UVOD.............................................................................................................................................2

Priroda Arabije njeno prirodno i društveno uredjenje.............................................................3

Franačko kraljevstvo Karlo Martel..............................................................................................4

Karlo Martel - njegovo delo na vojnom i privrednom planu.....................................................5

Arapsko osvajanje Španije..........................................................................................................7

Bitka kod Poatjea..........................................................................................................................8

Španija posle bitke kod Poatjea..................................................................................................9

Stvaranje nezavisnog emirata i pohod Karla Velikog.............................................................11

Uticaj arabljanske kulture na Zapadnu Evropu.......................................................................12

Zaključak.....................................................................................................................................14

Literatura.....................................................................................................................................15

1

UVOD

Naslov seminarskog rada nosi naziv " Bitka kod Poatjea ". Kod Poatjea 732. godine sukobile su se dve vojske, različite kulture i vere sa tada dve različite strane sveta. Da bi se što bolje shvatili akteri ove sudbonosne borbe u posebnim glavama osvetljeno je sve ono sto je predhodilo ovom sukobu.

Na Turu je zaustavljena silina Muslimanskog oružja ali je kultura Arabije progurala ovu barijeru i nastavila je da cveta u Zapadnoj Evropi.

Priroda Arabije njeno prirodno i društveno uredjenje

2

Osnovnu teritoriju koju su Arabljani prvobitno naseljavali činilo je poluostrvo Arabija i susedne stepske i polupustinjske oblasti Mesopotamije, Sirije i Istočnog Egipta1. Istočne obale tog poluostrva zapljuskuje Persiski zaliv, juzne Indinski okean, a zapadne Crveno More sa severa se granici sa Siriskom pustinjom.

Preko zapadne oblasti poluostrva Hexas proteže se planinski lanac,koji odvaja centralni plato poluostrva Nexid od Tihama niziske oblasti Crvenog Mora. U južnom delu poluostrva leži pustinja Rub el Hali koja predstavlja beživotan i tesko prohodan prostor.Tu su pustinje Dehna i Nefud. Ima i dosta podzemnih voda koje na mestima gde izbijaju prave oaze.

Velika većina stanovnika Arabije tzv. beduini bave se nomadskim stocarstvom2.Pored beduina stočara, koji su u 5. i 6. veku činili većinu stanovništva Arabije, nalazilo se u svim oblastima poluostrva i na stalno i na upola nastanjena stanovništvom, koji su se bavili zemljoradnjom.3 U planinskoj oblasti na jugo-zapadu Arabije na bazi dobro organizovanog sistema za vestačko navodnjavanje javila se zemljoradnja i još u 1. milenijumu p.n.e. nikli su bogati gradovi koji su obavljali trgovinu izmedju Indije, Abisinije i zemalja na Sredozemnom moru.

Nomadi i sedebuji Arabije u 5. i 6. veku ziveli su u rodovima i plemenima po obeležju krvnog srotstva4. Svako pleme se delilo na više rodova i obuhvatalo teritoriju naseljenu od starina koja je obuhvatala po 1000 km2 i na kome je ono imalo svoja zimska i letnja staništa. Svako pleme je sačinjavalo potpuno samostalnu organizaciju. Svi su se članovi nazivali braćom i verovali da potiču od istog pretka. Arapska porodica je bila patrijahalna.

U Arabiji je u 6. veku izbila kriza. Ona je bila izazvana relativnom prenaseljenošću5. Ograničeni sa tri strane morem a sa četvrte sa granicama Vizantije i Persije, Arabljani su se našli u teškom ekonomskom i socijalnom položaju, unutar ostrva Arabljani su se našli pred teškom preprekom koju su morali silom da probiju6.

Proces obrazovanja klasa koji je u Arabiji počeo u 5. i 6. veku doveo je do stvaranja Arapskih država.Počeli su se stvarati savezi plemena što je bio preduslov za ujedinjenje Arabije.

Na duhovnom polju težnja Arabljana za ujedinjenjem naisla je na svog odraza u ucenju Hanife7. Hanifizam je bio neposredni predhodnik islama.

Osnivač islama je bio Muhamed.Stupio je u borbu sa vladajucim slojem u Meki. On je prirodno stekao sebi vatrene pristalice kao prorok Alahov. Godine 622. doslo je do Hidžre tj. do preseljavanja Muhameda i njegovih sledbenika u zemljoradničku oazu Jasrib koja je postala poznata po nazivu Medina8. Naj važniji dogadjaj islama predstavlja organizovanje zajednice muslimanskih vernika. Tako se u 7. veku organizovala u zapadnoj Arabiji sa centrom u Medini nadplemenska organizacija na čijem čelu su stajali islamski korejšiti.Postala je jezgro buduće Arapske države.Za stotinak godina od prorokove smrti Arabija će postići na vojnom planu velike uspehe9. Ova država ce se prostirati od Atlanskog okeana pa sve do Kine na istoku.Franačka i

1 A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vojnštajn, Istorija sredweg veka, Nau~na kwiga, Beograd, 1969., 159. ( A. Udaljcov. Ist. sr. v. )2 A.Udaljcov,Ist.sr.v,159.3 Filip Hiti,Istorija Arapa,Veseln Masleša,Sarajevo,1988,131(Hiti.Ist.Ara.)4 A.Udaljcov,Ist.sr.v,159.5 Hiti.Ist.Ara,132.6 A.Udaljcov.Ist.sr.v,162.7 A. Udaljcov. Ist. sr. v., 1628 Grupa autora, Ilustrovana istorija sredweg veka tom 2 ( sredwi vek i renesansa ), Beograd, 1983., 13 ( G. autora. Ilus. ist. )9 Xorx Hakon, Oksfordska istorija sredwevekovne evrope, 98 ( X. Hakon, Oksf. ist. )

3

Vizantija su stajale kao poslednja brana evropskog kontinenta pred naletima muslimanskog oružja.

Franačko kraljevstvo Karlo Martel

Stvarna moć kraljeva je u poslednjem veku Merovinga veoma opala. Istoricari su kraljeve ovog vremena nazivali lenjim kraljevima. Oni su izgleda bili sposobni ali su bili kratkoveki. Posledice toga su bile niz maloletnih kraljeva za vreme čije vladavine državom upravljaju pripadnici visokog plemstva.Medju njima su poznati titula Majordoma (uravnika plate) i vodje Franaka (dux Francorum)10. Najistaknutiji medju plemi]kim porodicama koje su se otimale za vlast bila je ona čiji je rodonačelnik bio Pipin Landenski majordom poslednjeg moćnog Merovinškog vladara Daguberta prvog. Dagubert ( 629. - 689. ) je bio poslednji kralj iz dinastije Merovinga koji je stvarno imao vlast u svojim rukama11. Posle njegove smrti tri glavne oblasti Frljanačkih teritorija - Neustrija, Austrazija i Burgundija istakle su sviju težnju da budu nezavisne čak i u slučaju da s potčinjene jednom kralju. Neustrija je obuhvatala sevrozapadnu Galiju sa Parizom sa pretežno Galsko - rimskim stanovništvom. Austrazija severo - zapadni deo Franačke države nastanjeno istoimenim Francima i od njih zavisnih Germanskih plemena i Burgundija ( bivša samostalna kraljevina ) docnije sa Akvitanijom dobija nezavisnost12. U svakoj od ovih oblasti stvarna vlast bila je u rukama najmoćnijeg plemića koji je nazvan majordom. Više porodica su medjusobno ratovale da bi stekle ovaj položaj. Iz redova majordoma izdvaja se rod Karolinga kojima je pošlo za rukom da osnuju novu kraljevsku dinastiju13. Dok su se kraljevi bez autoriteta držali po strani.

Sin i unuk Pipina Landenskog su pokušali da zbace Merovinge ali su njihovi planovi osujećeni, a oni pohvatani i pogubljeni. Sin njegove ćerke Pipin Heristalski postajemajordom Austrazije i Neustrije. On je bitkom kod Tertrija 687. godine ujedinio ove dve pokrajne i stavio ih pod vlast svog Merovinškog vladara marionete14. Karolinško carstvo označava krajnju tačku dugog nazadovanja kojim se neminovno išlo od vremena poznog carstva15. Ono je svedok istinskog srozavanja kulture. Nužnost autorkične dominijalne privrede zbrisalo je poslednje tragove rimskog individualizma. Pojam lične slobode isčezava. Antičko ropstvo nestaje ali se sada sistem prinude protego na masu seljaka. Tako sloboda postaje povlastica.

Posle smrti Pipina Heristalskog pojedini magnati svetovni i duhovni, stiču potpunu političku nezavisnost16. U Akvitaniji se obrazuje nezavisno vojvodstvo Odona a dižu se i vojvode pojedinih germanskih plemena. U nekim oblastima se proteruju sveštenici i obnavlja se paganstvo kao simbol samostalnosti. Saksi upadaju u Rajnske oblasti, Avari u Bavarsku. Arabljani počinju da pustoše i kreću ka Loari. Neustrijski uticaji u Austraziji gde je u ime Pipinovih unuka prigrabila vlast Pipinova udova, ona je zatvorila u tamnicu vanbračnog Pipinovog sina Karla. Takvo je bilo stanje Franačke države u vreme Karlovog dolaska na vlast. Pipinov nezakoniti sin Karlo ( 714 - 741 ) poznat pod nadimkom Martel ( veliki čekić ) je uspeo da pobegne iz tamnice i porazi svoje suparnike i postane dux Francorum nad čitavim

10 Sidni Pejnter, Istorija sredweg veka, Beograd, 1997, 82 ( S. Pejnter. Ist. sr. v. )11 G. autora, Ilus.ist., 1312 A. Udeljcov. Ist. sr. v, 5413 A. Udeljcov. Ist. sr. v, 5414 X. Hakon. Oksf. ist, 9615 Eduar Peroa, Ro`e Duse, Andre Lotrej, Istorija Francuske, Prosveta, Beograd, 1961, 83 ( Peroa, Ist. Fr. )16 A. Udaljcov. Ist. sr. v, 65

4

kraljevstvom17. Sa njegovom vlašću konačno se učvrstila vlast majordoma iz kuće Pipina koji će docnije kako je i ranije napomenuto osvojio je samo kraljevsku krunu. Postavši gospodar franaka on dovodi na presto jedne za drugim marionete iz dinastije Meroving. Godine 737. ne smara za potrebno više da postavlja kralja18. Karlo je potukao Frize i Neustrice. Preuzima nekoliko pohoda protiv Bavarske, Alemanije i pustoši Friziju. Pokorava Sakse. U isto vreme se bori protiv krupnih magnata koji su stekli nezavisnost. Akvitanija takodje potpada pod vlast Martela.

Karlo Martel je štitio misionare koji su u Germanskim oblastima: Friza, Alemana, Bavarske širili hrišćanstvo. Engleski misionar Vonfrid koji je uzeo hrišćansko ime Bonifacije je od 719. godine preuzeo na sebe obavezu da propoveda hrišćanstvo u zemljama u kojima nije bilo crkvene organizacije19. NJega je Karlo uzeo pod svoju zastitu.

Kada je Langobardski kralj pridodao svom kraljevstvu samostalna vojvodstva, uznemireni papa se obrati Karlu Martelu. Karlo je medjutim očekujući da će mu jednog dana možda ustrebati pomoć Langobarda u borbi protiv Muslimana usprotivio se da se umeša. Potez se pokazao kao dobar jer je uskoro Karlo uz pomoć Langobarda u predelu Sredozemnog mora vratio Provansu u sastav Franačke20. Franačka je bila dovoljno moćna da papstvu pruži potporu, zato se papa veoma zalagao da obezbedi njenu naklonost21.

Karlo Martel - njegovo delo na vojnom i privrednom planu

Kada je došao na vlast nasao se suočen sa tri problema, sa dva vojna i trećim kako vojnim tako i političkim. Arabljani su iz Afrike upali u Španiju gde su 711.godine skršili Vizigotsku moć potom su prešli Pirineje i osvojili Južnu Francusku .22 Na suprotnom rubu Franačke zemlje uznemiravali su se Saksonci.

Merovinško vojno ustrojstvo nije bilo prikladno za odbranu ni od jednog od ova dva neprijatelja.Merovinšku vojsku su činili kralj zajedno sa svojim plemstvom , okruženim ljudima sa svojih imanja i svim sposobnim ljudima23. Pratioci plemića su bili malobrojni a narodna vojska ne uvežbana.

Karlu da bi se nosio sa Arabljanima i Saksomcima bila je potrebna jaka vojska. Pri tome je njegovoj porodici kako bi zadržala moć u državi i okončala stalne sukobe medju suparničkim porodicama bila potrebna jaka vojna sila na koju bi mogo da se osloni 24. Dokle god bi moć Franačkog vodje počivala samo na sopstvenoj vojnoj snszi i podršci jednog broja plemića njega je veoma lako mogao zbaciti bilo koji sposobni ratnik koji bi za saveznika imao zemljoradnike.

Mada su Franci u suštini i dalje bili pešadija , koji je bio pomoćni rod vojske sastavljen od sitnog sveta25.Merovinški kraljevi , njihovo plemstvo i pratioci su se borili na konjima. Karlo je naravno započeo stvaranje novih snaga po uzoru na ove elitne jedinice26.

Pojavljivanje stremena u Zapadnoj Evropi uveliko je povećao efikasnost konjice.Sa stremenom je konjanik mogao i da udari kopljem, da ga hitne , da se ispravi oslonjen na uzengije zada žestok udarac mačem. Pešadija je bila bespomoćna pred konjicom koja je upotrebljavala stremen a bila zaštićena štitom i oklopom a naoružana kopljem i mačem .

17 S. Pejnter, Ist. sr. v, 8318 A. Udeljcov. Ist. sr. v, 6519 Peoa. Ist. Fr, 7320 Peoa. Ist. Fr, 9321 S.Peinter.Ist.sr.v,8822 A.Udaljcov.Ist.sr.v,8323 S.Peinter.Ist.sr.v,8324 G.autora.Ils.is,1325 Peroa.Ist.Fra,7426 S.Peinter.Ist.sr.v,83

5

Manjkavost je bila ta što je ova oprema bila jako skupa a njena upotreba zahtevala stalno uvežbavanje.

Ratnici koji su činili konjicu morali su da budu dovoljno bogati da bi mogli da kupe konja i oružje i da pritom ne moraju da se izdržavaju od svoga rada27. Kako je svako morao da se naoruža i izdržava o svom trošku pretila je opasnost da se broj vojnika smanji28.

Da bi Karlo mogao uopšte da stvori vojsku konjanika , morao je svakome od njih da dodeli zemlju i seljake koji će ih obradjivati.Ustrojstvo koje je Karlo stvorio je bilo prirodan plod običaja i uzroka njegovog rada . On je vrbovao sposobne ratnike koji su se njemu zaklinjali na potpunu vernost. Tako su oni postali dominici vassi - gospodarevi vazali. Svakom od njih je dodelio beneficiju, imanje dovoljno veliko da mogu da se izdržavaju, koja su mogli da drže dokle god su Karla služili29. Svakako nije bilo dovoljno imanja koliko je treblo da bude benificija. Pošto je zemljišni fond Merovinga bio rasturen izdašnim poklanjanjem zemlje velmožama, a baštenska dobra majordoma ma koliko da su bila značajna nisu zadovoljavale potrebe. On je potegao za ogromnim bogatstvom crkve, podelio episkopije i opatije svetovnom plemstvu30. Iako je crkva formalno upravljala tim imanjima ona su bila u Karlovim rukama. Uprkos žalbi duhovnih poglavara ni njegovi sinovi ni njegovi unuci nisu smeli da vrate ova oduzeta dobra. Zbog čega su čitava pokolenja sveštenika proklanjala uspomenu na Karla Martela31.

Kad bi vojnik kome je takva zemlja data umro, Karlo bi je dodelio drugom sposobnom vojniku. Tako je on rešio svoje vojne probleme. Stvorio je veliku vojsku konjanika koji su mu se zakleli na vernost i koji su posedovali njegovu zemlju na korist. Martel je okupio veliku ovakvu vojsku s kojom je odneo nad Arabljanima pod zidinama Poatjea 732. godine veliku pobedu koja predstavlja prekretnicu u daljem Arabljanskom napredovanju32. Ove snage su mu pomogle da osvoji deo Saksonije i spase Franačko kraljevstvo.Oni su bili snažan oslonac njegovoj moći u svojstvu Franačkog duksa.Suparničko plemstvo je moralo dugo da okleva pre nego što bi rizikovali da napadnu Karla i njemu verne i dobro obucene i opremljene ljude33.

Arapsko osvajanje Španije

Krajem 7. i u prvoj četvrtini 8. veka Arabljani su osvojili nove teritorije, koje su pomerale granice kalifata sve do obala Atlantskog okeana na zapadu i do reke Sir-Darije i Inda na istoku. Osvojivši zamlje Severne Afrike i potčinivši svojoj vlasti mesna plemena Berbera. Godine 709. Arabljani su uz pomoć ovih pokorili od 711. od 714. veći deo Pirinejskog poluostrva posle čega su upali u Južnu Galiju, opustošili Akvitaniju i počeli da vrše prepade u dolini Rone34.

Muslimanska vojna na Iberijskom poluostrbu jugo-zapadnim vratima Evrope bila je kako je ranije istaknuto poslednja i najdramatičnija veća vojna operacija koju su Arapi preuzeli. Ona je objašnjavala krajnju tačku muslimansko-evropske ekspanzije35.

Zbog brzine izvodjenja i potpunog uspeha ova ekspanzija u Španiji zauzima jedinstveno mesto u srednjevekovnim vojnim analima. Prvo izvidjanje je obavljeno u julu 710. godine kada se sa 400 Berberskih pešaka i 100 konjanika, Tarif klijent Muse ibn-Nusura, slavnog upravnika Severne Afrike za vladavine Umejada; iskrcao na malom poluostrvu koje skoro najjužnija tačka

27 S.Peinter.Ist.sr.v,8428 Peroa.Ist.Fra,7429 S.Peinter.Ist.sr.v,8430 Peroa.Ist.Fra,7531 Peroa.Ist.Fra,7532 G. autora. Ilus. ist, 1333 S.Peinter.Ist.sr.v,8434 A.Udaljcov.Ist.sr.v, 16735 S.Peinter.Ist.sr.v,85

6

Evrope36. Od tog vremena poluostrvce nosi njegovo ime - Jazarit Tarifa; tako je stvoreno uporište za Islamsko osvajanje Evrope.

Ohrabren uspehom i dinasričkim nemirima u Vizigotskom-Španskom kraljevstvu a više vučen plenom, Musa je poslao godine 711. u Španiju svog Berberskog oslobodjenika Tariga ibn Zijada sa 7000 ljudi od kojih su većina bili Berbari. Tarig se iskrcao blizu jedne stene koja je po njemu i dobila naziv Jabl ( brdo ) Tariga ( Giblartar )37. Tarig se na čelu 12 000 ljudi sukobio 19. jula 711. godine sa vojskom kralja Roderika na ušću reke Barbate na obali Jonda-lagune38. Iako je Vizigotska vojska brojala 25 000 ljudi pretrpela je potpun poraz zbog izdaje kraljevih političkih neprijatelja na čijem čelu se stavio Opas brat Vitizov i stric svrgnutovog kralja Vitizovog sina.

Posle ove odlučne pobede put Muslimana kroz Španiju je ličio gotovo na šetnju39. Jedino su gradovi kojima su upravljali Vizigotski vitezovi pružili snažan otpor. Tarig je napredovao prema Toledu dok je manja odelenja slao u susedne gradove. Zaobidjeno je jako utvrdjenje na jugu, Sevilja. Konjica pod komandom Mughitha al-Rumija napala je Kordovu40. Pošto je izdržala dvomesečnu opsadu ova se buduća Muslimanska prestonica predala. Jedan je pastir pokazao napadačima pukotinu u zidu. Malaga je pala bez otpora. Najtež bitka je vodjena u Eciji i završila se sretno za napadače. Toledo prestonicu Vizigota izdali su neki jevrajski stanovnici. Tako je od jednog pljačkaškog pohoda Tariga završeno sa osvajanjem dobrog dela Španije i rušenja države Vizigota.

U prvih pedeset godina Umejdske dinastije izvršena su najveća osvajanja još uvek ujedinjenog carstva. Do 713. godine u trogodišnjem pohodu pregažena je Vizigotska Španija; bilo je potrebno i do 7. vekova da hrišćani povrate ove teritorije41.

Zadivljen fenomenalnim uspehom svog vojskovodje, Musa sa vojskom od 10 000 ljudi sastavljenih od Arabljana i Siriskih Arapa provali u Španiju juna 712. godine. Za svoj cilj izabrao je one gradove i uporišta koje je Tarig zaobišao Medinu-Sidoniju, Karmonu, Sevilju najveći grad i duhovni centar Španije odolevala je opsadi sve do juna 713. godine42. Najduži otpor pruža Medina, posle jednogodišnje opsade grad je pao na juriš 1. jula 713. godine43. U medjuvremenu Musa se razračunava sa Tarigom zato što ovaj ne sluša njegova naredjenja. Ekspanzija se nastavlja i uskoro Muslimanske trupe su stigle u Saragosu na severu i nastavljaju u pravcu visoravni Arago, Leona, Austrazije i Galije. U jesen kalifa opoziva napad i poziva Musu natrag u Damask.

Musa u pratnji svojih oficira i 500 okovanih vizigotskih prinčeva kreće ka Damasku. Povorku je pratila masa robova, ratnih zarobljenika i velika količina ratnog plena i blaga.

Al Valid ga je blagonaklono primio. Prijem je održan sa velikim sjajem u dvorištu velelepne Umejdske xamije. Predstavlja jedan od najveličanstvenijih prizora u iztoriji pobedonosnog Islama.

Prvi put su stotine zapadnjačkih ličnosti kraljevske porodice i hiljade evropskih zarobljenika bile vidjene kako se klanjaju zapovedniku vernika44.

Zapadnim granicama Hrišćanskog sveta tada je pretila dosta ozbiljna opasnost. Srušivši jednim udarcem državu Vizigota Arabljani su preuzeli pljačkaške pohode severno od Pirineja45. Pad Saragose uklonio je jednu od poslednjih barijera izmedju Španije i Francuske46. Izmedju 36 Hiti.Ist.Ara,44837 Hiti.Ist.Ara,44838 Hiti.Ist.Ara,44939 S.Peinter.Ist.sr.v,8540 Hiti.Ist.Ara,44941 G.autora.Ilus.ist,78.42 Hiti.Ist.Ara,45043 Hiti.Ist.Ara,45044 Hiti.Ist.Ara,45145 Peroa. Ist. Fra, 7346 Hiti.Ist.Ara,451

7

721. i 725. godine zauzeli su Septimiju do delte Rone .Zatim su svoje provale uperili prema Gaskonji i Akvitaniji čije vojvode nisu uspele da pruže ozbiljniji otpor. Uprkos svojoj malobrojnosti uspeli su da se nasele u ovim nesigurnim i nezaštićenim oblastima. NJih su tek 732. godine zaustavile izmedju Tura i Poatjea trupe Karla Martela koje su im zadale strahovit poraz47.

Bitka kod Poatjea

Poslednju najveću ekspediciju sever poveo je Abd-al-Rahman al Ghafigi naslednik al-Samha u svojstvu emira nad Španijom48. Abd-al-Rahman napredovao je kroz zapadne Pirineje, koje je prešao u rano proleće 732. godine. Pošto je pobedio vojsku Eudesa na obalama reke Garone on je na juriš osvojio Bordo. Kako je zapalio jednu baziliku izvan zidina Poatjea krenuo je na sever ka Turu. Kao počivalište smrtnih ostataka Sv. Martina Galskog apostola, Tur je bio u neku ruku gledano verska prestonica Gala49. NJegovi zaveti su bili glavna atrakcija za napadače. I težak udarac za Hrišćane ukoliko te zavetne darove izgube.

Ovde je izmedju Tura i Poatjea, na raskršću Klena i Vijen, Abd-al-Rahmana je presreo Karlo Martel majordom Merovinškog kraljevskog dvora čiju je pomoć Eudes zatražio. On je primorao Eudesa koji je samostalno vladao u Akvitaniji da prizna suverenitet severnih Franaka. Zvanično nije bio kralj ali je u stvari je to bio kao vanbračni sin Pipina Heristalskog50. Bitkom kod Poatjea; Akvitanija je ovim vojnim podvigom bila spasena od muslimanske invazije51.

Sedam dana su Arapi pod komandom Rahmana i Franačke snage sa Karlom na čelu stajale jedna prema drugoj željno očekujući momenat početka bitke. Lakši okršaji su se neprekidno odvijali. Najzad jedne oktobarske subote 732. godine arapski vojskovodja je prvi prešao u napad52. Franački borci koji su u najvećem jeku borbe formirali prazan četvorouglasti prostor. Stajali su rame uz rame čvrsti kao bedem i nesvitljivi kao santa leda. Laka Arabljanska konjica nije imala uspeha u sukobu sa njima. Oni su neuzmičući svojim mačevima sekli neprijatelja. Medju žrtvama se našao i Abd-al-Rahman. Na kraju je mrak odvojio ratnike. Sutradan je nastupilo zatišje, pa je Karlo posumnjao u ratno lukavstvo neprijatelja. Poslao je uhode. Pod zaštitom noći Arapi su se povukli. Karlo je izašao kao pobednik53.

Ta je pobeda ma koliko nepotpuna, snažno odjeknula, pošto je tu Islamska ekspanzija na zapad doživela prvi poraz. Postignuta je zahvaljujući nadmoći franačke konjice nad Arabljanima54. Ustvari ona nije odlučila ništa posebno. Arabljansko-berberski talas koji se već bio udaljio od svoje polazne tačke Giblartara, gotovo 1000 km, doživeo samo prirodan zastoj. On je izgubio svoju pokretačku snagu i sam sebe iscrpeo. Unutpašnja neslaganja i zavisnost izmedju njegova dva sastavna elementa počeli su da utiču na moral Abd-al-Rahmanove vojske55. Istina da su Muslimani na ovom mestu zaustavljeni ali su na drugom mestu i dalje vršili upad. Karlo je uspeo da zaustavi Arabljane ali ne i da ih otera, Narbornski emir je prodro čak do Avinjona i Arla koji su mu otvorili put u Provansu56. Godine 734. je pao Avinjon. Deset godina kasnije opljačkali su Lion. Sve do 753. godine držali su u svojoj vlasti Narbonu, stratešku bazu svojih operacija 57. Pipin Mali je krenuo protiv Arabljana 759. godine u Septimiju,zauzeo je jednu za drugim njihova

47 A.Udaljcov.Ist.sr.v, 16748 Hiti.Ist.Ara,45349 X. Hakon, Oksf. ist, 9850 Hiti.Ist.Ara,45351 Peroa. Ist. Fra, 7452 Hiti.Ist.Ara,45353 Hiti.Ist.Ara,45354 Peroa. Ist. Fra, 7455 Hiti.Ist.Ara,45356 Peroa. Ist. Fra, 7457 Hiti.Ist.Ara,454

8

poslednja uporišta zajedno sa Narbonom i odbacio ih na jug sve do Pirineja58.Bitka kod Tura nije bio stvaran uzrok Arapskog zastoja ipak obeležava krajnju tačku dopiranja muslimanskog oružja. Sto godina posle prorokove smrti, područje vlasti njegovih naslednika iz Damaska je postalo svetsko carstvo koje se prostiralo od kine do Galije.

Kasnije legende su ulepšale ovaj dan kod Poatjea ili Tura uzdižući njegovu istorisku važnost. Za muslimane on postao " ulica mučenika " a za Hrišćane je on značio prekretnicu u ratnoj sreći u borbi sa njihovim večitim neprijateljom islamom59. Gibon a posle njega i drugi istoričari zamišljali su da bi videli u Parizu i Londonu xamije gde sada stoje crkve i da bi mesto izlaganja biblije u Oksfordu tumačen "koran" da su ovu bitku dobili Arapi. Za mladje istoričare je ovo jedna od odlučujućih bitaka u istoriji.

Španija posle bitke kod Poatjea

Nesuglasice izmedju dve strane u muslimanskim redovima u Španiji daju obeležje razdoblju izmedju bitke kod Tura i herojskog dolaska Umejada Abd-al-Rahmana prvog na presto 755. godine60 . To je bila ista stara svadja izmedju severnih Arabljana, koji su često spominjani pod imenom Mudariti i Južnih Arapa ili Jemenita.Jemeniti su bili nosioci šitskih ideja , dok su mudariti pristali uz sunitske ortodokse.

Berberi iz Afrike su sada preplavili poluostrvo. Oni su bili ti koji su sada sačinjavali najnemirniji tabor. Žalili su se da su na svojim plećima izneli najteži deo ratovanja a dodeljena im je centralna visoravan, dok su Arapi prigrabili sebi najbogatije provincije Andaluzije.

Nezadovoljstvo je uskoro poraslo u ptvorenu pobunu. Plamen Berberskog ustanka koji je godinama besnio (734.-742.) od Maroka do Kurovana sada se proširio na Španiju i zapretio istrebljivanjem šačice arapskih kolonista61.

Godine 741. kalif Hisham poslao je vojsku od 27 000 Sirijaca da uguše Afrički ustanak. Ostatak ove vojske otprilike jedna trećina prešla je tesnac pod vodjstvom Bal ibn Bisha al Kvisharija. Ali Sirici unose nov problem u već zapetljanu situaciju. Balj je uhvatio vlast i postavio svoje ljude u glavnom gradu Kordovi. Posle ovog dogadjaja Buntovni Sirici su bili raseljeni.

Kao pokazatelj preovladajuće anarhije ovog vremena , može nam poslužiti sledeća činjenica. U kratkom vremenskom razmaku izmedju 732. i 735. godine u Španiji su se na vlasti izmenila dvadeset i tri upravitelja . U takvim okolnostima se nije mnogo moglo napredovati u neprijateljsku zemlju na sever62. Mada je bilo preuzeto više vojnih pohoda u toku kojih su neki upravitelji doživeli smrt.

Vlast nad poluostrvim bila je u rukama emira koji je skoro samostalno vladao, mada je neminovno potčinjen generalnom upravitelju Magreba ( tj. severne Afrike i Španije ) sa mestom boravka u Kejrovanu. Emir je bio imenovan od kalife u Damasku i njemu potčinjen.

Abd-al-Aziz, sin Muse i prvi emir Andaluzije izabrao je Sevilju za sedište svoje vlade. Oženio se udovicom kralja Roderika, Egilonom čije je muslimansko ime bilo umm ( majka ) Asimova63. Ova nova Hrišćanska supruga, po arapskim hroničarima nagovara da nosi krunu po običaju vizigotskih kraljeva i da napravi ulaz u njegovu kancelariju toliko nizak da niko u nju ne može da udje da se ne sagne u znak podaničke vernosti. Proširila se glasina da muslimanskog emira njegova žena pravi u Hrišćanskog obraćenika. Pa je kalifa Sulejman morao da ubije prvog upravitelja muslimanske Španije.

58 Peroa. Ist. Fra, 7659 Hiti.Ist.Ara,45460 Hiti.Ist.Ara,45361 Hiti.Ist.Ara,45462 A.Udaljcov.Ist.sr.v, 16963 Hiti.Ist.Ara,456

9

Posle tri godine Al-Samh ibn Malik al Khovlani četvrti na listi emira, preselio je sedištevlade u Kordovu; kojoj je izgleda bilo sudjeno da u tokunekoliko stotina godina postane raskalašna rezidencija zapadne Umejdske dinastije.

Kratko vreme Al-Samha emirat je postao predmet krvavih razračunavanja izmedju Mudarita i Jemenita. Dve su se strane složile da naizmenično svake godine izaberu iz svojih redova čoveka koji će upravljati zemljom.

Prvi izbor Mudarita pao jena Jusufa ibn Abd al Rahmana al Fihrija; potomka Ukbaha, osnivača Kejrovana. Na kraju godine on odbija da ustupi presto jemenitskom kandidatu i nastavio je da vlada još skoro deset godina. Pred kraj 755. godine dok je bio na severu zauzet gašenjem jedne pobune, pukao je gles da je neki mladić imenom Abd-al-Rahman iz dinastije Umejada iskrcao na obali južno od Granade64. Rahman se našao na putu da preotme emir. Novo važno poglavlje u istoriji Pirinejskog poluostrva je bilo na pomolu i mogućnost dolaska Umejada na čelo Španije65.

Stvaranje nezavisnog emirata i pohod Karla Velikog

Godine 750. Abisidi signalizirajući svoj dolazak na vlast opštim pokoljem članova dinastije Umejada, jedan od vrlo malo onih koji su izbegli ubijanje bio je Abd al Rahman. Unuk desetog kalife Damaska. Pobegavši rahman bez novca , prijatelja bežeći i skrivajući od Abisidskih špijuna uspeo je da dodje do Ceute 755. godine. Utočište su mu pružili ujaci inače po poreklu Berberi. Odavde je organizovao i podigao masu ljudi protiv Jusufa. Ovaj potomak Umajaha prožet avanturističkim duhom i upućen u najbolje tradicije svoje porodice postao je gospodar situacije66. Uzalud je neodlučni i popustljivi Jusuf pokušao da zadovolji novog pretendenta bogatim darovima i obećanjima uključujući tu i ruku svoje ćerke. Južni gradovi jedan po jedan otvarali su mu svoja vrata. Bez ikakvog otpora Arhidona gde se smestilo Jordansko odelenje iz Sevilje gde su živeli Arapi iz Himesa raširenih ruku su sačekali kraljevskog prestolonaslednik67.

Dok je Abd-al-Rahman sa svojim pristalicama napredovao ka Kordovi. Jusuf je išao u pravciu Sevilje. Ujutru 14. maja 756. dve vojske našavši se jedna prema drugoj; zametnule su bitke na obalama Gvadalkivira. Na ishod bitke se nije dugo čekalo. Jusuf je sa svojim glavnim komandantom potražio spas u bekstvu. Rahman je bio nemoćan da spreči pljačkanje prestolnice.

Vlast nad Kordovom ne povlači za sobom i vlast nad Španijom. Na severu je Jusuf i dalje podsticao na nemire sve dok nije ubijen u Toledu. Grad je pokoren tek 764. godine. Sitne pobune nisu prestajale a potpirivane su od strane Abisitskih agenata68. Trebalo je deset godina da se uguše Berberski ustanci. Berberi nisu oprostili arapskim starešinama što su prisvojili deo pokorene zemlje.

Raniji pomagači postali su glavni neprijatelji novog emira. Seviljski šeik čija je zastava i mula osigurala pobedu Abdalrahmanu izgumio je glavu u jednom ustanku. Abisicki kalifa je pokušao da spolja dezorganizuje novog emira. Planovi su propali. Na Pirinejskom poluostrvu

64 Hiti.Ist.Ara,45665 X. Hakon, Oksf. ist, 10266 Hiti.Ist.Ara,45867 Hiti.Ist.Ara,45868A.Udaljcov.Ist.sr.v, 169

10

756. godine učvrstila se vlast Umejada69. Abisicki kalifa je često uzvikivao " Hvala bogu što je izmedju nas i takvog neprijatelja postavio more "70. Rahman je imao planove da otme Siriju, ali su ga unutrašnji problemi sprečili. Sve više su se ispoljavali elementi nezavisnosti, španskog emira u odnosu na ostatke arapskog sveta.

Godine 777. je opasni savez arapskih poglavica na severo-istoku , predvodjen od Barselonskog guvernera i plavookog zeta Jusufa pozvao Karla Velikog,koga su oni možda nazivali saveznikom i prema tome prirodnim neprijateljem Abd al Rahmana da se ujedini s njima u borbu protiv novog emira u Španiji. Na jugu kralj se uhvatio u koštac sa Španskim Arabljanima71. Karlo je napredovao 778. godine kroz močvare severne Španije sve do Saragose72. Ali se morao povući kada mu je taj grad zatvorio vrata pred nosem a domaći neprijatelj u zemlji je ugrozio njegovu vlast. Na njegovom tužnom povratku kroz Pirineje vojsku su mu napali Baskici i drugi gorštaci pri čemu je pretrpeo katastrofu73. U Ransevaiskom klancu, karlova vojka je pretrpela velike gubitke u ljutstvu i opremi; legenda će iskoristiti podvige i herojsku smrt bretonjskog markoza Rolana , koji je pao kao žrtva ovog poraza . Legenda še kasnije biti opevana u raznim kanconama.

U stvari Abd al Rahman se pokazao ravan najmoćnijem vladaru zapadne evrope. U procesu pokoravanja svojih protivnika Rahman je stvorio visoko disciplinovanu i dobro izvežbanu vojsku od preko 40 000 izvežbanih Berbera . Znao je da se njihova lojalnost može održati velikodušnim plaćanjem.74

Docnije su ipak Franci uspeli da u mnogo srećnijim pohodima oteti Arabljanima planinske delove Katalonije i obalu do Barselone. Da bi držao pod okom dolinu Ebra, gde se nevernik čvrsto držao, Karlo je kao na svim svojim granicama obrazovao tzv. Špansku ili Gaskonjsku marku75.

Godine 757. Rahman je prekinuo sa Kutbahom, ali sam nije uzeo titulu kalife. On i njegovi naslednici sve do Abd-aj-Rahmana trećeg zadovoljavli titulim emira, mada su samostalno vladali76. Pod Abd-al- Rahmanom prvim Španija je bila prva provincija koja je sa sebe stresla vlast islamskog kalife.

Sve do desetog veka obale Sredozemnog Mora su trpele napade Arabljanskih gusara koji su dolazili iz Španije, sa Baleara i Sevarna Afrike. Ti se Saraceni nisu zadovoljavali napadima na obale i pljačkanjem luka. Oni su naselili nekoliko utvrdjenih mesta po planinama Provanse, odakle su pola veka neprekidno ugrožavali Alpe i dolinu Rone77 .

Narodna mašta je znatno uveličala uspomenu na njih i njihova pljačkanja ; malo je verovatno da su njihove provale preduzimane s vrlo malim snagama, išle dalje od Lionske oblasti na severu i donjeg Langdoka na zapadu78. Ipak su Arabljanski gusari u čitavom jugo-zapadnom delu današnje Francuske širili veliki strah i nesigurnost.

Uticaj arabljanske kulture na Zapadnu Evropu

69 A.Udaljcov.Ist.sr.v, 16970 Hiti.Ist.Ara,45471 Peroa. Ist. Fra, 7672 Hiti.Ist.Ara,46073 X. Hakon, Oksf. ist, 10274 Hiti.Ist.Ara,46075 Peroa. Ist. Fra, 7776 Hiti.Ist.Ara,46077 Peroa. Ist. Fra, 10178 Peroa. Ist. Fra, 101

11

Arapska kultura bila je rezultat aktivnog uzajamnog delovanja mnogih civilizacija , koji su primili Arapski jezik kao sretstvo kulturnog stvaranja . Persijanci , Grci, Sirici,Jevreji,Kopti,Berber i Vizigoti su pisali igovorili Arapski. Arabljani su odigrali vidnu i presudnu ulogu: Oni su primili starogrčku kulturu , dopunili je nizom krupnih tekovina i predali je Evropi79.

Neposredni i trajni uticaj Arapske kulture na Zapadnu Evropu vršio se preko kordovskog kalifata. Kultura te države koja je za vreme Abd-al-Rahmana prvog doživela nezavisnost, bila je najviša i vodeća u Zapadnoj Evropi. U muslimanskoj Španiji predstavljali su moćne rasadnike znanja i žarišta razvitka kulture univerziteti u Kordovi,Sevilji i Granadi80. Visoka se nastava bazirala na učenju korana i na teologiji, filozofiji, arapskoj gramatici, poeziji, leksikografiji, istoriji arapskog dela sveta i njegovog dodira sa drugim narodima, zemljopisu. Sa uspehom su predavane astronomija, matematika,hemija i medicina a broj studenata se peo na hiljade.

Meću odsecima Kordovskog univerziteta nalazila se astronomija, matematika, pored teologije i prava. U Granadi univerzitet je osnovao sedmi Jusuf Nasrid. Nastavni plan je obuhvatao teologiju , prava , medicinu, hemiju , filozofiju i astronomiju81. Kastiljski univerzitet pored uobičajenog plana i programa koji su imali svi univerziteti imao i uobičajeno držanje skupova i komemoracija. Omiljeni natpis na portalima gde su održavani kolegijumi glasio je: "Svet počiva na četiri stvari: umetnosti mudraca,pravednosti velikana, molitvi pravednika i junaštvu hrabrih".

Arabljani su razradili ucenje o svernom obliku zemlje82. Arapske geografske studije imale su ogroman uticaj na zapadu. One su podržale teoriju o kuglastom obliku Zemlje, bez kojeg otkriće novog sveta ne bi bilo moguće. Ta učenja su se pojavila na latinskom prevodu i delovala su na Kolumba koji je ploveći na istok došao u dodir sa njima. Predstavnik ove nove naučne hipoteze bio je Ubaidah Muslim83. Teorija o centru sveta doprla je u nekan latinska dela koja datiraju iz 15. veka ( 1410. godina ). Algebru, trigonometriju i analitičku geometriju osnovali su Arabljani.

Arapski lekari medju kojima su postajale jasne razgraničene specijalnosti; terapeuti, hirurzi, okulisti došli su do predstave o infekciji kao uzroku mnogih bolesti. Latinski prevodi arapskog hirurga Zahariva ( umro 1013. godine ) smatrao je vivisekciju uslovom za razvitak naučne medicine, izdavan je u Zapadnoj Evropi84. Služio je kao priručnik za studente i lekare. U vezi sa crnom smrću - kugom koja je harala Evropom pred kojima su Hrišćani stajali bespomoćno smatrajući je delom Boijim, jedan lekar iz Granade napisao je raspravu o kugi kao bolesti braneći pritom teoriju o zarazi85.

Znatan je doprinos koji su narodi koji govore arapskim jezikom dali Evropskoj i svetskoj kulturi y oblasti lepe književnosti, poezije i muzici. U književnosti je najistaknutiji pisac bio Ibn-Abd Raovin iz Kordove dvorski pisac Abd-Al Rahmana trećeg86. Ibny Khalikonu eminentnom arabljanskom stvaraocu pripisuje 400 svesaka o istoriji, teologiji, logici, arapskoj gramatici, filozofiji, leksikografiji i geografiji. Pored već svima poznatih priča iz " 1001 noći ", arapski je istok stvorio i niz drugih belatrističkih dela: riterske romane koji su bili poznati pismenim ljudima stare Rusije, humorističke novele. Potom beduinska kasnije riterska poezija koja je izvršila snažan uticaj na stvaralaštvo provansalskih trubadura.

Najistaknutiji filozof ranog srednjeg veka je bio Arapin Ibn Rušid ( 1126-1198. )87. NJegovi komentari za Aristotela, izvršili su veliki uticaj na Zapadnoevropsku skolastiku.

79 Peroa. Ist. Fra, 10180 Udaljcov.Ist.sr.v,10181 Hiti.Ist.Ara,50982 Udaljcov.Ist.sr.v,17083? Hiti.Ist.Ara,51584 Udaljcov.Ist.sr.v,17185 Hiti.Ist.Ara,52086 Hiti.Ist.Ara,50487 Udaljcov.Ist.sr.v,171

12

Zaključak

U zaključku ovog rada treba se pre svega osvrnuti na rečenicu koju sam u uvodu spomenuo da se kod Poatjea zaustavila arapska vojska, ali ne i arapska kultura. Arapi jesu pokorili ogroman prostor Mediterana, i sigurno da su mnoge stvari velike kulturne vrednosti uništene. Ali su baš ta osvajanja stvorila poveznost dobrog dela Mediterana u kulturnom smislu. Arapi su doneli novu veru ali su dosta toga tokom stoleća pokrali pre svega od Grka ali i od druguih naroda. ^injenica je da su Arapi u nekim segmentima nadomestili i evropsku nauku u vremenu kada je ona bila još pod uticajem crkve. Te praznine o kojima su mladi narodi Evrope maštalin ponudili su upravo arapski naučnici filozofi, da bi sve to znanje kasnije bilo primljeno i našlo svoje čitaoce u jednoj zrelijoj probudjenoj Evropi.

13

Literatura

A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vojnštajn, Istorija srednjeg veka, Naučna knjiga, Beograd, 1969.

Grupa autora, Ilustrovana istorija srednjeg veka tom 2 ( srednji vek i renesansa ), Beograd, 1983.

Eduar Peroa, Rože Duse, Andre Lotrej, Istorija Francuske, Prosveta, Beograd, 1961

Sidni Pejnter, Istorija srednjeg veka, Beograd, 1997

Filip Hiti,Istorija Arapa,Veselin Masleša,Sarajevo,1988 Xorx Hakon, Oksfordska istorija srednjevekovne evrope

14