Posle zavrene srednje kole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je elja bila da studiram glumu.Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasilasvetla ja sam sebe videla na platnu. Matala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana,na poetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorite, film i televiziju izuzetnoteki, pa nisam ni pokuavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da e se nekim udom jednogdana ispred mojih vrata pojaviti neko i rei: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo daigrate u naem filmu". Tipino deja razmiljanja. Matala sam i o novcu koji bi doao sa filmom islavom, o lepom ivotu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je ivot neto drugo.

Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grku, neko naCrnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otila u Budvu i vratila se posle sedam dana.Javili su mi da me eka dobar posao u butiku smetenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela.Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, neverujui da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je priao moj komija Srdjan. Ipak, rekao mi jeda dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, poto je voz kasnio, direktno otila narazgovor. Bila sam u irokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko ela i patikama nanogama, pa i nije udo to se vlasnik butika razoarao.

Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganomitalijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Svee oprana kosa, inae bujna,delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tridana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaio je oi, nekontrolisano ponavljajui: "Ne mogu daverujem, ne mogu da verujem". Umesto obeanih 300 DEM, rekao je da u meseno dobijati 500, amozda i neto vie, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam ta to moe da znai i ta moja slutnjapotvrdila se ve sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poeo da mi se udvara. Nije bio ruan,ali bilo je u njemu neto to me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa timovekom predstavljala mi je tekou, ali... neto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistiraoje da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnimpartnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve sezavravalo na tome, ne raunajui one produene dodire kojima me aavao gazda Zoran. Dalje senije usudjivao, verovatno zato to je oseao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo muje vano da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja.

Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se neto to je izmenilo moj ivot, neto to mi jeiz korena istrgnulo svu matu o jednom nainu ivota. Jesam mlada, veoma sam ', lepa i zgodna, bardrugi to kau, ali na trenutke oseam da je ivot iza mene i da je ono to sam za ovih nekoliko godina, prola kao plamen spalilo svu moju budunost.', Seam se kao da je bilo jue. Bilo je podne. Padala je kia. ' Prava letnja, kratka kia. Beograd jeizgledao svee, okupano. , Spremala sam se, neto iza 16 sati, da odem kui. Butik je bio prazan,unutra smo bile ja i jo jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratilapanju, spremajui svoju minku, ko je uao unutra. ula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i netokao odgovor, to nije liilo na na jezik. U ogledalu sam, u jednom asu, videla oveka srednjihgodina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene jestajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo.Maja je razgovarala sa drugom muterijom koji nije imao vie od 30-ak godina.

Pokuavala je da mu na engleskom neto objasni, ispred police sa kouljama, ali je njenopoznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam seda pomognem. Doljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavravala jezik, neverujui da nikad nisam ivela u nekoj od velikih evropskih drava. Moj engleski je zaista odlian. Urazgovor se umeao i onaj gospodin tamne puti, iz ega sam zakljuila da su poznanici, prijatelji i dasu zajedno uli.

Kupili su dve koulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu naputali butik. Kad sam rekla da odlazimkui, obojica su, gotovo u isti as, rekla da imaju elju da me poaste piem, da se na taj nain oduemom gostoprimstvu, strpljenju i na neki nain da "plate" moje odlino poznavanje engleskog jezika.Proetali smo do bate jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala nibuka ni guva. Priali su mi da su u Srbiji ve devet dana, da predstavljaju jednu uspenu trgovakufirmu iz Italije, koja ima lanac robnih kua i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih

zemalja.Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog drutva koje je postalo ve dosadno, sa

ubitano monotonim priama, ogovaranjima i lenarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno,gospodski, ostavljali su na mene utisak neeg o emu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnomsvetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih peanihplaa. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seaju se niBeograda ni mene. Tako sam razmiljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo inastaviti po starom. Medutim, uprkos elji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da barnekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim dasalil ve sutradan, nakon to su oni otili, bila spremna da napustim Beograd, ali ta vredi, oni se nisujavljali.

A onda jedne veeri, bila je subota, vratila sam se kui neto ranije i ba kad sam sela u fotelju,otvorila flau koka-kole i ukljuila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sakojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te veeri bila u bati"Ruskog cara" i koja mi je obeala da e mi javiti idu li njeni roditelji preko vikenda u Grocku, to bimoglo da znai da subotu i nedelju provodimo same, u njenom stanu. Da se ludiramo, sluamomuziku, malo traarimo o naem starom drutvu... Podigla sam slualicu i na engleskom ula: "Dobrovee, da li je to Beograd, stan...da li je to...Na vezi je MajkI". Ve zaboravljeni Majkl, biznismen,kljuar mog raja, straar na kapiji iza koje su ekali moji snovi.

Nesvsno sam ustala iz fotelje i poela da etam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja.Priao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave tovie vremena za razmiljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. "I ta ste odluili?" - zapitao je Majkl."Prihvatam' - rekla sam kao iz topa. "Onda je sve u redu - kazao je on - "recite mi samo adresu idobiete za dan-dva avionsku kartu za Rim". "Laku no, laku no". Poela sam da skaem po sobi odveselja. Valjala sam se po podu, htela da vritim od radosti, ali sam se suzdrala, znajui da otac imajka spavaju u drugoj sobi.

Celu no nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konanostigao. I ona je bila srena, ali je alila to se vie neemo vidati. Ja sam joj obeala da u sve uinitida i nju povuem sa sobom, samo kad uvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovalasam da me eka unosan posao i da u jo biti u situaciji da pomaem drugima.

etvrti dan nakon poziva na vrata naeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila seda je iz turistike agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu zaRim. Iste veeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je uo da sam dobila kartu, dogovorili smo se zaostale detalje. Rekao je da e me saekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakogtenutka. Poela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam aletu i kevi rekla oemu se radi. Majka je plakala, a ale je samo utao. Videla sam da mu je ao. Samo to nijezaplakao. Onda se digao iz fotelje i rekao: "Sunce tatino (tako me zvao od malena), ima dvadesetgodina, pametna si. Mi ovde nismo u stanju nita da ti pruimo, nismo u stanju ni da ti damo zadeparac. Ako si odluila, neka ti je Bog na pomoi". Ja sam plakala. ulo se zvono na vratima. Bioje to moj stariji brat eda. Oenio se 1990. godine i preselio se na ukariku padinu. iveli su kodenine majke. Kad je uo o emu se radi, samo je vrteo glavom: "Gde ba tebe da nadu od tolikogsveta. To je meni sumnjivo, ali kako ti odlui, tako e da bude. Ja ti ne preporuujem da ide" -jedino mi je to tada eda kazao. Nita moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubilasam kevu i aleta. Dola je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus zasurinski aerodrom. Svi smo plakali. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju budunost,mislila sam tada. Uivala sam u svakom trenutku, zamiljala stan u nekoj luksuznoj etvrti, videlasebe na modnim revijama, na veerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kroila sam natlo Italije. Na aerodromu me zaista ekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo naaerodromu. Objasnio mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, prenekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilodobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, to je inae retka prilika, prava privilegija,kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vraamo u Italiju. ekali smo u aerodromskom restoranu trisata. Moda neto vie. Ruali smo, popriali, malo proetali i dolo je vreme za poletanje. Dakle, bila

sam ve u tom svetu snova. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u ivotu ula deset puta. Mojivot; na velikoj nozi je poeo. Let je trajao mnogo krae nega to sam pretpostavljala. Kada samizala iz aviona bila je no. Vrela no sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl jeodjednom postao nekako udno nervozan, samo se smeio, ali usiljeno i nameteno, govorio mi da ubiti oduevljena gradom. "A gde sam ja to Majkl" - upitala sam u jednom trenutku. "O, ja seizvinjavam, ti si u Dubaiju" - kazao je.. Ispred aerodromske zgrade doekao nas je ogroman automobil. Imao je est vrata i pregradu zavozae. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila no, a kada smo seli u kolagotovo da mi je, ve nakon deset minuta vonje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savreno.Majkl me ponudio ampanjcem iz malog bara smetenog na sredini, izmedu naih nogu.

Posle tridesetak minuta vonje zaustavili smo se ispred jedne palate savrene lepote. Okretala sam seda vidim o kojem je hotelu re, ali uzalud, nita nije pisalo. Majkl me je zamolio da saekam. Izaaoje napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. ekanjese oduilo, a onda je Majkl doao sa jo jednim ovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio uBeogradu. Izala sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo,zelenim oima i 175 centimetara visine oito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao me je duenego to je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Krenula sam nesigurnim korakom,iza mene je iao Majkl, a na kraju na "domain". Staza nije bila od prostog kamena, kao to mi seuinilo, ve od mermera.

Na kraju staze bilo je ogromno proirenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini.Osetila sam sveinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Seam se da sam ujednom trenutku pomislila ta li sada rade moji u Beogradu.

Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i vetakih slapova. Nikada uivotu, ni na filmu, nisam videla takvu rasko. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskogstola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije u saznati da je taj, kao i sav drugi nametaj upalati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlaen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i nadomain se povukao dvadesetak metara da zavri razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitamMajkla gde se ja to nalazim ta je ovo, sanjam li ja. "Draga moja", kazao je Amerikanac, "ti danasulazi u priu iz bajke, od danas za tebe nita ne biti kao pre". I zaista nije bilo.

Veerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila iskljuivo muka, a pravo da vam kaempojma nemam ta smo jeli. Majkl mi je sugerisao ta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepunhrane i voa. Kada smo zavrili, Majkl je upitao jesam li za to da proetamo po vrtu oko palate ili uda idem na spavanje. Odluila sam se za.ovo drugo. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikadavie u ivotu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo veerali, popela sam se zajednim starijim ovekom, lanom posluge, do vieg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sapolukrunim zavretkom. Ula sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je naulazu. Na prilino loem engleskom rekao mi je da u sluaju da mi ita zatreba pritisnem dugme,smeteno kod plave none lampe.

Nala sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatilaveeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon to sam se istuirala, izala sam na balkon. Palata je bilaokruena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Imala sam oseaj daje voda svuda, u fontanama, slapovima na ulazu, da se "uje" iz parka, kao da je reka u blizini.Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze ak tri bazena razliite veliine.

Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala oseaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko jesati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladi mojih godina upitala sam zaMajkla. On je samo odmahnuo glavom. Traila sam doruak i nekoga sa kim u da razgovaram.Povukao se dva tri koraka nazad i otiao. Uskoro je stigao gurajui kolica sa hranom.

Posle doruka spustila sam se u prizemlje u nameri da proetam. Na ulazu, kao da je iz zemljenikao, pojavio se jedan ogroman ovek. Rekla sam mu na engleskom da elim u etnju, da sam ugostima, spominjala sam Majkla. On je samo utao, kad sam zavrila, uhvatio me za rame, gotovogrubo i vratio unutra. Tumaila sam to kao nesporazum i ekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidovadopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, poto je tagradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i

detalji podseali na mesto gde se nalazimo. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva.Prilino otro obratila sam se jednom od uvara ili domaina, davo e znati kakva im je uloga bila. Onme sasluao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta."Budite ljubazni', kazao je, "i podite za mnom'. Ili smo jednim polumranim hodnikom, modatridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Uli smo unutra. Soba je bila polukruna,nevelika, a sa desne strane sedeo je ovek, star oko ezdeset godina. Ljubazno me pozdravio, rekavida zna za moj dolazak i da mu je ao to sam ekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samoklimnuo glavom, zatim priao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona.Nije prolo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Nanjima je stajao Hafez. Konano, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice.

Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pruio ruku, klimnuo glavom i okrenuo seonom starijem gospodinu, oito njegovom efu. Nita mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekolikominuta na jeziku koji nisam razumela, oito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sanjim. Iza nas, na svega dva-tri metra iao je jedan snaan mladi. Pokuala sam da saznam netododatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajui se da je ono maloas bila samo gluma,kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabei korakispred mene. Izali smo napolje. Gotovo da sam se sruila od topline koja me je zapljusnula izlaskomiz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obili smo palatu sa levestrane, proli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara uli u veliki depadans, koji jeimao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina.

Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Na pratilac je ostao na ulazu. Seli smo. On jezapalio cigaretu, oinuo me dugim pogledom i izgovorio reenicu koja me je prikovala za fotelju:"Gospodice, nita nije onako kako vi mislite. Nita nije istina od onoga to smo vam Majkl i ja go-vorili u Beogradu. Vi neete voditi nikakav butik, niti ete bilo ta raditi. Vi se nalazite pd zatitomjednog mnogo bogatog oveka. Jedina vaa obaveza je da budete lepi, negovani, nasmejani i spremnisvakog asa na njegov poziv".

utala sam. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogatakoji vodi neku modnu ili slinu agenciju. Smogla sam snage da konano upitam Hafeza nata moramda budem spremna. "Da ga zadovoljite kao mukarca, kad god on to poeli, gospodice" - saoptio mije Hafez.

Soba u kojoj smo sedeli poela je da se okree oko mene. Bila sam poraena. Oseala sam sekao poslednja budala, prevarena i naivna. Dolo mi je da vritim, ali nisam imala snage ni mali prst dapomerim. - Preboleete to - ula sam Hafaza gde govori. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjomdo svoje sobe. - Mi emo se vidati povemeno. Budete li pametni nita vam se nee desiti - rekao mi jebeogradski poznanik i otiao. Jednim manjim hodnikom proli smo troja vrata, kao da ulazimo utrezor, a onda je moj vodi, uvar, pojma nemam ta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhusu bila vrata. Kada sam prila blie videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad samula, uo se klju. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet inajpre utala, a onda su poele da mi teku suze. Pred oima su mi se nizali likovi aleta, keve, slikaBeograda, brata ede, likova iz mog drutva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da damivot istog trenutka samo da ga jo jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim.

Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da iseem vene. Izala sam na balkonnoena idejom da pobegnem i jo jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao jenaoruani straar, ogrnut belim omotaem i obuen u neto to je liilo na suknju. Imao je sunanenaoare i podigao glavu im sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvuen urastinje, stajao je jo jedan straar. Sa leve i desne strane bili su identini balkoni, iz ega samzakljuila da je taj deo palate neto kao hotelski smetaj, da ima identine sdbe. I iznad mene je biobalkon. Odnekud je dopirala muika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. ula sam da se vrataotvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji gospodin niskog rasta. Nij~ bio Arapin.I to je bio mali traak svetla u mraku koji se stvorio oko mene.

- Gospodice, pretpostavljam da znate gde se nalazite i da su vas upoznali zafo ste ovdedovedeni - obratio mi se. Klimnula sam glavom. - Sedite, molim vas - kazao je on, sedajuiistovremeno na dvosed. Nevano je kako se ja zovem poeo je priu moj gost i nastavio. - Ja sam uslubi oveka kojeg ete uskoro upoznati. On vas je kupio na odredeno vreme. Moda ne izgleda tako,

ali jeste tako. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas ivi jo trideset jednadevojka, lepote sline vaoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate ta jeharem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom deluEvxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vaim narodomvekovima i vi znate ta je to harem. Biete ovde etiri godine. Bie vam kao u raju. Vae je samo dasaradujete. Posle etiri godine na vama je da odluite gde ete da ivite. Moj i va gazda e vam kupitistan u bilo kom delu sveta. Uskoro ete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu.

Opet sam poela da plaem. Sutradan sam, posle ruka, dobila pravo na etnju. Nakon pola satatumaranja po parku prepunom straara, prola sam pored dvojice ljudi obuenih u tradicionalnuarapsku nonju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i neto komentarisali. Onaj krupni me pozvaoda stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao ovek ezdesetih godina, oko 170 santimetaravisine, sa kratkom negovanom bradom. Skinuo je sunane naoare, nekoliko puta me pogledao odglave do pete i na tenom engleskom upitao kako se oseam. - Ostavite me na miru, molim vas -odbrusila sam i nastavila da hodam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to dasam bila putena u etnju samo zato to je on, zatekavi se u parku, zatraio od svojih ljudi da mupokau novu devojku.

Vraajui se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, mojevisine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju nisam mogla daopiem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. - Govori li engleski? - Da,odgovoril~ sam. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. - Ja sam Anet. Iz Ho landije sam, nai emo se nabazenu. Tamo emo razgovar~t - rekla je i odetala. I njena i moja pratnja, dva snana ove ka,posmatrala su nemo na susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi.nseanja koja su mepreplavila posle susreta sa mladom VHolandankom kao da su me vratila u ivot. Razmijala sam kakoda ponovo dodem do nje, elela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmiljanjima da elim isusret sa Gospodarom. Vuklo me ono to ne poznajem, neizvesnost je bila strana. Bilo mi je jasno danemam izlaza i zato sam htela da upoznam oveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se umojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji nain provlae haremi.Nastojala sam da se setim nekih proitanih knjiga ili neeg to je moglo da podsea na turskuvladavinu u Srbiji, na prie o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samojedan zadatak - da zadovolje svog gospodara.

Prolo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoa, crne misli. Stalnosam matala o Beogradu. Vraala se nou u njega, etala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih seprobudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ruka, moj straar saoptio da u ii umalo duu etnju. - Spremite se - kazao je on - za pola sata sam ovde kod vas. Kada je doao, krenulismo produetkom hodnika, proli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i uli uveliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-elije.Napolju je opet bilo izuzetno vrue. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetakmetara hodanja stazom uli smo u neko bunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakonnekoliko desetina metara skrenuli smo desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivanbazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije uo.

U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetakdevojaka. Nije se moglo rei koja je lepa. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilogramavika, ali za ukuse prostora na kojem smo se nale bile su idealne.

ovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osveiti u bazenu. Rekla sam mu da nemamkupai kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveu, sa desne strane bazena.Proetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredanipreparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na poveoj polici, suprotno od vrata,bili su kupai kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen.Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dvezatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cvea,medu kojima je dominaralo rastinje ruiastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke.

Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajui, a onda sam osetila neiju ruku na ledima. Bilaje to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila samto kao poziv i krenula za njom. Saekala me ispod slapa, uranjajui u vodu i pojavljujui se iznad nje.

- Znam kako se osea, ja sam ovde dve godine. Bie prilike za razgovor, od danas e esto biti sanama, ali vodi rauna da previe ne razgovara ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde nikonije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima razliita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su tirekli o etvorogodinjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je toistina. Nekoliko devojaka otilo je odavde za ove dve godine, ali ko e znati gde. Na ovaj bazenmoe da dode svakog dana, ali vie bih volela da se vidamo u teretani. Tamo e verovatno sutra -rekla mi je Anet i otplivala.

esto smo se sledee nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama zabildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da jeuspela u tome zahvaljujui jednom od ljudi iz pratnje, straara, koji pokazuju vie razumevanja zaelje devojaka nego drugi. - Oni su bezopasni - nasmejala se Anet, pokazujui na nae straare. - Nijednu od nas prstom nisu dotakli - kazala je Holandanka. Od nje sam ula da su ostale devojkeuglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bileprostitutke visokog ranga. Dakle ona kategorija koja "radi" po luksuznim hotelima i kao pratnjaposlovnim ljudima najvie klase. Zaboravila sam da kaem da je dva dana po dolasku poeo jelekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrolemoga tela reeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazalada su takvi sistematski pregledi dva puta godinje.

- Jesi li bila kod Gospodara - upitala me jedno popodne na bazenu moja prijateljica Holandanka.Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajui da govori detalje. Poto sam sa njom postalavrlo bliska, oseala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko esto ostale devojke odlaze uodaje oveka ije smo vlasnitvo. - Draga moja, toliko retko da se na to i zaboravi - odgovorila je - alizato postoje drugi naini da zadovolji ono to priroda trai od tebe - kazala je zagonetno se smeei.Istog dana, navee, moj sobar je upitao elim li da veeram u sobi ili moda u bati, sa jo nekolikodevojaka, jasno, traila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se neto menja utretmanu prema meni. Verovala sam da je proao period ocenjivanja, probe ili neeg slinog. Naveeru sam otila, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazimnedaleko od bazena. Iza ive ograde ugledala sam svetlo. Doli smo do ulaza i ja sam shvatila da je tomesto gde u da veeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bata je bila elipsastogoblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cvea je bilo neubiajeno mnogo, modaak i vie nego oko bazena. Nikad mi nee biti jasno kako su i na koji nain doveli toliku vodu upalatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, vetake vodopade.

Odredeno je da za veerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala jetamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavuom. Razgovor smo poele ocenama hrane, a ondame ona, na prilino loem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu -Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Moda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje.Spomenula sam Jugoslaviju, na ta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadrala pogled.Nastavila je da jede i uti. Kada su moj i njen uvar odetali do stola sa piem i poeli razgovor,udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla.

- Ja sam Cehinja: Znam Jugoslaviju, tamo sam dolazila na letovanje sa roditeljima. Iz kojeg sidela Jugoslavije?

- Iz Srbije - kazala sam.- Ovde je do pre pet meseci bila jedna devojka iz Srbije, ali nisam se druila sa njom i ne znam

kako se zvala - rekla je ehinja.Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je,

jer tako se ehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Traila sam da mi opie tu moju zemljakinju,koju je zadesila ista sudbina. - Bila je slina tebi, samo malo nia i spominjala je esto Beograd i NoviSad, tako da nisam sigurna gde je ivela pre dolaska - kazala je Irena. Nakon veere, dugo sam stajalana balkonu i oslukivala glasove noi. Oseala sam tiinu i mir koji bi za svakog neupuenog bioopijajui, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo ta se krije iza zidina predivne palate.Razmiljala sam o toj devojci, htela sam da saznam jo neto, sa kim je bila posebno dobra, kako sezvala, u kom delu palate je bila, zato je nema, da li ona pripada onim devojkama koje su "odsluile"svoje etiri godine i sada vidaju "rane" u nekoj od svetskih metropola. I to mi je postala uteha, ta

pomisao da u za ovo to me snalo ipak dobiti neku nagradu. Bio je to novi dokaz poraza.Sutradan, nakon doruka, moj uvar je predloio da proetamo. Znala sam da ne smem da

odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je doaotrenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljaodovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoi, predivnim a krajnje jednostavnim detaljimauradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se uini nepreglednim, a u stvari je bio savrenoisprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak veliine, monumetalnosti. Zastala sam dauberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj straar je samo klimnuo glavom. Proli smopored jednog bazena za koji nisam znala, a ono to me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, straar mepovukao za ruku, dajui mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetakmetara udaljilo od bazena, inae mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajikom okazapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog mukarca. Kadasam zastala da se uverim u ono to mi se uinilo, moj straar je stao ispred mene i pokazao danastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke ikroz jedan prostor veliine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanika bata, jerje na relativno malom prostoru raslo mnogo razliitih biljaka - drvea i zelenila.

U sobi sam se odmarala, sluajui muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvarinije bio. Imala sam mogunost da pritiskom na jedno od etiri dugmeta sluam odredenu vrstumuzike. Mogla sam da biram klasiku, rok-en-rol, dez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slual~klasiku, ali sada mi je godila.

Odjednom sam na vratima zaula kucanje. U sobu je uao moj sobar, straar, davo e ga znatita mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoloena, kakva jehrana i sline gluposti. Gledao m~ pravo u oi i rekao:

- Gospodice, Gospodar eli da vas vidi. Veeras ete biti u njegovim odajama. Spremite se, doiemo po vas posle veere.

Jasno, nisam mogla nita da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sajednom devojkom i: Francuske. Ona je bila izuzetno dobro raspoloena. Pojela sam samo jedno pareananasa i krenula ka sobi, ali m~ straar usmerio u drugom pravcu. Ila sam za njim. Posl~ pedesetakmetara, malo parka malo nekakvog hodnika, u1 smo u jednu prilino veliku sobu, koja je na srediniimal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koje sam vidala na bazenu. Bile si gole inisu obraale panju na mene i mog pratioca. Dodue, on je odmah napustio sobu, a ja sam koposlednja budala stajala i gledala u zid.

ula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak dase skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeu sa seb~ i ula u vodu koja je mirisalakao i cela soba. Voda je imala neku udnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da ona dolazi odraznih tekuina za kupanje, koje su stajale sa strane u staklenim posudama i koje su moje devojkesipale povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prila, pomilovala me po grudima i upitala da li mi jeovo prvi put da idem kod Gospodara. Klimnula sam glavom. - Ne plaIi se - kazala j ona - nas dveimamo iskustva. Posle pola sata, moda ceo sat, nisam imala oseaj za vreme, u sobi se ula muziknekog, meni nepoznatog, muzikog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izale izbazena. Dolo j vreme da upoznam Gospodara.

Bile su ogrnute u neke svilene omotae. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Iao jedanmladi ovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili netoslino tome.

Vrata su se otvorila i nas tri smo ule u sobu koja je, kad sada vraam film i pokuavam da jeprocenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar etvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa.Nekoliko metara od ulaznih vrata poinjao je drugi nivo, vii od prvog za tridesetak santimetara. Utom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvuen crvenom svilom. Nikada u ivotu nisam videlatoliki krevet. Njih dve su se bacile i poele da se valjaju po leaju. Gledala sam oko sebe, a ondazaula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla oveka kojeg sam odmahprepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre vie dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojemsam prilino drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, mojGospodar, za ije uivanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakvasam i sama i dovode ih ovom oveku na uivanje. On je iao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i

lagano kruio po mom stomaku, poto sam stajala poluokreriuta prema njemu. Imao je krupne crneoi, malo vei nos i brkove, koji su bili proarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, nakojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole.Krenula sam i u trenutku shvatila da on dri deo mog svilenog ogrtaa u ruci. Krenula sam odlunije iu trenutku ostala bez iega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala dastojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Oseala sam njegov pogled po sebi, a onda injegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je biloprijatno, a onda je spustio ruku i poeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima prekomojih grudi, ije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, aonda je on legao nasred leaja. Sknuo je odeu sa sebe, nekakav ogrta slian naem i za svoje godine nije imao runo telo.Devojke su znale ta treba da rade, poele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena premagore, a druga od ramena prema preponama. On je zatraio da legnem pored njega. Ljubio me po vratui ramenima, a ja sam krajikom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara.Ubrzo je to radila i druga.Za to vreme on me ljubio, najvie po ramenima i grudima. Seam se da je divno mirisao i uopte sobaje imala neopisivu atmosferu iz koje je izlaziala neka energija, uzbudenje, neto to je teko definisati.

Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukomistraivao moje telo. Doao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da samuivala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti,igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je toGospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajui izbora, a nijemi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dveprobudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve zavrilo on je otiao do bara u jednomdelu sobe i sipao nam pie. Iskapila sam. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videemo se vrlo brzo.Poljubio me u rame i izaao iz sobe. Nas tri smo smo opet otile do one sobe sa bazenom i tamoprovele dva-tri sata. Zaulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu rukukoja je ugurala unutra kolica sa piem. U sredini je stajao ampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sazadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovogzadovoljstva.

Posle ruka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otila pod tu. Zazvonio je telefon, kojiinae retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog uvara. Upitao me je jesam li za etnju ili zaodlazak u teretanu. Odluila sam se za etnju. - Budite spremni za trideset minuta - kazao je i spustioslualicu. Ja sam se svalila na trosed i pokuavala da u seanju prebiram po onome to se noasdogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa mukarcem u prisustvu jo dveenske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je ak i prijalo da me onegledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog mukarca. Nisam oseala, za divno udo, griu savesti,niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Nita.

Iz razmiljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me uvar pouruje, podigla sam slualicu ijasno zaula sa druge strane, na kristalno istom srpskom j eyiku - Halo, da li me uje, halo reci da lime uje. - Cujem te, ko je to, ko je to, poela sam da viem koliko me grlo nosilo. Taj drugi glas,muki glas, stalno je ponavljao da li me uje, da li me uje, ja sam vritala i pitala ko je, odaklezove, pitala sam da li je to Beograd... i onda se veza prekinula. Drala sam slualicu u rukama i nisammogla da verujem. I dalje sam vikala. Nita se vie nije ulo osim tupog signala. Munjevito samspustila slualicu, verujui da e telefon ponovo da zazvoni, drala ruke na aparatu i tresla se. Prolazilisu minuti, telefon je utao.

Drala sam telefon u rukama i bila u oku. Verujem da je prolo sat vremena pre nego to sam sepomerila. ta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmiljala am kao malo dete: da je neko iz Beogradadoao da me spase, da u uskoro na slobodu, oekivala sam da se otvore vrata i da me moj herojiznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano poela da plaem. ta ako je to najavaneke psihike torture, ako je ovo bio poetak? Moda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sadae da ga putaju, moda su snimili jo neto, samo da me zavaraju. Plaila sam se.

Otila sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu taku."Vraala sam film" u Beograd. Mislila sam kao nikada do tada na aleta i kevu, na Svetlanu, celo

drutvo. Zamiljala sam gde su sad, ta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje poBeogradu, moj dosadni nematoviti momak, trapavi udvara i.., sve mi je nedostajalo. Pred oima sumi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udiem mirislipa, beim od mrkova peraa ulic< Seala sam se polusruene klupe u Pionirskom parki prljavih, asada tako dragih tramvaja.

um vode u kadi podsea me na Dunav i etnje zemur skim kejom, na amce koji su prelazili rekukod Ratnog ost va, talase ostavljene iza velikih belih brodova. Te veeri sai odluila da netopromenim, odluila sam da pobegnem. N sam imala ideju, ali poelo je intezivno razmiljanje o belstvu. Dugo nisam mogla da zaspim. Glasovi noi dolazili s kroz otvorena vrata balkona. Dole u parkuuli su se kora~ straara. Poeo je da se osea blagi vetri, osveavajue kri tanje vazduha, tako retkoza taj grad i ovo doba godine. P retkim zvukovima, koji su dolazili do mene, znala sam d palata tone usan. Zakljuila sam da ne spavaju samo oni t su plaeni da nas uvaju, da nas kontroliu. Moda jeov vreme kada su anse za bekstvo najvee. Morau, mislil sam, danima da snimarn situaciju, daprocenjujem i plan ram. Ako uopte postoje anse da se odavde pobegne. Sutradan sam medu prvimdevojkama dola na bazex Zagledala sam visoke zidine i straare postavljene na eti: mesta okobazena. Bile smo pod punom kontrolom. Htela sam da razgovaram sa Irenom, lepom ehinjom. Sval'razgovor sa tom devojkom priinjavao mi je zadovoljstvc Oseala sam se posle toga mirnije, kao dasam bila ko psihoterapeuta. Nisam je videla na bazenu, a nisam tome i pridavala neku veliku panju.Verovatno je odlula d ostane u sobi. Sutradan; opet na bazenu, nije bilo Irene. T me malo zabrinulo,poto je ona bila medu najredovnijim na kupanju: Nije bilo dana da ta devojka, velikih grudi uskogstruka, ne uiva u ronjenju, skakanju a daske, zadi kivanju ostalih devojaka. Upitala sam Holandankuzna li gde je Irena. Ona j najpre utala onda mi blagim pokretom glave dala do znanja da krenem zanjom. Doplivale smo do ruba bazena. Ona je utala i krenula malim tepenicama iz vode. Sledila samje i legle smo jedna pored druge na udobne lealjke. Ona je najpre jedno vreme utala, a onda je, neokreui glavu prema meni, hladno izgovorila.

- Irena je nestala pre tri dana. Raspitala sam se kod mog uvara i saznala da se nee vraatiovamo. Nije znao da mi kae radi li se o premetaju na drugo mesto, otpustu iz harema ili je u pitanjuneto tree. Ja mislim da je ona ovde samo dve godine i sigurno nije otila zbog isteka vremena.

Na moje dodatno pitanje oko njenih pretpostavki Holandanka je samo utala i nakon nekolikosekundi zanjihala glavom levo desno.

- Zaboravi ovo to sam ti rekla i nemoj vie da se raspituje - procedila je kroz zube i bacila svojevitko telo u vodu. Ostala sam da leim, sa jo veim strahom u sebi. Poelo je da me stee u grudima.Ono oputanje koje sam osetila prethodnih dana sada je nestalo kao da je rukom odneto. Cvrsto samverovala da je izlaz u beanju, ali na pamet mi nije padalo kako i na koji nain da se nadem iza zidinapalate.

Danima sam pokuavala da nadem pukotinu u zidu koji me je okruivao. Bilo je trenutaka kadasam padala u oajanje, verujui da nema drugog izlaza nego ekati etiri godine, pa ta bude.Otprilike mesec dana nakon mog prvog boravka kod Gospodara dobila sam znak da u opet u tukljunu odaju. Straar mi je rekao da Gospodar eli da me vidi. Prola sam ceo ritual, kao kod prvogodlaska od bazena do ulaska u praznu sobu i njegovog naknadnog pojavljivanja. Ovoga puta bila samsama i to me je pomalo udilo.Gospodar je uao kroz ista vrata, bio je raspoloen i pozdravio me izgovarajui moje ime. Ostala samkod njega oko tri sata. Sve se svelo na dugu predigru i estok seksualni in koji mi je, nakon dueapstinencije,.prijao. Poelela sam da to bude due, a ja nisam bila tarrio da neto trazim, ve da dajem.Bila sam objekat. Pre nego to sam napustila sobu Gospodar me upitao kako mi se dopada palata,jesam li za voljna, kako provodim vreme. Priali smo desetak minuta, sam na trenutak zaboravila dapred sobom imam apsolutn vladara mog ivota. Na rastanku mi je priznao da ga posebno uzbudujumoje oi, to je objanjavalo njegov zahtev, stavljan sve vreme seksualnog ina, da ne zatvaram oi.

Opet sam oseala griu savesti nekoliko minuta po~ povratka u svoju sobu, ali to je saspavanjem prolo. Ujut sam dorukovala i zatraila od straara da me odvede ~ bazen. On me otpratiodo bazena i tada, prvi put rekao ~ e biti u blizini, a da mene ostavlja da se opustim i kupa~ plivam,

ta mi je volja. Bila je to promena koja me ohrabril Kao da mi je mozak poeo bre i racionalnije daradi. LeE pored bazena pogled mi se zaustavio na jednom vozilu, lii je na minibus, parkiranomispred kuice sa parfemima, k paim kostimima i uopte priborom za higijenu. Povremet sam vidalato vozilo i znala da je u pitanju mala pokret~ radionica dvojice ljudi koji su bili zadueni da odravabazen: vode rauna o istoi vode, slapu, cveu oko bazen~ slino. Sinula mi je ideja. Uinilo mi se,naime, da b mogla, u trenucima nepanje, ui u vozilo i napustiti palat poto sam procenjivala da seradi o slubama iz grada. Po la sam intezivno da razradujem plan. Za poetak sam eta oko bazena,radei pokrete iz kojih se moglo zakljuiti c gimnasticiram, i bacala pogled na vozilo, ocenjivalakoliko prostora ima u njemu.

Ta ideja mi je sledeih dana bila u glavi. vrsto sa odluila da beim, ali sam strahovala, potoje straar moga da bude jedna od odluujuih prepreka. Opet je dolazio r bazen i sedeo, sa ostalima,na dvadesetak metara od bazen posmatrajui nas.

Toga dana nita nisam oekivala. Krenula sam prilir kasno na bazen, sve devojke su ve biletamo, a za udo m straar je jo dvadesetak metara pre nego to smo doli r odredite rekao da e bitiu blizini i da budem dobra. Bilo n je svejedno ta pria, ali kada sam pored one kuice vide voziloistaa bazena, osetila sam strujanje u telu. Osetila sam udnu nervozu koja me terala da netouradim.

Po pravilu, momci sa vozilom odlazili su sa bazena oko podne, im bi zavrli poslove iza jednogmalog zida, koji je od bazena odvajao postrojenje za proiavanje vode i regulaciju rada vodopada.Vozilo je bilo parkirano na dva metra od kuice. Odluila sam u deliu sekunde: treba pokuati. Izalasam iz bazena, nenametljivo odetala do male prostorije i tamo se, kao, presvukla u drugi kupaikostim, to su esto radile i ostale devojke. Izala sam i nezainteresovano se mazala uljem zasunanje. U stvari, snimala sam situaciju. Kada sam bila sigurna da me niko ne gleda niti obraapanju na mene, sagnula sam se i kroz otvorena vrata vozila ula unutra. Ponela sam sa sobom jedanbeli ogrta i neke kone sandale. Zavukla sam se iza sedita suvozaa, u prostor gde su bili nabaanineki najloni i aravi. Unutranjost je bila kao u kabrioletu, ali sa tim prostorom iza sedita. Malakabina inila je drugi deo vozila i ona je bila spolja, nije bilo otvora, osim onog koji se mogaosmatrati treim vratima.

Srce je poelo da mi udara kao bubanj. ta ako se moj straar vrati, ta ako daju znak za uzbunu.Tresla sam se kao prut, ali nije bilo povratka. U jednom trenutku ula sam korake. Kroz otvorenavrata na mene je pala nekakva mrea. Bila sam pokrivena, ali sve mi je dobro dolo za kamuflau.Dva oveka su sela u vozilo, ukljuen je motor i krenuli smo. Oni su razgovarali na arapskom inaravno, nita ih nisam razumela. Vonja je bila dua od godine. Stali su na dva mesta, to me jeizludivalo. Oekivala sam pretres, ali sve je prolo dobro. U jednom trenutku zaula samautomobilsku sirenu, a nedugo zatim automobile koji su prolazili pored nas. Bilo je jasno: nalazilasam se izvan palate.

ta sad, strujalo mi je kroz glavu. Automobil je nakon dvadesetak minuta vonje stao, jedna vratasu ostala otvorena i ja sam posle nekoliko minuta podigla glavu. Unilo mi se da se nalazim u nekomskladitu, na prostoru gde je bilo desetak indentinih ili slinih vozila. U pogodnom trenutku napustilsam vozilo i kroz mala vrata na ogradi izala na ulicu. Upal sam u reku ljudi. Pokrila sam glavuogrtaem, pokuavajui d prekrijem i lice. Uspelo mi je da se nekako maskiram, ali s me odavalemoje svetle oi.

Nisam gledala ispred sebe vie od dva metra. Oborene glave ila sam kroz gomilu ljudi koji sIvikali. Kao da sam bila na pijaci. Kada mi se uinilo da se graja stiala, oprezno sam podigla glavu ividela da se nalazim i prolazu izmedu dve zgrade, gotovo tunela u kojem je vladala hladovina.mugnula sam u jedan ulaz i nala se na mojE razoarenje u nekakvoj agenciji, birou, nisam mogla daodgonetnem ta je u pitanju. - Izvinite - kazala sam na engleskom i brzo se vratila na ulicu, ali sam seokrenula, i ugledala jednog mukarca koji je iao za mnom. Pratio me tridesetak metara i tad samosetila njegovu ruku. Snano me stegnuo za podlakticu i nije bilo druge, okrenula sam se i pogledalaga. Imao je opasne crne oi i gustu bradu. Priao je neto na arapskom, a izraz lica mu je bio sveopasniji. Ni sama ne znam kako, ali za manje od dva-tri minuta pored mene su bila dva uniformisanalica.

Zavrila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, akada su do

veli starijeg oveka, u prilino loem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski ipreveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam uliarka. Objas 'la ~am danisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj dravi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojomvoljom. Objanjavala sam tom oveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, izpalate velike raskoi, gde nas tridesetak devojaka inimo harem. Molila sam da me poveu saJugoslovenskom ambasadom u Dubaiju.

Oni su razgovarali neto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon ikratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji ovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo sezagonetno smekao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prolo je okosat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od straara iz palate, z harema.Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oi. Samo je rukom dao znak ,: daga sledim. Odmah kod vrata nas je ekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta proli smo krozkapiju palate. Onaj sto je doao po mene nita nije govorio. Plaila sam se, :predoseajui da me ekaneto runo.Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. im smo uli unutradobila sam snazan amar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udariojo jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego to sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobuje uao jo jedan snaan mukarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i privee, raireni ruku,za jednu ipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam seoslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oima. Oni su napustiliprostoriju.

Ne znam koliko je vremena prolo kada je jedan od njil opet uao, pogledao kako sam vezana ibez rei izaao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseine, koji je pada~ kroz prozor nadrugoj strani zida.

Sve me je bolelo, imala sam oseaj da e mi ake otpasti prste na nogama nisam ni oseala. Bilasam strano edna Kada je jedan od njih ujutru uao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oitorazumevi, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveoj kofi doneo vode. Umestoda mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izaao.

Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. inilo mi se dae me sopstveni jezik uguiti. U tim trenucima dala bih ivot za tu kofu vode, ali svako mojenaprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispredmene. Negde u sumrak ula sam korak ispred vrata. Uao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, akada je primetio da su mu oi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda seprosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je priao i nakon pauze od nekoliko sekundiosetila sam straan udarac u glavi. Za udo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene.uli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udaracje bio toliko estok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam ula korake,nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam jo jedan amar, mnogo blai od prvog udarca togadana. Postalo mi je sve~edno koliko e jo udaraca doi, kao da nisam oseala bol. Zelela sam daumrem. Onaj to me je udarao napustio je sobu. Oseala sam da je drugi ovek jo uvek tu, ali negdeu dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila.

Ponovo sam ula korake, ali ovog puta tu u sobi. ovek koji je mirovao priao je na pola metraod mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate bitikanjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da va ivot ovde ne znai nita. On je unaim rukama. Moete nestati za deset minuta i nikada niko nee saznati ta se desilo. To moemo daizvedemo i bez Gospodara. On e dobiti informaciju da ste imali modani udar, da vas je ugrizlazmija otrovnica i sve e biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseao neki udan ton u nje-govom glasu. Kao da mu je bilo ao.

Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da e u njemu ipak progovoritiovek, da e razumeti motive moga pokuaja da napustim palatu.

Hafez je dao znak uvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseala samnesnosnu ed, kupei ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su u

sobu ula jo dvojica uvara. Podigli su me sa poda i poveli kroz hodnik. Vie su me nosili nego tosam hodala. Negde na sred hodnika, kod jednog prozora, bio je sto sa nonom lampom i staklenimkavezom. Okrenula sam se i u kavezu, veliine pola metra, videla ogromnu zmiju.

Prola me je jeza, setila sam se Hafezove pretnje i osetila kako su krenuli posle petnestak sekundizadravanja. Shvatila sam poruku, ali i dalje strahujui znai li to zadravanje, moda, presudu. ta emi se desiti naredne noi, da li sam osudena na smrt i to na straan nain, ujedom zmije otrovnice.

Odveli su me u moj apartman. Jo uvek mi niko nije davao vode, iako sam nekoliko puta traila.Svi su utali, a onda je Hafez uzeo bokal, otiao u kupatilo i napunio ga vodom. Kad mi je pruiovodu nisam imala vremena da je sipam u au, gutala sam kao ivotinja, uzimala povremeno vazduh inastavljala. Oni su samo gledali u mene.

- Od ovog trenutka poinje va oparavak. Osetili st samo deli kazne, koje u ovakvimsluajevima primenjujE mo. Odluku da ne budete kanjeni po propisima doneo sar ja, na sopstvenuodgovornost. Videemo se za nekoliko d~ na - rekao je Hafez i napustio sobu, zajedno sa straarimaPala sam na pod i ostala da leim dugo, dugo. Nis~m imal snage da se pomaknem, nisam plakala,nita. Samo sar gledala u jednu taku ispred sebe.

Sledeih dana moj apartman nekoliko puta je poseti lekar. Modrice sa lica lagano su nestajale inakon deset dan kao da se nita nije dogodilo. Nije bilo tragova. Ja sam pc novo izgledala lepo, aksvee. Odluila sam da nikada vi ne napravim slinu glupost. Ostau ovde, pa ta se desi. Gc spodarje imao neverovatan uticaj u Dubaju. Oito, sv dravne institucije bile su mu na usluzi, policijaposebnc Zakljuila sam da njegov harem nije nikakva tajna, ali i t da je tako neto u ovom delu svetasasvim normalno. Dovol no je samo imati mnogo novca. Moj Gospodar, bilo je oitc imao jebogatstvo ije granice nisu mogle ni da se sagledaji O moi, koja iz tog bogatstva proistie, i da negovorimo.

Nisam imala gotovo nita to bi pomoglo da se orijet tiem u vremenu, ali otprilike sam znala daje prolo vie o godinu dana kako sam u arapskom haremu.\ Zivot je ima svoje zakonitosti. Znala samta donosi svaki nov dan povremeno su me obavetavali da u u Gospodareve odaje tako je prolazilovreme.

Jednoga dana, posle doruka, u moju sobu je dosao straar i dao mi do znanja da se pourim nabazen. Tamo s ve bile ostale devoje, neke u vodi, neke na lealjkama, posle pola sata, najvieetrdeset minuta, na bazenu s pojavio Hafez. Pozvao nas je da se okupimo i onda nas obavestio danakon ruka budemo u delu parka sa severr strane palate.

U prvi mah pomislila sam da emo zajedno na lekarsl pregled ili neto slino, ali... Hafez sepojavio u lepom odeh sa sunanim naoarima i izgledao je vrlo sveano.

- Devojke - kazao je - imate tridesetak minuta da odete do vaih apartmana, da se leponaminkate i obuete i ponovo dodete ovamo. Imam iznenadenje za vas.

Mi smo se samo okrenule jedna prema drugoj, nita ne shvatajui. Nije bilo druge, posluale smoi za pola sata u parku je bio skup lepotica, skup kome bi mogao da pozavidi i organizator izbora zamis sveta. Nije se znalo koja je devojka lepa, koja ima bolje izvajano telo. Hafez je sedeo na jednojklupi, puio i merkao nas. Ustao je, bacio cigaretu i rekao:

- Za nekoliko minuta po vas e da dode autobus. Idemo na aerodrom. Imaete malo putovanje.Nadam se da ete biti pametne i da ete iskoristiti dobru volju vladara na nain kako on to od vasoekuje.

U tom trenutku iz parka je izalo pet devojaka, koje do tada nisam videla. Bile su nove. Hafez jerekao da se radi o devojkama koje e sa nama putovati i nita vie. I one su izgledale izuzetnoatraktivno, sve su bile plavue, ali su u proseku, bar mi se unilo da je tako, bile starije od nas izharema. Uskoro je na rub parka doao autobus. Imao je zatamnjena stakla, unutra nismo nita moglida vidimo. Tek kada je voza otvorio vrata i kada smo ule shvatila sam da se nalazimo u malom raju.Autobus je imao klima-uredaj, sedita su bila kona, sa foteljama koje su mogle da se pomeraju istavljaju u vie poloaja. Bile su udobnije od onih u palati. Ispred sedita bili su mali friideri sasokovima.

Putovali smo oko sat vremena. Bio je to moj prvi susret sa Dubaijem. Sedela sam pored prozora iupijala svaki detalj. Grad je bio fascinantan. Povremeno smo uleteli u gust gradski saobraaj,promicali su pored nas ljudi kakve sam do tada gledala na filmovima ili u novinama. Zbog guvestajali smo nekoliko minuta. Sa moje leve strane obratile smo panju na malu pijacu poljopriv~ednih

proizvoda. Voa je bilo u izobilju, a samo nekoliko kilometara dalje, kada smo krenuli, videla sam uzauto-put male kue, bez krovova, koje su svojim izgledom i neistoom okolo odavale utisaksiromatva. Po znakovima na putu videla sam da se pribliavamc aerodromu. Ule smo u avion isletele posle dva-tri sata leta Bile smo na aerodromu, gde nas je saekao autobus, svakako luksuzneklase, ali daleko od onog koji nas je od palatE dovezao do aerodroma u Dubaiju. Hafez je sve vremebio sa nama. Sedeo je, sa uvarima, u prostoru iza kabine pilota povremeno gledao ta radimo.

Posle krae vonje autobusom, a ve je padao prvi sumrak, ule smo u ogroman ograden prostor.Kua je bila ogromna, nekoliko hiljada kvadratnih metara prostora, sa velikim bazenom i zelenilomokolo, ali ne onakvim kao u palati. Zelene povrine su bile rasporedene oko kue, ozidanf divnimbelim kamenom. Uskoro je poela veera, svirao jE orkestar, uglavnom evropsku muziku. Mi devojkebile smc odvojene na jednoj strani, a grupa od desetak mukaraca n~ drugoj. Medu njima je bio iGospodar, koji se, videla sam, prikljuio neto kasnije.Pretpostavljala sam da smo ovde ukrasa radipoto sL mukarci, veerajui, neprestano gledali u nas, smeei se Pia je bilo u neogranienimkoliinama, posebno ampanjaca.

Poto je ionako bilo vrue, bez obzira na to to je suncE zalo, alkohol nas je dodatno zagrejao,pa je veina nas glasno razmiljala o kupanju u bazenu iza naih leda. Nakor nekog vremena Hafezkao da je proitao nae misli, priac je i rekao da se slobodno osveimo u bazenu, ako to elimo,Jedna devojka, zvala se Sara i dola je iz Pariza, uzvratila je Hafezu da smo sve za kupanje, ali danemamo kupaE kostime, te da nam je ao to ih nismo ponele. - To nije prepreka - kazao je on - skinite odeu ; kupajte se. Gospodar to eli - bio je vrlo jasanHafez. Svaka ' od nas je imala iskustvo slino onom koje sam imala i ja, oprobale su grupni seks,skidale se pred drugima i zato da , se sada ne skinemo pred ovim strancima. Ubrzo je tridesetaklepotica pobacalo svoju odeu na stolove i poskakalc u bazen. Dok smo se prskale vodom, plivale iludovale i bazenu, Gospodar je sa svojim mukim drutvom postavic , je stolove i priao bazenu.Sedeli su posmatrali nas, pijuckajui i sa neskrivenim uivanjem ispijali svaki na pokret, svakiizlazak iz bazena, skok u vodu...

Primetila sam da se onih pet devojaka koje nam je Hafez prikljuio pre polaska iz Dubaija, dreu grupi i da one imaju neki poseban zadatak u celoj predstavi. Hafez je priao mojoj prijateljiciHolandanki i neto joj rekao. Ona je potom doapnula devojci do sebe i za nepuna dva minuta svesmo imale direktivu od Hafeza da udobrovoljimo muki deo drutva, ali samo na nivou plesa i erotskeigre. Druge devojke su zaduene da idu do kraja. Znala sam da je u pitanju onih pet devojaka koje sudoputovale sa nama i jo etiri devojke koje smo zatekle u ovom prostoru.

Poela je prava erotska predstava. Dok smo mi iz Gospodarevog harema plesale, uvijale se imazile sa gostima, muzika je mirno svirala, kao da se nita ne dogada. Oseao se neki lagani vetar i unekim trenucima posle izlaska iz vode bilo mi je ak pomalo hladno, ali ples i pie su inili svoje.Neko je predloio da se premestimo u kuu i ja sam znala ta sledi. Nadala sam se da e nae uloge,prema onome to je Hafez rekao, uskoro biti zavrene. U kui je bilo bezbroj soba. Mi smo plugole,neke bez dela odee na sebi, trale po kui, vritate, zavirujui u sobe. U jednoj od njih zatekla samdve devojke iz grupe od pet koje su dole sa nama. Bile su u drutvu dvojice mukaraca, svi su biligoli, a jasno sam videla da jedna od njih zadovoljava dvojicu, dok je ona druga stimulisala samu sebe,gledajui ta ostali rade.U drugoj sobi, u koju sam ula traei Holandanku, videla sam u polutami dva spojena tela naprozoru. Jedna od devojaka je bila oslonjena rukama na prozor; sa visoko podignutom zadnjicom, uzkoju se estoko pribijao visok, korpulentni mukarac. Kada sam pokuala da nekoga upitam hoe liuskoro biti spavanja, a spavalo mi se pomalo, Holandanka me povukla za ruku i apnula na uvo da naszove Gospodar. U sobi, neto veoj od drugih, ekao nas je zaista Gospodar. Osmehnuo se kada smoule, popili smo jo jedan ampanjac, a onda je poela erotska igra u kojoj sam iskreno uivala,prilino zagrejana svim to se te noi dogadalo, od bazena do jurnjave po sobama. Gospodar je imao imene i Holandanku, a kada su alkohol i umor uinili svoje on nam je rekao da ga ostavimo da senaspava.

Sunce je ve bilo visoko na nebu kada sam se probudila. Bilo je vrue i otila sam pod tu.

Napolju je bilo petnestak devojaka, ostale su spavale. Hafez je sedeo za stolom kod bazena. Pozvaome i rekao da emo posle ruka krenuti nazad za Dubai i da to kaem ostalim devojkama. Bio je vrlozadovoljan, videla sam to na njegovom licu. Bilo je jasno da je taj ovek zaduen da Gospodarudovodi lepe devojke, i ovoga puta je obavio posao na najbolji mogui nain. Oni ljudi od sino su,shvatila sam, poslovni partneri naeg Gospodara iz celog sveta i nisam sumnjala da su, uz naupomo, sino zakljueni veliki poslovi.

Pre polaska, dok sam spremala neseser, pogled mi je pao na mali radio-prijemnik, tranzistor,koji je stajao na jednom delu narnetaja. Bio je to mali digitalni Sonijev tranzistor, ne vei od povrinekutije cigareta. Iako sama u sobi osvrnula sam se, za svaki sluaj... i stavila tranzistor u neseser...

Po povratku u Dubai i palatu, sa velikim nestrpljenjem doekala sam da ostanem sama uapartmanu. Poela sam da biram stanice i da uivam. Radio je imao malu bubicu, koju sam stavila uuho, i na savrenom zvuku uivala u muzici i programu mnogih radio-stanica iz celoga sveta. Neznam koje je doba noi bilo kada sam u jednom trenutku, birajui stanice, pogodila talasnu duinu sakoje je do mog uha dopirao glas Miroslava Ilia i pesme: "Sreli smo se u aprilu - kad si ljubav menidala"... Oito, bio je to Radio Beograd. Poela sam da se tresem od uzbudenja. Signal se lagano gubio,odnosno slabio, ali se nije prekidao. Plakala sam od sree, sedei na podu, tresui se od neopisiveradosti i uzbudenja. U Beogiadu sam narodnjake sluala samo kad nisam imala mogunost da biram,kad je drutvo bilo takvo. Sada sam plakala uz Miroslava Ilia i harmoniku.

Odmah nakon njegove pesme ila je Lepa Brena i pesma,... "Beli se golubovi vraaju, na mojeprozore sleu".

Posle te pesme oglasio se spiker reima: Sluate Radio Beograd, sada je tano, ne znam koliko jerekao sati, i na redu su vesti. U ono to sam ula nisam mogla da verujem. Kao da sluam naunufantastiku, enski glas je govorio 0 ratnim operacijama u mojoj zemlji, osvojenim i oslobodenimnaseljima i gradovima, ubijenima, zarobljenima, mrtvim civilima. Ubrzo se signal izgubio i nisamvie mogla da ga dobijem. Te noi nisam oka sklopila, koliko zbog uzbudenja to sam konano ulare na srpskom, ak i pesmu, toliko zbog rata koji je potresao moju zemlju. Radio Beograd samsluala jo nekoliko dana, a onda su baterije oslabile i vie nije bilo mogunosti da ih nabavim. Znalasam, ako otkriju radio, da bi to bilo tee krenje discipline. Nije mi padalo napamet da jo jednomnapravim glupost.

Bilo je popodne, odmarala sam se, kada se ulo zvono ulaznih vrata. Pustila sam uvara unutra ion mi je ljubazno dao do znanja da mogu roditeljima napisati pismo. Na engleskom, upozorio je,samo potpis e biti vaom rukom.

Kada je uvar izaao, nakon to mi je saoptio da mogu roditeljima da napiem pismo, dugo samrazmiljala o tome radi li se o nekom triku, podvali, iskuenju. Dodue, rekao mi je da e pismo bitiotkucano na engleskom jeziku, a samo e moj potpis biti originalan. To je iskljuivalo mogunostskrivenog saoptavanja istine, opisivanja poloaja u kojem se nalazim, apela za pomo. Ipak,injenica da e moji, ale i keva, dobiti pismo sa potpisom njihovog deteta, koje im se tnko dugo nijejavilo, ispunjavala me uzbudenjem i nekom vrstom radosti. Posle veere pozvali su me u velikudvoranu, koja je u jednom od svojih delova imala kompjuterski centar. Trebalo je da napiem pismo.Sela sam pored mladia, koji je odreden da otkuca pismo, ali pre nego to smo poeli Hafez jeskrenuo panju kako treba da piem. Insistirao je da roditelje obavestim o uspenom poslu u dalekojzemlji, da im kaem kako sam zadovoljna, ali da se zbog dugih putovanja u daleke zemlje nisamjavljala, itd. Traila sam da napiem mojima kako ih bezgranino volim, da ih sanjam, kao i trenutkekada u opet da vidim moj Beograd i sve koje sam tamo poznavala. Izgovarala sam reenice, momakje kucao, a Hafez nadzirao. Pismo sam nala kada sam dola u Beograd. Bilo je jedino iz UjedinjenihArapskih Emirata i keva ga je uvala kao ikonu. Rekla mi je da je sumnjala u pismo. Bilo je udno toga piem na engleskom, ali nekakvu utehu je nala u mom potpisu. U pismu sam navela kako radimposao putujueg menadera, da obilazim svet, sklapam poslove i slino. Napisala sam i to da sam podolasku u Dubai est meseci vodila jedan eksluzivni butik, a onda su me unapredili.Pismo sampotpisala irilicom, Hafez je malo due zagledao, ali nije reagovao. Da budem iskrena, nisam mislilada e pismo doi do Beograda, do mojih, a eto, dolo je. Dani su prolazili u dosadi, svaki novi je bioidentian onome pre njega. itala sam knjige, svetske klasike, a iznenadila sam se kada su mi, poslemoje elje za koju sam verovala da se nee ispuniti, doneli sabrana dela Maksima Gorkog i BorisaPasternika. Samo nekoliko dana kasnije oba kompleta imala sam u svom apartmanu. Kod Gospodarasam odlazila u proseku svakih dvadesetak dana, to je znailo da mu se dopadam vie od bar polovine

drugih devojaka iz harema. Jednom me je, posle seksa u kojem smo oboje uivali, pitao iz koje zemljedolazim. Kad sam mu spomenula Jugoslaviju i Beograd samo se nasmejao, rekavi da je sredinomosamdesetih bio u Beogradu, kratko svega jedan dan, zavravajui poslove za svoga oca, velikognaftaa, koji je umro 1990. godine. - Sada radim, uglavnom sa Rusima i Francuzima - kazao je inapomenuo da bi sledei put, kada bude leteo za Moskvu, mogla da podem sa njim.Ja sam utala,znajui da se treba drati Hafezovog , uputstva, po kojem nam nije dozvoljeno da iznosimo bilo kakvestavove niti da postavljamo pitanja. Gospodar je voleo da vodi ljubav u smiraj dana i u ranu zoru.Dogadalo se da provedem no sa njim, sama ili sa jo nekom devojkom, a budenje je obavezno bilopraeno seksualnim odnosom.

Jednom prilikom posle ruka, nesnosna vruina me oterala iz prijatnog prostora bate u kojemsam ruala sa vedankom Eni, mojom vrnjakinjom, i planirala sam da najpre malo odspavam u momapartmanu, koji je imao klima uredaj, a posle toga da skoknem do teretane i pravac bazen. Dobili smopravo i na nono kupanje do ponoi. Neke devojke su donosile voe na bazen i nisu ile ni na veeru.Ja sam povremeno radila to isto. Jela sam ananas u ogromnim koliinama. To mi je verovatno ostaloiz detinjstva.

Nisam mogla da spavam pa sam pozvonila, traei od uvara da dode u sobu. Rekla sam mu dahou malo u teretanu, a posle na bazen. Toga dana radila sam vebe za ledne miie, najvietridesetak minuta. Nisam se tuirala, samo oprala ruke i krenula prema bazenu. Posle moda dva-desetak minuta, na nekih pedeset metara u od mene i uvara odjeknuo je najpre jedan, a potom jonekoliko pucnjeva. Mi smo stali. Cuvar me je odmah uhvatio za ruku i izvukao pitolj. Za divno udoja se uopte nisam uplaila. Bilo je interesantno.

Stajali smo nekoliko trenutaka, a onda je iz parka izaao ovek sa pitoljem u ruci. Pogledao jelevo - desno i dao znak mom uvaru da mu pride. Ovaj je, pre nego to je krenuo, otrim tonom rekaoda ga ekam na klupi, koja je stajala nekoliko metara od nas. Samo to je krenuo, zastao je, i vie prkoramena me upozorio da bi svaka moja glupost, a sigurno je mislio na skrivanje ili pokuaj bekstva,zavrila kobno po mene. Ja sam davno, posle onog pokuaja bekstva i surovog kanjavanja, vrstoodluila da tako neto ne ponavljam.Sedela sam na klupi nekoliko minuta, kada sam meni sa desne strane ula neke udne zvuke.Zaklanjao me veliki csetni zid, koji je na nekoliko mesta imao rupe na sebi. Iza njega je bio park.Spustila sam glavu i, rizkujui da me kazne za nepotovanje pravila, svoju znatielju pokuala da zadovoljim provirivanjem kroz granje.

Videla sam onog oveka to je izaao iz parka i mo straara, stajali su iznad oveka koji je leaona zemlj obliven krvlju. Jasno se videlo da na ledima ima ranu o~ metka. Bela koulja bila je krvava,a uinilo mi se da on jo daje znake ivota: Bio je belac. Videla sam jasno da se n radi o Arapinu, potomu je glava neprirodno stajala okrE nuta u odnosu na telo i ja sam bila u situaciji da mu vidir, lice.Nije imao vie od trideset godina. Ona dvojica su stajal i dalje iznad njega. ovek koji je izaao izparka imao j mobilni telefon i razgovarao sa nekim. Ostala sam u iston poloaju i posmatrala ta e dase desi.

Posle nekog vremena moj uvar s pojavio kod klupe Videvi da dolazi, okrenula sam se kao dame nita n interesuje. Rekao je da ostanem gde sam, vratio se nazad ipark, i posle par minuta zajednosa onim drugim izaao, nosei ubijenog. Preli su stazu i izgubili na drugoj strani Na belom mermeruostali su tragovi krvi. Posle desetak mi nuta moj uvar se vratio sa jo jednim mladim momkom kojije u ruci imao kofu i krpu. Obrisao je krv. uvar mi j dao znak da krenemo i uskoro smo bili nabazenu.

Pre nego to sam otila da se skinem i skoim u vodu uvar mi je rekao da zaboravim ta samvidela. - U vaem je interesu da ne priate devojkama ta se odigralo. To je neto t~ sa vama nemanikakve veze i tako shvatite ovaj sluaj - kazao je i otiao do stola gde obino sedi dok sam ja ubazenu. Sutradan sam ponovo ila na bazen i od Holandanke ula da sve devojke znaju za ubistvo, teda se radi o nekomstranom novinaru koji je, najverovatnije, saznao ta se krije iza velikog zida ipokuao da ude unutra. Moda je doao da trai neku od devojaka. Moda mu je ovde sestra iliverenica koju su, kao i mene, odveli na prevaru. Odbacila sam takvo razmiljanje, prihvatajui priuda je u pitanju bio znatieljni novinar iz neke vanarapske zemlje. I danas verujem da roditelji nikadanisu saznali ta je bilo sa tim momkom. Moda se jo nadaju da je iv, da e se javiti.

Nekoliko dana oseala sam se udno zbog ubistva. Moj uvar mi je, posle dva dana, onako u

prolazu, jo jednom dao do znanja kako je najbolje da zaboravim sve to sam videla. Samo samklimnula glavom.

Bazen je jedino mesto gde smo mi devojke mogle da razgovaramo slobodno, bez kontrole, gdesmo razmenjivale priu o zajednikoj sudbini, ali to nije bila rairena praksa. Ja sam, na primer, otome razgovarala sa Holandankom i Francuskinjom. U ostale nisam imala takvo poverenje. Saznalasam da su obe nasele na istu la kao i ja. Njima su priali o Londonu i Atini, a meni o Rimu. Saznalasam da Gospodar ima dvadesetak ljudi kojima je jedini posao traganje za lepim devojkama po svetu.Ja sam imala "privilegiju" da me iz Beograda dovede Hafez, koji inae nije radio te poslove, poto jeovek od velikog Gospodarovog poverenja i imao je znaajne obaveze u palati. U Beograd je doaosasvim sluajno, naneo ga je put i zajedno sa Majklom naleteo na mene. Dugo vremena moju panjuplenio je telefonski aparat, koji je stajao u holu junog bloka palate, gde smam esto odsedala, posleruka, uglavnom sama, kada bi se moj uvar udaljavao ostavljajui me da prelistavam stranu tampu,poznate modne magazine, koje smo dobijale u palati i itale na takvim ili slinim mestima, ali nismoimali pravo da ih nosimo u apartmane.

Dakle, interesovao me telefon. Planirala sam da ga upotrebim, ali pojavio se dodatni problem -ako i to uspem, nisam znala koji je pozivni broj za Jugoslaviju.

Kada sam ve pomislila da e moja ideja ostati nerealizovana, primetila sam jednog popodnevada neki omaleni, krupan ovek, izvlai iz gotovo neprimetne fioke knjigu i iz nje uzima telefonskebrojeve, a zatim telefonira. Taj telefon je esto zvonio, po emu sam zakljuia da ima direktnu liniju, ida su oni koji se javljaju daleko od Dubaija, da se javljaju iz raznih delova sveta. Dakle, sledeizadatak bio je da se bar na trenutak dokopam imenika i vidim ima li anse da dobijem Beograd.

Prilika se ukazala za nekoliko dana. Ostala sam na trenutak sama, munjevito otvorila fioku,uzela imenik, vratila se na svoje mesto, pet metara udaljeno od telefona i stola na kojem je bio aparat i"mirno" nastavila da itam magazin. U stvari, ispod njega sam paljivo otvorila knjigu i poela datraim ono to me interesuje. Niko se nije pojavljivao, ja sam se zanela traenjem, a onda sam ulakorake. Onai krupni ovek iao je pravo prema telefonu. Oduzela sam se. Sta ako otkrije da nemaimenika? Sreom on je okrenuo neki poznati broj i poto je obavio razgovor izgubio se iza jednog odvelikih stubova od zelenog mermera. Nastavila sam da prelistavam imenik. Jednim delom je bio naarapskom, a drugim na engleskom i u normalnim okolnostima broj koji sam traila pronala bih za petminuta. Sada je bilo drugaije. Vie sam gledala hoe li neko da naide nego u ono ta prelistavam.

I tada, kao da mi je sinulo pred oima, naila sam na stranicu na kojoj je pisalo "Istona Evropa",a malo ispod to ga Jugoslavija. Bilo je nekoliko telefonskih brojeva, najvie deset. Seam se da je naprvom mestu bio Geneks, pa Jugobanka, onda INA i tako dalje. Jasno, nisu me interesovali njihovitelefoni, ve ono ispred. Pozivni broj. Prosto sam upijala jedan od beogradskih brojeva, kao da umestooiju imain skener. Ponovila sam dva puta i zatvorila imenik, vratila ga u mali sto i otila u apartman.Tamo sam zapisala broj, ponavljala ga do veere, a kada je postalo jasno da ga sigurno nikada neuzaboraviti, kao to ga i danas znam, bacila sam papiri u WC.

Preostao je onaj tei deo posla: telefoniranje. Nekoliko dana nisam uspela da uradim vie odpribliavanja telefonskom aparatu na metar. Uvek bi neko nailazio i ja sam se pretvarala dapremetam novine ili da kreem do toaleta.

Toga dana bilo je neopisivo vrue. Mislim da je bilo oko 45 stepeni. Neopisivo. Sve je gorelo.Bile smo skoro ceo dan u bazenu. Rekla sam uvaru da moram do apartmana, da se ne oseamnajbolje, ali da bih pre odlaska u sobu, najradije posedela malo u holu, pored fontane i italamagazine. Samo je klimnuo glavom i otiao, napominjui da e se vratit kroz desetak minuta. Navratima, koja su od mene bila udaIjena dvadesetak metara, stajala su dvojica snanih mukaraca.Priali su i smejali se listajui neke novine. Nikoga drugoga nije bilo. Munjevito sam prila telefou,raunajui daoninee primetiti moje kretanje, poto je taj deo bio malo manje osvetljen u odnosu naostali prostor. Prst mi je munje~ vito leteo po broj evima.

U slualici je nastao muk. Pogledala sam prema ulazu. Ona dvojica su i dalje razgovarali, nikodrugi nije dolazio.Okrenula sam se bono prema njima, naslonila se na desnu ruku, u kojoj je u stvaribila slualica i glumila kao da paljivo itam novine ispred sebe. Iz slualice se i dalje uo samolagani um.

Nikakav signal, ni slobodna linija ni zauzea.

Sekundi su bili dui od godine. Ispod oka sam posmatrala 'e li neko da se pojavi. Sledeeg trenutkatelefon u Beoradu je zazvonio. Verovala u mom stanu. "Videla" sam na stari crni aparat, drvenisto,koji nam je poklonila tetka Jelena pre nekoliko godina, n kojem smo drali telefon. Videla samkomodu koja je staj~ metar odatle. Telefon je zvonio, ali niko nije dizao slualicu. Pe est, sedam putaa onda, kada sam ve pomislila da nee bi nita, neko je podigao slualicu i rekao na srpskom:

- Da, izvolite.Bio je to muki glas. Nije tata, nije eda. Ja sam gotov izvan sebe aputajui upitala:- Izvinite, koga sam dobila.Ako mi kaete kako se zovete i koga traite ja u da s predstavim - ula sam sa druge strane.- Traim porodicu... ......- kazala sam.- Ne, ne, ovde stan Miladinovi. Pogreili ste.- Gospodine, ja se javljam iz Dubaija. Ja sam iz Bec grada. Ovde sam u odredenoj vrsti zatvora.

Molim va obavestite nau ambasadu, policiju bilo koga. aputala sar plaei se svoga glasa, dreistalno na oku onu dvojicu.

- A gde vam je to - ula sam.- Nije vano, samo recite nekome, molim vas, preklinjem vas.- Uradite neto. Zovem se..........- Sluaj eno, ako ve ima potrebu da krati vremf onda to ne radi telefonom i ne sa nepoznatim

ljudima rekao je moj nepoznati Beogradanin i spustio slualicu.Prekinula sam vezu i paljivo pogledala dolazi li nekc Ne, sve je bilo kao pre nekoliko minuta.

Vratila sam slualicu i ostala u dvosedu sve dok nije stigao uvar. Tek kasnije sar shvatila da se jedanod one dvojice sa ulaza okrenuo samo t sam se vratila na dvosed, samo to sam ostavila slualicu, aja sam bila u svom svetu stvorenom preko uspostavljene vez sa Beogradom. Kao da mi je bilo dragoto sam pogreila brc ili to je telefon birajui "prebacio". Mislila sam da ne bi izdrala, ne bih ostalamirna da su se javili ale ili keva. Poel bih da viem i pitanje je ta bi posle bilo sa mnom.

Dva dana posle razgovora sa Beogradom pozvao me j Hafez i odmah sa vrata upitao da li samikada bila u Moskvi.Ne, kazala sam. On je napravio izraz lica koji bi se mogao nazuati osmehom i rekao da u imatipriliku uSkoro. Moda ve ove nedelje, rekao je.

- Biu konkretan. Gospodar treba ovih dana da putuje u Rusiju. Traio je da dve devojke idu sanjim. Vas je imenovao, a drugu u ja da odredim - bio je odreden Hafez.

Posle tri dana spakovala sam neseser i jedan dodatni kofer. Reeno mi je da kreemo u Moskvu.Bila sam spremna za putovanje, srena to bar na neko vreme naputam taj prostor gde mi nije

bilo loe, ali gde sam bila poniena kao ljudsko bie. To to me je Gospodar odabrao da ga pratim naputu u Rusiju smatrala sam zriaajnim priznanjem. Bilo je jasno da me Gospodar posebno ceni, da muse dopadam.

Po mene je doao luksuzni automobil, mislim isti onaj kojim sam svojevremeno sa Majklomdola u palatu sa aerodroma, posle izlaska iz aviona italijanske aviokompanije. Samo to smo krenuli,voza je zaustavio kola i ula je jo jedna devojka, koju sam upoznala na bazenu, ali nikada se nismodruile. Bila je Nemica i zvala se Elke. Nas dve smo sedele jedna do druge, nasuprot nama bio jejedan straar, verovatno Elkin, a drugi je sedeo pored vizaa. Pitala sarn se gde je Gospodar, ali samodo aerodroma. On nas je tamo saekao, na punktu za ekiranje karata, nasmejao se i upitao kako smo,jesmo li raspoloene, spremne za put i sline sitnice.

Odmah je bilo jasno da neemo putovati redovnom linijom, bez obzira na to to smo prole krozuobiajenu proceduru u aerodromskoj zgradi. Mali automobil odvezao nas je do aviona, koji je biopostavljen podalje od ostalih neuporedivo veih aviona. Motori su bili ukljueni i mi smo uli unutra.Pored nas dve i Gospodara, u ekipu su bili ukljueni dvojica straara i jedan gospodin za kojegverujem da je Gospodarov ef kabineta ili neto slino. Bio je tu i jedan izuzetno snaan ovek,verujem bodi-gard naeg Gospodara.

Poleteli smo petnestak minuta posle ulaska u avion. Let je bio udoban, zabavljali smo se ujednom delu aviona, odvojenom nekom vrstom pregrade. Gospodar je insisti: da vodimo ljubav, a na

moje iznenadenje Nemica je pol ala da ga odbije to njemu nije smetalo, okrenuo se me~ ekao da seElke pridrui, a to se i desilo. Vodili smo ljul u avionu, ja i Nemica sa Gospodarern koji je u tome,izgle posebno uivao.

Na aerodromu su nas saekali neki Arapi i seli sm~ luksuzni mercedes. Vozili smo se najviepola sata i zaustavili se pred vilom na kojoj je neto pisalo. Bilo je evidentno da to nije hotel. Elke i jasmo dobile posebnu sobu ali, i to se mogle oekivati, sa nama je unutra uao i jedan straara,upozorio nas da ne koristimo telefon, da ne razgovaramo sa konobarima, odnosno poslugom, te da nestul mo u kontakt sa ljudima izvan kruga Gospodara. Naravno on je ostao u sobi. Nije smetalo ninjemu a ni nama to smo se Elke i ja polugole etale po apartmanu, odlazile do kupatila, jurile posobi... On je nemo itao novine, povreme bacajui pogled na nas dve. Rekao nam je da se ponaamokao da nije prisutan, kao da ga nema i mi smo to prihvatile.

Sutradan nam je reeno da ostanemo ceo dan u apa manu, da e Gospodar imati neke obaveze ugradu. Sa naI je bio straar. Najvie vremena provela sam pored prozo uivala sam u panoramiMoskve, doivljavajui je kao n Beograd. Proradila je u meni neka do tada neprepoznatlji emocija,vezana za moje slovensko poreklo, za pravoslavl za Rusiju, za Srbiju. Oseala sam se sigurnijomsamo zb injenice da sam u jednoj pravoslavnoj zemlji. Nikada f nisam imala takav oseaj, to mi nitanije znailo. Uopte znam zbog ega sam poela da razmiljam o Rusiji kac pravoslavnoj zemlji.Seala sam se obavezne lektire ruskih klasika, koje sam, na svoju elju, itala u Dubaiju. Na parr sumi padali Ana Karenjina, ogromna prostranstva Rusi snegovi, ruske zime, konji upregnuti u sanke,komplet brezovih uma. Gledala sam kroz prozor i plakala. Elke stajala iz mene i utala, kao da jeznala ta preivljavam. jednom trenutku mi je stavila ruku na rame, prislonila glavu i dugo, dugoutala zajedno sa mnom. Straar je citao neku knjigu. Nije reagovao. U ranim veernjim satima nasdve smo obavetene da se pripremimo za izlazak na veeru. Navodno,Gospodar hoce da mu pravimodrutvo. Obukle smo najlepe haljine, narninkale i ekale. Prolo je osam, devet, sati i kada jeotkucalo dvanaest bilo nam je jasno da se neto neplanirano dogodilo.

Straar je uao u sobu, u kojoj nas je ostavio samo svega par minuta, i obavestio da je veeraotkazana. Nije objanjavao nita a mi smo znale da bi nas dodatna pitanja samo doovela u neprijatanpoloaj.

Probudila sam se oko devet sati. Posle tuiranja doneli su doruak u sobu i nikako nisam moglada se otrgnem od oddseaja da se nalazim u hotelu. Medutim, to mesto je bilo sve drugo samo nehotel. Oko podneva u sobu je doao Gospodarov ef kabineta i rekao da emo popodne provesti kodGospodara, a navee imamo veeru, koja je bila planirana sino. Posle ruka odmarale smo se najviesat vremena, a onda' je straar dao znak da krenemo za njim. Spustile smo se sprat nie i zastali predvelikim drvenim vratima. Otvorio je mladi mukarac, snane grade. Na straar je ostao u hodniku, aovaj nas je p~op~s~io da p~oc~emo. B~o je to apartman sa ve1ikim mermernim stolom u sredini,konim foteljama pink boje i zidovima boje kasije. Sele smo na jedan dvosed, a nekoliko mi-nutakasnile polavio se Gospodar pzedloio je da predemo u drugu sobu. U stvari, bila je to spavaasoba, neto manja od one u koju smo uli sa velikim krevetom i dve velike palme u delu sobe kojomje dominirao veliki prozor.

Nas troje smo ostali sami i uskoro je poela ljubavna predigra, a neto kasnije i seks. Nas dvesmo zadovoljavale Gospodara, koji je uivao i taj svoj oseaj otvoreno pokazivao. Tog popodneva bije posebno potentan. Zadovoljio je i mene i Nemicu, a kada je sve bilo gotovo, posle tuiranja on jeustao, priao jednom malom nonom ormaru, izvadio dve kutijice i dao nam. Otvorile smo iznenadenei videle da su unutra dveizuzetno skupocene narukvice, vredne pravo malo bogat On je ekao da vidi nau reakciju, gledao nasje, a kada srr posle poljubile videlo se da je veoma zadovoljan. Mislim zbog toga to se pokazao kaodobar mukarac, nego to je iroke ruke i darovao nam skupoceni nakit.

Reeno nam je da se pripremimo za veeru. Leala u kadi gotovo sat vremena. Poto jeapartman imao kupatila, u drugom je uivala Elke. Straar je sedeo na s uobiajenom mestu i nijeobraao panju na nas, ak i c kada sam, potpuno gola odetala da uzmem donji ve. Ja mogla sam dase omotam nekom tkaninom, ali priznajen sam sa namerom da isprovociram tog oveka koji je hladanpoput gleera. Verujte mi da nije ni trepnuo. San podigao pogled, zadrao ga na meni sekund dva i poispustio na novine koje je prelistavao. Nikada nisam ot: jesu li ti ljudi, koji su brinuli o nama, bilikastrati ili po neko drugo objanjenje. Uglavnom, nikada ni najmanjim pokretom nisu pokazali da

reaguju kao mukarci.Veera je bila u samoj zgradi u kojoj smo odseli. Za tim stolom sedelo je nas dvadesetak. Ja sam

sedela Gospodaru sa desne, a Elke sa leve strane. Pored mene je sedeo njegov ef kabineta, a dvojicastraara pored Elke. Znala sai: moram da budem nasmejana, ali i da utim. Dodue, niko nije nitapitao, ali je bilo jasno da smo Nemica i ja u ce panje. Za stolom je bilo jonekoliko ena, malo starijilnas dve, ali naa lepota je bila toliko dominantna da su s mukarci, otvoreno ili prikriveno, divilinaem izgledu.

Odmah po dolasku za sto, primetila sam da nasuprot mene i Gospodara sedi jedan gospodin kojimi je bio poznat: "Vratila sam film" i nikako nisam bila u stanju da ga lociram. Najpre sam mislila daje u pitanju neka poznata linost iz svetskog det-seta, ali sam odbacila tu pomisao onog trenutka kadaje progovorio sa svojim prevodiocem na istom srpskom jeziku.

Da, bio je to Beogradanin ije ime je tada u Srbiji poznato, a posebno je to danas, kada ga ima umnogim dogadjajima. Nastojala sam da ga ne gledam upadljivo, ali nisam mogla da budem jaa odsebe. U njemu sam videla nadu za spas, za odlazak u Beograd, za izbavljanje iz Dubaija. Trebalo jesamo progovoriti na srpskom, baciti se preko stola, zatraiti njegovu pomo, izbavljanje. Sedela, samkao na eravici. Taj gospodin iz Beograda je, obzirom na lokaciju za stolom, uglavnom gledao namene i Gospodara sa kojim je povremeno izmenjivao rei. Spominjali su poslove koji su jo bili nanivou ideja, videlo se da Srbin koji sedi preko puta mene jo uvek nema poslovne i kontakte saarapskim svetom, ali da tako neto planira.

U stvari, ovek iz Beograda najvie je razgovarao sa ovekom sa njegove desne strane,najverovatnije sa Rusom, i koliko sam uspela da razumem bio je to njegov poslovni i partner koji gaje doveo na tu veeru, elei verovatno da ga upozna sa bogatim Arapinom, mojim Gospodarom.

Znala sam da je novac iznad svega i to me je spreilo da se obratim gostu iz Beograda nasrpskom, da ga zamolim za pomo. Pretpostavljala sam da mi ne bi pomogao, jer bila sam ve neijevlasnitvo i ostala je samo mogunost da me taj Srbin, koji sedeo tu, na samo tri metra od mene, kupiod Arapina i odvede u Beograd. A i zato bi se smilovao, izazivao incident i na taj nain pokvario,moda, neki veliki posao. utala sam i gledala ga. Sve je u meni treperelo.

Posle dve godine boravka u arapskom haremu, u stvariu zatvoru, gledala sam jednog svog sunarodnika, oveka koji r je doputovao iz Beograda. Naravno,nita nisam preduzela.Veera je trajala oko dva sata, postignuti su neki vani dogovori, u jednom delu manje dvorane sviralaje muzika, dez ili bluz, ne seam se, i na kraju je taj beogradski gost napustio drutvo. Pozdravio sesa svima, ukljuujui i Go~podara. Elke i ja smo stajale sa strane u tom trenutku, a moj srbin jepogledao nas i samo klimnuo glavom.

Kada sam se vratila u Beograd, saznala sam kako se aove, on je poznata linost, ali nikada mi nijepalo na pamet da ovde pokuam da uspostavim kontakt sa njim. Bio bi to straan udarac za mene. Javerujem da je od prvog trenutka znao da smo Elke i ja samo nema pratnja Gospodara Arapina, i takonas je i ocenio. Naravno nije znao da je jedna od tih le~ih i izuzetno zgodnih plavua Srpkinja izBeograda.

Citave noi nisam mogla da se oslobodim unutranjeg pritiska to sam bila tako blizu slobode,ili mi se inilo. Nisam bila naisto kako bi gost iz Beograda reagovao na moju priu, moje javljanje iupoznavanje. Teila sam se pretpostavkom da bi mu, vrlo verovatno, najpre palo na pamet da sam saArapinom dobrovoljno, poto sam tako i izgledala, nasmejana i dobro raspoloena. Zaspala sam poslenekoliko sati razmiljanja, pokuavajui da zaboravim na slobodu, koja mi je bila nadomak ruke.Nikad nisam uspela da otkrijem da li je Gospodar ili bar neko iz njegove pratnje uspeo da povee dasmo Srbin iz Beograda i ja sunarodnici. Dodue, moda su ga samo predstavili kao poslovnog ovekaiz Jugoslavije, a to je irok pojam.

Vraali smo se istim avionom. Let je bio udoban, Gospodar je bio izuzetno raspoloen, traio jeda ga mazimo, ljubio je najpre mene, a onda i Elke po grudima i stomaku, Zalivao nas je ampanjcemi traio da pleemo u emu je Nemica bila mnogo vetija od mene. Ne znam koliko je trajao let, ali ujednom trenutku osetila sam da avion nije vie miran, da se neto dogada. I Gospodar se uznemirio.

U prostor u kojem smo bili, uao je "ef kabineta' i rekao Gospodaru neto na arapskom.Gospodar je utao, ali se videlo da vest nije nimalo dobra. Avion se i dalje udno pon