Islamsko bankarstvo

Islamsko bankarstvo1. Uvod

Islamsko bankarstvo, kao institucija, postoji tek nekoliko decenija, zbog ega se esto smatra fenomenom modernog doba, za kojim interesovanje raste naroito u poslednjih desetak godina, odnosno od poetka svetske ekonomske krize. Islamsko bankarstvo je bankarstvo koje zadovoljava islamske propise ili u najmanju ruku to pokuava, gde je ubiranje kamate na pozajmljeni novac strogo nemoralno i zabranjeno. Sunitski moralni kodeksi, kao i islamski sveti spisi poput Kurana, direktno zabranjuju svaki postupak koji dovodi do rasta kapitala bez ikakve razmene robe ili usluga. U veini islamskih zajednica, uzimanje kamate (Riba) jeste haram- greh i predstavlja mnogo tei prestup nego konzumiranje svinjetine, alkohola, kockanje ili vrenje preljube. Naplata kamate je u bankama koje posluju po principu islamskog bankarstva zabranjena.Smatra se da je osnovno nastojanje iza tako stroge zabrane zapravo potreba za ukidanjem eksploatacije siromanih drutvenih slojeva. Bogati moraju pomagati manje uspene. Dakle, islamsko bankarstvo predstavlja odgovor muslimanskih ekonomista i teoretiara na poslovne izazove koji nisu postojali u vreme Muhameda.

Za razliku od konvencionalnog bankarstva koje ima fokus primarno na ekonomsko- finansijskim aspektima finansija odnosno na profitu, islamsko bankarstvo daje ak i vei znaaj etiko- moralnoj, pa i socijalnoj dimenziji unutar religiozno prihvatljive distribucije bogatstva u duhu solidarnosti. Pravda i pravednost su ugraeni u principe ovog bankarstva, a proklamovani cilj jeste jednakost u drutvu, za dobrobit drutva kao celine, u duhu uenja islamske religije, u kojoj je ostvarivanje viih ciljeva iznad bilo kakve materijalne koristi.

Istina je da su organizacije koje se uspostavljaju kao alternativa konvencionalnim bankama i finansijskim institucijama relativno novija pojava (ukoliko se zanemari injenica da su u muslimanskom svetu uvek postojala kreditna drutva u sklopu humanitarnih organizacija, koja su pozajmljivala novac na beskamatnoj osnovi), meutim, osnovna praksa i principi na kojima se bazira rad islamskih banaka bili su opte prihvaeni tokom istorije u celom svetu. Evidentno je da su islamom doputene finansijske aktivnosti predominantno praktikovane u srednjem veku u paniji, Mediteranu, pa sve do Indije, da su muslimanski trgovci bili redovni posrednici u brojnim trgovinskim transakcijama i da su mnogi koncepti, tehnike i instrumenti islamskih finansija kasnije prihvaeni od evropskih finansijera i biznismena.

Rast islamskog bankarstva procenjuje se na 10-15% godinje, a globalni sistem ovih banaka danas predstavlja preko 300 institucija u 51 zemlji sveta, uz 250 zajednikih fondova koji se vode islamskim naelima poslovanja. injenica da su islamske banke veoma lako podnele trenutnu ekonomsku recesiju, pokrenula je interesovanje javnosti za ovu vrstu finansijskog poslovanja.

Meutim nijedna evropska zemlja u kojoj postoje islamske banke, njihovo poslovanje nije regulisala posebnim zakonima.

U poslednjih desetak godina, posebno od poetka svetske ekonomske krize, naroito raste interesovanje za islamsko bankarstvo. Ono je bazirano na islamskom (erijatskom) pravu.

Islamsko bankarstvo jeste specifian oblik bankarstva koje pokuava da izbegne zabranu plaanja i primanja kamate koju propisuje islam poslujui na bazi podele profita ili pomou drugih dozvoljenih oblika poslovanja.

Islamske banke nisu humanitarne organizacije, a nepostojanje kamata ne znai zabranu ulaganja ili pozajmljivanja s ciljem ostvarenja profita. Naprotiv, islamsko bankarstvo je komercijalno i islamske banke ne bi imale nikakvog smisla ako ne bi ostvarivale dobit Iako ni jedna definicija nije potpuna, kao korisna ire je prihvaena ona koja kae da su islamske finansijske institucije one iji su ciljevi i operacije zasnovani na principima Kurana, na osnovu ega se mogu i odvojiti od konvencionalnih finansijskih institucija koje nemaju ovakve preokupacije.

2. Istorijat islamskog bankarstva

Islamske banke i finansije u modernom kontekstu pojavljuju se prvo u Egiptu. Napor uloen pre svega od strane ekonomiste Ahmada El Nadara rezultirao je otvaranjem prve islamske banke 1963. godine pod nazivom Mit Ghamr Saving Bank, ona je imala formu tedionice zasnovane na deljenju profita. Banka u svom poslovanju nije naplaivala kamatu, ve je investirala u trgovinu ili industriju, direktno ili u partnerstvu sa drugima, i delila profit sa svojim depozitorima. Dakle, funkcionisala je kao tedionica i investiciona institucija, a ne kao komercijalna banka. Akumulirana novana sredstva investirana su u trgovinu i industriju, a dobit su delili ulagai.

Ipak, 1967. godine je napustila eksperiment beskamatnog modela poslovanja i pretvorila se u konvencionalnu banku, najvie zbog preovlaujue politike klime koja je vladala u tom periodu, pri emu je osniva bio primoran da emigrira najpre u Sudan, a zatim u Saudijsku Arabiju.

Druga islamska banka osnovana je takoe u Egiptu 1972. godine, ali ovaj put uz podrku egipatske vlade, to je i omoguilo njen opstanak. Nasser Social Bank je bila vladina banka, i njeni su ciljevi bili vie drutveni nego komercijalni.

Prihvatajui inovacije egipatskog ekonomiste, Saudijska Arabija je ubrzo postala svetski centar islamskog bankarstva. Povodei se njenim primerom, na islamski sistem bankarstva poele su prelaziti jedna za drugom i ostale islamske drave. To se odvijalo vrtoglavom brzinom, emu je snaan doprinos dala energetska kriza. Ve je 70-ih godina zemlje Bliskog istoka zapljusnula bujica naftnih dolara. U poetku se "suvian" novac ulagao u zapadne banke. Ipak, takav vid sponzoriranja "inovernih" zasluivao je prekor a nije bio ni unosan. Islamske su banke postale pravo otkrie za pobone naftne magnate.

Zemlje-uesnice Organizacije islamske konferencije su 1975. godine formirale Islamsku banku za razvoj (IBR) sa sjeditem u Dedi (Saudijska Arabija). IBR je bila pozvana da sponzorira islamske banke u itavom svijetu i da bude finansijski pokrovitelj zemalja u razvoju, propagirajui ideju islamizacije ekonomije. U tu svrhu IBR godinje troi do dvije milijarde dolara. Ukupan iznos aktiva islamskih finansijsko-kreditnih organizacija dostie 200 milijardi dolara.

Od tada pa na dalje osnivanje islamskih banaka postalo je stalna taka dnevnog reda meuvladinih Konferencija islamskih zemalja. Veliki institucionalni podsticaj osnivanju islamskih banaka dale su Konferencija ministara islamskih zemalja u Karaiju 1970. godine, Islamski samit u Lahoreu 1974. Prva islamska konferencija islamskih ekonomista u Meki 1976, Meunarodna ekonomska konferencija u Londonu 1977. i druge.

Organizacija islamskih zemalja (Organization of Islamic Countries - OIC) osnovala je 1975. godine Islamsku razvojnu banku (Islamic Development Bank - IDB) kao zajmodavnu ustanovu za unapreivanje ekonomskog razvoja i trgovine izmeu zemalja lanica. IDB je takoe pruala finansijske servise i asistenciju. Njen glavni ured nalazi se Didi (Saudijska Arabija), dok su kasnije otvoreni i regionalni uredi u Rabatu (Maroko), Kuala Lumpuru (Malezija), a zatim i tzv. Reprezentativni ured u Kazahstanu, u gradu Almati (Almaty). Iste godine formirana je i prva privatna islamska banka Dubai Islamic Bank.

Iran, Pakistan i Sudan zvanino su konvertovali svoje konvencionalne u islamske finansijske sisteme, dok Malezija i Banglade, uz islamski, primenjuju i konvencionalni bankarski sistem.

U Azijsko-pacifickom regionu promene su bile znatno sporije. Philippine Amanah Bank (PAB) je osnovana 1973. godine predsednikim dekretom kao specijalizovana bankarska institucija. Iako bez zvaninog vezivanja islamskog karaktera za poslovanje banke, ona je u stvari predstavljala odgovor filipinske vlade na proteste muslimanske zajednice i uspostavljena je da bi sluila njenim specijalnim bankarskim potrebama. Meutim, poslovala je i kao konvencionalna i kao islamska banka.

U Maleziji je 1963. godine uspostavljena Muslim Pilgrims Savings Corporation-finansijska institucija koja je pomagala tednju za hadiluk. Ova institucija je do 1969. godine evoluirala u Pilgrims Menagment and Found Board ili Tabung Haji, kako je popularno nazivaju. Iako ona nije predstavljala banku, njen uspeh dao je podsticaj za uspostavljanje Bank Islam Malaysia Berhad koja predstavlja prvu islamsku komercijalnu banku u Maleziji.

Islamski bankarski pokret nije bio ogranien na islamske institucije u muslimanskim zemljama. U Luksemburgu je 1978. godine osnovana Islamic Banking Sistem (sada Islamic Finance House) i smatra se prvom islamskom finansijskom institucijom u Evropi. Ubrzo nakon nje osnovane su i Islamic Bank International of Denmark u Kopenhagenu i Islamic Investment Company u Melburnu (Australija).

Zapadne banke su bile aktivne u islamskim finansijama od poetka. Radilo se uglavnom o uzimanju meubankarskih depozita od islamskih finansijskih institucija, koji su bili prikupljeni od muslimanskog stanovnitva u zemljama u kojima su delovale. Zapadne banke koje su primile te meubankarske depozite sloile su se da koriste dobijena novana sredstva u skladu sa islamskim principima. Neki od najatraktivnijih zapadnih uesnika dosad su bili Citibank i Union Bank of Switzerland, koje imaju svoje altere za beskamatno poslovanje.

Sarajevska BBI (Bosna bank interneenel) i neke druge banke ve posluju po islamskim principima. BBI je osnovana 2001. godine. Ovu banku osnovali su Islamska banka za obnovu i razvoj i islamske banke iz Abu Dabija i Dubaija.

BBI posluje s gubitkom, pa se ekonomisti pitaju na koji nain funkcionie. Naime, Predstavniki dom Parlamenta FBiH usvojio je Izmene Zakona o bankama, kojim uvodi islamsko bankarstvo koje poiva na erijatu. Osnovni princip islamskog bankarstva je da su vii ciljevi iznad materijalnih", zbog ega zabranjuje ubiranje kamate.

Islamsko bankarstvo danas

Danas u svetu postoji vie od 150 islamskih finansijskih institucija, a islamsko bankarstvo ukljuuje: lokalne islamske banke, internacionalne islamske banke koje su u posedu vlada islamskih zemalja, privatne islamske banke, privatne islamske banke uz veliki udeo vladinih tela, te islamske bankovne filijale konvencionalnih banaka.

Njihov se broj uveava vrtoglavom brzinom, te se moe govoriti o pravoj ekspanziji. Neke od takvih finansijskih ustanova su izrasle u gigantske poliprofilirane korporacije. Tako, npr. u "Al-Tofik Companies" i "Al-Amin Companies" ulazi oko 260 struktura (meu njima i 24 banke), koje operiraju u 40 zemalja. Aktive njihovog holdinga prelaze est milijardi dolara.

Prema podacima trite islamskog bankarstva vredi izmeu 500 i 1000 milijardi dolara, a njegova godinja stopa rasta, prema podacima Meunarodnog Monetarnog Fonda, je od oko 10-15 odsto. Iako uestvuje sa samo oko 5% u ukupnom bankarskom tritu, islamsko bankarstvo ima veliki potencijal, naroito s obzirom da 1/6 svetske populacije jesu pripadnici muslimanske veroispovesti.

Smatra se da broj korisnika islamskog bankarstva raste za 27% godinje. Smatra se da je islamsko bnkarstvo procvetalo naroito posle napada 11.09.2001. godine na Njujork i Vaington, kada su mnogi muslimani poela da premetaju novac iz zapadnih banaka.

Najvea islamska banka je El Rajhi Banking & Investment Company (Saudijska Arabija), sa kapitalom od priblino deset milijardi dolara, koja ima svoje filijale na Zapadu, prvenstveno u Londonu i Luksemburgu. El Barekeh Group, takoe iz Saudijske Arabije, osnovana 1982. godine, predstavlja drugu najveu bankarsku instituciju ove vrste. To je najvea investirajua kompanija u Londonu i suvlasnik je dvanaest razliitih finansijskih institucija. Sledi Dar El-Maal El-Islam sa seditem u enevi, registrovana 1981. To je zapravo holding kompanija koja posluje na svim kontinentima kroz mreu islamskih finansijskih institucija, investicionih kompanija i islamskih osiguravajuih drutava. etvrta po veliini islamska finansijska institucija je Kuwait Finance House koja je skoro sasvim u posedu kuvajtske vlade.

Islamsko bankarstvo je ve integrisano u britanski i nemaki bankarski sistem, a uskoro bi moglo da ue i na francuski. Amerika City bank formirala je City Islamic Bank, engleski HSBC ima Ammanet Finance, a vrata mu otvara i holandski ABN AMRO. Ovu vrstu usluga ne koriste samo pripadnici muslimanske veroispovesti. U Islamskoj banci u Maleziji nemuslimani ine veinu njenih klijenata. Sarajevska BBI (Bosna bank interneenel) i neke druge banke ve posluju po islamskim principima. BBI je osnovana 2001. godine. Ovu banku osnovali su Islamska banka za obnovu i razvoj i islamske banke iz Abu Dabija i Dubaija. BBI posluje s gubitkom, pa se ekonomisti pitaju na koji nain funkcionie. Naime, Predstavniki dom Parlamenta FBiH usvojio je Izmene Zakona o bankama, kojim uvodi islamsko bankarstvo koje poiva na erijatu. Osnovni princip islamskog bankarstva je da su vii ciljevi iznad materijalnih", zbog ega zabranjuje ubiranje kamate.

3 . Poslovanje islamskog bankarstvaIslamsko bankarstvo zabranjuje kamatu, jer je po erijatu ostvarenje viih ciljeva" iznad materijalne koristi. Iako islamske banke ne ubiraju kamate, dozvoljeno je plaanje, one naplauju druge trokove, provizije.

Islamsko bankarstvo nije pravilo ni u islamskom svetu. I tamo je preteno na snazi zapadni sistem sa kamatama i kreditima. Meutim, graani su svesni odredbi Kurana u vezi sa finansijskim poslovima i insistiraju da banke daju ponude u skladu sa njima. U mnogim arapskim dravama, pogotovo u podruju Persijskog zaliva, uee islamskih banaka na tritu dostiglo je 50 procenata.

Postoji veoma vrsta povezanost islamskog finansijskog sektora za realni sektor. U islamskoj religiji nezamislivo je da novac proizvodi novac, po bilo kom osnovu, to znai da kredit mora imati ispred sebe dobro utvenu aktivu, tako da novac mora biti u organskoj vezi sa realnom privredom.

U bankama koje posluju u skladu sa principima islamskog bankarstva ne primenjuju se nenamenski krediti jer kredit mora imati namenu, a takoe se ne daje na raspolaganje ni u novcu tako da nema mogunosti nenamenskog troenja.

Kada banka pozajmi novac, ona na njega ne plaa kamatu, niti ga plasira klijentu uz aktivnu kamatu, ve pozajmljeni novac investira u konkretni projekat, a zajmodavci dobijaju udeo u tom projektu. Osim izbegavanja plaanja kamate, podstie se proces reprodukcije, to je tradicionalna uloga novca, koji ne postoji sam zbog sebe, ve da bi se olakala i ubrzala razmena.strogo se zabranjuje i uestvovanje u neizvesnim, rizinim i pekulativnim finansijskim radnjama.

Islamske banke takoe otvaraju transakcione i investicione depozite.

Transakcioni depoziti imaju fiksnu nominalnu vrednost, ne ukamauju se, a banke mogu da zaraunaju naknadu za obavljanje transfera.

Investicioni depoziti nemaju fiksnu nominalnu vrednost, i slini su udelu u preduzeu. Pri otvaranju ovog depozita sa bankom se ugovara udeo u profitu banke, koji se, osim uz dogovor, ne moe promeniti do roka dospea depozita.

Na strani aktive u bilansu banke su krediti koji banci donose udeo u profitu preduzea i drugi doputeni finansijski instrumenti. Jedan od najpopularnijih jeste sukuk, finansijski instrument nalik konvencionalnim hartijama od vrednosti, iza kojih lei fizika aktiva, ali poivaju na sistamu poslovanja zasnovanom na erijatskom pravu, po kojem nema kamata, ve prihod mora biti izveden iz profita kod kojeg je podeljen rizik, pa nema garantovanog povrata.

Skeptici su tvrdili da erijatski bankarski sistem nije vitalan jer se temelji iskljuivo na naftnom bumu. Ipak, islamske su banke ve preivele nekoliko padova cena nafte. Govori se i o tome da su od svih islamskih zemalja samo tri odluile da ukinu haram bankarsku kamatu. To su Sudan, Pakistan i Iran. Ekonomski dometi ovih pionira jedva da mogu posluiti kao reklama islamskog privrednog sistema. Bez obzira na to, eksperti u ovoj oblasti prognoziraju da e se ekspanzija spomenutih finansijskih modela nastaviti.

Organizacija za raunovodstvo i reviziju islamskih finansijskih institucija prepoznaje etrnaest vrsta sukoka, koji se oslanjaju na tri osnovna oblika dozvoljena u islamskim finansijama, odnosno njihove varijacije:

- muraba- ugovor o kreditu, i nalog za nabavku. To je posebna vrsta kupoprodaje, gde prodavac ili banka ugovara sa kupcem da za njega kupi neku robu (automobil, kuni aparat, opremu, materijal...) uz dodavanje odreene dobiti na nabavnu cenu robe, gde prodavac otkriva stvarnu cenu koju je platio za nabavku robe i onda se na tu cenu dodaje odraena profitna mara u vidu procenta ili fiksnog iznosa. Svi trokovi koji se pojave prilikom nabavke robe kao to su: transport, carine, pedicija, i dr. ukljuuju se u nabavnu cenu a mara se moe dodati na ukupnu sumu. Stalni trokovi poput zarada zaposlenih, zakupa prostora i sl. ne mogu se raunati kao trokovi transakcija iako se uraunavaju u dobit, koja se nadograuje na nabavnu cenu.Plaanje moe biti gotovinsko i odloeno do datuma o kome se strane dogovaraju. Ovom nainu prodaje islamske banke i finansijske institucije dodaju neke druge koncepte i koriste je kao nain finansiranja. Predmet prodaje mora: 1. postojati u trenutku prodaje,

2. u vlasnitvu, posedu prodavca ili finansijera, kao i rizici,

3. posebno poznat i identifikovan kupcu.

Prodaja mora biti:

1. trenutna, bezuslovna i apsolutna, tj. nevezana za datum, dogaaj, ili neki uslov iz budunosti,

2. izvesna a isporuka prodate robe kupcu ne sme da zavisi od nekog dogaaja,

3. imovina od vrednosti i ne sme biti stvar koja se koristi za u islamu zabranjene svrhe.

Cena moe biti via nego pri plaanju u gotovini, ali mora biti odreena u trenutku prodaje, pri emu se kasnije u sluaju ranije otplate ili u sluaju kanjenja ne moe biti umanjena niti poveana. Kako bi kupac blagovremeno plaao rate, na njega se vri pritisak da u sluaju kanjenja mora odreen iznos uplatiti, radi doniranja u dobrotvorne svrhe. Prodavac taj iznos ne zadrava ve ga u ime kupca donira. Da bi osigurao naplate prodavac moe od kupca traiti osiguranje u vidu hipoteke ili zaloge, koje ne mogu biti prodate treoj strani po ceni razliitoj od one nominalne.

- muaraka- ortakluk, odnosno ugovor o poslovnom partnerstvu po kome dve ili vie strana ulau novac ili rad u zajedniki komercijalni poduhvat. Udeo u dobiti mora biti izraen u procentu u odnosu na dobit koju zajednika investicija ostvari, a ne na uloeni novac ili u fiksnom iznosu. Udeo ne mora biti novan- u sluaju nenovanih sredstava, vri se procena trine vrednosti nenovanog uloga svakog partnera na dan sklapanja ugovora tako odreuju svi udeli u investiciji (novoj ili dokapitalizaciji) ili za finansiranje obrtnog kapitala ili izvoza ili uvoza. Upravljanje poslom povereno je samo jednom partneru, ali u njemu mogu uestvovati svi ako se tako dogovore. U ugovor o muareki moe biti stavljena klauzula da muareka nee biti okonana dok to ne bude elela veina partnera ili svi oni.

Ako neki partner, npr. banka eli napustiti projekat pre isteka ugovora ona to moe uiniti tako to e svoje deonice prodati drugim partnerima. Tako banka moe dobiti nazad iznos koji je uloila zajedno sa dobiti ako je dobit finansijski rezultat posla. Ostali partneri nastavljaju posao ili eventualno prodaju banin udeo nekom drugom partneru. Ako se ne moe prodati itav deo odjednom zbog manjka likvidnih sredstava u projektu, on se moe podeliti na manje delove, koji se prodaju kada se ostvare uslovi za to. Kada god se proda neka jedinica, udeo banke se umanji u tom obimu, a nakon prodaje svih deonica, banka u potpunosti naputa projekat. Vidimo da su iz muareke izrasle deonika drutva ije deonice, pod odreenim uslovima mogu menjati vlasnika a da to ne ugrozi samo postojanje deonikog drutva.

- mudaraba- je slina vrsta partnerstva gde jedan partner daje novac a drugi rad, odnosno ulae taj kapital, a dobit dele meu sobom prema ranije dogovorenom odnosu (obino je to 60:40).Razlike izmeu muareke i mudarabe moemo videti iz sledeeg:1. ulaganje u muareki dolazi od svih partnera, dok je u mudarebi ulaganje odgovornost samo jedne strane (tzv. rabbu1-mala),

2. u madarebi rabbu1-mal nema pravo da uestvuje u upravljanju koje je pravo i obaveza samo aktivnog partnera (mudarib),

3. u madarebi sav gubitak, ako postoji, snosi iskljuivo rabbu1- maljer, dok mudarib nita ne investira. Gubitak koji on snosi jeste to da je njegov rad bio uzaludan, ovo vai ukoliko je mudarib radio valjano, dok je u suprotnom on odgovoran za gubitak zbog svog neprimerenog postupanja.

4. odgovornost partnera u muareki je neograniena osim ako se partneri drugaije ne dogovore. U mudarebi odgovornost rabbu1-mala je ograniena samo na njegov ulog osim ako ne dopusti mudaribu da se zadui u njegovo ime,

5. u muareki, od momenta kada partneri izmeaju svoj kapital na jednom raunu, sva imovina/kapital muareke postaje suvlasnitvo svih njih u srazmeri u kojoj su izvrili ulaganje. Prema tome, svaki od njih moe imati koristi od porasta vrednosti kapitala muareke, makar dobit i nije nastala putem prodaje. Kod mudarebe je sva roba/dobra, koja mudarib kupi iskljuivo vlasnitvo rabbu1-mala, i mudarib moe zaraditi svoj udeo u dobitisamo ako napravi dobit njihovom prodajom. On nema pravo u udelu u kapitalu, ak i ako se njegova vrednost poveala. U obe se partneri moraju dogovoriti oko podele dobiti na isti nain. Mudarib, pored udela u dobiti ugovorenog na prethodni nain, ne moe traiti periodinu platu ili naknadu ili taksu za obavljeni posao za mudarebu.

-idara- lizing, jeste ugovor kojim vlasnik tano odreene imovine prenosi pravo njenog korienja na drugu osobu na tano odreeni period uz dogovorenu cenu (rentu). Predmet idare moe biti sve ono to se pri upotrebi konzumira, (npr. novac, hrana, gorivo, oruje i dr.). Veoma je korisna kod finansiranja kupovine stanova, opreme, maina i dr. sve finansijske obaveze koje potiu iz vlasnitva poput carina i poreza i dr. snosi najmodavac, dok obaveze iz korienja imovine snosi zakupac (reijski trokovi). Zakupljena imovina je vlasnitvo najmodavca pa on snosi rizik unitenja ili oteanja koji nisu rezultat zakupevog nemara ili zloupotrebe. Zakupac je duan nadoknaditi tetu koju je prouzrokovao. Iznos zakupnine se unapred utvruje i trebao bi biti razliit u razliitim periodima, ili pak vezana za stopu inflacije, ali ne sme biti nedoreena. Period zakupa poinje preuzimanjem imovine i njenim korienjen od strane zakupca. U sluaju unitenja imovine ugovor od tog trenutka prestaje da vai. Ako je zakupac odgovoran za tetu duan ju je nadoknaditi najmodavcu. Pri kanjenju sa isplatom rente zajmodavac/banka ne moe zahtevati zateznu kamatu ali moe zahtevati od zakupca da odreeni iznos donira u dobrotvorne svrhe. Raskid ugovora je mogu ukoliko neka strane ne ispunjava svoje obaveze u skldu sa ugovorom, i od tada prestaju sve obaveze i najmodavca i korisnika. Trokove osiguranja imovine snosi vlasnik imovine. Najmodavac se moe obavezati da e po isteku ugovora preneti vlasnitvo na korisnika.Zakjah je obavezno dobroinstvo. Muslimani su obavezni minimum 2,5 posto svojih prihoda odvajati u dobrotvome svrhe.

Kadrul hasana je besprocentni (beskamatni), u doslovnom znaenju - dobar model. Pretpostavlja se da sadanje islamske banke treba da imaju posebne kreditne raune, na koje imuni muslimani mogu polagati kratkorone ili dugorone uloge. Ulagau se garantira povrat sredstava, ali osim uloenih sredstava ne dobija nita vie. Ovo je, takoer, svojevrstan oblik dobrotvorstva: upravo ovi bankarski rauni predstavljaju izvor beskamatnih davanja onima kojima su ona nuna. Bajtul-mal je dravna blagajna (dravni erar). Njegov osnovni izvor su porezi. Dravni trezor moe otplatiti kredit, ako to dunik nije u mogunosti da uini. Osim toga, bajtul-mal moe odobravati beskamatne iznose - u svojstvu kreditora posljednje instance (u odsustvu drugih izvora).

4. Principi islamskog bankarstva

Vodei principi islamskog finansijskog sistema predstavljaju skup zakona i odluka tzv. erijatskih principa koji upravljaju ekonomskim, socijalnim, politikim i kulturnim aspektima islamskih drutava. arijat proizilazi iz Kurana, njegove prakse i objanjenja. Osnovni princip islamskog bankarstva je da je ono osloboeno kamate. Zabrana davanja ili primanja kamate propisana je u vie poglavlja muslimanske Svete knjige. Tako Sura Al-rum kae da kamata liava bogatstvo Boije milosti, i tako kamatu smeta meu pogrene pristupe tuoj imovini. Sura Al-Imran poziva muslimane da se klone kamate radi sopstvenog dobra, dok Sura Al-Baqarah pravi jasnu distinkciju izmeu kamate i trgovine.

U Kuranu se dalje naglaava da onaj ko ne uzima u obzir prohibiciju kamate, nalazi se u ratu sa Bogom i njegovim Prorokom. Osuuje se kako onaj ko daje kamatu, tako i onaj ko je prima, ali i svi koji imaju koristi od ovakvih transakcija. (Sline zabrane se nalaze i u prekuranskim spisima, ali ih Kuran racionalizuje.)

Iako su neki (Kan 1968, Mannan 1970.) pokuavali da objasne prohibiciju kamate ekonomskim razlozima (spreavanje potpune zaposlenosti/ onemoguavanje meunarodne monetarne krize, koje se po Kanu zasnivaju na instituciji kamate), ni jedna od ovih studija nije uspela da uspostavi uzrono-posledinu vezu izmeu kamate i pomenutih fenomena. Sa druge strane, postojali su pokuaji dokazivanja kako institucija kamate nije efektivna ni u kapitalistikim ekonomijama (Arif 1982.). Zajednika linija svih ovih diskusija jeste eksploativni karakter institucije kamate.

Stvaranje novca od novca nije doputeno erijatskim zakonima. Novac je samo sredstvo razmene, nain definisanja vrednosti stvari, on nema vrednost po sebi.

erijat takoe zabranjuje gerar, rizik ili pekulaciju. Svaka transakcija u koju se uputaju muslimani mora biti osloboena neizvesnosti, rizika i pekulacije. Relevantno u ovakvoj zabrani jeste zatita slabijih od eksploatacije. Investicije moraju biti u etikom sektoru (ne moe biti investicija u sektore koji su vezani za alkohol, kockanje, pornografiju ili neku drugu moralno diskutabilnu aktivnost). Poslovanje kompanije takoe mora biti etiko.

Kljuan aspekt etikog islamskog bankarstva i finansija jeste ideal da se ekonomski i socijalni razvoj ostvaruje kroz islamske investicije i davanje milostinje.

Koncapt islamskog bankarstva zasniva se na tzv. islamskoj tednji gde je tedia- investitor. On na kraju godine, dobija profit u procentu oa uoena sredstva srazmerno procentu profita banke. U sluaju da banka ostvari gubitak- i tedia ostvaruje srazmeran procentualni gubitak.

I mada za tvrdnje da poslovanje finansijskih institucija na ovom principu doprinosi ujednaavanju raspodele bogatstva i pojaavanju jednakosti u ekonomskoj participaciji nema realnih dokaza, svoju osobenost islamsko bankarstvo crpi iz posebne forme gde nema mesta instituciji kamate. Meutim, zabrana kamate ne znai da je kapital bezvredan. Islam priznaje kapital kao faktor produkcije, ali ne dozvoljava da postane predominantan.

U praktinom smislu najvea razlika je to u svijetu islamskih finansija nisu dozvoljene kamate ni pekulativno ulaganje kao to su trgovanje izvedenicama i hedging (zatita od rizika).

"Mi ne priznajemo pojam interesa, traenje profita u trgovanju novcem", objasnio je Bambang Brodjonegoro iz Islamske razvojne banke te naglasio kako u islamskom svijetu novac slui strogo u svrhu razmjene ili uvanja vrijednosti, ali ne i za pretjeranu dobit.

Na pitanje kako onda klijent koji je ostavio novac u islamskoj banci zaradi strunjak za islamske finansije odgovorio je kako je sistem temeljen na imovini, u ijoj sri je materijalna imovina i roba. "Kod nas nema zajmoprimaca i zajmodavaca, ve kupca i prodavaa."

Jedno od glavnih naela islamske ekonomije je i dijeljenje rizika. Banke i ljudi koji su stavili novac u banku dijele i profit i gubitak od ulaganja.

Istie i kako je osjeaj za jednakost vana osobina koja definira osnove islamske ekonomije te je ini boljom od zapadnog naina.

Neki vide islamski model kao alternativu, a neki kao neto to bi se moglo dodati zapadnom nainu finansiranja.

No islamska ekonomija nije vie ekskluzivno sauvana za muslimane; London se kristalizira kao glavni islamski finansijski centar, a islamske banke vrlo su rairene i meu nemuslimanskim stanovnitvom u Maleziji.Glavne banke poput britanske HSBC te amerike Citib postavile su svoje bankarske filijale, a neki od vodeih ljudi "islamskog naina" ele svoje poslove proiriti i izvan muslimanskih zemalja.

Oni veruju da sada vie nego ikada postoji trite nemuslimana koji cijene vrijednosti islamskog bankarskog sistema. No, postoje i oni koji se boje da e irenjem islamski nain biti sve manje islamskim.

Na prvi pogled izgleda da se radi o triku. Ali, islamska ekonomija polazi od toga da novac nema stvarne vrijednosti, da je isti instrument za razmenu. U tom smislu banka ima sasvim drugu funkciju: banka se brine za cirkulaciju novca. Ona sama sudeluje u transakcijama. Tako se novac uvek upotrebljava, da bi od njega koristi imala nacionalna ekonomija.

Drugim rijeima, prema islamskim kriterijima finansijske ustanove su jae povezane s realnom privredom. pekulacije s devizama, Hedge-fondovi, preprodaja kreditnih dugova kao kod amerike hipotekarne krize - sve je to u islamuzabranjeno.

I kod krana i Jevreja je ranije bilo zabranjeno uzimati kamate. To se pokazuje na puno mjesta u Starom Zavjetu. Ali, s vremenom je zabrana olabavljena, a onda i potpuno ukinuta. Slino je u veini islamskih zemalja. I u njima postoji konvencionalni bankovni sistem ukljuujui i sredinju banku koja odreuje osnovne kamatne stope. Ali, islamsko bankovno poslovanje u posljednje vrijeme jaa.U islamu nije zabranjeno samo uzimanje i davanje kamata, nego i investicije u poduzea koja zarauju na prodaji dvhana, alkohola i oruja ili koja su prezaduena. Pre nego to neki financijski proizvod izae na islamsko financijsko trite mora dobiti potvrdu da je u skladu sa erijatskim pravom. Takvu potvrdu moe dobiti od poverenstva koje se sastoji od trojice islamskih teologa. Ali, nema puno teologa koji dobro poznaju i erijatsko pravo i bankarski sastav.

Pa ipak, islamsko bankarstvo moe biti unosan posao i u Nemakoj, na primer ponuda ivotnih osiguranja koja e biti u skladu sa erijatskim pravom. Jer, u Nemakoj ivi vie od 3,5 milona muslimana. Nemake tedionice su zato nalog za istraivanje elja muslimanskih klijenata.

Smatra se da je osnovno nastojanje iza tako stroge zabrane zapravo potreba za ukidanjem eksploatacije siromanih drutvenih slojeva. Bogati moraju pomagati manje uspene. Dakle, islamsko bankarstvo predstavlja odgovor muslimanskih ekonomista i teoretiara na poslovne izazove koji nisu postojali u vreme Muhameda. Iako principijelni koreni islamskog bankarstva seu jo u "Zlatno Doba Islama" (700-1200), smatra se da ono svoj moderni izraz uspeva pronai tek u drugoj polovini 20. veka, sa otvaranjem prve moderne komercijalne islamske banke u Dubaiju (1975).5. Alternativa kamatnim stopama

Postavlja se pitanje ta onda zamenjuje mehanizam kamatnih stopa u islamskom okruenju. Postoje sugestije da je podela profita valjana alternativa, dakle da vlasnik kapitala legitimno deli profit koji je stvorio preduzima. Oko pitanja da li deljenje profita moe da obezbedi efikasnu alokaciju sredstava otvorena je rasprava.

Pored toga, islamske banke pribegavaju otvaranju transakcijskih i investicionih depozita. Transakcijski depoziti imaju fiksnu nominalnu vrednost, ne ukamauju se, a banke mogu zaraunavati naknadu za obavljanje transfera. Investicioni depoziti nemaju fiksnu nominalnu vrednost, a prilikom njihovog otvaranja sa bankom se ugovara udeo u profitu banke, koji se ne moe promeniti pre roka dospea depozita.

Od drugih finansijskih instrumenata najvaniji su odloena plaanja, mara na prodajne cene preduzea, lizing i krediti s nultom kamatnom stopom ali uz naknadu.

U savremenim uslovima poslovanja, etika poprima dinamian karakter. Proces globalizacije zahteva brz protok novca i kapitala. Novac koriguje vrednosti, iri drugaiju kulturu i menja poslovnu etiku. No, islamski etiki kodeks je bezvremen. On je deo ukupne islamske vere, te stvara oseaj odgovornosti u svakom istinskom verniku."Postoji svest o vrhovnom stvoritelju i sistemu koji on prua", rekao je Mirakhor, dodajui kako je to glavna razlika izmeu ta dva naina.

Skeptici su tvrdili da erijatski bankarski sistem nije vitalan jer se temelji iskljuivo na naftnom bumu. Ipak, islamske su banke ve preivele nekoliko padova cena nafte. Govori se i o tome da su od svih islamskih zemalja samo tri odluile da ukinu haram bankarsku kamatu. To su Sudan, Pakistan i Iran. Ekonomski dometi ovih pionira jedva da mogu posluiti kao reklama islamskog privrednog sistema. Bez obzira na to, eksperti u ovoj oblasti prognoziraju da e se ekspanzija spomenutih finansijskih modela nastaviti.Literatura:

1. Milenkovi, Ivan; Meunarodno bankarstvo. 2. Vunjak, Nenad; Bankarstvo

3. GM Business & Lifestyle - Islamsko bankarstvo: Novac bez vrednosti

4. http://www.bifonline.rs/tekstovi5. http://petarj.blogspot.com/2007/11/bankarstvo-po-erijatu.htmlPAGE 15