KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Godina IV ° Broj 4 ° 2014. ° Beograd

KOLONADA

ISSN 2217–5954

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

Izdava~

Sindikat EMSResor za kulturu

Za izdava~a

Milovan Andri}

Urednik

Marija [korni~ki

Uredni{tvo

Tihomir Jovanovi}Janko Levnai}

Aleksandar Opa~i}

Adresa:

Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000

E–mail: sindikat@ems.rswww.sindikatems.org.rs

Uredni{tvo: marija.skornicki@ems.rstihomir.jovanovic@elektroistok.org

Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom – za Almanah

KOLONADA

Sadr`aj

Marija [korni~ki

Broj ^ETIRI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Tihomir Jovanovi}

Jo{ koja re~... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Rajica Dragi}evi}

Ima jedna kocka, 1–5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9–11Naposletku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Do}i }u sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Al zjapi slika kraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Smem li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Smrt poezije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Boja za lavove, 1–3, ... 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14–16Nagnuta korabqa iz 1192.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Marija [korni~ki

Kosmos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Tragawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Du{u iz okova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Ma~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Umor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Nepodno{qiva lako}a postojawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Pivsko oko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Nata{a Mihajlovi}

Nau~no fantasti~na qubavna pri~a, drugi deo. . . . . . . . . . . . . 23

Tihomir Jovanovi}

Austroadrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Odziv kritike

Predrag Batini}

Tugomir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41„Svaka istina u bogu je istinita” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42„Od Heroneje do obnove duha” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Pesme na dar

Sla|ana Bundalo

Let koji mo`e do`iveti samo ptica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Te`ak stih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Ptica i ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Nebo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Nenapisana kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Ubistvo iz nehata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Belutak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Pesnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Treba vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57U svakome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Qubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Se}awe

Milan Stevanovi} – Mali{a

@IVOTOPIS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Pitaju se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Negde u meni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Postavqam metu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Kraj tebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Lutalica borac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Likovni prilozi

Ladislav Perge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69–75Branko Bo‘i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Marija [korni~ki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Janko Levnai} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78–79Sla|ana Nedeqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80–88

Biografije autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89–98

_________________

Broj ^ETIRI

Po{tovani ~itaoci, broj ~etiri je u va{im rukama!

^etvorka u numerologiji ozna~ava snagu i dubok smisao za real-nost. ^etvorka mo‘e biti vi|ena kao temeq dru{tva sa uro|enimose}ajem posve}enosti radu i vredno}i u radu. Karte ~etvorku tuma-~e kao ponos na nedavna postignu}a i sugeri{e kako }e se i okolinatako|e ponositi tim postignu}ima.

U gr~koj mitologiji, ~etvorka je broj Jupitera, simbol za{tite ipravde, simboli{e porodicu, stabilnost, ravnote‘u, organizaci-ju... Za ameri~ke Indijance to je broj savr{enstva. U tarot kartamapredstavqa produktivnost i visoke moralne vrednosti ... Karta„~etvorka {tapova” simbolizuje slavqe, uspeh i nagove{tava – bi-}ete veoma ponosni na mnogo toga {to ste nedavno postigli.

Ali, da ne du‘im, {to se ti~e na{e Kolonade, Almanaha umetni-~kog stvarala{tva, to bi zna~ilo da smo se potvrdili, da smo utaba-li stazu i sigurnim hodom idemo kroz kulturno – stvarala~ku scenu,da smo izrasli u prelep list, i zauzeli svoje mesto na drvetu plodo-nosne iluzornosti, drvetu koje te‘i da dosegne bar deli} mitskog.

Nije lepo hvaliti se, ali je po‘eqno ista}i da smo smele progno-ze i te‘we da „okupimo i motivi{emo, otkrijemo i predstavimo nizautora koji van svojih poslovnih anga‘mana, u ciqu spokoja du{e iiskazivawa svoje kreativnosti, neguju i razne vrste umetnosti” us-peli okupiti i predstaviti.

Mnogi su boja‘qivi izneti svoje radove, otkriti ih, pokazati ipredstaviti ih, tako da imamo nekoliko autora koji su slali svojeradove ali su ih stopirali upravo iz tih razloga. Tako|e, neki su seredovno raspitivali u nameri da predstave svoj potencijal, ali suradost svog stvarawa zadr‘ali samo za sebe.

Kako smo napomenuli u prethodnim brojevima, nama nije namerakritikovawe ve} ukazivawe na sposobnost, originalnost, pronic-qivost kao i povezivawe i podsticaj u stvarawu modernijeg identi-

5

teta i promovisawa novih vrednosti u kulturnom poretku u sebi,oko sebe, u okviru na{eg preduze}a, tj. u kulturnoj inicijativi bezgranica ...

Tako smo dosad predstavili oko dvadeset na{ih autora. Po{tosu otvorena vrata za saradwu i sa stvaraocima iz drugih sredina ta-ko smo imali kao goste desetak autora, me|u wima i autore iz CrneGore i BiH.

Resor za kulturu je imao viziju, Sindikat EMS je dao podr{ku, aautori svoju posve}enost, opsesiju, upornost, ume{nost i spremnostda se iska‘u, potvrde i doka‘u svoje ideje i mogu}nosti... Sve zaje-dno kad se sagleda, dobija se jedna lepa slika ravnote‘e i fokusa narazne uglove ustreptalosti i bezazlenosti emocija.

Marija [korni~ki

6

JO[ KOJA RE^...

Po{tovani ~itaoci Kolonade, pred vama je ovaj broj Almanahastvarala{tva na{ih radnika, kao i biv{ih radnika, i radnika os-talih elektroprivrednih organizacija, radnika koji su uz sve pos-toje}e zadatke i sindikalno aktivni i dragovoqno su se pridru‘i-li ovom na{em projektu. Svi oni dali su svoj doprinos da sadr‘ajKolonade bude boqi i bogatiji iz broja u broj. Bilo je pri~a, pesama,kriti~kih osvrta, slika, stripova, duboreza, ikona ... Sve ovo nasta-jalo je u slobodno vreme kada su se autori posve}ivali stvarala{tvuumesto prazne dokolice ili tro{ewa vremena po kafanama i kafe-nisawu, a mo‘da gre{im, mo‘da se ba{ tu rodila neka dobra ideja...

Sve ovo je nastalo u glavama i stvoreno rukama autora. Usledtoga nismo ‘eleli a i bili u mogu}nosti da prihvatimo autore ko-ji su se ‘eleli predstaviti umetni~kom fotografijom, putopisi-ma i sli~nim stvarala{tvom, jer bi to, izme|u ostalog, zahtevalo ive}i format Almanaha i druga~iju vrstu {tampe, {to bi izazvalomnogo ve}e tro{kove.

Me|u objavqenim autorima ima i dosta nagra|ivanih, ali to ni-je poenta, nama nije ciq da se objave samo nagra|ivani i radovi objav-qivani po raznim ~asopisima. Va‘nije od toga je da oni qudi kojise bave sli~nim stvarala{tvom shvate da ni{ta nije nedosti‘no ida se ne trebaju stideti svojih radova, izvuku ih iz fioka, otresupra{inu i uspomene sa wih i da nam ih po{aqu.

Sigurni smo da ima dosta toga kvalitetnog {to se ~uva samo zasebe. [teta.

Moje li~no interesovawe je Nau~na fantastika, ali sam rado ~i-tao i pesme i pri~e drugog ‘anra, sa divqewem sam posmatrao slikenekih autora, i u‘ivao u bojama i oblicima.

Nadam se da }e svaki na{ Almanah, koji do|e u ruke radnika dru-gih elektroprivrednih preduze}a, pa i kod qudi koji vole pisanure~ i slikarstvo izazvati ‘equ da i u svojim sredinama pokrenu

7

sli~ne inicijative i omogu}e skrivenim umetnicima da pred jav-nost iznesu svoje stvarala{tvo i poka‘u ostalima da se u wima kri-je plemenita du{a a ne samo ma{ina koja obavqa postavqene radnezadatke.

Tihomir Jovanovi}

8

Rajica Dragi}evi}

IMA JEDNA KOCKA

1.

na rasparanom podurazbacane kocke

prilazimuzimam nasumicevra}am

na kraju jednu belu izabiramzagledam jesa svake straneokre}em pa‘qivoona se lepi za prstezapada za noktedaje impulse mozgu

ima jednaima jednaglasno prime}ujem

ima jedna kocka{to mi se otkinulaiz mo‘danog kamenoloma

2.

ima jedna kocka{to mi sepopre~ila u grluzako~ila sve druge tokovei tako nadmo}nopu{ta koreweu ekstremne oblike moga postojawa

9

poku{a}u da ovakavjo{ jednom li~im na razapetog isusaja – pastir{to se u zadwem trenutkuizmakaotupim ~equstima krokodilai preto~io u krupnemo‘dane bareja – bare

3.

ima jedna kocka{to neprestano sawao mekom ujedu potkovice

ja je preme{tampo napuklim zidinamau temena uvr}emotrovne {iqkepreko wihpostavqam okruglu maskuza bezvu~no kotrqawe

ona jo{ uvek oscilujepred neprogutanim nebomod najlona

4.

ima jedna kocka{to mi je izgorelau pepeo utrobei izdelila mena bezbroj puta dva

zatim je uslediozalet do druge kosmi~kedvostruki neprobojni zidi naredbaza sastavqawe par~adi

10

ima jedna kockaizuzetna

5.

ima jedna kockasa jako usporenim truqewem

mramorom su je (umesto mlekom)zadojilibojama uqanim ~esmekroz vekovedocrtavali

slivale su se niz wusitne vo{tane kapii provele jebo‘anskikroz ~vornata vremenakroz rastrgnu}a

ima jedna kockaneokrznuta

NAPOSLETKU

i moja je senka umorena negdeu }orbuxakulavina {to najavquje preobra‘ajnije stiglaput su joj presekli termiti gamad va{raspukla se lampa nad progresompre re~ewau pesak blato glibzapretena je ‘i{ka prometejskauga{ena zapravo

11

zaobi{la nas je zanaveksun~eva kazaqka{iqak {to opomiwe zario seizvan izvannad uzdignutim trbuhom – deblomtu ba{ etosmrvqena je op{ta nada

DO]I ]U SEBI

ka‘em do}i }u sebijo{ sam o{amu}enod tuvqewa od maqapreboleo sam te{ku bolestpreboleo sam pomr~inu tamnicuiz koje se te{ko izvla~itamnica mi je bila kuhiwakuhiwa – tamnica

alijo{ nije otvoren sedmi pe~ata mene evouspravqam se i klik}empa{}e tamna zavesa di}i }e seolovno nebo do}i }u sebika‘emiz povorke utekaosa raspe}a

AL ZJAPI SLIKA KRAJA

gotovo je – kaza mi se gotovo jeve} me je bila ispunila slana vodaispunila do iznad grla

pro{la je i dragocena sekundasve sam video razumeo

12

‘ivot mi je bio kristalna kapi ta je kap pala na dno

bi{e ni{ta ne postojigrudve snega i leda vu~ja krvqubav de~a~ka tek po~elaal zjapi slika krajapre vremena do{laal zve~i nerazbu|enim srcemneraspevanim

al zamahnu ne~ija rukaizme|u smrti i menei razdvoji svetlo od tamei bi danprvi

u moje uspavano selove} su bile poslate razglednice„utopio se onaj siroti onaj nesre}ni”a s druge stranekroz plavetnilo kroz lepotu zjapilo je:pozdrav sa zlatnog jadrana

SMEM LI

smem li da se naslonimsa druge stranetamo gde linije prisustvapragompro‘imaju tvoje podnebqe

mo‘da }u samoda poja~am negacijui licemsna‘no ostanem izvan krugau kojem po~iwe spoticawe

13

ili }u opreznoda ot{krinem mre‘e dvori{taprospem pregr{t fosforai bodrimsvaki nov trzaj

smem li ostati unutraako prolaze}i uigrandrugu kapijuneprimetim

SMRT POEZIJE

zastajem na treniznenadaproboden

mrtvi deo sebeodstrawujemu folije pakujem zakqu~avam

drugima suvereno obrazla‘emto nisam ja japutujem

proboden/zale~en putujem

BOJA ZA LAVOVE

1.

hvala tinepoznati{to si ba{ mene odabraoda na bo‘ju trpezu

14

svoje polomqenei oglodane kostiiznesem

prosjaciudaqite se

u slavu svoga dostojanstvanijedan nov~i} vi{eu va{ pocepani {e{irne}u hteti daspustim

2.

stanitehalapqivi mravine nosim bradu badavapoklonite se pred mojim freskama

u va{oj sredinibio bih ponovo kockari prevarantalidosta sam prodavao trikovesmisao za topostao mi je suvi{e bqutav

3.

ja ne znamko }u biti sutrakad moja posteqazahladniali najkockarskije kartebile su u mojim rukama

izdalo me va{e slepiloi zato kqu~ okre}emnije nesporazumon je pro{ao

15

8.

do(vi)|ewaiz ove sobei ispod ovog krova

ustajem s glasom razjarenog

umi}u se kad mi rane na licuu isti mah prokrvare

do tadaje{}u zemqu i koruda prehranim male krtice{to raznose bojumojim rasporenim lavovima

NAGNUTA KORABQA IZ 1192.

ko zaumi da ovakvu naseobinusmesti u pusto{ i zaboravto nije qudska rukato nisu graditeqi{to u predahu glo|u skameweni hlebto su an|eli ~uvaridan {to u svili provodeno}u {to miluju ova brda ovu rekuovu nagnutu korabqu

iz tog okru‘ja dakleprhnu}e jastrebdahom bo‘jim poduprt i zamahnutu nizinu zavitlan u visinu zave{tandraguqe jezi~ke na dolamu da prospezlatnim dlanom da pomiluje dragu‘icu svetorodnu da otkopa i produ‘ina temeqima pramu~eni~kim ota~estvenimselidbenim zave‘qajnim i nomadskim

16

pa da usklikne odande s osmehom lu~onoscapobednikanad svakom silom uspravqenogi ve~nog zapravo

17

Marija [korni~ki

KOSMOS

KosmosPre‘iveoBlesak uma

Hiqadu igaraIgra dvojnikVirtuelna {emaPreostalaIz vriskaOja~avaOdstojawe

Na pole|iniMe{koqe se ‘eqe@ivotne

Dvostruka spiralaMewa seU formi

Xez dajeSve‘inu

RE^I

Ju~e i{~ezleRe~iVratile se

^ekam ra|aweOdziva

18

Spopada meOdgonetkaSvikla naVlagu

Dan se za~eA o~i sluteNa~in

TRAGAWE

Morska penau sredini grudirazliva se okolinom.

Razbijeni zvuciprebiraju re~ii mewaju na~in smeha.

Lu~ono{a govoriza drvenim stolomi sla‘e senke

uz crte‘e.

Napu{tam izma{tane pri~ei brojim li{}e.

^istim seOd sebe.

DU[U IZ OKOVA

Du{u iz okovaLogikeOslobodiProvuciKroz iglene

19

U{i i pre|iKao snop svetla

I z l a z

Na ko‘i crte‘Kroz ve~nostPreliva seI ravwaSopstveni teret^ita tajnuNe~itqivog traga

Budan dodirU jatimaNadle}e

PrizivaBeskrajnost

Nebeskog zraka

MA^KA

Ma~ka sedi na krovuUlep{ava jutroI pogled na ptice

(Miris dr‘i obe}aweI kugla strah)

Nove o~iA iste hajkeKorakI vreme za lov

(Razmakni prste)

Vetar i ma~kaSpojeniOpu{teni

20

Istra‘uju vestiPo zabitima

UMOR

Umor u prazniniCviliRe~enicaSpava gola

Maska spaqenaU sceni lova

Kakav prizor[pijunira me

Ista nota

NEPODNO[QIVA LAKO]A POSTOJAWAili se}awe na du{e usnulih

„Nepodno{qiva lako}a postojawa” – Milan Kundera

Samoubijam se ti{inomI umivam suzama.Misao sela u quqa{ku...Leti u mlazu pla~a.

Dana{wi danZaposeo ‘alost.

Molitvom prizivamOblake koji se kre}uIzvan mojih granica.

Iza gesta razumaPlotuni, herojstva, {umski po‘ari,

Sumwe, nestrpqewa,

21

Pqusak straha,Iluzije sveta,

Dahtawe i smrt.

Ogromna qubav stojiGleda me... SlikovitaSpremna na ve~ni let

Ritma i plesa.

PIVSKO OKO

Pivsko okoMami me duboko.Gnezdo no}iIz pogleda cakli.Da li snevamIli PivaNebom te~e?Il’ to ~e‘waVeruje u krug?

Razum blinkaNemom stazom.Svest se mewa.

Iz nemo}iPi{emPi{em ...Ma{ta (b)ludiZadire u kosti:

Da li svetlostMo‘e se dota}i?

22

Nata{a Mihajlovi}

NAU^NO FANTASTI^NA QUBAVNA PRI^Adrugi deo

KROZ VODU DO KOPNA(prvi deo u Kolonadi br. 2)

VODA

– Boho, pazi!

– Nehevah! Vrti se oko sebe i guraj napred!

Dva delfina su se borila sa mre‘om oko sebe. Iznad wih se ocrtavaodowi deo broda. Mesec je sijao u svom punom krugu dok je povr{ina vodeu talasima udarala preko palube pod besnim vrtlogom vetra. Bilo je je-dnako te{ko i delfinima i qudima koji su poku{avali da ih izvuku.Prodorni glasovi delfina su presecali sna‘no zapquskivawe vode.^esto je za{kripao kran koji je dizao mre‘u polako ali sigurno. U mo-mentu kada su delfini bili na vidiku sa palube su fijuknula dva hica.Delfini su uskoro bili omamqeni.

Prvi zraci sunca su obasjali mirnu vodu uz obalu. Deo okeana ogra-|en za desetinu delfina bio je premali za bi}a ‘eqna slobodnog pros-transtva i velike brzine kretawa u beskraj. Boho i Nehevah su bili naj-noviji stanovnici. Od ostalih su ~uli da je pored wih ogra|eno deseti-na delfina koji su na svom desnom peraju nosila napravu za omamqiva-we qudi. Shvatili su da }e uskoro i oni nau~iti kori{}ewe tih spravai raspoznavawe momenta napada.

– Ovo ne mo‘e biti moj put, Boho! – snu‘deno je ponavqala Nehevah.

– Znam, moramo prona}i na~in da se oslobodimo.

– To nam je prioritet.

Na molu koji ulazi duboko u vodenu oblast pojavio se ~ovek sa ribomkoju je nudio delfinima. Mnogi su pri{li i u skoku dohvatali gotovu

23

hranu. Nehevah je tu‘no zaronila. Za wom je krenuo Boho... izronili sudaqe.

– Tako sam silno ‘elela da upoznam qude.

Boho je }utke plivao kraj we. Do{li su do ograde ka pu~ini.

– Ima dobrih qudi, to zna{ i sama.

– Znam, ali wih ne}emo sresti ovde.

* * *

Nehevah je izronila i uznemireno pogledala ka obali.

– I ja sam osetio – pribli‘io se Boho – bi}e uragan uskoro.

– Kako da ih upozorimo?

– Ne mo‘e{ ih upozoriti, Nehevah. Niti nas razumeju, niti ihzanima.

– Ba{ si se sneveselio. Zar nisi ju~e primetio ‘enu koja je izu~avalana{ govor i opona{ala na{e glasove?

– I lupala besmislene re~enice...

– [to si takav? Ne gubi nadu... Ima mnogo divnih qudi i mi }emooti}i odavde i upoznati ih...

Boho je uronio i izronio daqe. Nehevah je krenula za wim.

– Danas si ba{... Ne znam te ovakvog.

– Mislio sam i ja o tome. Zna{ da nas sve test mewa i to ba{ u onakvekakvi smo zaista. Pitam se ve} dugo kakav sam i {ta se to promenilo?Tamo gore je sve idealno i nemamo ni sumwe ni ‘udwe za nemogu}im...Ustvari, nemamo ideju o nemogu}em, ni da nemogu}e postoji, a kamoli daga dostignemo... Sve mi se ~inilo mogu}im... Sada mi srce zebe, ‘elimono {to znam da nije moje, ne ‘elim da otimam i strahujem da ne poku-{am...

– Boho, o ~emu pri~a{?

– Obuzeo me je strah za koji nisam znao da postoji.

– Opi{i mi, mora{ znati sve ~iwenice i prava ose}awa da bi pra-vilno rasudio.

– Pa, rekao sam ti, iskreno i naj~istije sa svom qubavqu te‘im ne~e-mu, a ~iwenica je da je to tu|e i da ne bih smeo da prilazim tome... Ali sumi ose}awa kao ovaj uragan {to sti‘e.

– On }e odneti mnoge ‘ivote.

24

– E, upravo tako. Strahujem, da ne krenem ka svojoj ‘udwi i ne odne-sem mnoge ‘ivote. Toliko je sna‘no to u meni da ~ak imam jak ose}aj da}u uspeti. To me najvi{e pla{i. @eleo bih da poku{am da bih nahranio‘udwu, a ‘eleo bih da ne uspem da bih oterao sumwu koja me tera da po-ku{am.

– Ne{to {to bi neko nazvao nadom ti naziva{ sumwom! Ti nisi od-vojio svoje ‘eqe od suvih ~iwenica. Ti si napravio uragan od wih.Uragan koji ih me{a i brka {ta je {ta i uragan koji nosi tvoj ‘ivot, onuni{tava tebe... @eqa ti je nadvladala razum ~im sumwa{ ali ‘eli{da poka‘e{ sebi da sumwa nije opravdana. Svestan si neuspeha a ‘eqate nosi jer je ja~a! Prizovi se pameti {to pre!

– U pravu si – prekinuo ju je i oti{ao u najudaqeniji deo uz ogradu.

* * *

Pro{lo je mnogo vremena dok je Boho stigao nazad do Neheve.

– Izvini, Nehevah, nisam ‘eleo da te ovoliko zabrinem. Stvarnosam malo konfuzan. U ovom glupom prostoru ni{ta ne radimo smislenoi stvarno se mo‘e poludeti od toga. Sabrao sam se. Nemoj da brine{,molim te. Ho}u sa tobom da probam da ih upozorim na uragan. Hajde dauradimo ne{to pametno.

– Takvog te znam, Boho! Hvala Nebesima!

– Juhu!!!

Pojurili su ka ostalim delfinima i svi zajedno su uz mol, odakle sudobijali hranu, po~eli da prave buku. Svi su se izdigli i vikali u glas:Sti‘e uragan! Iselite ove predele!

Mol se napunio qudima koji su radili sa delfinima. Svi su gledaliu ~udu. Mnogi su se smejali i radovali kao da su dobili cirkusku pred-stavu. @ena koja je izu~avala glasove delfina nije bila prisutna. Sti-gli su kamermani i snimali doga|aj, i to je bilo sve.

Delfini su posle izvesnog vremena zaronili u vodu, stali uz ogradeka pu~ini i ~ekali uragan. Mol se ispraznio. Nehevah je gledala ka oba-li u o~aju.

Delfini nisu pri{li obali ni kada je bilo vreme ru~ku. Radnici sudo{li sa ribama za wih a delfini se nisu ni makli od ograda.

Uragan je krenuo sutradan. Sa obale su stizale ~itave ku}e kroz va-zduh, automobili su leteli... Delfini su zaronili uz ogradu i ~ekali dasama popusti, {to se i dogodilo. Svi su krenuli daleko ka pu~ini.

25

* * *

– Saha! Sahaa!

^ulo se sa obale usamqenog ostrva. Nehevah i Boho su se pogledali,kako mo‘e biti delfin na ostrvu. Polagano su se pribli‘avali i vide-li ~oveka na splavu blizu ostrva koji je ispu{tao iz sebe glasove delfi-na i zvao nekog po imenu Saha.

– Ko je Saha? – Nehevah je pri{la ~oveku.

On se trgao i pogledao u wu.

– Saha je delfin kao i ti, i moja je prijateqica.

– Nemogu}e! – otelo se Nehevi.

– Isto kao {to je nemogu}e da ja pri~am wen, tj tvoj jezik – rekao jemirno.

Neheva je bila odu{evqena. Nije mogla da veruje da postoji qudskobi}e koje mo‘e da se sa wom sporazume. I sada, kada je srela takvu osobu,ostala je bez teksta. @elela je toliko toga da pri~a a nije znala {ta.Kao da je sve zaboravila, kao da joj je mozak prazan.

– Dobar vam dan, gospodine! – rekla je prvo {to joj je palo na pamet imislila je kako je to glupo {to je rekla.

^ovek ju je pogledao u ~udu.

– Ne}u tebe, ho}u Sahu! Ona je moja prijateqica. Saha!!! – opet jevikao.

– Ho}ete li da je ja potra‘im za vas? Ovde sam sa svojim prijateqemBohom, i on je delfin. Tamo je daqe. Mo‘emo vam potra‘iti Sahu umes-to vas. Molim vas, nemojte daqe na tome. Kakvo je to plovilo?

– Ovo je splav. Sam sam ga napravio da bih pri~ao sa mojom prijate-qicom, ali we nema ve} dva dana. Ja sam o~ajan bez we.

– Ne o~ajavajte, stvarno }emo se Boho i ja potruditi da vam pomogne-mo, samo se vratite bli‘e obali. Nije ovo vozilo dobro za povr{inuokeana. Videla sam mnogo qudi koje je okean odneo i sa jakih brodova.Molim vas, idite na obalu.

– Ali, tamo sam sam, tamo nikog nema.

– Da li imate hrane i vode dovoqno za vas?

– Toga ima za 100 mojih ‘ivota. Meni treba moja prijateqica, ona meje nau~ila va{ jezik. Ona je mudra i toliko toga zna o ‘ivotu van ovog,van svega {to sam znao.

26

– Hm, ona mi se ve} dopada, volela bih da je upoznam. Ali, hajde da vasvratimo bli‘e obali, jer ako nastradate, ne}ete je sigurno na}i jo{skoro.

– I to mi je rekla! Tako mi je dala nadu za sve {to sam mislio da je be-smisleno i beznade‘no... Vi ste divna bi}a, delfini...

Po~eo je da vesla ka obali. Nehevah ga je gurala. Uskoro je pri{ao iBoho i pomogao joj je.

– Dobar dan – rekao mu je ~ovek.

– Ja se zovem Ahida. Tako me je nazvala moja prijateqica Saha. Drugoime za sebe ne ‘elim da znam.

– Dobar dan, ja sam Boho, a moja prijateqica je Nehevah.

– Saha je perfektno bi}e! – ~ovek je seo dok su mu delfini guralisplav ka obali.

– Razo~arao sam se u qude i otisnuo na more. Jahta mi se razbila o ta-lase i ona me je odnela do najbli‘eg ostrva. Ona, Saha, zna gore stvari oqudima nego ja, ali o qudskom rodu pri~a sa po{tovawem i divqewem.Veruje u wih i sigurna je da je mno{tvo dobrih, ~ak vi{e od ovih zaluta-lih kako ih ona zove.

Rekao sam joj, ne mogu da shvatim da dana{wi qudi sumwaju u sve {tosu bile generacije pre nas, odakle im pravo... Ona je rekla da zna da suqudi danas ube|eni da znaju sve, ali udaqili su se od sredine odakle sudobijali glasove istine. Oni koji nisu u izvornoj prirodi nemaju kon-takt izme|u svoje su{tine i izvora saznawa. Kao takvi, oni su zalutalii ona ih sa‘aqeva, pati zbog wih dubqe nego {to se patwa mo‘e zami-sliti. Deca se ra|aju daleko od izvora, kako ona zove netaknutu prirodui nemaju {ansu da se prizovu. Senzitivnija deca pate jer ose}aju da ne-{to treba da tra‘e a ne nalaze izvor koji im du{a tra‘i i to su zamke izatvori kako ih ona naziva... Tako mi nedostaje.. Ja je volim, voleo bihda sam delfin i da mogu da budem sa wom. Tako kao vi...

Boho je pogledao u Nehevu, ona se nasme{ila.

– Ne, pogre{no ste shvatili, Nehevah i ja smo vi{e kao blizanci,najboqi prijateqi, nismo par...

– Oh, izvinite, ali retkost je da delfini nemaju para, tako mi je barobjasnila Saha.

– Da li je ona sama? – upitala je Nehevah.

– Da, sada, wen par je poginuo. Oni su spa{avali brodolomnike ~i-tav svoj ‘ivot. Imali su i porod i oni su odrasli i formirali svoja ja-

27

ta, dok su Saha i Doho nastavqali svoj test, kako ona ka‘e... Ona je jakodugo ‘iva. Ne mogu da procenim starost, a vi ne brojite godine, samo ne-ke generacije. Ona ka‘e da je na pola puta...

– Kako je ona nestala? –uznemireno }e Boho. Silno je po‘eleo da upo-zna Sahu.

– Kada sam joj izjavio qubav univerzuma, ona se zabrinula i rekla jeda je u blizini dobro o~uvan brodi} potopqen na visokoj steni, kako vika‘ete, a ja bih rekao, plitko. Rekla je da mo‘e da ga dogura do ostrva ida ga mogu popraviti i vratiti se me|u qude. Rekla je da postoji razlogza sve pa i za to {to sam se tako razo~arao, upoznao wu i pre‘iveo... Re-kla je da postoji moj put i da ose}a da sam spreman da se vratim i uradimne{to {to mi moja su{tina nala‘e. Da to ve} sigurno znam samo ne ~u-jem...

– Da li znate u kom pravcu je taj brod? – pitala je Nehevah.

– Oti{la je desno... tu, gde sam i sam krenuo za wom. Bojim se da sam jeizgubio – po~eo je da pla~e, glas mu je postao ~ove~ji a pla~ detiwi. Ni-je vi{e pu{tao glasove delfina.

Pribli‘ili su se previ{e obali i Boho je rekao:

– Odavde mo‘ete sami. Ja ‘elim da prona|em Sahu. Da li i ti ide{Nehevah?

– Naravno, naravno – zami{qeno je odgurnula splav ka pe{~anojpla‘i. – Nemojte brinuti, duboko verujem da }emo je na}i i da }ete je vi-deti opet. Molim vas nemojte patiti uzalud, takve stvari uvek imajusvoju promisao...

* * *

Dugo su }utke plivali u pravcu koji je pokazao Ahida. Svako je imaosvoje misli i niko nije imao potrebu da ih iska‘e glasno.

Nehevah je razmi{qala kako postoje razlike ve}e od one izme|u we iDohroa. Duboko ju je potresla qubav ~oveka koja je bila iskrena i ba{onakva kakva treba da bude. Strepela je da je Saha u stvari samo pobegla,ali to nije mogla da spoji sa onim {to je ~ula o woj. A opet, ovaj ~ovek jetakav da je nemogu}e da ga ne zavoli jedna takva ... kao {to je Saha... Ose-tila je bol. Duboko je ose}ala patwu delfina koji voli u nemogu}oj ve-zi... Onda se trgla shvataju}i da se uvla~i u pretpostavke i da kre}e dapravi sebi uragan u kome je bio Boho. Boho... – pomislila je – {ta li gaje mu~ilo? Kako se i da li se izvukao iz vrtloga koji ga je uhvatio u onomograni~enom prostoru. Bi}u treba prostor. Umno je toliko prostran da

28

u materiji nikad ne mo‘e posti}i tu {irinu, i kada stigne u fizi~keograde, mo‘e zaista da zaluta...

Hm, nasme{ila se u sebi, „zalutali”... Ta Saha je, svaka ~ast! Tako bi‘elela da je vidim i ~ujem... zalutali... to je ta~no osoba koja je u zatvo-renom prostoru ~itav svoj vek...

Boho je klizio po vodi, nije urawao, ba{ kao ni Nehevah... Misli sumu bile me|u zvezdanim poqima. Imao je ose}aj da klizi po stazi kojomplutaju dolaze}i i odlaze}i, oni koji su nestrpqivi i oni koji su mu-dri, oni koji ‘ele da se poka‘u i oni koji se kaju {to nisu shvatilipre... @eleo je silno da na|e Sahu i bude sa wom. Bio je siguran da }eimati porod i da }e spa{avati brodolomnike i da }e ‘iveti kako mu~itavo bi}e govori da je to ono pravo {to treba da mu se desi... @udwakoju je ose}ao za Nehevah, koju nije smeo da prizna, je nestala kao pena navodi. Pogledao ju je i shvatio da je bio sputan i slu|en u onom bazenu.Shvatio je da mu je samo wegovo bi}e govorilo da gre{i, da ta ‘udwa ni-je za wom, ve} za nekom vrlo sli~noj woj... Ta~no je da su{tina govori{ta i kako treba. Tako je i ~uo da nije wegov put ni taj bazen, ni put ko-jim Nehevah ide. Wegov put je ba{ ovo {to je Ahida pri~ao o Sahi...Ahida? U kojoj meri je wegova qubav su{tinska? Koliko je on zna~ajan u‘ivotu izuzetne Sahe? On je isto perfektan za jednog ~oveka. Ispu{ta-ti glasove delfina i govoriti kompletno i sa ovim temama... Ali, to gaje nau~ila senzitivna i u svemu posebna Saha...

– Oh, kako raste ‘eqa da se sretne sa wom...

Leteo je po vodi, ve} je bio daleko od Neheve i zaronio je. Kao {rafse vrteo ka dnu, kao nekad u adapti na gore, sada je muwevito krenuo nadole i spazio brodi} i delfina kraj wega...

* * *

– Saha! Jesi li ti Saha? – za wegovim glasom ga je jedva stizala Nehe-vah. Delfin se odmakao od brodi}a i krenuo ka Bohu i Nehevah.

– Odakle mi znate ime?

– Ahida nam je ispri~ao gde si krenula. Ja sam Nehevah.

– On je krenuo da te tra‘i, ali smo ga mi vratili na obalu i obe}alida }emo ti pomo}i oko brodi}a – pribli‘io joj se Boho.

– On... on nije ‘eleo da ja dopremim brodi} – oprezno se odmaklaSaha.

– Znamo, i to nam je rekao – uznemireno se Boho okrenuo oko sebe.

29

– Svejedno, do{li smo da ti pomognemo. Ahida je na sigurnom. Reklismo mu da }emo do}i sa tobom i... da vas upoznam, moj prijateq se zoveBoho.

* * *

– Bio sam lew... Bio sam lew da se pobrinem za svoju qubav. Ven~aosam se mlad. Ona je bila trudna. Svi moji drugovi su lutali kako su hte-li i gde su hteli, jedino sam ja morao da sav svoj prihod dam za stan, ra-~une, hranu... – po~eo je da se ispoveda Ahida pred Nehevom.

– Do tada sam samo znao da budem za ra~unarom / internet, igrice ...Ekrani su me privla~ili kao magnet... Saha, ona je to lepo objasnila.Moja su{tina je bila sputana tokom ~itave mladosti... Roditeqi, kojisu zaista deo testa... oni su bili toliko razli~iti od svega {to sam jazaista... Sa druge strane, oni su bili neprikosnoveni odlu~ioci svega,bukvalno svega... U takvom okru‘ewu prirodno sam pobegao u virtuelnisvet i tamo isekao svoje {anse za ispravni nastavak... Nisam bio spre-man za brak i decu, to tek sad uvi|am. Kad malo boqe razmislim, sa mo-jom ‘e|i za virtuelnim, svestan da je bila neutoqiva, ne bih ja nikadbio spreman za zajednicu. Sre}an sam {to mi je podarena qubav od ‘eneprepune razumevawa i {to sam video decu pametnu i zdravu, uspe{nu isposobnu za sve {to ja nisam bio... Naravno, decu je moja draga ‘ena od-gajala.

Ahida je po~eo da cvili.

– Hajde, hajde Ahida – te{ila ga je Nehevah – imate {ansu za jo{ jedan‘ivot. Evo, blizu smo luke gde je bila ‘ena koja je izu~avala glasovedelfina. Uragan je uradio svoje, ali }ete se sigurno sna}i da je prona-|ete.

– Da, da! Hvala beskrajno. To su zaista kockice koje se uklapaju.

– Kockice? – Za~udila se Nehevah.

– Da, tako qudi ka‘u kada se razli~iti doga|aji pove‘u u jednu celi-nu. Naravno, zato sam i upoznao Sahu – sagnuo je glavu i nastavio pri-~u...

– Naravno da ona treba da bude sa va{im prijateqem. Boho, on je sre-}nik! Sigurno }u na}i ‘enu o kojoj pri~ate. Sve se uklapa, Nehevah.Imate li vi va{eg para?

– Da, mi smo oduvek zajedno, mi }emo sigurno opet biti zajedno... – se-tno je rekla Nehevah.

30

* * *

– Dohroh! Dohrooh! Odjekivalo je pod zvezdanim beskrajem iznad mir-nog, tamnog, okeanskog beskraja.

– Nehevah!!! – Duboki glas se odazvao. Ogroman plavi kit se dizao.

– Tako mi nedostaje{, Dohroh... qudi nisu ni blizu onog {to samo~ekivala.

– Nehevah, zabrundao je, tako sam ‘eleo da te na|em...

– Trebalo je da budem kit, trebalo je da te pratim.

– Hm, nasme{io se, pratwa nije tvoja osobina. Ne, ovo smo upravo mi– zastao je – ba{ smo razli~iti.

– Ali, ja te volim, ‘elim da budem kraj tebe.

– I ja tebe volim, obo‘avana. Milion puta sam pomislio kako bibilo da sam delfin, ali to ne bih bio ja... Ulovili bi me za tren i po-jeli.

– Mislim da ne jedu delfine – zami{qeno re~e Neheva.

– Nema{ pojma {ta jedu, nema{ pojma {ta rade...

– Znam da truju vodu.

– I uginule ribe obra|uju za ne{to...

– Kako si to mogao da sazna{?

– Bio sam u dalekim dubinama...

– Prona{ao si izbegli~ka naseqa? To si stvarno ‘eleo!

– Da, – promrmqa – ali nisam na{ao {ta sam hteo...

– @eleo si da upozna{ najstarija vodena bi}a, ostatke istrebqenihvrsta, one koji ne smeju ni blizu vidqivih dubina...

– Da, ‘eleo sam vi{e da istra‘im tako ne{to, da vidim obalu... u du-bokom okeanu osetim miris pre~i{}ene atmosfere, sa~uvani mir...

– Pa, zar nisi to video? – snu‘deno }e ona.

– Da, video sam i divno je zaista! Kao Svet pre ovog Sveta, ali...

– Ali?

– Ali, upoznao sam ta bi}a su{tinski, shvatio wihovu patwu i ose-tio je kao svoju. Tada si mi jako nedostajala. Mogao sam uginuti od bola.Saznao sam {ta qudi rade. Nisam ‘eleo da saznajem vi{e, pobegao sam.Bukvalno sam pobegao od te boli i saznawa. To se stvarno ne mo‘e pro-}i.

31

Delfin je zaronio i izronio }utke. Kit je dugo urawao i izronio uogromnom krugu oko delfina. Uzdahnuo je duboko...

– Da li je to moj test? Da pro|em kroz patwu koja nije moja? Da seizborim sa wom? Na|em na~in da ‘ivim sa svom wenom istinom? Da na-|em re{ewa da se ispravi {ta se da ispraviti? A sa ostatkom da se po-mirim? Zar je to moj test? Pa ja sam uvek sve dovodio do perfekcije, ni-kad mawe!!!

Nehevah je zaplakala duboko i dugo. Zaplivala je kraj plavog kita iskoro {apnula: – Odgovor je u tebi, kao i ova pitawa. Zna{ i sam: pita{se ba{ zato {to zna{. Pita{ se ba{ zato {to si siguran da je tako, a vo-leo bi da nije, samo tada se i pita{.

– Eee, moja balans draga!

– Eee, moj adapta voqeni!

Dugo je delfin izrawao i urawao dok se po woj i blagim talasimapresijavala mese~ina, i dugo je plavi kit kru‘io oko we dok se nisu ra-zdvojili pred zoru, svako ka svome ciqu...

32

Tihomir Jovanovi}

AUSTROADRIJA

Pri~a je napisana povodom stogodi{wice izbi-

jawa Prvog svetskog rata i plod je ~iste fikci-

je i razmi{qawa o tome {ta se moglo desiti u

slu~aju da je rat dobila Austrougarska. Svi li-

kovi osim istorijskih su izmi{qeni i nemajaju

nikakve veze sa stvarnim likovima.

Sve je proticalo u znaku priprema proslave, ako se sre}nim doga|a-jem mo‘e nazvati stogodi{wica nastanka velikog krvoproli}a, stogo-di{wica Velikog rata. Ustvari, vi{e bi odgovarala re~ Obele‘avawepo~etka Velikog rata, da vlast nije decidirano rekla da je to proslava.Jer po~etak tog rata bio je po~etak nastanka velikog Carstva Austro-adrije.

Istori~ari se spore, mislim pri tome na evropske istori~are, kakoi za{to je po~eo Veliki rat? Za nas, podanike krune bilo je sve jasno.Rat su izazvali pucwi Gavrila Principa u Sarajevu 28. juna 1914. godi-ne, pre sto godina. Princip je bio pripadnik teroristi~ke organiza-cije Mlada Bosna, koja je ‘elela da otcepi od carstva Bosnu i drugezemqe koje su nastawivali slovenski narodi. Srbija je uzalud poricalada ima ikakve veze sa atentatom, uprkos tome {to je dokazano da su seanarhisti sastajali u Beogradu, stotinak metara od Terazija, u kr~mi„Zlatna moruna” i tu kovali svoje planove.

Tog dana nadvojvoda Franc Ferdinand je do{ao u isto~nu Bosnu daposeti vojne manevre i Sarajevo, a Princip je ispalio nekoliko hitacana wega i wegovu suprugu.

Bo‘ijim provi|ewem i brzom i dobrom intervencijom najboqih le-kara i hirurga spasen mu je ‘ivot. Na‘alost ne i sve vitalne funkcije.Nadvojvoda je ostao nepokretan i vezan za postequ i invalidska kolica.Govor mu je bio ote‘an. Uprkos tome mozak mu je savr{eno funkcioni-sao i vodio je carstvo jo{ dve decenije posle smrti Frawe Josifa. Ibio je pun ‘eqe za osvetom i kaznom... I time nadvojvoda, do tada ne ba{omiqen u narodu, postao je simbol stradawa i mu~ewa i vo|a nacije.

33

Na~elnik general{taba Konrad fon Hecendorf poslao je na Srbijutrupe generala Oskara Po}oreka, koji je po svom poreklu i sam bio Slo-ven (oduvek je u Monarhiji bilo vernih podanika bez obzira na svoje po-reklo). Te trupe krenule su u pohod da poka‘u da se niko ne sme {aliti ipoigravati sa carstvom i budu}im carem. Po{to su zapo~ele borbe naBalkanu zapalila se i Evropa. Dr‘ave ‘eqne preraspodele teritorijakolonija i kapitala okupile su se u savezu nazvanom Antanta i krenuleu sukobe na zapadnim granicama. ^etiri godine krvavih borbi uz na-predovawa i povla~ewa, uz rovovske bitke i bojne otrove. Ali, imperi-ja je odnela pobedu i izvr{ila an{lus Nema~ke, kao i delove ^e{ke,Slova~ke i Poqske. Sa druge strane Rusija je iskoristila ratne sukobei zauzela preostali deo Poqske i balti~ke zemqe. Po potpisivawu pri-mirja u ‘elezni~kom vagonu nedaleko od {ume Kompewa u Francuskoj,carstvo se smirilo i preuzelo naziv Austrogermanija.

Pobedni~ke trupe su do~ekane na Rathausplacu uz klicawe masa i uzRadecki mar{ su se trijumfalno pro{etale gradom.

Posle dve decenije mira i napretka usledile su nove trzavice i totamo gde se najmawe o~ekivalo. Godine 1939. kancelar Nema~ke pokraji-ne Adolf Hitler, nekada mali kaplar u Velikom ratu, ina~e po ro|ewuAustrijanac, poveo je rat za otcepqewe od Austrogermanije. Iskoris-tio je trenutke kada je carstvo bilo u ‘alosti zbog smrti voqenog caraFranca Ferdinanda. Saveznici pora‘eni u Velikom ratu, ‘eqni osve-te, dobili su priliku da otrgnu deo imperije. Istovremeno su se i naBalkanu opet zakuvavale stvari.

Grupa anarhista, koji su sebe nazivali komunistima i pod vo|stvompoliciji nepoznatog Josipa Broza (kasnijim uvidom u mati~ne kwigeutvr|eno, redov na strani Monarhije u Velikom ratu iz nepoznatih ra-zloga pristupa anarhisti~kom poktretu!) podigla je bunu, ‘ele}i dasprovede boq{evi~ke ideje i odvoji deo carstva, dok je ono zauzeto suko-bima oko Nema~ke. I dok je Nema~koj uspelo da se odvoji i uspostavisopstvenu dr‘avu, na Balkanu je ugu{ena pobuna a vo|e pove{ane u Beo-gradu na Terazijama. @uto–crna monarhija ja~a i {iri se do obala Ja-drana i dobija dana{we ime Austroadrija, zauzimaju}i najlep{e i naj-plodnije delove Evrope.

I evo sada, sto godina po izbijawu Velikog rata dr‘ava je ja~a negoikada. Sa biv{im neprijateqima smo uspostavili dobre odnose aliopasnost je jo{ uvek dolazila iznutra, sa ve~ito tiwaju}eg Balkana.

Kao i pre sto godina i sada su postojale grupe zanesewaka, separa-tista, koji su ‘eleli da iz carstva izdvoje slovenske zemqe. Svoju orga-

34

nizaciju nazivali su Mladi Sloveni. Po saznawima obave{tajnih slu-‘bi teroristi su planirali atentat sli~an onom od pre sto godina.Ovog puta u Beogradu...

Car Vilhelm II, ‘ele}i da obele‘i stogodi{wicu izbijawa Velikograta i nastanak carstva, i istovremeno ‘ele}i da poka‘e da se ne bojinikakvih pretwi, hteo je da se u otvorenim kolima proveze ulicama Be-ograda od Slavije do Kalemegdana. Moj zadatak je bio da se uvu~em u tuanarhisti~ku organizaciju i spre~im wihove subverzivne delatnosti.

Mesecima sam nastojao da se infiltriram u to dru{tvo. Dru‘io samse sa radnicima, komunistima, klo{arima, na najrazli~itijim mesti-ma, od zadimqenih kr~mi, mostova do udru‘ewa kwi‘evnika, dok nisamstekao poverewe. Kona~no sam po~eo prisustvovati wihovim sastanci-ma...

Prvi sastanak imao sam u ba{ti kafea „Mala Madera” pored Tri-jumfalne kapije u Ta{majdanskom parku. Trijumfalnu kapiju projekto-vao je slavni francuski arhitekta Alban Kamban, a ovaj slavoluk obe-le‘avao je trijumf vojske carstva nad silama Antante i onda{we srp-ske vojske. Dok su oko nas {etali qudi sa decom i ku}nim qubimcima,sedeo sam sa grupom zaverenika koji su iznosili svoje ideje, ve} mi po-znate iz wihovih bro{ura o tiraniji Austroadrije, o dr‘avi kao tam-nici naroda i ‘eqi za slobodom, ujediwewem svih ju‘nih Slovena usopstvenu slobodnu dr‘avu.

Nisam shvatao ni podr‘avao te ideje i bunt. U carstvu se ‘ivelo do-bro, boqe nego u ostatku Evrope. Mo‘da je buntovnicima smetala upo-treba nema~kog jezika kao zvani~nog. Ovde, u Beogradu, bro{ure anar-hista bile su ispisane meni jedva razumqivom }irilicom, mada sam jemorao nau~iti zbog prirode svog posla. Ovo pismo Vuka Karaxi}a, kojije i sam ‘iveo u Be~u pre vi{e od dvesta godina, carstvo je dozvoliloupotrebu samo u sve{tenim hramovima ali su mnogi roditeqi kri{ompodu~avali svoju decu.

Kasnije su se nastavila na{a okupqawa, uglavnom nalik na nevinadru‘ewa mladih po kafeima ili {etwi korzoom i kejom pored Dunava iSave.

Beograd je izgledao dosta druga~ije nego {to su ga prikazivale starebraonkaste fotografije. Od nekada{we kasabe postao je evropski grad.Carstvo je ulo‘ilo dosta kapitala i truda da grad postane nalik Be~u,Budimpe{ti, Pragu, Parizu ili nekom drugom velegradu. A sada bi nekohteo da to~ak istorije zavrti unazad i porekne sve napretke i odbaci to.Imao sam utisak da su qudima nekako jo{ uvek dra‘e posete wihovim

35

hramovima, u kojima su se obavqali skoro paganski obi~aji, umesto pose-ta pozori{tima, baletu ili muzejima.

Bli‘io se dan dolaska wegovog carskog viso~anstva Vilhelma II. Pos-tajao sam sve zabrinutiji. Qudi koje sam upoznao su takore}i bezna~aj-ni zanesewaci. Meni je trebao neko va‘niji, neko ko zna vi{e ili skorosve o organizaciji i pripremi atentata. A onda jednog dana, nenadanomi se osmehnula sre}a.

„Bog i kruna”, rekoh uobi~ajeni pozdrav.

„Za navek”, uzvrati mi Milan, i napravi grimasu kao da se gadi ovevrste pozdrava.

„[ta imamo za danas?” upitah ga skoro beznade‘no.

„Danas }u te upoznati sa nekim,” rekao mi je Milan, jedan od mladihanarhista, dok smo {etali ulicom Franca Ferdinanda, nekada naziva-nom ulicom Kneza Mihaila. Ime je promeweno posle Velikog rata, ma-da su je lokalni stanovnici jo{ uvek nazivali tim starim imenom, ponekom svom biv{em vladaru...

„Zaista?” trgoh se od radosti, koju Milan verovatno pogre{no shva-ti. Ali u svakom slu~aju u mom glasu se mogla osetiti radost. „Koga?”

„Ah, ne mogu ti to re}i, ali vide}e{.”

Do{li smo do kraja ulice, za{li smo na Kalemegdan i do{li do te-rase. Pitao sam se kuda me to Milan vodi ali sam ga }utke pratio dok nedo|osmo do vidikovca, sa kojeg se pru‘ao pogled na u{}e Save u Dunav ina Veliko ratno ostrvo. Tu je nekada, pre sto godina bila granica mo-narhije i Kraqevine Srbije.

Sa druge strane reke video se novi deo grada, nikao na nekada{wojpe{~ari i mo~varama, izuzetan podvig arhitekata i graditeqa carstva.Odavde se pru‘ao lep pogled. Levo, preko Save se pru‘ao novi vise}imost, koji je spajao obale i brisao nekada{wu granicu. Most je izgradi-la firma iz Oberhauzena, neposredno po prestanku Velikog rata, ‘ele-}i da jednim potezom izbri{e nekada{wu granicu i doslovno pripojiovaj deo monarhiji. Na oba kraja mosta nalazila su se po dva pilona na~ijim vrhovima su bili monumenti, jaha~i na kowu, rad dalmatinskogmajstora Ivana Me{trovi}a. A na samoj terasi bila je polazna stanica‘i~are, koja se odavde spu{tala do Velikog ratnog ostrva, na ~ijem obo-du su se nalazili restorani, sojenice i splavovi. I ovde i tamo nalazi-li su se stubovi ‘i~are, koju je projektovao Gistav Ajfel, poznat poprojektovawu i izgradwi kule za svetsku izlo‘bu u Parizu. Da...Beo-grad je zaista poprimio izgled evropskog grada.

36

„Hajdemo u ‘i~aru,” re~e Milan kada se kabina zaustavi isprednas.

Spustili smo se polako preko reke i uz lagani trzaj pristasmo na do-kove Ratnog ostrva.

„Idemo tamo,” pokaza Milan ka splavu, nad ~ijim ulazom je stajaonatpis u crvenoj boji „Atila.”

Splav je najverovatnije dobio ime po staroj legendi o nastanku Ra-tnog ostrva. A radi se o tome da je ostrvo nastalo potapawem broda saposmrtnim ostacima hunskog vojskovo|e, na dnu reke. Vremenom se okobroda nakupilo rastiwa, grawa, stabala, muqa i zemqe od ~ega je nasta-lo ostrvo. Veliko ratno ostrvo.

U{li smo u kafe. Za‘murih privikavaju}i se na svetlost u sali. Akada se privikoh i kada za stolom, ka kome smo i{li videh poznato li-ce, zakleca{e mi kolena. Zastao sam na tren. Ovo je klopka, ali sada ne-ma izlaza. Igra je gotova. Namestili su mi... Ipak, rekoh:

„Bog i kruna”, i o~ekivao sam uzvratni odgovor od ~oveka za stolom.

„Dobro do{ao Pavel, mani se tih formalnosti, dovoqno je i dobardan.” – obrati mi se ~ovek za stolom, moj stari prijateq i kolega Tomi-slav iz Odeqewa za specijalne aktivnosti – OSA. Onaj isti koji me jeposlao na zadatak.

Ono {to me je zbuwivalo je bio osmeh na wegovom licu. Poku{ao samda u wemu na|em naznake zlobe ili nadmo}i, dok su mi se {ake znojile.

„Pa sedi. [to stoji{?” – re~e on dok mu je na licu i daqe stajaoosmeh, rekao bih sasvim iskren.

„Ja, izvini.” – po~eh da mucam jo{ uvek ne znaju}i ko ovde koga lovi.

„Malo si iznena|en {to vidi{ mene,” re~e Tomislav. „Mene, kojisam te poslao da prona|e{... mene... Vidim dobro si obavio zadatak i{ta sad...?”

Zaista, {ta sad? Seo sam za sto i oborio glavu. Misli su se rojile isukobqavale. Ako je on jedan od vo|a za{to mi to otkriva? Koji je Tomi-slav iskren? Onaj u kancelariji ili ovaj u kafeu? Kojem od wih da veru-jem i kako da reagujem?

„Upoznao si zaverenike, anarhiste, kako ih mi u slu‘bi zovemo,” –po~e Tomislav, „video si, to su dobri momci i devojke, vole svoj narod izemqu. I oni o tebi imaju lepo mi{qewe. Jedino {to nisu znali da lisi se svo vreme pretvarao ili nisi? Da li je to ono {to zaista misli{ili si govorio nau~ene stvari?”

37

I ja sam se zapitao da li sam se zaista pretvarao, da li sam ponekadarekao ne{to iskreno veruju}i u wihove re~i? Ti momci i devojke su miznali biti simpati~ni i dragi. ^inilo mi se podlim da ih po{aqem usmrt. A ipak, ako ne oni? Ako uspe wihov naum i izvr{e atentat, moglobi uslediti krvoproli}e sli~no onom od pre sto godina. I mnogo mla-dih, kao {to su oni, }e poginuti ili ostati bogaqi, telesni ili duhovni.

Dugo sam }utao i razmi{qao {ta da ka‘em. Za to vreme sa Tomi-slavqevog lica nesta onaj osmeh i po~e me posmatrati o{trim pogledom.

„O ~emu se zapravo radi Tomislave?” upitah ga. „Znaju li ovi qudiko si ti zapravo? Znaju li ko sam ja? Znaju li {ta ih ~eka?”

„Pavele Krstaji}u, pru‘a ti se prilika da pristupi{ pokretu, kaopravi ~lan a ne kao uhoda...”

„O ovome }u obavestiti upravu,” rekoh i okretoh se da po|em.

„Mislim da ne}e{ mo}i,” odgovori on i zavu~e ruku u xep. Znao samda u wemu krije revolver.

I tada sam se setio mojih kolega Ivana, Jerka, Stevana, Mitra... bi-li su kao i ja uba~eni u redove anarhista. Nikada se nisu vratili. Zva-ni~no saop{tewe je bilo da su provaqeni i ubijeni od strane takozva-nih revolucionara. Vi{e nisam verovao u to...

* * *

Tomislav Juri{i} sedeo je za stolom u svojoj kancelariji Odeqewa zaspecijalne akcije. Nije bio zadovoqan. Lice mu je bilo namr{teno. Debe-le bore usadile su se u ~elo i pored usana. Morao je da sastavi izve{taj.To mu je bio najmrskiji deo posla. Nije mogao uvek pisati jedno te isto.Do sada je koristio obrazac, da su agenti provaqeni i ubijeni od straneanarhista, sada se odlu~io za drugu varijantu. Kona~no povu~e dim iz ci-garete i odlo‘i je u pepeqaru pored tastature i po~e unositi tekst uobrasce izve{taja na kompjuteru.

Naslov: Ubacivawe agenata u redove anarhista.Uspe{nost akcije i delovawe agenta.

Ime i prezime: Pavel Krstaji}

Datum ro|ewa: 29. 12. 1990.

Datum smrti: 21. 06. 2014.

Mesto i uzrok smrti: Sremska Mitrovica. Pogubqen na elektri~nojstolici.

Radno mesto: Saradnik na pripremi aktivnosti.

38

Karakteristike: Poslu{an ali jogunast. Samopouzdan ali lako po-vodqiv.

Uspe{nost delovawa: Saradwa sa anarho–boq{evi~kom grupomMladi Sloveni, gde je upu}en sa zadatkom da otkrije wihove namere ivo|e. Nije uspeo i umesto toga pristupio je ovom pokretu, zaveden wiho-vim idejama.

Popunio je i ostale rubrike sa li~nim podacima i zavalio se ustolicu.

Odvojio je pogled od monitora i ponovo dohvatio cigaretu. Povukaoje dim dok ‘ar ne do|e do filtera a onda je utisnu u pepeqaru. Do 28. ju-na ostalo je jo{ pet dana. Car Vilhelm II je nenadano otkazao posetu Be-ogradu. Iz wegovog kabineta stiglo je saop{tewe da se iznenada razbo-leo i da se poseta odla‘e na neodre|eno vreme.

Tomislav se zabrinu. Ne zbog bolesti cara, bilo prava ili la‘na,imao je puno ve}ih problema od toga...

39

Predrag Batini}

TUGOMIR

Recenzija / Tugomir Sever Kosti} – Kole, izuzetan slikarski talenat na{eg bal-kanskog podru~ja. Slikarski potpis Tugomir priznat je na svim svetskim meridi-

janima, na internacionalnom nivou ~uvenih galerija i muzeja /dve slike suu White House in Washington.

– Sreo sam, pre nego {to sam ga li~no upoznao, neke koji su ~uli da jeTugomir boravio na Saturnu, da je uspeo da ga pronikne. Neki ka‘u da jezapravo otuda i do{ao. Ali u to ne verujem, i da mu je zbog toga ‘enastalno u glavi, a u to verujem. Sreo sam ga, dakle, slu~ajno, kako bi reklineupu}eni. Zapravo, neke vode su se slile i naplavile nas na obale Arte-midinog hrama. Mene je, istina, otac dana i otac no}i vodio ba{ tamo uEfes. Stao sam pored tog Tugomira i gledao {ta radi. Rastezao je nekaplatna i onda tr~ao od stuba do stuba poru{enog hrama, udarao powima kao da kuca na vrata i oslu{kivao odjek. Pola dana se jako znojio,penio, lomio prste na nogama, krvavio zglobove {ake, a onda bi dugostajao, vrte}i obrvama, nosom i ustima, ~e{ao se po dupetu, dok bi muvreli vazduh su{io znoj. ]utao sam, gledao wega iz udobnog hlada, gle-dao guske i slu{ao o~ima. Slikao je levom i desnom rukom, i brkovima.Kapqice boje prskale bi mu s brkova i padale na kosu i tu se palile dobeskrajnog sjaja, tanko dime}i. Iz daqine glava mu je izgledala kao po-suta zvezdama i iz we su se pu{ili tanki dimovi. Na slikama bi rasle‘enske grudi, a on bi im povremeno ocedio mleko da platna ne bi bole-la. Pritom je pevao visokim glasom, falsetom, i to samo samoglasnike.Ba{ tada, pro{ao je tuda jedan hermafrodit i rekao mi da taj Tugomirtako radi kako bi se slike wegove mogle pevati i ~itati i kako bi na-{ao isto~nu plavu. Zatim je pri{ao slici i po~eo da sisa mleko iz je-dne dojke zbog ~ega ga je Tugomir zviznuo po temenu ~etkicom smeju}i se,– re~e Zosima.

– I ja sam ~uo za wegovih {est ~uvenih tetrkorda zame{anih bojom, –re~e Filon Aleksandrijski i nastavi: – A, ti si mi Stefane pri~ao optici pred Aleksandrijskom bibliotekom.

– Da te godine je umro Heraklije. Ba{ sam privodio nastavu krajutog dana, kad mi do|e glas o imperatorovoj smrti. Krenuh u {etwu bes-

41

Odziv kritike

ciqno, misle}i o smrti, bistama i kipovima, i kod ru{evina stare bi-blioteke, nai|oh na Tugomira. Zapravo, mo‘da ga ne bih spazio, ali ta-mo je stajao guw|aju}i vrlo qutit, ~e{u}i se po glavi. Razumeo sam gakad je rekao: „Pa {ta onda? Ovo su va‘nija posla. Gledaj ~udo! Umro, paumro. Kakve to veze ima? Ovo su va‘nija posla.” Zatim je opet ne{tomrmqao, a onda, sasvim razgovetno, vedar i stalo‘en, gledaju}i me uo~i, re~e: „I ti si mi isto nekakav vladar. Vidim ja to. Vidi{, ovde, naovom zidu (i tu je prstom upirao u jedan deo sasvim istro{enog zida Bi-blioteke) bili su naslikali pticu. Wena slova bila su A i I. Zato jemorala da poleti i plane. Zato je i Biblioteka izgorela, i sve je to u re-du, osim {to budale posle (i tu se silno natmurio) nisu mogle da pono-vo prona|u pticu. I, osim {to sad moram da govorim ‘eno (i otegnu je-dno duga~ko O) i tra‘im plavetnilo, jo{ moram i da crtam pticu (i ot-peva AAAAIIIII). Ali, moram da ti ka‘em (to je ve} {aputao), pla-va uop{te nije plava. Ona je zapravo zlatna do belila, kao zvezda na is-toku, – ispri~a Zosimi i Filonu u~iteq aleksandrijski Stefan. I ta-ko Zosima, Stefan i Filon ome|i{e sliku, zvuk i re~ o Tugomiru.

SVAKA ISTINA U BOGU JE ISTINITA

recenzija PRI^E SA BISTRE – Janko Levnai}

(Kwi‘evna omladina Vaqeva, 2012./drugo dopuweno izdawe)

Nedavno su mi do ruku dospele dve zanimqive kwige eseja i razma-trawa – „Samovoqa” Hermana Hesea i „Oda 20. veku” Bele Hamva{a. Obesu mi predstavqale vanredno zadovoqstvo. Obe su mi produbile do‘iv-qaj o dvojici kwi‘evnika koje volim.

Hese u Samovoqi slika svoj duhovni razvoj, neumoqivost „poziva”,ali i sudbinskih doga|aja koji su ga vodili u umetni~kom stvarala-{tvu. Jedno od wegovih razmatrawa nosi naslov Samovoqa pa se i zbir-ka zove tako. Hese ka‘e da je samovoqa retka osobina koju je uvek po{to-vao. Samovoqa koja podsti~e oslu{awa unutra{weg glasa i koja vodi, ai wega je vodila, u svakolikom razvoju.

Bela Hamva{ u Odi pi{e kako vrlo malo razumevawa ima za samo-voqne (i ba{ taj izraz koristi, ukoliko verujemo prevodiocu Babi}u)koji u @ivotu pronalaze samo plen za svoj brak iz interesa s hegelijan-skim Idealom. Ti su se odrekli @ivota i braka iz qubavi, a izabralisu „idealni” brak zasnovan na, kako bi Hamva{ rekao, hegelijanskombraku sa Idealom.

42

Sasvim je neobi~no da su mi obe kwige u ruke dospele istog dana. Je-dnako mi je ~udna koincidencija – oba pisca pi{u, izme|u ostalog, i osamovoqi. Svaki iz druga~ijeg ugla. U slu~aju psihologije kao {to jemoja, ima tu mesta i zrncu paranoje... Kako! Hamva{ kritikuje Hesea?Hm... Ali, to bi bila digresija.

Laknulo mi je kada sam se setio Spinoze (i Singera) – svaka istina uBogu je istinita.

Pred ~itaocem je (ponovo) zbirka ranih pripovedaka Janka Levna-i}a. I ve} u toj ranoj zbirci Levnai} nam pri~a isto {to i Spinoza.Svaka istina u Bogu je istinita. I strvo‘der Dragi}, i Fotomodel, iPukovnik, i svi drugi; zato i Lazar, i Bo‘a, pa ~ak i Bo‘in crv iz prvepripovetke – istinonosni su i istiniti.

Drugo na {ta nam ve} u prvom prime}enijem proznom radu Levnaji}skre}e pa‘wu – svakodnevni je apsurd. Odoma}en, onako ku}anski i sa-svim blizak. Naj~e{}e na wega ne obra}amo pa‘wu. Zato je Janko tu danas opomene. [ta }e ti nadrealno, ~emu teatar apsurda, ~emu fanstati-ka. Po{tuje se i Mopasan, i Hofman, i Breht, i Jonesko, ba{ kao i Ali-gijeri... Me|utim, tu pored nas, iza drvenog {umadijskog plota, sve tove} imamo.

^arolija ‘ivota, lepota, ali i grozota, nije negde drugde; ona je ba{tu pored tebe i u Tebi.

Na kraju, svakako ne posledwe, Janko Levnai} je pravoveran, kako birekao Aleksandar Opa~i}. Ni u toj ranoj zbirci, ali ni kasnije, ni u je-dnom retku svog pisawa Levnai} ne vara svog ~itaoca. Ne kalkuli{e, nepodilazi ~itaocu, ne smi{qa taktiku kako bi bio ~itaniji. To je ume-tni~ka ~istota, pravovernost. Zato je i zadovoqstvo ~itati wegova de-la. Svakako, i istina onih koji podilaze publici u Bogu je istinita.Mo‘da, me|utim, nije pravoverna?

Uvek sam ~vrsto verovao da je te{ko pisati pogovore, predgovore,recenzije za mali krug qudi koje mo‘e{ nazivati prijateqima u ovimgadnim vremenima. Ali, kad je delo iskreno, istinito i pravovernozbiqa nije te{ko.

43

OD HERONEJE DO OBNOVE DUHA(ili umesto pogovora)

Recenzija za kwigu: Zorana Q. Nikoli}a – „Masonski simboli u Be-ogradu” / izdava~ Slu‘beni list SCG

Kwiga Zorana Q. Nikoli}a je ustvari pri~a o Beogradu i o tome ko-liko, i u simboli~kom smislu, ovaj grad predstavqa „kapiju Evrope".

Osim toga, Svedenborgov ‘ivot se promenio u tom

smislu {to je on ostavio sve svoje kwige iz nauke.

Smatrao je da su ta nau~na prou~avawa bila bo‘ija

priprema za suo~avawe s drugim delima.

Horhe Luis Borhes, Emanuel Svedenborg

Pogovori su gotovo po pravilu jalova st-var, dok oni retki dobri poti~u od vanrednodarovitih qudi. Kako ne ‘elim da pi{em ja-love stvari i kako mi pisana re~ uvek zadajemuke, u~inilo mi se kao dobra ideja da ispri-~am pri~u o nekim asocijacijama koje me ve}izvesno vreme neodoqivo privla~e. Kad jedogovoreno da napi{em pogovor za {tivo ko-je je pred ~itaocem, moram re}i da to nisamdo‘iveo kao zadatak ve} kao zadovoqstvo.

Zapadna kultura, od Aristotela pa na-daqe, potpuno je zanemarila potragu za odgo-netawem tajni. Takozvano odgonetawe tajniprirode zapravo je matemati~ki, fizikalni,hemijski, psiholo{ki (i kakav god jo{) obra-~un, neretko vrlo uzbudqiv, ali uvek je uis-tinu isto {to i sakupqa~ki posao drevnognomada, a reklo bi se, karakteristi~an i zamodernog ~oveka, i pre je u slu‘bi blagoutro-bija, nego duha i du{e. Tek, potragom za odgo-

netawem tajni bave se filosofi, umetnici i poneki vitez u potrazi zagralom, i to upravo u umetni~kim delima.

Autor ove kwige, svesno ili nesvesno, primenio je zanimqiv prin-cip. Po ugledu na kiberneti~arsku „crnu kutiju” (o ~ijem sadr‘aju ki-berneti~ar ni{ta ne zna, ali analizira izlazne vrednosti pa upoznaje

44

crnu kutiju), Zoran Q. Nikoli}, novinar Ve~erwih novosti, posmatraoje neke izlazne vrednosti – fasade Beograda, dakle, malim vidqivim de-lom tajni masonerije. A potraga za otkrivawem tajni polazi uvek od ne-kog (slu~ajno) otkrivenog dela tajni.

Mnogobrojna su i sasvim razli~ita tuma~ewa masonerije: od optu‘-bi da je organizacija u slu‘bi centara mo}i, preko teorije o jevrej-sko–masonskoj zaveri protiv demokratija modernog sveta do glorifi-kovawa tog bratstva kao ekskluzivnog induktora pozitivnih promena uzapadnom svetu. Rado bih za trenutak zanemario sve teorije o toj asoci-jaciji ograni~ene tajnosti i razmislio o spekulativnom karakteru ma-sonerije.

Sve zna~ajne civilizacije pripisuju ogroman zna~aj inicijaciji,odnosno ulasku u svet posve}enih, uop{te, ulasku u svet duhovnog razvo-ja.

Mnogi smatraju da je kolevka zapadne civilizacije anti~ka Jonija.Anti~ki gr~ki gradovi – dr‘ave, polisi, mo‘da su mogli da se razviju unekom drugom pravcu; mo‘da je dru{tveni i dr‘avni obrazac mogla dabude atinska demokratija (mo‘da bez robova), intelektualni obrazacmo‘da je mogao da bude sokratovski ili platonovski. Me|utim, neumi-tne istorijske okolnosti (zapravo, te‘ak poraz koji je savezu Atine iTebe kod Heroneje 338. god. pre n. e. naneo Aleksandar Veliki kao gene-ral kod svog oca Filipa Makedonskog) zna~io je i kraj samostalnihgradova – polisa, i odredile su da se na tim prostorima razvije hele-nisti~ki svet Aleksandra Makedonskog i duhovni obrazac velikog „ko-lekcionara” Aristotela. Taj svet izrodio je, posredstvom gr~ke kolo-nije na jugu dana{we Italije – Velike Gr~ke, i instrument svog okon-~awa – Rimsku imperiju. Zapadna civilizacija, nagla{eno ekspanzi-onisti~ka (kao i Aleksandrova Makedonija, a zatim i Rim), rodila seiz tih tokova i do 21. veka donela tolike vredne plodove. Me|utim, za-nemarila je, u korist razuma i logi~kog, mnogobrojne duhovne i du{ev-ne potencijale. Na kraju krajeva, zanemarila je ili profanisala inici-jacijsku praksu. Da li je time i zapadna civilizacija stvorila instru-ment sopstvenog okon~awa?

^in inicijacije beskrajno je zna~ajan deo procesa individuacije,samoostvarewa, samoektualizacije. Harmoni~an razvoj li~nosti te{koje zamisliti bez inicijacije, posve}ewa u vi{e tajne, ili je boqe re}i –u vi{a duhovna stawa. Inicijacija gotovo po pravilu podrazumeva sim-boli~ku smrt, misterijski uvid i asocijacije, pa je tako i u masonskimmisterijama. ^ak i inicijacija obrezivawa kod tzv. primitivnih naro-da predstavqala je ~in umirawa deteta i ra|awa odraslog. Dakle, ini-

45

cijacija je uvek metanoja – izuzetan, veliki obrat, kako bi rekao BelaHamva{. On ka‘e da je uvek re~ o pripremi za metatezu, veliki prela-zak, dramati~nu promenu. Dovoqno je da je to simboli~ki prelazak, du-boko li~no do‘ivqen. Bez inicijacije proces skladnog unutra{weg ra-zvoja ozbiqno je naru{en. Inicijacija u svet odraslih ~inom {kolskogmaturirawa, inicijacija u vojni ~in ili sve{teni~ki poziv, inicija-cija svetom tajnom kr{tewa, na‘alost, ~esto su tek puste predstave pro-tokolarnog karaktera. Dakako, potpuno su neuporediva misti~ka i re-ligijska iskustva. Ipak, jedino su poneka tajna dru{tva mogla da o~uva-ju tako va‘an instrument u duhovnom razvoju kao {to je inicijacija. Utom pogledu naro~ito mesto pripada Bratstvu slobodnih zidara.

Biblija ka‘e da je Kain, po{to ga je Bog kaznio da bude potuka~ i sa-~inio mu znak zbog ubistva brata Aveqa, oti{ao u zemqu Naidsku, o‘e-niv{i se, dobio sina Enoha („mladenca Bo‘ijeg”). Lameh, jedan od Eno-hovih potomaka, sa dve ‘ene izrodio je tri sina. Prvi je bio Jovil, ~ijisu potomci bili nomadi. Drugi sin be{e Juval, koji je izmislio geome-triju i od wega se „narodi{e” guda~i i svira~i, a tre}i je bio Tovel, izu-zetno ve{t kova~. Oni su svoje znawe zapisali na dva kamena stuba. Tako-zvano esnafsko tradicionalno predawe o postanku masonerije smatra daje, posle Nojevog potopa, jedan od ta dva stuba prona{ao Hermes.

Jedna druga tradicija ka‘e nam da su u drevnom Egiptu postojala dvagrandiozna, gotovo istovetna stuba, jedan na severu, drugi na jugu, i da susimbolizovala jedinstvo i ravnopravnost Gorweg i Doweg kraqevstva.

Hermes je u anti~kom gr~kom Panteonu bog pastira (pa i nomada) itrgovaca, a kao glasnik bogova i glasnik izme|u neba, zemaqskog i pod-zemnog sveta, za{titnik je i govornika. On je za{titnik re~itosti i du-hovne okretnosti. Kao za{titnik govorni{tva, Hermes je, razumqivo,i za{titnik sve{tenstva. Wegov krilati {lem otkriva nam kreativnui brzu inteligenciju. Wegove krilate sandale simbolizuju brzinu pro-mene mesta, okretnost i visprenost, ali (svaki simbol ima vi{e tuma-~ewa, pa i sasvim suprotnih) i sposobnosti u prakti~nom i svakodnev-nom, pa shodno tome, on je i za{titnik lopova, izopa~ene duhovne spo-sobnosti za lukavstvo, podmuklost i prevaru. Hermes posreduje u razme-ni izme|u neba i zemqe. Ta razmena se mo‘e iskriviti (npr. prodaja in-dulgencije), ali mo‘e i da omogu}i posve}ewe.

Zbog mogu}nosti brze promene mesta Hermes je za{titnik putovawa,pa su Grci kamene plo~e ugra|ene u drumove nazivali „hermai”, a na ras-krsnicama su se stari Grci klawali i Hekati, bogiwi mrtvih, koju ~es-to simbolizuju tri ‘ene oslowene na stub. Hekata je lunarna bogiwa, iba{ kao i ve{tice u Kelta, i wu ~esto prati tamni pas, tamna vu~ica

46

ili tamna kobila. Eto simboli~kih veza Hekate, koju stari Grci sre}upored Hermesovih spomenika na raskrsnicama, s tri Gracije, sa gr~kimproro~icama Pitijama iz Apolonovog svetili{ta u Delfima, odnosnoproro~icama Sibilama (kod Rimqana, jer se smatra da je u korenu togimena isti koren kao u imenu kow).

Karl Gustav Jung, u delu Psihologija i alhemija, ka‘e: „Merkur je,me|utim, bo‘anski, krilati Hermes, koji se pojavquje u materiji, bogo~itovawa, bog mi{qewa i du{ovo|a par excellence”.

Naro~ito va‘no: Hermes je psihopomp, du{ovo|a. Kao posrednikizme|u nebeskog, zemaqskog i podzemnog sveta i kao glasnik bogova (no-silac blagovest), on je vodi~ du{a u boravi{tu mrtvih. Po{to je i za-{titnik pastira, on je, dakle, dobri pastir.

^etiri – pet stotina godina pre Hristovog ro|ewa, gr~ki su se put-nici susreli sa egipatskom religijom i mitom o Ozirisu. Ozirisa, bo-ga plodnosti, uni{tio je Set, wegov brat, zli i opasni bog oluja, koji jeimao sviwsku glavu, i rasuo raspar~ano Ozirisovo telo. Ozirisovaudovica Izejis, kraqica bogova, i }erka Neftis, uz svesrdnu pomo} bo-ga Anubisa, prikupile su Ozirisove ostatke, a Anubis je balsamovaoOzirisa, {to se smatra prvim mumificirawem, i omogu}io Izejis dao‘ivi mu‘a. Anubis je bog sa pse}om ili {akalovom glavom i u svimegipatskim kosmogonijama bog je voqe, inteligencije i psihopomp, du-{ovo|a mrtvih pri posledwem sudu kad se gresi du{e upore|uju na kan-taru s perom, koje je simbol lako}e istine. On je tako|e ~uvar grobova igrobaqa. Upravo zato Anubis i ima pse}u glavu. Gotovo u svim mitolo-gijama mo‘emo da prona|emo pse ~uvare granice izme|u dva sveta – ze-maqskog i podzemnog. U drevnom Egiptu je ~ak postojao ceo grad, zapra-vo kompleks nekropola, posve}en psima i gr~ko ime mu je bilo Kinopo-lis. Naime, verovatno je tu i nastalo verovawe u posebne mo}i pasa jersu oni raskopavali grobove i odnosili zemne ostatke, pa se starimEgip}anima, kojima animinizam nije bio dalek, ~inilo da psi obavqa-ju neku posebnu misiju za bogove. Sasvim je razumqivo da je Anubis li-~io Grcima na wihovog Hermesa i nesumwivo su Hermesu dodali ponekiatribut po ugledu na Anubisa.

Tako Platon na vi{e mesta u dijalozima pripisuje Sokratu zakle-tvu „tako mi psa, boga egipatskog”. Na{ veliki helenista Milo{ N.\uri} napravi}e, me|utim, dramati~nu pogre{ku u komentarima za 7.Kwigu Odbrane Sokratove. On obja{wava: „Boba mi, trebalo bi doslov-ce da se prevede: tako mi psa. Tako se Sokrat zakliwe i u Fedru (328 B), aop{irnije u Gorgiji (482 B): „Tako mi psa, boga egipatskog”. Ovaj doda-

47

tak „tako mi boga egipatskog” jasno pokazuje ironi~an smisao zakliwa-wa... To bi se moglo prevesti formulom „bora mi” jer se kod nas u za-kliwawu mesto Boga ~esto govori bor.” Dakle, ako je tako mogao da se ostare Helene ogre{i jedan takav stru~wak kao {to je bio \uri}, ne ~udi{to je kod nas na~elo poznavawa zna~aja tu|ih mitologija i kosmologi-ja, koje su uticale na duhovno bi}e na{eg naroda, sasvim rudimentarno.

Me|utim, Hermesa mnogi izjedna~avaju s Totom, egipatskim bogommeseca, bogom mudrosti, u~ewa i magije, koji je prona{ao pisawe (Ri-~ard Kenedi, Enciklopedija religija”). Xejms Xojs, u romanu Portret

umetnika u mladosti, govori o strahovima glavnog junaka, pa i o strahuod „Tota, boga pisaca, koji je trskom pisao na plo~ici i na svojoj uskojibisovoj glavi nosio srpasti mesec”.

K. G. Jung u pomenutom delu u slobodnom prevodu donosi hermeti~kitekst pripisan gnostiku Zosimi (III vek): „I promatraj plo~u koju je pi-sao i Bitos, i tri put veliki Platon, i beskrajno veliki Hermes, dajeprvom hijeratskom re~ju Tot ozna~en prvi ~ovek, tuma~ svega postoje}egi imenovateq svih telesnih stvari”.

Bela Hamva{ smatra, u delu Scientia Sacra, da je zapravo Hermes biou~iteq Totu i da u~enika odvodi na svetu goru inicijacije. U~enik do-‘ivqava ose}aj jedinstva, otkriva jedno i uzvikuje: „O~e, vidim vaseqe-nu, vidim sebe u nevidqivom”. Hermes mu odgovara: „Sine moj, to je po-novno ro|ewe”.

Pomenimo ovde da Konstantin Filozof u @ivotu despota Stefana

Lazarevi}a (XV vek), u samom po~etku, u „opisu srpske zemqe”, pomiweJermisa Trivelikog (Hermesa Trismegistosa). Dakako, Konstantin ve-li~aju}i Jeline utire put veli~awu srpskog naroda i despota StefanaVelikog, a misli pripisane Hermesu tuma~i u hri{}anskom duhu. Obra-zovanome srpskom dvoru nisu, zna~i, bila daleka znawa o Hermesu. Tu-kididu i drugima koje Konstantin, me|utim, nekorektno i u pogre{nomkontekstu citira. Ba{ kao {to je car Trojan (Trajan) s kozijim (|avol-skim) u{ima u{ao u srpsku tradiciju, tako su, ~ini se, i mnoge druge te-kovine prostora na kojima smo kao narod stasavali pogre{no (samo nanivou svesnog) u{le u na{u tradiciju, kao i Krilati ^ovjek iz pri~e ocaru Dukqanu.

Vuk Stefenovi} Karaxi} se 1852. godine opredequje da uz pomo} Lu-kijana Mu{ickog i Pavla Solari}a, {tampa svoje kapitalno deloSrpski rije~nik novim pravopisom. Mu{icki je dao predlog za izgledslova „|”; „x” je imalo osnovu u rumunskoj }irilici, a Vuk latini~no„j” unosi na predlog Jerneja Kopitara.

48

Veliki zagovornik jugoslovenstva Natko Nodilo ~itao je, tridesettri godine posle Karaxi}evog kapitalnog dela, svoje misli („Stara vje-ra Srba i Hrvata”) u Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umjetnosti uZagrebu. Tu on tuma~i pri~u o krilatom ~ovjeku, koja se nalazi u Vuko-vom Srpskom rije~niku pod odrednicom Dukqan: „Krilati ~ovjek izlaziiz jezera sa zlatnijem kosama, dugijem do peta, dohvata nekakvu sviralu,dugu, previjenu i {arenu kao najve}a zmija, i po~e u wu svirjeti, da se odmila Boga ne mo‘e slu{ati i na ovaj glas po~iwe se sve kamewe i drve}e{ikati. Svak uvi|a, da se ovo ta~no sla‘e s glavnim odlomkom pri~e he-lenske o prvom kitaredu Orfeju...” Tako, na temequ Karaxi}a, sa naj-boqim namerama pogre{no zakqu~uje Nodilo. On }e ne{to kasnije na-vesti da Orfej, sin Apolonov, prema legendi sviralu dobija ili upravood Apolona, ili upravo od „no}noga Herme”.

Mogao je Nodilo nesumwivo da prona|e uzore za Krilatog ~oveka uslovenskoj mitologiji, ali, korisno i vrlo umesno, tragao je po helen-skoj, me|utim, potpuno prenebregavaju}i Hermesa, koji mu je, eto, biopred nosom.

Krilati Hermes izumeo je prvu liru tako {to je preko oklopa kor-wa~e (drevni Kinezi su gatali, vra~ali pomo}u korwa~inog oklopa) za-tegao strune od gove|ih creva. Muzika se toliko dopala Apolonu da jeprisvojio instrument. Kasnije je Hermes na~inio frulu i ustupio jeApolonu (ocu Boga lekarstva Eskulapa), a zauzvrat tra‘io poduku izvra~awa i zlatni kaducej ({tap oko koga se svijaju dve zmije grade}isimbol beskona~nosti; taj {tap i danas je simbol medicine i farmacijepo{to ga je nosio Eskulap). Ne li~i li, simboli~ki, taj kaducej na stub,jedan od ona dva koja su sa~inili sinovi Lamehovi, i to onaj koji je, poesnafskom predawu, prona{ao Hermes.

Kako je bio za{titnik pastira, Hermes je ~esto prikazivan kao krio-

for, odnosno kako nosi jagwe na ramenu. Mo‘da je to zlatno runo koje suprona{li, po mnogo ~emu sude}i u Gruziji ili Jermeniji, Jason i Argo-nauti. Kako bilo, Hermes je Dobri pastir, ali Praksitel }e ga prikaza-ti kako u naru~ju nosi malog Dionisa. Dionisu (bogu plodnosti i vina,ali i bogu smrti, Zevsovom sinu, koji je umro, ali uz o~evu pomo} i o‘i-veo) u slavu organizovane su u prole}e misterije koje su ~esto profani-sali – pretvorili ih u bahanalije, ali karakter im je su{tinski biomisti~ki. Herman Hese, u vanredno nadahnutoj noveli Hodo~a{}e, pi{ekako je glavnim likovima za{titnik Sveti Hristofer, koji }e im i po-kazati put iz znatnih opasnosti. Hristofer je Bogonosac (ba{ kao iHristofor Kolumbo) i on nosi jagawca na ramenu.

49

Tabula smaragdina (Smaragdna plo~a), uzbudqiv kratak hermeti~kispis, pripisuje se upravo Hermesu Trismegistosu. Na Smaragdnoj plo~isu simboli~ki i lapidarno ispisane vrhunske mudrosti. Potraga za ka-menom mudraca upravo je potraga za smaragdnom plo~om. A musliman-ska tradicija nam javqa da je Sulejman, sin Daudov, u svom dvoru imaosto sa~iwen od smaragdne plo~e po kojoj su bili upisani znaci koju sunosili svu mudrost sveta. Sulejmanov, odnosno Solomonov (sin Davi-dov) hram gradio je Hiram Abif, sin udovice iz Tira. Ispred ulaza uhram dva su stuba, {to nesumwivo podse}a na stubove Lamehovih sinovai na dva egipatska stuba. Solomonov sto u muslimanskom predawu o~i-gledno je Hermesova Tabula smaragdina. Vrhunska umetnost kod slobo-dnih zidara je muzika. (Prilikom naro~ito va‘nih radova izvodi seMocartova ^arobna frula).

A, videli smo da je prema legendi muzi~ke instrumente, liru i frulu(~arobnu), prona{ao Hermes. U ritualnim radovima uvo|ewa kalfe umajstorski rang kqu~na je simboli~ka smrt i novo ra|awe sada pro-svetqenog majstora, {to je zapravo podse}awe na smrt majstora HiramaAbifa. Novog majstora iz groba di‘e Veliki majstor i izvesno je wego-va uloga ista kao i Hermesova. On je du{ovo|a mla|eg brata u ritual-nom putovawu od simboli~ke smrti do uskrsnu}a u novom, prosvetqe-nom duhu. Majstorska masonska keceqa izvorno je, pre nekoliko stole-}a, bila od jagwe}e ko‘e, pa je zapravo majstor, po ugledu na Hirama,bio i kriofor, nosa~ jagweta (ali i Dionisa), ba{ kao i Hermes. On je,dakle, i Hristofor, Hristonosac. Me|utim, pravi je Hristonosac onajkoji nam je najavio dolazak Hristov i koji ga je krstio u svetoj vodi Jor-dana, sveti Jovan Krstiteq, obu~en u kostret i jagwe}e ko‘e. A, mason-ska slava je Sveti Jovan Krstiteq.

Prethodni redovi nastojali su da poka‘u zna~aj i sli~nost Hermesai Hirama, kao i neke zablude umnih qudi ovih prostora koje odslikava-ju mnoga na{a neznawa i zablude. Nisam ‘eleo da napi{em apologijumasonske organizacije ve} da uka‘em na zna~aj inicijacije i ritualnihmisterijskih uvida, koje ta asocijacija ograni~ene tajnosti primewujei koji su dali sjajne rezultate u radovima mnogih svetlih duhova, od ko-jih sam neke ovde pomenuo, a ~iji je doprinos unapre|ewu ovog na{eg ek-strovertiranog i ekspanzinisti~kog sveta neprocewiv. PraksitelovHermes, Aleksandar Makedonski prikazan u juna~kim proporcijama(prvi put u helenizmu primewen taj obrazac), Efremov „Nerukotvoreniobraz Hristov” iz Hilandara izuzetno li~e. Istori~ari umetnosti }eovu tezu kritikovati ili, mo‘da, opravdavati istovetno{}u anti~kihgr~kih uzora. Milenijumi su kratki periodi za ukupnu istoriju ~oveka.Posledwe dve – tri hiqade godina ~ovekovog razvoja kao da su iznedri-

50

li arhetip uspelog (po‘eqnog) duhovnog razvoja ~oveka, kojeg, izme|uostalih, simbolizuju Hermes, Aleksandar i Hristos. Za nas je to zna~aj-no jer je Vizantija, pedesetak godina dugove~nija od ve~nog Rimskogcarstva, i nama prenela te tradicije. Dobro bi bilo da ih zbog sebeboqe poznajemo.

Hiram je bio veliki graditeq, a Aleksandar je za svog kratkog ‘ivo-ta podigao desetine i desetine gradova. S druge strane, u modernija vre-mena, London posle katastrofalnog po‘ara 1666. godine, Va{ington,Brazilija i Beograd (od oslobo|awa od Turaka), gradovi su sa jakimslobodnozidarskim potpisima. Od helenizma i po~iwe pad anti~kegr~ke kulture, ali helenizam je i klimaks te kulture. Kao da su slobodnizidari nastojali da objedine one svetle duhovne principe Hermesove,Solomonove, Totove, Sokratove, Platonove i krajwe uzlete Aleksan-drovog doba.

Zoran Nikoli} podario je ~itaocu nepretenciozno i, rekao bih, za-nimqivo {tivo. Mo‘e se re}i – publicisti~ko, po{to Nikoli} ulaziu red publicista jer, evo, objavquje drugu kwigu. Mene su wegova tra-gawa potakla na obnovu nekih ideja i nove potrage za mislima, uspelimili neuspelim, koje sam, uspe{no ili neuspe{no, izneo u ovom pogovo-ru. A, upravo takvi podsticaji su dobri. Radova}u se ako i ~italaczakqu~i da je autor bio pod za{titom boga govorni{tva Hermesa.

______________________

Prilog uz tekst: fotografija skulpture Hermesa na fasadi zgrade u Makedonskoj ulici u

Beogradu.

51

Sla|ana Bundalo

LET KOJI MO@E DO@IVETI SAMO PTICA...

Na najkra}ojudaqenostiizme|uwenogi wegovogsrcaodigrala senajdu‘ai najlep{a pri~a...let kojimo‘edo‘iveti samoptica...

TE@AK STIH

Taj ~oveknikada nijezgazio ni mravaWegov jedini obrokbila jesvakodnevnoogromna porcijaneostvarenih pravaI pored svegabio je sre}ani neizmerno tihPostoje qudi~ija je jedina osvetastih.....te‘ak stih!

53

Pesme na dar

PTICA I JA

@elela bihda letimozajednopticai jaonasa mojimsrcemjasa wenimkrilima.

NEBO

Da... postoji neboda bi ~ovek gledaogore i ostao uspravanNije to prostorstvoren za wegasamo je pticama datjer, ~ovek kad biimao krilaod prevelike ‘eqeda se vine {to daqeostao bi samsamcijat.

NENAPISANA KWIGA

Postoji kwiganenapisanadavno pro~itanaNaj~itanija!Mo‘da je ba{

54

sada, nekou ovom ~asu~ita u jednomdahu...Kwiga retkih~asova radostio qudima kojisu zalutali usopstvenoj ma{tii ne umejuda se vrateA hteli su samona tren da se sakrijuod stvarnostiVreme jeza wih staloZauvek }e tamoostati.

UBISTVO IZ NEHATA

Svetski je danprevelike ~e‘wePitam se kolikoli je qudi u ovomtrenutku koji usamqenoprovode dane uzveliku koli~inuuzdaha....Prekasno su shvatilida je u ‘ivotujedino trebalovoleti, zato su sadausled nedostatkaqubavi neispuwenii nesretniKrivi su, jer suiz nehata qubavubili.

55

BELUTAK

Vreme kao plamenurezuje se u kamena ~ovek strpqivo~eka trenutakda prigrabisvoj belutakda prigrlikomadi}Suncau mrakui poleti kaoptica u zraku.

PESNIK

Progovorila no}belinom punogMesecaZatreperila senkaumornog pesnikaU xepu mu ostaokomadi} SuncavrelogPesnikuvek dajesebe celog.

SLIKA

Prostor savizatkan od staklaVremeta nepregledna

56

zamka i ~ovekkao jednaobi~na slamka.

SRCE

Srce, to malounutra{weoru‘je, od kojegbol }ute}i umirea snaga ostajeda traje.

TREBA VREMENA

Sre}a kad izmi~eto se nikadne zaboravqaostajezauvek prazninai zavojina ranama

i treba vremenada ~ovekod sre}eponovo zajeca.

JA

Nekad sam naliknespokoju i nekimtamnim bojamaNekad li~im nanemirnu no}

57

koja se zvezdamaprobija do tu|ihbezbri‘nih snovaNekad sam spaseweiznemoglim qubavnicimada im prekratimno}na nespavawaA nekad ... ugru{aksopstvenog strahanesposobna daprepoznamsvoja ~ula.

U SVAKOME...

U svakome od nas~u~i „veliki prasak“razlika je samoda li je ne~ujanili glasan.

QUBAV

Kad ‘ivi{ s nekimko te volii koga voli{ima{ mo}oslobodila~ke vojskei postaje besmislenpoku{ajbilo kogada sru{i tvoj svetionikna pu~ini mora...

58

Milan Stevanovi} – Mali{a

@IVOTOPIS

Lako je kada se treba nekome ispovedati na postavqena pitawa, kaokod sudije, policajca ili popa. Ispovedawe pred samim sobom i da todrugi ~itaju i ocewuju – nije lak zadatak.

Beli papir je preda mnom i pi{em svim drugarima sa kojima samproslavio 50 godina od zavr{etka Elektrotehni~ke sredwe {kole „Ni-kola Tesla” u Beogradu, u Peru}cu kod hidroelektrane „Bajina Ba{ta”,28. juna 2008. godine na Vidovdan, kao i svima ostalima koji budu imaliprilike da ovo pro~itaju.

Ro|en sam u lepom selu @ivkovci, Op{tina Qig, 23. maja 1940. godi-ne od oca @ivomira i majke Stanice, ro|ene Mini}, kao tre}i nosilacimena Milan.

O~ev otac zvao se Milan, baka Sibinka. I maj~in otac bio je Milana baka Jula. Dedovi su pre{li Albaniju pe{ke i dobili spomenicu. Upauzi ratovawa dogovorili su se da budu prijateqi i to su deca ispo-{tovala. Deda Milan umro je 1939. godine a otac @ivomir za wim, umartu 1940.godine. Brigu o meni preuzele su baka Sibinka i majka. Kadasam po{ao u prvi razred osnovne {kole mama se preudala.

Koliko se se}am, bio sam radoznalo i nemirno seosko dete. U~estvo-vao sam u proizvodwi hrane za opstanak. Obu}a i ode}a bile su iz naro-dne radinosti, a igra~ke sam pravio od komada drveta i lepio smolomod {qive ranke, tre{awa i ostalog drve}a. Turbine za pokretawe vodeiz barica pravio sam od kukuruzovine, kakve ste gledali na filmovima.

Prvi susret sa tehnikom bio je u Osmogodi{woj {koli u Belanovici.Tada sam u prisustvu profesora napravio i {tetu. Za nastavu fizike do-bijeni su novi pokazni materijali. Bio je jedan stalni magnet i jedan ma-li elektromagnet. Kod kova~a sam poru~io komad gvo‘|a sli~no pravommagnetu. Sa profesorom sam hteo da ga namagneti{em. Na‘alost, elek-tromagnet se pregrejao a gvo‘|e je ostalo kao sporedna igra~ka.

U to vreme radio stanice sam slu{ao sa telefonskim slu{alicamauz pomo} duga~kih antena i navoja sa kristalima sa Cvetkove pijace, izBeograda.

59

U seoskoj {koli bio sam odli~an |ak i dobijao kwige na poklon, aliu osmogodi{woj {koli u Belanovici bio sam vrlo dobar, jer sam najvi-{e vremena provodio na pe{a~ewe do {kole i nazad.

Pred polazak u sredwu {kolu dobio sam predlog od strica Grujice,koji je radio u Beogradu, da se upi{em u Sredwu tehni~ku {kolu „PetarDrap{in” sa elektro smerom.

Seoskoj deci u velikom Beogradu nije bilo ba{ lako. Nisam bio je-dini koji je u najskromnijim uslovima stanovawa, ishrane i obla~ewazavr{io sredwu {kolu. Bilo je pe{a~ewa pored tramvajskih {ina odPalilule do Zoolo{kog vrta u tesnim vojni~kim cokulama i brix pan-talonama i simboli~nim xeparcem za sladoled i bozu.

Pojedini |aci, lepo obu~eni i odnegovani, rugali su nam se, a nisubili boqi u~enici od nas seoske dece.

Prelaskom u sredwu Elektrotehni~ku {kolu „Nikola Tesla” bila jebar skra}ena putawa.

Zahvaquju}i {efu odseka, profesoru Dragutinu Q. Petrovi}u, kojime je poslao na praksu u fabriku obu}e „Proleter” dobio sam prve cipe-le po meri, broj 50, i to upola cene, ~ak i kalupe da mogu ponovo praviticipele po meri!

Tada je do{lo do nove prekretnice. Na ko{arka{kom stadionu „Ra-dni~ki” na Crvenom krstu uz pomo} trenera Bore Ceni}a nau~io samprve korake i zakucavawe jednom rukom. Tako je ko{arka postala mojverni pratilac u ‘ivotu.

Ponovo, zahvaquju}i profesoru Dragutinu, {efu odseka, seoske |a-ke slali su na praksu u fabriku „Elektrosrbija” u Ripwu, jer je fabrikadavala polovinu plate radnika za pomo} za vreme prakse. Dobili smo ikatalog wihovih proizvoda. Bili su nam korisni za ~etvrtu godinu{kole.

U tom katalogu napisano je da je za ga{ewe luka u visokonaponskomprekida~u potrebno ubacivati uqe u centar luka, radi br‘eg ga{ewa.Prema tada{wem {kolskom znawu nacrtao sam re{ewe i predao gain‘eweru koji nas je obu~avao na praksi. On mi je dao podr{ku i obe}aoposao po zavr{etku {kole.

Posle savezne radne akcije na Autoputu, deonica u Rakitju, u blizi-ni Zagreba, dobio sam posao u Ripwu. Radno mesto bilo je u konstruk-tivnom birou, grupa katodnih odvodnika. @eleo sam da radim u grupiza visokonaponske prekida~e i savetovali su me da upi{em fakultet iprou~im matematiku i atomsku fiziku... Tako mi je radni odnos dogo-vorno prestao, a ja dobio ~ak tri indeksa.

60

Po preporuci {kolskog druga @ike Pavlovi}a, oti{ao sam u ~uve-nu fabriku ma{ina „Ivo Lola Ribar” u @elezniku. Dobio sam posao utrafostanici 35/6 kV... Poslovo|a je bio pronalaza~ za elektroniku.Tu me je upoznao sa obrtnim pretvara~ima struje za napajawe kranova isa ostalim elementima trafostanice. Kasnije sam pre{ao na radno mes-to priprema lista za nabavku elektro–opreme i materijala za proizvo-dwu ma{ina i odr‘avawe.

Tre}e radno mesto bilo je u projektnom zavodu. Tu sam nau~iocrtawe {ema i upoznao me|uzavisnosti elektromaterijala.

Sa poslom do{lo je i zaqubqivawe i upoznavawe folklora, kao ipostavqawe zvu~nika po salama...

Vratio sam se u Ripaw, u konstruktivni biro za razvodna visokona-ponska postrojewa. U kratkom vremenu bio mi je {ef iz na{e generaci-je, in‘ewer Milutin Kojovi}. Tada su se puno gradile fabrike i elek-trane \erdap, Kosovo i druge. Kada su umawene investicije pojavio sevi{ak tehni~ara. Dobrovoqno i dogovorno sam pre{ao u Gradsko stam-beno preduze}e. Dobio sam radno mesto referenta za liftove StarogGrada, a kasnije preme{ten u Zemun na instalacije... Tada sam po~eo ma-{tati da odem u Nema~ku i podneo zahtev za vizu.

Po prirodi nestrpqiv, oti{ao sam bez vize i bio primqen u firmuHaushan, za proizvodwu liftova i kranova u blizini [tutgarta, kaopomo}ni radnik elektri~ara. Tu sam do~ekao 1970. godinu i vizu.

Dogovorno sam pre{ao u Frankfurt na radno mesto elektri~ara sapoznavawem instalacija ma{ina. Od suvlasnika sam dobio zadatak uzpostavqawe elemenata za pokretawe ma{ina da napravim boqu koman-du. Zahvaquju}i ponetom znawu iz @eleznika i Ripwa, i dobrom izboruelemenata na tr‘i{tu, za kratko vreme ispunio sam ‘equ suvlasnika.

U fabrici automobila OPEL, pohvalili su me za sigurnost ma{i-na.To je jedini moj pronalazak koji nije za{ti}en a primewen je na veli-kom broju ma{ina.

U Frankfurtu sam radio i u firmi [indler, na monta‘i liftova,ali bravarski posao. Nisam imao {ansu da se upoznam sa elektroele-mentima liftova... Kasnije sam preme{ten u Azemvald u blizini [tut-garta, pa u Minhen na izgradwu velikog tr‘nog centra, pred Olimpija-du 1972. godine.

Sa firmom DSD iz Dizeldorfa spremao sam se za rad u Venecuelu.Dok sam ~ekao vizu igrao sam osam meseci ko{arku u Dizeldorfu.

Za vreme od 20 meseci provedenih u Venecueli – uvek ka‘em 20 zla-tnih meseci, i trebalo bi dosta papira da se sve opi{e. Posao se sasto-

61

jao u tome da se tehni~ka dokumentacija primeni na linijama za proi-zvodwu limova, sa radnicima iz Evrope i doma}im radnicima. Inves-titori su bili najve}a ‘elezara SIDOR, a iz Evrope konzorcijum Ne-ma~ka i Belgija. Kada je posledwa linija zavr{ena i meni istekla ne-ma~ka viza, vratio sam se u Jugoslaviju, 1974. godine.

U Aran|elovcu sam zapo~eo gradwu ku}e. Na red je do{la i ‘enidba.Bio sam o‘ewen sa gospo|om Milenom, i sa wom imam dve }erke. Stari-ja }erka Maja zavr{ila je sredwu hemijsku {kolu i Vi{u tehnolo{ku{kolu za nemetale. Mla|a }erka Tijana zavr{ila je kerami~ku {kolu.

Igrom slu~aja 1976. godine primili su me na Ven~ac, preduze}e zava|ewe i preradu mermera. A onda sam video otvoreni konkurs Elektro-istoka za trafostanicu TS 110/35/20kV u Aran|elovcu i prijavio se.Posle testirawa dobijam novo radno mesto 1981. godine. Bio sam ruko-vaoc trafostanice. U jednom periodu stariji rukovaoc. U penziju samoti{ao 2003. godine.

Iz Venecuele sam doneo ideju, na osnovu ma{ina koje su bile na li-nijama ‘elezare i odlu~io se za re{ewa i poboq{awa obrtnih elektri-~nih ma{ina. Ponovo sam prou~io postoje}e uxbenike i nacrtao 5 va-rijanti ma{ina. Prijavio sam 1982. godine i dobio patent za 4 vari-jante.

Posmatrawa morskih talasa u Cavtatu i na obali Atlanskog okeananaterala su me da koristim energiju morskih talasa. Re{ewe je pri-javqeno 1982. godine i dobijen patent u Jugoslaviji i iz Japana. Jo{ ni-je prevazi|eno. Imam i poboq{awe re{ewa. Tvrdim da morski talasimogu da zamene sva fosilna goriva.

Zahvaquju}i tom pronalasku pozivan sam na sastanke energeti~araJugoslavije u Opatiji, Dubrovniku, Beogradu i Splitu. Na svakom sas-tanku bilo je korisnih informacija i kopija radova Hrvatskih nau~ni-ka. Probao sam i sa vetrewa~om od 1991. godine i dobio sam dobre re-zultate tek 2005. godine. Sada imam i poboq{awa re{ewa i otvorenumogu}nost za proizvodwu i kori{}ewe.

________________

PS: Milanova ‘ivotna pri~a se zavr{ila nedavno, a ovu napisanu wegovomrukom, dostavila nam je wegova }erka Maja Stevanovi}, a objavqujemo je u ce-losti u znak se}awa na wega i mnoge kolege kojima su stvarala{tvo i inovacijebili ciq u ‘ivotu, a nismo imali prilike da osvetlimo i prika‘emo wihoveputeve rada, kreativnosti i tananosti iz kojih su crpeli inspiraciju.

62

Milan Stevanovi} – Mali{a

PITAJU SE

Mnogi se pitaju:[to li pesme pi{eSigurno on misliDa vredi najvi{e

Ne znaju svi oniZa{to pesme volimZa{to tro{im hartiju i peraVolim pesmu da mi tugu teraI radio da veselo svira

Pesma mene u visine vodiGde sunce sija i lahor piriA tamo je tako divnoJer se vidik jako {iri.

(1959)

NEGDE U MENI

Negde u meniIzvorNa dnu le‘i pesma

Iz no}iPred svitaj danaUz pomo} petlaBiram re~i o nama

Sunce me sna‘iPletem rime

63

Za nekog su prosteZa wu najlep{a oda

Postajem pesni~ka ~esmaDa pojim ‘edneVino za jedneZa druge ‘iva voda

(1990)

POSTAVQAM METU

Sam sebi postavqam metuNikome ne ~inim zloHo}u slobodu celome svetuZa{to mi branite to

Va{e su glave ~udneKrojene po tu|oj meriMoje su ‘eqe uvek budneUsmerene ka jednoj veri

Nekada lebdim iznadNaj~e{}e gazim po tluKao na primer sadaBudan sam a te‘im ka snu

(2001)

BEOGRADU

Sa {inama klopara tramvajUspomene putuju Bulevarom.Beograde, do{ao sam znajU posetu prijatequ starom.

Gledam levu stranuNi‘u se \eram, Lion, Cvetko, Kluz...

64

Svako je imao svoju kafanuSlu{alo se @ikino kolo i Bluz.

Pogled do Avale putujeSa we sam gledao grad.Ubi{e joj toraw, za wim se tuguje.Ona je lepa, ja nisam mlad.

Zemun kao gradsko kriloUlep{ane stare zgrade di{u.Pamtim ono {to je lepo biloOno drugo neka novinari pi{u.

Na Kalemegdanu sladoled ~ekaLi‘em ga kao malo dete.Isto kao i pre pola vekaSedam na klupu, golubovi lete.

Skadarlija ima pesme za nas,Dru‘e se Dva jelena i Tri {e{ira...Hranu za du{u i spasSvako za sebe bira.

Sa tvr|ave gledam Dunav i SavuTe~e i po~iwe ‘ivot kao reka.Ako ho}e{ zvezde podigni glavu^u}e{ poruke iz daleka.

Crveni tereni, skaku}u lopte...Ostah ‘eqan skokova i igre.Ne‘eqeno, uzdah mi se ote,Na wima sada caruju mlade ~igre.

Vrati}u se ku}i novoj,@ele}u opet da do|em.Kre}em se tamo – amo po planeti ovojNeispuwenim ‘eqama vo|en.

(2003)

65

KRAJ TEBE

Kraj tebe devojko stojimI tvoje poglede budno pratimLepo lice, vitke noge i ne‘ne rukeKojima ne mogu ni{ta da kudim

Kraj tebe kora~am i tebe ~uvamOd grubih ruku i r|avih re~iI ru{im svaku preprekuKoja se na putu nama ispre~i

Kraj tebe sam najja~i na svetuJa~i od qudi i {apa zveriZa tebe imam toliku snaguKoju do sada niko ne izmeri

Kraj tvoga ne‘noga tela[to se uz moje lako pripijaOse}am se kao u najlep{oj ba{tiAli od svih lepota ti si najmilija

Kraj tvojih grudi {to dodirnuh jednomRuka je moja ~esto klizila i htelaMilovati iste sa najve}om pa‘womUz blagi drhtaj toplog tela

Kraj tebe stojim, prostor nas razdvajaKilometri dugi i zidovi tvrdiHrabra si i ni~eg se ne pla{i{Jer moja qubav nad tobom bdi

Kraj tebe devojko osta}u dugoSlu{aju}i otkucaje srca tvogaAko drugoj odem il’ zbogom ka‘emOstani sre}na qube}i boqega

(1959)

66

LUTALICA BORAC

Ostao je bez oca i majke^ovek koji svetom lutaI bosim nogama stene razbijaRu{e}i pred sobom prepreke puta

Rite su krile wegovo teloIzbrazdanu ko‘u i tanke kosti[to ~uvaju hrabro srce i vedar duhKojim se sada ponosi

Trava je bila wegov oslonacA hladan vetar pokriva~Studena voda i tvrdi hlebacTo mu je pi}e i slatki kola~

Opaki qudi u ku}u su stigliWegovu ku}u bez belih zidovaVeliku kao cela domovinaWegovog oca i starih dedova

U borbu ide golim rukamaSa verom u pobedu i trajni mirOtetim oru‘jem zlikovce tu~eSa snagom {to daje hrastovi ‘ir

Iz borbe dolazi jo{ ja~iUkra{en vencem slobode i slaveU novi ‘ivot gde se zemqa gradiHrabro kora~a uzdignute glave

(1959)

67

92

93

94

95

96

97

98

99

81

82

83

84

85

86

87

88

Biografije

Rajica Dragi}evi}

Ro|en je 5. maja 1956. godine u Mlan~i kod Studenice. Diplomirao je na Fa-kultetu tehni~kih nauka (elektrotehni~ki odsek)u Novom Sadu.

Objavio je kwige pesama:

„Evo moje glave“, Stra‘ilovo, 1984. god,„U nesvesti“, Krovovi, 1992. god,„Istrajavam“, Nau~na kwiga, 1996. god,„A zavodi me beskraj“, Kairos, 2007. god.

Poeziju, prozu i kritiku objavquje u mnogim lis-tovima i ~asopisima.

Dobitnik je nagrade „Pe~at varo{i sremskokar-lova~ke“ za 1985. godinu i Me|unarodne nagradeza kreativnost u materwoj melodiji, 2008. godine.

Bio je urednik za poeziju u „Stra‘ilovu“ od 1986–1990.godine. Pesme su mu zastupqene u antologijama.

^lan je Dru{tva kwi‘evnika Vojvodine i Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.

Od 1988. godine, neprekidno radi u Elektromre‘i Srbije na poslovima up-ravqawa elektroenergetskim sistemom / RDC Novi Sad.

Marija [korni~ki

Ro|ena je u Vaqevu, 22. februara 1959. godine.

Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ila u Vaqevu, u Be-ogradu studirala Turizam.

Od 1982. godine radi u Elektroistoku tj. Elektro-mre‘i Srbije, pogon Vaqevo, kao blagajnik.

Objavqene kwige pesama:

Drobwa~ki zapisi (Bistrica, Novi Sad, 2006),Miris ko‘e (Brankovo kolo, Srem. Karlovci, 2007)Kroz Jelisej (Orfeus, Novi Sad, 2008)Hotel Adams (Apostrof, Beograd, 2011)U ku}i bluza (Adresa, Novi Sad, 2012)Drobwa~ki zapisi, dopuweno izdawe (Intelekta,Vaqevo / u pripremi)

Literatura o piscu:

Janko M. Levnai} – „Ime igre KATRAN I SKORUP – ogled o poeziji Marije

[korni~ke“ – (Mat. bibl. „Qubomir Nenadovi}“, Vaqevo, 2011).

91

Milijan Despotovi} – „Prozor na ko‘i“, beseda, prikazi; (UKS, Svitak,Narodna biblioteka Po‘ega, 2013).

Poeziju objavquje u teku}oj kwi`evnoj periodici. Zastupqena u vi{eantologija.Nekoliko pesama prevedeno na makedonski i poqski.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.

Urednik je Almanaha umetni~kog stvarala{tva Kolonada, izdava~ SEMS(Sindikat Elektromre‘e Srbije), od 2011. godine.

Nata{a Mihajlovi}

Ro|ena kao Vuka{inovi} dana 24. januara 1969. godine u Beogradu.

Nakon matemati~ke gimnazije Veqko Vlahovi} uBeogradu zavr{ila Vi{u elektrotehni~ku {kolusmer elektronika.

Deset godina se bavila istra‘ivawem alternati-vne medicine i organske poqoprivrede kao i wi-hovom zastupqeno{}u u Srbiji.

Jednogodi{wu IT Academy, smer web design zavr-{ava 2007. godine. Na Univerzitetu „Singidunum”u Beogradu 2012. godine diplomira na smeru Pro-jektovawe i Programirawe. Upravo zavr{ava ma-ster studije na programu Savremene Informaci-one tehnologije, Inteligentni Poslovni Siste-mi. Teme radova obuhvataju oblasti: Ve{ta~ka

inteligencija (machine learning & data mining) i Geografski InformacioniSistem.

Wen idejni projekat „Znawe na dugme”, MMORPG, je u{ao u drugi krug naprvom Open Chalenge BlogOpen 2011. Projekat se mo‘e videti na internetadresi: http://www. slideshare. net/blogopen/projekat34

Majka je sinu Stefanu i k}erki Katarini, i sa porodicom ‘ivi u Beogradukraj miqakova~ke {ume.

U Elektromre‘i je radila na komercijalnim poslovima a od 01. januara 2010.u Sektoru je za IT infrastrukturu i servisnu podr{ku.

Bavi se pisawem kratkih pri~a, objavquje u Kolonadi, na internet sajtovi-ma, a u pripremi je kwiga SF pri~a, kao i pozori{ni komad.

92

Tihomir Jovanovi}

Ro|en 11. septembra 1955. godine, u Osipaonici, Op{tina Smederevo, a‘ivi u Beogradu.

SF je zavoleo uz Politikin Zabavnik i Fla{a

Gordona – Dena Berija.

Kasnije se i sâm po~iwe baviti pisawem i prevo-|ewem dela iz oblasti SF–a (nau~na fantastika –SF / SF – Science fiction).

U mladosti se bavio glumom i odigrao jednu SF,postapokalipti~nu dramu – Staklo, u ulozi Viktora.

Ima napisanu i jo{ uvek neobjavqenu i neodigra-nu psihodeli~nu dramu Plava linija.

Kao ~lan Dru{tva qubiteqa fantastike „LazarKomar~i}” uredio je dosta brojeva fanzina Emi-

tor, koji je na festivalu Eurokon u Plovdivu2004. godine dobio nagradu za najboqi fanzin

Evropskog dru{tva za nau~nu fantastiku.

U~estvuje na mnogim regionalnim konkursima i do sada su mu pri~e objav-qene u zbirkama slede}ih manifestacija: Zekon (BiH), Refestikon (CrnaGora), Festival fantasti~ne kwi‘evnosti / Pazin (Hrvatska)... Tako|e,prevedena mu je pri~a Svlakovi na slovena~ki jezik, za wihov fanzin Ja{u-

beg En Jered.

Pre ovoga pri~e su mu objavqivane u ~asopisima Sirijus, Galaksija, Orbis,

Signali, Kikindske novine, Na{ trag, Omaja...

Sara|uje sa strip–crta~ima. Za stripove Du{ana Bo‘i}a je pisao sce-nario: „Za{to ne volim pivo” – Bumerang, „Dor}olska ala” – Ni{ki anali-

ti~ar, i jo{ par neobjavqenih SF stripova.

Bavi se i prevo|ewem: zbirka pri~a Reanimator – H. F. Lavkraft (Izdava~Tabernakl).

Zavr{io je ET[ „Nikola Tesla” i radi kao projektant na projektovawutrafostanica u JP Elektroistok – Projektni biro. U~estvuje na mnogimsportskim igrama i susretima. Obavqao je du‘nost predsednika sindikata.

Jedan je od urednika almanaha Kolonada.

93

Predrag Batini}

Ro|en u Zadru 1961. godine, gde je zavr{io gimnaziju, a u Beogradu diplo-mirao na Fakultetu politi~kih nauka, zatim naMegatrend univerzitetu, kao i {koli za odnose sjavno{}u PRA Beograd. Upisao je i specijalisti-~ke studije za odnose s javno{}u na Ekonomskomfakultetu Univetiteta u Beogradu, ali je zbog po-slovnih obaveza napustio.

Na poziv Gorana Mili}a, urednika na RTS–u, iTe{i}a, urednika na Radio Beogradu, od 1983. go-dine honorarno radi na RTS–u. Posle tri godineDnevnika, Beogradskog programa i Radio Beogra-da 1986. godine dobija ponudu De~jih novina da dvameseca radi i kao izve{ta~ iz Wujorka. Sara|i-vao je sa Ekspres Politikom, Radom, Sindikalnim

poverenikom i dana{wim Pregledom. Potom je radio u dnevnom listuPolitika, pisao i za Politikino izdawe Narodni ‘ivot, kao i za RevijuZvezda... Jedan je od osniva~a i prvi odgovorni urednik beogradskog listaUradi sam.

Krajem 1991. godine po~iwe da radi kao direktor za odnose s javnostima i savet-nik direktora u tada najve}oj nacionalnoj marketin{koj agenciji Mark –plan... Udva navrata honorarno anga‘ovan kao direktor marketinga i PR–a za novosadskiHobi–plus i beogradsku agenciju BBN. Kao pomo}nik direktora zadu‘en za odnoses javnostima i marketing radio u EI ERI 1996. i 1997. godine.

Od 1997. godine je u EPS–u kao jedan od osniva~a Slu‘be za odnose s jav-no{}u, a potom od 1999. godine u Elektroistoku, odnosno, EMS–u. Pisao jeza listove JP Elektroprivreda Srbije – EPS i KWh. Tokom 2002. godine, kaoglavni i odgovorni urednik obnavqa i registruje kao javno glasilo listElektroistok. Od 2005. godine je glavni i odgovorni urednik lista JP

Elektromre‘a Srbije – EMS. Poma‘e u formirawu sindikalnog lista 048, apotom je i ~lan resora za informisawe Sindikata EMS.

Vodio je ukupno vi{e od 70 projekata iz oblasti PR–a, realizovao vi{e od 200konferencija za novinare i vi{e od 100 „doga|aja koji privla~e pa‘wu”. Bio jePR manager Festivala PROMO 1992. Bio predava~ o odnosima s javnostima,u~esnik Svetskog kongresa marketin{kih stru~waka 1995, a 1996. godine bio~lan srpskog tima Organizacionog odbora Svetskog kongresa PR menaxera(IPRA), Dobitnik priznawa Ski saveza onda{we Jugoslavije; a sa Hobi–plusom

osvojio Bronzanog detli}a, a kasnije i dva zlata i jednu bronzu za EI ERA.

Objavio je vi{e recenzija i vi{e od 5.000 novinskih naslova.

Pred ~itaocima Kolonade su neke od recenzija koje su mu li~no bitne.

94

Sla|ana Bundalo

Ro|ena 20. novembra 1960. godine u Kru{evcu.

Po zanimawu je pravnik, a pisawe je samo jedan odna~ina da boqe sagleda svoje bi}e, dru{tvo iqude u wemu.

Iza sebe ima dve zbirke pesama:Skarletna tuga (Bogojevi}eva izdawa / Kwa‘evac,Kw. klub „Branko Miqkovi}”, 2012)Podr{ka neba (IA Nova Poetika, Beograd 2013)

U pripremi je tre}a zbirka – poezija za decu.

Pesme su joj objavqene u vi{e me|unarodnihzbornika: „More na dlanu” iz Zagreba, „Skadar-lijska boemija” iz Beograda, kao i u zbornicimaEvropskog Fejsbuk festivala.

Majka je dva sina / Lazara i Dejana. Supruga je Bundalo Gorana, ~lanaSindikata JP EMS, pogon Kru{evac, na radnom mestu dispe~er RDC–a.

Milan Stevanovi} – Mali{a(1940 – 2014)

Ro|en 23. maja 1940. godine u staroj seoskoj ku}i ~atmari, na isto~noj straniklizavog brda, izme|u re~ice Rajevice i @ivko-va~ke reke. Otac je umro pre ro|ewa sina.

Osnovnu {kolu u~i u @ivkovcima, zatim u Bela-novici, op{tina Qig. Elektrotehni~ku {kolu„Nikola Tesla” zavr{ava u Beogradu.

Imao tri indeksa: Prirodno–matemati~kog faku-lteta, Elektrotehni~kog i Vi{e turisti~ke {koleali nije imao vremena da ih popuwava do kraja.

U mladosti se bavio ko{arkom, voleo putovawa iprirodu, pisao poeziju. Zaqubqenik u NikoluTeslu i wegov rad. Poku{avao da primeni snaguvetra i morskih talasa za dobijawe elektri~neenergije.

U Elektroistoku, u TS Aran|elovac, pogon Vaqevo, radio od 1981. godinekao stariji rukovaoc. U penziju oti{ao 2003. godine.

@ivotni put zavr{io nedavno u 74. godini.

95

Ladislav Perge

Ro|en 19. juna 1950. godine u Srem. Mitrovici.

Zavr{io Tehni~ku {kolu u Pan~evu. Od 1971.godine ‘ivi i radi u Smederevu.

Slikarstvom se bavi amaterski od svoje 16–te go-dine.

Vi{e puta izlagao kolektivno i samostalno. Ma-li deo radova predstavqen je u Kolonadi 2.

Sa radom u Elektroistoku po~eo 1992. godine. UEMS–u je radio na poslovima kontrolora mre‘eMTS Smederevo 3 do odlaska u penziju 01. decem-bra 2012. godine (i sada provodi lepe dane kao izKolonade 2 – na Dunavcu!).

Branko Bo`i}(1938 – 2009)

Ro|en je 1938. godine u Bosni, u mestu Dragwi} kod Mrkowi} Grada.

Po zavr{etku Drugog svetskog rata, sa porodicomprelazi da ‘ivi u Vojvodinu, u Banatsko NovoSelo.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beo-gradu. Nakon zavr{etka studija radio je u fabri-ci sijalica Tesla u Pan~evu.

U Elektroistok dolazi 1978. godine i tu radi doodlaska u penziju.

Kao veliki zaqubqenik u slikarstvo, pored osno-vne profesije nalazio je vremena za svoj hobi.

Bio je o‘ewen, imao je dvoje dece i dvoje unu~adi.

Umro je u Beogradu 2009. godine.

96

Janko Levnai}

Ro|en 22. oktobra 1959. godine u Aleksandrovu kod Zrewanina.

U Vaqevo se doselio 1966. godine. Osnovnu {kolui gimnaziju je zavr{io u Vaqevu. Diplomirao naElektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, smerenergetski.

Od 1976. godine objavquje u kwi‘evnoj i drugojperiodici.

Objavio je:

„Pri~e sa Bistre“, Omladinski centar Vaqevo –Kwi‘evna omladina Vaqeva (nagrada KOV zanajboqu prvu kwigu),1986, pripovetke;„Kakma – spisi oko kojih je trunula crvena ko‘a“,Bosis, Vaqevo, 1994, postmodernisti~ki roman;„Radionica za izradu nao~ara“, Prosveta, Beo-grad, 1995, postmodernisti~ki roman;

„Ogweno ogledalo“, Narodna kwiga, Beograd, 1998, izbor pripovedaka;„Trava od devet mrakova“ – Leksikon vila i wihovog okru‘ewa, Lio/ GorwiMilanovac i Contex/ Vaqevo, 2008. – godi{wa Nagrada grada Vaqeva zakulturu 2009. godine.„Ime igre: katran i skorup“, ogled o poeziji Marije [korni~ki, Mati~nabiblioteka Q. Nenadovi}, Vaqevo, 2011.god.;„Pri~e sa Bistre“, Kwi‘evna omladina Vaqeva, drugo dopuweno izdawe,Vaqevo, 2012. godine.

Romani „Kakma“ i „Radionica za izradu nao~ara“ bili su nominovani zaNIN–ovu nagradu.

Zastupqen je u Antoligiji srpskih pripoveda~a ro|enih posle drugog svet-skog rata „U kwigama sve pi{e“ Milutina Danojli}a.

^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije od 1995. godine.

Na 10. me|unarodnom bijenalu minijature u Gorwem Milanovcu prvi put jeizlo‘io svoje slike.

U Pogonu Vaqevo je od 1991. godine na razli~itim radnim mestima. Trenu-tno je Pomo}nik direktora Pogona Vaqevo.

97

Sla|ana Nedeqkovi}

Ro|ena 15. januara 1968. godine u Vrawu.

Zavr{ila Umetni~ku {kolu, dizajn tekstila, uNi{u diplomirala na U~iteqskom fakultetu uVrawu. Udata, majka dvoje dece.

Kreativnost i autenti~nost svog unutra{wegizraza i senzibiliteta – predstavqala je krozumetni~ke slike na brojnim kolektivnim i huma-nitarnim izlo‘bama u Vrawu. U toku stvarawarasko{ne tre}e po redu samostalne izlo‘be„Tajna kro{we” 2012. – Galerija narodnog Mu-zeja Vrawe, inspirisana je i na pisawe poezije.

Tako je nastala i objavqena zbirka poezijeTrenutak, Narodni Univerzitet, Vrawe 2013.

Objavquje u zbornicima poezije, ~asopisima zakulturu i van granica Srbije, u~estvovala na

vi{e Me|unarodnih festivala pesni{tva. Jedan je od urednika internaci-onalnog zbornika „Pisanija”, koji je oktobra 2013. godine zakora~io nakwi‘evnu scenu.

U firmi u kojoj je zaposlena obavqa du‘nost predsednika Sindikata.

Aleksandar Opa~i}

Ro|en 18. aprila 1973. godine.

Kosmolac, slepi ~ovek–{i{mi{, Kosmoplovac,profesor Studio–stripa, duboko u tre}oj dimen-ziji (3d animacija, grafika, kamera). Po potrebiglavu zamewuje kamerom, a telo te{kim metalom,uglavnom crnim...

Prosvetiteq–vizionar, oblikuje vizuelni iden-titet Almanaha umetni~kog stvarala{tva KO-LONADA...

studiostrip.kosmoplovci.netfabrikaknjiga.co.rs

www.kosmoplovci.net14/04/2010

98

KOLONADA

Izvr{ni izdava~

Operativni urednik

Korice

Kompjuterska priprema

[tampa

Tira`

Kwi`evna omladina Vaqeva

Aca Vidi}

Aleksandar Opa~i}

„Intelekta“, Vaqevo

„Vidia {tampa“, Vaqevo

1500 primeraka

KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva

ISSN 2217–5954

[tampawe zavr{eno krajem 2014. godine

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

7

KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik Marija[korni~ki. – God. 4, br. 4 (2014)– . – Beograd (Kneza Milo{a 11) :Sindikat EMS, 2014– (Vaqevo : Intelekta – Vidia {tampa). – 21 cm

Godi{weISSN 2217–5954 = KolonadaCOBISS.SR–ID 184326156