klasifikacija fak

*lanber-berov zakon-Kada snop svetlosnih zraka padne na ploicu obojenog kristala ili na kivetu (posuda ravnih zidova odoptikog stakla) sa obojenim rastvorom, intenzitet upadne svetlosti I0 moe se podeliti na tri dela. Jedan njegov ceo deo se odbija (reflektuje) od povrine kivete, odnosno ploice - intenzitet Ir. Prolaskom ostatka svetlostikroz obojen sistem deo te svetlosti se apsorbuje - intenzitet Ia. Na kraju, deo svetlosti kojinije apsorbovan bie proputen - intenzitet It. I0= Ir+ Ia+ It . Ber je zakljuio da koeficient, a zavisi kako od vrste tako i od koncentracije ispitivane supstance ako se radi o rastvoru, pa je onda a =c.Uvrstavanjem u prethodnu jednacinu dobijamo: It= I0 . Jednacina moze biti i napisana u obliku: It / I0= , i predstavlja Lamber-Berov zakon koji glasi:,,Odnos intenziteta svetlosti koju je rastvor propustio i intenziteta upadne svetlosti, ne zavisi od intenziteta upadnog snopa, vec iskljucivo od prirode rastvorene sup. ( ), koncentracije rastvora (c) i debljine sloja (l) kroz koji svetlost prolazi. *fotoelektricni efekat- Emitovanje elektrona sa povrsine metala pod dejstvom svetlosti nazvano je fotoelektricnim efektom.Svetlost se krece odnosno prostire u kvantima.Fotoni su kvanti svetlosti.Foton je cestica koja se krece brzinom svetlosti i poseduje masu,Kvanti svetlosti(h) oslobadjaju elektrone koji se nazivaju fotoelektroni.De Brolj definise da foton ima dualnu prirodu, korpuskulrnu i talasnu.Ajnstajnova jed. o ekvivalenciji mase i energije je omogucila izracunavanje mase fotona.Iz Ajnstajnove relacije E=m i jed. energije kvanta proizilazi m=h , a odatle izraz za izracunavanje mase fotona: m= .*refrakcija- Specificna refrakcija:r= ( )Molarna refrakcija je prozvod specificne refrakcije i molarne mase:= ( ) gde je: -gustina sup.; n-indeks prelamanja; M-molarna masa sredine za koju se definisu molarna i specificna refrakcija.*ugao rotacije-injenica da razliite optiki aktivne supstance obru ravan polarizacije za razliit ugao dovele su do zakljuka od ega zavisi ugao rotacije ravni polarizacije.U rastvoru optiki aktivne supstance ugao rotacije zavisi, 1)pored prirode supstancei 2) i od njene koncentracije, 3) od debljine sloja kroz koji prolazi polarizovana svetlost, 4) od talasne duine upotrebljene svetlosti, 5) i od temperature rastvora. Uglavnom se radi sa svetlou odreene talasne duine i na stalnoj temperaturi (20 C ili 25 C). Tada je zavisnost ugla rotacije ravni polarizacije mogue predstaviti izrazom: = m 1/V (rad) .m- masa opticki aktivne supstance u kg; V-zapremina rastvora u ; l- je debljina sloja u metrima m;-koeficijent proporcionalnosti koji se naziva specificna moc opticke rotacije (rad ).*molarna provodljivost-Molarna provodljivost je druga mera jacine elektrolita,koja predstavlja kolicnik provodljivosti i koncentracije elektrolita. : = . c- koncentracija elektrolita; -molarna provodljivost; -izmerena provodljivost. Ukupna molarna provodljivost elektrolita jednaka je zbiru molarnih provodljivosti katjona i anjona na koje elektrolit disosuje.Molarna provodljivost je tabelarna velicina.U instrumentalnoj hemiji koristi se kao parametar merenja kod konduktometrijskih metoda. Poto je provodljivost 1 cm3 elektrolita prema definiciji provodljivost (kapa), to se moe rei da je provodljivost ovih V kocki jednaka proizvodu V . Kako se u toj zapremini rastvora nalazi 1 mol elektrolita, ta provodljivost naziva se molarna provodljivost. Obeleava se sa ( lambda) i ima dimenzije -1cm2mol-1. Moze se zakljuciti da je: = V. V- zapremina u kojoj se nalazi 1 mol rastvorene supstance i naziva se razblazenje. Reciprocna vrednost razblazenja predstavlja koncentraciju: V= . Kako je razblazenje def. u cm3, a kolicinska koncentracija u , potrebno je uvesti korekcioni koeficijent.Uvrstavanjem ovog koeficijenta nastaje konacna jednakost koja povezuje molarnu i elektricnu provodljivost : = . Ov a jednacina jasno pokazuje da se odredjivanje molarne provodljivosti svodi na merenje elektricne provodljivosti.*kolrausevo pravilo kvadratnog korena-Na osnovu niza merenja providljivosti Kolraus je empirijski doao do jednaine poznate pod nazivom pravilo kvadratnog korena koje prestavlja jednainu prave za jake elektrolite i glasi: = 0 - ac. : = 0-molarna provodljivost; c-koncentracija; a-konstanta koja predstavlja karakteristiku elektrolita. Navedena relacija predstavlja linearnu zavisnost molarne provodljivosti od kvadratnog korena koncentracije i sluzi za odredjivanje granicne provodljivosti jonskih elektrolita.*primena raulovog zakona na rastvore elektrolita- Snienje napona pare rastvora elektrolita vee je od snienja napona pare neelektrolita iste koncentracije. Elektroliti imaju vie temperature kljuanja, a nie temperature mrnjenja, takoe u odnosu na rastvore neelektrolita iste koncentracije. Kada su u pitanju rastvori jakih elektrolita Vanfohov faktor je jednak broju jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula rastvorene supstance. Deo disosovenih molekula, od ukupnog broja molekula elektrolita naziva se stepen disocijacije. Stepen disocijacije na odredjenoj temperaturi zavisi od prirode rastvorene supstance i rastvaraa.*primena raulovog zakona na smese dveju tecnosti- Raulov zakon se ne primenjuje samo za rastvore koji se sastoje od tenog rastvaraa i rastvorene vrste neisparljive supstance, Raulov zakon se moe primeniti i na rastvore koje ine dve tene komponente. Ovi sistemi, poznati kao smee dveju tenosti, imaju vanu ulogu u procesima i stanjima u radnoj i ivotnoj sredini, tehnolokim procesima, naroito u organskoj hemijskoj industriji. Sistemi mogu biti:- sistemi kod kojih se komponente potpuno smeaju,- sistemi kod kojih se komponente delimino smeaju i- sistemi kod kojih se komponente ne meaju.*osmotski pritisak- se najbolje moe objasniti na primeru kada se rastvor i ist rastvara ili dva rastvora razliitih koncentracija odvoje polupropustljivom membranom doi e do spontanog prelaenja molekula rastvaraa kroz polupropustljivu membranu u rastvor ili u rasvor sa veom koncentracijom. Ovaj proces se naziva osmoza. Prelaenjem, molekuli rastvaraa poveavaju nivo rastvora i time stvaraju dodatni hidrostatiki pritisak koji je dovoljan da zaustavi proces osmoze i pritisak naziva se osmotski pritisak. Za odredjivanje osmotskog pritiska koristi se Van Hofova jednaina P=cRT i on se koristi samo za razblaene rastvore dok se kod jakih dobijaju priblini rezultati.*molarni koeficijent apsorpcije- Molarni koeficijent apsorpcije brojno je jednak recipronoj vrednosti debljine sloja i koju bi rastvor koncentracije 1 mol dm3 morao da ima da bi propustio 10-ti deo upadnog intenziteta svetlosti.*elektrodni potencijal- Jednainu na osnovu koje se moe izraunati elektrodni potencijal izveo je Nernst 1888. godine. lzvoenje je zasnovano na razmatranju rada koji se izvri pri prelasku jednog mola jona kroz dvojni elektrodni sloj. Naime da bi jedan mol jona preao iz metala, u kome se nalazi u stanju atoma, u elektrolit, on mora da savlada potencijalnu razliku izmedu elektrode i elektrolita. Isto vai i za suprotan smer kretanja jona. Rad koji je potrebno izvriti za prenoenje jednog mola jona naelektrisanja z da bi se savladala potencijalska razlika E iznosi: W = z F * E. F-faradejeva konstanta(96485 C Metali koji se nalaze na pocetku elektrohemijskog niza lako se oksidiraju dok metali na kraju niza predstavljaju relativno plamenite metale.*nadnapon-Viak potencijala za koji je potrebno katodu uiniti negativnijom, a anodu pozitivnijom od ravnotenog potencijala neke reakcije da bi se ona mogla odigravati nekom realnom brzinom naziva se nadnapon te reakcije, to znai da se definie isto kao i polarizacija, ali se vezuje za odreenu reakciju. Kada se na elektrodi odigrava samo jedna dobro definisana reakcija koja pomera potencijal elektrode od ravnotenog potencijala, umesto pojma polarizacije koristi se pojam prenapetost ili nadnapon. Obeleava se sa i izraava u voltima. Pri tome se razlikuju anodna prenapetost, koja je uvek pozitivna, i katodna, koja je negativna.Poto nadnapon predstavlja brojnu vrednost polarizacije elektrode, to se razmatranje uzroka nadnapona svodi na razmatranje uzroka otklanjanja elektrodnog potencijala od ravnotene vrednosti. Posmatrana reakcija koja se odigrava na elektrodi sastoji se od vie etapa. Jasno je da e najsporija faza predstavljati glavnog uzronika pojave nadnapona. Faze, odnosno, potencijalni uzronici nadnapona pri izdvajanju metala na katodi jesu: prolazak jona iz dubine elektrolita ka elektrodi, oslobaanje jona od H2O, tj. dehidratacija, razmena elektrona izmeu jona i elektrode kroz granicu dodira i ugraivanje atoma u kristalnu reetku metala.U sluaju kada se na elektrodi izdvaja gas faze su sledee: kretanje jona ka elektrodi, dehidratacija jona, razelektrisavanje jona, formiranje molekula od atoma i odlazak molekula gasa sa povrine elektrode*energija veze- To je energija potrebna za raskidanje odreene vrste veze u molekulu koji se nalazi u gasovitom stanju, tj energija veze je merilo jaine kovalentne veze. Obicno se pod energijom veze podrazumeva molarna energija veze, koja se odnosi na 6,23 veza, koja se dobija mnoenjem energije jedne veze Avogadrovom konstantom. Izraava se u kJ/mol. Na energiju veze uticu polarizacija, stepena prekrivanja orbitala ( najveca je kod sigma veze), i koko su vezani atomi, tj da li su u pitanju jednostruke, dvostruke ili trostruke veze. Ako je molekul izgradjen od 2 razlicita atoma energija veze se izracunava sabiranjem doprinosa svakog od vezanih atoma eneriji veze.*zakon o nezavisnom putovanju jona- koji je definisao Kol Raus glasi: Pri beskonanom razblaenju molarna provodnljivost 0 nekog elekrolita predstavlja zbir 0 katjona i 0 anjona, pri emu je granina provodljivost jedne jonske vrste odreena pokretljivou tih jona: 0 = z F. - Ppokretljivost jona; z- naelektrisanje; F- faradej (96 485 C ). Zakon o nezavisnom putovanju jona omogucava odredjivanje nepoznate provodljivosti, na osnovu poznatih ili eksperimentalno odredjenih jonskih provodljivosti. *pravila za odredjivanje oksidacionog broja-Oksidacioni broj moe imati pozitivnu, negativnu ili nultu vrednost. Vrednost oksidacionog broja oznaava se arapskim ili rimskim brojevima iznad sirnbola elementa sa pozitivnim ili negativnim predznakom ispred broja za razliku od naelektrisanja jona gde se predznak stavlja iza broja.Svaki elemenat ima najmanje dva oksidaciona broja (stanja): nulu i najmanje jednu pozitivnu ili negativnu vrednost*dipolni momenat-Ako su kovalentnom vezom povezana dva ista atoma, koji imaju isti afinitet prema elektronu, zajedniki elektronski parovi e biti simetrino raspodeljenu. Prostoru izmeu atomskih jezgara. Takva veza naziva se nepolarna kovalentna veza. U sluaju kada su kovalentnom vezom povezana dva razliita atoma, zajedniki elektronski parovi su pomereni ka atomu koji ima vei afinitet prema elektronu. Usled toga dolazi do asimetrine raspodele negativnog elektriciteta u prostoru, tj. stvara se elektrini dipol. Takva veza naziva se polarna kovalentna veza, a molekul u kome se ona javlja - polarni ili dipolni molekul. Polarnost molekula eksperimentalno se odreuje merenjem njegovog dipolnog momenta (). Ova fizika veliina definie se na sledei nain : = q l. q- apsolutna vrednost naelektrisanja elektrona(1,6 C); l- rastojanje izmedju centara pozitivnih i negativnih naelektrisanja u dipolnom momentu(duzina dipola l).SI-jedinica dipolnog momenta je kulonmetar(Cm). Sto je dipolni momenat molekula veci,kovalentna veza u tom molekulu je polarnija i ima veci udeo jonskog karaktera, kao i vecu energiju.Postojanost ili odsustvo dipolnog momenta molekula moze da posluzi kao jedan od pokazatelja njihove geometrijske strukture.

*granice zapaljivosti- Smese gasova, para ili fino raspodeljenih cvrstih cestica u vazduhu mogu inicijalno da se zapale, pri cemu se sagorevarije dalje siri na smesu. Konstatovano je da do inicijalnog paljenja ovakvih smesa moze da dode samo u odredenim granicama koncentracija, koje su karakteristicne za svaku materiju. Ovaj opseg koncentracija u kome se materija u smesi sa vazduhom pali i nastav1ja da sagoreva naziva se oblast zapaljivosti ili granice zapaljivosti, a, isto tako, cesto se koriste i termini granice eksplozivnosti ili granice eksplozivnih smesa. Oblast zapaljivosti se karakterise donjom i gomjom granicom i obicno se izrazava u zapreminskim procentima zapaljive materije u vazduhu. Vrednosti koje se navode obicno se daju za normalne uslove pritiska i temperature, ukoliko nije drugacije navedeno. Podaci o granicama zapaljivosti koriste se pri proracunima ventilacije.*temperaturne granice zapaljivosti para u vazduhu- Temperaturne granice zapaljivosti para u vazduhu predstavljaju one temperature na kojima ravnotezna koncentracija para neke materije u vazduhu sa tecnom ili cvrstom fazom odgovara donjoj, odnosno gomjoj granici zapaljivosti. Ukoliko tehnoloski uslovi namecu da se u uredaju odrzava temperatura u opasnim granicama, opasnost od paljenja smese para i vazduha se otklanja ubacivanjem inertnih gasova, specijalnih flegmatizatora ili pak nekih drugih inertnih sredstava. Temperatrne granice zapaljivosti zasicenih para u vazduhu se izracunavaju na osnovu eksperimentalnih podatilka za odredivanje koincentracionih granica zapaljivosti, koriscenjem jednacine: =.-. gde su: -temperaturne granice zapaljivosti u stepenima celzijusa; - koncentracione granice zapaljivosti gasa ili pare u vazduhu u zapr. %; p-pritisak u Pa; A,B, konstante zavisnosti pritisaka zasicene pare od temperature. Granice zapaljivosti se mogu izracunati i na osnovu vrednosti temperature kljucanja pa je =kt.kljuc. -1 gde su k i l parametri za koje su vrednosti za odredjene grupe jedinjenja navedene.*kriticni (gasivi)precnik- Plamen moze da se prenese na zapaljivu smesu i kroz razlicite vrste otvora, kako po obliku, tako i po velicini. Posto na mogucnost prenosa plamena kroz otvore bitnu ulogu ima i velicina otvora, odreduje se maksimalni precnik otvora cevi koji moze da obezbedi da se plamen ne prenese na zapaljivu smesu. Ovaj podatak je posebno interesantan pri konstrukcji zastitnih pregrada i mreza koje sprecavaju rasprostiranje plamena. Sem toga, posto i eksplozivni talas moze da se prenosi kroz pukotine i zazore, na osnovu ovog podatka se moze izvesti i zakljucak o kategoriji eksplozivnosti razlicitih smesa. Ovaj fenomen se objasnjava snizavanjem temperature gorenja u uskim kanalima, razvlacenjeni zone gorenja i smanjivanjem brzine rasprostiranja plamemi, sto dovodi do gubitka toplote. Kada gubitak toplote dostigne kriticnu, vrednost, brzina gorenja se do te mere smanjuje da postaje nemoguce dalje rasprostiranje plamena. Kako je odvod toplote iz zone reakcije usmeren ka zidovima kanala, od razmera i oblika kanala zavisi da Ii ce biti ispunjen uslov odvodenja dovoljnih kolicina toplote da se dostigne kriticna vrednost, tj. da se onemoguci dalje rasprostiranje plamena. Precnik kanala koji obezbeduje gasenje plamena naziva se kriticni (gasivi) precnik ().*kiseonicni indeks- predstavlja minimalnu konc. kiseonika u azot-kiseonicnoj smesi, u kojoj je je moguce samostalilo sagorevanje materijala svetlim plamenom.On se koristi pri kontroli zapaljivosti, a, takodje i pri priprelmi materijala smanjene zapaljivosti. Kiseonicni indeks je pokazatelj koji je veoma osetljiv na promenu zapaljivosti materijala i stoga se' veoma mnogo koristi za brzu procenu zapaljivosti,cvrstih materijala.Odreduje se eksperimentalno u specijainim uredajima, koji omogucuju da se prati brzina sagorevanja uzoraka odredenih dimenzija, u tacno definisanim usiovima kao sto su temperatura, vlaznost uzorka, sadrzaj kiseonika u smesi kiseonik - azot. U cilju orijentacione procene vrednosti koristi se jednacina: KI=795.5/. Gde je Qn-specificna toplota sagorevanja materije [kJ/g]*terapiska doza-je ona kolicina leka kojom se postize koncentracija na mestu delovanja koja moze da eleminise uzrok bolesti tj. da bolesno stanje organizma dovede u normalno stanje.Terapijska doza:pojedinacna,dnevna i ukupna.Pojedinacna doza je ona kolicina leka koja se bolesniku daje odjednom.Dnevna doza je ukupna kolicna leka koju bolesnik unese za 24 h.Ukupna doza je kolicina predvidjena za celu terapiju.*efektivna doza(ED)-je doza ili kolicina leka koja prouzrokuje terapijski odgovor ili zeljeni efekat.Ona moze da bude minimalna(srednja() i maksimalna doza(). Najmanja terapijska tj efektiva doza je ona koja prouzrokuje terpijski efekat kod 1% zivotinja ili ljudi, a srednja () je ona kolicina koja ispoljava terapijski efekat kod 50% , dok je () najmanja kolicina leka koja sigurno izaziva lekoviti efekat.Postoje i druge ED, npr. (,)... *neefektivna doza-Najmanja kolicina sup. koja ne prouzrokuje nikakav efekat, a prisutna je u organizmu,naziva se neefektivna doza(ND) ili fizioloska doza(dosis physiologica). Kolicina sup. koja je veca od ND, kojom se postize neki efekat u organizmu(ako je lek to je terpijski efekat) naziva se efektivna doza(ED). Veca kolicina od efektivne doze koja izaziva toksican efekat naziva se toksicna doza (TD).Jos veca kolicina sup. od toksicne doze,je kolicina koja moze izazvati smrt i naziva se smrtna doza ili letalna doza(LD). Poznato je da jedna sup. u zavisnosti od doze moze biti lek,toksicna sup. i hrana.Kolicine sup. koje se daju ljudima i zivotinjama u svrhu sprecavanja bolesti nazivaju se profilakticke doze.*toksicna doza(TD)-je kolicina leka koja prouzrokuje teske stetne efekte i simptome trovanja.Toksicnost sup. se kvantitativno oznacava toksicnim dozama.NNTD je najveca netoksicna doza.To je najveca kolicina neke sup. koja se ne sme prekoraciti i koja ne izaziva toksicni efekat. je najmanja TD i to je kolicina koja izaziva toksicne efekte kod 1 % organizama. je srednja TD i ona izaziva kod 50% organizama toksicne efekte tj trovanje. je najveca TD i predstavlja najmanju kolicinu koja sigurno izaziva toksicni efekat kod organizama.*terapijski indeks-terapisjki indeks je nivo toksicnosti sup., sto je veci to je sup. manje stetna.On predstavlja odnos srednje letalne doze i srednje terapisjke doze:TI= . Vrednost terapijskog indeksa se krece od 1 do nekoliko hiljada. Terapijska irina je raspon ili odnos izmeu maksimalne terapijske doze (ED99) i minimalne letalne doze (LD1).*vrste(klasifikacija)toksicnih koncentracija-mogu biti neefektivne(NC),terapijske tj efektivne (EC),toksicne(TC) i letalne (LC).Npr. minimalna letalna konc. ubija 1% testiranih zivotinja,dok maksimalna ubija sve.U vojnoj toksikologiji se koncentracije dele na:podnosljive(koju covek moze da podnese za 1 minut bez znatnih posledica),nepodnosljive(koja za 1 min prouzrokuje ozbiljne poremecaje) i smrtne(koje za 1 min dovode do smrti). *azot u atmosferi-Gas sa najvccom procentualnom zastupljenoscu u sastavu vazduha. Izuzetno je znacajan u biosferi za sintezu proteina u biljkama. Pri pritisku od 1 atmosfere ne utice na organizam coveka i zivotinja. Inertan je gas. Azot je gas bez boje, ukusa i mirisa, ne gori i ne podrzava gorenje, nije otrovan, specificna masa mu je manja od specificne mase vazduha. Azot se u vodi znatno slabije rastvara od kiseonika. Lako se jedini sa odgovarajucim alkalnim i zemnoalkalnim metalima, gradeci odgovarajuce nitrite. Na visoj temperaturi azot se.brzo vezuje sa kiseonikom i stvara azotne okside.*ugljen dioksid u atmosferi- U biosferi se neprekidno trosi i stvara, on je normalan sastojak vazduha u kolicini od 0,03 do 0,04%. Dospeva u vazduh kao posledica sagorevanja i oksidacije organskih materija, disanja, fermentacije, medusobnog dejstva minerala u zemlji.Ugljendioksid je neophodan za proces fotosinteze u biljkama a samim tim i kruzenje materija u prirodi. Smanjenje zelenih povrsina na Zernlji kao i povecana emisija u cilju dobijanja sto vise energije dove1i su poslednjih godina do porasta kolicine ugljendioksida.Njegovi slojevi reflektuju IR zracenje i povecavaju toplotnu energiju na zemljinoj povrsini. On se dobro rastvara u vodi, deo iz vazduha se vezuje atmosf.padavinama, a drugi deo sa vodenim povrsinama. Ako je porast njegove koncentracije veci smatra se zagadjenjem.*kiseonik u atmosferi- U prirodi se neprekidno trosi i stvara procesima fotosinteze.Sadrzaj kiseonika u vazduhu se bitno ne menja. Nazalost, covekove aktivnosti u prirodi sve vise smanjuju zelene povrsine, koje su direktni generatori kiseonika. Istovremeno stalno raste potrosnja kiseonika pri sagorevanju fosilnih goriva i pri raznim industrijskim procesima. Dovoljne kolicine kiseonika na Zemlji su jedan od osnovnih uslova zivota u biosferi. Danas jos nije bitno izmenjen sadrzaj kiseonika u slobodnoj prirodi.U zatvorenim prostorijarna, gde boravi veci broj ljudi ili zivotinja, cesto se kolicina kiseonika u vazduhu smanjuje, ako se ne vrsi adekvatno provetravanje. Prvi simptomi nedovoljne kolicine kiseonika u prostoriji se javljaju pri koncentraciji od 16% do 18%. Organizam pokusava da obezbedi dovoljnu kolicinu kiseonika za celije putem ubrzanijeg disanja i ubrzanjem rada srca.Ozbiljnije narusavanje zdravlja organizma sa izrazenom anoksijom i anoksemijom nastaje kada koncentracija kiseonika pada ispod 12%. Pri koncentraciji ispod 7% dolazi do srnrti zbog anoksije celija.*vodena para u atmosferi-Kolicina vodene pare u vazduhu je direktno zavisna od procesa koji se odvijaju u prirodi ili zatvorenom prostoru. Vlaznost vazduha je izuzetno znacajna za osecaj komfora u prostoru. Za razliku od suvog vazduha, vodena para je promenljiv sastavni deo atmosferskog vazduha. Sadrzina vlaznosti vazduha varira do 5%.umereni predeli (l - 3%), tropski krajevi (do 5%), polami (ispod 0,01 %). Glavni izvori atmosferske vode su: okeani, jezera, reke, sume,mocvare, snezna polja itd. Neprestano kruzenje vode u prirodi je razlog stalnoj prisutnosti vode u atmosferskom vazduhu.U zavisnosti od koncentracije vodene pare u vazduhu, moze doci do pozitivnih ili negativnih posledica po zdravlje coveka,zivog sveta i materijalnih dobara.Povoljno delovanje vodene pare desava se kada je covek u mogucnosti da kontrolise vlaznost vazduha(klimatizacija...).Vlaznost vazduha moze se izraziti kao parcijalni pritisak vodene pare(pO).Maksimalnu masu(g) vode pare u jedinici zapremine () vlaznog vazduha,koju vazduh moze da primi pri odredjenoj temp. naziva se maksimalna vlaga.Vazduh koji sadrzi maksimalnu vlagu naziva se vazduh zasicen vodenom parom.Voda pri kruzenju rastvara gasove,pare i aerosole iz zagadjene atmosfere kao i stetne i opasne sup. iz zagadjenog zemljista.*fizicko-hemijske osobine vazduha- kako se sve velicine koje odredjuju kvalitet vazduha izrazavaju u odnosu na normalne uslove treba i njih definisati: t=273,15K(0 stepeni celzijusovih),p=101325 pa. Gustina vazduha pod normalnim uslovima je oko 1,29 kg/. Specificna toplotna provodljivost vazduha je 6,11KJ/ na 288,7 K povecava se ravnomerno do vrednosti od 12,8 KJ/cm na 810,96 K.Uloga atmosfere je velika:snabdeva zivi svet kiseonikom i ugljen dioksidom, ozonskim slojem stiti od stetnih zraka,padavinama omogucuje kruzenje vode.*hemijski par. emisije-Emisija je kada zagadjujuce sup. iz izvora odlaze u atmosferu.Hem. par. emisije odredjuju se kvantitativno merenjem ili izracunavanjem. -Masena emisija je masa emitovanih zagadjujucih supstanci u jedinici zapremine atmosferskog vazduha.-Stepen emisije predstavlja masu zagadjujucih supstanci u jedinici vremena.-Standard emisije je utvrdjeni stepen emisije koji se ne sme prekoraciti jer je normativno uredjen. -Factor emisije predstavlja masu emitovane zagadjujuce supstance u jedinici sirovine, medjuproizvoda I finalnog proizvoda. -Fluks emisije predstavlja stepen emisije I jedinice povrsine nekog izvora emisije. -Stepen emitovanja predstavlja odnos emitovane mase neke zagadjujuce supstance I mase iste supstance koja je usla u proces.*razlicite klasifikacije voda-po mestu pojave u prirodi: atmosferska voda, podzemna I izvorna voda, povrsinska voda,kristalna voda;-po stepenu preciscenosti: sirova voda, cista voda, omeksana voda,destilovana voda, kondenzna voda,demineralizovana,deferizovana,otpadna voda dekatjonizovana; -po upotrebi: voda za parne kotlove, za hladjenje, za pranje, za pice, za tehnoloski proces.*fizickohemiske osobine vode- Kod pritiska od 101,325 Pa voda mrzne na 0 C, a kljuca na 100C. Po fizickim osobinama cista voda je providna, bezbojna, a u debljem sloju ima boju nebeskog plavtenila. Voda nema ni ukusa a ni mirisa. Voda ima malu toplotnu provodljivost, veliku specificnu toplotu, I veliku toplotu isparavanja.*kombinovano dejstvo aerozagadjenja-Aerozagadjenje je naziv za zagadjen varduh. Ono podrazumeva prisusvo primesa (toksicnih i netoksicnih) koje su posledica covekovih aktivnosti,a dospele u atmosferu. Javljaju se u vidu gasova, para i aerosoli. Posledice zagadjenog vazduha su najcesce: smanjena vidljivost, neprijatan miris, izvor prljavstine, korozija metala..Kombinovano dejstvo zagadjujucih sup. predstavlja centralni problem ekotoksikologije.Osim kombinovanog dejstva razlicitih zagadjujucih sup. treba imati u vidu i njihovu kombinaciju sa ciniocima zivotne sredine(temperaturom,vlagom,pritiskom vazduha,razlicitom vrstom zracenja,bukom,vibracijom i drugim pre svega bioloskim ciniocima).Dejstvo zagadjujucih sup. na organizam coveka nije izolovano vec se odvija u kombinaciji sa razlicitim ciniocima zivotne sredine.Svi ovi cinioci pri odredjenom intenzitetu delovanja prouzrokujuci odredjene funkcionalne izmene u organizmu, mogu izmeniti njegovu osetljivost na dejstvo stetnih sup. Sinergizam-Kada efekat kombinovanog dejstva toksicnih zagadjujucih sup. nadmasuje zbir efekata svakog pojedinacnog otrova: (A+B)>(A)+(B)Aditivnost-Kada je efekat 2 ili vise toksicne zagadjujuce sup. ravan zbiru efekata svakog pojedinacnog otrova: (A+B)=(A)+(B)Antagonizam-Antagonizmom se naziva dejstvo 2 ili vise sup. kada je efekat kombinovanog dejstva manji od zbira efekata pojedinacnih sup. koje ulaze u kombinaciju. (A+B)