ISSN 2217–5954 KOLONADA - Sindikat EMS I.pdf · lac u afirmaciji pre svega kwi‘evnosti i likovne umetnosti, i ... {ao sam jesam odnekuda sam pao nisam

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Godina I ° Broj 1 ° 2011. ° Beograd

KOLONADA

ISSN 2217–5954


Izdava~

Sindikat EMS

Resor za kulturu

Za izdava~a

Milovan Andri}

Urednik

Marija [korni~ki

Uredni{tvo

Tihomir Jovanovi}

Janko Levnai}

Aleksandar Opa~i}

Adresa:

Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000

E-mail: [email protected]

Uredni{tvo: [email protected]@elektroistok.org

Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom - za Almanah

KOLONADA

Sadràj

Suo~avawe sa bezazleno{}u, Janko Levnai} . . . . . . . . . . . . . .

Rajica Dragi}evi}

Kosovina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Snovidnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Mali{evac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Sastavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Kad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Gde sam sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Srbija 1918. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Istrajavam (1–3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Ode otac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Odlazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Neboj{a Cvetkovi}

Vetar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Samo}a i tuga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Onda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Potop . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Marija [korni~ki

Godijeqsko grobqe I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Godijeqsko grobqe II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Baba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Baba Kosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Deo svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Spoznaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Na stazi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Nebo u sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Trosun~ana svetlost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Alhemi~ar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Pliva~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Potez u platnu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Janko Levnai}

Pri~a koja }e naslov dobiti na kraju . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Tihomir Jovanovi}

Legenda o vili i kova~u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Mars u opoziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Likovni prilozi

Andon Popov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 do 72

Nenad Radosavqevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 do 75

Janko Levnai}. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 do 79

Neboj{a Cvetkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 do 81

Dragana Raji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Aleksandar Opa~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 do 88

Biografije

Rajica Dragi}evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Neboj{a Cvetkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Marija [korni~ki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Janko Levnai} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Tihomir Jovanovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Andon Popov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Nenad Radosavqevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Dragana Raji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Aleksandar Opa~i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

SUOÂVAWE SA BEZAZLENO[]U

Almanah stvarala{tva radnika ~ije ste stranice otvorili,

pregnu}e je koje pretenduje na dru{tvenu ulogu da bude va‘an ~ini-

lac u afirmaciji pre svega kwi‘evnosti i likovne umetnosti, i

svakako – novih ideja i razvoja slobode i kulture uop{te, osobito u

lokalnim sredinama1 odakle wegovi autori poti~u. Trud plemenit

sam po sebi – jednako je va‘an i funkcijom da motivi{e qude da st-

varaju dela ili pak da one, koji ih negde u osami i nevidelici radi

spokoja du{e svoje goje, ohrabri da ih svetu na svetlo iznesu.

U tom smislu ne sudite odmah odvi{e strogo prema radovima

koji se pred Vama nalaze2. Almanah, ko almanah – po definiciji je

zbirka autorskih priloga3. U ovom slu~aju autori, dakle, nisu ome-

|eni me|u koricama Kolonade zakonitostima zasebnih i vlastitih

stvarala~kih poriva, unisonih modnih zahteva ili naro~itih ured-

ni~kih kriterijuma i standarda nego pripadno{}u posebnom redu –

redu zaposlenih u jednom javnom preduze}u. To preduze}e je, iako nije

5

1 U ovom slu~aju, s obzirom na specifi~nu razu|enost JP „Elektromre‘a Sr-

bije“ pod „lokalnom sredinom“ mo‘ete na umu imati ~itavu Srbiju!2 „Prema svecu i tropar!“ – ka‘e se u narodu. Dakle pro~ita}ete u biogra-

fijama kroz u{i koje igle koga od autora treba proterati.3 Iz razli~itih razloga, ovde ~ak i nisu svi meni poznati EMS–ovi autori.

Kako mi je urednica rekla jedan kolega nije ‘eleo da mu se radovi na|u na

ovome mestu ({to je svakako wegovo legitimno pravo te ga zato i ne spomiwem

imenom), a sa drugima, koji su oti{li u penziju, nevoqa je bila sa kratkim

vremenom u kome se ~itav poduhvat dogodio – te kontakt nije ostvaren. Na‘a-

lost, me|u takvima ima i onih koji su oti{li negde mnogo, mnogo daqe od mi-

rovine. Bilo kako bilo, makar ovde, u fusnoti, treba pomenuti ime najslav-

nijeg i najpoznatijeg Elektroistokovog slikara svih vremena Svetozara Toze

Trajkovi}a i po~iv{eg, odli~nog akvareliste Aleksandra Ace Jovanovi}a za

koje se nadam da }e biti naro~itog mesta ve} u narednom broju. Svakako i

boemskog pesnika Dragoslava Tomovi}a koji je u dve kwige, od kojih je jedna

bila posebno debela, koje su ~ak izdali JP Elektroistok, odnosno JP EMS,

opevao veliki broj na{ih kolega (vi{e od {est stotina!), te uz wega i Sveti-

slava Cala Jankovi}a koji je tu prvu kwigu ilustrovao karikaturama istih

tih kolega. Ne treba zaboraviti ni vrcave tekstove Vere Milinkovi} i puto-

pise Branka Bo‘i}a.

jedini, ustvari pravi i osnovni kohezioni faktor koji ih dr‘i na

okupu.

Budu}i da je, po sebi, integralni deo ‘ivota, kultura jednog

preduze}a, jednako kao i kultura jedne porodice ili ~ak i dr‘ave,

predstavqa i wegov identitet. Nije se s time {aliti – kultura je te-

meq definicije roda homosapiensa i svega {to od wega poti~e! Dak-

le razvoj novog, modernog stvarala{tva mo‘e biti shva}en i kao po-

~etak ulagawa u novi, moderniji, po‘eqniji i humaniji identitet

onoga koji je podr‘ava i podsti~e. Pove}awe obima saradwe me|u

onima koji je proizvode i konzumiraju neizostavno {iri vidike4 i

otvara prostor za boqu komunikaciju i promovisawe novih vredno-

snih okvira u kulturnom poretku preduze}a ili ~ega {ireg {to se

oko wega nahodi.

Svakako da almanah, u ovom ~asu kada se prvi put javqa, ima

poseban zna~aj i za intelektualni i za kulturni ‘ivot sredine u

kojoj se objavquje. Mo‘da i ne treba zato na ovome mestu podse}ati

da je sama re~ kultura5 izvorno ozna~avala nastawivawe, uzgajawe,

{ti}ewe i po{tovawe i da je i danas ne{to od tog grdnog potencija-

la u woj sadr‘ano. Ali, budu}i sa koliko je iskrenosti pred ~itaoca

prostrta velika koli~ina nesebi~nih emocija, treba podsetiti da

obi~no biva da je: Ruka koja daje iznad ruke koja prima.

Proces, koji se iza pojave almanaha o~ekuje, veoma je slo‘en i

istovremeno sasvim jednostavan – ponekad je naprosto nedoku~iv.

Silna, zdrava i korisna energija koja fascinira upornom rado{}u

stvarawa i sveukupnim duhovnim aktivnostima koje je prate, u suo-

~avawu sa wenom apsolutnom bezazleno{}u i qubavi mo‘e postati

potpuno novo inspirativno ishodi{te ~iji su po~etak ili kraj, sve-

jedno, ishod neshvatqiv i posve neizvestan.

Janko Levnai}

6

4 Uz malo sre}e i okolnosti u kakva sve tkiva je utkan Sindikat JP EMS–a, u

nekom slede}em koraku moglo bi ~ak biti re~i o me|unarodnoj saradwi i uvo-

|ewu evropskih standarda i u ovu oblast.5 Od latinskog colere.

Rajica Dragi}evi}

KOSOVINA

glas kojim dozvala si me

~uo sam u svom srcu

mada nisam na~isto

ko je koga zapravo u magnovewu zvao

tek u meni daqina odjeknula je

rodna ku}a predeli povratak

i evo tu sam stojim lebdim

do{ao sam jesam

odnekuda sam pao

nisam ni bio oti{ao sasvim

kao {to na{i spakuju se

i na kraj sveta za ne~im zauvek odu

evo me dah}em drhtim

sve sam prepoznao

bostanku medunak vidu ranac

prevoje zavojcu izvorak

vazduh vodu

9

SNOVIDNICA

bili smo gde smo ono bili uo~i aran|elovdana letos

nisam siguran sve mi se muti u podnebesju

na skupu nekom kulturnom gore negde

navrh fru{ke dan i no}

u povratku zornom

obretosmo se s one strane dunava kraj mosta duga

u pogledima izbliza ote mi se ruka

da utvrdi da l’ ti gori lice

i greju li te silno zvezde

snovidnice

kao u nedoumici blago bez prekora

sklawa{ s lica moju ruku

ali zadrì{ je pritom

toliko da shvatim poruku

posle prelazimo dugu

spojeni u radosti nad vodom

iz nas pesma izgreva krilna

pod zapaqenim svodom

danas ja vodim na jedno mesto – kaè{

a ja se unapred sloìm – ideja prava

san je nije san

to se du{a zabravqena i napregnuta traì

u zraku lu~nom

dok samu sebe podmerava

a zavodi me beskraj

10

letopis zemqinog hoda

a progoni me treptaj

tamna no} i mutna voda

11

MALI[EVAC

kad ve} kroz moje snove s belegom snovidnice

proti~e{ kao reka

na mali{evac se namini

utvrdu da podignemo od bele izmaglice

opalog li{}a zavi~ajnog

pesmom do~ekanih zora

od smeha razbibrige dokolice i pri~a sa izvora

da obnovimo to uzvi{ewe dvorac iz bajke

na kojem u dubokom snu

~ukundeda jovan evo stole}e straàri

da dozovemo ga za sofru na ve~eru

i proxugorimo uz frulu gusle gajde

o vremenu davnom

da zapiqimo o lepote u wegov sahat stari

odatle pogledom da uznesemo se na tri brda

kao u heladi

stolovak boàc vrove

i spustimo niz tri re~ice svete

rzavsku krompirsku i krasinsku

koje sastaju se na jednom mestu u luci na{oj

opasuju mali{evac i grle kao dete

da oìvimo stani{te u bespu}u

{to pridigli su bili moji preci

u varqivom hodu kroz olujno vreme

pa da se oglasimo kliktajem kao orao kao pesmom {eva

12

kao pesnik {to se iz sveta rasklimanog

iz razvaline olupine vra}a ogwi{tu predelu pretku

{umu i huku reke sme{tenom u detiwstvo

iz kojeg kao prenut starac peva

a zavodi me beskraj

ona utvrda {to ~itava u pesmu stane

a progoni me treptaj

kuc kuc neumitno {to odbrojava sate dane

13

SASTAVCI

~ekao sam te u sastavcima

gde do~ekuju se privojska i na{a

dan no} ~ekao i prizivao

a nisam znao da li }e{ do}i

da li si kao mitska praqa

zaneta beqewem platna

malo uzvodno na perilu

ili u bak~ici na{oj pre|u snuje{

ili jezdi{ oblakom

spremna da bane{ da iznenadi{

tek

da i ~ekawu bude kao jednom

kad ugledali smo se i dugo ostali nemi

~ekao sam

dok kroz nas {ume}i qubav tekle su

vode belo{eve

krasinog brda mali{evca kosovine

debelog jasena bre`|a |okovina

kao vode vavilona

kao vavilona vode

14

KAD

kad se vratimo opusto{enom domu

zasja}e prag nadstre{ica i lemez

zemqa }e da zabelasa olista}e

{qiva o koju mlatili smo blatwavwe ~arape

kad na{e izgnanstvo prestane

svako }e vo}e po~eti da ra|a

gde je pupilo – pupi}e gde je vrvilo

vrvi}e

gde je kukalo – kuka}e se

gde je ko{eno – kosi}e se gde je orano

ora}e se

gde je bila konopqa – bi}e konopqa

tre{wa gde je bila bi}e tre{wored

staza bi}e put }uprijica – most

ku}erak bi}e dom ~esma – vodoskok

crkvica }e postati hram

blatwavi sokak – plo~nik

na plo~niku okru‘eni lepotom i vaznesewem

~ita}emo pesme stvorene u izgnanstvu

nikad ne}emo ostaviti rodni dom

15

GDE SAM SAD

pada maska maska pada

s lica na lice

s grane na granu na nova

~udovi{ta ~udo–vi–{ta

uspravqa se re~

samo na prvi pogled

vraskaju stakla pod teretom starog leda

ledi se srce starih qubavi

mu~nina prekriva planetu

gde si sad praroditequ gde je

tvoj uzlet besmrtnost

sagni se bo‘e

da jo{ jednom prokrstarim lice tvoje

da se pred wim odgurnem

ustranu

zaslu‘io sam to

moje vreme nije stiglo

‘ivot su mi prekrile zablude za–b–lude

javi se bo‘e ka‘i mi jesam li se

uzdigao

dokle sam stigao zapravo

16

SRBIJA 1918.

la|e miri{u na uspomene gudure

na tek pro{li ‘ivot

bla‘eni pucaju vidici dan

rawava no}

u stara~kim nogama talasa se krv vu~ja

podi‘e se iz propasti moje pleme

svetu name{ta kapu i su~e mrke brke

sveti nikola putni~e

sveti jovane krstitequ budi na pomo}i

u {umadiji jo{ nisu lampe zgasle

kao da su fitiqi bez kraja

a osvetlile su bogami vekove unazad i unapred

wih da nema balkanski bi mrak bio potpun

a bile su jedina iskra u prozuklom oku lepih

penelopa

kojima svra}ali su vukovi u pokidane snove

uvla~ili se kroz napuklu tavanicu

svaki svojoj

i sjurivali me|u oblutke

mrmqaju}i {tucaju}i be~e}i se i goropade}i

17

ISTRAJAVAM

1.

istrajavam u vremenskoj raspuklini

u mu~kom dobu u veku propasti istrajavam

u razdobqu op{teg pada

u epohi zastra{ewa

u ~asu iskliznu}a

istrajavam okovan po~etnom nadom

nad detiwim vidikom

zapahnut prvim mirisom

vaznesen zvezdom nad rado~elom

i svodom studeni~kim

uskliknut

na kliku nastanka

vodom graji}ankom poveden otrgnut

iz jazbine iz prapostawa

zrakom lu~nim izba~en odba~en

spiralnom putawom zavitlan

u vode smrti

istrajavam sle|en nad ledom {to sledi

pred zidom

kojim smo zakloweni i urnuti

2.

otr‘em se umoru {to pritiska

dok loma~a dogoreva kapcima {to se spu{taju

u tamu bez kraja

o~ima {to tonu pred prizorom

18

bez povratka otr‘em se

vidiku {to se lomi i zariva

u krsta~u

kiklopu {to gleda a ne vidi ve}

kovr~i krivi vitoperi i prepravqa

provi|ewu {to ste‘e da zarobi

da zatre tek

zraku {to treperi nad gomilom

dok bauqa i klizi

uni‘ena i sklup~ana zanavek

3.

odolevam zvuku razvaline

kroz koju voda krkqa

nesposobna da odnese sve {to je za pad

i nestanak

razjarenom grotlu odolevam

dok sve uvla~i i ni{ti {to je

qudska ruka digla

nad ~ijim urlikom utiru se glasi}i mislilaca

i mudraca

odolevam sudwem slovu kojim

stavqa se pe~at na sve {to be{e

i {to moga{e biti

pravim se da sve je to daleko

i nepostoje}e pred pesmom

u koju }u se zanavek sliti

19

ODE OTAC

Slavko Dragi}evi}, 1926–1993

1.

te no}i

uo~i odlaska

u razlomqen mi san proviri ‘uto pa~e

nose}i smrt u kqunu

i dvaput kaza „kuku“

poslato od onoga koji sve vidi ~uje i zna

meni rovitom i neukom

da {togod pre vremena javi

mali po{tar odenut u ‘uto

na kukavi~jem mi jeziku

razgovetno kaza {ta }e biti

a ja ga eto dockan shvatih

kad ‘ivot se sti{a

i svede na ta~ku

{to se na kraju svega stavi

20

ODLAZAK

kad mo} postane nemo} i iz mog oka slutnog

kon~i} vremena kao povorka mrava izvu~e se sasvim is~ili

ti kaì tu je sad je bio do}i }e samo {to nije evo

bili smo jesmo bog s tobom kako da nismo bili

kad iz toposa odosa logosa be{umno odem

{ire}i lukom prema beskraju lomno krilo

ti kaì nije kakvi oti{ao tu je kraj nas i u nama

jer svugde ga je u svemu ìvom ~ak i u stvarima bilo

kad moja lira za}uti i nigde vi{e od we ne bude znaka

kad tiho k zaboravu krene sva lepota i sva tuga

ti kaì kakvi pa to je nemogu}e evo oslu{ni ~uj i po~uj

javqa se s neba iz zemqe vode otud odovud sa severa i juga

kad fanfare bubwevi ~ineli trube objave moj odlazak

i sve se posle sti{a smiri i svakodnevqu vrati

ti kaì ne ne ja na to ne pristajem ustuk smrti

evo te u mom srcu pevaj pevaj ni{ta {to istekli su sati

21

Neboj{a Cvetkovi}

VETAR

On nosi jeku minulih dana,

senke daleke, krikove divqine,

on nosi bole bezbroj smrtnih rana,

tajne svoga pakla s daleke visine.

On je eho glasa {to ru{i i para,

on je hladan spomen neznane davnine,

pun divqeg, iskonskog, ‘ivotiwskog ‘ara,

on je leden plamen sulude lavine.

On je nemi svedok svega {to se zbiva,

on ne nosi re~i ve} obrise crne,

on zavija ve~no svojom snagom diva,

pred wim ‘ivot kle~i i priroda trne.

25

DANAS

Danas nije moj dan

danas zaqubqeni zemqom hode,

i moje zvezde u tuàn san

usamqeno srce vode.

Danas i moj korak zemqi smeta

jer spojena srca igru vode

i na wihov uzdah podrhtava planeta

da iz drhtaja se nove qubavi rode.

Danas moja du{a kroz bespu}a luta

jer qubav je prekrila puteve sve

i moja je zvezda oterana s puta

u crne, tu`ne sama~ke sne.

26

SAMO]A I TUGA

âk dva ja imam najvernija druga

dva do groba verna i wihov sam sluga

ba{ svuda me prate {tite od ìvota,

da l' sotona posla ta dva idiota.

Ko ro|eni da smo svuda su uz mene

prodiru u snove u misli i sene

da l' mi |avo posla takve prijateqe

da me {tite od ìvota

i kvare mi èqe.

âk dva ja imam tako verna druga

a zovu se prosto: samo}a i tuga.

27

ONDA

Kada samo}u izdr‘i{

i kao kamen postane{ ~vrst

kada suze sve isteku

i na svetu ostane{ sam

kad patwe pre‘ivi{ mnoge

i od rana da si sazdan kada vidi{

i o~i i ruke kada smiri{

tek tada mo‘e{

ponovo da ‘ivi{

28

POTOP

Bilo je to davno, davno... Jo{ Bog je {etao zemqom i qudskim

mislima. A tamo daleko, ìveo je jedan ~ovek i jedna èna. Upravi ih

ìvot da sretnu se, s vremena na vreme re~i razmene i vremenom

~ovek, srcem, prihvati ènu. Ali, sudbina ih je tako vodila da èna

i ~ovek jedno ne postanu, ve} odvojeni budu. ôvek ènu du{om

po{tova i mnoge joj misli ~iste dawu i no}u sla. Toliko misli be{e

da Bog, dok je prolazio tuda, duhom svojim silu ~istih misli zapazi

i stade zate~en. Ozari ga ~istota du{e {to stvorio je. I odlu~i Bog,

da ne gre{e}i se o zakone {to qudima dao je, u~ini ~oveku èqu

jednu. Do|e Bog u san ~oveku, a ovaj mu re~e: – Boè, u~ini nek svaka

~ista misao moja, {to uputim èni dragoj, tek kap vode bude, pa na

zemqu nek padne da je oplodi. I iz svake kapi ne`nosti moje, nek na

svetu, jedna qubav se rodi.

Ispuni Bog èqu ~oveku, svaka misao ~ista da se u kap pre-

tvori.

Ali, brzo se pokaja.

Jer, za trideset dana, ki{a misli ~ovekovih svu zemqu potopi.

I nikada vi{e Bog qudima èqu ne ispuni.

I sâm Bog, zemqu napusti.

29

Marija [korni~ki

GODIJEQSKO GROBQE

I

Na litici mala crkva

Vrata ispucala

Prazna

Ni krsta ni ikone

Iza crkve grobqe

Fluid i haos

Vode me kroz travu

Beton i kamen sluè veri

U izabrani ~as

Tu su do{li moji preci

Iz navike pravim ven~i}

Od zvon~i}a i bele rade

Palim sve}u

Vra}am se u detiwstvo

U besmisao

Koji kida srce

33

Op~iwena slu{am zvuk

âktara

Vidi

Gde planduju ovce

34

GODIJEQSKO GROBQE

II

Dva sveta se grle

Divqewe i vreme

Ptice shvataju prostor

I lete u dubinu dana

Kako bih zvala glasom sunca

Mobu u Komarnici

Kora~am za vetrom

Govorim zemqi

Udi{em polako

Da osetim postojawe

Sawam istinski san

Iz kamena raste

Kraqevski koren

Bqutava slast

Grli me kao i qubav

Nostalgija je ~udna stvar

35

BABA

Ispleti kosu svoju

Vetar nek’ se igra sa wom

Ali ti je ispleti

K’o {to plete{ re~i

Ispleti kosu svoju

Meka je kao svila

Kao kap rose

Kao smeh

Izmivena ki{nicom iz

Pupoqka ruè

Bela je kao obla~i}

Zaostao na nebu

Upleti u kosu svoju

Povetarac i miris

Livade

Podigni svoj blagi

Pogled

K mome licu

Radost pusti

Neka wi{e zaostali

Pramen~i}

36

Ispleti kosu svoju

I omotaj oko ~ela

Takvu }u da te pamtim

37

BABA KOSA

Tkala i tkala

Po vas dan

Niti u osnovu uvodila

îwela

Nikad da stane

Iz petnih ‘ila

Da je ‘iva

Vunu bi

Motala

38

DEO SVETLOSTI

Umi se

Na izvoru dana

Svetlost ispij

I budi krik

Bez sumwi

I dnevnih rebusa

Opusti osmeh

I pusti da lije

Nagove{taj

Niz jedrine

Lebdi

Opijen u potopu

U ponirawu

I trajawu

Ogrezao u lako}i

Ostavi trag

U zaletu

Izrasla tema

Breca

Ovde i tamo

Gradi trzaj

(Bla‘en u svetlosti)

39

SPOZNAJA

Misli spoznaju

Lo{u glumu

Obi~no

Lutawe s pesmom

U srcu

Spoti~e se

Smeh zaka~en

Za obraze

Kao kop~a

Raspli}e lica

Pobuna

Razum

Nejasna scena

Stolica za quqawe

Neumorna

40

NA STAZI

Vetar ma{e svemirom

U dosluhu

S okre~enim drve}em

Spirala sata nadolazi

Sprèni hleb

@va}e ti{inu

Ne`ne re~i

Na gluva vrata

To~e

(Korak ide naizust)

Nestrpqewe natovarilo

Mirise

Iz kwiga

êka zamku

41

NEBO U SEBI

So~na jabuka

Potpuno se daje

Bezuslovno

Qubav za qubav

Opu{teno

Sok ‘ivota

U ‘equ te~e

Svetlo za svetlo

Ispuweni

42

TROSUNÂNA SVETLOST

Trosun~ana svetlost

Na sebe

Oslowena

Gleda

Bez teìne

Ovla{ dodiruje

Rasuta

Bistrina

Sama

Kroz svetlost

Svetlost

Senku razmutila

43

ALHEMIÂR

Alhemi~ar

U starom mlinu

Kamenu

Du{u kiwi

Olupina raste

Iz leje

I beleì ro|ewe

Kroz {avove

Gura znoj

Crvaste pipke

Oburvane ku}erine

Raskre~ene

I groteskne

Te`wa di{e

U dva pravca

(Ve~no podne)

44

PLIVA^

Zamah prodire

Udara pogled

Kroz ro`wa~u

Posred lica

Opire se

Forma

Pokret

Ne ~eka

Promenu

Plava roni

U plavoj

45

POTEZ U PLATNU

Potez u platnu

Miluje razum

Prodire

Prsti

Raspeti

Trzaj percepcije

Gubi

Prostor

Obris

U obrisu

Repuje

Slika uma

[iri se

Niz osmeh

Dolazi mi

Pesma

46

Janko Levnai}

PRIÂ KOJA ]E NASLOV DOBITI NA KRAJU

– Da li }e ikad do}i? – upitao je Ruìlo vi{e gestom i pokre-

tom sli~nim potezu kistom ili perom i vi{e sebe nego bilo koga od

malobrojnih preostalih prijateqa koji su jo{ uvek poni‘eni, odba-

~eni i iskori{}eni, smerno sedeli, ponajvi{e na strahu i stidu kao

na kakvom ku`nom prestolu, u wegovom rasko{nom domu iako je ve}

potpuno pouzdano bio izgubio sve zvani~ne prerogative vlasti. Ni-

je razmi{qao da li to ~ine zato {to se pla{e da odu negde drugde

ili zato {to, na kraju krajeva – i nemaju gde. Pitawe je bilo zaista

ozbiqno, postavqeno je muklo, u ti{ini, kao u razgovoru u~enih ili

gradwi elementarnih kompozicija kad se smrt ne shvata previ{e li-

~no. Ozbiqnije od najozbiqnije situacije u kojoj se nalazio.

Dru{tvo sme{teno na jarkoj, vatreno crvenoj sofi sa umetni-

~ki rezbarenim rukonaslonima koji su prikazivali Heteru koja svi-

ra dvostruku flautu, tapaciranoj skupocenom ru~no tkanom tkani-

nom, koja je stajala na centralnom mestu usred dnevne sobe u funkci-

ji jakog medijskog i svakog drugog magneta, bilo je zabavqeno sobom

– nije ga ~ulo. Jo{ uvek ga je opasivala najopasnija me|u opsenama.

Pogubna i nadasve otrovna kolektivna iluzija. Funkcioni{e hao-

som i histerijom kada mno{tvo qudi jednovremeno sneva isti san,

pa i kad se desi da se ko probudi, to po pravilu biva uzalud. Takav ne

ume i ne moè, nema snage i na~ina da nekako objasni ostalima {ta

se zaista de{ava, da ih uveri i ubedi da samo sawaju i da je zbiqa

negde drugde, potpuno na drugoj strani. Kraj. Varke i zablude caruju.

Predstava koju mo‘e da stvori sopstveni um toliko je mo}na i

sna`na, da sneva~ po samoj prirodi svog stawa ne moè da zna niti

ima mehanizam da prepozna ili nau~i da razlu~i la` od istine. Kad

po~ne da iluminira deluje poput dobre droge ili jake anestezije.

Ruìlovi sledbenici zato nisu na isti na~in kao on bili svesni ni

gde se nalaze, niti prirode situacije u kojoj u~estvuju, niti uspevaju

da identifikuju wene la`ne sadràje i wihove blistave vi{eslojne

refleksije.

Negde je lagano, pra}ena iritantnim zvukom koji ume naterati

na plahu reakciju, curila voda, kao da je ko zaboravan smetnuo s uma

49

wenu svetu ulogu i – nije dobro zatvorio slavinu. U drugim okolnos-

tima pisac bi napisao da wene olovne kapi udaraju direktno u ~elo

i gwe~e mo`dane strune, te da ovde deluju makar koliko da razdrmaju

svest, bar kao uzrok nesporazuma i sukoba. U ovim okolnostima, to

ne samo da ne bi bilo ta~no, nego za tim i nije postojala ikakva po-

treba. Napon je bio maksimalan, kao tren pred pucawe, ~asak pred

eksploziju. Uz sve to odasvuda je duvala quta i bolesna, pomahnitala

i pomamna promaja. Mogao bi ko u~en pomisliti da je upravo Baubo

stigla iz starogr~ke mitologije i razvalila svoje mo}ne vilice. Ja-

sno vam je koliko je to moglo biti ozbiqno i zastra{uju}e? Prisut-

ni je odreda nisu prime}ivali ili su je nemarno ignorisali uvereni

da joj je u ovako bitnom ~asu morala biti dodeqena neka druga, naro-

~ita i posebna uloga u prosvetqewu, ne samo ovog elitnog prostora,

nego ~itavog ~ove~anstva ili makar kakva esencijalna asistencija u

potpomagawu wegovog uspe{nog razvoja i odlu~uju}eg opstanka.

Klimali su, me|usobno se ne gledaju}i, glavama, imaju}i utisak da se

zapravo ceo svet klima, gaje}i veru da oni u stvari ozbiqno razgova-

raju, uvereni – kao i uvek {to su bili – da su na pravom i ispravnom,

jedinom mogu}em, putu.

Ruìlo je bio sasvim sam. Kao i obi~no. Nije bio glup, odras-

tao je i ostario, kosa mu je osedela a zalisci pro{irili ~elo, stekao

je dovoqno iskustva da ne sumwa da je samo}a jo{ davno bila ustoli-

~eno konstantno ose}awe za pojedinca u ~oporu. Direktno srazmer-

no wegovoj veli~ini i mo}i i obrnuto srazmerna laskama i pa`wi

koju pruà. Pogotovo za onoga ko mu se nalazio na ~elu. Pogotovo

kada vi{e nije bio tamo. Paradoks i nepravda je upravo to – da su

oni koji su ovo wegovo stawe uspevali lako da primete i pro~itaju

prestajali da budu pusti posmatra~i i, hteli to ili ne, bili odenu-

ti u odore sau~esnika ili svedoka ispovesti. Glupo je u svakoj be-

smislici tra‘iti smisao, zar ne? Zabluda ili istina? Apsolutna

merila su ba‘darena druga~ije. Ve}u vrednost ima upravo ono u {ta

se vi{e veruje.

U razdobqima krize i neodlu~nosti, kojih je, ruku na srce, ov-

de bilo neprekidno i u izobiqu jer nigda i nije zapravo bivalo dru-

ga~ije, mo`da bi razmi{qao na drugi na~in. Sada, u ovom jedinstve-

50

nom, samom po sebi specijalnom trenutku, jasno je, me|utim, raspo-

znavao slojeve zabluda koje su ga gu{ile i sputavale i znao da niko

drugi ne moè i ne}e za wega uraditi ni ovaj, ni taj, niti bilo koji

drugi odsudni posao. Tu se o nekom stvarnom napretku ne moè ni

razmi{qati ni razgovarati – najvrednije stvari imaju najmawi sa-

dràj – ili ga mo`da uop{te i nemaju.

Pitawe je visilo sa tavanice poput samouverenog, obesnog iz-

govora ili drske gluposti, poput te{ke, mramorne draperije koja u

~asu zaklawa vidik izme|u svilenih korintskih kapitela. Vreme je

erodiralo sporo i bolno kao sopstvena glad ili tu|a tajna. I to u

svim pravcima jednovremeno, unazad – prema se}awu i pam}ewu i

unapred ka analizi i predvi|awu, a mo`da najvi{e ba{ osciluju}i

oko pojmova ovde i sada – prema slepoj i pustoj percepciji uzalud-

nih poku{aja da se ne{to od sebe i svog ‘ivota napravi, percepciji

u koju se iz ko zna kojih razloga ima ponajvi{e poverewa. Nije bio

siguran da li bi vi{e voleo da se zaustavi, da se uko~i i potpuno

stane ili da se maksimalno ubrza. Ili obadvoje? Ili – ni jedno?

U {koli su ga u~ili da se svet gradi prema ~ovekovim potreba-

ma. Nikad nije mawe verovao u to. Nije mogao biti svestan koliko

gre{i i koliko je jo{ kadar i koliko upravo krucijalnih stvari ~e-

ka da on namigne jer zavise od wegovih naro~itih mo}i koje se hrane

elementarnim qudskim energijama, posebno strahom. Jo{ uvek je pred

o~ima imao ne{to od one maglovite nejasne ali razdragane mentalne

slike koja se ra|ala za vreme sna ili mo`da ba{ jave. Misaoni kon-

cepti koji su se javqali funkcionisali su kao urnebesni kovitlac

najve}ih ‘ivotnih proma{aja i uzaludnosti koji se ekstremno te-

{ko podnose bez zna~ajne pomo}i medikamenata.

Pogledao je ka nebu. Zvezde su se skamenile. Sawa li mo`da sve

ovo? Ako sawa, ko su svi ovi likovi, ve~ni kao priroda, ru`ni kao

la`, tupi kao paw, koji ga okruùju? îjom su strpqivom precizno-

{}u nastali i kojom slu~ajno{}u putawe dospeli dovde? Koja gro-

teska je podloga za wihovu abnormalnu fizionomiju? Li~i li ko ov-

de na budu}eg ministra obrazovawa, energetike ili mo`da polici-

je? Za{to ih trpi? Mo`da neko drugi sawa, a on, nesretnik, tek gos-

tuje u tu|em snu? îjem? Imao je bezgrani~no poverewe u pitawa,

51

mawe u odgovore. Ko bi mogao biti takve nakazne, ru`ne podsvesti?

Moè li da zameni kartu za neku drugu predstavu? Ako je ovo zbiqa,

kakva li je tek ma{ta? I – gde po~iwe? Koje su joj dimenzije? Koje ko-

ordinate? Postoji li uop{te? Ili je sve jednovremeno isto {to i

ni{ta? Pojava koja ukazuje na temeqnu zbiqnost, kategoriju koja ne

moè biti objektivno vidqiva i shva}ena u okru`ju racionalnih,

jasnih i lako prihvatqivih pojmova?

Pun mesec koji je samo ~as pre svojim srebrnim odrazom iza-

zvao wegovu pozornost stra{e}i ga da ne}e uspeti da zaspi, nestao je

iz wihovog vidokruga. To wegovoj du{i nije donelo o~ekivani mir i

zasluèni spokoj. Vi{e je bio tu kao kakva nakazna i kriva, varqiva

apstrakcija samog nastajawa i prolaèwa. Svestan da se ovde su-

{tinski ne radi o odsustvu ne~ega, ve} o prisustvu ni{tavila oprez-

no se zamislio: – Pakao? Da li ovako izgleda pakao? Prazno i bezli-

~no? Oduvek je, nekim kraji~kom svesti, mislio da mora biti blizak

stawu bez i jedne jedine emocije. Praznina. Ravnodu{nost. Duplo

golo. Ravna crta. Ti{ina. Mesto na kome se ne moè prona}i ni{ta.

Apsolutno odsustvo. Uàsavaju}a unutra{wa {upqina projektova-

na napoqe, da se vidi izvana. Ako se moè pri~ati o ispuwenom vre-

menu ili o ispuwenom prostoru moè se zamisliti i wihova negaci-

ja. Ispraznost. Nesu{tastvo? Okruèno ni{ta. Nula! Vakuum. Bez-

dan. Nepostojawe. Kona~nost bez dobra i principa nastanka i stva-

rawa. Zaborav? Ne{to od toga ili sve to u svom sveobuhvatnom sa-

stavu?

Patwa ne mora podrazumevati obavezan vid ili sastavni deo

ne~ije egzistencije, ma koliko se ve}ina gurala da je smesti u svoju

biografiju. Vreme se promenilo. Istina se boduje potuno druga~ije.

– êkam te! – bezli~an glas je dopirao neznano odakle. Dobro

ga je ~uo i lo{e razumeo. – Dolazim! – pomislio je, tako|e ne znaju}i

kome odgovara, ni za{to to ~ini, ni gde }e po}i. Ipak, radi istine

bi to trebalo priznati, imao je jak utisak da je ova kratka izjava

~vrsto sapeta sa wegovim pitawem sa po~etka kaè. – Ni{ta na sve-

tu nije jednostavno! – Bio je vi{e sam nego ikad. – Pona{am se kao

kreten. Verovao sam... Mislio sam... Rado bi rekao: – Izvini, moram

da idem! i nestao iz ovog kadra sa svim optere}uju}im, prate}im svet-

losnim manifestacijama.

52

– {{{{{... – bezli~no je pi{tao ~ajwak. Ili je to bio samo-

var? Svejedno, niko se nije pomerao, niko nije reagovao. – Mo`da bi

trebalo da im kaèm ne{to va`no? Ne{to po ~emu }e me doveka pam-

titi, po ~emu }e me se naro~ito se}ati i u~initi, makar ponekad, da

se ose}aju posebno, sna`no i bitno? – Uzalud je prebirao misli. Ni-

{ta. Hladno. Utemeqewe apsolutnog ni{tavila kao filozofskog

principa. Samo, u realnom ‘ivotu koji se, kao {to je i red, temeqi

na manipulaciji energijom i sve{}u. Re~i su prestale da postoje.

One koje su mu padale na um bile su bu|ave, trule i odreda potpuno

neupotrebqive. Sve su mu se ~inile izlizane i ishabane preko mere

da bi se mogle upotrebiti. ]utawe je postajalo ~itava umetnost bo-

gata koloritima i zvukovima. Bezvrednost i besciqnost, apatija i

nihilizam, ~ak i potpuna najsurovija bezose}ajnost i destruktivni

cinizam uìvali su u trenutku kada wihovim akcijama ska~e vred-

nost.

Prqavo uli~no svetlo kuqalo je niz ulicu kao bujica, kao

smradna voda iz zapu{tene i zapu{ene kanalizacije. Slike koje su

tako nastajale bile su masne i neprecizne, oblici i boje su se jedna-

ko te{ko razlikovali. Prizor jeste bio nov ali potpuno dosadan i

nezanimqiv. Makar da je bio besan i qut, makar da mu je bilo dosa-

dno. Da se bar stra{io. Ni{ta. Kad bi mogao da zapla~e ili makar

da se nasmeje. Bio je ube|en, ne tako davno da je dostigao savr{en-

stvo. Sad nije mogao pretpostaviti {ta bi uop{te moglo da se krije

iza takve re~i koja sama po sebi svrdla kud ne treba.

[ta god da je ko mislio o wemu – on to sigurno nije bio. Ni-

{ta od toga. Niti }e biti. [ta u tim okolnostima moè da mu se de-

si? Da ga uhapse i optuè? Strpaju u helikopter ili avion i odvedu

ma gde? Da ga ubiju? Sme{no i naivno. On nikad sebi ne bi mogao po-

di}i takav spomenik. Za{to bi mu ko ~inio takvu uslugu? Za{to bi

umesto da ga izbri{e uzeo da ga upisuje i utiskuje u ve~nost? Wemu

li~no vi{e nije do toga. Kome jeste? Od svega {to eventualno moè

da se dogodi – najgore je da se zapravo ni{ta ne desi.

Oko glave su mu zujale nagomilane informacije, neverovatne

ideje u vezi sa wima, koncepti koji nisu nigda bili obra|eni. îni-

lo mu se da, uprkos raznim transformacijama i metamorfozama ras-

polaè onim ~ime je mogu}e kodirati ma koju osobu u svetu, pogleda-

ti joj i pregledati podsvest – u ~asu kada je za takvu aktivnost apso-

53

lutno izgubio svako zanimawe. Iz tog ili nekog drugog razloga sta-

le su ga re~i, jedna po jedna napu{tati. Sve je postalo belo.

Siguran, u svom velikom iskustvu da gledano drugim o~ima sve

ovo ipak mora izgledati potpuno druga~ije, povukao se dva koraka u

nazad. Moè biti da mu se suza ili dve otmu i skotrqaju niz obraze.

Mo`da mu vilica zadrhti. Stoji zato u senci da mu ne bi videli li-

ce i potpuno prazno gleda u nigde.

– Da li }e ikad do}i? – ponavqa pitawe sa po~etka pri~e koje

bi moglo negativno da uti~e na qudske misli i ose}awa. Otsudno

vrti glavom i tiho, jedva ~ujno, samo za sebe, kaè: – Ne}e. Nikad ne-

}e do}i.

– Ko? – Ko to ne}e do}i? – sav iznerviran mo`da }e u ~asu tome

upitati pisac ove pri~e svoga glavnog junaka ‘ele}i pre svega da

izrazi i podvu~e uzajamnu i paradoksalnu dinamiku kojom se sme-

wuju wihovi glasovi.

Ovaj }e ga, u tom slu~aju, krajwe prezrivo odmeriti od glave do

pete i, rizikuju}i da pisac ubrzo potom, na pitawe: – Do you want to

save the changes to „Pri~a koja }e na kraju dobiti naslov“? obeleì

No umesto Yes, sa àqewem re}i, kao da se obra}a krajwe glupom i ne-

obrazovanom stvoru, dostojnom svekolike ‘albe: – Budu}nost. To je

weno prvo i pravo razlikuju}e obele`je. Ona jedina, sigurno – ne}e

do}i.

54

Tihomir Jovanovi}

LEGENDA O VILI I KOVAÛ

Sa brda se pru‘ao lep pogled na reku koja se zlatila pod popo-

dnevnim sun~evim zracima i na klisuru, ~iji ulaz su krasile neobi-

~ne figure. Bilo je te{ko odrediti da li je to delo prirode ili ~o-

veka. Sa moje strane obale nalazio se kamen koji je veoma podse}ao na

‘enu duge kose i sa ne~im na le|ima – ne{to {to je dosta podse}alo

na krila. Na drugoj strani klisure stoji kamen ili kip koji li~i na

~oveka sa ~eki}em kraj nogu.

Ra{irio sam {tafelaj i iscedio boje iz tube na paletu. Bi}e

ovo divna slika. Doda}u malo vi{e ‘ute da do~aram svetlost tako

da }e rad li~iti na delo impresionista. Jer, prizor zaista jeste bio

impresivan.

Crtao sam oko pola sata skoncentrisan na svoj rad i na klisu-

ru, tako da sam se trgao kada sam ~uo da neko iza mene ka{qe, u stva-

ri ka{quca, da diskretno skrene pa‘wu na sebe. Okrenuh se i videh

~oveka u izno{enom i prqavom odelu. Pastir. Malo daqe, iza wega

mirno su pasle krave.

„Dobar dan.“ – re~e on. „Slikate?“

„Ah, da! Zanimqiva je ova klisura.“ – rekoh odla‘u}i paletu i

~etkice. „Figure na ulazu deluju tako... jasne, razabrive, kao da ih

nije stvorila priroda nego ~ovek.“

„Te figure na~inile su vile.“ – re~e pastir kao da govori o ne-

~emu {to se de{ava svaki dan. A meni je to zvu~alo isto kao da je re-

kao da su te figure delo vanzemaqaca.

„Ka‘ete vile?“ – upitah ga da proverim da li je siguran u to

{to je rekao.

„Da. Ako vas zanima mogu vam ispri~ati legendu o tome kako su

nastali ti kipovi.“

Ovo mi je zvu~alo kao obe}avaju}a pri~a i klimnuh glavom. On-

da ga pozvah da do|e bli‘e i po{to sede na travu po~e pri~u.

57

„Nekada davno, osim ~oveka zemqom su hodala i druga razumna

bi}a. Patuqci, vile, goblini i jo{ mnoga stvorewa.

Te rase ratovale su i tukle se me|u sobom, stvaraju}i povreme-

na savezni{tva jedna sa drugim. Tako su nekada{wi neprijateqi

postajali saveznici i obrnuto, zavisno od toga kako je kome odgova-

ralo u tom trenutku da ostvari svoje ciqeve...

U ovim brdima ‘iveli su qudi, vilewaci i goblini. Vilewa-

ci behu {umska stvorewa, plahovita bi}a koja su ‘ivela u skladu sa

prirodom. Po{tovali su biqke i ‘ivotiwe kao da su od istog soja.

Posedovali su tajne i mo}i koje qudi nisu imali i nisu ih znali ko-

ristiti. To je ono {to mi nazivamo magijom. Za razliku od wih go-

blini su ‘iveli po sasvim druga~ijim zakonima. Wihovo stani{te

bila su brda i planine sa svojim pe}inama i jamama, i behu skoro no-

}na bi}a. Bili su okrutni i svirepi. Wihova snaga po~ivala je na

brutalnosti i nasiqu. I strahu koji su izazivali samom svojom po-

javom i brutalno{}u.

Desilo se da je jedne godine bila duga i jaka zima. U prole}e je

zavladala glad i krenule su pqa~ke. Osim qudi pqa~ka{a i goblini

su iza{li iz svojih jama i krenuli u potragu za hranom. Po~eli su

pqa~kati naseobine qudi i vilewaka.

Videv{i da se ne mogu pojedina~no izboriti sa ovakvim ne-

prijateqem, qudi i vilewaci re{i{e da se dogovore o tome da udru-

‘e snage.

Predstavnici jedne i druge rase sastali su se u kamenoj ku}i na

granici {uma i livada u posedu qudi. Oko ku}e su postavqene jake

stra‘e, koje su ipak bile dobro skrivene i skoro neprimetne da ne

bi samim svojim prisustvom ukazale goblinima da se ovde de{ava

ne{to va‘no.

„Na{e oru‘je ne mo‘e ni{ta protiv wihovih oklopa.“ – re~e

Stibor, koji je na tom sastanku predstavqao qude.

Za stolom od grubo obra|enog drveta, preko puta wega sedeo je

Vikner, vilewa~ki ratni vo|a. I on je bio zami{qen, na wegovom

vilewa~kom licu bio je to sasvim stran izraz.

58

„Ni na{a magija ne mo‘e ni{ta protiv wihovog oru‘ja. Wi-

hov ~elik mo‘e savladati samo ~elik.“ – uzvratio je on. „Ali, ako ne

mo‘e sam ~elik i sama magija, mo‘da bi zajedno mogle...“

„Mislite da udru‘imo magiju i oru‘je?“ – upita Stibor.

„Da, vi imate kova~e a mi ~arobnice...“ – re~e Vikner.

Dogovoreno je da u naseqe qudi do|u predstavnici vilewaka

koji }e pomo}i kova~u Simanu da iskuje ma~eve koji }e probijati go-

blinske oklope, da iskuje oklope i {lemove koji }e odoleti goblin-

skim ma~evima, kopqima i buzdovanima.

Kova~ Siman je o~ekivao da }e do}i ostareli i sasu{eni vi-

lewa~kii druidi, naborane i prozirne ko‘e i retke kose. Iznena-

dio se kada je video da su vilewa~ku delegaciju ~inile tri mlade i

lepe vile, dugih kosa, tankih prstiju i tihog glasa. Srce mu je zai-

gralo kada mu se pogled slu~ajno sreo sa najlep{om me|u wima,

Rivanom.

Kosa joj je bila boje zrelog ‘ita. O~i krupne i plave kao gorska

jezera. Delovala je tako nestvarno, kao da je upravo si{la sa nebesa.

Simanovo telo je drhtalo od nepoznatog ose}aja i jedva da je i{ta

~uo od napeva rituala koji su vile obavqale pripremaju}i te~nost u

kojoj su se trebali okaliti ma~evi, oklopi i {lemovi.

Smirio se tek kada je dohvatio ~eki} i usijano gvo‘|e i po~eo

kovati. Vile su zadivqeno gledale kako se wegovo sna‘no telo izvi-

ja i kre}e dok podi‘e te{ki ~eki}, kako pr{te varnice sa nakovwa i

kako metal dobija ‘eqeni oblik.

A onda je za{i{tala te~nost, po{to se ma~ zari u wu. Podi‘e

se oblak mirisne pare a vile zapoja{e u glas:

„Kao kroz vodu tako i kroz goblinski oklop.“

Zatim je Siman iskovao jo{ oru‘ja i oklopa. Ne samo tog dana

ve} i sutradan i narednih dana. I desi se to da su se Siman i Rivana

zagledali jedno u drugo. Prvo su skrivali poglede jedno od drugog,

izbegavaju}i da im se pogledi sretnu, sve dok se ne desi ono {to je

59

moralo i pogledi se na|o{e i osta{e gledati dugo jedno u drugo.

Zamrla je buka ~eki}a o nakovaw. Zgasle su varnice. Stalo je disawe

sve dok oboje ne posta{e svesni neobi~nog mira i ti{ine koja je pa-

la po wima.

Siman nastavi kovati a Rivana nastavi sa ritualom. Oru‘je je

slagano na gomilu i spremalo se za odlu~uju}i boj protiv goblina

koji su i daqe napadali usamqene farme i vilewa~ke kolibe.

Ratnici qudi i vilewaka okupili su se u podno‘ju brda. Kowi

su wi{tali i rzali ose}aju}i strahote koje }e uslediti posle ovog

zati{ja. @ene su ostale u ku}ama tiho pla~u}i i mole}i se bogovima

da se wihovi mu‘evi i sinovi vrate iz vojne ‘ivi i zdravi. Nisu sve

molbe bile usli{ene.

I tada je Rivana prvi put osetila strah. Shvatila je da mo‘e

izgubiti Simana. Nije znala kako bi mogla ‘iveti bez wega i bez

onih pogleda koje su razmewivali. A ako se slu~ajno ne vrati ne}e

nikada osetiti stisak wegove {ake na wenim prstima i nikada ne}e

osetiti ukus wegovih usana. Nadlanicom je otrla suzu koja joj se ot-

kinu iz ugla oka i krenu niz obraz i po~e pevati pesmu za prizivawe

bogova za{titnika ratnika i za{titnika qubavi.

Simanu je bilo lak{e. I{ao je u boj i bio je siguran u za{titu

oklopa koji je sam napravio i koji je oja~an Rivaninom magijom. Ni-

je prizivao bogove. U wegovim mislima postojao je samo Rivanin

lik. Bogiwe i qubavnice, jo{ nepoqubqene...

O samom boju postoje mnoge pesme koje su spevali pesnici i

opevali hrabrost i pobedu qudi i vilewaka. Postoje i mnoge tu‘ba-

lice koje su iskukale majke za poginulim sinovima. Postoje i se}awa

koja se razmewuju u toplini doma i huke na ledini brisanoj ve-

trovima.

Siman se vratio ‘iv i zdrav iz vojne i veoma se iznenadio kada

je u svom dvori{tu video vilu kose boje zrelog ‘ita, koja ga ~eka. Ri-

vana je do{la uprkos tome {to su joj govorili da vi{e nema potrebe

da dolazi. Ona je znala da postoji potreba. Zvala se Siman.

Tog dana su im se prvi put dotakle ruke i usne. I tada im niko

nije zamerio. Ali, kada su se nastavili wihovi susreti, i qudi i vi-

lewaci nisu rado gledali na tu vezu.

60

Wih dvoje po~eli su se sastajati na mestima daleko od o~iju ra-

doznalaca. Ali, kada bi se vratili u svoje naseobine, svi su znali

odakle dolaze i sa kime su bili.

Stare{ine su im po~ele ozbiqno pretiti i braniti da se daqe

vi|aju. Ovo do sada }e im oprostiti i zaboraviti zbog doprinosa u

ratu protiv goblina. Ali, daqu vezu ~oveka i vile nije odobravala

ni jedna ni druga strana.

Uprkos tome nastavili su da se vi|aju. U istinu re|e ali su ti-

me wihovi susreti postajali strasniji a rastanci sve te‘i.

Jednoga dana Stibor pozva Simana i re~e mu da mora oti}i

preko reke, da tamo ugovori isporuku gvo‘|a i da ga preveze nazad u

selo. Ali kada je pre{ao na drugu obalu Stibor naredi da se preseku

u‘ad koja su vodila skelu tako da on osta zarobqen na drugoj obali.

I Siman shvati da je proteran i izop{ten iz sela zbog svoje qubavi.

[etao je obalom usamqen i neprestano je dozivao weno ime, nadaju-

}i se da }e ga Rivana ~uti. Reka je bila naju‘a iznad klisure i on je

do{ao do litica i ponovo pozvao Rivanu.

Ona je stajala na drugoj obali i pru‘ala ruke ka wemu, kao da se

nada da }e je wena leptirasta krila preneti preko. Videv{i koliko

su uporni i koliko je wihova qubav jaka i pogubna, ostale vile se

naquti{e i pretvori{e Simana i Rivanu u kamene kipove. I od ta-

da oni stoje jedno nasuprot drugog razdvojeni rekom i nerazume-

vawem okoline za wihovu qubav.“

„Tu‘na i neobi~na pri~a.“ – rekoh.

„Tako ka‘e legenda.“ – re~e pastir grickaju}i neku travku.

„I {ta jo{ ka‘e legenda?“ – upitah, znaju}i da svaka legenda

ima nastavak u budu}nosti.

„Pa, ka‘e, da }e se Rivana i Siman ponovo sresti i zagrliti

kada reka Tajna presu{i.“

Ve} se po~elo smrkavati i vi{e nije bilo za slikawe, pa poku-

pih ~etkice, boje i {tafelaj i po|oh za pastirom ka selu, poku{ava-

ju}i da iz wega izvu~em jo{ neki detaq o nesre}noj qubavi vile i

kova~a.

„To je sve.“ – uzvrati on. „Ostaje nam samo da ~ekamo i vidimo

{ta }e se desiti ako jednoga dana reka presu{i...“

61

MARS U OPOZICIJI

„Mutna je i neobi~na vizija koju sam stvorio u mislima o

‘ivotu koji se polako {iri iz ove semenke sun~evog sistema, kroz

ogromno mrtvo prostranstvo zvezdanog prostora. Ali to je daleki

san. A mo‘da je, sa druge strane, ono uni{tavawe koje su Marsovci

izvr{ili, samo kratak odmor pre novog poku{aja. Mo‘da je budu}nost

dosu|ena wima a ne nama“

H. X. Vels: Rat svetova

Teretni brod „Pangea“ se vra}ao sa baze na Mesecu vo|en auto-

matskim ure|ajima, tako da je pilotu Fla{u Gordonu bilo pomalo

dosadno. Zabacio je ruke za glavu i za‘muriv{i, prizvao sliku Dejl

Arden. Wen osmeh i zagrqaj. I skoro da je mogao osetiti toplotu

wenih usana na svojim. Iz sawarewa ga tr‘e pisak sa radara. Upozo-

rewe da je ne{to nepredvi|eno u mogu}oj putawi kretawa broda.

Fla{ zatra‘i podatke o letelici i na displeju se pojavi ispis:

„Objekat nepoznatog porekla. Te‘ina oko 2740 kg. Pravac kre-

tawa Mars–Zemqa. Brzina 3200 km/h.“

„Do|avola.“ – promumla Fla{ za sebe i polo‘i dlan na oki-

da~ raketnog lansera.

Po pravilu svi brodovi, bez obzira teretni ili putni~ki, mo-

rali su biti naoru‘ani i spremni za odbranu posle najnovijih za-

pa‘awa o poja~anoj aktivnosti na Marsu.

Sada je Fla{ i golim okom mogao primetiti lete}i objekat.

Nije bilo sumwe u to da se radi o ve{ta~koj letelici jer se za wom

vukao plameni rep. Letelica je hitala ka Zemqi.

Fla{ je uhvati na ni{an i ispali rakete koje uskoro sustigo-

{e ciq i pretvori{e ga u plamenu loptu. Zadovoqan izraz na Fla-

{ovom licu brzo nesta. Alarm radara je ponovo zapi{tao. Na dis-

pleju se pojavi isti tekst kao i malopre.

„Halo Zemqa, govori Fla{ Gordon.“ – re~e on u slu{alicu i

po{to dobi potvrdu da ga ~uju nastavi: „Primetio sam nekoliko le-

62

telica sa Marsa. Jednu sam uni{tio ali su mi ostale van dometa.

Pripremite se za odbranu.“

„U~ini}emo sve {to je mogu}e.“ – uzvrati glas iz slu{alice.

„Pangea“ je za{la u Zemqinu orbitu i Fla{ je ukqu~io retro

motore i pripremio se za ulazak u atmosferu, kada primeti jednu od

letelica koja projuri tik kraj wega. Ispalio je rakete ka woj ali one

ne dosego{e ciq.

Prate}i marsovsku letelicu na radaru vide da se spu{ta ka

oblasti Apala~kih planina. Teretni brod zakrenu ka Floridi a

Fla{ poku{a iz glave odagnati misli o marsovskoj letelici i kon-

centrisa se na sletawe. Ah, da je samo kojim slu~ajem bio u bojnom

brodu a ne u trgova~kom.

Dejl Arden je potr~ala od komandne zgrade ka brodu koji je ru-

lao pistom i usporavao uz zastra{uju}u buku retro motora.

„Pazi se, Dejl!“ – viknu za wom doktor Zarkov, a onda odmahnu

glavom i za sebe doda: „Ah, ta qubav!“

Uvek je bilo tako. Dejl je uvek tr~ala pred Fla{a, ‘ele}i da

svaki slobodni trenutak podeli sa wim i ‘ure}i da ga otme od rado-

znalih i nasrtqivih novinara i dosadnih zvani~nika.

„Hej, lepojko! Mogu li za tren oteti tvog viteza da ga ne{to pi-

tam?“ – re~e Zarkov prilaze}i zagrqenom paru.

„Naravno,“ – nasmeja se Dejl, „ali samo brzo, vidim mu po

o~ima da opet negde odlazi.“

„U pravu si Dejl, odmah polazim ka Apala~kim planinama.“

„Idem i ja sa tobom.“ – re~e Dejl.

Fla{ je pogleda. U pogledu nije bilo ni odbijawa ni potvrde.

Onda mu pogled skrete ka Zarkovu koji re~e:

„Imamo izve{taje zemaqske kontrole koji potvr|uju sletawe

nepoznate letelice. I koliko se zna, to je jedina koja je uspela pro-

ma}i svim nivoima odbrane, pa stoga...“

„Zna~i, idemo tamo.“ – dopuni ga Fla{.

„Idem i ja.“ – Dejline re~i su bile tvrdwa a ne pitawe.

63

Kada ona ne{to tako ka‘e onda Fla{ nema na~ina da je odbije

i svo troje se kolima prebaci{e do heliodroma. Vo‘wa je protekla u

}utwi. Za volanom je bio dr Zarkov, dopustiv{i Fla{u i Dejl da se-

de zajedno na zadwem sedi{tu i u‘ivaju u uzajamnoj blizini.

Ali misli su im bile usredsre|ene na letelicu sa Marsa. Ona

je mogla da zna~i samo ne{to lo{e. Posledwih godina je prime}ena

poja~ana aktivnost na Marsu i oko Marsa. Marsovci su napustili

svoja tradicionalna podzemna boravi{ta i gradili su baze na pov-

r{ini. U orbiti je bilo sve vi{e letelica i nekoliko orbitalnih

stanica, koje su lako mogle poslu‘iti kao odsko~ne daske za daqa

osvajawa svemira. Jo{ davno, po~etkom dvadesetog veka wihove lete-

lice su pohodile zemqu, prosto su sve kontinente zasuli lete}im ci-

lindrima i iz wih iza{li u tronogim spravama otpornim na svo ta-

da{we zemaqsko oru‘je i sejali su smrt po Londonu, Parizu, Wujor-

ku. Gazili su po moru, potapali najmo}nije razara~e Kraqevske

mornarice. Izgledalo je da nema spasa. Marsovci su zaboravili ili

prevideli samo jedno; mikroorganizme, na koje wihova meka i slaba

tela nisu navikla, budu}i da su ‘iveli u sasvim druga~ijoj i gotovo

sterilnoj okolini. Pro{lo je od tada vi{e od stole}a. Zemqa je du-

go vidala rane i zaceqivala o‘iqke marsovske agresije i razvijala

sopstvenu tehnologiju i oru‘je, ali se Zemqani nikako nisu usu|i-

vali da odu na Mars i tamo se suo~e sa neprijateqem, pla{e}i se da

su Marsovci oti{li jo{ daqe u razvoju ratne tehnike i da su zadr-

àli superiornost. Ni Marsovci nisu zaboravili svoj fijasko. Du-

go su analizirali i razmatrali uzroke neuspeha i shvatili da nema-

ju {anse da pobede. A sada evo ih opet, ne u onom broju koji bi ozna-

~avao invaziju. Ovo je vi{e li~ilo na izvidnicu.

Kada su pre{li u helikopter Fla{ je zauzeo mesto pilota a

Zarkov kopilota. Dejl je sedela pozadi i kroz prozor posmatrala

prirodu i puteve koji su se provla~ili kroz zelenilo. Sve je delova-

lo tako divno i idili~no i ona oseti bes i tugu zbog pomisli da bi

Marsovci mogli uni{titi svu tu lepotu.

„Fla{e,“ – re~e Zarkov, „upravo sam primio ta~ne koordinate

sletawa marsovske letelice. Pet stepeni levo i sti‘emo za petnaes-

tak minuta.“

64

„Tamo je sigurno ve} krcato vojskom, policijom i te{ko }emo

pri}i.“ – re~e Dejl.

„Za nas nema problema,“ – uzvrati Fla{ i okrete se ka Dejl.

„obezbe|ene su sve propusnice.“

Samo mesto spu{tawa marsovske letelice se nalazilo u pod-

no‘ju Apala~kih planina, na zaravni prekrivenoj travom i niskim

‘buwem. Mesto je bilo okruèno brojnim kolima sa rotacionim

svetlima, tenkovima – a primetili su i par protivavionskih rake-

tnih sistema. I dok su prilazili, svo troje oseti{e malo nervoze

kada se lansirne rampe okreto{e ka wima.

„Fla{ Gordon u helikopteru. Momci, mo‘ete slobodno uklo-

niti te va{e igra~ke.“ – re~e Fla{ u mikrofon i kada dobi odo-

brewe za sletawe po~e spu{tati helikopter.

Elise su se vrtele jo{ neko vreme po{to to~kovi dotako{e tlo

i uzburkani vazduh zawiha travu preko koje je wih troje kora~alo ka

gomili oko letelice. Qudi su se izmicali u stranu i osloba|ali im

put tako da lako do|o{e do same letelice ogra|ene upozoravaju}om

trakom.

„Ima li radijacije, gospodine?“ – upita Zarkov narednika sa

Gajgerovim broja~em u rukama.

„Ne, gospodine Zarkov. âst mi je, narednik Koneli iz Petog

mornari~kog.“

„U redu, naredni~e Koneli, onda da pogledamo tu spravu.“

Letelica je bila cilindri~nog oblika sa kupolastim vrhom i

nalazila se na re{etkastom postoqu, koje je bez sumwe slu‘ilo kao

poletno–sletna rampa, {to je ukazivalo na to da je ova letelica ovde

samo na odre|eno vreme. Do{la je da obavi neki zadatak i vrati se na

Mars.

„Da li je bilo nekih aktivnosti letelice?“ – upita Fla{.

„Ne, gospodine.“ – uzvrati Koneli. „Nikakve fizi~ke aktiv-

nosti, uhva}eni su samo radio talasi na kojima radi na{ tim za de-

{ifrovawe.“

„Mogu li izbliza pogledati tu stvar?“ – upita Zarkov i krete

ka woj po{to dobi odobrewe.

65

Provukao se ispod upozoravaju}e trake i naglo zastade po{toletelica po~e zujati uz blago vibrirawe.

„Pazite se, Zarkove!“ – viknu Dejl, „Ne{to se de{ava.“

„Ne brini devojko, mislim da shvatam o ~emu se radi.“

Ponovo zakora~i napred i primeti da se na boku letelice po-javquje pravougaoni otvor. Deo oplate se jednostavno povukao navi-{e a iz otvora ispuza metalni pipak sa aparaturom sli~noj {aci, navrhu. Pipak je zakru‘io po vazduhu i izvla~io se napoqe a onda seusmerio ka tlu. Lepo se moglo videti kako se vrh zavla~i u tlo i rijepo wemu a onda se pipak uvla~i u letelicu. Posle nekoliko minutapipak iza|e ponovo i zapalaca po vazduhu.

„[ta se to de{ava?“ – Dejl se stisnu uz Fla{a.

„Isto ono {to ~ine i na{e letelice kada do|u na nepoznatuplanetu.“ – uzvrati Fla{. „Prikupqaju uzorke vazduha i tla zaanalizu.“

„Sada mi je sve jasno.“ – uzvrati Dejl i preblede u licu. „Po-{to je wihova invazija pre mnogo godina pretrpela neuspeh zbog mi-kroorganizama do{li su da pokupe uzorke ne bi li prona{li nekuza{titu od wih. A kada to uspeju...“

„Potpuno si u pravu Dejl.“ – re~e Fla{. „Ne smemo dopustitida se ova letelica vrati na Mars. Ili mo‘da da...“

„Fla{e, {ta misli{ sa tim mo‘da?“

„Izvini, Dejl, nemamo puno vremena.“ – Fla{ se izvu~e izwenog zagrqaja i po|e ka naredniku.

„Izvolite, gospodine Gordon.“ – re~e narednik.

„Hitno nam prona|ite bombu sa satnim mehanizmom. Nemamopuno vremena. Radi se o nekoliko minuta, pretpostavqam...“

„Razumem, gospodine. Shvatam va{u nameru.“

Videv{i Fla{a da razgovara sa narednikom, Zarkov se odma~eod letelice i pri|e im sa re~ima:

„Vidim da se dogovarate o tempiranoj bombi. I ja sam do{ao

na istu ideju. Nemamo ba{ puno vremena za ne{to ozbiqnije. Pret-

postavqam da }e letelica uzleteti ~im prikupi uzorke.“

66

„Ah, izvinite, doktore,“ – prekide ga narednik, „stigla je bom-

ba.“

Pri{ao im je kaplar i zanemariv{i pozdravqawe predade

bombu naredniku.

„Izvolite, gospodine, kao {to ste naredili.“ – re~e on i tek

tada pozdravi i odstupi.

Fla{ preuze bombu od narednika i podesi joj vreme a onda sa

Zarkovom pri|e letelici i oprezno spusti{e spravu unutra.

„Nadam se da masa bombe ne}e bitno poremetiti putawu leta i

da }e eksplodirati na tlu Marsa.“ – re~e Fla{ i ustuknu nazad.

Posle nekoliko trenutaka metalni pipak se uvu~e u telo lete-

lice a mala vrata na boku se po~e{e zatvarati. Narednik izda ko-

mandu da se svi udaqe od letelice.

Qudi ‘urno otr~a{e iza vozila i drve}a i dok su posledwi

jo{ uvek poku{avali da dosegnu neki zaklon iz letelice suknu pla-

men. Par trenutaka je izgledalo kao da se ne}e di}i sa platforme a

onda lagano krete uvis pove}avaju}i brzinu svakog trena.

67

Biografije

Rajica Dragi}evi}

Ro|en je 5. maja 1956, u Mlan~i kod

Studenice.

Diplomirao je na Fakultetu tehni-

~kih nauka (Elektrotehni~ki odsek), u

Novom Sadu.

Objavio je kwige pesama:

„Evo moje glave“, Stra‘ilovo, 1984,

„U nesvesti“, Krovovi, 1992,

„Istrajavam“, Nau~na kwiga 1996,

„A zavodi me beskraj“ , Kairos, 2007.

Poeziju, prozu i kritiku objavquje u mnogim listovima i ~aso-

pisima.

Dobitnik je nagrade „Pe~at varo{i sremskokarlova~ke“ za

1985. godinu i Me|unarodne nagrade za kreativnost u materwoj me-

lodiji, 2008. godine.

Bio je urednik za poeziju u „Stra‘ilovu“ od 1986. do 1990. go-

dine. Pesme su mu zastupqene u antologijama.

^lan je Dru{tva kwi‘evnika Vojvodine.

Radio je kao profesor u Sredwoj {koli elektrostruke „Miha-

ilo Pupin“ u Novom Sadu.

Od 1988. godine, neprekidno radi u Elektromre‘i Srbije na

poslovima upravqawa elektroenergetskim sistemom / RDC Novi

Sad.

91

Neboj{a Cvetkovi}

Ro|en 12. maja 1961. godine u Sisku.

Od 1964. godine ‘ivi u Boru.

Iz umetni~ke je porodice koja se

bavila izradom nakita od bakra i polu-

dragog kamena / i sam se profesionalno

bavio izradom nakita od bakra. Bavi se

pisawem i crtawem grafika i izradom

slika od presovanog biqa. Imao preko

deset porodi~nih izlo‘bi nakita {irom

biv{e Jugoslavije i samostalnu izlo‘bu

slika i grafika.

Objavio je kwigu pesama „Jaha~ snova“, Bor. 1999.

U Elektromre‘i – pogon Bor radi od 1997. godine na poslo-

vima voza~–dizali~ar u Voznom parku.

92

Marija [korni~ki

Ro|ena 22. februara 1959. godine, u

Vaqevu.

Poeziju objavquje u mnogim kwi‘evnim

listovima, ~asopisima i zbornicima.

Objavqene kwige pesama:

Drobwa~ki zapisi Bistrica, Novi Sad, 2006,

Miris ko‘e, Brankovo kolo, Sremski Kar-

lovci, 2007.

Kroz Jelisej, Orpheus, Novi Sad, 2008.

Hotel Adams, Apostrof, Beograd, 2011.

Zastupqena je u:

Antologiji „Cvetna du{a“ (prir. Milutin Lujo Danojli}),

Mati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}“– Vaqevo i Udru‘ewe

srpskih izdava~a – Beograd / Vaqevo 2009).

Zastupqena je i u „Izboru nik{i}kog pjesni{tva“ – bibliote-

ka „Zavjet“ (prir. Danilo Mijatovi}), Kwi‘evna zajednica „Mirko

Bawevi}“, Nik{i}, 2009.

^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije.

Marija (Mati}) [korni~ki radi u pogonu prenosa Vaqevo

kao blagajnik od 1982. godine.

Bila je aktivan ~lan Omladinske organizacije JUGEL–a, akti-

van u~esnik sportskih susreta JUGEL–a, ZEP–a, Elektroistoka i

sada EMS–a...

@ivi u Vaqevu.

93

Janko Levnai}

Ro|en 22. oktobra 1959. godine u Alek-

sandrovu kod Zrewanina, od oca Mladena,

diplomiranog elektroin‘ewera i majke, So-

fije, ro|ene Pokrajac, u~iteqice.

U Vaqevo se doselio 1966. godine. Os-

novnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Vaqe-

vu. Diplomirao na Elektrotehni~kom fa-

kultetu u Beogradu (smer energetski).

Od 1976. godine objavquje u kwi‘evnoj

i drugoj periodici.

Objavio je:

„Pri~e sa Bistre“, Omladinski centar Vaqevo – Kwi‘evna omladi-na Vaqeva (nagrada KOV za najboqu prvu kwigu), 1986, pripovetke;

„Kakma – spisi oko kojih je trunula crvena ko‘a“, Bosis, Vaqevo,1994, roman;

„Radionica za izradu nao~ara“, Prosveta, Beograd, 1995, roman;

„Ogweno ogledalo“, Narodna kwiga, Beograd, 1998.;

„Trava od devet mrakova / Leksikon vila i wihovog okru‘ewa“, Lio(G. Milanovac) i Context (Vaqevo), 2008. – godi{wa Nagrada gradaVaqeva za kulturu 2009. godine.

Romani „Kakma“ i „Radionica za izradu nao~ara“ bili sunominovani za Ninovu nagradu.

Zastupqen je u Antologiji srpskih pripoveda~a ro|enih posledrugog svetskog rata „U kwigama sve pi{e“.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije od 1995. godine.

Na 10. me|unarodnom bijenalu minijature u Gorwem Milanov-cu pro{le godine prvi put je izlo‘io svoje slike.

U Pogonu Vaqevo je od 1991. godine na razli~itim radnimmestima. Trenutno rukovodi Slu‘bom za tehni~ku koordinaciju.

@ivi i radi u Vaqevu.

94

Andon Popov

Ro|en 18. marta 1954. godine, u Skopqu,

od oca Dimitrija i majke Zagorke.

Na Pomorskoj vojnoj akademiji u Splitu,

diplomirao 1977. godine, a mornaricu napu-

{ta 1986. godine.

Slikarstvom ga podu~avao akademski sli-

kar Nikola Jandrijevi}.

Ozbiqnije je po~eo da slika posle sred-

we {kole u Puli. Do 1988. izlagao na 15–tak

samostalnih i ne{to grupnih izlo‘bi {irom

Jugoslavije: Novosadski Oktobarski salon, Sremskomitrova~ki sa-

lon, izlo‘ba u Kulturnom centru „Kosta Racin“, u Skopqu...

Sada slika uglavnom uqa, pomalo temperu, akrilik i pastel...

Radi u Elektromre‘i, pogon Novi Sad.

95

Tihomir Jovanovi}

Ro|en 11. septembra 1955. godine, u Osi-

paonici, moravskom selu u smederevskom sre-

zu, a ‘ivi u Beogradu.

Nau~io da ~ita uz Politikin zabavnik

a za odli~an uspeh i primereno vladawe do-

bija kwigu Jan Bibijan na Mesecu, bugarskog

pisca Elina Pelina. Bilo je to presudno da

se opredeli za SF.

Osim ~lanstva u Dru{tvu qubiteqa na-

u~ne fantastike „Lazar Komar~i}“ sekretar

je Udru‘ewa gra|ana – Fanovi nau~ne fanta-

stike SCI&FI. Za fanzin Terra radi poslove prevo|ewa, ure|ivawa i

pi{e pri~e i autorske ~lanke.

Pri~e objavquje u raznim ~asopisima za kwi‘evnost i nau~nu

fantastiku (Orbis, Signali, Galaksija, Sirijus, Ulaznica, Na{ trag,

Omaja, SF almanah Monolit 10, fanzin Emitor), zatim, stripovi

ra|eni sa Du{anom Bo‘i}em, prevod: Reanimator – H. F. Lavkraft

(Izdava~ Tabernakl), zbirka pri~a Fantom...

Zavr{io ET[ Nikola Tesla u Beogradu i od 1976. godine radi

u Elektroistoku – Projektni biro, kao projektant–saradnik. U~est-

vuje na mnogim sportskim igrama i susretima.

Svoje prve pri~e je objavqivao u na{im novinama „Elektrois-

tok“ koje je tada ure|ivao Laza Be~ejac.

96

Nenad Radosavqevi}

Ro|en 21. oktobra 1975. godine, u Be-

ogradu.

Sredwu elektrotehni~ku {kolu „Rade

Kon~ar“ zavr{io 1993. godine, a Visoku

{kolu elektrotehnike i ra~unarstva stru-

kovnih studija (na smeru Energetika) zav-

r{io 2007. godine, u Beogradu.

Diplomirao 2010. godine, na Fa-

kultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu

(smer Za{tita ‘ivotne sredine).

Sa stalnim radnim odnosom u EMS–u od 1997. godine.

Trenutno radi na poslovima in‘ewera za Za{titu ‘ivotne

sredine, u slu‘bi Tehni~ke koordinacije, pogon Beograd.

Bareqefom u drvetu se bavi od 1998. godine.

@ivi u Grockoj.

97

Dragana Raji}

Ro|ena 17. februara 1969. godine, u

Kladovu.

U muzi~koj grani umetnosti, ostavila

za sobom petnaestogodi{wi uspe{an i akti-

van rad...

Davnih 80–ih, kao amaterski slikar

zapa‘ena je svojim radovima za osmi{qava-

we plakata povodom „Dana mladosti“.

U Elektromre‘i, pogon Bor, radi od

1995. godine kao elektro–tehni~ar u Slu‘bi

za tehni~ku koordinaciju.

98

Aleksandar Opa~i}/biografska bele{ka autora/

Ro|en 18. aprila 1973. godine / Kosmo-

lac.

Slepi ~ovek–{i{mi{, Kosmoplovac,

profesor Studio–stripa, duboko u tre}oj

dimenziji (3d animacija, grafika, kamera).

Po potrebi glavu zamewuje kamerom, a telo

te{kim metalom, uglavnom crnim. U~iteq

crtawa izba~en zbog nepopustqivog stava

prema u~enicima/cama („Sva su deca zaslu-

‘ila petice“), nastavnik izba~en zbog nepo-

{tovawa nastavnog plana i programa, te sprovo|ewa sopstvenog. Sa

fakulteta izba~en zbog nepojavqivawa. Prosvetiteq–vizionar, tre-

nutno zaokupqen oblikovawem vizuelnog identiteta Elektromre‘e

Srbije.

99

KOLONADA

Izvr{ni izdava~

Operativni urednik

Korice

Kompjuterska priprema

[tampa

Tira`

Kwièvna omladina Vaqeva

Aca Vidi}

Aleksandar Opa~i}

„Intelekta“, Vaqevo

„Vidia {tampa“, Vaqevo

1500 primeraka


[tampawe zavr{eno maja 2011. godine

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

7

KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik

Marija [korni~ki. – God. 1, br. 1 (2011)– . – Beograd (Kneza

Milo{a 11) : Sindikat EMS, 2011– (Vaqevo : Intelekta – Vidia

{tampa). – 21 cm

Godi{we

ISSN 2217–5954 = Kolonada

COBISS.SR–ID 184326156

ISSN 2217–5954

Documents

ISSN 2217–5954 KOLONADA - Sindikat EMS I.pdf · lac u afirmaciji pre svega kwi‘evnosti i likovne umetnosti, i ... {ao sam jesam odnekuda sam pao nisam