan i netransparentan. Sednice seodr`avaju samo kada neki ~lan treba da se razre-{i ili izabere, {to zna~i da se ne radi na re{avanjuproblema koji interesuju studente. U prve dvegodine funkcionisanja parlamenta na nivou Uni-verziteta, u njegovom radu su u~estvovali pred-stavnici Saveza studenata Beograda i Studentskeunije Srbije. Oni su nas svojim iskustvom „terali“da radimo na reformi - ka`e Petrovi}.

Jovan Li~ina, doskora{nji predsednik Student-skog parlamenta BU, a sada zamenik predsedni-ka SKONUSA, ka`e da je pri~a o sponi student-skih predstavnika i politi~kih partija „preterana“.Li~ina, ina~e ~lan DS-a tvrdi da ga, dok je bio na~elu parlamenta, niko iz te stranke nije zvao i go-vorio mu {ta da radi. On ka`e da se u DS-a u~la-nio mnogo pre nego {to je u{ao u parlament i da

nema ambicije da se bavi politikom. ^lanstvo uParlamentu i SKONUSU mu, kako ka`e, vi{e ko-risti za sticanje iskustva, nego {to }e mu omogu-}iti ivotnu promociju ili da ostavi li~ni pe~at.

- Savez studenata Beograda je nekada kori{}enza promociju odre|enih ljudi, ali su ta vremenapro{la. Sada zakon ograni~ava koliko dugo nekomo`e biti student, a vreme koje neko provede naodre|enim pozicijama nije toliko da bi omogu}i-lo da ostavi neki li~ni pe~at - ka`e Li~ina.

Podaci istra`ivanja SUS-a pokazuju da je 30 od-sto studenata u~estvovalo u izborima za studentskiparlament. Polovina onih koji su glasali na izbori-ma, ima poverenje u parlament, dok je 30 odstorazo~arano na~inom zastupanja. Tre}ina anketira-nih smatra da aktivnosti parlamenta pre svega ko-riste studentima, dok isti procenat misli da od ra-da parlamenta korist imaju isklju~ivo ~lanovi, pri-

vilegovani pojedinci ili odre|ene interesne grupeme|u studentima. Samo 13 odsto ispitanika sma-tra da je parlament u potpunosti autonoman u od-lu~ivanju, a dvostruko vi{e smatra da donosi odlu-ke pod odre|enim pritiscima.

Nemanja Petrovi} procenjuje da lokalni stu-dentski parlamenti razli~ito uti~u na rad dekana-ta. Najve}i problem je to {to parlamenti nisu ne-zavisni, jer nemaju status pravnog lica i posebanra~un. Li~ina dodaje da parlamenti ne mogu daimaju presudan uticaj na dono{enje odluka, alida, samim tim {to u fakultetskim i univerzitet-skim organima sede studenti, zna~i da se odre-|ene odluke donose uz konsultaciju sa njima.

V. S.

Kakve sve zdravstvene probleme imaju studenti

Nisu imuni na bolesti dana{njiceMilovan Petrovi}, direktor Studentskog centra „Beograd“

Brzi internet i uStudentskom gradu

Sve vi{e neuroza i psihosomatskih poreme}aja koji se manifestuju kao lupanje srca, drhtanje, nemogu}nost udaha, gu{enjeOd hroni~nih bolesti naj~e{}e su dijabetes, astma, epilepsija i autoimuna oboljenjia, dok su maligne bolesti testisa kod mladih mu{karaca ~e{}e nego ranijeStudenti se pridr`avaju svih terapija i redovno dolaze na kontrolu u 95 odsto slu~ajeva

Pod velikim stresomPrema re~ima Branke Konstantinovi}-Biro-vljev, fizi~ka aktivnost je preduslov dobrogzdravlja, a, prema podacima iz upitinika prisistematskim pregledima, samo sedam dodeset odsto studenata prve i tre}e godine naBeogradskom univerzitetu je fizi~ki aktivno,dok je 40 odsto potpuno neaktivno. „Studen-ti su pod velikim stresom oko polaganja ispi-ta, porodi~nih i egzistencijalnih problema.Borba protiv stresa kroz razne tehnike savla-|ivanja stresa, postaje veoma aktuelna i da-nas nema dileme da je on okida~ za nastanakbrojnih oboljenja“, ka`e na{a sagovornica.

ISTRA@UJEMO: Koliko studentske organizacije zastupaju interese akademaca

U slu`bi studenata, ali i politi~kih partija

Pome{ane nadle`nostiNa{i sagovornici se sla`u da je uticaj SSB-a i SUS-aopao. Jovan Li~ina ukazuje i da je pluralizam stu-dentskih organizacija po fakultetima mnogo izra`e-niji nego ranije. Da je uticaj dve nekada najve}e stu-dentske organizacije pomalo skrajnut misli i Nata{aSajlovi}, v.d. predsednika SUS-a. Ona isti~e da je toposledica osnivanja studentskih parlamenata, {to jedovelo i do problema oko toga {ta su ~ije nadle`no-sti. Na{a sagovornica nagla{ava da je u toku Tempusprojekat, u kome u~estvuju i dr`avni i privatni uni-verziteti, a koji treba da uspostavi ure|en sistemstudentskih organizacija.

Vi{e od polovine anketiranih ne zna koje organizacijepostoje na njihovim fakultetima: Studentski

parlament Beogradskog univerzitetaVi{e ekonomskih mesta

Imate li mogu}nosti da zaradite ne{to odkomercijalnih usluga?

- Ekonomska mesta su nam zna~ajan izvor pri-hoda i broj tih mesta se svake godine pove}ava.Ove godine }emo sigurno pove}ati broj ekonom-skih mesta za 50, jer smo iselili neke bespravnouseljene stanare i oslobodili slu`bene stanove, ta-ko {to su neki upravnici oti{li u penziju. Zbog veli-kog kapaciteta i uhodanog sistema, tokom letasmo veoma interesantni u~esnicima zabavnih,kulturnih i sportskih manifestacija. Napominjemda je poslovanje Studentskog centra „Beograd“potpuno pravno ure|en sistem i da je na{a celo-kupna delatnost u skladu sa doma}im i me|una-rodnim standardima kvaliteta.

Nema doma u koji tokom poslednjih pet godinanisu ulo`ena zna~ajna sredstva: Milovan Petrovi}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

Foto:

Dana

s

XIX~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .

{kolska slava

Dosta se be`i. Ne be`imo samo mi, be`ale sugeneracije ispred nas, a be`e i zavr{ni raz-redi u osnovnoj {koli. Idemo u kafi}, kladi-

onicu, igraonicu, a ima ih skoro pored svake {kole.Nekad odemo do centra. A {to be`imo? Pa, zato {to~esto be`i celo dru{tvo, dosadno je, a i bolje to negoda dobijamo ke~eve. Uostalom, to uglavnom znajui na{i roditelji i nije problem da nam opravdaju iz-ostanke. Ponekad, dodu{e, kad vide koliko je neo-pravdanih, bude malo frke kod ku}e, al’ nam i sle-de}i put sve opravdaju - ka`e u~enica ni{ke Eko-nomske {kole.

U [kolskoj upravi Ni{avskog okruga tvrde da ne-maju podatke o broju izostanaka u prvom polugo-|u ove {kolske godine, od kada va`i zakonsko re{e-nje o dozvoljenom pove}anju broja neopravdanihsa 25 na 35. Direktori {kola ka`u da se broj izostana-ka pove}ao, ali razli~ito procenjuju „pove}anje“.Ipak, jedinstveni su u oceni da je izostanaka mnogoi prethodnih godina i sada.

- Nemamo podatke o broju opravdanih i neo-pravdanih izostanaka u {kolama, kao ni podatak dali je taj broj ve}i ili manji u odnosu na prethodnu{kolsku godinu. Takve podatke niko nije tra`io odnas, imaju ih samo {kole - ka`e @ivojin Jovanovi},na~elnik [kolske uprave Ni{avskog okruga.

Direktorka specijalizovane Gimnazije „SvetozarMarkovi}“ Olga Dragojlovi} ka`e da je u toj {koli,ina~e poznatoj po talentovanim i ~esto nagra|iva-nim u~enicima, u prvom polugodi{tu ove godineprime}en porast izostanaka. Ona ka`e da je u ne-kim odeljenjima broj izostanaka „pove}an i za stoodsto“ u odnosu na isti period pro{le godine. Tako-|e, u prvom polugodi{tu u~enici su zabele`ili sla-biji op{ti uspeh za 10 do 15 odsto.

- Imamo i mnogo ve}i broj neocenjenih u~enikanego pro{le godine. Deca maksimalno koriste za-konsku mogu}nost da ne prisustvuju ~asu i ciljanobe`e. Smatramo da je sve to nedopustivo i da ne do-prinosi kvalitetu {kolovanja i sticanja znanja - ka`eDragojlovi}eva.

Direktor Gimnazije „9. maj“ Neboj{a Leki}, pak,ka`e da „nema ozbiljnijeg pove}anja“ izostanaka uodnosu na pro{lu i pretpro{lu godinu, ali ocenjuje daje novo zakonsko re{enje „malo komplikovanije i za-mornije“ za razrednog stare{inu i roditelje. On ka`eda Gimnazija po{tuje zakonsku proceduru, koja na-la`e da se ve} posle pet neopravdanih roditelji zovuna razgovor, a posle 30 neopravdanih upozore da }eu slu~aj njihovog deteta biti uklju~en i Centar za so-cijalni rad, koji mu mo`e postaviti staratelja.

- U na{oj {koli jo{ nije zabele`en ni jedan takavslu~aj. Problem naj~e{}e zavr{avamo u prvom raz-govoru sa roditeljima posle petog neopravdanog,ali ima i druga~ijih slu~ajeva. injenica je da u {ko-lama nekoliko godina unazad, postoji op{ti trendizostajanja u~enika sa ~asova, kao i trend da u to-me indirektno u~estvuju i mnogi roditelji koji suspremni da opravdaju svaki izostanak svoje dece -ka`e Leki}.

Na teritoriji grada Ni{a nalazi se 36 osnovnih i21 srednja {kola, a u Ni{avskom okrugu je ukupno47 osnovnih i 25 srednjih {kola.

Z. Miladinovi}

Uprkos porastu od desetak procenata uodnosu na prethodno polugodi{te, brojizostanaka osnovaca i srednjo{kolaca,

prema oceni direktora nekoliko {kola sa kojimasmo razgovarali, „ne predstavlja drasti~anproblem“.

- Bele`imo porast izostanaka u~enika, ali dosada nismo imali slu~ajeve da koristimo zakonskenorme i u re{avanje problemima uklju~ujemoCentar za socijalni rad i roditelje - ka`e DraganIli}, direktor Gimnazije „Bora Stankovi}“ uVranju, koju poha|a 873 |aka.

On ocenjuje da je zakonsko pove}anje brojizostanaka „lo{a usluga |acima“ ali i kompletnomobrazovnom procesu, jer dozvoljava komotnijepona{anje u~enika koji „sada lak{e dolaze doopravdanja“.

Sli~no misli i Du{an Stevanovi}, direktorOsnovne {kole „Vuk Karad`i}“ koja je sa 1.218|aka ujedno i najve}a {kola u sedam op{tinaP~injskog okruga.

- Zakon je dao mogu}nost |acima da naraznorazne na~ine opravdavaju izostanke. estokoriste izgovori „slavio sam slavu“ i „mi u ku}islavimo tri slave“, {to je te{ko proverljivo. akiako bismo krenuli od ku}e do ku}e daproveravamo, to bi, u najmanju ruku, biodugotrajan i nevaspitan posao - veli Stevanovi}.

On navodi da se broj izostanaka u~enikanaro~ito pove}ava u drugom tromese~ju, ali i dasu kod izricanja vaspitnih mera u~enicima koji„probiju“ zakonski limit od 35 izostanaka,profesorima „smanjena prava“.

- Zakon predvi|a da zbog prekora~enja brojaizostanaka u~enik mo`e da bude ka`njenjedinicom iz vladanja i preme{tajem u druguobrazovnu ustanovu na teritoriji op{tine. Problemje, me|utim, {to takvog u~enika ne mo`emo daprebacimo u drugu {kolu bez saglasnosti roditelja- poja{njava Stevanovi}.

Kao posebno karakteristi~an i atipi~an primerkada je u pitanju izostajanje iz {kole on navodislu~ajeve osnovaca Roma.

- De{ava se da do|u roditelji osnovaca romskenacionalnosti i ka`u: „Mi nemamo {ta da jedemo

zato idemo za [vedsku“ i onda |ak sa nastaveizostane ~itavo tromese~je. Onda moramo dapribegnemo organizovanju polaganja ispita za svetakve u~enike - navodi Stevanovi}.

Re{enje ovog problema Stevanovi} vidi, ne u

poo{travanju sankcija, ve} u pronala`enjusistemskog re{enja koje je nemogu}e bezpobolj{anja socio- ekonomske situacije u zemlji, aposebno na jugu Srbije, gde je izra`enosiroma{tvo. V. Risti}

NOVI SAD: Vaspitnim radom protiv neopravdanih

Deca i mladi poslednjih godina sve vi{e pro-vode vremena ispred „malih ekrana“, {tonesumnjivo negativno uti~e na njihov psi-

hofizi~ki razvoj, sla`u se stru~njaci. Provode}i vi{esati dnevno gledaju}i televiziju deca mogu posta-ti pasivna, ne razvijaju socijalne ve{tine i komuni-kaciju, a mogu imati i iskrivljenu sliku o realnosti.Kada se doda i sadr`aj koji TV stanice uglavnomnude, odnosno nasilje i rijaliti {ou programi, po-stoji mogu}nost i da deca po~nu agresivno da sepona{aju i da sti~u pogre{ne uzore i vrednosti.

S druge strane, neka istra`ivanja su pokazalada deca koja gledaju de~je obrazovne emisije bo-lje ~itaju i imaju razvijenije jezi~ke ve{tine od de-ce koja gledaju samo crta}e i programe za odra-sle. Me|utim, takvih programa je sve manje u po-nudi TV stanica, kako u svetu tako i kod nas. Po-daci istra`ivanja od pre dve godine, pokazuju daje obrazovnim sadr`ajima na TV stanicama u Sr-biji posve}eno ukupno ne{to vi{e od ~etiri odsto.

Prema podacima agencije AGB Nilsen iz pro-{le godine, najvi{e obrazovnog programa je bilo nadrugom programu javnog servisa, nakon kojeg jebio TV Foks, sa vi{e od 2,5 odsto ovakvog progra-ma. Vi{e od dva odsto obrazovnog programa biloje na TV B92, Ko{avi-Hepi, RTS1, dok je na Avalii Pinku manje od jedan odsto emisija ove vrste.

Prema istra ivanjima stru~njaka za uticaj televi-zije na razvoj deteta, do 18. godine prose~no dete }eprovesti ve}i deo svog ivota gledaju}i televiziju, ne-go u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzevspavanja. Tako|e, ispitivanja su pokazala i da je ti-nejd`ersko nasilje u 19. godini ve}e ukoliko je ~estagledanost nasilja na TV-u u osmoj godini `ivota.Ameri~ka doktorska komora okrivljuje nasilje naekranima kao delimi~no odgovorno za porast ma-loletni~kog nasilja od 126 posto izme|u 1976. i1992. godine. Smatra se, tako|e, da televizija osiro-

ma{uje ose}aj zajedni{tva. Deca koja gledaju televi-ziju manje veruju drugim ljudima i manje sudelujuu organizovanim de~jim aktivnostima izvan ku}e.

Profesorka Pedago{kog fakulteta u JagodiniNada Kora}, me|utim, isti~e za Danas da ne po-stoje novija istra`ivanja o uticaju televizije na raz-voj dece, ve} da se uglavnom „ponavljaju ranijaistra`ivanja“. Prema njenim re~ima, ne mo`e seprecizno utvrditi kako TV program uti~e na raz-voj deteta, ve} da to zavisi i od trenutnog dru{tve-nog konteksta.

- Ako dete gleda TV vi{e od osam sati dnevno,ako nema prijatelje i komunikaciju sa porodicom,to govori o ne~emu drugom. Naime, deca koja suzanemarena i koja nemaju podr{ku u okolini opre-deljuju se za televiziju i agresivne sadr`aje i na tajna~in prazne svoju agresiju - obja{njava Kora}eva.

Ona dodaje da je ponuda obrazovnog i {kol-skog programa na TV stanicama u Srbiji danas„katastrofalna“ i da deca gledaju ono {to i odrasli,a da je jedina svetla ta~ka novi serijal emisije „Naslovo, na slovo“. Ocenjuju}i veliku gledanost rija-liti {ou programa kod nas, Kora}eva isti~e da gle-danje takvih programa kod dece mo`e predsta-vljati opservaciono u~enje.

- Onaj ko psuje i fizi~ki nasr}e na druge, bez ob-zira pobedio ili ne u takvom programu, biva nagra-|en samim tim {to je u javnosti, i na taj na~in mo-`e predstavljati deci model pona{anja - napominjeKora}eva.

Istra`ivanje od pre tri godine, koje su sprovelistudenti pedagogije sa Filozofskog fakulteta u Beo-gradu na uzorku od 756 u~enika ~etvrtog i osmograzreda, pokazuje da deca u Srbiji gledaju TV pro-gram tri do ~etiri sata dnevno. Deca najvi{e vole fil-move i serije, omiljeni junaci su im Terminator iRambo, kao i ve}ini njihovih vr{njaka u svetu. De-ca rado gledaju crtane filmove, a jedna tre}ina {ko-laraca vreme provodi gledaju}i sportske i muzi~keprograme. Ipak, zabrinjavaju}i podatak je {to sepokazalo da svega 15,7 odsto dece {kolskog uzra-sta gleda obrazovni program.

Psiholog Neboj{a Jovanovi} isti~e za na{ list dasu „televizija i kompjuter moderne bebisiterke“,kao i da danas televizija ima mnogo ve}i uticaj ne-go ranije. Kako ka`e, sa TV-om se ne komunicira,ve} se samo primaju informacije, tako da se stvarareceptivna pa`nja. On ka`e da da duhovit i eduka-tivan program podsti~e decu na razmi{ljanje i ko-munikaciju, ali da danas, na`alost, skoro i da ne-ma takvih sadr`aja.

- Pa`nja koju izaziva gledanje TV-a dovodi dotoga da deca ~ak i u {koli tra`e animaciju, pa im sa-mim tim i knjige postaju dosadne - nagla{ava Jo-vanovi}.

[to se ti~e TV sadr`aja, on dodaje da je programprili~no obojen agresijom, pa da deca u~enjem po-smatranjem po~inju, tako|e, agresivno da se po-na{aju. Obja{njavaju}i za{to se deca pre opredelju-ju za agresivne sadr`aje, a ne za obrazovni pro-gram, Jovanovi} isti~e da decu privla~i akcija, od-nosno da su im interesantni pokret i brzina.

- Brzina de{avanja privla~i decu i da u `ivotu

potom tra`e brzinu i laka re{enja. To je i odlika sa-vremenog sveta - brzo zadovoljavanje potreba, ia-ko je u ivotu za ve}inu stvari potrebno vi{e vreme-na. Ako se ne u~e postepenom odlaganju potreba,{to mediji nikako ne ~ine, te{ko }e kasnije imati to-leranciju na frustraciju - napominje Jovanovi}.

Psihijatar Aleksandar Ramah obja{njava za Da-

nas da ne postoje istra`ivanja o tome koliko je pre-poru~ljivo da deca mogu da provode vremena is-pred TV ekrana, ali da to ne bi smelo nikako da bu-de po nekoliko sati dnevno, kao ni svaki dan.

- Ako su deca posve}ena {koli, vannastavnimaktivnostima ili nekom hobiju, to je pozitivno. Me-|utim, ako se sve svodi samo na gledanje TV pro-

grama, to mo`e onda negativno da uti~e na psiho-motorne sposobnosti, naro~ito kod manje dece -ka`e Ramah.

Prema njegovim re~ima, i u Srbiji i u svetu veo-ma je malo u ponudi {kolskog i edukativnog pro-grama, kao i kvalitetnih filmova, a da od celokup-nog programa TV stanice nude manje od deset od-sto kvalitetnih sadr`aja. Kako ocenjuje, TV pro-gram propagira agresivne sadr`aje, pogre{ne vred-nosti, otu|enja, muziku koja je {und, kvazikultur-ne vrednosti i sli~no.

- Gledanjem TV-a u ve}oj meri mo`e negativnoda uti~e na socijalne i komunikacione ve{tine. Koddece mo`e izazvati otu|enje i sklonost ka agresiv-nim postupcima, ukoliko poku{aju da premesteono s druge strane ekrana u realnost - napominjeRamah.

Bojan Cveji}

PRETPLATITE SE NA LIST

KONTAKT Dnevni list Danas, Alekse Nenadovi}a 19-23/5, 11000 Beograd

(za prodajnu slu`bu)Telefon: 011/344 11 86/107 i 124

e-mail: prodaja@danas.rs

[KOLAMA POSEBAN POPUST OD 30%!

1 mesec 3 meseca 6 meseci 12 meseci

574,00 1.722,00 3.444,00 6.888,00

+ptt tro{kovi

456,00 1.368,00 2.736,00 5.742,00UKUPNO

1.030,00 3.090,00 6.180,00 12.360,00

U LISTU DANAS SPECIJALNI POPUSTI [KOLAMA!

OBJAVLJIVANJE OGLASA ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA IZVO\ENJE EKSKURZIJA

Sve dodatne informacije mo`ete dobiti u Marketing slu`bi lista Danas:Adresa: Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd, tel/fax: 011/344 1186, e-mail: marketing@danas.rs

TEMA: Da li se pove}ao broj izostanaka u {kolama u Srbiji

VRANJE: \aci slave i po tri slaveNI[: Be`anje je u trendu

Po |aku 60 izostanakaDirektor Neboj{a Leki} ka`e da je u Gimnaziji „9. maj“ uprvom polugodi{tu 786 u~enika napravilo 45.000 izosta-naka, {to je 60 izostanaka po u~eniku. Od ukupnog brojaizostanaka 5,1 odsto su neopravdani (tri neopravdana pou~eniku). On ka`e da je sli~na situacija i u drugim gimna-zijama u Ni{u. Ocenjuje da ovakvi podaci nisu frapantnikoliko se ~ini u prvi mah jer „9. maj“ poha|a veliki brojsportista, koji izostaje zbog sportskih obaveza. Re{enje nije u poo{travanju sankcija:

Du{an Stevanovi}, direktor O[ „Vuk Karad`i}“

Lo{a usluga |acima: O[ „Vuk Karad`i}“ u Vranju

Iako, prema re~ima predsednika Sindikata pro-svetnih radnika Vojvodine Mirka Radete, po-stoji podatak da na nivou Srbije svaki u~enik

sada ima u proseku po 42 izostanka vi{e nego rani-je, u novosadskim {kolama i {kolskoj upravi ne mo-`e se do}i do konkretnih podataka da li se broj izo-stanaka pove}ao. U pojedinim {kolama tvrde dau~enici ne izostaju vi{e nego prethodnih godina.

- Broj izostanaka se kod nas nijepove}ao, na nivou je kao i ranijih go-dina, ali to pre svega zavisi od u~eni-ka do u~enika. Oni koji su bili, da ta-ko ka`em, mangupi, jo{ uvek izosta-ju kao i pre, a oni koji su redovno po-ha|ali nastavu to i dalje ~ine. Pro-blem sa izostajanjem je oduvek po-stojao kod vi{ih razreda, kod ni ih ganije ni bilo, ali mislim da se malo po-digla ozbiljnost zbog nepoznanicekoja se zove prijemni ispit i malamatura. To je razlog {to su se u~eni-ci znatno uozbiljili u odnosu na rani-je - ka`e Nedeljko \or|i}, direktorOsnovne {kole „\or|e Nato{evi}“.

Prema njegovim re~ima, osmirazredi su ranije u najve}oj meribili problemati~ni kada su u pita-nju izostanci, ali sada se broj izostanaka smanjio, jeru~enici nastoje da prisustvuju nastavi kako bi se {tobolje pripremili za predstoje}i maturski ispit.

Pokazalo se da je situacija sli~na i u srednjim{kolama, te da se broj neopravdanih izostanaka ni-je mnogo pove}ao, pre svega zahvaljuju}i vaspit-nom radu sa problemati~nim u~enicima.

- Imamo neznatno pove}anje broja izostanaka,ali to je skoro zanemarljivo. Nema slu~ajeva da u~e-

nici zloupotrebljavaju to i da namerno izostaju zbogtoga da bi izbegli pismene i kontrolne zadatke ili od-govaranje, jer oni su svesni da bi to bilo samo odga-|anje na kratke staze i da }e svakako morati da bu-du ocenjeni. Mogu}e je da postoje pojedina~ni slu-~ajevi koji na taj na~in kalkuli{u, jer toga je u {kola-ma uvek bilo i bi}e, ali nikako se ne mo`e re}i da jeu pitanju masovna pojava - ka`e Radivoje Stojko-

vi}, direktor Gimnazije „Jovan Jo-vanovi} Zmaj“.

Kako obja{njava Stojkovi}, brojizostanaka se pove}ava sa tokom go-dina {kolovanja, {to je uvek bio slu-~aj, tako da najmanje izostaju u~eni-ci prvih razreda, a najvi{e maturanti.

- S jedne strane, granica jestepomerena na vi{e, ali sa druge stra-ne, propisan je vaspitni rad ~im sepojavi preko pet neopravdanih iz-ostanaka. Tada se pozivaju rodite-lji i kre}e se sa vaspitnim radom,koji zajedno sprovode roditelji,profesori, odeljenske stare{ine i pe-dago{ko-psiholo{ka slu`ba. Ranijeje primenjivana postupnost u ka-`njavanju, a sada ona nije obavezu-ju}a, ali je to nadome{teno poja~a-

nim vaspitnim radom, tako da je spre~en automati-zam ka`njavanja i poku{ava se da se osveste i u~eni-ci i njihovi roditelji - rekao je Stojkovi}.

On tvrdi da takav vaspitni rad u mnogome uti~ena u~enike, koji su svesni da }e, ukoliko budu izo-stajali sa nastave, morati mnogo vi{e da se potrudeda to nadoknade u dopunskoj nastavi i vannastav-nim aktivnostima, {to iziskuje dodatni boravak u{koli i dodatne obaveze. D. Jakobi

Najvi{e izostaju maturanti: Radivoje Stojkovi}, direktor

Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“

Previ{e vremena provedenog u gledanju televizije negativno uti~e na razvoj dece i mladih

Slike nasilja, pogre{ni uzori i vrednostiPa`nja koju izaziva TV dovodi do toga da deca i u {koli tra`e animiranje,pa im i knjige postaju dosadneTV program propagiraagresivne sadr`aje, otu|enja, muziku koja je {und, kvazikulturne vrednosti...Onaj ko psuje i fizi~ki nasr}e na druge, bez obzira na to da li }e pobediti ili ne u rijaliti {ouprogramu, biva nagra|entime {to je u javnosti i takomo`e predstavljati decimodel pona{anja

Problemi sa govoromVi{e od 60 odsto dece pred{kolskog uzrasta ima pro-blema u govorno-jezi~kom razvoju, pokazuje istra-`ivanje Instituta za eksperimentalnu fonetiku i pato-logiju govora. Pokazalo se da pojedina deca imajunepravilan izgovor, a neki uop{te ne progovaraju.Stru~njaci upozoravaju da je jedan od razloga to {togledaju televiziju i po nekoliko sati dnevno.

Televizija i kompjuter su moderne bebisiterke

Desanka Radunovi}, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta

XIII~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .XII ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava

Interaktivni portal za nastavnikeNa sajtu Ministarstva prosvete po-stavljen je interaktivni obrazovniportal „Otvorena {kola“, koji trebada pru`i podr{ku u radu u~iteljima,nastavnicima i profesorima. Dr`av-na sekretarka u Ministarstvu pro-svete Tinde Kova~-Cerovi} ka`e daje cilj portala da se unapredi kvalitetnastave kroz razmenu obrazovno-nastavnih materijala u elektron-skom obliku, primera dobre praksei priprema za ~asove. Ovi materijalibi}e i dodatna inspiracija nastavni-cima kako da obogate svoju nastav-ni~ku praksu. Portal se nalazi nawww.otvorenaskolaŸmp.gov.rs,a mo`e mu se pristupiti i sa zvani~-nog sajta Ministarstva prosvetewww.mp.gov.rs, preko linka Otvo-rena {kola. Na portalu su ve} posta-vljeni nastavni planovi i programiosnovnog obrazovanja i vaspitanja iprimeri dobre prakse, pre svega kva-litetne pripreme za ~asove i prezen-tacije uspe{nih ~asova. Portal }e se unarednih {est meseci „puniti“ razli-~itim vrstama edukativnih materija-la, a o~ekuje se i da }e izdava~i posta-viti svoja izdanja i kataloge koji }e bi-ti od koristi prosvetnim radnicima.Kova~-Cerovi} najavljuje da }e usko-ro sve {kole dobiti lozinke, koje }e imomogu}iti da same postavljaju na-stavne materijale, kao i da razmenju-ju informacije i komentare.

U planu je i postavljanje poseb-nog segmenta za u~enike na ovomportalu. D. D.

[ta je Nacionalni prosvetni savet do sada uradio nastrate{kom planu?

Usvojili smo dokument Indikatori za pra}enje stanjau obrazovanju i vaspitanju i u zavr{noj smo fazi izradedokumenta Pravci razvoja i unapre|ivanje kvalitetaobrazovanja i vaspitanja, koji }e biti osnov za izradudela celovite strategije obrazovanja i vaspitanja zanivoe obrazovanja koji su u nadle`nosti Nacionalnogprosvetnog saveta, a to su pred{kolsko, osnovno isrednje op{te i umetni~ko obrazovanje i vaspitanje.

Za{to je to bilo potrebno?Dokument Indikatori je va`an da bismo na osnovu

podataka sistematski pratili, merili, analizirali iocenjivali kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovanjai vaspitanja u Srbiji i na vreme preduzimali potrebnemere kada se uo~e slabosti i odstupanja od zacrtanihciljeva.

Osnovna funkcija dokumenta Pravci razvoja jesteda defini{e op{ti okvir za pojedina~ne mere koje sedonose i koje }e se donositi u obrazovanom sistemu, ida na taj na~in odre|uje smisao i konzistentnost tihpojedina~nih mera. Cilj dokumenta jeste da doprineseizgradnji koherentnog sistema obrazovanja kojiosigurava visoka obrazovna postignu}a u svimoblicima obrazovanja na koje se odnosi.

[ta smo usvojili od konkretnih dokumenata, a{ta nam nedostaje?

Zacrtani ciljevi su najve}im delom definisani krozdostizanje razli~itih standarda. Do sada je NPS doneo:

standarde u~eni~kih postignu}a za dva nivoaosnovnog obrazovanja - obrazovne standarde za prviciklus (kraj 4. razreda) i obrazovne standarde za krajosnovnog obrazovanja,

standarde kvaliteta ud`benika i nastavnihsredstava,

standarde kvaliteta rada ustanova.

Nedostaju nam: standardi u~eni~kih postignu}a za srednje

obrazovanje i vaspitanje, na kojima se radistandardi uslova za ostvarivanje posebnih

programa u oblasti pred{kolskog vaspitanja iobrazovanja

standardi kompetencija za profesiju nastavnika ivaspita~a

standardi kompetencija direktora.Na osnovu definisanih standarda u~eni~kih

postignu}a na razli~itim nivoima obrazovnog procesabi}e razvijeni nastavni planovi i programi, a tako|e irazra|en sistem interne i eksterne evaluacije. Odposebne va`nosti su zavr{ni ispiti na kraju osnovnog isrednjeg obrazovanja (takozvana mala i velikamatura), kao oblik eksternog vrednovanja kvalitetaobrazovanja na nivou Srbije. Ove godine }e prvi putu~enici koji zavr{e osnovnu {kolu polagati zavr{ni ispit.Da bi ispit ispunio svoju funkciju moraju biti spre~enerazne neregularnosti koje su pratile ranijih godinapolaganje kvalifikacionog ispita za upis u srednje{kole.

Moram da istaknem da NPS nije podr`ao konceptvi|enih zadataka (prethodno objavljenih u zvani~nojzbirci), koji je usvojen za ovu {kolsku godinu, jer se una{im {kolama ra{irena praksa bubanja napametgradiva mora {to pre prekinuti. [kola treba da budemesto gde }e deca pre svega nau~iti da misle. ^uvenima|arski matemati~ar \er| Polja, otac modernemetodike nastave matematike, isti~e „Potrebno jenau~iti mlade da MISLE. To je, ako ho}ete, najve}inacionalni i civilizacijski interes!“

[ta elimo da postignemo?Kada svi navedeni standardi budu doneti dobi}emo

zaokru`eni sistem kontrole kvaliteta u obrazovanju, presvega kontrole izlaza iz obrazovnog procesa, ali i uslova

rada i upravljanja obrazovnim procesom. To }eomogu}iti da se obrazovni proces demokratizuje i dase da ve}a sloboda {kolama i nastavnicima u izborusadr`aja i na~ina kojima }e u~enike snabdeti znanjem ive{tinama koje su im potrebne za dalje u~enje ili rad.Mislim da je obrazovanje jedini segment dru{tva ukome se univerzitetski obrazovanim stru~njacimaiskazuje nepoverenje tako {to im se uskra}ujemogu}nost da samostalno izaberu na~in kako }ekvalitetno obaviti svoj posao. Jer, deca od {kole do{kole, od mesta do mesta, od generacije do generacijese jako mnogo razlikuju i rigidna pravila propisana izjednog centra, ma kako ona bila dobra, ne mogu datizadovoljavaju}i rezultat.

Svakako, dono{enjem preostalih standarda procesreforme se ne zavr{ava. Obrazovni sistem je `iv sistemjer se dru{tvo stalno menja. Stoga je ovo samopo~etak jedne kontinuirane reforme u kojoj }e seobrazovni sistem stalno menjati i prilago|avatidru{tvenim potrebama.

PorukaDa bi cela zamisao bila uspe{no ostvarena

neophodno je, pre svega, da je razumeju i podr`enastavnici i u~enici. Prilago|avanje {kolskog programau~enicima trebalo bi da proces saznavanja u~inikreativnim i deci zanimljivim. Za uspe{nu primenuneophodna je priprema i obuka nastavnika, {to jeslo`en posao koji zahteva znatna finansijska sredstva.Ipak, mislim da }e se ulo`ena sredstva dobromorganizacijom vrlo brzo vi{estruko isplatiti.

Ono {to bih elela da poru~im nastavnicima, jer se~esto govori o vi{ku nastavnika i o otpu{tanjima, uzemlji u kojoj ima oko 40 odsto funkcionalnonepismenih, nijedan nastavnik ne mo`e biti vi{ak. Ali,drage kolege, budite spremni da se usavr{avate i da narazli~ite na~ine doprinesete obrazovanju stanovni{tva.

Budite spremni da se usavr{avate

{kolska slava

LI^NI STAV

~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .XIV ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava XV{kolska slava

Dobro jutro, deco, ka`e u~iteljica, adeca joj uglas odgovaraju. Ovako biizgledao po~etak ~asa u {koli 2050.godine. U ovoj slici nije ni{ta neuo-bi~ajeno, osim {to bi nastavnici mogli da buduroboti, specijalno pravljeni za predavanje i rad sau~enicima.

Da li to zna~i da }e nastavnici ostati bez poslau budu}nosti? Nikako. Ima}e dovoljno posla uprogramiranju robota i smi{ljanju kako da pred-uprede de~je smicalice da bi do boljih ocena do-{li sa malo znanja. Jedna od opcija koja se poja-vljuje je da bi profesori mogli da predaju prekohologramske projekcije, da bi se spre~ili fizi~kinapadi na nastavnike.

Kako }e izgledati {kola budu}nosti? Predvi|a se da }e digitalizacija transformisati

obrazovanje. Prema ameri~kom autoru KreguMekkvinu, u {koli 2050. godine stari zvuk pisa-nja i {kripanja krede po tabli bi}e zamenjen veli-kim kompjuterskim ekranima preko celog zidau~ionice.

Zid u~ionice, na kojem je prethodnog ~asa bilapanorama nekog predela, po ulasku druge grupeu~enika se menja, u zavisnosti {ta se toj deci pre-

daje. U zavisnosti od teme na zidu }ebiti prikazan morski ili planinskipredeo uz ugodnu klasi~nu muziku,uklju~uju}i i zvuk i miris, kao i baza

podataka o toj temi, kojoj bi u~enici mogli da pri-stupe preko svog ra~unara. Prakti~no, svaka sobaza u~enje (u~ionica) bi}e prila-go|ena trenutnoj temi ~asa.

Crtanje i pisanje na papi-ru bi}e izba~eno iz {kolskihklupa, jer }e se sve raditi nakompjuteru. Toliko }e svebiti kompjuterizovano da}e se postaviti pitanje -za{to se uop{te ide u {ko-lu, jer }e za decu koja subolesna, na primer, biti mogu}e daprate nastavu preko kompjutera, iako su kod ku-}e. To se odnosi i na kontrolne zadatke koji }emo}i da budu zadavani i dok je |ak kod ku}e.

Prema autoru Di Dikinsonu, obrazovanje po-~inje u ku}i, uz podr{ku centara za roditeljstvo.Postoja}e osnovni programi za decu od {est do12 godina, tinejd`ere i za decu sa posebnim inte-resima.

Ima mi{ljenja da bi {kolski dan u 2050. mogaobiti kra}i, dok neki futurolozi predvi|aju da }e seu~enje doga|ati u bilo koje doba dana tokomsedmice.

Deca }e na ~asovima, na primer stranih jezi-ka, nositi slu{alice, a u jednoj slu{alici ~u}e origi-nalni zvuk stranog jezika, na primer nema~kog, au drugoj automatski prevod.

[to se ka`njavanja nasilja u {kolama ti~e, futu-rolog, profesor Grejem Vajthed, smatra da ne}ebiti granice za lo{e pona{anje u {koli - glavna i je-dina kazna bi}e isklju~ivanje iz {kole. Roditelji }e

imati kontrolu nad izostancima dece iz {kole,jer }e dobijati tekstualnu poruku kada se u~e-nici ne budu registrovali po dolasku u {kolu, po

izostanku sa ~asa, ali i po odlasku iz {kole. Studenti }e prilikom polaganjaispita na fakultetima prolazitikroz glasovnu kontrolu, da nebi do{lo do zamene identiteta i

da neko drugi ne bi odgovaraoumesto pravog studenta. ^injenica je da je inter-net ve} danas po~eo da menja pedagogiju, jer jeomogu}io studentima da lak{e sakupljaju i kom-binuju informacije prona|ene na pretra`iva~ima.

O tome kako }e izgledati i da li }e obrazovanjeu Srbiji do 2050. izgubiti zna~aj na{i sagovorniciimaju suprotna mi{ljenja.

Pisac Andrija Mati}, autor knjige „[aht“ o Sr-biji 2025. godine, smatra da }e potreba za obra-zovanjem postojati i 2050. godine, ali da }e se na-stava odvijati uz mnogo ve}e u~e{}e tehni~kihpomagala.

- Profesori ne}e imati tako zna~ajnu ulogu kaodanas, u nekim oblastima ne}e ni biti potrebni, apromeni}e se i koncept {kole - studenti }e svesvoje obaveze mo}i da obavljaju kod ku}e, sede-}i za ra~unarima. Takav koncept nastave ve} po-stoji na mnogim svetskim univerzitetima, pa je

veoma va`an po~etak. Stipendiranje u~enika,posebno iz siroma{nih sredina, kojima trebadodatna podr{ka da bi uspeli da postignu nivokoji o~ekujemo, promocija uspeha u~enika ive}a ulaganja u obrazovanje - sve to uti~e napodizanje u~enilkih postignu}a. Sredstva kojadr`ava izdvaja za obrazovanje su u ovomtrenutku ispod proseka zemalja Evropske unije,ali na{i u~enici posti`u ni`a postignu}a nego {tobismo na osnovu ulaganja mogli da o~ekujemo.Pove}ano ulaganje u obrazovanje zna~i jasnuporuku dr`ave da je obrazovanje u ovoj zemljiprioritet. Veoma je ~est slu~aj da se {koleopremaju kroz neke vidove donacija, {to je uredu. Ali donacije ne smeju da budu jedini niosnovni mehanizam. Opremanje {kola mora dabude mera obrazovne politike, a ne slu~ajniefekat aktivnosti dobronamernih ljudi.

[ta nastavnik u svom radu mo`e dapromeni da bi se popravila obrazovnapostignu}a njegovih u~enika?

- Deo zasluga za ne{to bolje rezultate naposlednjem testiranju pripada nastavnicima i{koli. To pokazuje da je i u postoje}im uslovimamogu}e napraviti pomak i preorijentisatinastavu da ne bude toliko reporoduktivna, ve}da se ima u vidu primena, da znanja buduupotrebljiva, da se u~enicima tako postavljajuzadaci da vide te veze, da ih teraju darazmi{ljaju, argumentuju, da donose zaklju~ke.

Ali, koliko je nastavnik motivisan da semenja u sistemu koji mu je dozvoljavao dagodinama radi na isti na~in?

- Pitanje je koliko je motivisan, ali i koliko seose}a da mo`e, jer nije nau~en da radi tako. Sdruge strane, ima ograni~enja u nastavnimprogramima koji od njega zahtevaju {ta i kadada uradi. Ima mnogo ograni~enja da bi sepraksa menjala na mikro planu. Nastavnici tomogu i ~ini mi se da se to i de{ava, ali bi mnogobolje bilo kada bi bili sistemski podr`ani darade druga~ije.

Poslednje istra`ivanje je podr`aloMinistarstvo prosvete i to je dobro. Koliko sudo sada prosvetne vlasti bile zainteresovane

da posle objavljivanja rezultata ne{tokonkretno promene .

- U Zakonu o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja ima mnogo togaprepoznatljiivog iz obrazovne filozofije na kojuse PISA naslanja. Tim za impementacijustrategije za smanjenja siroma{tva jezaintesovan za sekundarne rezultateistra`ivanja. Rezultati PISA istra`ivanja treba dabudu stalni alat za unapre|ivanje obrazovanja.Ali, ono {to pri`eljkujemo je da ti rezultati buduargumenti za dono{enje razli~itih odluka uoblasti obrazovanja.

Kakvu pouku mo`emo da izvu~emo odzemalja koje su na vrhu tabele?

- Mislim da je dobro da izvla~imo pouke odzemalja koje su relativno sli~ne nama. U ovomciklusu se vi{e nego ranije pri~a odalekoisto~nim sistemima, jer kako koja zemljase uklju~uje u PISU, tako se visoko plasira.Nama to nije referenca, jer sistemi kao {to suHong Kong, Singapur i [angaj su visoko urbanesredine i sa njima ne treba i ne mo`emo lako dase poredimo. Treba da u~imo iz sistema kao {tosu Finska i druge skandinavske zemlje.Kurikulumi i obrazovanje nastavnika su dvestvari u kojima se Srbija najvi{e razlikuje odobrazovnih sistema koje bismo opisali kaouspe{ne.

Vesna Andri}

UniverzitetSingidunum

Mesto na kojempo~injebudu}nostU skladu s Lisabonskom strategijom uEvropskoj Uniji je sprovedeno niz reformi napodru~ju visokog obrazovanja. Cilj ovihreformi bio je formiranje jedinstvenogevropskog visokoobrazovnog sistema koji jesposoban da odgovori na zahtevezajedni~kog tr`i{ta rada.

U vezi sa tim Univerzitet Singidunum jerazvio i definisanu strategiju, za stalnounapre|ivanje kvaliteta rada i obrazovanjastudenata, usagla{enu sa evropskimstandardima kvaliteta visokog obrazovanja.Da bi sada{nji i budu}i studenti, kao i njihoviroditelji, stekli jasnu sliku o tome {ta se naUnivezitetu preduzima u cilju podizanjanivoa kvaliteta obrazovanja svakog studenta,javno se objavljuju rezultati implementacijestrategije kvaliteta koja podrazmeva slede}e:

OBJEKTIVNO OCENJIVANJE STUDENTA:Student se ocenjuje prema unapredobjavljenim kriterijumima i pravilima, aispitne procedure su prilago|enesavremenom na~inu polaganja ispita,elektronski ili putem testova.

GRADIVO PRILAGO\ENO I TR@I[TU ISTUDENTU: Nastavnici ovog univerziteta suprilagodili svoja predavanja i ud`benikesavremenim tr`i{nim uslovima, kao ipotrebama polodavaca i studenta kaobudu}ih zaposlenih.

ADMINISTRACIJA U SLU@BI STUDENTA:Univerzitet ima implementiran informacionisistem koji omogu}ava pra}enje nastavnihprocesa, pra}enje bodovanja i ocenjivanjastudenta, kao i pojednostavljenje prijaveispita, dobijanja uverenja i svihadministrativnih procedura od zna~aja.

PRAKSA PRE SVEGA: Studentska praksana ovoj visoko{kolskoj ustanovi jeste jedanod prioriteta u radu sa studentima, o ~emugovori i preko dve stotine sporazuma osaradnji, potpisanih sa razli~itim privrednimorganizacijama, koji studentima pru`ajumogu}nost zaposlenja i pre samogdiplomiranja.

MOBILNOST STUDENATA: UniverzitetSingidunum ima za cilj da doprinese lak{ojrazmeni studenata sa fakultetima uinostranstvu, pre svega sa fakultetima napodru~ju Evropskog visokoobrazovnogprostora, ~ime poma`e budu}im diplomcimada pove}aju svoje {anse za zaposlenje kako uzemlji tako i u inostranstvu.

Svesni ~injenice da bez primenestandarda koji defini{u kvalitet obrazovanja,nema ravnopra.vnosti na tr`i{tu rada,zaposelni na Univerzitetu svakodnevno radena njihovoj primeni, sa `eljom da stvore boljubudu}nost za svoje studente i njihovebudu}e porodice.

Rastu}a briga dru{tva za zdravlje dece iomladine, ali i `elja da se postignu {tobolji rezultati u sportu, usmerila je rad

nau~nika u oblasti fizi~kog vaspitanja i sportana istra`ivanja razvoja fizi~ke sposobnosti, alisa razli~itim ciljevima.

Dok je u vrhunskom sportu cilj sportski re-zultat, rad na pra}enju fizi~kog razvoja i utvr-|ivanju nivoa fizi~ke sposobnosti {ire populaci-je dece i omladine sve vi{e je u funkciji utvr|i-vanja procene zdravlja, unapre|enja fizi~kogvaspitanja i podizanja motivacije mladih da sevi{e bave fizi~kim ve`banjem, posebno u uslo-vima savremenog na~ina ivota.

-Zadatak pra}enja fizi~ke sposobnosti sta-novni{tva (dece, omladine i odraslih), deklara-tivno je prihva}en kao zakonska obaveza Repu-bli~kog zavoda za sport u vidu jedne od osnov-nih delatnosti, ali do sada nije obezbe|en op{tedru{tveni konsenzus, kao i materijalna sred-stva da se ovom pitanju posveti odgovaraju}apa`nja kod nas - isti~e Aco Gajevi}, pomo}nikdirektora Republi~kog zavoda za sport.

Zbog toga je, kako dodaje, Zavod pristupiouspostavljanju sistema za pra}enje fizi~kih spo-sobnosti dece osnovno{kolskog uzrasta u Srbi-

ji „Srbijafit“, sa ciljem da relevantnim institu-cijama obezbedi polaznu ta~ku za dono{enjestrate{kih mera na polju plansko-razvojnog ka-raktera u oblasti fizi~kog vaspitanja.

-U toku akreditacija ovog programa u Zavo-du za unapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja.Ako dobijemo podr{ku Ministarstva prosvete idrugih relevantnih institucija, u sve osnovne{kole u Srbiji bi}e instaliran poseban softverkoji }e slu`iti za pra}enje fizi~kih sposobnostiosnovaca. Testiranje bi vr{ili profesori fizi~kogvaspitanja, koji bi za to bili obu~eni. Najideal-nije bi bilo da se testiranje obavlja na po~etku ina kraju {kolske godine ili najmanje jednomgodi{nje. Na osnovu podataka koje budemodobili ima}emo kartu fizi~kih sposobnosti de-ce osnovno{kolskog uzrasta po okruzima i op-{tinama u celoj Srbiji - obja{njava Gajevi}.

Na{ sagovornik dodaje da bi uspostavljanjesistema za pra}enje fizi~ke razvijenosti i fizi~-kih sposobnosti osnovaca omogu}ilo i procenuantropolo{kog statusa svakog deteta u odnosuna referentne vrednosti vr{njaka na nacional-nom nivou. Sem toga, dobijeni rezultati bi slu-`ili i za uporednu analizu sa vrednostima kojesu na testiranjima postigli osnovci iz drugihevropskih zemalja, ali i kao osnov za dono{enjeodgovaraju}ih mera u cilju pobolj{anja stanjau oblasti fizi~kog vaspitanja , pre svega za izra-du modernih kurikuluma u ovoj oblasti.

D. D.

sasvim mogu}e da }e ga ve}ina zemalja usvojitido 2050. godine - ka`e Mati}.

On smatra da ne bi bilo iznena|uju}e da u bli-skoj budu}nosti do|e do nekog velikog rata, ukojem }e se koristiti razorno nuklearno oru`je, „atada obrazovanje ne}e biti u prvom planu“.

- Mogu}e je i da }e se u Evropi do 2050. pojavi-ti takozvane „verske dr`ave“ (lako mogu da zami-slim nekakvu Pravoslavnu Republiku Srbiju), ko-je }e potpuno uskladiti obrazovni sistem sa ver-skim u~enjima. Najzad, nemojmo zaboraviti pred-vi|anja Oldosa Hakslija, koji je u Vrlom novomsvetu (Brave New World, 1932) pisao o zanimlji-vim tehnikama u~enja kao {to su „neopavlovljevouslovljavanje“ i „hipnopedija“, pomo}u kojih sedeca uslovljavaju da vole ili mrze odre|ene stvari.Ako bi se ta predvi|anja ostvarila, obrazovanje biizgubilo svoju svrhu - zaklju~uje Mati}.

Sa druge strane, reditelj Lazar Bodro`a, autorinteraktivnog eksperimentalnog filma „Uberli-fe“, smatra da }e u budu}nosti {kole u Srbiji naj-verovatnije i}i u korak sa svetom, {to se digitali-

zacije i tehnologije ti~e, ali da ne veruje da }e ob-razovanje imati takav zna~aj kao nekada.

- Verovatno }e ~ovek mo}i sam da se obrazu-je, ~ak i kvalitetnije nego u {koli, jer ve} danasmo`e da se do|e do neverovatnih informacija,nego pre 40 godina, tako da je pitanje koji }e zna-~aj imati, ~ak i ni`i stepen obrazovanja 2050. Ve}danas imamo mnogo zanimanja za koja ne po-stoji institucionalno obrazovanje, pa je pitanje dali }e to biti neophodno ili }e to biti vrsta luksuza- nagla{ava Bodro`a.

On ka`e da kada se uporede 2011. i 1970. godi-na, obrazovanje u Srbiji se nimalo nije promenilo.

- Kada sam ja i{ao u {kolu i ovo danas, od ni-`eg ka vi{em obrazovanju, na primer ja sam i{aona Fakultet primenjenih umetnosti, uglavnom jesve ostalo isto. Isti programi, isti ideali. Dovoljno}e biti da se odvojimo od sedamdesetih u obra-zovanju, pa }emo ve} da napredujemo. Jedan odmojih profesora mi je rekao da njegova }erka, ko-ja je 10 godina mla|a od mene, u~i po programupo kojem je on u~io - navodi Bodro`a.

Najva`nija i najlogi~nija promena nanivou obrazovnog sistema, koja mo`eda uti~e na podizanje nivoa u~eni~kih

postignu}a, je izmena nastavnih planova iprograma i posledi~no ud`benika i ostalihmaterijala koji podr`avaju nastavu, isti~eDragica Pavlovi}-Babi}, nau~na saradnicaInstituta za psihologiju Filozofskog fakulteta uBeogradu i nacionalna koordinatorka PISAistra`ivanja, odgovaraju}i na pitanje koje poukemo`emo da izvu~emo iz dosada{njih rezultataove studije.

- To je ogroman posao kojim treba da sebavi multidisciplinarna grupa ljudisa razli~itim iskustvima. To jetako|e radikalan posao, ali ne usmislu izmene sadr`aja koji seu~i, ve} na~ina na koji je gradivo„upakovano“ i me|usobnopovezano. Do sada je bio slu~aj dase jedne godine menja programza jedan razred, naredne godineza slede}i i da je svaki putanga`ovan razli~it tim stru~njaka,koji nisu u obavezi da senadove`u na ono {to je ve}ura|eno. Bez jasnog odre|enja {ta je celovita slika imate samoparcijalne produkte koji me|usobom lo{e komuniciraju - isti~ePavlovi}-Babi}.

Da li promena nastavnih

programa zna~i samo skra}ivanje obimagradiva?

- Preobimni programi jesu jedan odproblema. Kad gledate iz perspektive nastavnikai obrazovanja u celini, obaveza je da se pro|ekroz jako mnogo gradiva, nema vremena zazadr`avanje ili bavljenje nekim temama.Ud`benici su preobimni, a u~enicipreoptere}eni, jer ono {to ne mogu da postignuu {koli moraju da nadokna|uju kroz samostalnou~enje kod ku}e ili kroz privatne ~asove. Ti~asovi su tako|e posledica orijentacije {kole kavelikoj koli~ini sadr`aja koji se isporu~uje.Najva`nije je, me|utim, da se programi „neseku makazama“, tako {to }ete samo izbacitineke delove, ve} moraju da se skra}uju„makazam i lepkom“. Dakle, delovi gradiva

koje smo izabrali da ostanu, jer susu{tinski i va`ni, moraju da sepove`u i organizuju na smislenna~in tako da postoji vertikalno (porazredima), ali i horizontalnopovezivanje, odnosno da gradivokoje se u~i u okviru razli~itihpredmeta bude sinhronizovano ime|usobno usagla{eno da bistedobili jedinstvenu sliku.

Tvrdite da na bolja obrazovnapostignu}a u~enika uti~e i statuskoji obrazovanje ima u dru{tvu?

- Svaka promocija obrazvanja iznanja kao vrednosti je dobar ili

Dragica Pavlovi}-Babi}, sa Instituta za psihologiju, o poukama PISA testiranja

Gradivo treba kratiti „lepkom i makazama“

Jednake brige[ta vi{e treba da nas brine - to {to je tre}ina

u~enika funkcionalno nepismena ili {to je maliprocenat |aka na najvi{im nivoima postignu}a?

- To su jednake brige. Sistem je pokazao da imakapacitet da u~enike koji su u donjim rizi~nim gru-pama potpomogne i „gurne“ navi{e, ali izme|u dvaistra`ivanja nije pokazao kapacitet da ve}i broj u~e-nika „gurne“ na vi{e nivoe postignu}a. Kao i u pret-hodna dva ciklusa, gotovo da mo`emo da prebroji-mo koliko imamo u~enika na najvi{im nivoima po-stignu}a.

Zastareli kriterijumi-Zna~aj ovog programa je sama ~injenica da para-metri morfolo{kih, funkcionalnih i motori~kih spo-sobnosti nisu pra}eni gotovo 15 godina u Srbiji.Kriterijumi fizi~kog razvoja i fizi~kih sposobnosti iz1995. godine se i dalje koriste u mnogim {kolamau na{oj zemlji, ali u ve}in slu~ajeva na neadekva-tan na~in, odnosno u funkciji ocenjivanja postig-nutih rezultata na testovima, kao instrumenti pro-cene fizi~ke sposobnosti. Neophodno bi bilo da senakon vi{e od decenije uradi revalorizacija ovihparametara na reprezentativnom uzorku, prven-stveno dece i omladine na celoj teritoriji Srbije -ukazuje Aco Gajevi}.

Ispod prosekaIstra`ivanje koje je Republi~ki zavod za sport spro-veo 2009. godine je pokazalo da je kod u~enikaosnovnih {kola u poslednjoj deceniji do{lo do po-rasta telesne te`ine i visine, ali i do smanjenja fizi~-kih sposobnosti. U pore|enju sa rezultatima deceistog uzrasta iz drugih evropskih zemalja, evident-no je da su na{i osnovci ispod proseka u okviru ve-}ine rezultata koji karakteri{u fizi~ke sposobnosti.

Treba da u~imo iz sistema kao {to su Finska i druge skandinavske zemlje: Dragica Pavlovi}-Babi}

Kako }e izgledati {kole u 2050.

Hologramski profesori i kontrolni od ku}e

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

FUTURIZAMAleksandar Rokni}

Elektronske knjigeVe} danas su postavljena pitanja o budu}nosti ~ita-nja i pisanja. Dana{nji program u {kolama je pro-gram za opismenjavanje. Do 2050, futuristi veruju,{kole ne}e u~iti decu da ~itaju i pi{u, jer }e takve ve-{tine biti korisne koliko i poznavanje {eme telefon-skih linija mladima danas. Dakle, neupotrebljivoznanje. Kompjuteri }e postati mo}niji. Stare knjige}e biti uklonjene sa polica biblioteka, a bi}e dostup-na samo digitalna izdanja. Ud`benici }e biti u elek-tronskoj formi, odnosno kao elektronska knjiga.

Budu}nost je u Ju`noj Koreji po~ela: Robot umesto nastavnika

Republi~ki zavod za sport uspostavlja sistem za pra}enjefizi~kih sposobnosti dece osnovno{kolskog uzrasta u Srbiji

Put do zdrave nacije

XVII~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .XVI ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava {kolska slava

Pojava maloletni~kih trudno}a u Srbiji nijeretka kao {to se obi~no misli, a neoba-veštenost i neznanje skupo se pla}aju. Pre-

kid trudno}e ili ro|enje deteta predstavljaju tra-umati~no iskustvo za adolescentkinje, ugro`ava-ju njihovo reproduktivno zdravlje, a time i zdra-vlje cele populacije, ukazuje dr Katarina Sedlec-ki, na~elnik Republi~kog centra za planiranje po-rodice pri Institutu za za{titu zdravlja majke i de-teta „Dr Vukan upi}“.

- Dana{nje generacije mladih odrastaju u „su-daru“ tradicionalnog dru{tva sa jasno definisanimnormama pona{anja i modernog, u kome su slo-bode velike, posebno u sferi seksualnosti. Pritom,dru{tvo im nije omogu}ilo da odluke u sferi seksu-alnosti donose na osnovu pune informisanosti i ti-me preuzmu li~nu odgovornost za posledice. Sek-sualna edukacija nije sastavni deo odrastanja, jer seu roditeljskoj ku}i obi~no ne razgovara o ovim te-mama, a odgovaraju}a edukacija nije sastavni iobavezni deo {kolskih programa - ka`e Sedlecki.

Ona navodi da su, prema nalazima istra`iva-nja, glavni izvori informisanja mladih njihovi vr-{njaci i sredstva javnog informisanja. Mediji ne-retko {alju jednostrane poruke, veli~aju}i fizi~kiizgled i telesne aspekte seksualnosti, a bez napo-mena o vrednostima emocija, zdravih partner-skih odnosa i merama o~uvanja reproduktivnogzdravlja. Osim toga, obja{njava na{a sagovornica,zdravstvene slu`be u mnogim krajevima Srbijenisu prilago|ena potrebama mladih, zbog nedo-voljne podr{ke razvoju odgovaraju}ih savetovali-{ta. Otuda, kada i `ele da se obrate stru~njaku,mladi se sudaraju sa preprekama da to i u~ine.

- Mladi u na{oj sredini uglavnom se informi-{u iz sredstava javnog informisanja i u razgovorusa vr{njacima. Dobro je, me|utim, {to kod nasipak postoje dobri internet sajtovi, gde ~ak moguda zatra`e i dobiju savet i pomo} lekara - nagla{a-va Sedlecki.

Prema njenim re~ima, polovina svih pred-

bra~nih trudno}a se dogodi u prvih {est meseciseksualne aktivnosti.

- Procena je da se u jednoj kalendarskoj godiniu Srbiji dogodi najmanje 50 trudno}a na 1.000 de-vojaka uzrasta od 15 do 19 godina. Pribli`no jed-nak broj tih trudno}a zavr{ava se ra|anjem ili na-mernim poba~ajem. To zna~i da je procenjenastopa abortusa kod adolescentkinja oko 20 pro-mila. Zabrinjava {to se odr`ava relativno visok ni-vo ra|anja pre 17. godine `ivota, s obzirom na toda te trudno}e nose visok rizik i za majku i za no-voro|en~e. Adolescentna trudno}a je i veliki so-cijalni problem, jer se vi{e od ~etiri petine dece,ta~nije 82 procenta, majki adolescentnog uzrastara|a izvan braka - ukazuje Katarina Sedlecki.

Ona navodi podatak da su stope trudno}a me-|u adolescentkinjama su u ve}ini zemalja Zapad-ne Evrope znatno ni`e nego u Srbiji, ispod 20promila, dok su vi{e u Rumuniji, Bugarskoj i Ru-skoj Federaciji - oko 60/1.000 devojaka uzrasta15-19 godina.

Ona ka`e da je to „veliki test“ za porodicu, alii {ansa za uspostavljanje novih odnosa izme|uroditelja i adolescentkinje. Posle po~etne neveri-ce, najve}i broj roditelja veoma brzo pru`a podr-{ku i poma`e svom detetu da prebrodi tu velikukrizu i na|e najbolje re{enje. Jer, najbolje je kadase u porodicama otvoreno razgovara o svimaspektima seksualnosti i kada se mlada osobaprihvata potpuno, uklju~uju}i i po{tovanje nje-

nih seksualnih i reproduktivnih prava i potreba,isti~e na{a sagovornica.

- Kada je re~ o trudno}i nastaloj tokom adole-scencije, sre}nog i dobrog re{enja nema. Zdravljedevojke ugro`avaju i abortus i nastavak trudno}ei ra|anje deteta. Materinstvo u maloletnom uzra-stu nosi i svojevrsne rizike za psihosocijalni razvoj,kako devojke tako i njenog partnera, jer se obi~noprekida {kolovanje i zna~ajno se umanjuju {anseza ostvarivanje ivotnih ciljeva u budu}nosti. Osimtoga, deca maloletnih majki sklonija su uspore-nom telesnom i psihosocijalnom razvoju i turbu-lencijama tokom odrastanja. Zbog toga je odlukaveoma te{ka, i po`eljno je da se u njeno dono{enje,osim devojke i njenog partnera, uklju~e svi koji suu njihovom najbli`em okru`enju - ka`e Sedlecki.

Ona napominje da stru~njaci u Republi~komcentru za planiranje porodice Instituta mladimadirektno pru`aju i zdravstvene usluge, a svake go-dine centar poseti vi{e od 10.000 mladih kojima jepotrebna pomo} u toj sferi. Tokom poslednjih 12godina, u tom Centru je razvijen model savetova-li{ta za reproduktivno zdravlje mladih, koji je im-plementiran u oko 40 op{tina Srbije. Za rad u timsavetovali{tima posebno je, kroz seminare i brojnepriru~nike, edukovan tim koji osigurava multidi-sciplinarni pristup o~uvanju zdravlja mladih.

- Re{enje je u organizovanoj dru{tvenoj akciji,odnosno stvaranju programa za o~uvanje seksu-alnog i reproduktivnog zdravlja mladih na nacio-nalnom i lokalnom nivou. To podrazumeva akci-je u okviru strategija Republike Srbije - Strategijeza razvoj i zdravlje mladih, Strategije za mlade,Strategije za podsticanje ra|anja, aktiviranje lo-kalne samouprave, obrazovnog i zdravstvenog si-stema, ali i samih mladih ljudi - zaklju~uje Katari-na Sedlecki. Jasmina Toma{evi}

Spolja{nje vrednovanje kvaliteta rada {kola naosnovu standarda i indikatora kvaliteta radaustanova u Srbiji trebalo bi da po~ne od{kolske 2013-2014. godine, a rezultati togvrednovanja ne}e slu`iti za rangiranje {kolave} }e biti smernica za unapre|ivanje radasvake pojedina~ne ustanove. Podsetimo,standarde kvaliteta rada obrazovno vaspitnihustanova usvojio je Nacionalni prosvetnisavet 7. decembra pro{le godine.

U narednom periodu predstoji izradapodzakonskih akata, zatim priru~nika saprocedurama i normama za vrednovanjeostvarenosti standarda kvaliteta radaobrazovno-vaspitnih ustanova i upoznavanje{kola sa standardima. Predvi|ena je i obukasvih prosvetnih savetnika, koji }e biti spolja{njievaluatori za kori{}enje ovih standarda,obradu podataka, interpretaciju i izve{tavanje.

- Su{tina standarda nije da se {kolerangiraju, upore|uju ili da se etiketiraju kaodobre ili lo{e. Standardi su alati ili instrumentiu rukama prosvetnih savetnika, koji treba da„izmere“ i procene kvalitet rada svake {kole.Oni treba da uka`u na njene jake i slabe stranei da budu smernica za dalje unapre|ivanje

kvaliteta, odnosno na uka`u {kolama na to {taje eljeni kvalitet u njihovom radu. Tako|e,treba da pru`e objektivnu sliku kvaliteta rada{kola na nivou celog obrazovnog sistema i nataj na~in da budu osnova za dono{enje odlukau obrazovanju - obja{njava Jelena Najdanovi}Tomi}, rukovodilac Centra za standarde uZavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanjai vaspitanja.

Dokument „Standardi kvaliteta radaobrazovno-vaspitnih ustanova“ podeljen je usedam oblasti, koje obuhvataju sve klju~neaspekte rada {kole. To su {kolski program igodi{nji plan rada, nastava i u~enje,obrazovna postignu}a u~enika, podr{kau~enicima, etos, organizacija rada {kole irukovo|enje i resursi. U okviru svake od ovihoblasti su definisani standardi kao ostvareniciljevi, a za svaki standard postoje pokazateljikojima se oni proveravaju.

Standardi definisani u okviru oblasti{kolski program i godi{nji plan radapodr`avaju primenu propisa, zahtevajuuskla|enost {kolskih dokumenata i vrednujuda li su planovi sa~injeni tako da zadovoljerazli~ite potrebe u~enika.

Kada je re~ o nastavi i u~enju, standardislu`e da bi se pratili postupci nastavnika iu~enika, da se dobiju rezultati {ta se de{avalona ~asu, o kvalitetu procesa i rezultatimau~enja. Akcenat je na razli~itim tehnikamau~enja, prilago|avanju nastave potrebamau~enika i ocenjivanju u funkciji u~enja.

Standardi kojima se „mere“ obrazovnapostignu}a u~enika slu`e za proveruostvarenosti nivoa obrazovnih standarda nazavr{nom, odnosno maturskom ispitu, kao iza proveravanje uskla|enosti ocena sarezultatima eksternog ispita. Vrednuje se idoprinos {kole uspehu svih u~enika.

[to se ti~e podr{ke u~enicima, procenjuje seda li je ta podr{ka planirana, organizovana, dali se sprovodi kontinuirano i da li je pru`enadeci iz osetljivih grupa I svoj deci kojoj jepotrebna..

U okviru oblasti etos procenjuje se stependemokratizacije i kvalitet odnosa svihu~esnika u {koli, sistem za{tite od nasilja,inkluzije i antidiskriminacije. Standardi kojise odnose na organizaciju rada {kole irukovo|enje su va`ni jer vrednuju raddirektora i procenjuju sistem za pra}enje i

vrednovanje kvaliteta rada. Standardi uposlednjoj oblasti treba da poka`u da li suobezbe|eni ljudski i materijalno-tehni~kiresursi i da li se oni funkcionalno koriste.

- Uz svaki standard, odnosno indikator,postoji lista dokaza na osnovu kojih }emovideti da je odre|eni standard ostvaren. Tedokaze obezbe|ujemo kroz nekoliko izvora:pregledom dokumentacije ({kolski program,godi{nji plan, razvojni plan, izve{taj o radu{kole...), posmatranjem aktivnosti u {koli, kaoi kroz razgovore sa u~enicima, nastavnicima,roditeljima i ~lanovima {kolskog odbora. Idejaje da se ostvarenost svakog od ovih posebnihpokazatelja proverava kroz najmanje kroz dvaizvora - isti~e Najdanovi}-Tomi}. D. D.

Maloletni~ke trudno}e - tema o kojoj se }uti

Skup danak neznanju i neobave{tenosti

Savet zlata vredanMlada osoba u savetovali{tu mo`e da dobije stru~-nu pomo}, ne samo za probleme neposredno veza-ne za seksualnost, ve} i mnogo {ire. Na`alost, opsta-nak tih savetovali{ta neizvestan je zbog novina u or-ganizaciji i na~inu finansiranja zdravstvenog siste-ma. Osmi{ljeni su i odgovaraju}i priru~nici za nastav-nike i saradnike osnovnih i srednjih {kola, koji im nu-de potrebna znanja i ve{tine da me|u svojim u~eni-cima sprovode obrazovanje za za{titu reproduktiv-nog zdravlja mladih. Republi~ki centar razvio je i po-seban program takozvane vr{nja~ke edukacije, od-nosno uklju~ivanja obu~enih mladih ljudi u preno-{enje znanja svojim drugaricama i drugovima.

Lo{e strane rangiranjaNeka istra`ivanja pokazuju da je rangiranje {kolalo{e, jer se pokazalo da dobre {kole u odre|enomperiodu postaju jo{ bolje, a lo{ije jo{ gore. [kole ko-je imaju reputaciju dobrih dobijaju u~enike iz po-voljnijeg socijalno-ekonomskog okru`enja, one sutra`enije, roditelji su vi{e zainteresovani da ula`u urad te {kole, a suprotno je sa {kolama koje su pro-gla{ene kao lo{e. Rangiranje nije po`eljno i zbogtoga {to su veoma razli~iti uslovi u kojima {kole ra-de, kao i socioekonomsko okru`enje u kojem `ivedeca i razvijenost lokalne zajednice kojoj ustanovapripada. Sve to, prema oceni Jelene Najdanovi} To-mi}, u velikoj meri uti~e na uspe{nost jedne {kole ikvalitet njenog rada.

U jednoj godini u Srbiji sedogodi najmanje 50 trudno}ana 1.000 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina

^ak 82 odsto majkiadolescentnog uzrasta ra|a izvan braka

Polovina svih predbra~nihtrudno}a dogodi se u prvih {est meseci seksualne aktivnosti

Novine u spolja{njem vrednovanju rada {kola

Putokaz ka unapre|enju kvaliteta

Foto: Stefana Savi}

Skup{tina Srpske banke a.d. donela je odluku o osnivanju Fondaza podr{ku {kolovanja talentovane dece, s namerom da sesistemski i organizovano stara o razvoju i obrazovanju izuzetnotalentovanih u~enika osnovnih i srednjih {kola u Srbiji.

„Fond za 5+“, kako je njegov skra}eni naziv, stipendira}e{kolovanje i stru~no napredovanje posebno nadarenih |aka uobrazovnim ustanovama ~iji je osniva~ Republika Srbija,nagra|iva}e u~e{}e na takmi~enjima i olimpijadama znanja ~iji jecilj afirmacija nau~nih i istra`iva~kih, odnosno umetni~kihsposobnosti, a pru`a}e i materijalnu pomo} za redovno{kolovanje, obrazovanje i stru~no usavr{avanje u poznatimnau~nim i obrazovnim centrima u zemlji i inostranstvu.

- Odgovorni prema dr`avi kao osniva~u, odgovorni premaimenu koje nosimo, ali najodgovorniji prema budu}imgeneracijama, mi u Srpskoj banci smo odlu~ili da osnujemo Fond„5+“ za stipendiranje talentovanih osnovaca i srednjo{kolaca,kako bismo bar malo pomogli najboljim u~enicima da svojubudu}nost vide u Srbiji i ve`u je za nju - ka`e Ivan Mari~i},predsednik Izvr{nog odbora Srpske banke a.d.

Fond „5+“ ne mo`e svima da re{i probleme {kolovanja iliodlazaka na u~eni~ke olimpijade, ali, iz Srpske banke obe}avajuda }e nastojati da na {to pravedniji i funkcionalniji na~inpomognu onima kojima je prepreka na putu do uspeha, recimo,siroma{tvo ili to {to se {koluju ili `ive u provinciji.

- Na ovaj na~in }emo poku{ati da poka`emo da i sa malopomo}i i brige mo`e da se postigne mnogo. Svima je jasno da jepamet ove zemlje najve}i izvozni potencijal Srbije. Zbog togamoramo biti ponosni ali ne i sre}ni, jer trend odliva mozgova jene{to nad ~ime se svi moramo ozbiljno zabrinuti. Otuda ovuinicijativu Srpske banke vidim i kao poziv ostalima da na sli~anna~in po~nu da razmi{ljaju o sudbini najboljeg {to ova zemljaima - dodaje Ivan Mari~i} i isti~e da }e Srpska banka redovnopuniti ovaj fond, ali }e i na druge na~ine, pre svega krozdobrotvorne akcije, nastojati da pro{iri mogu}nosti Fonda „5+“.

Fond za podr{ku {kolovanja talentovane dece je, ina~e,

osnovan na osnovu Zakona o zadu`binama, fondacijama ifondovima.

Za predsednika Fonda imenovan je profesor DragoljubMi}unovi}, a ~lanovi Upravnog odbora su potpredsednik VladeSrbije zadu`en za nauku Bo`idar \eli}, biv{i ministri nauke ipravde Ana Pe{ikan i Du{an Petrovi}, kao i predsednik Srpskebanke Ivan Mari~i}.

Srpska banka a.d. Beograd osnovala Fond za stipendiranje talentovanih u~enika osnovnih i srednjih {kola

Ulaganje u budu}nost Srbije\a~ka {tednjaSrpska banka je pokrenula stepenastu „\a~ku {tednju“ udinarima, na ime maloletnog lica, sa maksimalnim rokom{tednje do 18 godina, odnosno od ro|enja dopunoletstva deteta. Uplate su u dinarima, a {tednja je uevrima i prati tri `ivotne etape deteta: pred{kolski,osnovno{kolski i srednjo{kolski uzrast. U svakoj fazi,produ`avanjem oro~enja, raste i stepenasta kamatnastopa, koja iznosi od 6 do 8,5 odsto, a na svake tri godinepove}ava se za pola procenta, uz mogu}nost dodatnihuplata tokom trajanja {tednje i podizanje depozita od 30odsto nakon prve godine oro~enja. Ideja je da se stimuli{uroditelji da ula`u u budu}nost svoje dece, a da ukama}enasredstva, nakon zavr{etka srednje {kola, detetu bududovoljna za pokri}e tro{kova studija na najpresti`nijimsrpskim fakultetima. Ra~un otvara roditelj - staratelj, doksredstva mogu da upla}uju i druga lica. Uz {tednju zatre}e dete, Srpska banka poklanja depozit. Nakon svakeizmene stanja na ovom ra~unu (pripisa kamate, dodatneuplate ili delimi~ne isplate) banka {alje sms porukuvlasniku. Bez obzira na datum uplate oro~enog {tednoguloga, banka vr{i obra~un i pripis kamate poslednjeg danau mesecu. Uz ovaj vid {tednje banka vlasniku ra~unaizdaje i platnu {tednu karticu. Minimalni po~etni ulog je1.000 dinara, a kada se uplata vr{i direktno na deviznira~un minimalni ulog je 10 evra. Ograni~enja mese~nih idnevnih uplata u dinarima nema.

Zanimljivo je da je Srpska banka ime i dizajn(„Pindulica“, prase autohtone srpske rase mangulice) svogoriginalnog proizvoda „\a~ka {tednja“ za{titila u Agencijiza intelektualnu svojinu.

Ivan Mari~i}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske banke a.d.

XIX~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .XVIII ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava {kolska slava

„Roditelji protestovali zbog u~iteljice“,„Protest roditelja zbog spajanja odelje-nja“, „Protestovali roditelji i u~eniciSportske gimnazije“, „Roditelji ne dajudeci da idu u {kolu“ samo su neki od na-slova koje smo prethodnih meseci imalipriliku da pro~itamo u dnevnoj {tampi.

Iako bi se na prvi pogled moglo za-klju~iti da jedino ovakve situacije mo-gu da „nateraju“ roditelje da organizo-vano dolaze u {kolu, nastavnici tvrdeda su to „pojedina~ni“ sporovi i da do-bro sara|uju sa najve}im brojem rodi-telja. S druge strane, roditelji svoju ulo-gu u {koli naj~e{}e svode na opravda-vanje |a~kih izostanaka. Da ne{to ne{tima na relaciji roditelji- {kola potvr-|uju i {kolska praksa i istra`ivanja.

- Roditelji i {kola su pre slu~ajni po-znanici nego partneri. Rezultati istra-`ivanja potvr|uju da se roditelji neose}aju kao strate{ki ~inilac u obrazo-vanju niti sebe vide kao nekoga ko do-nosi odluke. To {to u~estvuju u radusaveta roditelja, koji je savetodavno, ane upravlja~ko telo i {to imaju pred-stavnike u {kolskom odboru, deo jejedne socijalne igre, koja stvarno i ne`eli da uklju~i roditelje u `ivot {kole.To je deo jednog postoje}eg protoko-la, u kome se roditelji uglavnom pitajuoko manje bitnih stvari kao {to su ru-ta ekskurzije ili gde }e se i}i na rekrea-tivnu nastavu – ka`e Dragica Pavlovi}-Babi}, sa Instituta za psihologiju Filo-zofskog fakulteta u Beogradu.

Roditelji, kako dodaje, ne donoserelevantne odluke, niti ih neko ikad pi-

ta za stvari koje se ti~u kvaliteta obra-zovanja ii obrazovnih perspektiva nji-hove dece.

- Oni se ose}aju dosta nemo}no iz-me|u dva vrlo mo}na partnera. S jed-ne strane su njihova deca, koja imajumo}no vr{nja~ko okru`enje, „mo}ne“kompjutere, pred kojima provode mno-go vremena, a roditeljski autoritet te{koda mo`e da parira takvim „autoriteti-ma“. Ne znaju kako da im plasiraju svo-je vrednosti, kako da ih, grubo re~eno,dr`e pod kontrolom, da budu sigurnikuda vode svoju decu. S druge strane,{kola je tako|e mo}an partner. Roditeljiu {kolu dolaze da bi im nastavnici reklikakva su njihova deca, {ta treba da radesa njima, da bi im dali lekcije, a niko ihne pita za mi{ljenje. Pitanje je i koliko sunastavnici pristupa~ni i otvoreni za sa-

radnju – ka`e Pavlo-vi}-Babi}.

Roditelji su, prema njenim re~ima,spremni na saradnju, ali ne znaju kakoda u~estvuju u `ivotu {kole. Smatrajuda }e svoje dete najvi{e za{titi i pomo-}i mu tako {to ne}e i}i u {kolu, jer mo-gu da „navuku“ mrzovoljnu nastavni-ka na njega. Misle da mogu da pomog-nu detetu da ne dobije lo{u ocenu, akomu opravdaju ~asove kada nije sprem-no da odgovara ili radi kontrolni, ili ta-ko {to }e mu pla}ati privatne ~asove, nakojima }e nau~iti ono {to nije u {koli.

S druge strane, nastavnici i direkto-ri iz srednjih {kola, koji su u~estvovaliu istra`ivanju, procenjuju da je parti-cipacija roditelja regulisana na dobarna~in.

- Nastavnici smatraju da su dovolj-no obu~eni i sposobni da komunicira-ju i sara|uju na konstruktivan na~in, adirektori se sla`u da su {kole dovoljnootvorene za svaku vrstu saradnje. I jed-

ni i drugi ne vide veliki prostor da se sa-radnja unapredi, niti su voljni da una-prede poziciju roditelja u sistemu odlu-~ivanja. Ali, ni sama {kola nema mnogoprilika za odlu~ivanje, jer je na{ obra-zovni sistem visoko centralizovan i naj-ve}i broj odluka se donosi na drugomnivou, od finansiranja, nastavnih pla-nova i programa do kadrovskih pitanja– ukazuje Dragica Pavlovi}-Babi}.

Bojan Vu~kovi}, direktor Trinaestebeogradske gimnazije, ka`e da bi u to-ku {kolske godine trebalo bi da bude~etiri roditeljska sastanka.

- U ve}ini odeljenja je tako. Odzivroditelja je dobar, ne{to je slabiji kodmaturanata, ali postoji mnogo nefor-malnih kontakata roditelja i nastavni-ka. Samovrednovanje koje smo radilije pokazalo da su roditelji veoma zado-voljni komunikacijom sa {kolom. Na-{a psiholo{ka slu`ba je dosta aktivna,ali je dosta autonomna u okviru {kolei sve {to se pri~a unutar kancelarije jeposlovna tajna. Uvo|enje elektronskihdnevnika i komunikacija sms poruka-ma definitivno udaljuje roditelje od{kole. Mi to nemamo, tako da jo{ uvekpreovla|uju neposredni kontakti - ka-`e Vu~kovi}.

Ljiljana \oki}, direktora gimnazije„Sveti Sava“ tvrdi suprotno.

- Roditelje koji to `ele svakodnevnosms porukama obave{tavamo o izostan-cima u~enika i o ocenama na kraju ne-delje. U po~etku smo strahovali da }e toudaljiti roditelje od {kole, ali se desilo su-protno. im dobiju informaciju da je de-

te „zabrljalo“ dolaze u {kolu. Saradnjazavisi od roditelja do roditelja, ali jeuglavnom dobra. Kod nas postoji oba-veza da roditelj pravda izostanke, ali se upojedinim slu~ajevima de{avalo da po-{aljemo pismo upozorenja roditeljimada do|u i opravdaju izostanke – isti~e\oki}eva.

Direktor O[ „Banovi} Strahinja“Goran Vilotijevi} ka`e da su u prvomrazredu u~ionice ~esto tesne da primesve zainteresovane roditelje, jer na ro-diteljske sastanke dolaze i majke io~evi. Sa uzrastom u~enika opada za-interesovanost roditelja za rad {kole ipra}enje napredovanja u~enika.

- U vi{im razredima neki roditeljidolaze samo kad se zaklju~uju ocene.Bilo je slu~ajeva da se na roditeljskomsastanku pojavi samo osam roditelja,pa zbog nedostatka kvoruma mora dase ponovi. Zainteresovanost roditelja uvelikoj meri zavisi i od {kole. Ako od{kole napravite dosadnu instituciju ko-ja se samo bavi nastavnim planovima iprogramima roditelji ne}e dolaziti.Ako deci ponudite zanimljive aktivno-sti, onda }e i njihovi roditelji biti zainte-resovani da u~estvuju u radu {kole –ocenjuje Vilotijevi}. V. Andri}

Vezane rukePo mi{ljenju Gorana Vilotijevi}a deoodgovornosti je i na Ministarstvu pro-svete, koje mora da propi{e jasne pro-cedure i pravila pona{anja.

- De{ava se da ne mo`ete da pokre-nete vaspitno - disciplinski postupakprotiv deteta, dok ono ne bude ispita-no, a ono mora da bude ispitano u uprisustvu roditelja. Ako roditelj ne}e dado|e, vama su vezane ruke - ka`e Vilo-tijevi}.

Uvo|enje elektronskih dnevnika i komunikacija SMS porukama udaljuje roditelje od {kole

Koliko su roditelji prisutni u `ivotu {kole

Slu~ajni poznanici ili partneri

Iako ve}ina istra`ivanja pokazuje da su dobroosmi{ljena pohvala i priznanje za dete efika-sniji u usmeravanju u~enja od opomene, na-

stavnici u Srbiji nedovoljno podsti~u u~enike.^ak i kada to ~ine, njihove pohvale se svode nastereotipne izraze, koji nemaju ve}eg uticaja na|ake. U na{im {kolama preovla|uju usmene po-hvale, a repertoar nagrada je vrlo oskudan, poka-zuje istra`ivanje Nata{e Lali}-Vu~eti}, sa Institu-ta za pedago{ka istra`ivanja u Beogradu.

Uzorak je ~inilo 763 u~enika petog i sedmog raz-reda iz tri beogradske osnovne {kole kao i 169 na-stavnika predmetne nastave, i to iz ove tri {kole, kaoi jedan broj nastavnika iz drugih osnovnih {kola.

Kada je re~ o vrstama podsticanja, istra`ivanjeje pokazalo da nastavnici naj~e{}e koriste na ~a-su verbalne znake, odnosno re-~i „dobro“ i „u redu“, kojepredstavljaju potvrdan odgo-vor za u~enikove aktivnosti ilipona{anje na ~asu. Naju~esta-lija nastavnikova re~enica je„lepo si to objasnio“ i to je „pa-metno“, {to predstavlja poziti-van komentar korektnih u~e-nikovog odgovora. Najmanjesu prisutne re~enice kojima se nagla{ava nastav-nikovo zapa`anje o u~enikovom napredovanju itrudu. Od neverbalnih znakova kao vrste podsti-canja, naju~estaliji su klimanje glavom i osmeh,ali ti znaci naj~e{}e nisu pra}eni odgovaraju}imverbalnim sadr`ajem poruka.

Razlozi nagra|ivanja, pohvaljivanja i uop{tepodsticanja su naj~e{}e vezani za uspeh u~enika

i njihovo pona{anje na ~asu. Zanimljivo je dau~enici retko do`ivljavaju da su nagra|eni za od-re|ene moralne postupke u {koli koji proisti~u izhumanosti, tolerancije i dobrog odnosa premadrugovima. Poslu{nost je tako|e visoko vredno-vana od starne nastavnika i podsticana razli~itimvrstama nagrada, za razliku od samostalnosti iodgovornosti u~enika.

Nastavnici neznatno pohvaljuju svoje u~eni-ke na ~asovima. Najzastupljenija je usmena po-hvala, a dominantnije su pohvale koja predsta-vlja povratnu informaciju za odgovor ili pona{a-nje u~enika nego pohvale koje podsti~u samopo-uzdanje u~enika i podsti~u |aka na dalju aktiv-nost. Uglavnom su upu}ene pojedincima, retkocelom odeljenju.

^ak polovina anketiranih na-stavnika nagra|uje u~enike za po-kazano znanje, 37 odsto za aktiv-nosti na ~asu, a samo 1,3 odsto di-sciplinu na ~asu i za vreme odmo-ra. S druge strane, 46 odsto u~eni-ka ka`e da nastavnici nagra|ujupokazano znanje, 34 odsto navodiaktivnost na ~asu, a 5,5 odsto di-sciplinu.

Nastavnici naj~e{}e nagra|uju pojedina~neu~enike, a znatno re|e celo odeljenje, ali podjed-nako pohvaljuju u~enike oba pola. ^ak 81 odstonastavnika pohvaljuje podjednako u~enike ni-skih postignu}a kada poka`u dobre rezultate dabi ih podstakli, kao i u~enike visokih postignu}a.Oko 14 odsto nastavnika ~e{}e pohvaljuje |akeniskih postignu}a kada poka`u dobre rezultate.

Prema mi{ljenu nastavnika, podsticajna sred-stva najvi{e doprinose razvijanju samopouzdanjau~enika (to smatra 30 odsto anketiranih prosveta-ra, razvijanju interesovanja (27 odsto), izgra|iva-nju navika za rad (24,5 odsto) i pobolj{anju komu-nikacije izme|u nastavnika i u~enika (12 odsto).

Polovina anketiranih u~enika smatra da na-stavnici primenjuju pohvalu i nagradu povreme-no. U~enici petog razreda opa`aju da su pohvalei nagrade veoma ~este, dok sedmaci ka`u da seova podsticajna sredstva veoma retko primenju-ju. U~enici smatraju da nastavnici ~e{}e pohva-ljuju |ake pojedina~no, dok je pohvaljivanje ode-ljenja kao grupe zanemareno.

Kako obja{njava Nata{a Lali}-Vu~eti}, primenapodsticanja kao vaspitne mere mo`e da ima va`nuulogu u usvajanju obrazovnih sadr`aja i vaspitnihmodela koji treba da omogu}e napredovanje u~e-nika. Ona isti~e da podsticanje treba da bude obra-zlo`eno i pravedno i da se primenjuje vode}i ra~u-na, ne samo o rezultatima rada i u~enja, ve} i o za-

laganju, inicijativi i li~nim osobinama u~enika. Ka-ko ka`e, va`an uslov za uspe{nost primene podsti-cajnih sredstava jeste doslednost u njihovoj prime-ni. Nastavnici treba da obezbede da svi u~enici, ~aki oni koji ~esto stvaraju probleme, dobiju neku vr-stu podsticaja kada ne{to dobro urade.

- Cilj pohvale i nagrade je podsticanje i razvija-nje pozitivnih promena u pona{anju u~enika. Va-`no je da se pohvaljuje i nagra|uje zaslu`eno i pri-mereno veli~ini zasluge, jer neadekvatno i neo-bjektivno pohvaljivanje mo`e imati {tetne posle-dice. Ono zbunjuje u~enika ili ga dovodi do neod-govaraju}e procene li~nih postupaka i uspeha, akod drugih |aka izaziva nezadovoljstvo, ose}aj ne-pravde i nepravilno shvatanje odre|enih postu-paka. Va`no je voditi ra~una i o u~estalosti svih ob-lika podsticanja. Stalno pohvaljivanje nema istiefekat kao povremeno i pravilno odmereno, jer setako kvalitetnije i sna`nije deluje na ose}aj vred-nosti, samopouzdanja i samopo{tovanja - ka`eNata{a Lali}-Vu~eti}. V. Stameni}

Istra`ivanje pokazuje da su uspeh i pona{anje na ~asu naj~e{}i razlozi zbog kojih nastavnici pohvaljuju i nagra|uju u~enike

„Dobro“ i „u redu“ naj~e{}e pohvale

Izlaz iz zatvorenog kruga- Nastavnik treba da nasto-ji da, kad god je to mogu}e,razgovara sa u~enicima otome {ta je u njihovom ra-du dobro, u ~emu napredu-ju, {ta je konstruktivno. Nataj na~in mogu}e je preva-zi}i zatvoreni krug koji je ~e-sto prisutan u komunikacijinastavnika i u~enika, a kojipodrazumeva negativnuporuku nastavnika kao re-akciju na negativno pona-{anje u~enika. A takva po-ruka pove}ava mogu}nostponovnog javljanja nega-tivnog pona{anja - poru~u-je Lali}-Vu~eti}.

\aci retko do`ivljavaju dabudu nagra|eni za odre|ene moralne postupke u {koli

XX ~ e t v r t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 1 .{kolska slava