Iskre 2009

1maj, 2009.

List u~enika Osnovne {kole “Vuk Karaxi}”

Podgorica, maj 2009, broj 11.

2 List u~enika Osnovne {kole “Vuk Karaxi}”

За издавача:Јасмина Вукашевић,

директор Школе

Лист уређује:

Главни и одговорни уредник:Марија Миловић,

професор матерњег језикаи књижевности

Редакција:Јасмина Вукашевић,


Милена Ђурашковић,професор ликовне културе

Јадранка Николић,професор матерњег језика

и књижевности - приправникЈелена Бојић,

професор матерњег језикаи књижевности - приправник

Лектор:Марија Миловић,


Штампа:“3М Макарије” - Подгорица

DOBITNICI DIPLOME "LUÂ"

Ђак генерације: Марко Лакићевић, IX2

Јана Тадић, IX3 Маја Раичковић, IX2

Милица Марковић, IX1 Петар Марковић, IX2Милена Марковић, IX1

Јована Марић, IV2I мјесто на Општинском првенству

основних школа у каратеу

Биљана Поповић, V2II мјесто на Општинском такмичењу рецитатора

Ментор: Милена Радовић,професор разредне наставе

Ксенија Влаховић, V2III мјесто за ликовни рад из професионалне оријентацијеМентор: Милена Радовић,професор разредне наставе

Лазар Лукић, IV2I мјесто на Општинском првенству

основних школа у шаху

Ивона Дучић, VIII2I мјесто за литерарни рад из професионалне оријентације

Ментор: Весна Ђукић, наставник матерњег језика и књижевности

Мушка одбојкашка екипа - I мјесто на Школским олимпијским играма и I мјесто у Лиги основних школа Тренер: Петар Караџић, професор физичког васпитања

Женска одбојкашка екипа - II мјесто у Лиги основних школа Тренер: Петар Караџић, професор физичког васпитања

3maj, 2009.

@elim! Mnogo toga èlim. Vrte se u krugu moje èqe kao rojevi p~ela. Jedna od wih sletje mi na rame i {apnu: ,,Posta}e{ qekar." U skoroj budu}nosti vidim sebe u profesiji qekara. Motiv za ovo zanimawe ima duboke kori-jene. Niko nije uticao na mene, niti mi je bilo ko predloìo ovo zvawe. Ideja za ovaj human poziv poti~e iz mog srca, iz qubavi prema mojoj majci i svim bolesnim majkama na ovoj planeti. Kada sam bila mala, moja mama je ~esto bila odsutna. Duge besane no}i protekle su bez wenih pri~a za laku no}, jer je mama bila u bolnici. êste posjete razli~itim klini~kim centrima pokazale su mi put do vrata medicine. U mojoj porodici nau~ili smo dosta toga o ovoj nauci. Zahvaquju}i pomo}i qekara i wihovoj stru~nosti ja sam danas sre}na djevoj~ica, a mojoj majci je spasen ìvot. Po{to me ova humana profesija motivisala da postanem qekar, re}i }u vam kako sebe zami{qam u woj. Kada zavr{im potrebne studije medicine prilazi}u savjesno i odgovorno svom poslu. Vrlo pa`qivo }u ispitati uzroke nastanka bolesti. Vodi}u ra~una da precizno utvrdim da li je na bolest uticao genetski faktor, ili je do oboqewa do{lo zbog nekih drugih razloga. Bi}u vrlo pre-cizna kod odre|ivawa i postavqawa dijagnoze jer je

to vrlo va`no za svakog pacijenta. Bolesnicima }u pruàti pored qekarske i moralnu podr{ku koja je vrlo bitna i koja zna da pozitivno uti~e na razvojni proces bolesnika. Bi}u dru{tvena i komunikativna, pa }u svoja iskustva razmjewivati sa kolegalama qekarima {irom svijeta. Prati}u razvojni proces iz oblasti medicine u svim segmentima. Trudi}u se da prisustvujem svim kongresima koji }e mi pomo}i da steknem {to boqe i ve}e znawe u svom pozivu. Uvi-jek }u raditi na svom stru~nom usavr{avawu jer u medicini uvijek postoji korak daqe. Upravo zato je i volim jer je to nauka koja nema kraj. Hipokratova zakletva bi}e sastavni dio moje li~nosti. Po{to ovaj poziv traì ogroman trud i rad, ja se nadam da }u uspjeti u tome. Moj start je dobar, za sada imam sve petice i nadam se da }e mi to pomo}i da upi{em studije na nekom inostranom koleyu. Sa puno odgovornosti i zalagawa nau~i}u ovaj savjestan posao da radim kako treba. I dok mjesec plete mreù snova, ja putujem ka svojoj zvijezdi. Moj put je jasno zacrtan. Jednoga dana posta}u qekar.

Ivona Du~i}, VIII2

I мјесто за литерарни радиз професионалне оријентације

WIHOVI USPJESIMoje budu}e zanimawe

Ксенија Влаховић, V2 III мјесто за ликовни рад из професионалне оријентације


МОЈИ НОВИ ПРИЈАТЕЉИ

Недавна посјета дому за дјецу без родитељског старања у Бијелој је повод да вас упознам са њима. Наиме, Дјечји савез је организовао мини програм у дому за те малишане. Ја сам била један од учесни-ка програма. Сам долазак у такву установу изазвао је

неку тјескобу у мојој души. Помисао да у њој бораве дјеца без родитеља, дјеца која су напуштена, ускоме-шала је у мени буру осјећања. Многи од њих нису, а можда и никада неће упознати своје родитеље.

Дочекали су нас са осмијехом на лицу, весели и спремни за аплауз. Сусрели су се наши дјечији погле-ди. На тренутак сам помислила: ,,Па и ова дјеца се радују исто као и сва остала која долазе на концерте”. Да сте били са мном, и Ви бисте сигурно то помисли-ли. Лица су им била озарена, уста помало отворена од чуђења, поглед уперен у бину. Међутим, нешто је недостајало. Њихови

родитељи нису били са њима. Знам да ништа не може замијенити мајку или оца. Исто тако, свјесна сам да се живот ових дјевојчица и дјечака већ мно-го разликује од мог и живота све оне дјеце која имају

породице. Туга је, нажалост, обиљежила срца напуш-тене дјеце већ на првим корацима живота. То је не-што што ће остати као ожиљак на њиховој души и онда када одрасту, када постану људи, и вјероватно бољи и одговорнији према својој дјеци, него што су били према њима. Дружење са мојим новим друга-рима било је дирљиво. Све вријеме ме пратила ми-сао да они не знају за топлину родитељског дома, да над њима не бдије топла мајчина рука. Када су бо-лесни, да их не успављује њен топли глас. Рекли су ми да се људи који раде у дому труде да им пруже што више пажње, образовања, да их из-веду на прави пут. Ипак, услови у којима живе и раде нису најбољи. У собама у којима бораве морало би да буде увијек топло, требало би им купити нови комад намјештаја, нову играчку, обезбиједити боље услове за живот. Оно што њима највише недостаје новцем се не може купити, али, ипак, има толико ствари које им бо-равак у дому могу учинити пријатнијим, а које немају. Баш због тога сматрам да им треба уљепшати дом који је њихова једина кућа и одакле немају гдје да пођу. Треба мислити и на будућност ове дјеце. Када одрасту и дође вријеме да самостално наставе живот, упишу школе, нађу послове, ко ће се бринути о њима? Ко ће им обезбиједити новац за школовање? Луткарска представа “Чаробни камен“, коју смо те суботе одгледали у Бијелој, поручује нам да се људи знају полакомити на новац. Не само то, већ да се могу одрећи пријатељства ради новца и поста-ти грамзиви, незасити. Новцем се не може купити срећа, али мојим новим пријатељима може се купи-ти више слаткиша, играчака, може им се омогућити да путују и упознају земљу у којој живе. Сва дјеца имају право на срећно дјетињство, на игру, на радост. Докажимо им да је тако. Надам се да ћемо успјети да им помогнемо, јер они то заслужују.

Бојана Челебић, VI2

SVIJET PRIPADA I WIMA

Ања Радуловић, VII1

Ана Војиновић, VII1

ДЈЕЧЈЕ ПРАВО

Нека дјеца много патејер немају што им треба.Мале су им шансе дате,па невоља свуда вреба.

Доста је било тугеснивајмо мирне снове.Нека наше лађе увијек слободно плове.

Свако има правода расте слободнода се смије, дружи, учида живи радосно.

Дарка Рогановић, IX2

5maj, 2009.

SVIJET PRIPADA I WIMA

Никола Тошковић, VI2

Те недјеље послије подне, док сам радила домаћи задатак, неко је покуцао на врата. Отворила сам и видјела жену са дјететом у наручју. Носила је стару, изношену одјећу. Била је боса, а напољу је па-дала киша. Дијете ме је гледало са страхом, бојећи се како ћу поступити. Вјероватно су им више пута, са презиром, залупили вра-та или добацили неку ружну ријеч. У том дјечаку сам препознала једно од мно-ге дјеце која су већ на самом почетку свог живота осјетила како свијет може бити суров и да је сваки нови дан тешка бор-ба за преживљавање. Жена ми је дрхта-вим гласом затражила мало хране, као и стару одјећу за дијете. На тренутак сам помислила како је страшно то што мора да моли за најосновније животне потре-бе. Трпи понижење. Подноси увреде. Без оклијевања сам затражила храну и одјећу мајци и пружила жени. Захваљивала ми се као да је ово први пут послије дуго време-на да је неко добар према њој. Дала сам јој онолико колико сам могла у том тренутку. Знам да то није довољно. Зато се трудим да и моје другаре по-кренем да учине нешто за ову жену и друге сличне

њој и њихову дјецу. Прије неколико дана написали смо обавјештење на улазним вратима наше зграде да прикупљамо стару одјећу. Умјесто малих Рома, од

врата до врата, ишли смо ми. И знате шта се до-годило? Нису нас свугдје дочекали са осмјехом. Поједини станари, који нас нису препознали, нису

имали стрпљења да нас саслушају, били су груби и непристојни. Ипак, нисмо одустајали, али смо и те како осјетили шта значи бити препуштен себи. Питам се како је могуће да овој жени и овом

дјетету, који су рођени под истим небом као и ми, буде ускраћено право да имају макар дјелић онога што имају моја по-родица и ја? Како не могу да имају не-што на шта ће бити поносни јер знају да су то зарадили сопственим трудом? Какав је њихов дом и да ли га уопште имају? Послије сусрета са овом малом поро-дицом, све више примјећујем сличне случајеве на улицама. Свакодневно ви-дим како људи пролазе поред гладне, не-уредне, промрзле, уплакане дјеце. Без трунке сажаљења, не застајкујући, одлазе за својим послом као да их не примјећују. Тек сада у потпуности разумијем поруку Андерсенове бајке” Дјевојчица са шиби-цама”. Како би било лијепо да постоји ча-робна шибица која може да испуни нечију

жељу!

Емина Јахић, VII2

Поштовани господине министре,

Дуго сам размишљала о томе коме могу да се обратим и затражим помоћ. Растужила ме судбина дјевојчице Нађе. Она има једанаест година, као ја. Лијепо пјева и свира клавир. Њене плаве очи пуне су сјаја и жеље за животом, али њена судбина није толико лијепа. Нађа не може да хода, заробљена је у једној столици са великим точковима. Упознала сам је када сам са мојим другарима из школе носила пакетиће за Нову годину дјеци са посебним потребама. Могу Вам признати да сам се у почетку мало плашила. Никада до тада нисам имала прилику да се сретнем са дјецом наизглед другачијом од нас. Чинило ми се да они заиста не знају да буду срећни, да се љуте, смију као ми, да ће бити тешко разговарати са њима. Тако су мислили и моји другари. Ипак, све се то у трену промијенило када смо се нашли међу њима. Дочекала нас је група раздраганих дјечака и дјевојчица. Неизмјерно су се радовали нашем доласку. У почетку смо били збуњени и стидљиви, нисмо знали како да им приђемо. За то није било разлога јер су они пришли нама. Имали су хиљаду питања, жељели су да нам покажу своје учионице, да нас упознају са својим наставницима, да нам покажу мноштво слика са екскурзија, своје ликовне радове, фигурице од глине и пластелина... Нађи сам предала поклон. Она се захвалила и одмах ме упитала: « Хоћеш ли остати овђе мало дуже?» Знала сам да не могу остати дуже од тог поподнева. Обећала сам јој да ћемо заједно провести дио љетњег распуста. Била сам сигурна

да ће моји родитељи разумјети ову жељу. Нађиној срећи није било краја. Када су за моју одлуку чули другари из школе, свако од њих је пожелио да учини нешто више за ову дјецу која су далеко од нашег школског дворишта, у посебној школи. Нађа и ја провеле смо петнаест дана у Будви. Шетале смо и дуго разговарале о свему. Каже да никада није имала другарицу која је другачија од ње. Насмијале смо се томе. Тада сам схватила да смо и ми њима чудни и необични и да нам не завиде зато што можемо да ходамо, видимо или чујемо. Они су научили да живе са недостацима које имају.

Рекла сам јој да ме она и њени другари помало подсјећају на дјецу чаробњаке из романа «Хари Потер». Имају посебан дар и живе далеко од очију «нормалаца». Посјећујем је често. Она ме научила првим нотама. Није другачија од мене, али у том дому, издвојена од остале дјеце, личи на птицу у кавезу. Пати јер не може да покаже свима како може да научи исту лекцију као моји другари и ја, да воли музику и филмове, да умије да се шали, да умије да смишља занимљиве, нове игре ... Хоћу да Вам кажем да Нађа и многи слични њој не треба да буду

далеко од нас. Негдје у дворишту «специјалне

школе», како кажу одрасли. Та дјеца се друже и веселе, али су несрећна јер их остали свијет не прихвата. Ја се трудим да им покажем да нису сами, урадиће то и моји другари. Урадите нешто и Ви! С поштовањем,

Андреа Пепељак, VI2

Аида Сутај, VI1

Пружимо им руку


Svi znamo da je Emil postao detektiv, a ja wegova velika prijateqica. Jednog jutra, po obi~aju sam otvorila po{tansko sandu~e i u wemu na{la pismo. Otvo-rila sam koverat i vidjela da je to pozivnica za modnu reviju u Parizu modne kreatorke Marije. Odmah sam pozvala Emila da mu kaèm. On mi je rekao da je to divno i da je on pozvan. Spa-kovali smo kofere i prvim letom odletjeli za Pariz. Kada smo stigli na aerodrom, sa~ekala nas je modna kreatorka. Odmah nas je smjestila u hotel i krenuli smo u obilazak Pariza. Predve~e, kada smo zavr{ili obilazak, ona je èqela da nam pokaè svoju kolekciju koju je qubomorno ~uvala od o~iju javnosti. Kada smo stigli do ateqea, ona je otvorila vrata. U ateqeu smo zatekli samo lutke na kojima nije bilo haqina! Gospo|a Marija je po~ela da pla~e. Emil i ja smo poku{avali da je umirimo, ali uzalud. Rekli smo da }emo sve u~initi samo da vratimo wene haqine. Emil do-

dade da on nije tek tako progla{en najboqim de-tektivom. Odmah smo po~eli da istraùjemo ateqe. Odjednom sam ispod stola ugledala neku ceduq-icu. Uzela sam i vidjela da to nije ceduqica, ve} vizitkarta nekog @an Pola, modnog kreatora iz Pariza. Na kartici je pisala adresa i odmah sam odlu~ila da po|em tamo. Gospo|a Marija se vratila u hotel i dala Emilu i meni fotografije svojih kreacija. Pokucala sam na vrata. Otvorio je gospodin @an Pol. Rekli smo da smo ~uli za wegove kreacije i da smo htjeli da ih pogledamo. Qubazno nam je odgovorio da moèmo u}i. Po-gledala sam ateqe i u jednom }o{ku primijeti-la neki kofer iz kojeg je virila haqina. Bila je sli~na jednoj koju sam vidjela kod gospo|e Marije. Zahvalili smo mu i iza{li. Kada smo se vra-tili u hotel, odmah smo napravili plan. Emil je u me|uvremenu pozvao svoju druìnu da do|e u Pariz. Ujutru, kada je druìna stigla, oti{li smo

u ateqe gospodina @an Pola. Emilova druìna je opkolila ateqe, a ja sam u{la i rekla @an Polu da mi vrati haqine koje je ukrao. On ih je uzeo i krenuo da bjeì kroz prozor, ali nije mogao daleko odma}i jer ga je Emilova druìna uhvatila. Pozvali smo policiju i priveli su ga. @an Pol im je priznao da se pla{io da }e revija gospo|e Marije biti uspje{nija od wegove, pa je zato htio da joj je uni{ti. @an Pol je za to dobio i ka-znu, {to je zna~ilo da }e do kraja mjeseca ostati u zatvoru i da u Parizu nikad vi{e ne}e mo}i da se bavi tim poslom. Revija gospo|e Marije je odràna iste ve~eri i bila je dobro posje}ena. Manekenke su blistale u wenim kreacijama. Na kraju ve~eri Emilu i meni su bile uru~ene nagrade u znak zahvalnosti {to smo rije{ili problem. Ovaj doìvqaj }e mi ostati u sje}awu jer sam ujedno u~inila dobro djelo i oprobala se u ovoj uzbudqivoj misiji.

Bojana êlebi}, VI2

U DRU[TVU KWI@EVNIH LIKOVA

Аида Сутај, VI1

Kangalica

Kraq se ~esto zaèli neobi~nih stvari,Tad se niko ne usudi sre}u da mu kvari.

Ovog puta qutom kraqu na um pade kangalicaSvi se tada zabrinu{e, ba{ sve sluge i kraqica.

Savjetnik se dugo pita: "Kangalica {ta je?"A Starac mu re~e: "Odgovor ti srce daje".

Kad je kraq ugledao kangalicu,Ni slutio nije da gleda pe~enu lisicu.

Savjetnik je dobio zasluène stvari,Al’ je re}i zaboravio: "Hvala tebi, stari".

Милица Јоветић, VI1

Moja detektivska pri~a(По узору на роман „Емил и детективи“ Е. Кестнера)

Драги мој мали принче, Пише ти Лазар, дјечак од девет година, са планете Земље. Понекад сам усамљен међу људима, јер ме одрасли уоп-ште не разумију. Треба ми неко као ти. Ти ћеш разумјети све моје проблеме. Постоји толико много ствари за које бих те пи-тао. Са тобом бих подијелио много тајни. Често те замишљам поред себе, али ти ниси ту. Ти си негдје далеко. Можда си сада у посјети некој планети, а можда са својом ружом и малом овцом уживаш у заласцима сунца? Волио бих да ти кажем да је на Земљи бајка. Али није. Људи је све више уништавају. Они граде велике објекте. Све је мање пашњака на којима би твоја овца могла да пасе. Све је мање ружа налик твојој. Кроз кутију си видио малу овцу. Можеш ли видјети хоће ли све руже и пашњаци нестати? Во-лио бих да „научиш памети“ оне људе који само гомилају богатство, уображене људе, као и оне који мисле само на себе. Нека схвате да је срећа у малим стварима. Ти си имао једну ружу и био си задовољан, једна овчица ти је била довољна. И ти си био срећан. Све их погледај краичком ока и припито-ми их, као што си припитомио лисицу. Докажи им да се очима неке ствари не могу видјети, да „човјек само срцем добро види“. Суштина је важна, оно што је важно се не види. Твоји поступци учинили су да схватим да су и мале ствари довољне да неко буде срећан. Ја сада не знам гдје си ти, али на небу видим најсјајнију звијезду од свих. Заласци сунца ти неће недостајати јер су дивни и када се посматрају са Земље. Прочитај ово писмо и дођи што прије, због нас - дјеце. Твој друг,

Лазар Лукић, IV2

Ања Радуловић, VII3

Smije{no ~udo(Po uzoru na narodnu {aqivu

pjesmu)

Osmotrih okolinu i gle ~uda:

Putem i|a{e patka {epavaPle{e i nosi bundu od lava

A bijela guska perje ~upka{eI mekani jastuk wime puwa{e

Vu~ina stari s ka~ketom na glaviSa nekim lovcem ro|endan slavi,

A medo crni brkove su~e,Neke ga misli uàsno mu~e.Kako do meda lako da do|e,

Evo i ova zima pro|e.

Na pijevcu kruna do zlata sija,Lisici krzno od nerca prija,

A zec sa dugim u{ima na glavi{ampawcem berbu kupusa slavi.

Kakva je ovo zemqa ~uda,Ili sam mo`da malo luda?Da li i ova dje~ja ma{ta

Moè da smisli - e ba{ sva{ta? Kristina Kova~evi}, VI2

Pismo malom princu

7maj, 2009.

Напокон је дошао и тај дан, за мене судбоносан. Данас ћу, иако немам моћи, отићи на Хогвортс уз помоћ мог пријатеља Харија Потера. О томе како смо се упознали и како је на Хогвортсу, причаћу вам у наставку. Овог познатог чаробњака упознала сам сасвим случајно, на путу од куће до продавнице. Продавница у коју сам ишла налазила се иза једног мрачног ћошка од којег је свако дијете имало страх. А ја, ја сам туда врло често пролазила без икаквог страха. Али тог дана је све било чудно. Из мрачног ћошка је допирао неки њежан глас, који је изговарао чудне ријечи. Када сам пришла мало ближе, чула сам тачно шта говори: „Октипус пенкалис, ридитос хивалис!“ Нијесам хтјела да га прекидам. Све док није завршио стајала сам непомично. Кад је завршио са изговарањем тих чудних ријечи, испред нас се појавила једна чудна метла. Дјечак ју је ухватио и кренуо да је узјаше, али ја сам га прекинула ријечима: “Хеј, ти чудни, чекај!“ Окренуо се, али по његовом изразу лица сам схватила да ме није разумио. Повиках: „Harry Potter!“ Он је одговорио: „Yes, I am Harry Potter“. У чуду сам га гледала неколико тренутака, а затим смо почели разговарати на енгле-ском. Разговарали смо о свему. На крају ме је позвао да одем са њим на Хогвортс. Рекла сам: „Of course, I want to go there, but I’m not a wizard“. Рекао ми је да, иако нисам чаробњак, он може да ми помогне да одем, па макар да будем Хагирдова помоћница. Пристала сам. Попео ме је на метлу, а онда је и сам сјео. Летјели смо веома брзо, али је пут био дугачак. Молила сам да ми прича о свему што је про-живио на Хогвортсу. Причао ми је, али није хтио да проговори ни ријеч о Волде-мору. Помирила сам се са тим да не жели да разговара о томе. Затим је рекао да затворим очи јер пролазимо кроз један зид. Послушала сам га и након неколико тренутака осјетила хладан вјетар. Отворила сам очи и угледала Хогвортс. Повикала сам: „О, мој Боже!“ Хари ме је погледао и његов поглед значио је - преведи ми. Превела сам му

и његове усне развукле су се у благ осмијех. Рекао ми је да пожу-рим јер ћемо закаснити на хербологију. Зачуло се звоно и...

...Нешто ме је пробудило. Помислила сам да је неки други чаробњак, можда Мелфој. „Није Мелфој!“, рече тетка која ме је будила јер је требало да кренем у школу.

Ирина Стаматовић, VIII3


Lijep dan, more mirno, a vjetar taman kako treba. Na brodu je kapetan Dik Sand i wegova posada. Idu u London. Ali, na mjestu na kojem se ja nalazim more nije tako prijatno. Oluja je postajala sve ja~a. Valovi su bacali na{ brod lijevo - desno dok nije bio potopqen. Ne znam kako sam preìvio brodolom, samo znam da sam se probudio na brodu Dika Sanda. Rekli su mi da su me na{li kako leìm na jednoj ve-likoj dasci od broda. Zahvalio sam im {to su me spasili. Nastavio sam put sa wima. U daqini smo vidjeli brod koji nam se pribliàvao. Mislio sam da je to engleska za-stava {to se vijorila na brodu i da traè mene. Me|utim, kada su malo bliè pri{li, vidio sam zastavu okrutnih i nemilosrdnih gusara. Po~eli su da pucaju na nas. To je, vjerovatno, zato {to su znali da ja imam kqu~ od kov~ega sa blagom. Dao sam kqu~ Diku Sandu. Gusari su me uhvati-li i oti{li. Dik Sand se zakleo da }e me na}i i osloboditi. Odveli su me u jednu pe}inu u kojoj je bio kov~eg. Wihov kapetan je naredio da mi uzmu kqu~, ali ga kod mene nije bilo. Upravo kad je kapetan digao ma~ iznad moje glave, u pe}inu utr~a Dik Sand sa svo-jom posadom. Bila je to sjajna borba u kojoj su gusari bili poraèni. Dik Sand mi je vratio kqu~. Otvorio

sam kov~eg i u wemu na{ao staro, svjetlucavo blago. Oti{li smo ku}ama sre}ni. Zahvalan sam Dik Sandu i wegovoj posadi {to su mi dva puta spasili ìvot. Jedva ~ekam da se vrati sa svog putovawa, pa da idemo zajedno u neku novu avanturu.

Mladen êlebi}, VIII1

PUTOVAWE U HOGVORTS(Поводом романа „Хари Потер“ Џ. Роулинг)

U DRU[TVU KWI@EVNIH LIKOVA

Dok je ~uvao ovce, jedan dje~ak je razmi{qao kako da se zabavi. Izmi{qao je i dozivao seqake u pomo} da ga spasu od vuka koji ga je napao. Hrabri dje~aci odmah bi dolazili, a po{to bi vidjeli da je uzbuna la`na, vra}ali bi se quti. Dje~ak je to radio vi{e puta, a seqaci bi svaki put dolazili da ga spasu.

Jednog sun~anog i prelijepog qetweg dana do|e pravi vuk. Na dje~akovu sre}u, s wim je tog dana bio wegov drug. Vuk ih napade u poku{aju da dje~aka i wegovog druga otjera i pokoqe ~itavo stado. Tada dje~ak na|e jedan ~vrsti i veliki {tap. Bio je o~i u o~i sa vukom. Vuk ga napade, a dje~ak zamahnu

{tapom i obori vuka na zemqu. Vuk se prepade i pobjeè. Kada se vratio u selo, ispri~ao je ~ta mu se dogodilo. Seqaci ga upozori{e da vi{e ne laè pa }e mu i oni uvijek pritr~ati u pomo}.

Stefan Stojanov, ///4

Na brodu Dika Sanda(Povodom romana "Petnaestogodi{wi kapetan"

@.Verna)

Срђан Спаић, IX1

Djeâk la@qivac


Podgorica

Nastala si na u{}u Ribnice,ispod divnog brda Gorice,Tamo bje{e prizemnih ku}ica

i kamenih uskih uli~ica.

Glavni grad si Crne Gorekr{nih, slavnih i ponosnih qudi,

gdje dolaze i mnogi turistiidu}i na na{e divno more.

Podgoricu sada krase mostovilijepe zgrade, Mora~a i {kole,fakulteti, parkovi, igrali{ta,

a i stanovnici koji je ba{ vole!

Markovi} Pavle, III3

Maj. Proqe}e. Tata priprema iznena|ewe. Putujemo na Biogradsko jezero. Obiqeàvamo godi{qicu braka mami i tati. Krenuli smo. Tata vozi oprezno. Gledam predjele na koje nailazimo. Sitan kamewar, tek po jedan cvjeti} na wemu. Sitno `buwe. ûjem kako hu~i Mora~a. Ne mogu dobro da je vidim. Nailazimo na cvjetne livade i bukove {ume. Prava qepota. Ovce i jagwad utonuli u meku travu. Evo i qepotice Tare. Divim se wenoj okolini. Osje}am {um talasa. ûjem cvrkut ptica. Lijepo je kruèwe orla iznad mene. Pozdravqa nas visoki, granati bor kawona. Raste na velikoj litici. Biju ga muwe i gromovi, a on tolike godine pobje|uje sve. Odakle mu voda, hrana, kako raste? Pribliàvamo se gustoj {umi. Po licima nam se razigrava svjì vazduh. [iroka, plava, gotovo modra ravnica izme|u {umskih brda. Bor, smreka, jela. Do neba visoka stabla. Splet sjenki u vodi. U dolini ~amac. U ~amcu se ququ{ka ribar. Stojim pored jezera kao nijema. Od qepote zastale su rije~i. Uzimam pribor za ribolov. Iz vode bqesnu pastrmka, napravi srebrni krug i bu}nu se u vodu. Tata i mama pripremaju ro{tiq. Grabim svaki detaq. [to vi{e qepote upiti u du{u! Qubim trave, qubim cvjetove. [irim ruke. Zagrlila bih cijelo jezero. A onda iznena|ewe. Jedan vitorog ide ka jezeru. Tri laneta za wim. Ovo je pravi doìvqaj. Ne pla{e me. Na prstima se pribliàvam lanetu. Ogledam se u wegovom oku. Htjela sam da ga poqubim. Lane odsko~i. U dva - tri skoka zama~e u {umu. U kakvom sam raju na zemqi? U bajci? Obuzima me ponos. To je moja zemqa! O~ima molim roditeqe da ostanu jo{ malo. @eqela sam da sa~ekam biogradsku mjese~inu. Ma{a [ofranac, VII3

Bez daha

Тога дана ми се десило нешто чему се нисам надала. Сјећам се као да је било јуче. Са друштвом сам се договорила да идем на камповање. Нисам била баш одушевљена том идејом, али сам, ипак, пристала. Све је било спремно за полазак. Кренули смо. Нијесам знала ни гдје идемо, ни када стижемо. Послије неколико сати вожње, стигли смо. Мјесто је било очаравајуће. Наше одредиште био је кањон Таре. Мјесто је било очаравајуће. Стрме литице високо су се уздизале, а ријека је текла журно и пркос-но, као да за њу не постоје препреке. Могла сам ту сатима стајати и посматрати је. Подсјећала ме је на неког кога сам познавала. Има циљ који нико не може да оме-те. Остављала ме је без даха, али ме је у исто вријеме плашила. Човјек који је жи-вио близу кањона, пришао ми је и рекао: «Фасцинира те, зар не?» Погледала сам га и климнула главом. Питао ме је да ли се осјећам као да је могу побиједити. Питала сам га како ико може побиједити нешто тако моћно. Одговорио је: «Пођи за мном, показаћу ти». Дошли смо до моста, а на моје изненађење ту је стајала опрема за банџи џампинг. Рекао ми је: «Ако скупиш храброст да скочиш, побиједила си кањон». Обукла сам опрему и стала на платформу, спремна да скочим. Срце је изненада поче-ло убрзано да ми лупа, дланови да ми се зноје а адреналин је прорадио. Остајала сам без даха. Скочила сам. Нијесам размишљала ни о чему. Препустила сам се осјећају. У том тренутку као да није постојао нико сем мене. Вријеме као да је стало, а ја као да сам остала заглављена у простору и времену. Када ме је човјек повукао горе, рекао је: «Ово сам ја урадио прије много година и за мене препрека више нема, а неће их бити ни за тебе». На путу до куће сам дуго размишљала. Осјећала сам се тако испуњено. Као да сам пребродила једну од низа препрека у животу, могла сам да продужим даље.

Дејана Стаматовић, IX1

PUTUJU]I CRNOM GOROM

Putujem i zapisujem

Давор Бабачић, VII1

9maj, 2009.

Давор Бабачић, VII1

Кристина Ковачевић, VI2

PUTUJU]I CRNOM GOROM

Orijenski kamen: "E moj druè, kako sam sre}an {to stojim ovdje naspram tebe i ovako divne i velike planine Lov}en!"

Lov}enski kamen: "I ja sam veoma sre}an jer sam dio Lov}ena, ponosa Crne Gore. Lov}en je Polarna zvijezda svih Crnogoraca."

Orijenski kamen: "Svjedoci smo burne pro{losti. Mnogi ratovi su se ovdje vodili. Mnogo je krvi tu proliveno, a Crnogorci su na kr{evitoj zemqi dokazali koliko su hrabri i odva`ni."

Lov}enski kamen: "Meni je u sje}awu ostao na{ vladika i gospodar, koji je sjedio na lov}enskom kr{u, a oko wega je bila gospoda i sluge koji su ga pratili u svaku stopu. Svojim {tapom je udarao po vrhu Lov}ena i odlu~no govorio da ga tu sahrane da bi sa Lov}ena mogao posmatrati svoju Crnu Goru."

Orijenski kamen: "Slaèm se sa tobom, ali, meni je bilo najteè kada je vladika umro. înilo mi se da su se sve biqke osu{ile, da su ìvotiwe uginule, da je danima padala ki{a."

Lov}enski kamen: "Nijesu nas upotrijebili za gradwu mauzoleja u kojem sada spava na{ vladika, ali zato sada moèmo da gledamo i uìvamo u qepoti Crne Gore."Ja molim Boga da me niko ne premjesti na neko drugo mjesto jer je Lov}en najqep{a planina na cijelom svijetu."

Uro{ Bo{kovi}, VI1

RAZGOVORDVA KAMENA

MOJA CRNA GORA Ja ìvim u Crnoj Gori. maloj zemqi u velikoj Evropi. Moja mala Crna Gora je za mene najqep{a zemqa. Volim je jer ima veoma interesantnu pro{lost, puno prirodnih qepota i jo{ mnogo, mnogo lijepih stvari, toliko da ih ne mogu ni nabrojati. Kada je cijelu posmatram sa vrha planine Lov}en, vidim more, planine, jezera, ravnice... Uìvam u obilasku primorskih gradova. Oboàvam da plivam u velikom, beskrajnom Jadranu, u toploj ~istoj vodi. U Kotoru volim Stari grad, tamo {etam kroz lavirint trgova i volim da razgledam kulturno-istorijske spomenike. I ostali primorski gradovi imaju svoju qepotu, ali nijedan me ne o~arava kao Kotor. Kada odem malo sjevernije, na Cetiwe, prijestonicu na{e dràve. Volim da posjetim Dvorac kraqa Nikole i Biqardu. Nedaleko od Cetiwa je grad u kojem ìvim. To je moja Podgorica. Ima pregr{t divnih zgrada i tr`nih centara. Kroz wu teku rijeke Mora~a i Ribnica. Wihove obale spajaju lijepi mostovi: Milenijum, Vezirov most, Vise}i most i novi most, poklon grada Moskve. Sada }u vam ne{to re}i o Nik{i}u, najve}oj crnogorskoj op{tini. Kao i Podgorica, Nik{i} je univerzitetski grad. Krase ga trgovi, {iroke ulice i parkovi. Na brdu iznad grada nalaze se ostaci bedema, koji je u pro{losti {titio grad od osvaja~a. Idu}i daqe ka sjeveru, stièmo do ponosnih crnogorskih planina, Durmitora i Bjelasice. U wihovom podno`ju nalaze se Crno i Biogradsko jezero. U vodi jezera ogledaju se qepotice jele i visoki borovi. Od Mojkovca i Kola{ina kre}e se daqe ka Limskoj dolini, plodnoj i prostranoj. Tamo su gradovi Bijelo Poqe, Berane i Plav. Zar nije divna moja Crna Gora? Jo{ bih vam mogao govoriti o woj. Do|ite i posjetite je.

Miodrag Ra~i} V2

Камен са силуетом Ловћена

10 List u~enika Osnovne {kole “Vuk Karaxi}”10 List u~enika Osnovne {kole “Vuk Karaxi}”

IZ @IVOTA [KOLE

Добродошлицу првацима пожељели су старији другари

Први пут у учионици

Час природе и друштва наВеликој пијаци

Уживали смо у представи“Љепотица и звијер”

У Коњичком клубу “Вранац - Монтенегро” пони - коњићи развеселили су дјецу

Подгорици за рођендан

11maj, 2009.

IZ @IVOTA [KOLE

11maj 2009.

Учесници квиза“Кроз врата знања до путовања”

Саобраћајничас

Вече за памћење - нашиполуматуранти

Данспорта

Презентација секције екологана Сајму екологије у Будви

Путујући Црном Гором - прва генерација деветог разреда на екскурзији


NE[TO O QUBAVI

RODITEQSKA QUBAV

Живот овај који живим, Родитељи су ми дали,Живим срећно овај живот, мада сам још увијек мали.

Јесам мали, али схватамшта је живот, шта је срећа. То је љубав родитељска, највећа је и још већа.

Икона сам њина мала, у мене се они куну, такву срећу имам ето, ја сам за њих нешто свето.

Немања Гачевић, VI2

ЗВИЈЕЗДА У ТВОМ ОКУ

Кад мјесец дотакне косу свиленуи звијезде затрепере у твом оку,

чекам прегршт пољубацада жудњу утолим своју.

Никола Пејовић, VI1

ПРАВАЉУБАВ

Ако је љубав права,ако се искрено воли,очи никад не плачу, душа никад не боли. Очи ми пуне суза, душа ми од бола вене, јер те много волим, а ти не волиш мене.

Урош Бошковић, VI1

РИЂОКОСИ

Има један дјечак, много ми се свиђа,очи су му плавекоса му је риђа.

Јелена Вукмировић, VI1

TajnaМоја је тајна прича лијепа као из бајкекријем је од тате, сестре и од мајке.

Та тајна долази само у снове,та моја тајна - љубав се зове.

Ко кристал сјајни, ко сунце када блистатако је наша љубав чиста.

Николина Гарчевић, VI1

NAJQEP[A KLUPA

Има једна клупа у парку,на којој сједим често,

та трошна клупа, у малом парку, моје је тајно мјесто.

Када ме ноге носе ка њој,глава је пуна брига,

домаћих задатака, писмених вјежбии непрочитаних књига.

Ту причам са цвијећем, боровима,са птицама малим,

са шареним лептиримаи лишћем отпалим.

На клупи сам срећна и безбрижна,мисли ми вјетрови носе

њој оставља све своје бригедјевојчица златне косе.

Мирјана Ђурачић, VIII3

И дођу такогодине лудекада се правељубави буде. Када се првипогледи краду,када се надаш

и не губиш наду.Када се осмијехс лица не брише,када си срећна до неба и више.

Бојана Челебић, VI2

IVANAИвана је тананаК’о од свиле саткана.

Сва је тако блажена,Вјетром благим мажена.

Ситном кишом квашена,Повјетарцем ношена.

К’о из бајке створена,Срећном стазом вођена.

Росом је умиванаА у души раздрагана.

Златним сунцем гријана,То је моја Ивана.


МОЈ ДЈЕД БРАНКО

Нико није имао руке топле као сунце,и нико није знаода ме милује тако као мој дјед Бранко.

Научено прво словонаучена прва пјесма,било лијепо или лакоуз мене је био увијек мој дјед Бранко.

Онда једног сивог јутра суза у оку, крај и туга,безбрижно дјетињствона тај данпонио је - мој дјед Бранкоу свој вјечни сан.

Недостаје ми сваког данада ме тјеши, код родитеља правда,мојој срећи да се надајер нико не зна да ме воли, воли такокао што ме је волио мој дјед Бранко.

Ива Поповић, VI3

Тамара Павићевић, VIII2

Данило Лучић, VIII2

Сара Алијај, VI3

Дина Бегић, IХ1

ЉУБАВНА ПЈЕСМА


Дина Бегић, IХ1

13maj, 2009.

Александра Влаховић, IХ2

NA RASKR[]U STOJIM, U BUDU]NOST GLEDAM

Polako se privodi kraju na{a osmogodi{wa avantura. Slijedi dan koji }e mo`da zauvijek prekinuti na{e dugogodi{we prijateqstvo. @eqe, snovi i ambicije }e sada imati glavnu ulogu. Svako }e krenuti svojim putem, iako mi to izgleda pomalo nevjerovatno. Istina je da napu{tamo ove na{e klupe, ali ja }u se uvijek rado sje}ati svih lijepih i {aqivih trenutaka provedenih u ovoj {koli. Ova velika ku}a bila je mjesto u kom su svi u~enici postali ~lanovi jedne porodice. Ona je jedan spomenar u kome ostaju zapisane na{e prve tajne i prve qubavi. Tu smo se igrali, druìli, sawali o budu}nosti. U~ili smo najvi{e tome kako da postanemo dobri qudi. Da, sre}ni smo {to }e se uskoro za~uti posqedwe zvono. Wegov zvuk pozdravi}e ovu generaciju. Ipak, osje}amo dozu uznemirenosti i sjete. Uskoro se rastajemo i ne znamo ho}emo li i daqe ostati tako bliski. Mo`da se ne}emo nekada, u budu}nosti, ni prepoznati, kada se budemo sreli. Ono {to znamo je da }emo uspomenu na ove dane zauvijek ~uvati u jednom uglu srca.

Boris Kopitovi}, JH1

@ivot je pun rastanaka, a mojoj generaciji predstoji jedan, bolan i teàk. Oprosti}emo se jedni od drugih, od {kole, nas-tavnika. Ali prije toga dogodi}e se nezaboravno ve~e - proslava polu-mature. Druga~ije }emo izgledati. [tikle }e zamijeniti patike, odijela trenerke. Naizgled, bi}emo spremni za svijet odraslih. Nadam se da }e se te ve~eri pomiriti svi koji su bili u sva|i, a da }e nam nastavnici oprostiti nesta{luke. Dolazi vrijeme kada }e svako krenuti svojim putem. Sqede}eg septembra ne}emo svi biti u istom {kolskom dvori{tu. Ja sam povu~en dje~ak i veoma te{ko }u ste}i nove prijateqe. Za{to se rastajemo? Ne èlim! Ne mogu! Ho}u i daqe da budem u~enik ove {kole.

Bal{a [ukovi}, IX1

Pro|o{e godine djetiwstva kao da nekud ùre. Iza mene ostado{e samo sje}awa. Dozivam sebe, dozivam druge, ali mi ne uspijeva. Okre}em novu stranicu ̀ ivota. Pitam se da li }u postati zrelija osoba ili ostati, u dubini svoje du{e, dijete koje ~ezne za trenucima provedenim u igri, neprestanom smijehu... Postoji most koji spaja djetiwstvo i zrelost. Treba ga pre}i. Onaj ko to uradi sposoban je i spreman da se suo~i sa problemima i svim preprekama na koje nailazi svakog dana. Ali, i pored toga, osta}e neki trag koji se ne bri{e, ve} ostaje duboko u sje}awu. Osta}e jedna misao vodiqa koja nam je uvijek pokazivala put. Kada malo boqe pogledam oko sebe, vidim da se sve mijewa. Mijewam se i ja. Prosto se pitam gdje nestade ona stidqiva, tiha djevoj~ica. Shvatam da postajem zrelija; osje}am odgovornost prema drugima, ali i prema sebi. Kako daqe? Kako odabrati pravi put, a ne napraviti gr{ku? Poku{avam da oslu{nem srce, da oslu{nem {ta mi ono kaè. Ali tamo se samo ~uje tik -

tak, tik - tak... Zbuwena sam, zami{qena, ali ipak shvatam koji su moji ciqevi za koje moram da se borim. Na prvom mjestu mi je da zavr{im {kolu, a onda i moj najve}i san - da jednog dana igram za rukometni klub "Budu}nost", da uspijem u rukometu. @elim da jednog dana osjetim kako mi srce jako lupa dok izlazim pred publiku koja me jako voli. Nadam se. Svakog jutra se budim sa tra~kom nade da }u uspjeti. Mnogo puta sam se pitala da li je rukomet sport koji stvarno volim i u kom }u uspjeti. @elim da se bavim turizmom, ali opet, dvoumim se, privla~i me i ekonomija. Ponekad, sasvim slu~ajno, oslu{nem razgovor mojih roditeqa i uvijek ~ujem isto pitawe: "Za {ta }e se odlu~iti?" Otac je taj koji me hrabri rije~ima: "]erko, izaberi ono {to najvi{e voli{!" Znam da èli sve najboqe za budu}nost svog djeteta.Ipak, nije mi lako. Ne~emu idem u susret, ne{to meni ide u susret. Bojim se. Da li }e to biti odluka zbog koje bih se pokajala ili koja }e

me u~initi sre}nom? S osmijehom na licu pomislim: "Mogu oti}i gdje god poèlim, ali treba izabrati pravi put. Bezbjedan put, put ka sre}i. Za{to bih se kajala zbog ne~ega {to mogu sada uraditi?" Mnogi }e pomisliti da sam jo{ nezrela djevoj~ica, Ne poznaju me dobro. Ne znaju kako ja razmi{qam o ìvotu. Ja sam "klinka", kako me oni nazivaju, koja zna {ta ho}e i koja ne odustaje lako.Shvatila sam da se ovakva prilika pruà samo jednom u ìvotu i èlim da je iskoristim na najboqi na~in. Natjera}u sebe da se odlu~im za ne{to, ne obra}aju}i pa`wu na prepreke. Bori}u se da ne odustanem, pronalazi}u na~ine da realizujem ciq. Mijewam se. Mo`da se to ne primje}uje zato {to to ~uvam duboko u sebi. Shvatam neke stvari, svijet gledam druga~ijim o~ima. Ipak, i pored svega toga, ostajem dijete, pogotovo za moje roditeqe. Imam san i bori}u se da ga ostvarim. @ivot mi pokazuje put kojim treba da idem.

Ivanka Simonovi}, /H3

Opra{tamo se...

Nova stranica moga ìvota

Mojageneracija


AU, [TO SU SNOVI ZGODNI

Putovawe u Pariz

Zatvaram o~i. Slike se roje i naviru kao slapovi, jedna za drugom. Ra|aju se i nastaje ~arolija, najqep{i san ikada sawan. Nalazim se na vrhu Ajfelove kule. Grad svjetlosti mi je na dlanu. Pariz, grad koji sawam je savr{en i o~aravaju}i, pun neodoqivog {arma. Mjesto gdje se stapaju vijekovi i kulture, umjetnost i nadahnu}e. Podignem ruke, a neka ~udna sila me podiè uvis. Tek onda shvatim da mogu da letim. Kao ptica slobodno letim putem koji je posut zvijezdama. Ispod mene, moj omiqeni grad. Dok letim iznad Trijumfalne kapije, ~ujem neku veselu melodiju. Kada zvon~i}i po~nu da zvone, ja stièm u Diznilend. To je mjesto o kojem sawaju sva djeca na svijetu. Ja sam tu, uìvam i ne znam gdje }u prije. Luda vo`wa vozi}ima, ku}a strave, ogromni ringi{pil. Nisam mogla ni zamisliti da ovako ne{to postoji. Moja sre}a se ne moè opisati rije~ima. Budim se. Postajem svjesna da je to bio samo san. Ipak, nisam razo~arana jer sam sigurna da se snovi ostvaruju ako ih ̀ arko ̀ elimo.

Jelena Milunovi}, VII3

То је био само сан

Стојим поред свемирског брода. У плавој сам униформи. Уздигнуте гла-ве посматрам масу која ме гледа. Једна старица врти главом и говори: „Зар она? Дај боже, да се здраво врати.“ Поред мене у наранџастој униформи пилот Виктор. Висок. Плавокос. Крупне, плаве очи. Поглед му сигуран, одлучан. Држи ме чврсто за руку и погледује на сат. Одбројава секунде. Огласи се неки звук. Отварају се врата брода. Улазимо. Угледах мамино лице. Бора и понос на челу. Татина рука ми маше. Тамара ми шаље пољубац. Свима се осмјехујем. Хоћу да летим високо. Непозната пространства су мој сан. Брод се вину. Коначно, мој сан је постао јава. Удаљавамо се све више. На Земљи остају само нејасне тачкице. Око мене се смјењују чудесне боје. Стижемо на свемирску маги-стралу. Опет свјетлост. Сјај звијезда загрли моје лице. Смјењују се страх и радозна-лост. Далеке звијезде и планете ме маме да летим даље. Ја више немам снова. Са Виктором сам обишла Земљину куглу. Његове и моје очи се насмијаше. Он ми рече: „Успјели смо, Плава птицо!“ За неколико минута вратићемо се на Земљу. Наслућују се вијугаве ријеке које се повлаче између клисура. Неуморне су. Волим их. Видим планине, чаробне љепотице. Градови, мостови, све је то опет моје.

Стигли смо. Дочекује нас пуно народа. Аплаузи. Честитке. Окићена сам ловоровим вијенцем. Поред родитеља сам. Поново татине руке, моја сигурност. Мамина бора, моја храброст. Растајемо се. Виктор ми маше и говори: „Плава птицо, летјећемо још, високо, високо.“

Маша Шофранац, VII3

Балша Јакшић, VI3

БОЖЕ, ДАЈ МИКРИЛА

Боже, дај ми крилаДа летим као вила.

Ко лептир ниско,Ко соко високо.

Испуни ми жељуИ живјећу у весељу.

До звијезда бих летјела,На облак бих слетјела.

Боже, дај ми крилаДа летим као вила.

Дарка Рогановић, IX2

Na krilima ma{te Tokom sedamdesetih godina ìvio je jedan dje~ak Svirko. Djeca u {koli su ga tako nazvala jer je tokom svih ~asova svirao usnu harmoniku. Najvi{e je svirao na ~asu engleskog jezika jer taj predmet nije volio. Jednom mu je na pamet pala ideja: "Posta}u pilot i niko me ne}e sprije~iti u tome". Oti{ao je u {umu da lovi ptice. Uzeo je kanap i zavezao sebe za pti~je noge. Kako je sko~io sa brda, tako je pao sa pticom u provaliju. Ptice su, naàlost, stradale, a Svirko je bio lak{e povrije|en. Posle svega toga, ipak, nije odustao. Kada se oporavio, po~eo je skupqati balone kako bi opet poku{ao letjeti. Nakon nekog vremena rije{io je da opet poku{a i oti{ao na isto brdo. Kada je sko~io, nekoliko balona se zaka~ilo za iglice od bora. On je pao na isto mjesto i jo{ vi{e se povrijedio. Tada je shvatio da mu je boqe i sigurnije u~iti engleski, nego poku{avati ne{to nemogu}e. Nije zabraweno ma{tati, ali ne treba sve {to zamislimo da poku{amo da ostvarimo.

Nemawa Ga~evi}, VI2

Мирјана Бошњак, VIII2

15maj, 2009.

AU, [TO SU SNOVI ZGODNI

U svojim snovima ja vidim sebe kao jednog poznatog arhitektu, koji }e u svom poslu biti uspje{an.

Немања, VI2

Кристина Ашанин, VIII3

Moja èqa je veoma zahtjevna. @eqa mi je da postanem dizajner automobila, ba{ kao Pinin Farina. Postati dizajner automobila nije lako. Mora da se u~i i da se stekne znawe. Nadam se da }u ste}i znawe i ostvariti svoju èqu. Никола, VI2

Ja ve} duè vrijeme sawam jednu osobu. Kad je sawam, ja sam nasmijan i vedar.

Никола, VI3

Sawam da budem dobar fudbaler, da budem grozno bogat,da imam ogromnu ku}u ilijepu djevojku. Никола, VI2

Ja saWam da budem bogat i da imam najbr@e auto na svijetu kojim se trkam. Филип, VI3

Ја одувијек сањам да постанем фудбалер, и кад спавам, и овако, кад сам будан.

Вукман, VI3

Sawati je divna stvar. êsto sawam da }u postati kakav nau~nik koji }e izmi- sliti ne{to novo. Никола, VI2

Sawam da sam turisti~ki vodi~. @elio bih da vodim strance kroz Crnu Goru, da ih upoznajem sa zanimqivim mjestima. Никола, VI2

Sawam da budem bogata{. Da sam ja bogata{, kupio bih stan i auto. Милош, VI2

Ja, naj~e{}e, sawam da budem princeza i da imam crvenu haqinu sa biserima. Da imam svoj dvor i da imam predivnu ba{tu sa predivnim crvenim ruàma. Драгана, VI3

Ja bih voqela da postanem stjuar- desa. Voqela bih da razgovaram sa qudima iz raznih zemaqa i da stalno letim avionom. Сара, VI3

Sawam da budem lav. Volio bih da sam najva`niji, najvoqeniji i najbrì. Svojim brzim nogama obi{ao bih sve zoo vrtove, pustiwe i {ume. Бане, VI2

Sawam da postanem direktor Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Марко, VI2

Мој сан је да будем ловац на фазане.

Филип, VI3

Вољела бих да јашем коња као

мој тата.Моника, VI3

Ja sawam da budem sre}an.

Иван, VI3

Moj san je da postanem

pjesnik.Милица, VI3 Sawam da kad

porastem budem konobar.

Иван, VI3 Sawam da budem direktorka jednog velikog i slavnog ~asopisa. @elim da vodim intervju sa raznim poznatim li~nostima i da qudima otkrivam tajne raznih muzi~ara, glumaca. Бојана, VI2


Мирјана Бошњак, VIII2

Александар Голубовић, IХ3


DugaDuga ima

sedam boja,a omiqena jeùta moja.

Kada se dugana nebu pojavi,

qudima na Zemqilice ozari.

Kada izme|u oblaka

sunce proviri,nebom se blistava

duga ra{iri.

[arena i lijepaki{i prkosi,

radost na Zemqiqudima donosi.

Filip Rati}, IV4

Proqe}e u meni, proqe}e oko mene

Otvorio sam o~i, a kroz prozor me je gledala vesela lipa. Uz malo vjetra fenirala je svoje mlade listove. Po~etak proqe}a ozna~ila je subota. Jedva sam ~ekao da doru~kujem, pa da iza|em napoqe. U mom srcu je ne{to gorjelo. Radovao sam se suncu i plavom nebu. Zagledao sam se u livadu iza moje zgrade. Bila je puna mraviwaka i raznih cvjetova. Vrapci na granama cvrkutom su pozdravqali drugarice laste ~iji su dolazak èqno i{~ekivali. Dok sam se igrao sa drugovima, moraoa sam zastajati kako bih pogledom uhvatio {arenu sliku prirode koja me okruìvala. Zaista smo uìvali u prvom proqe}nom danu. Sun~evi zraci lagano su se gasili, morali smo krenuti ku}i. Nema veze, svaki naredni dan pruì}e nam jo{ topline i pregr{t boja. Neku novu snagu probudilo je proqe}e, u meni, u tebi, u svima.

Radovan Rai~evi}, VII3

Jesen

I tako

qeto brzo prote~e

kao jedno predivno ve~e.

Do|e nam jesen zla}ana,

od ùte svile satkana.

Volim jesewe

no}i duge,

a ne dane kratke,

pune tuge.

Ne znam

{ta bih radila

u danima takvim,

ve} gledala u prozor

kako iskri i od ki{e cakli.

Valentina Peruni~i}, VI2

Septembar Qeto je spakovalo kofere i u wih potrpalo sve suncobrane, sladolede, pe{kire za plaù, znoj sa ~ela... Uùrbano ode qeto ostavqaju}i za sobom peron prepun uspomena, mirisa i boja. Dok qeto ma{e iz posqedweg vagona, u susret nam dolazi jesen. U ùtoj kabanici stresa sa svojih ramena opalo li{}e. Wene korake prati melodija koju vjetar svira na ogoqelim granama. Otvara torbu iz koje ispadaju ki{obrani i kapice, topli pokriva~i i drva za ogrijev. [}u}urile su se u dnu torbe ~izme, a uz wih tople, vunene rolke. Tek {to se oslobodila jednog prtqaga, zahuktala se i izmorila, kad po~e vaditi zrelo vo}e iz druge torbe. Potom iz tre}e dragocjene torbe izjuri{e vrijedni seqaci i wihove rumene ène koje ùre da pripreme zimnicu. Sada na granama drijemaju modre {qive, miri{u duwe i jabuke. Vrijedne ruke cijede sok i prave ukusni ajvar. U domovima pucketa vatra, a uku}ani pri~aju o darovima jeseni. A jesen se kona~no raspakovala i sjela. Nalaktila se i zakuwala. Ne ùri nigdje, moè da zaspi jer }e tu ostati narednih nekoliko mjeseci.

Milica Joveti}, VI1

Bubamara

Sletjela je na moj dlanprelijepa buba mala,

crno-crvena, divnih {ara,prijateq djece – bubamara.

Ne{to mi je re}i htjela,mada se dobro razumjeli nijesmo,

rekla je da dolazi iz dalekai dobroj djeci donosi pismo.

\uri~i} Mirjana, VIII3

OD JESENI DO PROQE}A

17maj, 2009.

KADA BIH MOGLA

Kada bih mogla,kao vila biti,

mnogo bih kostima,mogla iskrojiti!

Kada bih mogla,kao leptiri} biti,{arene cvjeti}e

mogla bih prebrojiti!

Kada bih kaosunce mogla sijati,

sve bih qudevoqela zagrijati!

Katarina Rai~evi},VI2

Балша Раичковић, III4

Jesen je ne~ujno u{etala u moj grad

@uta jesen je tiho, u zlatnim ko~ijama, u{etala u moj grad. Ona je veliki umjetnik. Svojim zlatnim ~etkicama obojila je parkove, brda i livade. Donijela nam je velike promjene. Napunila nam je korpe raznolikim, zdravim i ukusnim vo}em. Najvi{e se radujem jabukama. One su moje omiqeno vo}e. Crvene se i miri{u. @uto li{}e pada sa drve}a na vla`nu zemqu. Cio grad je prekriven wime. Dok hodam, {u{ti pod nogama. Nema sun~anih dana, nebo je prekriveno sivim, tamnim velom. Poneki sun~ev zrak uspije da ih odgurne jer èli da djeca {to duè budu napoqu i igraju se. Jesen je ohola kraqica vjetra, ki{e i magle. Savla|uje Sunce i ~ini da se tmurni dani niù jedan za drugim. Fijuk vjetra opomiwe da ne izlazimo vani. Utihnuo je veseli cvrkut ptica. îni se kao da je ta mo}na kraqica u na{a srca unijela neku tugu.

Uro{ Bo{kovi},VI1PROQE}NA TAJNA

U proqe}e kad procvjeta qubi~ica jedna mala,

mom se srcu tad dopade djevoj~ica jedna plava.

Da l´ je grijeh ovo re}i?Al´ }utati jo{ je ve}i.

Zbog dva lijepa oka plava,zaboli me nekad glava.

Tu sam tajnu zakqu~ao duboko u srcu svom.

Kad porastem malo ve}i, tu }u tajnu i woj re}i.

Nemawa Ga~evi}, VI2

Zima Stiè zima, pade prva slana, a od mraza stakla i{arana.

Quta zima, pa i snijeg vreba, tople ~izme i kapa mi treba.

Mali vrabac viri ispod krova,brzo }e nam i godina Nova.Djeca jelke po sobama niù,

s Djeda Mrazom pokloni nam stiù.Nikolina Ga~evi}, VI

1

OD JESENI DO PROQE}A

Дејана Стаматовић, IХ1

Матија Обрадовић, III4


[areno proqe}e Proqe}e je procvjetalo. Probudilo je mnoge ìvoti-we. Svi se raduju. Iza moje zgrade drve}e je obuklo zelene haqine sa bije-lim i rozim tufnicama. Ptice koje su se vratile sa juga prave svoja nova gnijezda. Vjetar pjeva proqe}nu pjesmu i ple{e s granama drve}a. Livada je ozelewela. Kad je gledam s proqe}a, izgleda kao veliki, {areni tepih. Uqep{ava je bijelo, ùto, crveno, poqsko cvije}e. Dru{tvo im prave p~ele i lep-tiri. Oni lete sa cvijeta na cvijet i prave slatki nektar. Topli sun~evi zraci su obasjali {arenu qepoticu i privukli djecu. We`ni povjetarac miluje djevoj~icama kosu. One prave lan~i}e i narukvice od bijelih rada, a dje~aci jure za loptom. Svi se smiju i igraju. Gdje god pogledam buja novi ìvot. Tako je to kad do|e najqep{e godi{we doba.

Mara ]ulafi}, IV2

MALI SU VELIKI

Стефан Стојанов, III4

Филип Копривица, III4

Нађа Лукачевић, IV4

Brat Imam brata Radojicu

vragolan je za trojicu.

A radost je wemu imeponosim se ja wime.

\avol~i} je zbiqa malii zato ga svako hvali.

Nasmijan je, vedar, ~ioi zato je svima mio.

Marija Mara{, IV4

DugaKad u kapqicu ki{nuSunce zaviriStvori duguPa te zadivi.

Tako zadivqen Protr~ah ispod dugeZamislih èqu Pa nek bude {ta bude.

Obasja me dugin sjaj I ja sam sada sre}an znaj.

NikolaRadoji~i}, IV

4

Majka

Majka je bri`na,lijepa i we`na.Pjesma najqep{a

i qubav najqep{a.

Mama me voli,za mene brine,

stalno mi govori:"ûvaj se sine".

Naj{ep{i svijetu mojoj ba{tidarujem majki

iz ma{te i stvarnosti.Nikolina

Bjelanovi}, IV4

19maj, 2009.

LIKOVNI IZLOG

Никола Пејовић, VI1

Милица Радусиновић, VII2

Милица Јоветић, VI1 Игор Арчон, IX2

Андреа Пепељак, VI2 Јелена Кажић, VIII1

Дамир Реброња, VI2

Дина Бегић, IX1 Срђан Спаић, IХ1


PETROVI]I - WEGO[ I

PETROVI]I - WEGO[ II

Documents

Iskre 2009