KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Godina II ° Broj 2 ° 2012. ° Beograd

KOLONADA

ISSN 2217–5954

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Izdava~

Sindikat EMS

Resor za kulturu

Za izdava~a

Milovan Andri}

Urednik

Marija [korni~ki

Uredni{tvo

Tihomir Jovanovi}

Janko Levnai}

Aleksandar Opa~i}

Adresa:

Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000

E-mail: sindikat@ems.rswww.sindikatems.org.rs

Uredni{tvo: marija.skornicki@ems.rstihomir.jovanovic@elektroistok.org

Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom - za Almanah

KOLONADA

Sadr`aj

Broj Dva, Marija [korni~ki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Dragan B. Marjanovi}

ONI POZNAJU QUBAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

DESPOT STEFAN – DANAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

SVETI SAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

ISHOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

POKRIVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

ZAHVALNOST U RAVANICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

POKORNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

SINERGIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

BEZ PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

UNINIJE (ZABORAV JEDINOG) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

JEDNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

VIDI SE SAMO POQUBAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Qubomir Kosti}

HAIKU PROBLEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

DOGA\AJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

TU@NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

ONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

PE[^ANIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

O. K. COMPUTER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

O GOMEZU, PIVU I @ENAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

MALI DOGA\AJ U PABU KOD XOA (Cut!) . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

21st street . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

POTRAGATRAGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ULICE STAROG EGIPTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Milan Stefanovi}

VIDELO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

VRA]AWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

TA^KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

NESTRPQEWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

SLUTWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

ODVAJAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

RAZMETAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

OSE]AJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Dragoslav Tomovi}

VASEQENA – MAJKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

@IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

NASTAJAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Milija Ili}

KOM[IJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

DUG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

BEZVEZWAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

KAMPOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Majovski M. Vu~eti}

KO[AVA JE @ENSKOG RODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Nata{a Mihajlovi}

NAU^NO FANTASTI^NA QUBAVNA PRI^A . . . . . . . . . . . . . . . 41

Tihomir Jovanovi}

DOSIJE KALEMEGDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Likovni prilozi

Ladislav Perge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 do 67

Svetislav Jankovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 do 69

Dragan Blagojevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 do 72

Sa{a Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 do 78

Aleksandar Opa~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 do 82

Biografije

Dragan B. Marjanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Qubomir Kosti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Dragoslav Tomovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Milan Stefanovi}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Milija Ili} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Majovski M. Vu~eti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Nata{a Mihajlovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Tihomir Jovanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Ladislav Perge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Svetislav Jankovi} – Cale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Dragan Blagojevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Sa{a Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Aleksandar Opa~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

_________________

Broj Dva

Po{tovani ~itaoci,

svako od vas, koji dr‘ite u rukama ovaj broj Kolonade, svedoci ste

niza, koji samo ime ovog almanaha nosi1. A ime daje ~itavu lepezu

zna~ewa, u prvom redu povezuju}i niz dalekovodnih stubova, tran-

sformatora i postrojewa, koji su predmet poslovawa Elektromre‘e

Srbije2 sa nizom autora koji van svojih poslovnih anga‘mana, u ci-

qu spokoja du{e i iskazivawa svoje kreativnosti, neguju i razne vr-

ste umetnosti.

Te‘wa nam je okupiti i motivisati, otkriti, pokazati i pred-

staviti ih na prigodan na~in.

Ima ih koji su boja‘qivi izneti svoje radove, ali nama nije

namera kritikovawe ve} ukazivawe na wihovo stvarala{tvo i pove-

zivawe, kako u okviru Elektromre‘e Srbije, tako i {ire, prikqu-

~uju}i u ovom broju i radove kolega iz Elektroprivrede Srbije... U

prvom broju, smelo se prognozirala i me|unarodna saradwa. Nismo

ostali na najavi. Me|u likovnim radovima su i radovi dvojice auto-

ra iz Elektroprivrede Crne Gore.

Tako|e, nismo zaboravili ni na{e penzionere, jer i me|u wima

ima jednako kreativnih i uspe{nih stvaralaca.

Proces je pokrenut. Sindikat je dao podr{ku a na nama je da

motivacijom, uporno{}u, energijom i rado{}u, duhovno i stvarala-

~ki pro{irimo i promovi{emo identitet na{ i na{eg elektro-

privrednog jedinstva.

Urednik

5

1 fr. Colonnade – red / niz stubova, hodnik ili dvorana sa stubovima...2 JP EMS se bavi prenosom (prenos celokupno raspolo‘ive elektri~ne ener-

gije do elektrodistributivnih podru~ja, ili velikih industrijskih potro-

{a~a i prekograni~ni promet elektri~ne energije), odr‘avawem i upravqa-

wem prenosnim sistemom...

Dragan B. Marjanovi}

ONI POZNAJU QUBAV

^udno se zdeva

pod mene poj.

Ti nasu{ni glasi ne obavezuju

i ne kradu.

Poznajem, u senci na ivici {ume, Tvoj,

bo‘anski odgovor.

An|eo nad {umom sa‘ima vazduh i svod

i zgu{wava nadu.

Traje senka i preti~e namere...

Vi{e

od bilo ~ega

pesma heruvimska,

oni znaju,

ostavi}e me da umrem.

DESPOT STEFAN – DANAS

Ja, beskrajnim dubinama ve~ne qubavi raweni,

Stefan,

sin Lazarev, despot srbski,

7

ogwem, radi mene snishodja{~eg Logosa

sa‘e‘eni,

zbog roda potoweg nerazumnog, Gospodwe qubavi radi,

ponovo i ponovo, kao kakav du‘nik, dela nedovr{enog,

dolazih me|u vas, sinovi,

{to nikako da prelomite ‘elite li ili ne

Savqanima i Lazarjanima se nazvati.

Ali iskusih svakim dolaskom da se i nebratoqubni Kain,

koji vazda mi{qa{e za sebe da je dobar pred Bogom,

dobro u vama udomio.

Bogoqubqu, bratoqubqu i svakoj dobrodeteqi

strani ste postali; delo moje prezreli...

Napraviste takav mete‘ i vrzine, sve mene gaze}i,

da i onima ~istima,

Bo‘ji istiniti, spasonosni put posta nevidqiv...

Zato stradate...

Zaboravili ste moju poruku i kome zemqu u nasledstvo

ostavih.

U moje ono vreme, va{im precima na~alstvuju}i biv{i,

to na slu‘bi Gospodu bejah;

bdiju}i i trepte}i nad jednim tek:

da ‘ivonosna uska staza poverenom mi rodu ne ote‘a,

ili obqutavi

i hristijanska na{a blaga voqa ne oturobi,

a sve drugo – kako Gospod da.

I ne bejah odvi{e gospodar; nego otac...

Ne prestah, pak, ni do danas raspiwati se me|u vama, ~eda,

nameran da vam predam samo jedno,

ono najve}e,

{to i primih od bo‘anstvenih nam predaka

najistinoqubivijih,

8

a {to sav svet, nemaju}i takvih putokaza, jo{ uvek

ne nalazi...

Ali ne izobrazi se, ~isto i besprekorno,

predugo,

Hristov lik u srcima va{im...

I danas kona~no uvi|am – vama u ~vrstom umu stajati,

nije mogu}e!

Pa ipak ona ~udesna i prebogata i prepuna,

samo prekrasnim podvizima sazdavana,

od svetih nam poverena, riznica Bo‘ije qubavi,

ne isprazni se.

Svetih hodatajstvu blagodare}i, duboko,

u nerasudqivim dubinama va{eg bi}a, Agnec nezlobivi,

Jagwe Bo‘ije,

~uva se.

Ne um, ni pravda, ni vera, nego Jagwe!

I zato vam ka‘em: – Ja }u!..(Izvesti vas na vrhunce vetrovite)!

Sami, niste mo}ni...

A za va{e uzdarje, za va{u blagodarnost Bogu, ~eda moja

maloblagodarna,

sam Gospod }e se, na slavu svetog svog imena, postarati.

SVETI SAVA

Ne mo‘e{ ga naslikati – izmi~e mu lik.

Ni opevati, ni opisati ni izre}i.

On je uvek tu, ali uvek nedostaje stih.

Kao da stalno odlazi...

Gde se to sklawa, gde tihne,

gde zaklon nalazi?

A najve}i.

9

S wim se ne mo‘e{ nadja~avati,

On i ne pristaje da bude ja~i.

Tu je, uvek ga mo‘e{ dozvati.

I uvek se povla~i...

A vidim, jo{ uvek ~uva nas...

Mu~e se neprijateqi brojni,

kako da uklone neprisutnog...

A mi?..

O, da li smo ga jo{ dostojni?

ISHOD

Svetlost je u susretu

i ispred trena je.

Svetlost je pre od vremena

i od susreta je.

Susret je od oblika

i od qubavi je.

I tren je od susreta

i qubav i svetlost u wemu bivaju.

Va‘an je tren i susret, ~oveku;

od wih je svet.

I ima jedan ishod, (koji je i po~etak),

u kome je sve;

i bez wega – nema ni~ega.

I u ovom svetu susret i qubav

(stalno) izmi~u.

Zatraju tren i nestanu.

Zavr{e se, (ili nastave!),

u Jednom.

10

POKRIVAWE

Marija je ovo znala; Egip}anka;

ali nije govorila.

Rekla je prosto – daj mi

neku ode}u,

da pokrijem stid.

I samo je,

kad treba,

preletala Jordan...

Za{to ti misli{,

skverni,

da ne{to zna{

o svetlosti?...

(Opet sam se previ{e pribli‘io sebi;

do prelesti.

I ovde mi, opet, treba (neko) drugi,

da on u~ini.)

ZAHVALNOST U RAVANICI

I kamen i potok

i vekovi

i Nikodije koji ih poznaje –

svi koji me dovedo{e,

tvore me.

A ovde je car, Lazar,

ve}i!

Ne umem

da im vratim

vidawe...

11

A kao da su radi mene.

Kako da im ka‘em hvala?

Pesma

koju sami oni

u meni proishode, otkri}e.

POKORNOST

Ako sam i~emu dorastao,

dorastao sam, ka‘u,

svom teretu.

Zato im nije jasno

za{to me taj teret satre,

za{to me tako duboko

u zemqu zari.

Kao da ne znaju da teret

ima sjaj i gospodstvo

i da je, slabome, stra{no –

zbaciti ga.

SINERGIZAM

Meni bezbri‘nom, veselom, osun~anom,

rascvetalom,

vazduhom ushi}enom

cvetu,

vetar {to pirnu odnekud,

duhom poznawa ukruti latice.

12

Celostan postah,

sposobnost da tvorim dade mi se;

ose}aj svemo}i.

Postadoh ‘i‘a; koren svemu...

– Koga da stvorim?.. Sunce nada mnom

ili zemqu iz koje sam?..

Kome tajnu da dam?..

Drugi bezbri‘ni cvetovi

i ne slute moju tajnu;

a ja – evo, poznajem da sam cvet...

i gle – mogu da vidim svoju boju!..

– Kakva je tvoja boja? –

pitam ostale oko mene;

i niko ne zna.

Ma pij vetar i sunce – ka‘u.

Znam – odgovaram – ali,

ja palim sunce...

Kad se ja radujem, ono sija!..

A tugom...

Tugom bih mogao da ga ugasim.

Zar to ne znate?..

– Kakva je tvoja boja? – pitam svakog...

I niko ne zna.

BEZ PESME

Bilo bi boqe da za}utim,

kad mi ve} pesma ponestaje;

Ne bi vaqalo da bez pesme

ostanem.

Zar da ispred we idem?

Zar znam

bez we da kro~im?

13

Zar ne znam da niko bez pesme ne stupa,

da svakoga pesma vodi?

Samo ja, kao najnerazumniji,

bez pesme nastojim...

kroz lavirinte,

kroz tamu, kroz raskrsnice...

Samo zato

{to se postideh sopstvene Pesme...

{to be{e usamqena,

previsoka.

Samo zato {to dirnuh

~udesne visine...

koje – malo ko prati.

UNINIJE (ZABORAV JEDINOG)

U~malost. Uninije.

Prazni zov petla iz sela.

Odila‘ewe. Zamirawe...

Sve bez mene.

Nepokret...

u meni.

Sve bi promenio blagi starac u blizini,

zabavqen svojim poslom.

Kad nikne pesma,

ni~e zaborav.

14

JEDNO

Da li da se pokrenem?

Mo‘da }u time uvrediti sunce

dok me miluje.

Mogu daqine izgubiti spokoj.

Mo‘e prevoju nestati blagost...

Samo ovako izdaqe

put vijuga uzbrdo.

Po|em li mu,

sve bi bilo drugo...

A i vetar bi prestao

da mi bora haqinu.

VIDI SE SAMO POQUBAC

Izme|u neba i zemqe

je samo detiwstvo;

izme|u istine i ni{tavila

samo jedno dvori{te sa decom,

jedan vrt,

za igru

i odrastawe.

Tu se, kroz igru, u~imo ‘ivotu,

kroz ‘ivot igri...

Tu se opredequjemo, zauvek;

ili, ili...

tu se zavetujemo,

poqupcem,

na vernost... ili izdaju.

U oba slu~aja, samo je poqubac vidqiv,

da se ne ugu{i igra;

15

da ti

ostane{ ti...

da sve ostane mogu}e, tebi,

izme|u neba i zemqe.

16

Qubomir Kosti}

HAIKU PROBLEM

Sve svoje la‘ne drugarice

svesno sam trovao izgovorima.

Sve tu|e neumesne pri~e

nisu me zanimale.

Sa 14 sam shvatio

da je pubertet prolazan.

Ostao je jedan sasvim mali problem...

DOGA\AJ

U ~udnoj {umi

na rubu granice

koraci moji kvare zvuk.

Sigurna staza putuje kroz drve}e

odjek lo{ih |onova.

Gleda me neka zanimqiva ptica dok

dosadna ki{a i daqe pada.

Moje staro odelo gubi koncepciju

u jeku kasnog prole}a.

Danas sam video dve zelene bube kako

u velikom cvetu

vode qubav.

17

Ta polenska perverzija

na~as je re{ila moju alergiju.

Nisam ni slutio da su tvrdokrilci romanti~ni

dok sam pravilno vr{io stra‘arsku du‘nost.

TU@NO

Kroz prazne senke

vra}am lik ne‘nog i mekog.

Grlim pro{lost,

to ni{ta ne mewa.

Pla~ i ovoga puta nije re{ewe.

Sutra }u znati kako se ose}am.

ONA

– jedna izgubqena polovina

– mla|a sestra koju nikada nisam imao

– mo‘da samo ona koja se ozbiqno sme{i kao na|eni totem

– koja le‘i potrbu{ke dok ~ita iskrenosti

– se stalno pita

– odbacuje gluposti iz svoje lepe pametne glavice

– postaje moja enigma

– moja virtuelna sumo lepotica

– muza gordih mu{karaca

– koja stvara sebi svoju poeziju

18

PE[^ANIK

Pe{~anik, ba{ kao pe{~anik, dubio je stalno na glavi i samo se pesak

igrao vremena. Iz ne~ije, ne ba{ uspele misli, trebalo je da nastane

ne{to {to ga mo‘e sa~uvati. Kao i ostala deca iz vode, curio je iz

vremena u prostor, iz prostora u zemqu, duboko, duboko, gde ga je

u zagrqaju majke vatre sa~ekala beskrajna kona~nost kojoj je

saznao ime. Pe{~anik, onaj isti stari pe{~anik, strpqivo

je ~ekao i sedeo na svojoj glavi. Poznata imena, zamorni

detaqi, ponovne slu~ajnosti i dobro znani gosti.

Gore – dole, dupe – glava – sve je to uticalo na

raspored zrnaca, decu i dobro vreme.

Pe{~anik, ba{ kao pe{~anik,

ostajao je isti, ali ipak...

Vreme je na vreme

saznalo z a { t o

pesak ima svoj

P E [ ^ A N I K

i z a { t o su ba{

sva deca v o l e l a da

dube na glavi gledaju}i

sme{ne, velike qude, sa {e{irima,

ki{obranima, nao~arima i satovima, kako

glupo hodaju po plafonu... I nikada se nije saznalo

z a { t o je ba{ tako moralo ali je sve ipak dobijalo smisao...

Plafon se mewao za pod i gledalo se sa ve}e visine, vaqda daqe,

vaqda jasnije, sa vrlo o~iglednom namerom... Pobediti s t a r o s t...

Ubiti promenu. Nadmudriti vreme. Zaboraviti sebe. Polako nestati...

Pe{~anik, onaj isti stari pe{~anik, strpqivo je ~ekao sede}i na svojoj

glavi... Poznata imena, zamorni detaqi, dosadni i dobro znani gosti uvek

predvidqive kona~nosti. Dole – gore, dupe – glava... Sve je to uticalo na

raspored zrnaca, decu i „staro dobro vreme“. Ekonomi~nost je trebala da

nadmudri po{tewe, pametni koraci su bili samo oni upu}eni napred. Iz

ne~ije, ne ba{ uspele misli, nastalo je ~udo koje je mogao sa~uvati samo

pesak... P e s a k koji se igrao vremena i curio iz prostora u p r o s t o r.

19

O. K. COMPUTER

Evo je.

Opra{ta se sa glupom drugaricom i ulazi u svoj mra~ni ulaz.Psuje prekida~ i nespretno baza po stepeni{tu.

Evo i mene.

Skoro da sam iza we dok ona od sopstvene lupe srca ne ~uje ni svo-je korake.

Jo{ malo. Jo{ samo malo.

Duvam joj u vrat. Ne‘no. Potom vrisak. Sti‘e ga udarac. Ta{nana mojoj glavi. Nije ne‘no.

– Upoomoo}! Maanijaaak!

– Tamara, ej Tamara... Smiri se. Slu{aj, Tamara... Volim te, eeej!

– Idiote jedan! Nisi normalan... Ko si ti?!I kako mi uop{tezna{ ime?!

– Zna{... nije bitno. Samo sam hteo da zna{ da te ba{ volim...ono... dugo. Zna{?

Ru‘a. Polomila se. Jebi ga.

– Da... ovaj, volim te! Ovo je za tebe!

Kona~no sami. Ja i ona. Poslu{ao sam dedin savet. Izgleda da jematora {valer~ina stvarno nekada imala stila.

Kako je lepa... I {ire joj se nozdrve od uzbu|ewa. Ba{ je volim. Iba{ dugo.

– Tamara, ej, podse}a{ me na ‘drebicu, zna{?

Izleteo sam se.

– Ma nosi se bre manija~e jedan, i ti i ta tvoja glupava ru‘a i ta‘drebica... !!!

Potr~ala je uz stepenice sada ve} smelo. Okrenula se.

– Deebilu glupi!

Stajao sam, onako posran, sa slomqenom ru‘om u mra~nom ulazu.

Skoro godinu dana sam bildovao hrabrost za ovakav korak, ve‘baodanima sa dedom lajv nastup, kupio sako, promenio nao~are i ... ?!!

Vra}am se ku}i i palim kompjuter. Tu sam bar siguran.

20

O GOMEZU, PIVU I @ENAMA

Gomez i ja smo dobri prijateqi.

Varamo svoje ‘ene koje zbog nas piju pivo.

I Gomez i ja pijemo pivo

jer smo ja~i od na{ih ‘ena.

U stvari,

ja~i smo i od ‘ena sa kojima ih varamo.

Gomez i ja smo stvarno jaki momci,

otvaramo pivo jednom,

drugom ih obaramo s nogu.

Tada i one po~iwu da piju pivo,

vaqda misle da ih varamo sa svojim ‘enama.

Gomez ka‘e da je toplo pivo boqe od wegove ‘ene.

To izgleda govore svi prevareni mu‘evi

ili bar oni koji su bili sa wegovom ‘enom.

Gomez stalno nabraja razloge zbog kojih je pivo boqe od ‘ena

i gotovo da je siguran

da se pivo nikada ne quti kada ga vidi sa drugim pivom.

Gomez i ja smo odrasli zajedno

i pivo je na{e opredeqewe,

zajedno varamo i na{e i tu|e ‘ene

Gomez i ja smo stvarno dobri prijateqi.

MALI DOGA\AJ U PABU KOD XOA (Cut!)

Kada se pojavio mali Irac u pabu je dobra ve}ina za}utala.

Mali Irac i taj sjaj u o~ima terali su na ponovni razgovori sklawawe pogleda.

Na bini su bila 4 drogirana crnca u sun~aqka odelima a natekliElvis je plakao u mikrofon.

Bez ultra divqe mambita ze~ice momzi iz diska bi sli~ili srawu.

21

Veliki gazda Xo je sa poslovnim Kinezima ispijao 4 ru‘e dok mu se‘ena ispred nosa va}arila sa nekim hispano kokainomanom.

To jeste odavalo utisak nekog krajwe napetog lokala gde sesvakog trenutka o~ekivao prestanak snimawa.

Pri{av{i Xou, mali Irac kimnu Kinezima pa pogleda Xoa zna~aj-no u ono ispravno oko.

Crnci su ~inili bi–bap pokrete.

Elvis je obla~no gledao goste.

Mambita je {acovala debelog napaqenog bankara.

Gazdarica ovog ~udnog paba je provalila da jeprovaqena u kurvarluku.

A mali Irac se nakon ovog dugog,

dugog i iscrpquju}eg pogleda,

nasme{io kao na|eni de~ak,

potegao svoja dva revolvera

i potom gazda Xou uni{tio odelo isprqav{i pritomi goste u blizini.

21st street

Maltretirawe sa datom

dokazivalo je krivicu wenog qubavnika.

Zaplet se odigrao malo pre raspleta.

Uloge su izme{ane u jednom deqewu karata.

Chicago Joe jeste potegao ki{obran

iz koga je izletelo se~ivo i da,

gadno je bilo pogledati krupijea.

Qubavnica jeste glasno plakala,

polako je nestajao i trag wene qubavi.

He said sorry mr. barmen

But ring that money of the table,

gospodin krupije vi{e nije wen qubavnik.

Chicago Joe jeste govorio taj english

22

i to se zaista desilo pre par minuta

i meni jeste sav novac ostao razbacan po stolu

i zato mr. cab driver,

can you drive me please to the 21st street?

POTRAGATRAGA

U malom baru na kraju ulice, plutali su otu‘ni zvuci trube.

Momak sa velikim obrazima punio je ambijent memqivom

melodijom koja se te{ko skidala sa izraza lica.

Debeli barmen je izgledao dovoqno zauzet ~a{ama da bi

primetio neznanca koji je upravo ulazio.

Na liku neznanog je ve} dovoqno dugo boravio „izraz“

pa se bez mnogo buke ukomponovao u inventar.

Zvuci trube momka sa obrazima i gra{kama znoja nezgodno

su ga svrbeli po desnom dlanu.

Apati~na konobarica je glupo ‘vakala svoj bablgam

dok je primala novu poruxbinu hladnog piva.

Ta prostakiwa i dovoqno raspadaju}a atmosfera natera

neznanca da se sporo okrene i potra‘i sebi zanimqivije mesto.

ULICE STAROG EGIPTA

Bez asfalta naravno.

No}u bez neona.

Ipak, dosta sli~ne

ulicama

koje poznajemo.

Prostitutke i policajci.

23

Svako u svom poslu.

Zauzeti qudi,

nekud ‘ure.

Zanimaju me ma~ori.

Ma~ori bez stresa.

Ma~ori sa socijalnim.

Uvek siti ma~ori

u potrazi za uvek sitim, opu{tenim

i zbrinutim ma~kicama.

Oni ovde imaju ulogu svetih

i u~e sve u‘ivawu.

Niko im ne sme ni{ta,

osim, mo‘da,

ponekog xukca,

ateiste & sekta{a,

budaletine koja nema pojma {ta je to svetogr|e.

24

Milan Stefanovi}

VIDELO

Mirna daska, nema ~vorova.

Vidi se da je drvo raslo bez briga.

Trag u snegu.

Vidi se da je neko ‘urio.

Mrzne se na uglu mu{karac.

Vidi se po wemu da ‘ena ne}e do}i.

Gore svetiqke.

Ipak }e neko posrnuti.

Rizikuje solista.

Hor ga o~igledno mrzi.

Svako svojim putem.

Ali, nema toliko slobode.

25

VRA]AWE

Zrno za zvukom povratak u sitan cvet

Raspremi gnezdo pre selidbe ptico posledwa

Lik se u nali~ju odmara

Stepenici se smewuju, vra}aju te na po~etak

Izbacio sam je iz pesme

Ali se vratila u naslov

Vra}a se no} u napu{ten bunar

Pucao sam u sunce

Sad imam ujedna~eno prazno nebo

Kamen u grudima

I negativ kruga umesto glave

TA^KA

Re~ na po~inak

Dolazi ta~ka

Sa ivice sleti u ponor i razbije se

Iz klanca iza|u tri ta~ke

^ista prolaznost opijena padom

Po papiru prosta pokretqivost crnog oka

Jednooka {ara vezena ose}ajem

Mrqa pod le|ima upitnika

26

Cipela za uzvi~nik

Pola zareza

Crna rupa u papirnom mozgu

Kraj jedne qubavi

Me|a re~enici

Ta~ka

NESTRPQEWE

Odsawam ne~ije o~i

Pre nego ih upoznam.

Nagledam se predela po mrklom mraku,

Pa vratim pogled pre mese~ine.

Jato ptica zauzima lipu,

A ja se pitam: [ta kad odu?

Od bokala vina na stolu

Vidim sr~u po podu.

Kad shvatim da umem,

Tra‘im vrhunac bola

Jo{ dok je zanos u nastajawu.

Na svakoj slici prvo ugledam

Zavr{ni potez ~etkicom,

Oblak u oluku,

Okean u suzi.

27

Poravnam brda jednim pokretom ruke,

Stene razbijem srcem,

Kraqeve pretvorim u robqe,

Xelate u ‘rtve.

Odem pre savr{enstva u naredno slepilo.

SLUTWA

Ti{e od {apata

Jedared }u re}i da te volim.

Bi}e to gromoglasni udar po stvarnosti,

Popuca}e staklad u prozorima,

Uzlete}e sve ptice u isti mah

I zamrsiti nebo.

Svet }e hteti

Da se uporedi sa mnom.

Izmu~en qubavqu

Stisnu}u u {aci grumen zemqe,

Kap krvi {to iscedim posledwom snagom

Odne}e iz mene bol.

Osta}u oslobo|en od jo{ jedne istine

I nadmudren od zagonetke jednostavnosti.

28

ODVAJAWE

Odvajam metak od pu{ke,

Sliku od rama,

Pesmu od naslova.

Odvaja se rumen od sunca,

Bol od rane,

^e‘wa od pogleda.

Ko zastane, odvoji miris od cveta,

Ko ide, odvaja svoj put u stranu.

Odvaja se predznak od znaka,

Pas od vernosti,

Vrsta od vrste.

Odvaja se ~ovek od ~oveka.

RAZMETAWE

Ovo je krupan doga|aj za ~ove~anstvo:

Zapo~et sam iz sopstvenog verovawa,

Mekim vetrom pokrenut.

Idem od ~oveka do ~oveka,

Razgledam izlo‘bu.

Onaj koji je ponajmawe izgubqen u muci

Uvek prvi zapeva.

Ja sam razmetqivac ogrnut samo}om.

29

Ne govorim nikom,

Ali naslu}ujem varku bezgrani~nog prostora

Svedenog samo na postojawe.

Odmetnuo sam se od jave

Koja je iskrsla iz tame pred mene,

Prolazna i nemo}na

I kriva bez stida.

Nisam ogluveo od ratova

[to odjekuju vekovima,

Niti oslepeo od silnih izlazaka sunca.

Glas mi ima boju onog {to po‘elim.

Ja se razme}em izobiqem snova,

Uzbu|ewem,

Sila‘ewem u sebe.

OSE]AJ

Zalepiti najqubavnije pismo

Ve~erwom ki{om

I imati nepogre{iv ose}aj

Da }e se u putu izgubiti.

^estitati mravu punoletstvo.

Odugovla~iti sa nedovr{enim mislima

Sve dok je zemqa uvu~ena

U vrtlog sopstvene praznine.

30

Kurir }e poruku zaboraviti.

Bos }e, kao i obi~no, zalutati u kr{.

Sta}emo jedni naspram drugih,

Prostrani kao po~etak,

Ostvareni kao kraj.

Imam ose}aj: natera}emo se ili na smeh,

Ili na pla~.

Takva je Zemqa.

31

Dragoslav Tomovi}

VASEQENA – MAJKA

Od zvezda no}i venac na wenoj glavi

A boje duge, oreol svetice joj pravi.

Tvorac nad nama preko Majke bdije,

I tajnu svih tajni @ivot on u woj svije.

Kad maju{na du{a u vaskrs se vine,

Tad nit s’ postajawem u nama premine.

Nova zvezda za nas na nebu sine,

U ve~nom svetlu tmine i ti{ine.

@IVOT

Bo‘ija voqa milosti rasula

U nemi krik na{ih ~ula

Tad nebo ugleda nas

Du{ama snenim porodi spas

Rasko{ tela sudbinu nam pi{e

A cve}e ‘eqa opojno miri{e

^ar ‘udwe zanosno traje

Ma{ta roji rajske beskraje

32

Be{e li to {ala ili zbiqa

Sa vencem od lovora na putu bosiqa

Ve~nost ve} na{a imena pi{e

Dok se se}awe na nas ne izbri{e

Qubavi qubavi zauvek te bilo

Sve {to ‘ivi u tebi se zbilo

NASTAJAWE

Pomamom dah}u grudi i udovi goli

I posteqa gde se on woj moli

Nagon hormona i plameni ‘ar bludwe

Umiruju ve~itu mo} po‘ude strasti i ‘udwe

Tvorac dvoje u jednu du{u spaja

Opojni miris tamjana ‘ene i raja

^arobna svetlost Erosa obasja nas

Vulkan iz tela, krik, jecaj i spas

33

Milija Ili}

KOM[IJA

Pre neki dan u|em u kwi‘aru i zatra‘im „Kaznu i zlo~in“.

– Mo‘da ste hteli „Zlo~in i kaznu“ od Dostojevskog – qubazno }e

kwi‘arka.

– Kaznu sam trpeo, a sada biram zlo~in. Moj prvi kom{ija ima

„dobrog“ kera–pti~ara, razjuri mi svu ‘ivinu. Kazna je bila ta {to

sam morao da je sakupqam. Perja na sve strane, kao da sam se {kolo-

vao za skupqa~a perja, a ne za bravara i to diplomiranog! E, sada sam

re{io da tra‘im zlo~in...

@ena me gleda, ko zna {ta misli. Vidim da sam do{ao na pogre-

{no mesto pa iza|oh. Bi mi krivo {to ne tra‘ih „Gospodara tame“.

DUG

Rokovi me sti‘u a plata kasni. Ka‘em, rokovi, jer taj isti dug

sam odlagao ve} tri puta.

Da dugujem Bo}i obu}aru, ne bih bio ovako paranoi~an. Izujem se,

vratim mu nepla}ene cipele i u ~arapama, s ki{obranom u ruci, od-

gegam nekako do ku}e...

Da ostah du‘an Bori kroja~u, skinuo bih pantalone i u prqavim

ga}ama, skrivaju}i se po vrzinama, nekako bih stigao do ku}e.

34

Da to bi kafexija, ne bih ni svra}ao u kafanu, ve} bih, trezan i

suv ko treska, pravo ku}i. Ovako idem totalno lud.

Pa za{to, bre, ne ostadoh du‘an tre}erazrednim muzi~arima, u

kakvoj seoskoj birtiji? Mogao bih im i ja otpevati ne{to. Ovako,

avaaaj, do Boga miloga, moje plate jo{ nema. A ja, ni mawe ni vi{e,

nego ostadoh du‘an onom tuwavom kasapinu Milunu, zvanom To~-

kowa. Jao meni za mnom, do Boga miloga!

BEZVEZWAK

Ima krive noge kao u teleta, sitne zube kao u {teneta, o~i mu k’o u

Ri|e kad na zob nai|e ... a jede k’o popisna komisija. Posle toga bala-

vi kao prasence kada se najede surutke. ^esto pomiwe kako treba da

po~ne sa dijetom. Govori, da }e obavezno jedanput dnevno kao obrok

koristiti mravqe no‘ice sa ro{tiqa.

Wegovi poznanici su svoje prve ~ireve nazivali po wemu. Govore,

kako, ne samo da je zaslu‘io svoje mesto u paklu ... nego i ~itav apart-

man.

^ujem, tamo od nekih, da krimi}e ~ita od sredine, tako ne samo da

razmi{qa kako }e se zavr{iti ve} i kako je po~eo.

Kada se iznervira lice mu je nalik na tortu ostavqenu na ki{i.

Zato mnogo boqe izgleda bez nao~ara – ali va{ih!

Jednog }e dana taj oti}i predaleko i nadajmo se da }e tamo i osta-

ti. Bude li ga ko tra‘io, ne}e ga na}i u almanahu pod rublikom „Ko

je ko?“ ve} „[ta je {ta?“

KAMPOVAWE

Naquti se {ef na mene i posla me na prinudni odmor. Vreme go-

di{wih odmora i jeste, ali je nevreme u mojim xepovima. Izlaze}i

35

iz wegove kancelarije, po‘eleh mu da i on koristi odmor kada mu

nov~anik bude pun pau~ine.

Upalim kola, a jo{ od ju~e vozim na rezervi. Pretresem xepove i

od samog sebe isprosim nekakvu milostiwu. Zaustavim se kod pumpe

i zamolim pumpaxiju za tri litra benzina i ~a{icu uqa. On me kise-

lo gleda. ]uti. Tek }e on, ho}e ne{to da ka‘e... po~ne ... ne razumem

ga i napokon re~e:

– A, ho}ete li da vam se malo i naka{qem u gume?

Manem se }orava posla. Do stana }e biti. Pa i ako ne bude, sna}i

}u se. Ve}i mi je problem kako da iskoristim naredni period? Poku-

{a}u da pozajmim ne{to novca od kuma.

A on, istisnu koliko je mogao, jer je i on bio kratak.

S tim novcem {to sam prikupio preostao mi je jedino seoski tu-

rizam. Me|utim, kada se jo{ podrobnije sabrah, preosta mi samo

kampovawe.

Spakujem se i krenem. Ve} sam davno iza{ao iz grada, pa merkam

okolinu. Lepa je na{a [umadija, ali lepi su i Havaji. Ovako, svako

prema sebi. Svide mi se jedan proplanak i na wemu seosko doma}in-

stvo. Na prvi pogled, rekao bih da ne oskudevaju ni u ~emu. Vidim do-

ma}ina u dvori{tu kako ne{to posluje. Zaustavim se, pri|em, nazo-

vem „pomoz’ bog“, pa ga upitah ~ime se bavi?

– Preko zime ’ranim marvu a preko leta turiste. Varo{ane.

– Nego, meni se ovde dopada, pa ako dopu{ta{, gde bi bilo naj-

boqe da postavim {ator? – upitah.

– Idi dole, pored potoka, na moju livadu. Ima ve} desetak postav-

qenih. A bogami i podosta gospode.

– Ima li kakve zabave?

– Ima, ima. Svake nedeqe izvodim bika iz ko{are, i pu{tam ga na

livadu.

Zahvalim se doma}inu na iscrpnom informisawu, pa krenem da

tra‘im zgodno mesto, i tu provedem desetak dana...

36

Smislio sam, ima da zahvalim {efu {to me u pravo vreme poslao

na godi{wi odmor, pa }u da ishvalim onog gor{taka na proplanku.

Toplo }u mu preporu~iti ~ist vazduh, dobru vodu koja otvara apetit

i doma}u hranu koju smo kupovali...

A kada nedeqa do|e... !?

37

Majovski M. Vu~eti}

KO[AVA JE @ENSKOG RODA

Sredina januara. Sveti Jovan. Mraza nema. Jo{ ga nije prakti~no

ni bilo.

Nema mraza ali ko{ava duva k’o {a{ava. Nosi sve pred sobom.

Ovde nema vi{e {ta da odnese. Ovde je raspored pravio vetar.

Ko{ava je jugoisto~ni vetar. Sve je nagnuto ka zapadu.

Svakoj najavi promena koja dolazi sa zapada ko{ava }e ve~ito

pru‘ati otpor. To joj niko ne zamera, osim onih koji su tu na vetru.

Mesto radni~ko, proletersko, pionir na{eg energetskog razvoja.

Prva {kola na{ih elektroprivrednih kadrova.

Ko do|e u ovo doba, po ovakvom vremenu, nikada vi{e do}i ne}e.

Tako misle, a gre{e. Svi se vra}aju. Kao da ima tu ne{to. A, ima.

Mesto je toplificirano. I jeste i nije. Ko ima grejawe za wega

jeste. Ko nema – {ta da vam pri~am. Dva sveta.

Idem pod uglom od 45 stepeni. Napoqu kao da je toliki minus.

Ulazim u zgradu. Odjednom pretoplo. Ne koristim lift, da bih sti-

gao da se raskop~am do sprata. Pred vratima sam zastao da se rastre-

sem. [akama prebrisujem lice.

Nisam se najavio, ra~unam, nekada nije ni moralo. Zvonim. [pi-

junka se pomera. Umiqat glas.

– Hej, sa~ekaj, u ga}ama sam.

Malo sam ~ekao. Tek toliko.

38

Ona mala, u majici velikoj, {irokoj kao da je moja. Prime}ujem,olimpijska. Sidnej 2000.

I u woj je toplo. Uzdi{e, uzdi‘e i spu{ta majicu.

Ispod ni{ta. I sve.

Sav skupqen od vetra i mraza, opu{tam se. Ode}a mi se ponovo po-puwava.

Sva tela se na toploti {ire.

Temperatura na grejnim telima je 100 stepeni. Toplovod iz termo-elektrane nema regulaciju.

Ovde i ko‘a smeta. Garnitura je od ko‘e. Ko‘a se lepi za ko‘u.

Pri~i nikad kraja.

Idem. Kome se ide?

Boqe...

Ako ostanem?.. [ta onda?

Iza{ao sam. Sada mi je lak{e da vam ka‘em jo{ ne{to.

Mo‘da je va‘no. I u hodniku je toplo.

Posledwi put sam skrenuo pogled na uzdignutu majicu. Ga}e subile sa bubamarom. Svaka tufna svetluca kao lampion sa jelke.

Ili mi se ~ini.

Novogodi{wi praznici samo {to su protekli.

Jelku jo{ nije raskitila.

Napoqu se ni{ta nije promenilo. Zauzimam isti ugao. To je jedi-no {to mogu da biram. Ustvari i to ko{ava odre|uje.

Poku{avam razdaqinu da pretr~im.

Pred vratima stojim. Glavu uvla~im duboko pod kragnu. Ko{avame bije pravo u le|a. Probija. Qu{ti.

Kucam.

– A, ti si. Sa~ekaj, u ga}ama sam.

Po silueti koja se kroz staklo nazire, ne bih rekao.

Ma otvaraj, mislim se, kakve ga}e, nema veze.

39

Ovde se zna kad treba imati veze.

Ne ulazim, upadam.

Kreka. Prepoznatqiv miris ugqa koji tiwa. Miris po kome se

mo‘e odrediti iz kog je ugqenog sloja. Ovde su ugqeni slojevi poput

{trudle, filovani brojnim proslojcima. [to je hladnije taj se mi-

ris vi{e ose}a. Miris koji potiskuje sva druga ~ula. Ko{ava }e iz

ku}e izvu}i sve do posledweg molekula toplog vazduha. Osta}e samo

miris i mi, sa pitawem kom sloju pripadamo.

– Ti to naziva{ ga}ama, rekoh. Toliko slojeva, koliko si ti nare-

|ala, nema ceo ugqeni basen.

Ovde je stvarno opravdano za{to ga}e nemaju jedninu.

– Jao, ka‘em, sad sam bio tamo. A, tamo...

– Ma pusti ih. Znam, oni ‘ive kao u tropskom pojasu a nama preko

gomile ga}a ni pojas ne poma‘e. Samo da zna{ tropa jo{ nismo.

– Slu{aj, re~e, opet se pri~a, a do{li su i ovi novi. Kako stvari

stoje, bi}e. Mi u wih pola‘emo nadu a oni ispit.

Pred izlazom mi re~e:

– ^ekaj da vidi{, zavu~e ruku duboko u orman, imam i ja. ^ekam.

Obu}i }u ih kad do|e grejawe.

Bile su to iste onakve ga}e sa bubamarom.

To mora da je moda, pomislih. Samo tufne nisu svetlucale.

Jovandanska no} je duga. Sa ko{avom je jo{ du‘a.

I ko{ava je ‘enskog roda.

40

Nata{a Mihajlovi}

NAU^NO FANTASTI^NA QUBAVNA PRI^A

VAZDUH

– Igra re~ima je opasnija od la‘i. Zemqani dok la‘u, svesni su

svog greha, on im gori u grudima i kad tad se pokaju i spasu. Me|u-

tim, oni koji se igraju re~ima su ube|eni da time ve‘baju svoje im-

pulse u glavi i te‘e savr{enstvu te ve{tine. [to boqe obmanu dru-

goga to se smatraju vrednijim.

– U‘ivam u ve‘bi impulsa.

– Ti se ceri{, a zna{ da to nije ni {ah ni matematika.

– Naravno, draga, ja se uvek sla‘em sa tobom. Samo se lud Zem-

qanin hvali svojom obmanom nakon igre re~i, dok se svako od wih

busa u grudi kada postigne uspeh u {ahu ili matematici. ^ak i oni

shvataju razliku. Mila, ja se uvek sla‘em sa tobom.

– Qubavi, ti se ~esto ruga{ meni uz moju pomo}. Oni se nikada ne

pokaju zbog te opasne igre. To su vrlo bistri qudi koji ne raspoznaju

malo seme zla i ostave ga da ih obuzme.

Gas ‘ute boje okruglog oblika je po~eo da se izdu‘uje i skupqa od

uzrujanosti, dok se svetlo plavi obla~i} protegnuo po {irini i ma-

zno privukao. Na mestima dodira ‘uta je dobila boju lavande.

– Hmm – Dve svetlucave kugle su se potpuno spojile i u svoju oko-

linu davale lavandin odsjaj.

41

– Za{to se toliko potresa{ draga?

– @elela bih da ti qudi visoke inteligencije dostignu nagradu

na Zemqi. Obe}anoj }e zna~iti wihova pamet.

– Do Obe}ane Zemqe se mora do}i samostalno, to ~ak i oni shvate

ve} pre polovine svog testa.

– Oni, oni! – @uta se izdvojila od Plave i viknula: – Oni, to smo

mi, Dohroh!

– Ti zna{ da ja ne ‘elim da odem na test, Nehevah. Meni je lepo ov-

de, nemam ambicije da zavr{im u Obe}anoj.

@uta je poprimila boju naranxe na krajevima.

– Mila, {ta nam fali ovde? – Svetlo plav Dohroh se lagano pri-

bli‘avao. Nehevah je od malena bila ‘ustrija, nije ‘eleo da u woj

probudi vatru. – Ovde imamo sve, imamo na{u qubav, tamo se mo‘da

ne bismo ni na{li, {ta ti jo{ treba?

Nehevah je postala hladno ‘uta.

– Deca, Dohroh! Samo nam deca fale. – Krenula je daqe od wega i

zastala. – A ja bih tebe na{la, prepoznala, spasla, sa sve na{om de-

com i wihovom decom i decom wihove dece! To zna{ i sam!

***

Zvuk veseqa i radosti ispunio je prostor. Tri okrugla oblika ga-

sa, ‘ute, ru‘i~aste i svetlo plave boje vrtela su se u krug zajedno ob-

razuju}i vrtlog. Na dodiru ru‘i~aste sa ‘utom iskrila je naranxas-

ta, dok je sa svetlo plavom bacala iskre svetlo qubi~aste, na tre}em

spoju je varni~ila svetlo zelena. Vrtlog je bacao iskre tamno masli-

nasto zelene boje, dok je u sredini i oko wega dominirala jaka boja

lavande.

Ohinah, Gahnah i Nehevah su prijateqice sa dubokim me|usobnim

razumevawem, ~esto se ~inilo da jedna drugoj ~itaju misli. Predaju

mladima tri oblasti koje se prenose u isto vreme i druga~ije se ne-

mogu objasniti. Svetlo plava Gahnah predaje Logiku, ru‘i~asta Ohi-

nah obja{wava Stremqewa, dok Nehevah prenosi mladima Balans.

42

Logika je oblast koja se bavi hladnim ~iweni~nim stawem kako

izazova tako i izazvanika. Stremqewa analiziraju vrelinu ose}awa

u momentu izazova, pre wega i nakon razli~itih reakcija na izazov.

Naravno, Balans pravi zajedni~ki rezultat u kome se ne ru{i priro-

dno stawe.

Jato raznobojnih loptica je davalo odjek de~je graje, smeha i ra-

dosti.

***

– Dohroh izgleda nije svestan da }e te izgubiti, Nehevah.

– Nisam ni ja toga svesna, Gahnah.

– Vas dvoje ste u tako dubokoj qubavi da niste svesni razlika u va-

ma, a veruj mi te razlike svi vide, zar ne Ohinah – Svetlo plava se

pribli‘ila ru‘i~astoj.

– Da. – vi{e je uzdahnula nego {to je izgovorila – Sve dok ne do|e

do samog momenta odluke ide{ li na test ili ne, va{ odnos }e biti

takav: volite se, zajedno ste i ta razlika vas vi{e dr‘i u akciji nego

{to vam smeta. Kako vreme odmi~e, bojim se da ne}ete ‘eleti da te

razlike nestanu.

– U momentu izbora }e{ morati iskoristiti svo svoje ume}e Ba-

lansa.

– U pravu si Gahnah, to je definitivno zadatak za mene. – @uta se

skupila i uzdahnula:

– Kona~ni izbor }e zahtevati kako wegovo savr{enstvo u Adapti,

tako i moju virtuoznost u Balansu.

Ohina je po~ela da se smeje: – Izbor, kako bi sve bilo lak{e da

stvarno postoji ta famozna sudbina oko koje se tro{e na Zemqi.

Qudi se ‘ale na sudbinu iako su svesni da je sve wihov izbor i ume-

}e.

Da. – re~e Gahnah – [to smo ume{niji te‘e zadatke dobijamo i

ovde i tamo. Na Zemqi se teskoba uglavnom smatra zlom sudbinom.

43

– I u tom momentu znaju da nije u pitawu sudbina nego wihovoume}e, i znaju ta~no da su sposobni da iznesu taj teret i da }e timenapredovati na svom putu. – re~e Ohina, a Nehevah nastavi:

– I znaju da je u pitawu samo wihov izbor ho}e li se potruditi

ili na}i nazovi utehu u izboru koji se nudi s one strane.

***

– Spu{tam se kao plavi kit – rekao je Dohroh.

@uta svetlucava se prelila naranxastom i za tren se vratila usvoju boju.

– Mislila sam da }emo biti par delfina. – rekla je tiho.

– Oni su stalno u gu‘vi. Ja to ne mogu, to zna{. Mo‘emo biti parkitova.

– Tada ne}u sresti qude. – Nehevah je bila tu‘na, polako je stiza-la do tamno zelene.

Dugo su }utali dok se sama nije dovela do ‘ute boje.

– Volim te Dohroh, ali mi smo tako razli~iti.

– Nehevah, stvarno ne mogu da zamislim bitisawe bez tebe, alinam sve govori da bi neko morao da bude ono {to nije da bi smo mibili zajedno. To nije prirodno i samo po sebi rezultira odlaskomna drugu stranu, a to ne ‘elimo.

– A ja predajem Balans – rekla je snu‘deno.

Opet su dugo }utali.

– Qubavi,– rekla je – ti si bez premca u Adapti. Sigurna sam dabi se prili~no dobro sna{ao i kao delfin i kao Zemqanin. Deluje{kao da si lew da se potrudi{, dok u stvari samo voli{ mir bez izazo-va.

– Pa, zar nije to ciq? Mir.

– Jeste, sla‘em se, ali postoji razlog za{to je dat test za ulazak uObe}anu. Test je pun izazova, {to nikako nije mir. Vidi{, do tog mi-ra, pravog mira, kompletnog i ispuwenog svim ostalim sferama, presvega mirom sa svojom decom, dolazi se upravo kroz niz izazova, ba{kao i Adapta. Dobro zna{ da ti se nikad ne postavi izazov koji nemo‘e{ da iznese{.

44

– Upravo tako. Sada kada sam tako dobar u Adapti, i verujem i sam

da bi mogao da iznesem sna‘ne izazove, {ta misli{ kakav bi mi bio

test?

Nehevah je postala maslinasto zelena, {eretski se nasmejala:

– Ti se boji{! – zavrtela se uvis kao naranxasti vrtlog oko koga je

svetlela ‘uta boja. Vrte}i se bacala je iskre maslinasto–zelene na

sve strane oko sebe. – Pa ti se boji{! Ne mogu da verujem! Ne mogu da

verujem!

– Ja samo ho}u mir. – snu‘dio se Dohroh.

PRELAZ VAZDUH – VODA

– Svuda sam odnosio pobede. – Nasmejani ~ovek se poveravao Do-

hrou – Najboqi sam na stazi trka~kih automobila. – Pribli‘io mu

se i ushi}eno hvalio – U svemu {to sam uzeo da uradim bio sam naj-

boqi i to tako lako. – Napunio je plu}a kroz nozdrve, ponosno je po-

gledao u vis. – Mislio sam da je ceo svet moj. Dohroh je smireno slu-

{ao. – Sve sam postigao. – Nastavio je ~ovek. – Sve osim jednog. –

Stavio je desnu pesnicu na ~elo. – I ne znam da li sam to silno ‘eleo

ili ‘udim za izmaklim. – Ustao je i nervozno {etkao, zatim se naglo

nagnuo nad plavu svetle}u loptu i zagledao u unutra{wost . – Je l’ ti

ho}e{ da ti pri~am?

– Vidim da }e{ mi svejedno re}i. – ^uo se miran glas, plava se ni-

je ni makla.

– Ali, da li ti ho}e{ da ~uje{? – Nervozno je mahao rukama sa

strane tela.

– Meni ni{ta ne treba. Ni da ~ujem ni da ne ~ujem. – Apsolutna

bezli~nost je bila u glasu Dohroa.

– Ti si skroz ~udan!! – dreknuo je na wega ~ovek. – Ka‘em ti da sam

sve olako postigao. Svet mi je bio na dlanu. Sve sam osvojio i dobio,

a jedno izgubio, i tebe ne zanima {ta je to! – Vikao je na sav glas.

– Nisam rekao da me ne zanima, rekao sam da mi je svejedno.

– Kako, bre, svejedno? – Zajaukao je. – Ona je bila moja qubav, moje

sve, sve! – seo je ukr{tenih nogu i spojene {ake sa isprepletanim

45

prstima stavio pod bradu. – Mi smo bili jedno pre testa, bili smo

jedno. – Stavio je dlanove na o~i.

Dohro se polako primakao tik ispred o~ajnika, on je spustio {a-

ke i pogledao u ~udu u plavu loptu. Dohroh je tek sada uvideo duboku

tugu u o~ima ispred wega.

– Kako ste bili jedno? – Jedva {apatom je prozborio Dohroh.

– Aha! – Sko~io je na noge i po~eo da preti desnim ka‘iprstom. –

Aha! – Hodao je pobedonosno oko Dohroa i stao okrenuv{i mu le|a. –

Interesuje te!

– Interesuje me. – ^uo se smiren glas.

– E, sad ne}u da ti ka‘em! – okrenuo se ka Dohrou.

– I ti meni ka‘e{ da sam ja ~udan. – Dohro se izmakao daqe, glas

mu je bio jednoli~an.

^ovek se lupio po ~elu – [ta ja radim?! – vrteo je glavom – [ta ja

radim?! Tako sam je i izgubio! Pun sebe i inata da uvek pobedim. –

Ponovo je seo ukr{tenim nogama sa glavom u {akama.

Pro{lo je neko vreme u ti{ini kada je Dohroh pri{ao pored ~o-

veka i tu ostao jo{ dugo.

– [ta je bilo? – pristojno je upitao Dohroh.

– Bili smo jedno, u dubokoj qubavi, sve smo se zajedno dogovarali,

o svemu smo imali isto mi{qewe, u svemu slagali i uklapali, zaje-

dno smo bili par plavih kitova, bili smo najbr‘i u Okeanu, sve je

bilo idealno. Zajedno smo ‘eleli na test, u momentu izbora, izabra-

li smo zemqu u usponu, bogatu, sa lagodnim ‘ivotom i prepoznali se

i ven~ali i dobili decu.

– Decu? – Odu{evqeno je uzdahnuo Dohroh.

– Da, divnu decu. – Stavio je opet glavu u {ake. Opet je nastupila

ti{ina koju je prekinuo Dohroh: – Pa, {ta se desilo?

– Moj inat se desio, eto {ta! Poneo sam se ose}ajem mo}i uspeva-

wa bez truda. – Pogledao je u plavu loptu. – Razume{? Sve sam posti-

zao, sve sam mogao, nisam pomislio da ona mo‘e da bude nezadovoq-

na, da mo‘e da ode.

– Ne razumem za{to je oti{la. – ^udio se Dohroh.

46

– Pa nisam se trudio, razume{? Kako ne razume{? – Sko~io je nanoge. – Kako ne razume{? Trku sam dobijao: samo u|em u kola i odvo-zam. Film mi je uspeo: samo sam vozio kola i oni su snimali. Sve samdobijao bez truda!

– Zna~i, va‘no je truditi se. – Zakqu~io je Dohroh.

– Ma ne, bre. [ta ti je? – podbo~io se i gledao zabrinuto u pla-vog. – Uspavao sam se. To {to sam uspevao na mnogo poqa bez trudatrebalo je da mi ka‘e da se potrudim oko bitnog. Razume{? Misliosam da i sa wom treba samo da, eto, postojim, ali nije tako.

– Nego kako je? – jednostavno }e plavi.

Podbo~en ~ovek se nagao nad Dohroa i po~eo da cupka desnom no-gom. – Ti me stvarno zabriwava{. Zna{? – Pro{etao se daqe i vra-tio u istovetni stav. – Trebalo je da u~estvujem u ‘ivotu svoje poro-dice. Ja sam hteo sve po mome, odnosno nisam ni pitao niti se dogo-varao. Samo sam sebe ~uo i svoje potrebe. Nisam imao ose}aj da trebada ~ujem. Ona je neke stvari druga~ije ‘elela, ja to nisam ~uo. Mismo i ovde isto mislili. ^ini mi se da nikad nisam imao potrebu dase uskladim sa ne~im. Samo sam, jednostavno, bio ja i mislio sam daje to dovoqno. – Uhvatio se za ~elo prstima. – Bilo je dovoqno da bu-dem ja–ja, na stazi, bini, filmu, i sve je i{lo lako, mislio sam da jetako i u ‘ivotu.

– A nije? – zapitao je Dohroh.

– Pa ti si stvarno jedno ~udo! – Zabrinuto ga je pogledao. – Ide{li ti na test? – Mahnuo mu je upitno glavom.

– Ne znam, pro}i }u kroz vodu, a za test ne znam. Ona ‘eli.

– Aha! – opet je podbo~en pretio prstom. – Znao sam! Znao sam! Ima{qubav ovde! – Zavrteo se oko sebe i pru‘io ruke ka plavoj lopti savozaren. – To je divno iskustvo! Sigurno se sre}ete, takvi se uvek sre-tnu, to svi znaju, a ose}awa su... – vrteo se sa pesnicama na ustima,pucao je od radosti. – Vide}e{, to je ono pravo! Deca }e vam biti po-sebna, parovima odavde su deca uvek darovita. – ^ovek se snu‘dio,uneo se plavoj lopti kao da mu otkriva najve}u tajnu. – Pazi da te ne-{to ne obuzme pa da ne vidi{ ono {to ti je ispred nosa.

]utali su dugo, pa je ~ovek zami{qeno nastavio: – Pazi dobro!Samo slu{aj svoju duboku su{tinu i skupi hrabrost da pobedi{ na-metnutu povr{inu. To si ve} u~io ali nemoj da zaboravi{!! TO JENAJVA@NIJE!

47

VODA

(Nakon mnogo vremena)

– Dohroh, Dohroh! – Odjekivalo je pod zvezdanim svodom iznad

mirnog, tamnog, okeanskog beskraja.

– Nehevah. – Duboki glas se odazvao. Ogroman plavi kit se dizao.

– Tako mi nedostaje{, Dohroh, qudi nisu ni blizu onog {to sam

o~ekivala.

– Nehevah, – Zabrundao je. – Tako sam ‘eleo da te na|em.

– Trebalo je da budem kit, trebalo je da te pratim.

– Hm, – Nasme{io se. – Pratwa nije tvoja osobina. Ne voqena, ovo

smo upravo mi. – Zastao je. – Ba{ razli~iti.

– Ali, ja te volim, ‘elim da budem kraj tebe.

– I ja tebe volim, obo‘avana, milion puta sam pomislio kako bi

bilo da sam delfin, ali to ne bih bio ja. Ulovili bi me za tren i po-

jeli.

– Mislim da ne jedu delfine. – Zami{qeno re~e ona.

– Nema{ pojma {ta jedu, nema{ pojma {ta rade.

– Znam da truju vodu.

– I uginule ribe obra|uju za ne{to. – Nastavio je Dohroh.

– Kako si to mogao da sazna{?

– Bio sam u dalekim dubinama.

– Prona{ao si izbegli~ka naseqa?! – obradovala se Nehevah – To

si stvarno ‘eleo.

– Da. – Promrmqa. – Ali nisam na{ao {ta sam hteo.

– @eleo si da upozna{ davna vodena bi}a, ostatke istrebqenih

vrsta, one koji ne smeju ni blizu vidqivih dubina.

– Da, ‘eleo sam vi{e da istra‘im tako ne{to, da vidim obalu u

dubokom okeanu, osetim miris pre~i{}ene atmosfere, sa~uvani mir.

– Pa zar nisi to video? – Snu‘deno }e ona.

– Da, video sam, i divno je zaista, kao Svet pre ovog Sveta, ali...

– Ali?

48

– Ali upoznao sam ta bi}a su{tinski, shvatio wihovu patwu i

osetio je kao svoju. Tada si mi jako nedostajala, tada sam mogao ugi-

nuti od boli. – Zastao je. – Saznao sam {ta qudi rade, nisam ‘eleo

da saznajem vi{e. Pobegao sam! Bukvalno sam pobegao od te boli i

saznawa. Ovo se stvarno ne mo‘e pro}i.

Delfin je zaronio i izronio }utke, kit je dugo urawao a potom

izronio u ogromnom krugu oko delfina, uzdahnuo je duboko.

– Da li je to moj test, Nehevah? Da pro|em kroz patwu koja nije mo-

ja? Da se izborim sa wom? Da na|em na~in da ‘ivim sa svom wenom

istinom? Da na|em re{ewa da se ispravi {ta se da ispraviti? A sa

ostatkom da se pomirim!!! – O~ajno je viknuo: – Zar je to moj test? Pa

ja sam uvek sve dovodio do perfekcije. Nikad mawe!!!

Delfin Neheva je zajaukala duboko i dugo. Zaplivala je kraj pla-

vog kita i skoro {apnula:

– Odgovor je u tebi, kao i ova pitawa. Zna{ i sâm. Pita{ se ba{

zato {to zna{. Pita{ se ba{ zato {to si siguran da je tako, a voleo

bi da nije. Samo tada se i pita{.

– Ee, moja balans–draga.

– Ee, moj adapta–voqeni.

Dugo je delfin Neheva izrawala i urawala dok se po woj i blagim

talasima presijavala mese~ina. Dugo je plavi kit kru‘io oko we dok

se nisu razdvojili pred zoru, svako ka svome ciqu.

49

Tihomir Jovanovi}

DOSIJE KALEMEGDAN

No}, 26–27. Avgust 1944.

Ve~e je bilo prijatno posle sparnog dana. @elezni~ka stanica

bila je gotovo prazna. U ova nemirna vremena malo qudi se odlu~i-

valo da putuje tako da su na stanici bili uglavnom Nemci. Jedan od

malobrojnih nearijevaca bio je Petar Jovi}, tamnoputi pru‘ni ra-

dnik. Provla~io se izme|u vagona i podmazivao skretnice, kada je

~uo prodorni zvuk pi{taqke a zatim u‘urbane korake.

Dugogodi{we bavqewe ovim poslom i boravak na ovom mestu

u~inili su to da je uvek znao da razlikuje kada se de{eva ne{to nor-

malno ili neobi~no. Bila je to neka vrsta ste~enog instinkta. Ovo-

ga puta osetio je neku neobi~nost i brzo se osvrte oko sebe tra‘e}i

pogodno mesto gde bi se mogao skriti.

Prvo pogodno {to je ugledao bila su poluotvorena vrata tere-

tnog vagona i on se ve{to uvu~e unutra i privu~e vrata za sobom,

skriv{i se u tami i nadaju}i se da je buku otvarawa vrata prikrila

buka koraka i pi{taqki. U vagonu je bilo malo slame i ose}ao se jak

miris staje po ~emu je zakqu~io da je to sto~ni vagon. Ali {ta je tu je

nije bilo ba{ neko vreme za birawe.

Kroz malo re{etkasto prozor~e osmotrio je {ta se de{ava na

stanici. Jo{ uvek su se ~uli ‘urni koraci i pi{tawe pi{taqki. Tu

i tamo ~uo se lave‘ pasa, koje su Nemci vodili sa sobom. Qudi su

‘urno napu{tali stanicu ne shvataju}i za{to ih Nemci najednom

teraju napoqe. Tek poneko bi se usudio da zastane i poku{a upitati

50

{ta se de{ava ali ga je odgurkivawe kundakom ubrzo odvratilo od

takve namere.

Petar se {}u}urio u uglu vagona, kada ~u {kripu ~izama po tu-

caniku a zatim se taj zvuk dovu~e i zaustavi kraj vrata wegovog vago-

na. Vrata {kripnu{e i nema~ki oficir baci letimi~an pogled na

unutra{wost vagona. Napravi namr{ten izraz lica kada ga zapahnu

zaostali smrad stoke i ‘urno ode daqe. Petar se zahvali Svetom

\or|u {to je nosio tamno odelo i {to je bio tamnoput, naro~ito se

zahvali za nesnosan smrad u vagonu, pa ga gospodin Nemac nije vi-

deo. A kada se koraci udaqi{e i zvuci spoqa se uti{a{e, ponovo

prikupi hrabrost da pogleda kroz prozor~e na vagonu.

Stanica je bila gotovo prazna ako se izuzmu svuda naokolo po-

re|ani nema~ki vojnici sa ma{inkama o ramenima i {lemovima na

glavi. Iz bo~nih ulaza nai{lo je par kamiona prekrivenih cera-

dom. Motori su lagano brektali a svetla na kabinama bila su prigu-

{ena i oborena.

Utom Petar za~u i dobro poznato kloparawe voza. Koliko je

on znao nikakav voz po redu vo‘we nije trebao sti}i. Ovo je bilo ne-

{to specijalno. Mo‘da voz za glave{ine koje }e pobe}i jer kraj rata

se nazirao? Sa istoka se kretala Crvena armija i grabila ka Berli-

nu gone}i Nemce i vrlo je verovatno da gospoda oficiri ‘ele ute}i

pre nego {to Rusi nai|u.

Buka dolaze}eg voza postajala je sve ve}a, ~ak se mogla osetiti

i vibracija tla. Zatim je video dva u‘arena oka lokomotive i roj

varnica koji bi sunuo u nebo svaki put kada bi lokomotiva izbacila

dim napoqe. [kripa to~kova o {ine ozna~i zaustavqawe i sve vi-

bracije prestado{e. Ceo voz bio je neobi~no mra~an i bez sjaja. Je-

dva se nazirao u no}i zbog slabog reflektovawa svetla na ‘elezni-

~koj stanici.

Nema~ki vojnici se u‘urba{e. ^ulo se samo „[nel, {nel“ i

ispu{tawe pare iz kotla lokomotive, koje je li~ilo na te{ko dah-

tawe posle napornog puta.

Iz vagona su po~eli iznositi sanduke raznih veli~ina. Ali su

svi bili omotani crnim ter papirom i za{ti}eni metalnim traka-

ma. Sve je bilo brzo preba~eno u kamione. Vojnici su vrlo malo pri-

~ali me|u sobom i Petar samo razazna da spomiwu Mathauzen i za-

51

kqu~i da je ovaj voz stigao odande ali nije shvatao za{to i ~emu pre-

bacivawe sve te opreme. Bilo je vrlo nelogi~no da se ne{to iz logo-

ra dotura ovamo bli‘e frontu, umesto da se tamo negde uni{te tra-

govi po~iwenih zlodela i opreme koja je slu‘ila u tu svrhu. U sva-

kom slu~aju Petar oseti curewe hladnog znoja niz ki~mu na pomisao

da je ne{to iz tog logora smrti stiglo ovde. I wegovu cigansku du{u

ispuni praiskonski strah.

Tiho brek}u}i, kamioni sa natovarenom opremom iza|o{e iz

stanice. Lokomotiva sunu dim i varnice u vazduh, para {iknu po

{inama a to~kovi lagano zaklopara{e i voz, trzaju}i se po|e iz sta-

nice. Uskoro je sve bilo mirno i tiho ali se Petar ne usudi iza}i iz

svog vagona sve dok ne zabele zora i prvi putnici se po~e{e {etati

peronima. Tek tada napusti svoje nemirisno skloni{te i uputi se ka

izlazu {ire}i oko sebe neprijatan miris, koji se duboko uvukao u

ode}u...

No}, 22–23. Septembar 1944.

Lazar Stoisavqevi} spremao se za posao. Radio je u elektri-

~noj centrali kao pomo}ni dispe~er i danas je bio red da radi u no-

}noj smeni, posle du‘eg vremena. Izbrijao se i obukao lepo odelo,

skrojeno pre rata kod abaxije u Obrenovcu. Zavukao je ruku u unutra-

{wi xep sakoa i proverio da li su mu svi neophodni papiri tu. Pro-

pusnica za centralu, ausvajs za kretawe po ulici u vreme policij-

skog ~asa kao i li~na dokumenta. Zatim rukom pre|e preko brade

proveravaju}i kako je izbrijan. Nemcima se ne bi dopalo da do|e

neuredan ili nedaj bo‘e pijan na posao. Pogledao je na sat i video

da je vreme da po|e. Od{krinuo je vrata sobe i mahnuo zabrinutoj

majci.

„Laku no} i ne brini“.

Uvek bi joj to govorio, mada je znao da je wegove re~i ne}e smi-

riti i da }e provesti skoro besanu no}, dok se on ne vrati ku}i. Maj-

ka je brinula misle}i da je on ~lan neke od ilegalnih grupa i da }e

mu se desiti ne{to lo{e, da ga mogu uhapsiti i mu~iti. Pla{ila ju

je mogu}nost da ostane bez sina kao {to je ostala i bez mu‘a. Pogoto-

vu sada kada se ratu nazirao kraj. Znala je da }e jo{ biti ‘rtava ali

to ne sme biti wen sin. Kada je iza{ao i zatvorio vrata za sobom

52

sklopila je ruke i okrenula se ka ikoni Svetog Jovana i pomolila za

sinovqevo zdravqe.

Lazar je stanovao blizu centrale i mogao je pe{ice sti}i na

posao, {to mu je i odgovaralo. Prijala mu je ve~erwa sve‘ina, jer mu

je vra}ala ‘ivost. Udahnuo je vazduh punim plu}ima i u‘ivao u ve-

~erwem nebu onoliko koliko se to moglo u ratna vremena.

Na vratima centrale pokazao je propusnicu iako su ga svi

stra‘ari dobro znali. Takav je bio propis.

„Ej, zdravo, stigao si“, pozdravi ga Milan, kolega sa kojim je

mewao smenu. „Kako je napoqu?“

„Prijatno, a ovde?“

Milan slegnu ramenima i glavom pokaza ka nema~kim slu‘be-

nicima. Bilo ih je stvarno neobi~no mnogo. Ovih dana ne{to su

petqali po komandnoj tabli, dogra|ivali nove instrumente, {to je

zna~ilo da je i daqe na mre‘i ne{to mewano. Ali on nije mogao

uhvatiti logiku tog poteza. [ta i za{to u ovom trenutku, dok se rus-

ki tenkovi nezaustavqivo kotrqaju napred.

Lazar primeti da ve}ina Nemaca pogledava ka ~asovniku kao

da o~ekuje ne{to. Onda visok plav Nemac, pravi Arijevac u unifor-

mi oficira klimnu glavom i izda naredbu da se iskqu~i vod ka Sla-

viji.

Lazar povu~e polugu i skale instrumenata otkloni{e se ulevo

ka nuli. U prvom trenutku pomislio je da se radi o zamra~ewu zbog

mogu}nosti savezni~kog bombardovawa. Takvu misao potvrdi i ko-

manda za iskqu~ewe jo{ dva voda. Ali ga iznenadi to {to je ostao

ukqu~en vod ka Kalemegdanu. Na tabli koja je sadr‘avala podatke o

tom vodu bili su postavqeni novi instrumenti.

Kroz nekoliko minuta Lazar sa zaprepa{}ewem konstatova da

se kazaqke instrumenata otklawaju krajwe desno i da dosti‘u mak-

simalnu vrednost. U prvom trenutku pomisli da je negde do{lo do

kratkog spoja i da }e za{tita reagovati i izbaciti napajawe i da }e

vrednosti potom pasti na nulu. No kazaqke su uporno stajale kraj

maksimalnih vrednosti i tek neznatno podrhtavale.

Bacio je par brzih pogleda ka svojim kolegama o~ekuju}i da vi-

di zaprepa{}ewe na wihovim licima ali ga iznenadi wihova rav-

53

nodu{nost. O~igledno da su ovo ve} ranije do‘iveli i da nisu izne-

na|eni ovakvim pona{awem instrumenata. I Lazar vrati pogled na

ostale table potrudiv{i se da izgleda smireno i normalno, dok mu

se u glavi rojilo bezbroj misli, {ta to mo‘e biti i da li je to va‘no

za drugove iz pokreta otpora. U svakom slu~aju }e ih na prvom sas-

tanku obavestiti o tome.

Tek negde pred zoru, kada je na istoku po~elo rudeti i nebo po-

primi boju starog vina instrumenti na vodu ka Kalemegdanu popri-

mi{e normalnu vrednost a potom se izda komanda za sukcesivno

ukqu~ivawe vodova koji su bili van pogona.

24. Septembar 1944.

U malu ku}u kraj Vozarevog krsta tokom celog prepodneva do-

lazili su qudi sa raznih strana, uglavnom mladi. Stizali su u raz-

macima od deset–petnaest minuta da ne privuku pa‘wu mogu}ih po-

smatra~a. Ku}a je bila u{u{kana u bezbroj stabala platana i breze

~ije je li{}e ve} porumenelo i po~elo prekrivati plo~nik u dvori-

{tu {ire}i onaj dobro poznati miris jeseni.

Qudi bi se po pravilu osvrnuli pre nego {to bi otvorili ma-

lu drvenu kapiju, kao da proveravaju da li ih neko prati a zatim bi

‘urno ulazili u ku}u.

Posledwi koji je stigao nosio je ka~ket na glavi i imao fino

negovane br~i}e. Ruke su nekako mangupski bile dopola zavu~ene u

xepove. Mrzovoqno ih izvu~e da otvori kapiju i u|e u dvori{te a

potom i u ku}u.

„Hajde bre Prle, jo{ tebe ~ekamo“, re~e mu mladi} na stolici,

koja je pripadala stilu hoklica. Mladi} je imao nao~are od ko{ta-

nog okvira {to je wegovom licu davalo izraz intelektualca.

„Pa {ta, dogovorili smo se da ja do|em posledwi, i do{ao sam.

[ta tu opet ne vaqa?“– progun|a Prle zauzimaju}i mesto na praznoj

stolici.

„Dobro, ne quti se odmah. Nego da po~nemo sastanak, mo‘da je-

dan od posledwih u porobqenom gradu. Ono zbog ~ega smo se danas

okupili je ne{to izgleda vrlo ~udno {to se de{ava u gradu i moramo

otkriti o ~emu se radi.“

54

„Dobro Kameni, ka‘i konkretno {ta je prime}eno“, re~e su-

vowavi mladi}, bole{qivo blede boje lica, koji je stajao naslowen

na dovratak.

„Evo, bi}u kratak“, prihvati Kameni. „Drug Petar Jovi} pri-

metio je pre otprilike mesec dana iskrcavawe ne~eg tajanstvenog iz

nema~kog oklopnog voza. Pre par dana Laza Muwa je opazio neobi-

~nu aktivnost u elektri~noj centrali i enormnu potro{wu struje u

vodu ka Kalemegdanu u no}nim satima. Da bi sve bilo jo{ ~udnije

drug \ole je {etao sa svojom devojkom pre neki dan u ve~erwe sate

Kalemegdanom i osetio neke ~udne vibracije tla. To mo‘da dovodi u

vezu prethodna dva doga|aja. Nemci verovatno petqaju ne{to ispod

Kalemegdana...“

„Pa {ta predla‘e{?“ upita mladi} u plavi~astom xem-

peru.

„Mislim da je ovo prava prilika za Prleta i Tihog, oni naj-

boqe znaju nema~ki, da se preobuku u nema~ke uniforme i da se neka-

ko uvuku u neki od tih laguma i tunela i poku{aju saznati o ~emu se

radi. Zadatak nije nimalo lak ali...“

„Pa da, uvek kada je gusto onda bata Prle pomagaj“, jetko doba-

ci mladi} sa ka~ketom i br~i}ima.

„Dobro, ako ti ne sme{, ima ko ho}e“, dobaci Kameni. „Niko te

ne prisiqava“.

„Ma ne, nisi me razumeo, ne smetaju mi Nemci nego Tihi, uvek

ne{to prebacuje i pametuje...“

„Dobro, dobro“, uzvrati Tihi, visok plavokosi mladi}. „Sve-

~ano ti obe}avam da te ne}u gwaviti ako za to ne bude posebnog raz-

loga.“

Diskusija je trajala jo{ neko vreme, uglavnom su ilegalci me|u

sobom razmewivali mi{qewa i zapa‘awa a potom su jedan po jedan

napustili ku}icu i razilazili se uzanim ulicama ka Bulbuderu, Sla-

viji, Marinkovoj bari...

Posledwi su iza{li Prle i Tihi razgovaraju}i ‘ustro i ma-

{u}i rukama, poku{avaju}i svoje mi{qewe nametnuti sagovor-

niku.

55

No}, 25–26. Septembar 1944.

Visok, nao~it ~ovek u uniformi nema~kog oficira nervozno

se {etkao Knez Mihajlovom ulicom, ~esto bacaju}i pogled na ru~ni

sat i mrmqao ne{to sebi u bradu. Kao da nije obra}ao pa‘wu na uda-

qenu tutwavu topova. Kao da se ta bitka vodi u nekom drugom svetu

ili vremenu. Kao da weni akteri ne}e uskoro sti}i i na plo~nik ko-

jim on kora~a.

Tada za~u bat ~izama po kaldrmi i brzo se okrete ruku prinev-

{i ka lugeru. Iz tame se pojavi jo{ jedan ~ovek u nema~koj uniformi

i ‘urno pri|e ka wemu.

„Hajl Hitler“, re~e ovaj koji je stigao.

„Ma, ne seri bre Prle, opet kasni{, {ta te je sada zadr‘alo,

ve} sam pomislio da nisi nagrabusio“.

„E, ti si mi k’o majka. Nedaj Bo‘e ono {to mi ti misli{. Imao

sam te{ko ve~e. Ube|ivao sam jednu drugaricu da pristupi na{oj st-

vari i ideji pa sam morao primeniti malo konkretnijih poja{we-

wa. Zna{ kako je, dijalekti~ki materijalizam zahteva malo dubqe

upu{tawe a ne neko povr{no...“

„E, dosta mi te je. Opet si bio u {valeraciji. Stvarno si nemo-

gu}. Lepo ponekad pomislim da je drug Lewin mislio na tebe kada je

rekao: Ako nam neko do|e glave to }e biti mangupi iz na{ih redova.“

„Ih, pa ti odmah po Lewinu. Nemoj tako Tihi.“

Daqe su nastavili }utke spu{taju}i se niz jednu uli~icu ka

pristani{tu. No} je bila prijatna i vedra i tek poneki drowak ob-

laka na kratko bi zaklonio ‘utu kuglu punog meseca. Koraci su odje-

kivali u no}i kao ~udan eho daleke tutwave. Spustili su se do obale

Save i ugledali obrise stubova poru{enog vise}eg mosta, koji su se

nekako sablasno ocrtavali nasuprot zvezdanom nebu, surovo podse-

}aju}i na to da je rat i podse}aju}i istovremeno na nekada{wa sre-

}nija vremena kada su qudi wime prelazili ka Zemunu ili se divili

wegovoj vitkoj liniji sa Kalemegdanskih zidina.

„[ta sada?“ pro{aputa Prle.

„^eka}emo malo“, uzvrati Tihi, „ne{to }e se ve} desiti“.

56

„Ih, otkada nisam ovako stajao kraj Save no}u i gledao u woj

odsjaj meseca“, re~e Prle, bacaju}i jedan kami~ak u vodu.

„Nisam znao da si takav romantik“.

„Samo ti zajebavaj, pa ‘iv sam ~ovek...“

„Pssst, ~uje se ne{to“, prekide Tihi ovu ispovest.

Zujawe motora kamiona nadja~alo je ‘uborewe vode i zvuke da-

leke bitke. Iza okuke pojavila se omawa kolona kamiona predvo|ena

motorciklom sa prikolicom. Svetla na vozilima bila su prigu{e-

na a kolona se kretala vrlo lagano.

„Da ih zaustavimo?“ Upita Prle.

„Ne, to bi bilo pogubno po operaciju. Sigurno poseduju sva

potrebna ovla{}ewa i na{im pristupom samo bi im skrenuli pa‘-

wu na sebe. Boqe je nekako uvu}i se u zadwi kamion. Cerade su spu-

{tene tako da pretpostavqam da u prikolici nema vojnika, ve} samo

neki tovar.“

Nije bilo te{ko ubaciti se u prikolicu posledweg kamiona

jer se kolona kretala tek ne{to br‘e od qudskog hoda. Prle i Tihi

izroni{e iz senke i prebaci{e se preko ograde posledweg dajca i

pado{e na ne{to mekano.

„[ta je ovo do|avola, tela qudi, nekako su hladni i uko~e-

ni...“ progun|a Prle.

„Da“, konstatovao je Tihi pipaju}i po mraku „Nema~ki mrtvi

vojnici, sude}i po {lemovima i uniformama. [ta li ho}e sa wi-

ma?“

Mala kolona kamiona zastade pred kalemegdanskim zidinama

i Prle malo proviri napoqe osmatraju}i gde se to nalaze. Onda se

uvu~e unutra i {apnu:

„Pred nama je neki tunel ali nigde nema stra‘e. Ni ti Nemci

nisu kao {to su nekada bili.“

„Logi~no“, promrmqa Tihi. „Spoqwa stra‘a samo bi privu-

kla pa‘wu i ukazala da se tu ne{to de{ava, mislim da nas tek negde

unutra o~ekuje stra‘a i prava isku{ewa.“

57

Kamion se uskoro po~e ja~e truckati ulaze}i u tunel i jo{ cr-

wa tama, gotovo opipqiva, obavi unutra{wost prikolice. Posle

par minuta vo‘we truckawe presta. Kamion je klizio kao po naj-

boqem putu a sa strane hodnika bila su pore|ana svetla i za{ti}ena

~eli~nom mre‘om. Prle neznatno razgrnu ciradu i pogleda pozadi i

vide samo kako se na kraju hodnika spu{taju jedna te{ka masivna

drvena vrata oja~ana metalnim plo~ama i {inama. Sada su bili od-

se~eni od spoqweg sveta.

„Moramo iza}i napoqe i pome{ati se sa ostalima“, {apnu Ti-

hi. „Pre nego {to po~nu pretra‘ivati po kamionima“.

Prle klimnu glavom i izvu~e se napoqe i popravi uniformu a

zatim iza|e i Tihi i osvrte se oko sebe ~ude}i se ogromnoj prostori-

ji, lepo ure|enoj i sasvim dovoqno osvetqenoj. Iz kamiona po~e{e

izlaziti vojnici i oficiri koji su se {etkali u o~ekivawu da neko

preuzme jezivi teret.

Ka kamionima uskoro pri|o{e kolica tiho zuje}i. O~igledno

su bila pokretana nekim elektri~nim motorom, jer nije bilo izduv-

nih gasova. Qudi koji su imali du‘nost da preuzmu tovar iz kami-

ona bili su obu~eni u bela odela nalik na bolni~ka, sa za{titnom

gazom preko lica i tankim gumenim rukavicama.

Le{evi su naslagani na kolica u tri reda, kao cepanice a za-

tim se kolica udaqi{e zuje}i, ka visokom zasvo|enom delu laguma.

Prle krenu za wima nezainteresovanim korakom, kao da prekra}uje

dosadu. Prvo je ugledao neku ~udnu ma{ineriju, koja je o~igledno ra-

dila na struju. Svuda po woj bili su razni instrumenti. Iz podno-

‘ja ure|aja izlazilo je bezbroj ‘ica ka ne~emu nalik na ogromni sto

ili klupu . Krajevi ‘ica zavr{avali su se nekom vrstom {tipaqki.

Ka tom stolu ili klupi dolazile su jo{ neke cev~ice iz drugog ure-

|aja, na ~ijem se vrhu nalazila ogromna staklena posuda u kojoj je klo-

kotala neka poluprozirna ‘u}kasta te~nost.

Skrivaju}i radoznalost Tihi pri|e ka Prletu i baci pogled

na de{avawe. Mrtve Nemce sada su pore|ali na onaj ogromni sto i

po{to su im zavrnuli rukave i nogavice na udove im pri~vrsti{e po

par ‘ica sa {tipaqkama a u vene im zabi{e metalne u{iqene kraje-

ve cev~ica. Kada je to ura|eno sa svim le{evima pore|anim po stolu,

jedan od qudi u belom pri{ao je kontrolnom punktu i proverio vre-

58

dnosti na instrumentima a onda je povukao polugu, koja je upadqivo

{tr~ala sa punkta.

Prle i Tihi zatvori{e o~i po{to bqesak, ~iji se izvor nije

mogao odrediti ispuni prostoriju a kada ‘mirkaju}i ponovo pogle-

da{e vide{e kako nedavno mrtve osobe ustaju sa stola i zbuweno za-

gledaju oko sebe. Pipali bi ‘ice i cev~ice prika~ene na wih kao da

se pla{e da ih ne otka~e i time se vrate u carstvo mrtvih.

„Au, ovo je kao u onom filmu {to sam ga gledao kod \enke,

Franken{tajn, tako li se zvao?“ uzbu|eno pro{aputa Prle.

„Ovo je vrlo ozbiqno, shvata{ li {ta to zna~i?“

„Pa, mislim da }e Topalovi}i ostati bez posla“, na{ali se

Prle a zatim ozbiqnim glasom doda. „Trebalo bi ovo nekako spre-

~iti.“

O‘iveli, nemrtvi Nemci pridigo{e se sa stola i uko~enim

pokretima, kao posle dugog sna, teturaju}i se kreto{e za ~ovekom u

plavom odelu, koji ih povede u jedan bo~ni hodnik. Svaki slede}i

korak ovih kreatura bio je sigurniji i elasti~niji. Kada su zamakli

za ugao ka stolu pri|o{e puna kolica sa drugom turom mrtvih ne-

ma~kih vojnika i procedura od malopre po~e se ponavqati.

Prletov pogled lutao je po podzemnoj odaji tra‘e}i mogu}nost

da se ovo spre~i i uni{ti. Ali nije video ni{ta pogodno. Umesto

toga spazi nema~kog oficira kako se ne{to sa{aptava sa jednim od

svojih qudi i gleda ka wemu i Tihom.

Laktom munu svog drugara i glavom mu pokaza ka Nemcima koji

su ih posmatrali.

„Hej vi, pri|ite ovamo“, viknu oficir.

„Mi?“ Za~udi se Prle i krete napred a onda se naglo sa‘e i po-

tr~a ka obli‘wem kamionu dovikuju}i Tihom:

„Hajde, uska~i, {ta ~eka{?“

Tihi usko~i u kabinu dok su mu izme|u nogu meci odizali pra-

{inu i krhotine kamena. Dobro odr‘avana ma{ina odmah je prihva-

tila kontakt i motor zaurla. Kamion jurnu kroz prostoriju. Po ka-

roseriji zadobova{e meci iz automata. Tihi izviri {majserom kroz

prozor i uzvrati paqbu. Kamion je krivudao levo–desno izbegavaju-

59

}i razbacanu opremu i kolica kao i naoru‘ane stra‘are koji se na-

|o{e pred wima.

„Do|avola, mislim da smo gotovi“, progun|a Prle.

Ka wima se kretala kolona nemrtvih, ne‘ivih stvorewa. Neki

od wih bili su sa rupama na odelu, nekome je visio patrqak od ruke,

nekom izvirila kost kroz ko‘u, nekom je nedostajao deo obraza ot-

krivaju}i golu lobawu iske‘enu u ve~iti besmisleni osmeh. Na ne-

kada{wim ranama sasu{ila se krv a bi}a su i{la napred kao naj-

normalnija qudska stvorewa.

Prle osu paqbu iz {majsera po wima i sa zaprepa{}ewem kon-

statova da im meci nisu mogli ni{ta. Jednostavno su pro{li kroz

wih, kao kroz slamnato stra{ilo. Horda ‘ivih mrtvaca nai|e na

kamion. Grozan tup zvuk udarca i lomqewa kostiju, ali jo{ groznija

bila je ti{ina i }utawe prega‘enih, bez jecaja, bez urlika bola. St-

vorewa su ustajala, {epala i nastavqala daqe. Kamion je gazio i

probijao se napred ka izlazu ostavqaju}i za sobom krvavi trag. Po-

neka spodoba bi se zaka~ila za vrata i Prle bi imao muke da je otka~i

tako {to bi kamionom o~e{ao zid i smrskao ne‘eqenog saputnika.

„Ovi su gori nego ‘ivi“, gun|ao je savijaju}i volan.

„Shvata{ li kakva je snaga ove vojske“, govorio je Tihi nadja-

~avaju}i buku motora i pucwavu koja je dopirala nekuda otpozadi.

„Jedna ovakva ~eta u stawu je da beskona~no dugo odoleva puno na-

dmo}nijem neprijatequ“.

„Shvatam“, progun|a Prle. „Verovatno su hteli zadr‘ati Ruse

pred Beogradom. Ali ovako monstruozno...“

„Hej, stani, tenk, pogledaj!“ Pokaza Tihi ka tenku koji je stajao

u jednom bo~nom hodniku. „Nadam se da je ispravan. [titi me dok

u|em u wega.“

Prle jurnu kamionom u gomilu zombija a Tihi isko~i i jurnu

ka tenku. Prle zadovoqno primeti da je wegov drug podigao kupolu

na tenku i nestao unutra a onda vide kako se tenk kre}e i usmerava

cev ka gomili koja je navirala ka wima iz jednog mra~nog hodnika.

Iz cevi sunu plamen i deli} sekunde kasnije eksplozija raznese

nadiru}u kolonu i delove zidova, sve kovitlaju}u u vazduhu u trenu

koji je izgledao beskona~no dug.

60

Potom zavlada zastra{uju}a ti{ina. Poklopac na kupoli se

podi‘e. Tihi pozva Prleta ka sebi. Prle pogleda put pred sobom na-

gnuv{i se malo napred, nagazi gas i kamion do|e do tenka a onda go-

tovo usko~i na tenk i uvu~e se unutra hitro kao ma~ka.

„A sad napred“, prozbori Tihi.

Tenk jurnu zve~e}i po kamenom podu, ka izlaznim vratima. Me-

ci su dobovali po wegovom oklopu kao zrna gra{ka po {erpi a pod

gusenicama su nestajali zombirani vojnici koji su poku{ali pre-

pre~iti put.

„Pogledaj tamo“, re~e Prle pokazuju}i glavom napred kroz uza-

ni otvor. „Burad, misli{ li {to i ja?“

„Aha, ali prvo da prona|em izlaz“.

„Eno onih drvenih vrtata“. Viknu Prle. „Pali!“

Plamen sunu iz cevi i eksplozija raznese vrata. Unutra poku-

qa sve‘ no}ni vazduh, koji wih dvojica i ne oseti{e ali se obrado-

va{e otvoru kroz koji }e ute}i. A onda se kupola tenka po~e okreta-

ti unazad a cev zauzimati pravac ka buradima, naslaganih na pira-

midalnu gomilu.

U podzemnoj prostoriji zavlada u‘as. Oficiri i vojnici shva-

ti{e {ta }e se desiti ali im neki odbrambeni mehanizam u umu nije

dao da poveruju da }e stvarno tako biti. Gotovo nemi i nepokretni

stajali su zure}i u cev koja se zaustavila uperena u burad.

Tek kada eksplozija zapali vazduh i plamen liznu zidove, onaj

deli} svesti dok su jo{ bili ‘ivi, poku{ali su ute}i od pro‘diru-

}eg plamena ali su ga time samo jo{ vi{e razbesneli. Zombirani

vojnici stajali su mirno gore}i, ne ose}aju}i bol, kao da su u ushi-

}ewu dok primaju blagoslov i vra}aju se u zaslu‘eni ve~ni mir.

Kupola na tenku lagano, skoro graciozno vrati se napred i

tenk krete uzanim hodnikom pred plamenom koji je pru‘ao pipke ka

wemu.

„[teta za onu ma{ineriju“, {apnu muklo Tihi. „Mogla se is-

koristiti u korisnije svrhe“.

„Da“, uzvrati Prle. „Ni \enka je ne bi popravio. Zamisli ovo-

liki krematorijum...“

61

Tihi se nasmeja prvi put te ve~eri a onda istera tenk na otvo-

ren prostor. Ispod Kalemegdana su tutwale eksplozije a u daqini

su se ~ule pi{taqke i poneki reski pucaw. Uskoro }e se ~uti topot

koraka i {kripa guma. Wih dvojica iza|o{e iz tenka. Popravi{e

uniforme i mirnim korakom kreto{e uz Velike stepenice ka Knez

Mihailovoj, kao da ih se ovo ni{ta ne ti~e...

62

Ladislav Perge

Generacije, uqe na platnu

Neutrino, uqe na platnu

^as

ist

orije,

uq

en

ap

latn

u

Pet

rovac

na

moru,

uq

en

ap

latn

u

Na

Dunavcu,

uq

en

ap

latn

u

Svetislav Jankovi}

Bogorodica, akvarel

Arhangel Mihailo, akvarel

Dragan Blagojevi}

Jutro, uqe na platnu

Pozna jesen, uqe na platnu

Zima, uqe na platnu

Kowsko trwe, grafika

Sa{a Popovi}

Pelargonium, uqe na platnu

Penstemona, uqe na platnu

Patrijarh, uqe na platnu

Igra 2, uqe na platnu

Isus, uqe na platnu

Kawon Nevidio & Prolaz 2, uqe na platnu

Rijeka Crnojevi}, uqe na platnu

Prolaz 1, glina sa

armaturom od

aluminijumske `ice

Prolaz 3, glina sa

armaturom od

aluminijumske `ice

Aleksandar Opa~i}

Biografije

Dragan B. Marjanovi}

Ro|en 7. avgusta 1954. godine u Beogra-

du.

Po struci nastavnik matematike, stu-

dirao i teologiju /apsolvent. @ivi u Slan-

cima pored Beograda.

U slobodno vreme bavi se recitalom i

organizovawem muzi~kih ve~eri sa etno pe-

vawem i izvornim srpskim pesmama. U sa-

radwi sa folklorom uglavnom gostuju u ok-

riqu crkve i manastira (u hramu Svetog Save,

u manastiru Sredi{te kod Vr{ca...).

Pi{e eseje, oglede, poeziju, drame. Bavi se dramatizacijom

‘itija: ,,Sveti Georgije i Srbi“; ,,Brojanice Svetog Save“; ,,Vidov-

danski vidici“ (okosnica predstave na centralnoj proslavi Vi-

dovdana 2010. godine, u hramu Svetog Save, tj. u kripti Sv. Cara

Lazara); ,,Kamenovawe Svetog Stefana“... Tu su jo{ i ,,Prosidba“

i ,,Car i seqak“ koje imaju elemente komike...

Peva u lokalnoj crkvi, vodi pevnicu... i tu nalazi nadah-

nu}e.

Objavio je kwigu pesama „K najozbiqnijem“, Beograd, 2004.

godine, Beopres – {tampa.

U pripremi je nova kwiga.

Radi u ERC–u, u Beogradu /ul. Jelene ]etkovi}, kao glavni

strukovni informati~ar–operater.

85

Qubomir Kosti}

Ro|en 8. juna 1976. godine u Tripoli-

ju, Libija.

Zavr{io Sredwu medicinsku {kolu

„Dr. Milenko Haxi}“ u Ni{u kao fizi-

oterapeutski tehni~ar; 2001. godine, Pra-

vni fakultet Univerziteta u Ni{u /stru-

~no zvawe – pravnik, VI stepen; 2004. godi-

ne, Filosofski fakultet Univerziteta u

Ni{u /dipl. profesor istorije, VII stepen

obrazovawa...

Radio je kao nastavnik istorije u

O[ „Vuk Karaxi}“ u Ni{u.

Od 2003. godine zaposlen u PD „Elektroistok–Izgradwa“

d.o.o. Beograd – R. J. Ni{ na poslovima Referenta za op{te i per-

sonalne poslove.

[to se ti~e aktivnosti: ~lan je Povereni{tva „Dveri

Srpske“ u Ni{u (organizovawe tribina, izdava{tvo, humanitar-

ne akcije...); saradnik internet sajtova „Dveri Srpske“, „Sveto-

savqe“ i „Srpska mre‘a“. Objavquje tekstove na sajtu „Dveri Srpske“

i „Vidovdan“ i prevodi tekstove sa engleskog jezika.

Autor je i voditeq „Pravoslavne emisije“ na radiju „Glas“

Eparhije ni{ke.

O‘ewen, otac jednog deteta, parohijan crkve sv. Pantelej-

mona u Ni{u.

86

Milan Stefanovi}

Ro|en 23. oktobra 1962. godine na de-

snoj obali Drine, u selu Crvici, nedaleko

od Bajine Ba{te.

Pi{e poeziju i objavio je slede}e

kwige:

Harmonija oblika, 1994;

Pesmom kroz kamen, 2001;

Sitne pojedinosti, 2002;

Razmetawe, 2006.

Radi u JP EPS, HE Bajina Ba{ta. Predsednik je sindikata

Drinsko–Limskih hidroelektrana.

87

Dragoslav Tomovi}

Ro|en 11. maja 1947. godine na Du{a-

novcu u Beogradu.

U „Elektroistoku“ je radio od 1970.

do 2005. godine u pogonu Beograd, kao in-

‘ewer za relejnu za{titu i merewe.

Do sada napisao vi{e desetina balada

za razne listove i kwige: „To smo mi“ 1 i 2,

„Pi}e i qudsko bi}e“, „@ivot“ 1, 2 i 3.

Trenutno je penzioner i kako sam ka‘e:

ose}a se ‘ivim.

88

Milija Ili}

Ro|en 25. maja 1960. godine u Vaqevu.

Zavr{io je tehni~ku {kolu „Milica

Pavlovi}“ u rodnom gradu.

Radi u JP EMS pogon Vaqevo od 1982.

godine kao bravar–monter u Slu‘bi za odr-

‘avawe.

Jedno vreme je bio predsednik Kwi‘e-

vne omladine Vaqeva.

Bavi se pisawem kratkih pri~a.

Neki od radova su objavqivani u vaqevskom „Napredu“ kao

kozerije i humoreske.

89

Majovski M. Vu~eti}

Ro|en 30. aprila 1950. godine u Iva-

wici.

Osnovnu {kolu zavr{io u Kostolcu,

Gimnaziju u Po‘arevcu, a Prirodno–mate-

mati~ki fakultet u Beogradu.

Od 1975. godine radio u Direkciji ko-

stola~kih rudnika i elektrana a 1991. pre-

lazi u Beograd, u Direkciju EPS–a gde je ra-

dio na vi{e razli~itih poslova. Sada je za-

poslen u Sektoru za odnose sa javno{}u EPS–a.

Dugogodi{wi je aktivista sindikata.

[est godina je bio predsednik SO direkcija EPS–a, kao i pred-

sednik Koordinacije EMS–Direkcije EPS–a.

Wegove pisane „pri~e“ objavqivane su u listovima EPS–a

kao i u nekim dnevnim novinama. Neke su filmovane, neke igrane.

„Kiparski dnevnik“ je preveden na gr~ki jezik.

90

Nata{a Mihajlovi}

Ro|ena kao Vuka{inovi} dana 24. ja-

nuara 1969. godine u Beogradu.

Nakon matemati~ke gimnazije „Veqko

Vlahovi}“ u Beogradu zavr{ila Vi{u elek-

trotehni~ku {kolu smer elektronika.

Deset godina se bavila istra‘ivawem

alternativne medicine i organske poqo-

privrede kao i wihovom zastupqeno{}u u

Srbiji. Rezultate svog istra‘ivawa obja-

vila na svom sajtu www.tashizza.com.

Jednogodi{wu IT Academy, smer webdesign zavr{ava 2007. godine, a 2009. godine upisuje tre}u godinu

FIM Univerziteta Singidunum i upravo je diplomirala na sme-

ru Projektovawe i Programirawe.

Wen idejni projekat „Znawe na dugme“, MMORPG, je u{ao u

drugi krug na prvom Open Chalenge BlogOpen 2011. Projekat se

mo‘e videti na internet adresi:

http://www.startupopen.me/sr/openrules/selekcija/projekat–34/

Majka je sinu Stefanu i }erki Katarini, i sa porodicom

‘ivi u Beogradu kraj miqakova~ke {ume.

U JP EMS osam godina je radila na komercijalnim poslo-

vima a od 01. januara 2010 je u Centru za Informacione sisteme /

na poslovima strukovnog in‘ewera.

91

Tihomir Jovanovi}

Ro|en 11. septembra 1955. godine, u

Osipaonici, moravskom selu u smederev-

skom srezu, a ‘ivi u Beogradu.

^lan je Dru{tva qubiteqa nau~ne

fantastike „Lazar Komar~i}“, sekretar

Udru‘ewa gra|ana – Fanovi nau~ne fan-

tastike SCI&FI . Za fanzin Terra radi po-

slove prevo|ewa, ure|ivawa i pi{e pri~e

i autorske ~lanke.

Jedan je od urednika almanaha Kolo-

nada.

Pri~e objavquje u raznim ~asopisima za kwi‘evnost i nau-

~nu fantastiku, zatim, stripovi ra|eni sa Du{anom Bo‘i}em,

prevod: Reanimator – H. F. Lavkraft (Izdava~ Tabernakl), zbir-

ka pri~a Fantom... Svoje prve pri~e je objavqivao u na{im novi-

nama „Elektroistok“ koje je tada ure|ivao Laza Be~ejac.

Zavr{io ET[ Nikola Tesla u Beogradu i od 1976. godine

radi u Elektroistoku – Projektni biro, kao projektant–sarad-

nik. U~estvuje na mnogim sportskim igrama i susretima.

92

Ladislav Perge

Ro|en 19. juna 1950. godine u Sremskoj

Mitrovici.

Zavr{io Tehni~ku {kolu u Pan~evu.

Od 1971. godine `ivi i radi u Smederevu.

Slikarstvom se bavi amaterski od svo-

je 16–te godine.

Vi{e puta izlagao kolektivno i samo-

stalno.

Sa radom u Elektroistoku po~eo 1992.

godine a u EMS–u radi na poslovima kon-

trolora mre‘e MTS Smederevo 3.

93

Svetislav Jankovi} – Cale

Ro|en je u Vaqevu 1943. godine.

Radio je kao Referent i Rukovodilac

pravne slu‘be u pogonu Beograd. Sada je u

penziji i kao i ranije bavi se slikarstvom

i crtawem.

Svetislav Jankovi} – Cale je samouk

slikar i crta iz li~nog zadovoqstva. Od

slikarskih tehnika koristi uqe na platnu,

akvarele i crte‘e. Radi skice, crte‘e kao i

ilustracije. Osim toga radi viwete bez {ra-

firawa i radi restauracije o{te}enih sli-

ka. Motivi su mu raznovrsni, od mrtve pri-

rode do slika iz svakodnevnog ‘ivota.

Svoje radove izlagao je privatno i na zajedni~kim izlo‘ba-

ma sa po jednim eksponatom.

Sara|ivao je sa Draganom Tomovi}em na kwizi pesama „To smo

mi“ o radnicima „Elektroistoka“, rade}i ilustracije. Sada rade

zajedno na novoj Tomovi}evoj kwizi.

94

Dragan Blagojevi}

Ro|en 28. septembra 1951. godine u Pro-

kupqu.

Osnovnu {kolu zavr{io u Bijelom

Poqu, sredwu u Beogradu (Telekomunika-

cije, Elektrotehniku i Poqoprivrednu),

vi{u Elektrotehni~ku – energetski smer u

^a~ku... Zavr{io je vi{e {kola od kojih

mu je najmilija Ekolo{ka.

Radi u Elektroprivredi Crne Gore –

Elektroprenos, radno mesto – Poslovo|a

Dalekovodne ekipe za sjevernu zonu Crne

Gore.

^lan je Sindikata 40 godina u istoj radnoj organizaciji.

Bavi se slikarstvom, vajarstvom, kao i p~elarstvom...

95

Sa{a Popovi}

Ro|en u Podgorici 11. septembra 1964.

godine.

Odmah nakon sredwe elektro–tehni-

~ke {kole zaposlio se u industriji KAP

Podgorica a od 1996. godine radi u EPSCG

u podgori~koj ekipi za odr‘avawe daleko-

voda kao monter.

^lan je Sindikata EPSCG i Odbora

za kulturu.

Svoje snove osloba|a na slikarskom

platnu. Uglavnom radi tehnikom uqe na

platnu a bavi se i skulpturom. Odr‘ao je nekoliko samostalnih i

grupnih izlo‘bi sa ura|enom likovnom kritikom.

@ivi u bli‘oj okolini Podgorice u porodi~noj ku}i sa

svojom familijom.

96

Aleksandar Opa~i}

Ro|en 18. aprila 1973. godine.

Kosmolac, slepi ~ovek–{i{mi{, Ko-

smoplovac, profesor Studio–stripa, dubo-

ko u tre}oj dimenziji (3d animacija, grafi-

ka, kamera). Po potrebi glavu zamewuje ka-

merom, a telo te{kim metalom, uglavnom

crnim...

Prosvetiteq–vizionar, trenutno za-

okupqen oblikovawem vizuelnog identi-

teta Elektromre‘e Srbije, kao i almanaha

Kolonada...

studiostrip.kosmoplovci.netfabrikaknjiga.co.rswww.kosmoplovci. net14/04/2010

97

Izvr{ni izdava~

Operativni urednik

Korice

Kompjuterska priprema

[tampa

Tira`

Kwi`evna omladina Vaqeva

Aca Vidi}

Aleksandar Opa~i}

„Intelekta“, Vaqevo

„Vidia {tampa“, Vaqevo

1500 primeraka

KOLONADAKOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

ISSN 2217–5954

[tampawe zavr{eno maja, juna 2012. godine

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

7

KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik

Marija [korni~ki. – God. 2, br. 2 (2012)– . – Beograd (Kneza

Milo{a 11) : Sindikat EMS, 2012– (Vaqevo : Intelekta – Vidia

{tampa). – 21 cm

Godi{we

ISSN 2217–5954 = Kolonada

COBISS.SR–ID 184326156