CRNA GORA 1,2 € RS / BIH 3 KM EU / EVROPA 3 € SAD 5 USD [VAJCARSKA 5 CHF IZDANJE ZA KOSOVO I METOHIJU 60 DINARA

Nedeljnik16. JANUAR 2014. 120 DINARA

CRNA GORA 1,2 € RS / BIH 3 KM EU / EVROPA 3 € SAD 5 USD [VAJCARSKA 5 CHF

Ja nisam opasan poVu~i}a, ali bi on mogao

da bude po mene

Srbija je mnogo dala Vu~i}u. Vreme

je da joj vrati

Ovi izbori za njeganisu opasni. Ovi

izbori za njega suapsolutno opasni

Mi smo najgora generacija koja je ikad vodila Srbiju

Tabloidna javnost do}i }e sutra po Vu~i}a, kao{to je do{la po Tadi}a

Spreman sam na dalje `rtve, ali sam postao li~an kada su deca u pitanju

Tu`no je {to DS kao alternativu \ilasu jedino nudi - Tadi}a

Anga`man Mi{kovi}evih „perika“ mo`e da poljulja me|unarodnuemancipaciju Srbije

VU^I] JE NAJSKUPLJA

SRPSKAINVESTICIJA

@ I V O T N A I S P O V E S T M I L A N A B E K A

INTERVJU MILAN BEKO

SRBIJA JE MNOGO DALA VU^I]U.VREME JE DA JOJ VRATIJedan od najbogatijih Srba u ekskluzivnom intervjuu Nedeljniku prvi put javno pri~a o politici, privatizacijama koje se njemu stavljaju na teret, ekonomiji, svom odnosu s Vu~i~em i Nikoli}em... ^ovek koji je tri puta bio ministar, koji u zemlji gotovo 20 godina va`i za jednog od najmo}nijih pojedinaca, pristaje da odgovori na sva novinarska pitanja Pi{e Veljko Lali}. Fotografije Igor Pavi}evi}

Milan Beko nikadnije dao intervjuza {tampane me-dije. Dva puta sepojavio u TV emi-sijama kako bi od-

govarao na pitanja o privatizacija-ma svojih firmi. Ipak, uvek je ostalonejasno kakva je njegova uloga u sr-pskoj politici, biznisu, u kakvim jeodnosima s Mi{kovi}em, a u ka-kvim s Nikoli}em i Vu~i}em, s koji-ma ga je vezivalo prijateljstvo. Dos-ta ~udno za jednog od najbogatijihSrba i ~oveka koji je tri puta bio mi-nistar, kome je Milo{evi} pre gotovo20 godina poverio prodaju Teleko-ma, koji se povezivao s pravljenjemraznih vlada, koji je jedini iz svetabiznisa posetio Tomislava Nikoli}akad je {trajkovao gla|u.

I zato je na po~etku ovog vi{esatnogintervjua dosta ~udno delovala njego-va re~enica: „Pitajte me sve, ho}u osvemu da razgovaramo.“

Predstavljaju}i rezultate borbeprotiv korupcije Aleksandar Vu~i}je rekao da su razre{ene sve 24sporne privatizacije iz izve{tajaVerice Bara} i da jo{ jedino ne mo-`e da ka`e da li ste u njih ume{anivi, \uri} i Dinki}. Da li vas je toiznenadilo, da li ste od njega o~e-kivali druga~iji odgovor, posebno{to je na istoj konferenciji istakaonevinost Mirka Cvetkovi}a ili Ale-ksandra Vlahovi}a?O~ekivao sam druga~iji odgovor!

O~ekivao sam da }e javno biti saop-{teno da sam u privatizaciji Novosti,Luke i C marketa poslovao u skladu sazakonom... Mada, svestan sam kolikobi to bilo politi~ki nepopularno zbogpredstoje}ih izbora. Oko Luke jeistraga zavr{ena, to je poznato. Izpodnetih krivi~nih prijava se zaklju-~uje da sam po{tovao zakon. Uosta-lom, Luka je bila prvi slu~aj me|u 24„sporne“ privatizacije koji je ispiti-van, tri puta sam davao izjavu, ukup-no negde oko 14 sati. U jednom trenu-tku sam napravio neki komentar to-kom davanja izjave, na koji je policij-ski inspektor uzvratio da krivi~na pri-java Verice Bara} nije stru~no sasta-vljena i vi{e li~i na politi~ki pamflet.

22Nedeljnik

To vam je rekao policijac?Da, citiram njegove re~i. To je bilo u

prisustvu zamenika tu`ioca i pet dru-gih policijskih inspektora. U slu~ajuNovosti saslu{ano je 126 ljudi do da-nas, i uzeta je obimna dokumentacija.U ovom predmetu jo{ nisam dao izja-vu. Po{to su sve akcije Novosti kojimaraspola`em kupljene od malih akcio-nara isklju~ivo preko berze, dok dr`a-va svoje akcije nije prodala, i pogre{i-la je, ne vidim nijedan sporan detaljkojim je ovaj posao kompromitovan.

A C market je posebna pri~a... Mi-slim da se jo{ uvek procenjuje kako dase postave prema Ko{tunici. Dakle,politi~ka stvar. Centralno pitanje je{ta smo radili kod njega na sastanku ida li nas je tom prilikom upozorio narazumno pona{anje, kako mi prisutnitvrdimo, ili je u njegovom kabinetunapravljen neki dogovor kojim smo,navodno, Mi{kovi} i ja podr`ani, kakobi neki voleli to da vide.

No, kako god, dve stvari su sasvimsigurne, prvo - da nam dr`ava nijeprodala svoje akcije, {to }e pre re}i danavodni dogovor nije uspeo, i drugo -akcije smo kupili u postupku ponudeza preuzimanje, gde nema prostora zamanipulaciju niti dr`avnu interven-ciju. To je krajnje jednostavno utvrdi-ti.

A sada ja imam pitanje, ako dozvo-lite. Sve i da smo od Ko{tunice dobilipodr{ku u njegovom kabinetu, {ta tunije u redu, kad je kupovina akcijaobavljena po zakonu? [ta je uloga vla-de, premijera, ministara.... da budunemi posmatraci doga|aja? Evnusi.Po ~emu je onda dopu{teno da se Da-~i} sastaje s Donaldom Trampom inudi mu konkretne projekte u Srbiji,ili Vu~i}evi dogovori sa {eicima, hotelna Kopaoniku, Beograd na vodi i takodalje. O ~emu je re~? Dupli standardi,politika? Ili, mo`da, u Srbiji je podr-{ka dopu{tena samo strancima? Kadje srpski poslovni ljudi dobiju, onda jere~ o kriminalu i korupciji. Srbija pos-taje zemlja rezervisana samo za Srbe-radnike, potro{a~ka radna snaga.

Slu~aj Luke, ipak, ispada jedan odretkih gde nije procesuiran i samvlasnik. A uhap{en je ~ak i jedanministar... Kako to tuma~ite?Krivi~na prijava tereti Bubala i

ostale za nemar u procesu odlu~iva-nja prilikom prodaje dr`avnog paketaakcija.... da nisu adekvatno sagledalivrednost tog paketa i da su ga dali je-ftino. Po{to je postupak pred sudom u

toku, ne znam koliko sebi mogu dadozvolim da komentari{em... Mo`dasamo ovo, postupak je bio javan i tra-jao je 21 dan, koliko je na{a ponudabila javno otvorena. Niko, ponavljam- niko, nije ponudio vi{e od nas. Nikose ~ak nije uklju~io kao drugi ponu-|a~. Zakon utvr|uje da je jedina tr`i-{na cena ona koja se realizuje u trgo-vanju otvorenom za konkurenciju. Toje cena koju smo mi platili, to je cenaiz zakona. Nema druge. Ostaje potpu-no nejasno kako }e procena koju jepolicija naru~ila od svog ve{taka mo-}i da se uzme kao referentna „tr`i{na“cena. Mi se to vra}amo u dogovornuekonomiju?!

Kako tuma~ite da su ba{ za krajostavljeni slu~ajevi C market i No-vosti? Jesu li to toliko kompleksnislu~ajevi ili ste vi i dalje toliko mo-}an ~ovek u Srbiji?Mislim da je naivno verovati u poli-

ti~ku mo} bilo kog pojedinca koji seovde bavi biznisom. Ako imam tolikumo}, za{to je efikasnije ne koristim?Srbija se u tom smislu promenila, ne-{to kao Rusija, samo traljavo. U Jeljci-novo vreme radilo se sva{ta, korupci-ja je cvetala, a u Putinovo je dr`avapreuzela vode}u ulogu, i Putin postaocentralna li~nost. To se desilo i ovde.Desila nam se tranzicija autoriteta ko-ji je potpuno koncentrisan na stranidr`ave. Tako da kad se pri~a o nekojkorupciji, pre mo`e da se pri~a o reke-tu dr`ave.

Hap{enje Mi{kovi}a, kao najbogati-jeg, ali i drugih, pokazalo je koliko jenjegov direktni autoritet u su{tinimali, po{to nijedan politi~ar koji je snjim bio blizak nije ustao u njegovuodbranu. Ni re~.

Kad se desila putinizacija? Da li jeTadi} Jeljcin, a Vu~i} Putin?Ne, Boris Tadi} je Putin u poku{aju,

iako ta pore|enja naravno nisu potpu-no adekvatna. Ali, Tadi} je to prvi ura-dio. U jednom delu je bio u pravu. Ini-cijalno je hteo da povu~e o{triju crtu iz-me|u politike i biznisa, politi~kih stra-naka i privatnih kompanijskih intere-sa. To je bilo i u na{em interesu. Umom li~nom interesu. Razrada te idejeu praksi oti{la je u pogre{nom smeru.

Na {ta ta~no mislite?Vi znate koliko ko{ta jedna izborna

kampanja. Odnosno ne znate, ako ve-rujete strana~kim izve{tajima. I koli-ko ko{ta teku}i `ivot stranke na vla-

sti. Re~ je o milionima evra. U jednomdobrom delu ti tro{kovi se finansirajuiz ke{a! Tadi} je nakon izbora i formi-ranja vlade iza{ao frustriran jer jeshvatio da nema finansijsku autono-miju i da ne kontroli{e medije. U rela-tivno kratkom roku nakon toga, ot-po~eo je proces stvaranja strana~kih,`utih kompanija, `utog kartela, kakoga je Vu~eli} nazvao. To je bio ~itavniz privatnih kompanija iz razli~itihoblasti, kojima je naguravan posao izsvih pravaca, naj~e{}e dr`avnih, a nji-hov „galofak“ rast podr`an je obezbe-|ivanjem kredita tim firmama, prekobanaka pod strana~kom kontrolom.Te firme su ekspresno rasle na tr`i{tukoje je tresla ekonomska kriza i gu{i-le one druge, koje nisu bile u tomstrana~kom sistemu.

Stvar je postala jo{ gora kad je do{lodo dualizma vlasti i sukoba oko lider-stva u DS izme|u Tadi}a i \ilasa. Po-slovni sistem demokrata je po~eo dase duplira, tako da je svako krilo po-~elo privredno da se „oprema“.

Na koje firme mislite? Sami ka`eteda ne smemo da govorimo pau{al-no...Ho}ete imena? Napravljena je naj-

mo}nija medijska grupa na nivou \i-lasa, i druga na nivou Tadi}a. One suvi{estruko uve}ale svoje prihode iprakti~no podelile ukupno marketin-{ko tr`i{te, tako da su male, samostal-ne agencije morale da rade prekonjih. Pa gra|evinska industrija. Najednoj strani ni~e Inter kop, vi{estru-ko raste svake godine, pogledajte sta-tistiku iz zavr{nih ra~una, koji su jav-no dostupni, a na drugoj MB. Tadi}evidi`u Farmakom, a \ilas PKB, koji jezbog gubitka vlasti ostao nezavr{enprojekat.

Nakon promene vlasti do{lo je dokolapsa tih strana~kih giganata, s vi-{estruko lo{im posledicama za svenas. Iskreno govore}i, bolje bi bilo dasu te firme uspele tr`i{no da se osa-mostale, ovako je njihov problem usocijalnoj sferi, prema zaposlenima izbog dugova komercijalnim banka-ma postao opasan za ukupni sistem.Mislim da je vi{e puta objavljivano daje samo dug Farmakoma ve}i od 350miliona evra. Sad ispada da su se pro-fiti strana~ki privatizovali, a gubici }ese socijalizovati. @uti kartel, dobro ka-`e Vu~eli}.

Gde ste vi tu bili?Na marginama. Odavno izra`avam

INTERVJU MILAN BEKO

2316. januar 2014.

svoj stav da ne `elim da u~estvujem upoliti~kom `ivotu. @elim distancu odsvih njih...

Ispada da ste naivni...To vi ka`ete, ja to vidim druga~ije.

Vodio sam toliko velikih firmi, svojih,zajedni~kih, dr`avnih. Ja sam seostvario u poslu. Radio sam u dr`av-noj upravi, bio sam ministar tri puta,u~estvovao sam u fantasti~nim proje-ktima, kao {to je privatizacija Teleko-ma, koju je do danas te{ko zaseniti.Imam izvanrednu porodicu i uspe{anbrak. ^ovek u mojim godinama trebada bude sre}an s onim {to ima i dasvoju projekciju pravi s jedne straneka deci, a s druge ka boljem ambijen-tu u kojem svi treba da `ivimo. Jer,danas moja deca nemaju gde da se

vrate. Moj sin slede}e godine zavr{ava{kolovanje u Americi i izrazio je `eljuda se vrati ovde i nasloni na moje po-slovne veze i sistem. Rekao sam muda nema gde da se vrati. Gde da do|e?Da prolazi sa mnom ovu torturu? Dakao Mi{kovi}ev ili Nikezi}ev sin budeizlo`en javnom progonu? To nije `i-vot koji mu `elim.

Pominjete Farmakom, a na listinajve}ih poreskih du`nika Luka senalazi na tre}em mestu. Kako toobja{njavate?Od kada je Luka du`na? Jeste li pri-

metili da se dug uve}ava iz meseca umesec, ne samo zbog pripisa kamate,ve} zna~ajnije. Luka je po~ela da budedu`na odmah nakon {to je utvr|enoda nema elemenata moje krivice u

privatizaciji Luke, prakti~no od pro{legodine. Radne grupe koje rade naispitivanju 24 sporne privatizacijepro{irile su svoj anga`man u momslu~aju izvan okvira privatizacije i naposlovanje Luke nakon privatizacije.Tako je formirana posebna radna gru-pa za Luku za njeno teku}e poslova-nje. Ostalo mi je nejasno - za{to radnagrupa ispituje redovno poslovanjejedne firme. [ta onda rade institucijekoje su za to normalno formirane, upoliciji, poreskoj upravi i tako dalje.Radne grupe su formirane s privre-menim i oro~enim mandatom, ali ne iu mom slu~aju. Radna grupa je preu-zela celokupnu lu~ku poslovnu do-kumentaciju i nakon vi{e meseci radazapisnike s ispitivanja predala pore-skoj upravi koja je po~ela sa svojom,

S obzirom na moju situaciju, pametnije bi mi bilo da ulo`im neki dirljivnapor, poput Koleta, da se umilim Vu~i}u i uputim mu neki kompliment.

Onda bih morao da ka`em ne{to vi{e od Koleta, na primer, da je svakopore|enje Vu~i}a i \in|i}a nedopustivo jer je Vu~i} jedinstven i

fantasti~an. Me|utim, izgleda da imam lo{u narav i radim protiv sebe

kako oni to zovu - terenskom kontro-lom. Do danas su doneli vi{e poreskihre{enja, a o~ekujem i nova. Sve ukup-no, vi{e miliona evra. Mo`da i sedammiliona. Oporezuju nam ~ak i prenosprava kori{}enja zemlji{ta, {to po za-konu apsolutno ne mo`e. Tu su kon-kretno doneli re{enje na 155 milionadinara. Po kratkom postupku i bezdokaznog postupka, kako to zakonjasno nala`e, poslovne transakcijeprogla{avaju simulovanim i donosere{enja o naplati.

Otkud tolika mr`nja prema vama?Iz interesa. Ni{ta li~no. Politi~kog.

Nosim puno poena. Najvi{e, posle Mi-{kovi}a. Mada, u poslednje vreme,kako se zahuktava dr`avno/strana~kiprojekat Beograd na vodi, mogu}e jeda sam nepo`eljan s lu~kim projek-tom, Grad na vodi.

Kad je Tomislav Nikoli} {trajkovaogla|u, vi ste bili jedini biznismenkoji ga je posetio. Da se vama ne{todesi, {ta mislite - ko bi bio prvi po-liti~ar koji bi do{ao da vas poseti?Gra|anin Toma Nikoli} bi me pose-

tio, predsednik Tomislav Nikoli} mene bi posetio. Mislim da je ne{to sli~noi sam rekao, u {irem smislu, ne ba{ zamene. Ostaje mi dakle samo da se na-{alim da bi mi verovatno posthumnododelio neko odlikovanje, u ime sta-rog prijateljstva.

Vu~i}?Vu~i} me ne bi posetio ako sam bo-

lestan, a ako bih bio u nekoj terminal-noj fazi, onda bi me posetio, ali bi obez-bedio da mediji to ne evidentiraju.

Hrvatski novinar Darko Hudelistnapisao je da vas je upoznao kodAleksandra Vu~i}a u stanu. Da muje tada Vu~i} rekao da ste izuzetnointeligentan i opasan ~ovek. U ka-kvim ste danas odnosima s Vu~i-}em? Da li vas je iznenadio u ne-~emu? I u ~emu?Ja nisam opasan po Vu~i}a, ali bi on

mogao da bude opasan po mene. Nepla{im se Vu~i}a kad je u pravu, ali Vu-~i}a treba svi da se pla{e kad nije u pra-vu. Iznenadio me je beskompromisno-{}u odluke da preuzme apsolutnu vla-st. I iznena|enje je utoliko ve}e {tosmatram da je Vu~i} jedan od najtalen-tovanijih ili verovatno najtalentovaniji~ovek na srpskoj politi~koj sceni. ^u-dim se kako ne prihvata meru kao jo{jedan bitan elemenat politike.

Odluka da uzmete apsolutnu vlastje prete`ak zadatak za svakog politi-~ara. U politici je na ovom prostoruva`nije da dugo trajete, nego da se to-liko udaljite od drugih na lestvici ap-solutne vlasti. Zato, ako bih imao ne-{to javno da mu poru~im, to bi bilo daprekine da uve}eva svoju politi~kumo}. Ona je ve} dovoljno velika. I daje pretvori u jednu novu dinamiku,~ime }e sigurno postati manje popu-laran, ali }e doprineti onome {to je su-{tina politike - da nam ponudi ekono-mski boljitak. Tako }e jednog danakad izgubi vlast, ostati kvalifikovanda se na nju vrati, a ne da do`ivi uobi-~ajenu sudbinu srpskih vladara kojikad odu, odu zauvek. I svi zavr{avajuna lo{ na~in, poni`eni. Recite mi imebiv{eg politi~ara kome je Srbija za-hvalna.

[ta mislite da treba da uradi kakobi to promenio?Vu~i} ima veliko politi~ko iskustvo

iza sebe, moji saveti mu nisu potrebni.Po ovoj temi mogu samo da primetimne{to... vlast u Srbiji je binarni kod. Iz-me|u 100 posto vlasti i 0 posto vlasti,nema postepenog pada. Ima{ sve ilini{ta. Milo{evi} je imao apsolutnu vla-st, a onda je izgubio na predsedni~kimizborima. To je lan~ano dovelo do to-talnog gubitka vlasti, iako je imao re-publi~ku vladu, gde je su{tinski bilakoncentrisana sva vlast, a ti izbori ni-su bili raspisani. Tadi} isto. Setite sekoliko je bio mo}an, hodao je po vodi.Izgubio je sve nakon izgubljenih pred-sedni~kih izbora, sve, uklju~uju}i istranku. Dakle, najmanji gubitakuvod je u totalni gubitak. To proklet-stvo binarnosti, taj navija~ki cunami,sve ili ni{ta, kona~no treba dovesti uneku umereniju ravnote`u. Ono {to jecena takve ravnote`e jeste odricanjeod apsolutne vlasti.

Da li su najavljeni izbori opasnostza njega?Odgovori}u vam parafraziraju}i

jednu istorijsku re~enicu... Ovi izboriza njega nisu opasni. Ovi izbori su zanjega apsolutno opasni.

Sta ho}ete da ka`ete?Nije re~ samo o izborima, nego o

ukupnoj situaciji, politi~koj i ekono-mskoj. Ispred nas su dve privremenepoliti~ke opcije, i nijedna ekonomska.Prva politi~ka opcija je da se republi~-ki izbori ne}e desiti u martovskom te-rminu. Privremeni karakter te vlade

Mi smo najgora generacija koja je ikad vodila Srbiju.

Kad samo pomislimkakve su fantasti~ne

stvari uradile generacije pre nas,

~emu su sve odolele. I kad pomislim {ta

smo mi uradili. Kako smo sve upropastili,

unakazili, i kako i dalje ne nalazimo re{enja... Mene je

sramota. I sve treba da nas je sramota

Gra|anin Toma Nikoli} bi me posetioda mi se ne{to desi,

predsednik TomislavNikoli} me ne bi posetio, iako bi mi u ime starog prijateljstva, da

se malo na{alim, posthumno dodelio

neko odlikovanje

Ne pla{im se Vu~i}akad je u pravu, ali

Vu~i}a treba svi da sepla{e kad nije u pravu.

Iznenadio me jebeskompromisno{}uodluke da preuzme

apsolutnu vlast

Pravo re{enje zaKosovo je da sepona{amo kao

Rusi. Gubili smo ga 40 godina, vra}ajmo

ga isto toliko

INTERVJU MILAN BEKO

2516. januar 2014.

u kojoj odnos politi~kih snaga nijeuravnote`en izme|u koalicionih par-tnera i lidera, kao i njenu ekonomskuimpotenciju, ne treba posebno daobja{njavam. Taj sukob se sve te`ekontroli{e. Ako se republi~ki izboridese, verujem da }e Vu~i} trijumfova-ti. Verovatno }e presko~iti liniju apso-lutne vlasti, 126+ poslanika u parla-mentu. Da bi to ostvario, mora}e danapadne socijaliste. Mislim da ni ta-kav rezultat ne}e biti dovoljan Vu~i-}u. Poznaju}i ga, mislim da }e i}i pre-ma formiranju velike koalicije, naj-manje dvotre}inske, kako bi se kona-~no politi~ko re{enje o Kosovu (nekaforma priznanja) donelo u velikompoliti~kom i parlamentarnom kon-senzusu. Ako sam ja u pravu, naistom mestu }e se okupiti gotovo sviosim Ko{tunice. Problem obe varijan-te je {to za ekonomiju nema mesta utako zauzetom prostoru, a to je pro-blem samo za Vu~i}a. Javnost ve}svoja o~ekivanja projektuje premanjemu, a kraj ove godine, kao prvimogu}i po~etak ozbiljnijih reformipada predaleko. Kozmeti~ke prome-ne, tu i tamo, ne}e ubediti javnost dasu uvod u bolji `ivot. Sporadi~no pri-sustvo Arapa, jo{ manje.

Ka`ete Ko{tunica? Zar ne misliteda bi i na Kosovu mogao da nasta-ne i kona~an rascep s TomislavomNikoli}em? Kako vi kao neko koih obojicu veoma dugo poznaje,vidite navodne pri~e o njihovomsukobu?Dozvoli}u sebi da ne{to ka`em o

ovome samo zato {to nisam ni Vu~i}evni Nikoli}ev ~ovek od poverenja. Patako ne znam ni{ta od njih li~no, {to bime obavezivalo da budem diskretniji.Dakle, moje li~no mi{ljenje je da pos-toji razmimoila`enje izme|u Vu~i}a iNikoli}a. Ono ne}e bitno uticati napoliti~ke doga|aje u ovom trenutku,jer Vu~i}u nije pametno da se javnosuprotstavi Nikoli}evom autoritetu,jer je on temelj stranke i predsednikdr`ave. Upravo Nikoli}eva pobeda napredsedni~kim izborima otvorila jeprostor naprednjacima za preuzima-nje vlasti u dr`avi. Na drugoj strani,Nikoli} ne}e sebi dozvoliti da javnouznemiri Vu~i}ev autoritet, po{to jeSNS `eljna vlasti, a Vu~i} je ~ovek kojimo`e da je dovede na apsolutnu vlast.Vu~i} je pokreta~ki dinamo te stranke.

Stranku vidite kao regulatora togodnosa?

Kod nas su stranke profiterske, a neideolo{ke organizacije. I to, na`alost,nije mimoi{lo ni SNS. Broj migracija imasovno sticanje ~lanstva jasan je po-kazatelj. Takvu situaciju ste imali ikod drugih stranaka kad su dolazilena vlast. Od DS pa nadalje imate i no-vu praksu preseljenje svih partijskihfunkcionera iz stranke u vlast. Taj re-fleks pokazuje kako ih samo vlast in-teresuje. Pogledajte kako se donosezakoni. Da li je neka stranka poslalazakon na svoj Glavni odbor da seutvrdi da li je u skladu s programom?Nije. Stranke postaju aktuelne samona izborima. I u tom kontekstu Niko-li} se ne}e odva`iti da uznemiri ~lan-stvo. Me|utim, ako Vu~i} ubrzo iz pr-ve ne ubaci u drugu brzinu, pu}i }emotor. Prva brzina slu`i da se izvu~e-te iz blata, ali put od Beograda do Bri-sela vozi se drugom, tre}om, ~etvr-tom i petom brzinom. Vu~i} predugovergla u prvoj. Ve} godinu dana ima-mo jedno te isto. Politi~ko pozicioni-ranje oko vlasti i zbog vlasti. U istovreme, opozicija se ne bavi kritikomvlasti ve} kandidovanjem da i oni bu-du pridru`eni vlasti. To je bolesna si-tuacija, koja }e na kraju da se pretvo-

ri u te`ak politi~ki hendikep upravonajja~eg politi~kog ~oveka. I zato samzagovornik izbora, jer smatram datreba {to pre da iza|emo iz lo{ih re{e-nje. Vu~i} je nedvosmisleno pokazaoda ga taj posao interesuje, sada je vre-me da identifikuje sebe kao reforma-tora. Ne}e biti dobro ako ispadne dasmatra da je Srbiji dovoljno {to joj jedao samog sebe.

I, {ta mu vi predvi|ate?Vu~i} je najskuplja srpska investici-

ja u ovom trenutku. Srbija je njemumnogo dala. Dala mu je ogromnu mo}i ugled. I, kona~no, mandat da je vodi.Da je menja. U Vu~i}evim rukama senalaze klju~evi izdrobljenog pravosu-dnog sistema, koji nema nezavisnost.Ljudska prava i slobode, sigurnost li~-ne imovine, ekonomska sigurnost in-vestitora, poredak, sve to {to opisujejedno demokratsko dru{tvo svoju za-{titu treba da ima u nezavisnom pra-vosu|u. Po{to ono nije takvo, sve tonam kona~no garantuje samo Vu~i},gotovo li~no. Kao {to nam je to pret-hodno garantovao Boris Tadi}, nakon{to je ukinuo sudsku nezavisnost,kroz op{tepoznati debakl reforme

Cane me ne zanima, sBebom ne komuniciram

[ta o~ekujete od svedo~enja Slobodana Radulovi}a? Kakve on novedokaze mo`e da iznese protiv vas i Mi{kovi}a?Ja }u vas zamoliti da mi dozvolite da u ovom intervjuu ne dam previ{e

prostora Radulovi}u. Ne bih hteo da doprinesem shvatanju da su najkre-dibilniji Srbi oni koji se nalaze na poternicama. Promenilo se nekolikoadministracija, on i dalje tvrdi da se ne vra}a iz straha od politi~ke odma-zde. Ja sam ovde i i{ao sam toliko puta da dajem izjavu i branim svoj slu-~aj. I onda ne bih hteo da dozvolim da je on argument za bilo kakvu isti-nu. ^ovek je osu|en u odsustvu zbog evidentne kra|e koju je na~inio u Cmarketu. Ja sam imao prilike da se u to li~no uverim. Neka do|e ovde ilepo odrobija ono {to treba. I nek da svoju izjavu, ali ne znam {ta to jo{ ni-je rekao u odnosu na stotine strana pamfleta koje je do danas napisao injima zasuo srpsko tu`ila{tvo.

Ko je danas va{ najve}i neprijatelj. Stanko Suboti}?Suboti}evi razlozi me ne interesuju koliko ni Radulovi}evi.

A Bebu Popovi}a s kojim ste svojevremeno krenuli u biznis iz mar-ketin{ke agencije Spektra? Da li se s njim ~ujete?Ne vi|am se s Popovi}em. Nismo u sva|i, ali nismo ni u komunikaciji.

Zna~i, javili biste se jedan drugom da se negde sretnete?Da. Na{ poslednji susret je bio ba{ takav. Javili smo se jedan drugom.

pravosudnog sistema. Kad bih imaobo`anski autoritet da u Srbiji ne{to iz-menim i u~inim ga funkcionalnim, tobi bilo osamostaljivanje sudstva. Danabrajam dalje... policija, tu`ila{tvo,javna preduze}a, mediji, recite mi {tanije pod AV kontrolom, kad za to imavremena ili interesa. Takva akumula-cija mo}i, s podani~kim raspolo`e-njem institucija, Vu~i}a stvarno ~inina{om najve}om investicijom. Nadamse da }e „investicija“ po~eti da radi una{em interesu. Verujem da Vu~i} znada je kona~na mera njegovog uspehamerljiva. Ona ne}e biti opisana koli~i-nom straha svih nas od njega, niti bro-jem SNS poslanika u parlamentu, blis-ko{}u koju }e posti}i na li~nom planus Amerikancima, {eicima i Nemcima.Na{a mera o~ekivanja je jednostavna.Svakom prilikom kad se okrenemounazad, da vidimo da `ivimo bolje ne-go pre. I malim koracima napred. Tosvi ~ekamo...

Kada on umesto toga ka`e kako`eli da promeni svest naroda, ondato vi{e li~i na Tadi}evo da promenigenetski kod naroda. Da li je tomogu}e? [ta biste vi menjali u na-rodu, ili ipak mislite da politi~aripre vega treba da promene sebe?Tadi} je pri~ao o potrebi prekodira-

nja svesti kod naroda, ako se dobrose}am. Onako, mengeleovski. Mislimda je to, u Tadi}evom slu~aju, posledi-ca povr{no pro~itanih knjiga i samo-zadovoljnog oslu{kivanja topota svo-jih re~i. Ni{ta gluplje dugo nisam ~uo.U Vu}i}evom slu~aju, to je refleksijanjegove mesijanske naravi. On je kao~ovek sklon apsolutnom autoritetu,svestan koliko smo se zaglibili na sva-kom sektoru, pa sad misli da treba sveodjednom da promenimo: i efika-snost sistema, i efikasnost preduze}a,i savest vlasti u smislu izvr{avanjasvojih obaveza i po`rtvovanost. Ko-na~no, ipak mislim da je mislio damenjamo navike. Promeniti svest na-roda je besmislica, ali navike da. Alikad bi direktno trebalo da odgovorimna njegovu re~enicu, rekao bih: „‘Ajtevi, prvo vi politi~ari na vlasti prome-nite svoju svest, to bi bilo najbolje. Po-~nite da li~ite na Nemce, pa }emo on-da i mi, kad nam omogu}ite bolji `i-vot, biti kao Nemci.“ To bi bilo sjajno.

Jedan od „Nemaca“ kojeg smoimali, bio je Zoran \in|i}. Va{ ko-lega Miodrag Kosti} u Nedeljnikuje uporedio \in|i}a i Vu~i}a. Kako

Arapi na vodi protiv Srba na vodi

Kako tuma~ite najavu izgradnje Beograda na vodi kao najve}eg pro-jekta u poslednjih 50 godina u Srbiji? Da li vas to podse}a na va{Grad na vodi? I da li je po`eljniji arapski novac od va{eg?Beograd na vodi je napravio totalnu konfuziju u javnosti, po{to najve}i

broj ljudi misli da je re~ o lu~kom projektu. Evo Kurir na svom sajtu od prenekoliko dana objavljuje da }e se ulo`iti 3,1 milijarda evra u Beograd navodi, a stavlja slike Grada na vodi. Pogledajte sajt Luke, vide}ete. Ta kon-fuzija nije slu~ajna. Dr`ava je fotokopirala lu~ki projekat, manje ili vi{euspe{no. Koristi veoma sli~ne prikaze i na~in prezentacije. Usvojila je go-tovo identi~no ime. Mi - Grad na vodi, oni - Beograd na vodi. Koristi istuvrstu urbanisti~kih argumenata, ukopavaju kanale, ho}e da napraveostrvo... I ja bih rekao da to i nije lo{e. Mo`e da bude dobro. Jer mi smoipak u to ulo`ili negde oko 4,5 miliona dolara. Na{ projekat je uradio jedanod najve}ih arhitekata dana{njice, Danijel Libeskind. I na njemu je radilonekoliko ozbiljnih kompanija. Mi smo stvarno verovali da ovaj projekatima perspektivu i da }e dr`ava stati iza njega.

To bi dakle za Srbiju, Beograd, na kraju i za moj projekat mogla da bu-de dobra pri~a. Dubai je uspeo i postao urbanisti~ka atrakcija zato {toima vi{e, a ne jedan takav projekat. Da napravim malu paralelu koju }eBeogra|ani razumeti: Ulica Strahinji}a Bana je dobra zu ugostitelje zato{to ima 30 lokala. Da ima jedan, bila bi ulica kao i svaka druga. I zato samja o~ekivao da }e rad dr`ave dati perspektivu i mom projektu. A ondasam po~eo neprijatno da se iznena|ujem. To po~inje da mi li~i na „Arapina vodi“ protiv „Srba na vodi“. Na osnovu kog konkursa ili javnog ten-dera je ustanovljeno partnerstvo s tomarapskom firmom, za koju mogu samoda ka`em da je re~ o jednoj od najzna~a-jnijih svetskih kompanija u toj oblasti.Kad su i na koji na~in utvr|eni kriteri-jumi za dodelu statusa Specijalnog dr-`avnog projekta, kako se najavljuje? Utom smislu jo{ nije donet poseban za-kon niti uredba vlade. Ho}e li dodela ta-kvog statusa biti po transparentnimpravilima, dostupna i Lu~kom projek-tu? Zar Ustav nije izjedna~io prava svimoblicima svojine? Pravo konkurencije uEvropskoj uniji zabranjuje dr`avi dasvojim aktom na bilo koji na~in umanjikonkurentsku jednakost svih u~esnika na tr`i{tu. Ovde se dr`ava direk-tno me{a i favorizuje svoj projekat. A mi ba{ krenuli odlu~no u Evropu.Moram, ipak, da pitam da li imaju predstavu ~ime se bave. Dr`ava se dodanas nije pokazala efikasnom ~ak ni kad upravlja monopolima. Propa-da u EPS-u. NIS je bio te{ki gubita{ u kojem su se falsifikovale poslovneknjige, a koji je postao ekonomski uspe{an tek kad je do{ao u ruske ru-ke. Rusi su se pokazali kao neuporedivo odgovorniji menad`eri na{eimovine od nas samih. Monopol je ekonomska te`nja svakog preduze}ana svetu, a dr`ava i tu gde ima monopol - nije uspe{na. I sad }e ona da seizmesti u najkonkurentniju oblast na svetu, koja je uz to najte`e ekono-mski pogo|ena, i tu }e da dâ razultate. Obe}anja da }e se investirati osammilijardi u roku od pet do {est godina nisu ostvarljiva u Srbiji.

Ja bih rado da sara|ujem s Arapima na vodi, bilo kojoj vodi, dr`avnojili lu~koj, za mene je ta konkurencija prihvatljiva. Ali ni{ta ne mogu pro-tiv Vu~i}a. Ako je on s njima, a ne u oba projekta, kako dolikuje, ja }u sepovu}i. I onda }e ovo biti Luka. I neka nam to ka`u: „Vi }ete biti dizalicei magacini.“ U redu, onda podi`emo hemijske, petrohemijske i druge in-stalacije, a vi nam kao Arapima omogu}ite samo infrastrukturu da nevozimo hazardne terete kroz centar Beograda.

JA ]U RADO DASARA\UJEM SA

ARAPIMA NA VODI. ALI NI[TA

NE MOGU PROTIVVU^I]A. AKO JE ON SA NJIMA, JA

]U SE POVU]I

INTERVJU MILAN BEKO

vi kao ~ovek koji od Kosti}a boljepoznaje Vu~i}a vidite tu sli~nost?S obzirom na moju situaciju, pame-

tnije bi mi bilo da ulo`im neki dirljivnapor, poput Koleta, da se umilimVu~i}u i uputim mu neki kompli-ment. Onda bih morao da ka`em ne-{to vi{e od Koleta, na primer, da jesvako pore|enje nedopustivo jer jeVu~i} jedinstven i fantasti~an. Me|u-tim, izgleda da imam lo{u narav i ra-dim protiv sebe, pa sam vi{e sklon danekome uputim po{tovanje nego di-vljenje, a mislim da javne li~nosti za-slu`uju divljenje tek na kraju jednekarijere u kojoj su zaslu`ili po{tova-nje. U Vu~i}u postoji potencijal.

Da li ste po{tovali \in|i}a?\in|i}a sam i po{tovao i voleo, on

mi je bio izuzetno blizak ~ovek, ~ijigubitak i danas ose}am. U dr`avnomsmislu, bez obzira na njegovu fanta-sti~nu pamet, \in|i} je bio simpati~nianarhista, koji je mogao da bude sja-

jan opozicionar. Da je pre`iveo, bio biizvanredan korektor vlasti. Ali on ni-kad nije prihvatao dr`avu s velikim D.Za njega je to bio bolid koji je mogaoda se vozi kao ferari, levo-desno, daprati sve njegove brze ideje. Dr`ava je,ipak, ogroman brod koji kad ho}eteda skrenete, ide vrlo polako.

Ali se tako sporo voze}i 2013. na-|emo u re{enju za Kosovo koje jeon tra`io 2002. [ta je va{ stav oKosovu?Nisam bio blizu \in|i}u dok je bio

na vlasti, mogu vam re}i samo svojemi{ljenje. \in|i}ev stav o Kosovu jeevoluirao. U po~etnoj fazi ga je sma-trao politi~kom gre{kom prethodnihvlasti i verovao je u re{enje koje semo`e posti}i jednim dobrim dijalo-gom sa Zapadom. Onda je shvatio daje ono mnogo slo`enije, i na straniZapada i na strani Srba. Za Srbe kojitamo ne `ive, Kosovo, pored svega,predstavlja jedan misti~ni centar na-

{e duhovnosti. Nije nam prisutan usvakodnevnom `ivotu, ali postajeveoma va`an ako je izlo`en nekojpretnji. Kao }irilica, samo va`nije.Zapad ve} ima svoj interes. U ovomtrenutku ne vidim da pitanje Kosovadovoljno kompleksno re{avamo. Ta-mo smo ve} mnogo gubili, prvo bio-lo{ki, u natalitetu, pa institucional-no, zatim teritorijalno, na kraju }emoga izgubiti i ekonomski. Mi smo naKosovu do`iveli ceo rafal gubitaka, ito traje ve} decenijama. I nikako dazauzmemo relevantan politi~ki stavu pogledu njegovog re{avanja. A mi-slim da to re{enje ne le`i isklju~ivo upoliti~koj sferi.

Mislite da mo`emo da ga povrati-mo ekonomski?Svet se danas promenio. Dr`ave su

se promenile i evoluirale, od nacio-nalnih dr`ava kakve su nekada bilepostaju zajednice koje vezuju ekono-mski interesi. Rusi danas ne zveckaju

2716. januar 2014.

Sve {to je Boris Tadi} znao i umeo, pokazao je na vlasti. A to se nalazinegde na relaciji izme|u Ni{ta i Stra{no. Nema dileme koliki je \ilasov

doprinos demoliranju uticaja DS. U tom smislu tu`no je da DS mo`ejedino da ponudi kao alternativu \ilasu - Borisa Tadi}a

28Nedeljnik

vi{e nuklearnim raketama, osim kadse brane, ve} glavni argument imajuu svojim ekonomskim resursima. Naprimer, puste gas, pa za njim. Tako sudo{li u Srbiju, pa ih odjednom evo ubankarstvu, evo ih u osiguranju, pro-{iruju svoje interese. Ho}e i Telekom iEPS. Mi od njih ni{ta ne u~imo. Pravore{enje za Kosovo je da se pona{amokao Rusi. Ekonomski zainteresovano.Da iz jedne administrativno-sankcio-nisti~ke faze pre|emo u jednu sasvimdrugu, ekspanzivno-ekonomsku. Mi-slim da na Kosovo treba da ula`emo.Da dr`ava investira i Kosovo pove`ekvalitetnije putnom mre`om, da segasifikuje, da ohrabri i subvencioni{eprivatna srpska ulaganja dole. Da do-le podignemo kvalitet `ivota, za sve.Da zapo{ljavamo i Srbe i Albance, bezpredrasuda. I da sve to traje. Gubilismo ga 40 godina, vra}ajmo ga istotoliko. Ali danas, kad bi neko od nasnapravio preduze}e na Kosovu s Al-bancem, na naslovnim stranama svihnovina bio bi napadnut kao najve}iizdajnik. To je refleksija politike.

Na kraju }e tabloidi ispasti krivi iza gubitak Kosova. I za uni{tenuekonomiju. Nije valjda da se i vipla{ite tabloida?Srbiju ukopava nedostatak kriti~ke

javnosti. Ona je ubijena podizanjemautoriteta tabloida. Zapo~eo Tadi},nastavila dana{nja vlast. Prime}ujeteli da u najdelikatnijem trenutku, kadekonomski propadamo, kad ne zna-mo granice svoje dr`ave, kad imamootvoren problem u Sand`aku, kad nemo`emo da odbranimo ni jug Srbije,kad imamo krizu institucija, razva-ljen pravosudni sistem, netranspa-rentnu medijsku sliku, mi govorimo osvemu osim o tome. Pre svega o seksuna „Farmi“.

Ko danas glasno govori? Da mo`daSANU nije kriti~na i inicijativna? Mukodatle. Zadovoljni su u svojoj ti{ini.Srbija im je dala status i oni su zado-voljni. Smatraju da su dovoljno u~ini-li. Crkva ne{to govori, ali mi se njenjezik ba{ uvek i ne dopada. I niko vi{e.

Da li ~ujete profesionalce, stru~njake,ugledne ljude? Ne. Za{to? Zato {to se,kao i akademici, pla{e da }e njihovebiografije osvanuti na naslovnimstranama najgorih tabloida. Da }e isami od „[api}a“ postati „Gangule“.Ta tabloidna javnost do}i }e i po Vu~i-}a sutra, kao {to je do{la i po Tadi}a,ukoliko ne po~ne da menja sistem iinstitucije. Eto, neka promena svestipo~ne od stvaranja kriti~ke javnosti.

Vidite li u svemu tome i svoju kri-vicu? Krivicu svoje generacije? Viste ~ovek koji je u medijima, u biz-nisu, u politici. Kako je sve to pro-{lo pred vas?Sve treba da nas je sramota, i ja se-

be tu ne izdvajam. Mi smo najgora ge-neracija koja je ikad vodila Srbiju.Kad samo pomislim kakve su fanta-sti~ne stvari uradile generacije prenas, ~emu su sve odolele i {ta su uspe-le da naprave! I kad pomislim {ta smomi uradili. Kako smo sve upropastili,unakazili, i kako i dalje ne nalazimore{enja... Tada zaklju~ujem da smo minajgora generacija. Mene je sramota. Isve treba da nas je sramota.

U ~emu su uzroci takvog pada?Kako se to ba{ nama desilo? I vidi-te li re{enje?Mi smo narod sklon idolatriji. Obo-

`avamo svoje lidere kojima potpunoprepu{tamo autoritet. Bolujemo odnjihovih bolesti kao dru{tvo, mi smo~ista refleksija njihovog karaktera injihovog anga`mana. Nemamo spo-sobnost da se druga~ije formatizuje-mo, tako da od lidera sve zavisi.

Zato i ka`em: ako Vu~i} pominje Si-ngapur kao dobar primer, onda nekaga i primeni, da vidimo prvi korak utom pravcu. Dajte da po~nemo dau~estvujemo u nekoj ve}oj ideji, a taj}e anga`man zahtevati ukupnu mo-bilizaciju. Ne}e to on mo}i da uradisam, ne}e mo}i da aktivira Beogradna vodi tako {to }e da se dogovori sa{eikom. Moraju svi da se mobili{u uSrbiji i da veruju u ono {to rade.

Ali vi ste sami rekli sinu da se nevra}a iz Amerike? Kako da napre-dujemo ako su oti{li svi koji vrede?Sla`em se. I dalje odlaze koji vrede.

Mi smo biolo{ki izmu~en narod. Mojepoverenje u sistem mora da bude za-snovano na nekim jasnim nagove{ta-jima da }e se stvari menjati. I jo{ samspreman na neke `rtve, ali samo li~-no, ne i za decu. Dok god budem imaoautoriteta spre~ava}u njihov povra-tak, dok ne budem video da ovde mo-gu da budu dostojanstveni gra|anikoji }e mo}i da zasnuju kvalitetan `i-vot. U ovim godinama postao sam,dozvolite, li~an {to se dece ti~e. A me-ne je uhvatio generacijski jaz. Meni sene ide odavde, ja bih da budem ovde.

[ta je istina o va{em navodnomsukobu s Mi{kovi}em? Spekulisalose da ste na saslu{anju u policijirekli za Mi{kovi}a da je va{e veli-ko razo~aranje...Nikad nisam izjavio da me je Mi{ko-

vi} razo~arao. To je Blic objavio jer gaje prevarila policija, pa sam im dosta-vio zapisnik sa saslu{anja koji su sle-de}eg dana objavili. Precizno i ta~noizjavio sam slede}e: da sam bio razo-~aran kad sam shvatio da je Mi{kovi}promenio svoje poslovne namere, i daje napustio zajedni~ki poslovni podu-hvat Luke Beograd, koji je trebalo dase nasloni na Deltin finansijski i stru~-ni potencijal. Kad sam shvatio da }e,pritom, Mi{kovi} realizovati svoje po-slovne namere na projektu u kojem jestopostotni vlasnik, a to je pamu~nikombinat u blizini Luke, zaklju~iosam da mi ne samo da vi{e nismo par-tneri, nego smo konkurencija. Tadasam po~eo sam da branim svoje po-slovne interese na drugi na~in. Ali tonas nije posva|alo li~no. Ni tada ni da-nas s Mi{kovi}em nisam u sva|i.

Da li je Mi{kovi} kriv? Kako vamaizgleda optu`nica?Nisam video optu`nicu, niti u~e-

stvovao na bilo kom sastanku na ko-jem se raspravljalo o strategiji njegoveodbrane. To je za Mi{kovi}a najzna~a-

INTERVJU MILAN BEKO

Tadi} je pri~ao o prekodiranju svesti kod naroda. Onako, mengeleovski. Ni{ta gluplje dugo nisam ~uo. U Vu}i}evom slu~aju,

to je refleksija njegove mesijanske naravi. On je kao ~ovek sklon apsolutnom autoritetu, svestan koliko smo se zaglibili na svakom

sektoru, pa sad misli da treba sve odjednom da promenimo

jnije pitanje u ovom trenutku, i svojepoverenje je zatvorio u naju`i krug. Srazlogom. Ali }u vas pitati ne{to {tome i samog za~udilo. O Mi{kovi}e-vom hap{enju tako se mnogo pisalo, ada li vi mo`ete da mi ka`ete {ta mu seta~no u optu`nici stavlja na teret? Pi-tao sam ljude iz privrede, niko ne zna,pitao sam svoje najbli`e prijatelje, ni-ko opet ne zna. Kako obja{njavatekontroverzu izme|u te dve krajnosti,da je to najubedljiviji doga|aj pro{legodine, a da niko ne zna za {ta je kon-kretno optu`en?

Dobro, kako vama to izgleda?Neka se time bavi Tu`ila{tvo. Ja bih

kao obi~an gra|anin Srbije voleo da jedr`ava uvek u pravu. Ali da je sigurnou pravu. Kona~no, takva dr`ava gara-ncija je svima nama. Fenomen togMi{kovi}evog slu~aja, ipak, krajnje jezanimljiv. Pu{ten je uz najve}u kauci-ju u istoriji pravosu|a. Svetskog.Uhap{en je njegov sin. U istra`nomzatvoru je proveo {est meseci. Onda jeMi{kovi} o~igledno zaklju~io da je zanjega li~no i njegovu ekonomsku bu-du}nost ovo tako velika opasnost daje mobilisao sva finansijska sredstvada bi se branio. Anga`ovao je „peri-ke“, kako im se ve} kod nas rugaju ipored njih najopasniju ameri~ku lo-bisti~ku grupu Podesta, gde je ro|enibrat vlasnika - direktni savetnik Oba-me. To sve zabavlja na{u javnost, a jamislim da od ove ta~ke sve postajeneuporedivo ozbiljnije za Srbiju. I ne-ma nikakve dileme da je dr`ava, iliVu~i}, ko god, mnogo ja~i od Mi{ko-vi}a, ali je igra krajnje opasna. Anga-`man Mi{kovi}evih „perika“ je takavda mo`e temeljno da poljulja perspe-ktivu u toj me|unarodnoj emancipa-ciji Srbije. To su ljudi velikog ugleda usvojim sredinama, gde bitno uti~u naformiranje zvani~nih stavova.

Ono gde mislim da je Mi{kovi} kriv,po{to sam vam obe}ao da }u odgovori-ti na svako va{e pitanje, jeste da je kaonajve}i privrednik Srbije i najbogatiji~ovek regiona, propustio svoju istorij-sku odgovornost da promeni svojuulogu u dru{tvu i nas ostale povu~e.On je `eleo da ostane politi~ki partnersvakoj novoj vlasti, umesto da jednomiza|e iz politike i da i nama ostalima nataj na~in zatvori vrata. U tom smislu,Mi{kovi}eva krivica je civilizacijska.Doda}u i ovo - ni me|u politi~arima, unjegovom slu~aju, nema nevinih. Na-dam se nekom obliku spu{tanja tenzi-

ja, da cela stvar izgubi svoje detonatorei eksplozivnu ubojitost, neka ostane nasudu da to re{i bez politi~ke i me|una-rodne dramatizacije.

Svedoci smo da cela zemlja zavisiod {eika koji treba da ulo`i nekoli-ko stotina milona u Srbiju. Je l’neko pri~ao s vama o tome? Zar viu klubu Privrednik nemate ve}epare od toga? I gde jo{ mo`ete on-da da ih ulo`ite, osim Kosova?Danas vi{e niko ne raspola`e ozbilj-

nim parama u privatnom sektoru,osim par lepih izuzetaka. Pre }ete temilijarde na}i u na{im dugovima. Po-gledajte debakl Beohemije i Interko-merca, prethodni debakl Interkopa,pre toga Farmakoma. Javna preduze-}a generi{u gubitke i dr`ava se nepre-kidno zadu`uje kako bi pokrivala tegubitke, dok privatni sektor tone. Me-|utim, ono {to je `ivahno u srpskomprivatnom sektoru jeste fleksibilnost.Dajte malo podr{ke pa }ete videti ka-ko raste. Setite se 2000. Srpski privat-ni privredni sektor je bio mali i finan-sijski neubedljiv. Slovenci su ovde do-lazili s malim parama kao ogromnibogata{i. Merkatoru je \in|i} dao ze-mlji{te besplatno, samo da bi u{li u in-vesticiju, da bismo za tek par godinakasnije Mi{kovi} i ja poku{ali da napa-dnemo Merkator. Mi smo potencijalnotoliko narasli da smo mogli da predu-zimamo ozbiljne korake u integracijiekonomskog prostora biv{e Jugoslavi-je. Dajte nam {ansu, to je `ivahan sek-tor koji ima perspektivu.

Da li se taj dil krupnog biznisa ikrupne vlasti odigrao jedino podKo{tunicom i kako gledate na tovreme? Da li je ipak vreme da jav-no ka`ete da je, na primer, od vasneko tra`io da kupite Novosti kaootklon VAC-u?Ko{tunica ni{ta nije inicirao u tom

smislu, ali jeste bio naklonjen doma-}im privrednicima u odnosu na stra-nce, to je ta~no. U vreme njegove vla-sti desio se svetski investicioni bum,kad je je do{lo do vrtoglave potra`njeza svakojakim investiranjem, a bankesu na tr`i{te isporu~ivale neverovatnekoli~ine raspolo`ivih kredita. On jebio samo nemi svedok doga|aja i pot-puno mu se bez razloga pripisuje od-govornost u tajkunizaciji Srbije, kakose to ve} kompromituju}e naziva. Amo`e li to da se i ovako pogleda - da jenas, srpske privrednike, ba{ on na~i-

Mislim da }e Vu~i} i}i prema formiranju

velike koalicije, najmanje

dvotre}inske, kako bi se kona~nopoliti~ko re{enje o

Kosovu (neka formapriznanja) donelo uvelikom politi~kom i parlamentarnomkonsenzusu. Ako

sam ja u pravu, naistom mestu }e seokupiti gotovo svi

osim Ko{tunice

Postojirazmimoila`enjeizme|u Vu~i}a

i Nikoli}a, ali ono ne}e bitno uticati

na politi~ke doga|ajeu ovom trenutku

Ne znam kome dugujem pare za

kreditiranje Novosti.Da li je to i dalje VACili je to Bogi}evi} izFarmakoma, kako

pi{u novine. Zamislite, niko me ne zove oko duga

od 20 miliona evra

Moj sin slede}e godinezavr{ava {kolovanje u

Americi i izrazio je`elju da se vrati. Rekao

sam mu da nema gde da se vrati. Gde da do|e?

30Nedeljnik

sto upropastio? Zadu`ivali smo se ikupovali, a sad propadamo. Drugedr`ave su pritekle u pomo} svojimprivrednicima, na{a vlast se pona{apotpuno suprotno.

Da li vam je on tra`io da budetebrana ka VAC-u?Kako da budem brana od VAC-a,

kada sam ba{ sa VAC-om napraviougovor? To je jedna od tih mistifikaci-ja. ^ak je jedan ~lan ugovora ograni-~avao VAC da preuzme Novosti preokon~anja izbora, upravo kako bihpobegao od Ko{tuni~inog neraspolo-`enja kad shvati da mi je VAC partner.

Ko je onda danas vlasnik Novosti?Doskora sam smatrao da je VAC, a

danas }u vam re}i da sam ja ve}inskivlasnik, s tim {to mi je ograni~enoupravljanje na 25 odsto. Pitanje nakoje nemam odgovor jeste kome du-gujem pare za kreditiranje te kupovi-ne? Da li je to i dalje VAC ili je to Bogi-}evi} iz Farmakoma, kako pi{u novi-ne, ali on to pitanje ne pokre}e. Zami-slite, niko me ne zove oko duga od 20miliona evra.

Kritikujete dr`avu kako ne zna daupravlja. Kako ste vi u Novostimanapravili toliki dug?Dug Novosti je nasle|en. Moja kom-

panija je, kad smo preuzeli Novosti,

napravila pravni i finansijski bilans.Imate ga na sajtu Novosti. U njima sejasno vidi da je taj dug nasle|ena stvar.Novo rukovodstvo ga smanjuje, ali jeon na`alost i dalje veliki jer nas dr`avakamati zelena{kim kamatama.

Da li ste se pomirili s premijeromposle one o{tre debate preko blogana sajtu SPS?To je pisao va{ kolega novinar i iz pi-

sma se jasno vidi da on nije ~lan SPS.Pored svega pi{e: „Beko je bio blizak sMilo{evi}em.“ Gde to mo`e u SPS dabude problem? To je jedno nesre}nopismo koje je tako trapavo napisanoda je u su{tini najvi{e napadnut Vu~i}.Govori o tome da je Vu~i} nekredibi-lan i tako dalje, {to je isprovociraloreakciju naprednjaka. Mislim da jeDa~i} posle duboko za`alio {to je do-zvolio da se u to upetlja. Ina~e, s Da~i-}em nisam u sva|i. Videli smo se kodBjelogrlica na ro|endanu, nisam ste-kao utisak da postoji problem.

Kako vam danas deluje Ivica Da~i},s kojim ste bili partner iz devedese-tih. Koliko vas je on iznenadio?Ivica sazreva u okviru istog. Ivica

mo`e da trpi. To je pokazao kod Milo-{evi}a. Zamislite da ne budete na Mi-lo{evi}evoj strani, a preuzmete mustranku dok je jo{ `iv. On je ve{t poli-ti~ar, ima visok stepen tolerancije, ko-

ja predstavlja i njegovo najve}e ogra-ni~enje. Ne}e imati komfor na mestupremijera sve dok postoji ovako izra-`ena neravnote`a odnosa snaga.

A {ta mislite o povratku Borisa Ta-di}a u politiku?Sve {to je Boris Tadi} znao i umeo

pokazao je na vlasti. A to se nalazi ne-gde na relaciji izme|u Ni{ta i Stra{no.Nema dileme koliki je \ilasov dopri-nos demoliranju uticaja DS. Ja sma-tram da svi imamo pravo da se bavi-mo onim {to se u strankama de{ava,jer te stranke nisu privatne, ve} javnatekovina i pripadaju svima bez obzira{to nismo njihovi ~lanovi ili osniva~i.Pa na kraju, one upravljaju na{im `i-votima, opredeljuju karakter dr`ave ukojoj ̀ ivimo kad do|u na vlast. U tomsmislu tu`no je da DS mo`e jedino daponudi kao alternativu \ilasu - Bori-sa Tadi}a. Mo`da privremeno, ali odnjega ne o~ekujem ni{ta vi{e, i u tosam se uverio kad sam ga nedavnogledao u „Utisku nedelje“. Svi drugisu pogre{ili oko njega, i doga|aji kojisu se de{avali desili su se izvan njega.Ni traga o ose}anju odgovornosti ilibilo ~ega {to bi pokazalo da je sazreo unekim svojim uverenjima. Potpunomi je jasno da je za njega vlast u DSnajbolja opcija. Ali, nije za nas kojimaje potrebna jaka opoziciona strankakao regulator vlasti.

INTERVJU MILAN BEKO

Ko danas glasno govori? Da mo`da SANU nije kriti~nai inicijativna? Muk odatle.Zadovoljni su u svojoj ti{ini.Crkva ne{to govori, ali mi senjen jezik ba{ uvek i ne dopada. I niko vi{e. Za{to?Zato {to se, kao i akademici,pla{e da }e njihove biografijeosvanuti na naslovnim stranama najgorih tabloida. Da }e i sami od „[api}a“postati „Gangule“. Ta tabloidna javnost do}i }e i po Vu~i}a sutra, kao {to je do{la i po Tadi}a

3116. januar 2014.

U ~emu mislite da je najvi{e gre{ioDragan \ilas? Kako su njih dvoji-ca mo}nika tako brzo pali?On je dokazao da je nesposoban po-

liti~ar. Te{ko je unakazio perspektiveDS na ovim izborima. Kao gradona~e-lnik je doprineo kompromitaciji grada,nije u~estvovao niti u jednom ozbilj-nom poduhvatu koji bi menjao gradnabolje, nego je pravio ~itavu serijukompromisa kako bi u~vrstio svoj po-liti~ki polo`aj. Tako|e je totalpopulistai to me ni{ta ne ~udi. Danas je u situa-ciji da }e biti prinu|en da brani svojuli~nu sigurnost i sigurnost svoje kom-panije koja mu je vrlo bitna. Mislim da}e na samom kraju, u tom smislu, po-ku{ati da trguje nude}i stranku.

A ^eda Jovanovi}, imali ste mnogovere u njega?^eda Jovanovi} je uz Vu~i}a naj-

talentovaniji politi~ar na na{oj sce-ni. Nedostaje mu fokus, on je ~ovekpolicentri~nih interesovanja. U istovreme `eli da bude i politi~ar i pri-vrednik, i da u~estvuje u sport-skom, dru{tvenom i svakom dru-gom `ivotu. Imate ga na svim geo-grafskim meridijanima i u svim te-mama, on jednako dobro poznajepolitiku, golf i vina, letovali{ta, zi-movali{ta, marke. Kad bi se fokusi-rao i posvetio, mogao bi da dâ kru-pan doprinos srpskoj politi~koj sce-

ni, jer je odlu~an. On i njegova po-rodica `ive u rovu ve} godinama.On je hrabar ~ovek.

A {ta pomislite kad ~ujete izjavuministra Ba~evi}a? Da li ~ovek kojine razlikuje deset od deset hiljadamilijardi mo`e da vodi jedan takavresor? I da li sve to dovodi u pita-nje staru pri~u o kadrovima SNS?Ministar Ba~evi} se po tome ne

izdvaja od dobrog broja svojih kolega.On je samo pogre{an, na razli~it na~inod onih drugih pogre{nih u vladi. Ni-je samo re~ o jezi~koj gre{ci nego onerazumevanju veli~ina, nerazume-vanju resursa kojim se bavite. Da muje neko do{ao i rekao: „Gospodine Ba-~evi}u, imate milion evra platu“, jasam siguran da bi on znao da ne{to ni-je u redu. Da u|e u radnju i da mu ne-ko ka`e da hleb ko{ta hiljadu puta vi-{e, znao bi da ne{to nije u redu. Kadste ministar, morate da imate jasnupredstavu o resursima kojima upra-vljate i ne mo`ete da napravite gre{kuizme|u deset i deset hiljada milijardi.I mi se onda pitamo za{to nemamoprojekte? Ko je kriv {to za kredit kojinam daju Arapi, sto miliona za poljo-privredu, konstatujemo da nemamoprojekte? Da ste zvali Kosti}a u triujutru, i pitali ga „da li ima{ projekatza sto miliona“, rekao bi „imam“. Stomiliona je za jednu veliku firmu OK, a

za nacionalnu ekonomiju ni{ta.

Gde vidite onda Srbiju za deset go-dina, a gde dana{nje glavne aktere- Nikoli}a i Vu~i}a?Uvek kad ka`em da projekciju Srbije

kroz deset godina sagledavam krozprojekciju lidera, moja supruga meupozorava da }e neko pomisliti da samzagovornik diktature. Naravno da ni-sam, ali sam svestan na{eg nacionalnogkaraktera koji uvek iznova tra`i vo|u.

Mi imamo ekonomsku perspekti-vu, pod uslovom da joj se okrenemo.To }e pre svega zna~iti da prestanevo|enje nove izborne kampanje istrana~ko napucavanje koalicionihpartnera ve} u slede}em momentunakon formiranja vlade. Na{a naju-bedljivija ekonomska budu}nost je uagraru i energetici. Srednjoro~no,moramo da unapredimo obrazovnisistem. Tehnolo{ka unapre|enja nasmimoilaze, mi smo obrazovno nes-premni da podr`avamo dalji rast.

I koga vidite da sprovodi taj planza deset godina?Ako Vu~i} bude postavio tu agen-

du, mobilisao pomirenje svih elita ivlasti, i po~eo da nas ekonomski podi-`e, vidim da }e taj dvojac opstati. Aako Vu~i} to ne bude uradio, vidim da}e opstati samo Toma Nikoli}. Dakle,odluka je kod Vu~i}a. N

O Mi{kovi}evom hap{enjutako se mnogo pisalo, a da li vi mo`ete da mi ka`ete {tamu se ta~no u optu`nicistavlja na teret? Ono gdemislim da je Mi{kovi} krivjeste da je kao najve}iprivrednik Srbije i najbogatiji~ovek regiona `eleo daostane politi~ki partnersvakoj novoj vlasti, umestoda jednom iza|e iz politike i da i nama ostalima na taj na~in zatvori vrata. U tom smislu, Mi{kovi}evakrivica je civilizacijska