ISTORIJA DIZAJNA – PRVI SEMESTAR

1. OKOLNOSTI POJAVE INDUSTRIJSKOG PREDMETA

Industrijska revolucija je počela kada se brojno oruđe prestalo smatrati produženom rukom. Ona je nastavljena i u 19. veku pojavom velikog broja alatnih mašina – u početku parnih mašina a

kasnije i električnih motora. Danas te mašine imaju numeričko upravljanje a pojedine zamenjuju i laseri.

Od druge polovine 19. veka, industrijski proizvedeni predmeti potpuno su zamenili proizvode tradicionalnog obrta.

U Francuskoj, u periodu od 1850. do 1910.godine broj radnika u udruženoj industriji se znatno povećao, dok se isto tako broj zanatlija smanjio.

Napredak nauke i tehnike omogućiće množenje inovacija koje će industrijsko društvo u razvoju brzo prihvatiti.

Inovacije će pridoneti raznolikosti i većoj složenosti koncepcije proizvoda Konačna posledica će biti proizvodnja predmeta u serijama. Tomas Maldonaldo, teoreticar funkcionalnog dizajna, daje svoju definiciju u kome diyajn opisuje

kao stvaralačku aktivnost koja određuje karakteristike predmeta koji se žele industrijski proizvesti. Tu se ne podrazumevaju samo spoljašnja obeležja već i strukturne veze predmeta.

Da ni se došlo do samog predmeta potrebno je obratiti pažnju na sledeće stvari: tehnička sredstva koja su u upotrebi, estetski kriterijumi, upotrebna vrednost predmeta, sociološka istraživanja o motivaciji potrošača, cena proizvodnje.

ZANATSKI PREDMET – u početku on obuhvat skup svih ručnih aktivnosti, osim poljoprivrednih radova. Nema jasne razlike između umetnika i zanatlije, ali postoji između zanatstva i manufakture, preteće industrije.

2. POREKLO I RAZVOJ ZANATSTVA

Proučavanjem praistorijskog doba otkrivena je rana složenost obrađenog kamena, raznolikost tehnika koje su prethodile njegovoj obradi i raznovrsnost oblika

Dvostrano obrađen kamen ili ručni "acheuleenski" klin, oblikovan po tehnici obrade Levallois već je složeno zamišljeno oruđe. Njegov izgled nam ukazuje da prvi majstori nisu samo ponavljali jedan isti posao, već su obraćali pažnju i na estetsko zadovoljstvo i na kvalitet kamena.

NEOLIT – neolitsko oruđe je smatrano produženom rukom majstora stoga je ukorenjeno u prirodu i kulturu. To će doprineti i razvijanju materijalne kulture, a pored toga i upoznavanju sveta govorom pokreta, telesnim izrazom i stvaralačkim delovanjem, ne samo simboličnim prikazivanjem.

Prvi predmeti su osiguravali održavanje i obnavljanje života. U zanatskom društvu, zanatlija se koristi umećem koje je stekao dugim učenjem i svakodnevnom

praksom, ali to ne isključuje podelu rada i stalno ponavljane poslove. Primer za to je lončarski vitl koji omogućuje proizvodnju amfora u velikoj seriji , čak su isporučivane kao ambalaža za jednokratnu upotrebu.

Prvi industrijski obrt se pojavljuje u srednjem veku, izgradnjom katedrala i tvrđava

U svom delu 1922. Abbe A, Anthiaume govori o tome kako se u normadijskim brodogradilištima Vilijama Osvajača moglo sagraditi do stotinu brodova za kodina, a u 12. veku u francuskom arsenalu se mogla sagraditi galija za dan.

Upotreba kalupa za oblikovanje opeke i drugih standardizovanih sastojaka potvrđena je još u početku neolita.

ZANATSKI DIZAJN – Prva se javlja razlika između zanatlije koji je odavno uključen u stabilnu seosku strukturu, i specilizovanog, usavršenog zanatstva u gradovima.

Arheolog Ričard Liki u knjizi "Poreklo čoveka" objašnjava kako su pre milion godina postojale dve vrste proizvodnje:

1) oldwayenska proizvodnja – značajno oruđe je strugač i drugo obrađeno oruđe.2) acheuleenski način proizvodnje – značajno je šilo, ručni klin oštrih ivica

Proučavanjem primitivnih plemena učavamo da stil materijalne tehnologije manje određuje priroda radova a više potreba za naglašavanjem identiteta grupe.

Engleski arheolog, Ian Hoder, proučavao je kuturu plemena Tugen i Njemps iz Kenije. "Dvorsko društvo" , kako ga je nazvao Nobert Elias, i gradnja Versaja, daju polet umetničkom

obrtu, psoebno ebanistima iz Pariza, čije će modele imitirati svi evropski dvorovi dvorovi, što će kasnije postati primer dobrog ukusa građanskog društva 19. veka.

Zanatstvo vlada svetom proizvodnje do početka 19.veka. Iako od kraja 17. veka dolazi do industrijalizacije poluproizvoda (drvna, tekstilna industrija, proizvodnja gvožđa) izrada predmeta ostaje u rukama zanatlija.

U Enciklopediji Denisa Diderota i D Alemberta, posvećenoj zanatstvu, prvi put se nalazi na okupu tehnika i oruđe obrtnika. Nakon enciklopedije obrt potpuno napušta glavni deo pozornice.

U početku mehanizacija će biti samo sredstvo za proizvodnju velike količine predmeta po uzoru na zanatske predmete ( primer za to je industrijska izložba u Kristalnoj palati)

Krajem 19. veka imamo dva tipa društva:1)tradicionalno seosko, na zalazu ali dovoljno jako da zadrži običaje i navike (definitivno nestaje u Evropi 1965. godine, pojavom televizora).2)novo, urbano, sa brzim razvojem uništava tradicionalno.

3. MEHANIZACIUJA PROIZVODNJE I TEORIJA PERSPEKTIVE

Kraj 19.veka obeležen je masovnom proizvodnjom predmeta koja da bi funkcionisala, moralo je uvesti ozbiljnu infrastrukturu. Sada je potreban temeljan industrijski nacrt ( presek, plan i slika dela koji se pravi pomoću mašine). Kada se svi delovi naprave, onda se sklapaju u celinu.

Tejlor ulaže napore da se racionalizira proizvodnja i mašine stave u jednu ili nekoliko radionica da bi se omogućio lančani rad, a onda da se uvede i merenje vremena. To je primer naučne organizacije rada u radionicama za proizvodnju. Početkom 20. veka, tejlorizam uzima maha u automobilskoj industriji.

Pojava perspektive za vreme renesanse omogućava racionalizaciju pogleda. Prvi put su je primanjivali graditelji i slikari renesanse i Firenci u 15. veku. Njena pojava će omogućiti i pojavu moderne kartografije i projektovanje geometrije.

Industrijski crtež koji sadrži plan, presek, projekcije, koristi se od 18. veka i logički potiče iz zakona perspektive i olakšava reprodukciju modela. Načinjen je na osnovo nekog računa inžinjera. Inžinjer kao začetnik proizvoda, prelazi put od raznih proračuna do oblika.

Godine 1848. Armengaud u delu "Razložni kurs industrijskog crteža", govori kako da bi nacrt bio dobro shvaćen i posmatran sa industrijskog gledišta nije dovoljno da bude tačno iscrtan i da

teži tačnom i razložnom prikazu oruđa, mašina i raznih naprava u idejnom stanju ili stanju izvođenja, već je potrebno da sadrži raspored i međusobnu kombinaciju delova mašine, unutrašnji raspored i rad aktivnih delova.

4. VELIKA IZLOŽBA U LONDONU 1851. GODINE

industrijska i tehnička manifestacija održana u Hyde Parku u Londonu, koja je trebalo impresionairati ceo svet, doživela je veliki uspeh.

Ideju o izožbi je dao Henri Kol. 13. marta 1850. godine britanska komisija za izgradnju otvara međunarodni konkurs za projekat zgrade u kojoj bi bila smeštena izložba.

Dolazi do razočarenja kod ishoda konkursa. Nijedan od 245 predloženih planova nije bio zadovoljavaju. Samo dva projekta dobijaju pozitivnu ocenu.

Na kraju komisija je izabrala jedan projekat van konkursa čiji je autor glavni vrtlar vojvode od Devonshirea, Džozef Pakston.

Gradnja palata počinje odmah posle prihvatanja projekta. 26. jula. Velika izložba je otvorena je 1. maja 1851.

Uprkos sadržaju koji nije ispunio očekivanja izložba je doživela veliki uspeh. Kristalna palata označava inovaciju u više pogleda: ravan krov, obilna upotreba stakla (400t),

trem učvršćen poprečnim vezama, vidljiva struktura zgrade, montažni pregradni zid. . .. itd Kristalna palata je demontira 1852. i ponovo sagrađena na zapadnoj obali Syneham Hilla.

Služila je za izložbe i koncerte, a nestala je u požaru 1936.

5. SLUČAJ INDUSTRIJE TONET

Majkl Tonet (1796 – 1871) prvi put je sa uspehom uveo serijsku proizvodnju kućnog nameštaja.

1830. godine postupno je priimenio postupak savijanja drveta. Tonet je koristio snopove tankih drcenih listova koje je sa lepko kuvao da vrenja, ali nakon

problema sa lepljenjem odlučio je da podjednostavi tehniku i savija masivno drvo. Kako bi izbegao pucanje spoljašnje strane drveta, dosetio se da na drvo pre savijanja učvrsti metalne pločice. Nakon toga više ništa nije ometalo proizvodnju savijenog drveta.

6. TEHNOLOŠKI DETERMINIZAM I PODRUČJE NJEGOVE PRIMENE

Tehnološli determinizam je privredna kategorija kojom se želi reći da tehnološka osnova društva održava stepen njegovog ukupnog razvoja. Kroz svoj razvoj čovek je pronalazio i usavršavao razna pomagala koja su mu pomagala u svom opstanku. Može se reći da su tehnika, govor i estetika temeljni i nužni elementi od kojih polaze kulturne specifičnosti. Međusobno delovanje tih elementa vodi razvoju oblika predmeta.

PODRUČJE PRIMENE TEHNOLOŠKOG DETERMINIZMA - U ručnom zanatstvu tehnika se potpuno oslikava u umeću zanatlije.

U civilizaciji industrijske revolucije, uloga industrijskog oblikovanja je nužna za prepoznavanje povezanosti kulture i tehnike.

primer: avion - različiti tehnički elementi dobro su smešteni u karoseriju. Radi poboljšanja funkcionalsti, njegov oblik će zavisiti od njegove funkcije a sve to na štetu figurativne estetike.