istorija Engleske

1

PRAISTORIJA ENGLESKE

Zemljiste i klimatski uslovi u mnogome uticu na drustveni i ekonomski zivot zemlje, njenu populaciju, pa i na njenu politiku. Britansko ostrvo ima blazu klimu od mnogih evropskih zemalja jer uglavnom zahvata zaliv, tzv. Gulf Stream. Postoji razlika u klimi izmedju Severa i Juga. Na Severu je temperatura u proseku niza za 5 stepeni u odnosu na Jug. Kise mnogo vise padaju na Zapadu i Istoku, te su Sever i Zapad brdoviti predeli, dok su Jug i Istok pretezno ravnicarski, te su pogodni za poljoprivredu. Ne cudi podatak sto je Jugoistok bio najvise nastanjena oblast. Iz istog razloga ovaj deo ostrva je uvek iamo najvecu politicku moc /”Cije su ovce, njegova i livada” /. Istorija Britanije (Irska, Engleska i Skotska) uvek je bila blisko povezana sa morem. Britanija nije uvek bila ostrvo. Ona je to postala po zavrsetku poslednjeg ledenog doba, kada se led otopio izmedju Severnog mora i Engleskog kanala. Prvi znaci zivota na ovom tlu datiraju od toplijeg perioda (250 000 godina P.N.E.). Prosti objekti ukazuju na dve vrste stanovnika:

• Jedna grupa je palila vatru kresuci kamen o kamen /evropski nacin/

• Druga grupa je palila vatru koristeci jezgro kostunjavog voca /azijski nacin/

Osim vatre, pronadjeni su predmeti ljudske izrade na severu (u Jorskiru),

ali i na zapadu Brtanije (u Velsu). Tokom perioda 250 000 godine P.N.E. – 50 000 godine P.N.E. pojavljivali

su se novi tipovi ljudske vrste na ovom tlu. Izgledali su slicni modernim Britancima, samo nesto nizi i zivotni vek im je bio oko 30 godina.

Oko 10 000 godine P.N.E. Britaniju naseljavaju manje grupe lovaca i

ribara, Mnogi od njih se se skrasili na obalama, loveci jelene (za hranu i odecu). Oko 5 000 godine P.N.E. Britanija konacno postaje ostrvo, vrlo

posumljeno.

2

Oko 3 000 godine P.N.E. /neolit – novo kameno doba/, ljudi iz Evrope su morem prelazili na ostvro u camcima (malim, slicnim kanuu, prekrivenim kozom). Svaki camac je mogao da preveze 1-2 osobe. Pretpostavlja se da je najvise doseljenika bilo iz tadasnje Iberije (Spanija).

Doseljenici su bili niski rastom, tamnoputi, dugih kosa, te je moguce da su

bili preci danasnjih Velsana i Kornvolovaca. Nastanili su se u zapadnim krajevima Britanije i Irske, i to od Kornvola (od jugozopada do dalekog severa). Ovo je bio prvi talas (od nekoliko) dosljaka pre najvece invazije 55 godine P.N.E. kada dolaze Rimljani.

Svi koji su dolazili u Britaniju su sa sobom donosili nesto novo. U pocetku,

kamen se koristio za humke, a kasnije je drvo postalo osnovna gradja. 3 000 godine P.N.E. gradjevine se prave od drveta. Ove gradjevine, tzv

hangari, bile su centri religijske, politicke, ekonomske moci. Jedna od najpoznatijih i i najvecih gradjevina toga doba je Stounhenge, napravlejn od tzv. Plavih stena donetih sa juga Velsa.

Dotad nezapisana secanja o Stounhengeu, postaju zapis u Historiji

Britanije napisane 1136. godine N.E. od Dzefrija Monmaunta. Stounhenge je postao centar u koji su dolazili diljem Britanije. Kasnije su gradjeni i drugi centri (Orkni ostrva na severu Skotske ili na jugu Kornval, nastali kao kopija Stounhengea).

U Irskoj, centar praistorijske civilizacije bio je oko reke Bojn. Vaznost ovih

mesta ogleda se uglavnom u spomenicima sa folklornim znamenjem. Posle 2 400 godine P.N.E. grupe ljudi stizu sa jugoistoka Evrope, koji se

po izgledu razlikuju od neolitskih Britanaca. Oni su visi rastom, snaznije gradje, zaobljenih glava, te su bili vestiji u ratovanju i zanatima.

Novi doseljenici postaju vodje tadasnjeg drustva na ostrvima. Nazvali su ih

Bikeri /kljun, pehar/ jer su uveli novine pri sahranjivanju mrtvih. Vise se nisu sahranjivali u masovnim grobnicama, vec pojedinacno, uz odgovarajuci ritual. Pored ovog, novi dosljaci su zasluzni i za upotrebu bronze, za pravljenje orudja. Stounhenge, uprkos svemu ostaje najvazniji regionalni centar sve do 1 300 godine P.N.E. Tadasnja naselja su se koncentrisala i nastajala upravo oko Stounhengea.

U ovo vreme, dve oblasti su se smatrale najmocnijim, dolina Temze, i

jugoistok Britanije. Veliki broj lepo dizajniranih bronzanih predmeta (maceva) nadjen je u dolini reke Temze sto ukazuje na cinjenicu da je tadasnje stanovnistvo razvijalo zanate oblikujuci metal.

3

Mnogi su macevi pronadjeni u koritu reke i najverovatnije su tamo dospeli iz religijskog razloga. Ovaj obicaj se potvrdjuje u legendama o kralju Arturu i Excaliburu koji mu je dat iz vode i kasnije biva bacen u vodu posle njegove smrti.

KELTI

Oko 700. godine P.N.E. pocela je da pristize nova grupa naseljenika -

KELTI. To su bili ljudi visokog rasta, svetle ili ridje kose, plavih ociju. Pretpostavlja se da su dosli iz centralne Evrope, ili sa dalekog Itoka iz severne Rusije.

Kelti su bili prihvaceni medju tadasnjim starosedeocima prvenstveno zbog

poznavanja gvozdja i njegove upotrebe. Macevi napravljeni od ovog metala su bili mnogo bolji od dotadasnjih, bronzanih. Ubrzo, Kelti su poceli da kontrolisu sve britanske regije, od Velsa, preko Skotske, do Irske.

Tokom narednih 700 godina, talas naseljenika Kelta se stalno povecavao.

Vaznost Kelta za britansku demografsku sliku je velika jer predstavljaju pretke Skota, Velsana i Korvolavaca. Kelti su doneli i svoj jezik koji se koristio u nekim predelima Britanije. Danasnji engleski jezik potice od anglo-saksonskog, boljeg naziva anglo-keltskog. Kada je Julije Cezar prvi put dosao u Britaniju 55. godine P.N.E. zapazio je da se poslednji keltski doseljenici, tzv. Bergijska plemena razlikuju od starosedelaca Kelta.

Bavili su se zemljoradnjom, proizvodnjom hrane za veci deo Ostrva, kao i

proizvodnjom oruzja. Neka keltska plemena su u Britaniju dolazila preko ostrva Angla, nastanjujuci se duz reke Temze i na severu zemlje, danasnje Engleske i Skotske u blizini vec postojecih praistorijskih centara, ranije pomenutih.

Njihovim naseljavanjem, u ovim centrima pocinje da se razvija trgovina,

razmena dobara sa susednom Francuskom i Starim Rimskim carstvom, preko morskih puteva. Keltska plemena uglavnom sacinjavaju svestenici i ratnici. Svestenici se takodje nazivaju i druidi. Druidi su bili vazni clanovi tadasnjeg drustva. Nisu nali da citaju i pisu, ali su pamtili sve religijske besede, plemenske zakone, istoriju kraja, medicinu i sve ostalo sto je bilo vazno za keltsko drusvo.

Druidi iz svih plemena sirom Britanije su se sastajali jednom godisnje u

velikim centrima kako bi razmenjivali mudrosti. Samo ime Britanci, dolazi od grcko-rimske reci PRETANI, sto u prevodu

znaci stanovnici Britanije. Pogresnim izgovaranjem reci, Rimljani nazivaju ostrvo BRITANIJA.

4

Britanci pokrecu napad na Rimljane, njihove okupatore i to uz pomoc Galskih Kelta. Kuriozum predstavlja cinjenica da, posto su Britanski Kelti bili veliki proizvodjaci hrane, Britanci snabdevaju Rimljane hranom neophodnom za rimsku vojsku u njihovom pohodu na Galiju.

Rimljani u Britaniju donose citanje i pisanje. Pisana rec je bila vazna ne

samo za sirenje ideja, vec i za jacanje moci. 80. godine P.N.E. vecina stanovnistva se sluzi grckim i latinskim jeikom, dok su zemljoposednici (velikasi) koristili iskljucivo latinski jezik. Medjutim, latinski nestaje u pisanoj i usmenoj formi pod Anglo-saksonskim osvajanjem Britanije u 5. veku N.E.

Kao sto je pomenuto, Julije Cezar prvi put dolazi u Britaniju 55. godine

P.N.E. a vec 43. godine P.N.E. Rimljani su pod okupacijom drzali veci deo Britanije, vodeci konstantne borbe sa Keltima, nazvanim ludi ratnici. Smatra se, po opisima tih ratnika, da se radi o Skotima, Velsanima i Ircima. Jedina oblast koja nije pala pod rimsku zastavu bila je Kaledonija /Skotska/, koja je odolevala rimskim napadima skoro ceo vek. 367. godine N.E. romanizovani Kelti napadaju Kaledoniju, sto je bio prvi znaka opadanja moci Rimske imperije. Rimsle legije ne uspevaju da odrze svoju dominaciju na terenu, sto je predtavljalo pogodno tlo za dolazak nove grupe doseljenika, germanska plemena, preko Galske obale na teritoriju Britanije.

Za vreme rimskog prisustva u Britaniji, Rimsko-Britanska kultura dozivljava

procvat. Napravljeno je 20-ak vecih gradova sa po 5 000 stanovnika i skoro 100 manjih gradova-naselja. Mnogi od ovih gradova, bili su vojni kampovi tzv. KASTRE (Glocester, Cester, Lejcester, Donkaster, Vincester, Lankaster i dr.) Gradjevine u gradovima su bile od kamena i drveta, pravljene su ulice, trgovi, sto je predtavljalo novinu u urbanizmu Britanije. Koristeci sablon sirenja Rimskog Carstva, izgradjeni su putevi, koji su opstali i nakon povlacenja rimske vojske, a koji cine okosnicu danasnjih putnih pravaca moderne Britanije. Cak 6 rimskih puteva se ukrstalo u Londonu koji je i tada bio glavni grad.

London, sa svojih 20 000 stanovnika, povoljnom geografskom pozicijom je

predtavljao glavni trgovinski centar severne Evrope, s obzirom na cinjenicu da se u Jugoistocnom delu Brtanije proizvodila znacajna kolicina zita za izvoz u Evropu.

Farme su se u to vreme nazivale vile, i pripadale su bogatim Britancima,

koji su, po manirima, mnogo vise podsecali na Rimljane nego a Kelte, sto ne moze da cudi, uzevsi u obzir duzinu trajanja Rimske kolonizacije. 409. godine N.E. Rimljani konacno povlace svoje trupe sa terirotije Britanije, dok romanizovani Kelti ostaju da se bore sa Skotima, Iricima i Saksoncima koji u sve vecem broju nadiru iz Germanije.

5

SAKSONSKA INVAZIJA Ova prica se ne moze ispricati a da se ne pomenu zavejevaci, drstvo, hriscanstvo, odnos izmedju crkve i drzave, Vikinzi i prvi put, kralj. Pisani tragovi se nalaze u knjizi Istorija Angla, zapisu engleskog monaha Bida (revered Beed), napisanoj 300 godina po desavanjima koji slede. Osvajaci Britanije su dolazili iz tri germanska plemena, sto predstavlja opste prihvacenu cinjenicu, SASI (SAKSONCI), ANGLI I JUTI. Ova anglo-saksonska migracija daje delu Britanije novo ime ENGLESKA /Angle-Terre/. Juti su nastanjivali Kent, obalu i cinili su sustu suprotnost Angla i Saksa. Angli su naseljavali Istok i Sever Britanije, dok su Sasi naseljavali prostor izmedju Angla i Juta. Romanizovani Kelti su se borili protiv ovih plemena, ali tokom jednog veka borbe, Kelti bivaju potisnuti na Zapad, u planine, predeo koji su Saksi zavali Veales – zemlja dosljaka. Dislocirani, Kelti se nastanjuju u Kornvolu, gde kasnije prihvataju zakone Saksonskih gospodara. Na severu, preostali Kelti su se nastanili u nizijama koje su danas poznate ako Skotska. Skoro nista nije preostalo od keltskog jezika, osim nekih imena reka (Themes, Mercy, Avon) i dva grada (London, Leeds). Snaga anglo-saksonske kulture je prisutna i danas, u modernom engleskom jeziku, npr:

§ U imenima dana u nedelji koji poticu jos iz tog perioda Tig (Tuesday), Wodin (Wednesday), Thor (Thursday), Fray (Friday)

§ imena gradova i sela: Birmingem, Notingem i dr. § imena regija: Eseks (oblast istocnih Saksa), Weseks (zapdni

Saksi), Saseks (juzni Saksi), Midlseks (po pretpostavci, ovo je kraljevstvo u centralnoj regiji)

Sredinom 7. veka postojala su tri najveca kraljevstva: NORTAMBRIJA,

MERSIJA I WESEKS. Vec u 8. veku stanje se menja. Jedan od kraljeva, kralj Ofa od Mersije proklamovao je Ujedinjeno kraljevstvo Engleza. On je imao dovoljno moci za takav poduhvat, te je ostale kraljeve proizveo u vojvode.

Medjutim, moc Mersije nije opstla posle smrti kralja Ofe. Saksonci su

napravili institucije koje su predtavljale Englesku drzavu narednih 500 godina. Jedna od tih institucija je King’s Council (Kraljevo vece) iliti Viton. Zemlja biva podeljena na oblasti, uglavnom prema svojim proizvodnim kapacitetima, sto stocarstvom ali pretezno zemljoradnjom. Zemljoradnja predstavlja stub oslonac

6

engleske privrede koji je cvrsto nosi sve do 18. veka. Utvrdjeno je postojanje ucenih ljudi koje su ziveli u saksonsko doba, a koji su dolazili iz Hriscanske crkve.

Hriscanstvo prvi put dolazi na ostrvo sa rimljanima, ali Anglo-saksonci koji

su pripadali staro-germanskoj religiji istisnuli su sada romanizovane Kelte na Zapad i Sever. To su regije gde se hriscanstvo nastavilo da ravija i siri. U 6. veku, tacnije 597. godine veliki sveti monah (sv. Augustin) ponovo uspostavlja hriscanstvo u Engleskoj. Odlazi u Kenterberi, tadasnji centar Kentskog kraljevstva. Razloge za njegov odlazak bas u Kent mozemo pronaci u zeni Kentskog kralja koja je dosla iz Evorpe i koa je po veroispovesti hriscanka. 601. godine Augustin postaje prvi nadbiskup Kenterberijski. Augustin je imao velikog uspeha u propovedanju hriscanstva medju velikasima engleske, koji su vecinom hriscanstvo i primili kao svoju maticnu religiju, medjutim nizi slojevi, seljaci ostaju mnogobosci.

Sa druge strane, Keltska crkva siri hriscanstvo iz manastira u Velsu, Irskoj

i Skotskoj. Nije tesko zakljuciti da su postojale velike razlike izmedju Keltskog i Anglo-saksonskog vidjenja i propovedanja hriscanstva. Jedna od bitnih razlika jei neslaganje oko datuma Uskrsa (vaskrsnuca Isusa Hrista).

663. godine Vitbi, kralj od Nortambrije, oducuje da podrzi Rimsku crkvu

(Keltsku), sto uz pomoc njegovog ugleda pomaze da se Engleska pretvori u hriscansku zemlju. 20 godina kasnije, jedan englesi ucitelj vraca se u drzavu ponovo donoseci germansko (anglo-saksonsko) vidjenje hriscanstva.

Engleski kraljevi pomazu razvoj ove staro-nove anglo-saksonske crkve.

Sklopivsi savez, Crkva se obavezala da pospesi i velica moc kraljeva, koji bi, za uzvrat, finansijski pomagali sirenje vere. Doslo je do naglog razvijanja manastira sirom Engleske. Prave se centri za edukaciju (8. i 9. vek). Kralj Weseksa, Alfred, vidi Crkvu kao idealnu priliku za sticanje ogromne moci. Koristi ucene ljude iz redova Crkve da pomognu jacanje sistema zakona, daljeg opismenjavanja ljudi, zapisivanja i cuvanja od zaborava istorijske dogadjaje. Iz tog perioda, kao najvaznija hronika, uzima se Bidova Istorija Angla, nepresusan i najtacniji izvor za kasnija izucavanja tzv. Anglo-saksonskih hronika.

Jedan od razloga zasto Rimsku crkvu stavljaju ispred anglo-saksonske je

cisto ekonomske prirode, jer se posredstvom Crkve obavljala razmena sa Evropom, posebno sa Nemackom i Francuskom. Monasi i biskupi su bas iz ovih zemalja odlazili u engleske manastire. Anglo-saksonska Engleska je bila najpoznatija Evropi po vuni, siru, lovackim psima, metalu...

7

VIKINZI Sa kraja 8. veka novi osvajaci pristizu u Britaniju. To su Vikinzi ( u prevodu

gusari, ljudi sa mora), koji dolaze iz Norveske, Danske. Vikinzi spaljuju sve crkve i manastire na koje nailaze na Istoku Britnije a kasnije i na Severu i zapadu Britanije kao i u Irskoj.

London su Vikinzi osvojili 842. godine, i od tad vladaju Ostrvom. Anglo-

saksonci dizu pobunu 865. godine ali ne uspevaju da oteraju Vikinge. Vikinzi su se povinovai anglo-saksoncima i kasnije su prihvatili hriscanstvo.

875. godine kralj Alfred na zapadu Weseksa, ponovo dize bunu protiv Vikinga i pobedjuje ih 878. godine.

Posle nevolja sa Vikinzima, Engleska je od 950. godine, ponovo, naizgled

bila mirna i bogaa zemlja. Saksonski kralj Etelrid, odlucio je da plati Vikinzima da napuste zemlju ali za tu namenu podigao je porez narodu, te je doslo do pobune.

Po smrti kralja Etelrida, Kuat, vodja danskih Vikinga, pocinje da kontrolise

veci deo Engleske. On postaje kralj, medjutim, umire 1035. godine. 1040. godine, njegov sin preuzima presto, po imenu kralj Edvard. Bio je zainteresovan vise za crkvu negoli za dvor, pa je gradio crkve u svakom selu engleske, tako da je jedno od poznatijih gradjevina bila Vestminsterska opatija, koja je u stvari bila normanska a ne saksonska gradjevina jer je Edvard ceo svoj zivot proveo u Normandiji. Njegova majka bila je cerka normandijskog vojvode.

Kako im i samo ime govori, Normani su ljudi sa Severa. Oni su potomci

Vikinga koji su se nastanili na severu Francuske. Ubrzo, oni postaju Francuzi i po jeziku i po hriscanskoj religiji. Medjutim, i dalje su nadaleko cuveni po svojim borbenim vestinama. Edvard je ziveo do 1066. godine, a seldeci kralj, Harold nije bio plemicke krvi, vec se smatralo samo da je on bio dobar izbor sa engleski presto u tom trenutku.

Danski vikinzi nisu odustajali od engleskog prestola, predvodjeni Vilijamom

od Normandije. Njegova vojska je bila organizovanija, bolje opremljena, te krece u boj za presto. Kralj Harold nije na vreme konsolidovao svoje snage i pozicije, te gine u boju kod Hejstingsa, od strane Vilijama kasnije poznatog kao Osvajac. Vilijam Osvajac trijumfalno ulazi u London i biva krunisan za kralja bas u Vestminsterskoj opatiji 1066. godine.

8

KNJIZEVNOST ANGLO-SAKSONSKOG I ANGLO-NORMANSKOG PERIODA

Anglo-saksonski period odlikuje se iskljucivo paganskom poezijom, kao

starijom, i hriscanskom poezijom, kao novijom. Ova podela je vise tematska nego sustinska, jer je i hriscanska poezija kasnije zadrzala neke elemente paganske poezije, i to posebno metricke i stilske elemente.

Stariju poeziju cine odlomci iz epskih dela o podvizima starih germanskih

junaka i samo jedan celovit ep: Beovulf. Po duhu i tematici ova poezija je usko povezana za ratnicke druzine i njihovo primitivno shvatanje zivota. VERSIFIKACIJA I STIL ANGLO-SAKSONSKE POEZIJE

Sva pesnicka dela, kako starija, tako i novija, pisana su istom vrstom stiha. To je aliterativni akcenatski stih1. Za anglo-saksonski stih je karakteristicna cinjenica da je imao cetiri naglasena sloga jednom stihu i svaki stih je bio podeljen na dve ppolovine. Stil anglo-saksonske poezije bio je pod uticajem aliteracije. Tako da je pesnik uvek morao da trazi sinonime za pojmove koji su vec pomenuti i to one koji pocinju istim suglasnikom.

Drugu karakteristiku cini tzv. KENINAS, iliti epiteti, metaforicki opisi od

vise reci, slikoviti ali i vrlo komplikovani tako da su licili na zagonetke. Mnostvo keninasa je glavni stilski ukras anglo-saksonske poezije. U najstariju anglo-saksonsku poeziju spadaju elegije, od kojih je najpoznatija Vidsit. Ovo je pricanje lutajuceg pevaca o kraljevima i dvorovima koje datira iz 7. veka. Slicna po temi je i elegija Deor – tuzbalica prognanog pevaca nad svojom sudbinom. Za sve njih je karakteristicno da se uglavnom pominju poznata mesta ili licnosti vezane za zivot germanskih plemena na evropskom dvoru a ne u Engleskoj. Isto sto vazi i za najvece delo anglo-saksonske poezije herojski ep Beovulf. Beovulf ima 3183 aliterativna stiha, i smatra se da je on tvorevina usmene narode knjizevnosti, nastala u staroj domovini Anglo-saksonaca. Konacni oblik mu je dao upravo neki obrazovani covek u 8. veku u Mersiji, ili Nortambriji.

Tema Bovulfa je uglavnom legendarna, fantasticna, a istorijske licnosti

koje se u delu javljaju pripadaju 6. veku. Ep opeva podvig mladog junaka Beovulfa iz plemena Geta, iz juzne Svedske, koji je krenuo da oslobodi danskog kralja Hrotgara od cudovista Grendela. Grendel pustosi kraljev dvor ali odmah posle pobede nad Grendelom, Beovulf mora da se bori sa Grendelovom majkom koja zivi na dnu duboke bare. Druga borba koja se opisuje u epu je teza od

1 ALITERATIVNI AKCENATSKI STIH – ponavljanje pocetnih suglasnika ili slogova u recima jednog stiha. Ovaj stih vek ima isti boj akcenata, odnosno naglasenih slogova dok je broj nenaglasenih slogova manji.

9

predhodne i u epu je mnog zivopisnije opisana. Prvi deo epa i cine samo ova dva podviga. A drugi deo se desava 50 godina kasnije. U medjuvremenu Beovulf postaje kralj i u starosti mora da se bori protiv ognjenog zmaja, cuvara velikog blaga. Ta borba ima, za razliku od predhodnih, tragicni kraj. Spaljivanje Beovulfovog mrtvog tela – paganski obred, daje epu dostojanstven kraj. Ali, osim na dva dela, ep je podeljen na 4 manje celina:

• broba sa Grendelom • borba sa Grendelovom majkom • povratak Beovulfa na dvor njegovog strica Higelaka • borba sa ognjenim zmajem

Ep nema strogo kompoziciono jedinstvo jer su sve ove epizode mogle da

stoje samostalno. Po mnogim istrazivacima, Beovulf je izmisljena licnost, pa cak ima i mitoloski karakter.

U epu imamo i snazne opise prirode, posebno mora koje j euvek olujno i

tmurno. Posebno je upecatljiv opis bare ili mrtvog jezera. Beovulf je pisan iskljucivo sa stanovista anglo-saksonske radnicke kalse. Predstavlja idealizovanje ratnika ciji je jedini cilj bio da postignu slavu u borbi.

U ovom periodu podtoje jos, osim paganske poezije, bajalice /charmes/ i

zagonetke /riddles/. Bajalice predsavljaju magijska prizivanja bajanja i vracanja, u stvari to su paganske molitve u stihu, kojima je germanski seljak zeleo da moli nevidljive sile, najcesce u poljoprivrednim radovima, da mu pomognu.

Zagonetke su sacuvane u knjizi Eziterski rukopis. Neke su prevedene sa

latinskog, a neke pripadaju usmenom narativnom stvaralastvu. Postoje i rane junacke pesme – pesnicki zapisi o istinitim dogadjajima iz

borme anglo-saksonaca protiv severnih osvajaca. ANGLO-SAKSONSKA HRISCANSKA POEZIJA Novija anglo-saksonska poezija nosi izraz manastirske sredine u kojoj je nastala. To su sve, po nameni, pobozne i didakticke poeme na teme iz Biblije i o zivotu svetaca. Ova poezija izrazava se i zadrzava aliterativni raspolovljeni stih, i stilske osobine starije poezije, pa cak tematski zadrzava tradicionalni paganski stav prema zivotu. Najznacajniji autori su bili Kedmon, Kinvulf. O autrima anglo-saksonske hriscanske poezije znamo samo da su bili monasi ili kaludjeri. Po imenu su poznati samo Kedmon i Kinvulf.

10

O Kedmonu znamo ono sto prica anglo-saksonski istoricar Bid. U svojoj knjizi “Crkvena istorija naroda Angla”, Bid kaze da je Kedmon bio govedar u manastiru Vitbiju.

O Kinevulfu nema drugih podataka osim da je potpisivao svoje poeme i

pisao runskim slovima iz germanskog pisma. Na osnovu njegovih tekstova, nagadja se da je on bio crkvena licnost i Nortambriji. Verovatno u drugoj polovini 8. veka. Njegova dela nose pecat, jaci nego ostala hriscaska poezija. Poznata dela su mu poeme Andreas, Elene, Juliana... Ta dela predstavljaju prepricavanje ili preradu biblijskog i hriscansko legendarnog materijala. Kinevulf se vise od Kedmana sluzi stereotipnim ukrasima anglo-saksonske poezije. Njegova duza dela nemaju cvrste kompozicije i zato deluju razvuceno.

Treba istaci Elene, obimnu obradu poznate legende o tome, kao je Jelena,

majka cara Konstantina, trazila krst na kome je Isus Hrist bio razapet. Kinevulf poemu zavrsava koncencionalno-hriscanskom konotacijom o prolaznosti zivota, Strasnom sudu.

Od ostale hriscanske poeziji mozemo pomenuti jos Gutlak, zivot jednog

ranog anglo-saksonskog sveca, Doomsday, upecatljiv opis Strasnog suda. ANGLO-SAKSONSKA PROZA U ovom periodu gotovo da nema knjizevne proze. Sva prozna dela imaju poucnu ili vaspitnu svrhu, iskljucivo vezanu za hriscanstvo, jer su svi anglo-saksonski pisci bili crkveni ljudi. Te je i jezik kojim je pisano bio latinski. Proza na anglo-saksonskom jeziku pojavljuje se kasnije. LATINSKI PISCI Najvazniji prozni pisac na Britanskom ostrvu bio je keltski monah Gildas (6. vek), koji je ziveo u doba naseljavanja anglo-saksonaca. U svojoj latinskoj Istoriji Britanije, on opisuje nevolje Brita zbog anglo-saksonske najezde, i daje podatak koji je kasnije posluzio za stvaranje legende o Kralju Arturu.

Prvi anglo-saksonac koji je pisao na latinskom bio je episkop Aldhelm (7. i 8. vek). Napisao je vise teoloskih dela kako u prozi tako i u stihu, medju kojima se istice njegova Pohvala devicanstvu, Poslanica Altfridu, kralju Nortambrije, sa oko 100 zagonetaka. Za Aldhelmov stil karakteristicno je da je on u svoj latinski jezik uneo anglo-saksonske pesnicke figure, pa cak i aliteraciju.

11

PRECASNI BID Bio je najznacajniji pisac ovog perioda. Ziveo je u Nortambriji, gde je vladao uticaj keltske crkve i Bid je gotovo citav svoj zivot proveo u monastvu. Zbog svetog, pokajnickog zivota u manastiru, dobio je nadimak Precasni. Napisao je oko 40 dela (himne, pripovetke, rasprave) i to englesku istoriju. Najznacajnije je delo Crkvena istorija naroda Angla, koje je dovrseno 731. godine. U tom delu, koje sadrzi 5 knjiga, Bid izlaze istoriju Britanije od Rimskog osvajanja do 731. godine. Posebno se zadrzavajuci na pokrstavanju anglo-saksonaca, i raspravama izmedju rimske i keltske crkve, tako da ni ovo nije istorija u klasicnom smislu, vec sadrzi mesavinu istorije, cinjenica izrazavanje osecanja prema ratnicima… Bidova istorija je jedan od najznacajnijih izvora za istoriju anglo-saksonaca. ANGLO-SAKSONSKA PROZA (9. – 11. vek) Gotovo sva anglo-saksonska proza na anglo-saksonskom jeziku potice iz kasnijeg staroengleskog perioda (od druge polovine 9. veka do 11. veka). Sav prozni rad u ovom periodu potice iz Veseksa, kraljevine koja se najduze odrzala, a za ocuvanje i razvoj pismenosti najevecu zaslugu ima kralj Alfred koji je vladao Veseksom (971-901. godine). Velski monah Aser, kraljev ucitelj, napisao je Alfredovu biografiju, te se zato dosta zna o ovom kralju. Kao kralj resend a u svojoj zemlji pospesi pismenost i prosvetu, Alfred je poceo sam da prevodi sa latinskog i to one knjige koje su mu izgledale najvaznije: Historia Universalis – geo-istorijski udzbenik, ili jos vaznije delo Bidovu Crkvenu Istoriju. Bio je to slobodan prevod, s obzirom na cinjenicu da je kralj izbacivao i dopisivao ova dela po nahodjenju. Iako je Alfredov knjizevni i prevodilacki rad imao skromnu vrednost, kao vodju i prosvetitelja mozemo ga smatrati najznacajnijom licnoscu ovog anglo-saksonskog perioda. Osim proze, razvijala se i anglo-saksonska hronika. Postoji delo “ Anglo-saksonska hronika”. U kulturnom, jezickom i istorijskom pogledu ovo delo je najvazniji spomenik srednjeg doba Alfredove vladavine. Hronika je sacuvana u vise verzija i rukopisa. Najbolji je primerak iz 1154. goidne, doba Henrija II. Osim sto dobrano zalazi u Normanski period, pokazuje i izvesne jezicke promene koje su se tada desavale. Iz razloga sto hronika nije samo dokumentaeno nabrajanje dogadjaja ve i izucavanje opste narodnog osecanja, ona nije samo izvor podataka i jezicka cinjenica vec i delo odredjenih knjizevnih vrednosti. Osim Alfreda, oni koji neguju prozu uglavnom pisu da i zadovoljili prakticne potrebe crkve (propovedi). Poznata su dva pisca: Wolfstan i Elfrik.

12

Prvi pise o Danskim pustosenjima a drugi koji je bio pat napisao je prvih 7 knjiga Bibilje (prevodi) i Dijalog (dijalog predstavnika svih drustvenih slojeva). KNJIZEVNOST POSLE NORMANSKOG OSVAJANJA 1066. GODINE Kada je poslednji anglo-saksonski kralj Harold poginuo 1066. godine u bici kod Hejstingsa, a Vilijem Osvajac stupio na presto, on dovodi novo plemstvo, novu kulturu i novi jezik. Politicki zivot u Britaniji obelezen je brakovima izmedju kralja i velikasa. Kralj je tezio centralnoj vlasti, koja je narodu tesko padala te su cesto dizane bune i borbe proiv te tiranije. Tokom srednjeg veka, feudalni poredak se zasniva na posedovanju zemlje. Neprestano lokalno ratovanje, bezakonje, prisiljavali su narod da traze zastitnike u lokalnim velikasima U duhovnom zivotu Engleske, posle Normanskog osvajanja, crkva i dalje igra odlucujucu ulogu. Rimska crkva imala je najmocniju organizaciju pred kojom je drzava imala pdredjeni polozaj. Mnogi engleski kraljevi bili su nezadovoljni, razili su veca prava za seve u odnosu na, i zbog Kenterberijskog nadbiskupa ali i zbog konstantnih povecanjanja novacnih nameta koji su bili duzni slati Rimu. Poznat je sukob Henrija II sa papom, u kom je Kenterberijski arhiepiskop Tomas Beket zastupao interese Rima. Sukob se zavrsio ubistvom Beketa u katedrali, ali i njegovim proglasenjem za sveca. Na grob ovog domaceg sveca iz 12. veka isli su da se poklone hodocasnici iz Coserovog dela Kenterberijske price. Posle pobede nad Henrijem II, papa je izgubio uticaj na kraljeve, od sina Henrija II, kralja Dzona. Ipak, kod naroda, crkva i dalje vrsi veliki uticaj. Snabdevala je presto najvisim cinovnicima, osnovala je univerzitet u Oksfordu i Kembridzu. Zahvaljujuci crkvi, u zapadnoj Evropi usvojen je jedinstven jezik: latinski. Izmedju 11. i 16. veka, knjizevnost koja je pisana u engleskoj, bila je na latinskom, francuskom i engleskom jeziku. U vezi sa temama i motivima najvise obradjivanim u ovom periodu izmedju bitke kod Hejstingsa i 100-ih ratova Ruza, namece se podela na religioznu i svetovnu knjizevnost. Za potrebe crkve pisane su parafraze Biblije, crkvene propovedi, tzv tipici – crkveni pravilnici, himne, lirske pesme poboznog sadrzaja... Svetovna poezija bila je zastupljena u nekoliko zanrova. Negovani su junacki spev, hronika i viteski roman, alegoricni spev i kraca prica u stihu – fablio, rasprave u vidu dijaloga – dispute, bestijar – fantasticni opis zivotinja i satira. Postojalo je verovanje da je veliko knjizevno blago unisteno u vreme Henrija VIII, koji je rasturio noge manastire za vreme njegove vladavine. Novija istrazivanja pokazuju da nije ni bilo mnogo cega drugog osim prerada i rukopisa. najstarije religiozno delo je spev Moralna poema iz sredine 12. veka ciji stihovi odisu moralnom strogoscu. Pisac opominje vernike da se priklone hriscanskim

13

vrlinama jer ih u suprotnom ocekuje mucenje u Paklu. Svetovna knjizevnost na engleskom jeziku, kao i religiozna, je pod jakim uticajem francuske knjizevnosti. KNJIZEVNOST NA LATINSKOM JEZIKU Latinska dela ovog perioda brojnija su od francuskih i engleskih, ali samo malim delom pripadaju lepoj knjizevnosti. Uglavnom su to hronike, teoloska, filozofska, politicka dela i dr. U 13. veku cveta sholastika, posebno u Italiji sa prestavnikom Tomom Akvinskim. U Engleskoj se razvija teoloska filozofija a preteca moderne eksperimentalne nauke bio je Frensis Bekon, oksfordski franjevac koji se bavio problemima fizike, uglavnom optikom i alhemijom, ali je kritikoao i rimskog Papu. NORMANSKO FRANCUSKA KNJIZEVNOST Ona je vezana za Anglo-normanski dvor. SLuzila je kao razonoda i odrzavala je srednjovekovne viteske ideale koje su Normani doneli, vec formirane, iz Francuske. Glavna knjizevna vrsta vog perioda su viteski romani. U stvari price u stihu u kojima se pojavljuju fantasticni podvizi vitezova, najcesce u cast dama ili u slavu hriscanske crkve, borbe protiv Arapa i Turaka, sto ne moze cuditi jer je to doba Krstaskih ratova. Kompoziciju ovih dela cine obicno putovanja. vitez treba da savlada razne prepreke da bi na kraju bio nagradjen. Licnosti se prikazuju primitivno, uvek su prisutna fantasticna bica, uz konstantnu upotrebu cuda, carolija i magije, dok motivi podsecaju na bajkovne motive. Viteske romane prihvataju kasnije Engleski pisci. KNJIZEVNOST NA ENGLESKOM JEZIKU Za knjizevnost na engleskom jeziku se prvenstveno vezuju religiozna dela koja imaju versko-poucni karakter. Najvaznije delo se smatra Poema Morale iz 1170. godine. To je pobozna poema u rimovanom cetrnaesterackom distihu, gde se vidi da je nastao prekid sa anglo-saksonskom pesnickom tradicijom, pod francuskim uticajem, pa je uveden jos i slik2 i silabicki stih, dok se aliteracija pojavljuje samo mestimicno.

U toku 13. veka pa sve do polovine 14. veka pojavljuje se znatan broj pobozno-didaktickih dela, ali koja nemaju knjizevnu vrednost. Od viteskih romana, najznacajnija je Legenda o kralju Arturu. Sva se dela oslanjaju na francuske uzore, pa se po tradiciji dele na tri grupe:

2 rima

14

§ Matter of France (price o Karlu Velikom) § Matter of Rome the Great (price o Troji, Aleksandru Velikom) § Matter od Britain (prece o kralju Arturu i vitezovima

Okruglog stola)

Legenda o kralju Arturu se prvi put pojavila u latinskim hronikama (prva polovina 12. veka). Prvi ga spominje Vilijam od Malmesburija, a opsirno o njemu pise Dzefri od Monmalta u svojoj Istoriji Britanije3 1137. godine na latinskom jeziku, sto po kriticarima vise lici na mit fantasticnih bajki nego na istoriju, ali je ipak posluzila mnogim evropskim piscima kao riznica mitskih tema i legendi (Spenseru, Sekspiru, Miltonu...) Neke od prica su i Prica o Brutu, kralju Liru...

Artur se, po legendi, borio protiv Rimljana i Saksonaca. Bio je ozenjen

rimljankom Ginevrom, imao je mac zvani Excalibur i poginuo je zbog izdaje svog necaka Mordreda. Ova legenda kao i ostale price su uglavnom plod maste pa se adekvatno mogu porediti sa nasim junakom Kraljevicem Markom koji se spominje u srpskoj knjizevnosti.

Osim glavne teme, price su cesto prosirivane i dodatnim temama. Lanselot

i njegova ljubav prema Ginevri, Parsifal i trazenje Grala, Tristan i Izolda... samo su neki od primera. U Engleskoj su ove price kasnije obradjivali Malori, Spenser, Tenison, Svinbern...

Od kritike i satire na racun visih klasa i Crkve, prelazilo se na politicku

pesmu koja ce tek u 14. veku postati smelija. U srednjovekovnoj Evropi u 12. i 13. veku pa i u Engleskoj, cvetala je tzv golijardska poezija, koju su pisali klerici lutalice na latinskom ili nekom drugom jeziku. U njihovim satiricnim stihovima, ismeva se hriscanstvo i negira crkvena hijerarhija. Poznata je parodija u stihu Zemlja dembelija u kojoj se ismevaju kaludjerski redovi. Savremeni engleski pisci/pesnici sastavljaju stihove na engleskom jeziku i pripremaju procvat do koga dolazi u 14. veku. KNJIZEVNOST COSEROVOG DOBA (1340 – 1500) U ovom periodu na Englesku uopste, na njenu materijalnu, duhovnu i kulturnu stranu, a posebno na knjizevnost, veliki uticaj izvrsila je Italija,gde u 14. veku pisu poznati pisci Francesko Petrarka, Djovani Bokaco. Sa pocetka 14. veka (1308. godine) rimski Papa prisilno prelazi u francusku u grad Avinjon u juznoj Francuskoj i papska stolica tu ostaje sve do 1377. godine. Oaj period je poznat kao Avinjonsko ropstvo Papa. U isto vreme ugled papstva u Engleskoj slabi, sto je povod za otvorenije istupanje pristalica crkvene reforme. Vrlo vazan dogadjaj

3 Takodje poznata i kao Istorija Britanskih kraljeva

15

je pronalazak stamparske masine u prvoj polovini 14. veka, koje dolaze u Englesku vec krajem veka. VAZNI DRUSTVENO-POLITICKI DOGADJAJI U ENGLESKOJ

Englesku zahvata strasna epidemija kuge 1348-49. tzv black death period. Za vreme trajanja epidemije stradala je gotovo trecina ukupnog stanovnistva. Zbog smanjenja stanovnistva, radna snaga je postala retka. Sve je veci broj slobodnih seljaka ciji je polozaj i dalje bio tezak zbog tzv. 100-godisnjeg rata izmedju Engleske i Francuske (1337 – 1453), koji se sa manjim prekidima i obnavljanjima neprijateljstava zavrsio pobedom Francuske.

Posle zavrsetka rata, seljaci postaju bogati ljudi, zbog prestanka ratnih

izdvajanja. Osokoljeni, seljaci postaju sve obrazovaniji te su 1381. godine poveli organizovanu pobunu protiv feudalizma, koja prvo izbija u Kentu i to na celu sa Votom Tajlerom. Seljaci su uspeli da privremeno zauzmu London. Pokusali su da iznude zadovoljenje svojih zahteva od kralja Ricarda II4 i na sastanku, vodja seljaka, Vot Tejlor biva ubijen. Ovaj dogadjaj je bio dovoljan da se seljaci-odmetnici demoralisu i na kraju raspuste. Iako neuspela, buna je imala za posledicu jos brze nestajanje feudalnih odnosa na selu.

Po zavrsetku 100-godisnjeg rata, u Engleskoj nastupa period unutrasnjih

razmirica medju krupnim feudalcima, period poznatiji kao Rat crvene i bele ruze. Ovi sukobi traju od 1455 – 1485. godine. To je bila borba izmedju dinastije Lankaster i Jork. Ratovi ruza su imali za posledicu skoro potpuno unistenje krupnih feudalaca, cime je omoguceno stvaranje centralizovane monarhije i jacanja nove drustvene klase – gradjanstva. Stvaranje ovakvog vida monarhije se odigrava za vreme dinastije Tjudora. Prvi predstavnik je bio Henri VII. On je zavrsio ratove ruza, pobedom nad Ricardom III u poznatoj bitci kod Bosvorda.

Ovo je velika prekretnica engleske istorije kada je feudalizam unisten, i

tada nastupa era apsolutne monarhije, brzeg drustvenog napretka i povoljnih uslova za razvoj prosvete i knjizevnosti. Dolazi i do crkvene reforme. POCETAK VERSKE REFORME U Engleskoj je bila jaka teznja za otcepljenjem od Rima i za osnivanjem nacionalne crkve, koju su podsticali i kraljevi. U 14. veku javlja se kao porpagator tih naprednih teznji Dzon Vitklif (1324 – 1384). Bio je teolog, nastavnik u Oksfordu, a svojim spisima i pripovedanjima postigao je veliki ugled. Uzivao je podrsku Ricarda II. Viklifovi glavni stavovi u latinskim i engleskim teoloskim delima, bili su za nacionalnu crkvu, za potcinjavanje crkve drzavi, za Sveto pismo

4 Ricard Lavlje Srce

16

kao vrhovni autoritet hriscanstva, ali i priblizavanje Crkve narodu. Ovakva mera se postize prevodom Svetog pisma na engleski jezik. Osnovu evropskog protestantskog pokreta cine ove ideje. Protestantizam je bio rani ideoloski izraz gradjanstva. Viklifovi najznacajniji doprinos razvitku engleskog jezika je prevod Biblije 1382. godine. To je razlog sto se on smatra ocem evropskog i engleskog protestantizma. KNJIZEVNOST 14. VEKA U ENGLESKOJ U 14. veku koje je inace veliko doba engleske knjizevnosti, knjizevnost je po svojim karakteristikama jos uvek srednjevekovna, ali nije vise u senci crkve niti je strogo vezana za didakticku svrhu. To posebno vazi za Coserovo doba koji je dominirao ovim periodom. Coser po mnogo cemu ide ispred svog vremena dok se stvarnost ovog perioda vise ogledala u delima njegovih savremenika Langlanda i Gauera, zatim delima anonimnih pesnika poeme Pearl (biser, biserka) i price Ser Gavin and the Green knight (ser Gavin i zeleni vitez). LANGLAND, PESNICI BISERKE Obnova aliterativnog stiha i dela, su znacajna po formi, istorijski i knjizevno. Sve sto se zna o Vilijamu Langlandu, potice iz pojedinih pasusa njegovog dela. Delo se zove Vizija Petra Oraca (The vision of Piers the Plowman) gde on uzgred navodi neke cinjenice o sebi. Prema nagadjanjima istrazivaca Langland je ziveo 1330 do 1400. godine. Bio je siromasan svestenik nizeg reda i ziveo je u sirotinjskoj cetvrti Londona. Vizija Petra Oraca je alegorisjki ep sa oko 7000 stihova podeljenih u 20 pevanja (pasusa). Forma epa je arhaicna iako je u Engleskoj citav vek ranije prihvacen silabicni slikovani stih. Naizgled se vraca anglo-saksonski aliteratini stih sa 4 akcenta. Izraz mu je jednostavan, nije kitnjast, jer je ideolosko didakticka namera bila vaznija od umetnickog oblika. Iako mu je stil prost, sirov, Langland ipal nije narodski pisac. Njegova ucenost se ogleda u mnostvu latinskih izraza i citata tako da neki delovi epa izgledaju kao dvojezicki tekst. Langlandovo delo bilo je primer vrlo popularnog srednjevekovnog umetnickog postupka, odnosno vizije u snu, kao okvira pricanja. Delo predstavlja citav niz vizija i snova. Drugi znacajan umetnicki postupak je alegorija, prikazivanje apstraktnih pojmova i ideja. Neke Langlandove alegoricke predstave su vrlo uspele. Npr. njegove slike smrtnih grehova, slika vlastitih misli (“misli coveka slicnog meni”). Kompozicija samog dela je katakteristicna, prvi seo je vizija o Petru oracu, zatim sledi slikanje tri stepena hriscanskog zivota (bezgresnost, crkvenog klera koji je sklon gresima i najzad, smrtni gresnici). Iznad ova tri stepena stoji Hrist kao

17

idealni simbol savrsenstva, svih vrlina. na zemlji, savrsenstvo predstavlja Petar orac, simbol seljaka i ujedno vid samog Hrista, tako da delo ima i socijalnu notu. PEARL-ANONIMNI PESNICI

Pearl, biser, je alegoricna pesnicka vizija u okviru sna. Pisana je u slozenoj formi, stih je aliterativan sa 4 akcenta, i svaka nova grupa strofa pocinje zavrsnim recima predhodne. Poema ukupno ima 20 grupa strofa (101 stofa, 1212 stihova). Na praznik u avgustu mesecu, pesnik je zastap u divnom vrtu u kome je izgubio svoj “biser” tj. mesto gde je umrla njegova cerka Margareta (na latinskom oznacava biser) kada je imala dve godine. U viziji, pesnik gleda divan pejzaz, preo reke, gde ga devojka, vec odrasla njegova cekrka, ceka. U osnovi je slika Raja. Devojka je obucena kao kraljica i u poemi najveci deo zauzima razgovor izmedju pesnika i cerke. To je razgovor koji je vodjen u duhu hriscanske teologije, gde ga cerka prekoreva sto tuguje za njim, prikazuje mu “nebeski Jerusalim”. transcedalnu utopiju blazenstva. Pesnik bi hteo da predje tu reku i pridje devojci, ali se pritom budi i teska srca se miri sa stvarnoscu. SER GAVIN I ZELENI VITEZ To je poema od 2500 stihova, a po sadrzaju je viteski roman. Podeljena je u 4 dela i ima mnogo jednostavniju formu od Bisera. Nema ponavljanja predhodnog stiha. Na novogodisnju gozbu u Arturovom zamku upada cudni dzin – zeleni vitez, i trazi da mu neko od vitezova odsece glavu. Ser Gavin to radi, ali vitez ostaje ziv i obavezuje ga da za godinu dana dodje u zelenu kapelu da mu se vitez revansira. Najveci deo poeme je Gavinovo putovanje do zelene kapele. Isti motivi kao i u svim drugim viteskim romanima su prisutni: iskusavanje hrabrosti, vrlina. Postavljanje raznih zadataka od strane dzina i njegove lepe zene, carobnice Morgane. Gavin izdrzava sva iskusenja osim jednog kada prihvata ponudjeni mu pojas od koga moze postati neranjiv. Obicna ljudska greska za koju prima blagu kaznu i vraca se na Arturov dvor.

Nacin pricanja fantasticne price je vrlo slikovi. Sa zivopisnom slikom godisnjih doba, idealnog junaka, te se zato ser Gavin naziva najboljim engleskim viteskim romanom.

18

DZEFRI COSER (1340 – 1400)

Coseru je odavno dat naziv – otac engleske poezije. Poticao je iz gradjanske porodice, otac mu je bio trgovac vinom. S obzirom na polozaj vinara na dvoru, Coser se preko oca prihvata dvorkse sluzbe, najpre kao paz jednog od princeva, kraljevih sinova, gde ostaje na tom namestenju sve do 1387. godine.

Dve godine kasnije, bio je zarobljen u ratu u Francuskoj i vec sledece

godine pusten da se vrati u Englesku jer je kralj platio trazenu sumu za negov otkup. Kasnije, ucestvuje u mirovnim pregovorima izmedju zaracenih strana, boraveci u Francuskoj. 1372. godine Coser je otisao u diplomatsku misiju u Italiju, gde se upoznao sa delima Dantea, Petrarke, Bokaca, njegovih velikih uzora u knjizevnom stvaralastvu. 1389. godine postaje nadzornik na dvoru. Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. Coserov knjizevni rad deli se na 3 perioda prema temema i uticajim apod kojimaje pisao:

§ francuski period (do 1372.godine) § italijanski period (do 1385.godine) § engleski period (do smrti, 1400.godine)

Dzefri Coser je pesnik kome je odavno dat naziv “otac engleske knjizevnosti”. RANI, FRANCUSKI PERIOD

Coser pise u svom ranom periodu ugledajuci se na srednjovekovne francuske pesnike, na francuske romane i bajke. Sa francuskog prevodi „Roman o ruzi“ (glavno delo, koje oslikava ceo njegov rani period) sam pise delo „Knjiga o vojvotkinji“ (The book of Duchess) iz 1369 godine. Ovo je alegorijska pesma povodom smrti vojvotkinje Blanse, zene Coserovog zastitnika Dzona od Gonta. Delo je napisano u stihu i po francuskim uzorima, ali vec sa specificnim Coserovim crtama (isticanje ambijenta, prisutnost likova i njihova upectljivost). Autor prica kako je zaspao citajuci knjigu o Kejnsu i Holkiomi. To su bili supruznici koje je smrt rastavila, dakle simbolicno nagovestavanje teme. U snu se pesnik nadje u dvorcu u kome gleda slike iz trojanske istorije (ovo ne odgovara temi, uplitanje u gradju neke druge price, to je karakteristika svih romana tog perioda), vidi lovce i stene koje ga vodi do sume, gde srece nepoznatog viteza u crnom. Tek tada mu on prica o svojoj tragediji, ljubavi prema zeni, a na samom kraju poeme saznajemo da je ona mrtva. Delo je vrlo razvuceno, jedino sto je znacajno, je zivost pojedinih opisa i versifikacija. SREDNJI, ITALIJANSKI PERIOD

70-ih godina 14. veka, Coser poslovno odlazi u Italiju, i to umnogome utice na njegovo knjizevno delo. Literarni postupak dobija na vaznosti i ugledu, a

19

najznacajniji je rad na narodnom jeziku a sa njim i individualna obrada likova. Najznacajnjije delo ovog perioda je Troil i Kriseida, nastalo 1385. godine, u godini koja se smatra vrhuncem njegovog stvaralastva. Delo je zasnovano na Bokacovoj prici sa zenskim likom iz trojanskog rata. Same ljubavne price o Troilu i Kriseidi nema u delu Homera. Kao i Troilov prijatelj Pandar, Homer ga ne pominje u svom delu. Prica nastaje kasnjije, da bu srednjev veku dobila oblik koji ce posluziti Bokacu, koji pise Il Filostrato, koje ce Coser do pola prevesti. troilova ljubav podlozna je kodeksu sluzbe Kriseidi. Coser u delo unosi rasprave intelektualne prirode kojih kod Bokaca nema i tako celoj prici daje humoristican ton. Lik Kriseide postaje kompleksniji a Pandar ostaje bez iluzija i vrlo je ironican.

Ovo je spev podeljen u 5 knjiga. Napisano strofom od sedam stihova (ova

novina se dugo zadrzala u knjizevnosti, dobila je naziv jamski pentametar) deseteraca i jedanaesteraca koji se rimuju po semi ababbcc. Coser prvi uvodi tu strofu u englesku poeziju tako da je i dobila naziv, coserova strofa. Coserova versifikacija je neusiljena. Stil mu je lagan, epski, rasprican, na zuri sa pricanjem vec pise lagano, sto se moze primetiti i u Kenterberijskim pricama.

Veliki deo speva cine dijalozi i monolozi glavnih likova, sto ukazuje na

dramsko – psiholoski element, kao element originalnosti. Za vreme Trojanskog rata, u Troji zivi udovica Kriseida, cerka svestenika Kalhanda, koji je, posto od bogova saznaje da ce Troju osvojiti Grci, prebegao u grcki tabor. U Kriseidu se zaljubljuje Troil, jedan od sinova kralja Prijama. Pandar je Troilov prijatelj, ali Kriseidin rodjak. Pandar uspeva da prevarama i lazima spoji Troila i Kriseidu, Troil uspeva da je osvoji i oni potajno vode ljubav. Njihova sreca prestaje kada Kriseidin otac, prilikom jedne razmene zarobljenika, trazi Kriseidu za jednog Trojanskog ratnika. Ona mora da podje u grcki tabor gde joj se udvara Diomed. Posle odvijanja ona mu se ipak privoli. Troil je napusten, razocaran i u boju trazi smrt, ili svoju ili Diomedovu, ali mu to ne uspeva. Kasnije Troila ubija Ahil.

Prica je razvucena u 5 delova. U prvoj knjizi Coser daje ekspoziciju.

Upoznajemo se sa Kalhandovom istorijom, Troilovom, Kriseidinom i Pandarovom. U drugoj knjizi Pandar uspeva da zainteresuje Kriseidu za zaljubljenog Troila i ugovara im prvi sastanak. Druga knjiga se zavrsava pricom u kojoj Troil lezi, toboze bolestan i ceka da mu Kriseida dodje da ga poseti a cuje dosaptavanje Kriseide i Pandara. U trecoj knjizi pozitivni razvoj radnje dostize kulminaciju – opis vodjenja ljubavi. U cetvrtoj kjnjizi nastaje ono sto Aristotel naziva peripetijom – nagli preokret sudbine koji razbija ljubavnu idilu. Najjace je ovde izrazen psiholoski momenat. U petoj knjizi radnja neverovatnom brzinom tece ka raspletu. Na pocetku knjige Kriseida je odvedena u grcki tabor, a nakon toga, najvise se opisuje Troilovo tugovanje, ocekivanje njenog povratka do konacne istine da ga je Kriseida prevarila. Diomedovo udvaranje prikazano je u samo u pocetnoj fazi. Ono sto je vrlo zanimljivo, i sto Coser daje na kraju pete knjige, je petrarkisticko – hriscansko shvatanje ovozemaljskog i nebeskog zivota. Nakon

20

Troilove pogibije, njegova dusa odlazi na nebo, te on odande visi kakko je nebino i prolazno sve na zemlji. Posebno ono sto Coser zove „ blinde lust“ slepa ljubavna ceznja. Coveka je u stvari dostojna samo ceznja za Hristom i nebeskim zivotom. Tako da Coser u poslenjim stihovima peta knjige poziva mlade da se uzdignu od ovozemaljske i teze nebeskoj ljubavi. Zato se ovo zove hriscanski epilog. Kompozicija speva odgovara kompoziciji realisticnog dramskog dela. Ima ekspoziciju, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Rasplet je sporiji nego sto bi bio u drami. Radnja je razvcena a osnovna slabost kompozicije je u tome sto je tragicni zavrsetak speva nerazradjen, neskladan, i umesto da se tragicnost naglasi ona je ublazena hriscanskim epilogom. Tragicni junak speva je Troil. On predstavlja igracku u rukama Pandara. Pandar se sa njegovim mudrim kombinacijama podseca na lik Jagua u Sekspirovom Otelu. Mnogima je upravo Pandar najzanimljiviji lik. Kod Cosera, on nije samo provodadzija kao npr. u Sekspirovom Troilu i Kresidi, vec je kod Cosera i politicar i covek sa malo moralnih skrupula i iluzija o ljudima, koji je zarad ostvarivanja svog cilja spreman na sve. U Pandaru postoji moralna dilema. Raskorak izmedju ciljeva i sredstava. Moze se posmatrati kao susta suprotnost Troilu. Postaje jasno da Kriseida mora da ode, i Pandar kaze Troilu da treba da nadje drugu devojku, da zivot ide dalje. Ovo je Servantesov detalj koji upotpunjava temu. Suprotnost ideala i prakse. pandar je lik koji u spevu najvise govori. Tako da se njegovi govori smatraju prototipom slatkorecivosti i retorike koja se razvija. Lik Kriseide je lik izdajnicke i lakoumne zene koju vode iskljucivo cula. Ljubav prema Troilu nastaje spontano, Kriseida se moze smatrati i zrtvom Pandarovih prevara te odaje utisak naivne osobe, sto ona u stvari nije. Coser ubacuje u nekoliko mesta lirske opise i to opisuje doba godine i gotovo uvek kod Cosera je to prolece.

U italijanskom periodu osim Troila i Kriseide, Coser pise spev po nazivu

„Parlament ptica“ od 699 stihova. Ponovo je to vizija u snu u kome junak Coserovog speva o snovima biva Ciceronov junak Scipion. Ptice drze parlament i one predstavljaju personifikaciju. Spev se zavrsava lirskom pesmom o prolecu.

Sledece delo je „Legenda o dobrim zenama“ . Prica se da je to delo koje je Coser napisao zato sto je kraljica Ana, zena Ricarda II prigovarala Coseru sto je opisao Kriseidu kao nevernicu i trazila od njega da opise verne i zene sa vrlinama. Coser to cini alu u prologu, ukazuje na porudzbinu tako sto mu se pojavljuje uzorna zena iz grcke mitologije, Alvesta i prekoreva ga sto nepovoljno prikazuje zene i trazi od njega da isprica nekoliko istorija vrlih zena. Spev je dosta obiman, oko 2500 stihova, pisan takodje jamsko – pentametarskim distihom. Najinteresantniji je prolog koji prestavlja otvorenu ispovest, tako da se smatra najoriginalnijim knjizevnim autoportretom. ENGLESKI PERIOD U svojim zrelijim godinama, Coser napusta alegorijske vizije. Pod francuskim uzorima ili italijanskim govori o ljudimai pojavama Engleske 14. veka.

21

O svojoj jednostavnosti, ali i dalje standardnim srednjovekovnim knjizevnim oblicima.Najznacajnije delo ovog perioda su „Kanterberijske price“. ovo je veliko, kapitalno delo sastoji se od niza medjusobno nepovezanih pripovedaka u stihu, kojima je zajednicki polazni dogadjaj isprican u prologu. Uokvireni niz pripovedaka je poznati knjizevni postupak (primer je „1001 noc“, „Dekameron“).

Prolog daje raspored dela. Pesnik srece 30 ljudi u krcmi „Tabard“5 i pridruzuje im se na hodocascu u Kenterberi. Krcmar Bejli predlaze da svako od prisutnih isprica po cetiri price, dve u odlasku i dve u povratku. Predlaze i da on odredi koja je prica najbolja. Delo nije dovrseno, potpunih prica ima dvadeset, dve su prekinute po autorovom planu, a dve su nepotpune. U opstem prologu, pesnik opisuje svakog pojedinca a onda dopunjuje opise tokom pricanja. coser ih vrlo plasticno prikazuje, likovi predstavljaju odredjeni drustveni stalez, tako da pesnik daje siroku panoramu engleskog drustva. Ovaj literarni postupak primenjuje se i kasnije, u klasicizmu.

Same price su predstavnici literarnih vrsta, te nalzimo varijante viteskog

romana, novele, basne, zivote svetaca. Coser preobrazava i neutralizuje motive, uvodi nove strofe i metrike, koje ce posle njega postati standardne u poeziji. Savremenost koju opisuje na satirican nacin narocito osudjujuci licemerje predstavlja vaznu karakteristiku celog dela. Prelazni delovi izmedju prica su ili pohvalni ili podrugljivi. To su u stvari, komentari o upravo ispricanoj prici. Humor, vrlo cesto grub, uvek uspeo i svepristan. od svih ovih prelaznih delova moze se razviti neka mala komedija naravi u kojoj ucestvuje i sam autor pricajuci pricu o Melibeju. Ozbiljna prica o versko – moralnoj raspravi, o tome da li se zlu treba suprotstaviti zlom. Samo jos jedna prica je u prozi, prica seoskog svestenika koja predstavlja propoved gde se raspravlja o sedam smrtnih grehova.

Vitezova prica - ima karakteristike viteskg romana Prica o ser Topazu – parodija na viteski roman Prica o Melibeju – verska debata Prica seoskog svestenika – moralna propoved Igumanijina prica kao i prica druge kaludjerice – price o zivotima svetaca Monahova prica – o promeni ljudske sudbine Oprostioceva prica i Ucenjakova prica – primeri grhova i vrlina Prica zene iz Bata i Vlasteliciceva prica – bajke Mlinareva i Crkvenjakova prica – skaredno saljive price Pozivareva prica – o ljubavnim zgodama, imaju pristup satire Prica kaludjerickog svestenika – basna, prica o zivotinjama

Vitezova prica ima direktan uzor u Bokacovom spevu Tezeida, koju je Coser sazeo i postigao mnogo zivlju radnju. Radnja je smestena u drevno doba

5 tabard, en - kaput

22

Grcke i u njoj figurira legendarni heroj Tezej, kao atinski vojvoda. Zarobljava dva tebanska plemica, Palamona i Arsita i godinama ih drzi u tamnici. Njih dvojica se zaljube u Tezejevu svastiku Emiliju a vide je kroz tamnicki prozor. Nakon tamnicenja oni se nadju i dvobojem zele da rese svoje suparnistvo. Tezej ih sprecava, ali predlaze da za godinu dana svako od njih sakupi 100 boraca i da odrze turnir. U prici se opisuje priprema za turnir. na tribinama se prave tri hrama (hram Venere, Marasa i Dijane). Znacajnu odliku cini molitva vitezova i Emilije u svojim hramovima. Svako od njih dobija obecanje da ce pobediti. Bogovi se sastaju da rese spor. Poslednju rec ima najstariji, najmudriji Saturn, koji predlaze da se zadovolje obe strane. Na turniru pobedjuje Alsid ali odmah zatim pada sa konja i gine, a posel izvesnog vremena zalosti, Emilija polazi za Palamona. Bitan element dela je naglaseno vitesko dostojanstvo narocito onda kada zapadaju u teskoce i jade obicnih ljudi. Coser uspeva da ih uspesno ozivi. Najjaci opisi su opisi hramaova i molitve pred borbu. Tu izbija pisceva dublja poruka. Junaci se preobrazavaju u simbolicne nosioce velikih ljudskih nacela. Palamon u olicenje ljubavne vrednosti, Arsid ratnicke zelje za pobedom. Coserova poruka bi bila da pobedu treba da odnese ljubav a ne mac. Vitezova prica je protkana lirskim razmisljanjima o ljudskoj sudbini sa posledicama. Prica zene iz Bata, njen prolog je mnogo interesantniji od same price. Zena iz Bata simbolizuje sve zene uopste. Njen nezaboravni portret dat je kao portret najpotpunijeg ljudskog bica. Ona je vec pri kraju srednjih godina, vredna tkalja, ali je predstavljena i kao avanturista. Obisla je hodocasca do Jerusalima. vrlo je ostrog jezika i zapovednicke naravi. u svom prologu oan prica vrlo iscrpno kako je zivela sa svojih 5 muzeva i kako ih je sahranjivala. Humoristicko – realisticna prica iz zivota. Mogli bi da je definisemo kao umetnicku studiju bracnih odnosa u gradjanskoj sredini. Ova prica ima folklorni motiv. Vitez mora da pogodi odgovor na pitanje ili ce biti pogubljen. On je kaznjen zato sto je oskrnavio neku devojku. Pitanje glasi: Sta zene najvise vole. Odgovr glasi: PREVLAST, sto se salze sa zakljckom prologa. Da zena postaje dobra svom muzu tek kad joj on prizna prevlast. DZON GAUER On je jedan od pisaca 14. veka, bio je plemic, zemljoposednik iz Kenta. Ptretrpeo je veliku stetu za vreme sejacke bune 1371 godine, te je satiricno opisao tu bunu i naslovio delo Vox clamantis (glas vapajuceg). Gauer uspesno pripoveda u stihu ali po idejama, vrlo krut, konvecionalan i maralista uskih shvatanja. Najpoznatije mu je delo „Ispovest ljubavnika“ Delo je niz prica u stihu gde se vernik ispoveda Venerinom svesteniku pa i jedan i drugi iznose primere tako sto pricaju price o ljubavnim temama. Na kraju se Venera umesa u razgovor savetujuci ga da ne prica o ljubavi jer je ostario te to vise nije tema za njega.

23

KNJIZEVNOST 15. VEKA Umetnicka knjizevnost je siromasna, u 15. veku u narodu se razvijaju dve knjizevne vrste. Obicno su to anonimni pisci i to su tzv. narodne balade (popular balads) – to su pesme koje odgovaraju nasim narodnim pesmama. Druga vrsta su pobozna prikazivanja. Ona predstavljaju osnovu za nastanak engleske drame. POPULAR BALADS Anonimne pesme cija tematika moze biti ljubavnja, viteska i fantasticna. Rec balada potice os reci balare sto znaci plesati. Ova rec je navodila neke istrazivace na tvrdnju sa su pesme kolektivno delo naroda i da su po nazivu nastale spontano, uz igre, obrede na sta nas upucuje i pojava refrena. Tako da je moguce da su ove tvrdnje tacne. Dugo su balade bile usmena dela. Prvi zapisi nastaju u 15. veku. Prva rukopisna zbirka balada (volume) nastaje 1650. godine, a pronasao ju je episkop Tomas Persi, koji je po njoj napravio cuvenu zbirku „Rekvijem stare engleske poezije“ iz 1765. godine. Balade su kratke, epsko – lirske pesme narativne po karakteru. Najpoznatija je njihova umetnicka forma – baladska strofa, koja se sastoji od 4 akcenatska stiha, gde se 4. i 3. akcenat kao i 2. i 4. stih rimuju. Imaju refren, a nekada i dvostruki refren. Nalaze se i balade gde je i citava strofa refren. Napopularnija grupa balada je ona o Robinu Hudu. Sve one govore o podvizima, dozivljajima jedne licnosti iz Servudske sume. Tako da se ove balade mogu smatrati ciklusom. Jedia razlika u poredjenju sa nasim je duzina, njihove su kratke a nase imaju epsku formu. Ima 40 balada. Najpoznatija legenda koju daje Valter Skot u romanu „Ajvanho“ i po njoj Robin Hud zivi krajem 12. veka u doba Ricarda II. Osim refrena, balade imaju objektivnu i bezlicnu pricu, ukrasne epitete i stalne fraze. Najbolje balade vezane su za neki jednostavan, opste ljudski motiv, npr. plemenitost, hrabrost, vernost... Veliki uticaj na englesku knjizevnost balade imaju u rimantizmu kada je napisano mnogo balada („La belle dame sans merci“, Kits) PROZA 15. VEKA Glavni predstavnici su Dzon Mandevil, Vilijam Hakston i Tomas Malori. Umetnicka proza se gotovo i ne stvara u ovom periodu. Pojavljuju se istorijske, pravne, teoloske rasprave... Ser Dzon Mandevil napisao je fantasticni putopis o putovanju u Svetu zemlju i druge drzave Istoka. U putopisu ima mnogo izmisljenih zemalja, bica i dogadjaja. ovaj je putopis preteca zabavne pripovedacke knjizevnosti. Ocem engleske stampe smatra se Vilijem Hakston. Stampao je prvu knjigu – zbirku na engleskom jeziku „Zbirka povesti o troji“ iz 1474. godine. Osnovao je stampariju u Vestminsteru. najvaznije delo koje je stampao haksotn, a pisao ser Tomas Malori „Mort d`Artur“. Arturiva srmt nije

24

samo opis njegove smrti, vec je prozna obrada cikljusa srednjevekovnih viteskih romana o Arturu. Tu je opisan zivot Artura od rodjenja do smrti sa opisanim podvizima svih njegovih vitezova. Pricanje je jednostavno sa vrlo malo ukrasa a paznje je usmerena na same dogadjaje koji su vrlo realisticno opisani. Malorijeva knjiga je vrlo znacajna jer je posluzila kao posrednik izmedju srednevekovnog i modernog sveta prenoseci legendarne i mitoloske teme koje uvek inspirisu iznova (Tristan i Izolda, Parsifal, Poztraga za svetim Gralom...) POCECI ENGLESKE DRAME U 15. veku cveta prvi oblik engleske drame – mirakuli. Prvi zaceci nove drame nastali su, kako u Engleskoj, tako i kod nas i u Evropi, iz liturgije. Da bi se narod vise zainteresovao za bogosluzenje, liturgija je prosirivana dodacima dramskog karaktera. Takve male sceen sa dijalogom nazivane su tropi. Sacuvan je jedan trop na latinskom iz 10. veka – uskrsnji trop i zvao se: „Koga trazite?“. Djakon je bio obucen kao andjeo, sedeo je na praznom Hristovom gorbu i upitao tri zene koje su se priblizavale: „Koga trazite?“. Razgovor se dalje razvija prema jevandjelju. U drugim evropskim knjizevnostima postoje dva naziva za srednjevekovna pobozna prikazivanja: mirakuli i misterije. MIRAKULI

Mirakuli su predstavljali zivote i cuda svetaca, a misterije scene iz biblijske istorije. U Engleskoj se razvijaju samo mirakuli, ali im je tematika biblijska istorija. Engleski mirakuli su vrlo primitivni oblik drame. To su kratki komadi, nema podela na cinove sto ukazuje na nepoznavanje anticke drame. Nemaju dramski razviak: od ekspozicije ka raspletu, vec su to uglavnom ilustracije biblijskih prica. Pisane su rimovanim stihovima razlicitih duzina. Mirakuli su davani u ciklusima, u jednom ciklusu je bilo po 50 mirakula. Sama pozornica na kojoj su mirakuli izvodjeni je bila nalik kolima sa ravnim krovom koja se zvala pagent. Kao uzor sluzile su crkvene slike, gluma je bila primitivna, glumci su bili zanatlije. Sacuvano je samo cetiri ciklusa mirakula: cester (25 komada), Jork (48 komada), Vejkfild (32 komada) i Koventri (42 komada). MORALITETI Razvijeni oblik rane drae predstavljaju moraliteti. To su alegoricno – poucni komadi (teoloski uglavnom ) u kojima, kao licnosti, nastupaju personifikacije vrlina, poroka i teoloskih pojmova. Oni su u stvari propovedi, teolosko moralne rasprave u dramskom obliku. Nastaju u univerzitetskim i crkvenim krugovima, a glumci su bili iz skolskih i univerzitetskih trupa. U 15. veku pisci moraliteta su bili anonimni, a kasnije ih pisu poznati pisci. Svima je osnovna tema borba izmedju vrlina i grehova oko ljudske duse, sa konacnom pobedom vrline. Standardni sizei su bilei rasprave izmedju samih vrlina

25

(milosrdja, istine, mira, pravednosti) ali i dolazak smrti po coveka (primer je Dvorac Istrajnosti, moralni razvitak licnosti nazvane „ljudski rod“ ili humanum genus, od rodjenja do smrti). Iako predstavljaju savrseniji oblik drame od mirakula, ipak nemaju cinove. Neki se dele na 2 dela, ali u njima postoji dramski sukob i rasplet. Najcuveniji moralitet je „Everyman“ nastap krajem 15. veka a stampan je pocetkom 16. veka, tacnije 1529. godine. Tema mu je covekovo umiranje, smrt poziva coveka, on se boji i trazi nekog ko bi ga pratio na tom putu. Svi njegovi prijatelji ga odbijaju, i porodica, i Telesne sposobnosti. Ostaju mu samo personifikovana Dobra dela. HUMANIZAM I RENESANSA Renesansa je raskrsnica u istoriji zapadnog sveta. Svojim negacijama postojeceg ona je vezana za srednji vek iz kog neposredno izrasta i to necim sto predstavlja osnovne odlike poetike renesanse. To je obnova interesovanja za vrednosti antike, u stvari renesansa se nadovezuje na duhovna bogatstva antike. Srednji vek se raspadao u duhovnom smislu (???, vezan za crkvu). Covek renesansnog vremena u otporu prema normama srednjeg veka, morao je traziti oslonac u necemu sto u stvarnosti jos nije bilo prisutno, ali je potencijalno egzistiralo: narodna kultura, usmena knjizevnost na narodnom jeziku, pisana knjizevnost na narodnom jeziku koja je postala dominantna u doba renesanse. Renesansni stvaraoci na prvom mestu su se pridrzavali uzora iz Antickog doba. ti procesi su se odvijali u specificnim istorijskim uslovima. Aristotelova „Poetika“ je najvise posluzila kao uzorni model za obnavljanje antickog misljenja u knjizevnosti. Postala je poznata kasno, 1498. godine je objavljena na latinskom a na grckom jeziku tek 1502. godine. Obnova interesovanja za anticke vrednosti doprinela je razvoju filologije. Uticali su i predrenesansni pisci doba, Petrarka i Bokaco iz Italije. Pisac „Dekamerona“ Bokaco trebalo bi u istoriji poetike da ostane zapamcen po tome sto se borio za odvajanje poezije od teologije. To je jedna od prvih odbrana poezije. Bokaco je isticao tezu da je svrha poezije da zabavi i razveseli i da je onau moralnom pogledu neodgovorna. Ta veza nije nova, sretala se kod Homera, Horacija (njegove „Teze o poeziji“). Bokaco je smatrao da je zadatak pesnija da imitiraju prirodu, Latinska rec imitacije u novom predrenesansnom periodu zamenjuje grcku rec istog znacenja mimesis6. U predrenesansi i renesansi autori se pozivaju na anticke uzore (bilo je u modi). Petrarka ce se npr. najvise pozivati na rimske retoricare Kvintilijana, Cicerona. Zrela renesansa na Aristotela a tek ce u baroku doci na red Platon (Aristotel se pozivao na razum i vestine, a Platon na osecanja, inspiraciju).

U zreloj renesansi Aristotel je postao filozof i eticar od autoriteta. Pesnik je za njega stvaralacko bice. ko sto je Bog tvorac pune stvarnosti, tako je pesnik tvorac novostvorene stvarnosti. Renesansa nije samo otkrivala antiku. Otkrivala

6 mimez – podrazavanje antickih uzora

26

je i covekovu licnost, i njegove stvaralacke sposobnosti. U renesansi pocinje da se govori o jos jednoj funkciji poezije koju bi danasnjim jezikom mogli nazvati ekspresivnom funkcijom u cijoj osnovi je teznja da se izrazi lepota koja se ostvaruje mimezisom – imitacijom ili lepotom reci, lepotom stila, dakle onim lepotama koje spadaju u sferu tzv. druge prirode, one koju pesnik vidi. Renesansni personalizam se tako potvrdjivao individualizmom – originalnost zajedno sa mimezisom.

Razvoju istorije knjizevnosti kao discipline, doprineo je negleski filozof

Frensis Bekon. On je polemisao sa Aristotelom, i nasuprot Aristotelovoj logici koja se zove organon, Bekon je napisao Novi organon. Auprotno Aristotelovom zalaganju za primenu deduktivnog metoda, Bekon se zalozio za primenu induktivnog metoda. promena metoda odrazila se na promenu nacina misljenja o poeziji. Bekon je obratio paznju na konkretno postojanje i zivot knjzevnog dela. Da bi svoje vidjenje poezije izrazio, on uvodi citav niz kategorija koje Aristotelova „Poetika“ nije imala u vidu. To su pre svega uslovi pod kojima je delo nastalo, vreme kad nastaje, prostor i sredina kojoj nastaje. Uz pomoc kategorije prostora, vremena, o poeziji pocinje da se misli na novi nacin. Ovo je period raspadanja feudalnih oblika, privrede, ekonomije, politike, jacanja trgovine. U drustvenom pogledu ovo je doba jacanja gradjanstva i slabljenja uticaja Crkve, a u Engleskoj to se vidi u nastajanju apsolutne monarhije pod dinastijom Tjudora.

Posebno sin Henrija VII, Henri VIII (1509 – 1547). Oni postavljaju sebi za

cilj stvaranje jake, centralizovane drzave. Henri VII je ugusio nekoliko pobuna a Henri VIII je vezivao plemstvo za dvor, razvijajuci zabavni i kulturni zivot na dvoru, zaposljavajuci plemstvo u drzavnoj sluzbi i tako stvarao novo plemstvo od novih, bogatih slojeva drustva. Neki od njih, kao sto je Tomas Mor, su dospeli na najvise polozaje u vrhu drzavne uprave. Pod Henrijem VIII, plemstvo se pripitomilo, prvenstveno zbog sve veceg priliva novca. Feudalni zemljoposednici pretvarali su se u kapitaliste a seljak iz kmetskog prelazi u najamni odnos. Plemici su vrsili ogradjivanje zemlje, pretvarajuci zasebno u komlpleksne centre, u pasnjake radi gajenja stoke, posebno ovaca, jer je ovo bio tadfa vrlo unosan posao i zahtevao je manje radnika. Najvise posledica u ovom periodu imali su seljaci. Ostajali su bez zemlje, posla, kuca, tako da je seljasvo odlazilo u gradove, druge drzave. Manji broj seljaka koji su imali zemlju zvali su se yeomen, jacali su i povezivali se sa gradskom burzoazijom. Apsolutna monarhija u ovom periodu se pokazala kao povoljan izbor zbog obezbedjenja spoljasnjeg mira i unutrasnjeg ekonomskog napretka. Zako je uzivala siru narodnu podrsku, cak vise za vreme Elizabete I nego za vreme Henrija VIII.

Henri VIII je bio poznati tiranin, znacajan po uzdizanje Engleske kao

pomorske sile, po pomorskim istrazivanjima, osnivanju prve kolonije u Americi, Virdzinije. Kao jaka pomorska sila postaje takmac Spaniji i Henri VIII se priprema za obracun sa Spanijom jer u ovom periodu vazi nacelo koje je inace on sam

27

propisao „nacelo kontinentalne ravnoteze“, a koje glasi: nijedna sila u Evropi ne sme da ojaca toliko da ugrozi Englesku. Za Henrija VIII vezujemo i reformaciju Crkve, koja je imala dalekosezne posledice na medjunarodnu situaciju Engleske. U 16. veku reformacija postaje opste evropski pokret. Sa Luterom u Nemackoj 1517. godine siri se na Svajcarsku (predstavnik je Cvingli), na Francusku (predstavnik je Kelvin), Holandiju, Skandinaviju. A u Engleskoj proces reformacije zapocinje Henri VIII. Povod za to se nalazi u njegovoj zelji da se ravede od Katarine Aragonske, za sta mu je trebala papina dozvola, tako da je sukob sa papom bio sve ozbiljiniji i zavrsio se potpunim odvajanjem Engleske crkve od Rima i pape, i Henrijevim proglasenjem za poglavara Engleske nacionalne crkve 1534. godine. nakon 2 godine, Henri VIII je produbio reformaciju tako sto je raspustio sve menastire u Engleskoj, konfiskovao crkvena imanja, rasprodao ih i tako jacao svoju podrsku u zemlji. On se bojao naprednih ideja koje su sirili verski reformatori, progonio ih je, i pristalice Rima a i neke koji su u Englesku nacionalnu crkvu hteli da uvedu ideje evropskog protestantizma. Sin Henrija VIII, Edvard VI, koji je kratko vladao (1547 – 1553) zavrsio je konfiskaciju crkvenih imanja. Sledeca vladarka, Henrijeva cerka iz prvog braka, Meri Tjudor (1553 – 1558), koja je bila rimokatolkinja, pokusala je da unisti reformaciju i Englesku politicki podredi Spaniji udajom za spanskog kralja Filipa II. Vratila je crkvu pod Rimsku vlast, a glavne reformatore Kranmera i Latimera, spalila je na lomaci. Zato su je prozvali Bloody Mary. Ubijena je po nalogu Elizabete I, vanbracne Henrijeve cerke koja 1558. preuzima presto i vlada do 1603. godine.

Elizabeta I se vraca idejama svoga oca, protestantizmu, a rim i Spanija

postaju glavni neprijatelji. Engleska reformacija je svuda pokrenula prevodjenje Biblije na nacionalne jezike. Vec je postojao Viklifov prevod, a Vilijam Tindal radi novi prevod. Kasnije biva progonjen iz Engleske, te se pridruzuje Luteru u Nemackoj i vodi polemiku sa Tomasom Morom. Konacno biva spaljen na lomaci kao jeretik 1536. godine. HUMANIZAM I TOMAS MOR Humanizam u istorijskom smislu „studia humana“ - studija latinskog i grckog jezika i anticke knjizevnosti koju humanisti u 15. i 16. veku ponovo otkrivaju jer je u srednjem veku bila zanemarena. Humanisti su istrazivaci i tumaci anticke knjizevnosti. Neki od njih i mislioci koji se nadahnjuju filozofskim idejama. Renesansa je francuska rec sto znaci preporod. Pocinje procvat knjizevnosti i umetnosti u Evropi uopste. Od 15. do 17. veka se ravija u razlicitim poljima umetnosti: U Italiji (koja se smatra kolevkom renesanse) najjace na slikarstvo i vajarstvo, U Engleskoj na dramu i poeziju. Humanizam je internacionalan i koristi latinski jezik, renesansa razvija nacionalni jezik i nacionalne umetnicke osobenosti svakog naroda. rako se stavovi humanista i renesansnih umetnika u mnogome razlikuju ali imaju i zajednicku odliku, da su nosioci velikog drustvenog pokreta, stvaranje svetovne kulture suprotstavljeno feudalizmu, Crkvi i ideologiji.

28

U Engleskoj se humanizam pojavljuje krajem 15. i pocetkom 16. veka za razliku od Italije, tek 1580. godine u Engleskoj pocinje da cveta knjizevnost. Najznacajniji humanista je Tomas Mor. One je napisao gramatiku za princezu Meri, preveo dela Galena – antickog lekara a uporedo sa njim istakao se i Vilijem Grosin, nastavnik grckog u Oksfordu koji je boravio u Italiji. Dzon Kolet, rani humanista, boravio je takodje u Italiji. Bio je dekan crkve sv. Pavla u Londonu i nije bio samo propagtor humanizma, vez i zastupnik ideje o verskoj reformaciji. Napisao je gramatiku latinskog, a razvitku humanizma u Engleskoj najvise doprinosi holandski humanista Erazmo Roterdamski (ziveo do 1536). Druzio se sa Tomsom Morom od 1511 do 1514. godine. Roterdamski je predavao grcki u Kembridzu. Bio je uemren pristalica. Nije bio za unistenje katolicke internacionalne organizacije sto je navuklo bes Lutera i protestanata na njega. Tomas Mor je sa svojom „Utopijom“ stekao svetsko ime. Rodjen je u Londonu 1478. godine u bogatoj gradjanskoj porodici (otac mu je bio kraljevski sudija), ucio je tzv. Gamaticku skolu, bio paz kod kardinala Mortona, kasnije njegovog mecene, studirao je u Oksfordu, koji je posle dve godine napustio i otisao na studje prava po nagovoru oca koja kasnije i zavrsava. 1514. godine dobija titulu viteza, a od 1517. godine prelazi da radi u kraljevskoj sluzbi kao clan senata Henrija VIII. Bio je predsednik Donjeg doma parlamenta, borio se protiv kancelara Vulzija, i po njegovom padu, postaje 1520. godine lord kancelar Engleske. Posto nije odobravao kraljev razvod i odvajanje od Rima, 1532. godine daje ostavku napolozaj, ali Henri VIII smatrajuci ga uticajnim mogucim protivnikom, podize lazne optuzbe za veleizdaju i baca ga u tamnicu gde mu 1535.godine skidaju glavu. „UTOPIJA“ TOMAS MOR Napisao je na latinskom jeziku, prvi put je objavljena u Belgiji 1516. godine i pun naslov je bio: „O najboljem uredjenju drzave i novom ostrvu Utopiji“. Tomas Mor je stampao delo van Engleske zbog straha od moguce odmazde kralja Henrija VIII. Sama knjiga je podeljena na 2 dosta razlicita dela, a poznato je da je drugi deo napisan pre prvog.

Prvi deo Utopije sluzi kao uvod i postavlja okvir pricanja i sadrzi aktuelne

teme a drugi deo govori o drzavnom uredjenju Utopije i nije vezan za neposrednu sadasnjost. Knjizevno interesantniji je prvi deo Utopije, u njemu Mor opisuje susret i razgovor sa ucenim moreplovcem Hitlodejem koji postaje glavni narator i iznosi sve ono sto Mor nije zeleo da iznese u javnost pod svojim imenom. Kritikuje savremene vladare i njihov metod vladanja, feudalnu vojsku, engleske zakone, socijalna zla. Kritika je u ovom delu knjige vrlo ostra, humana i recita. Iz nje Mor, odnosno Hitlodej izvodi zakljucak da ce ljudsko drustvo moci

29

da bude pravilno uredjeno tek onda kada sva imanja postaju zajednicko vlasnistvo.

U drugom delu Utopije, opisano je izmisljeno ostrvo Utopija, gde je

uspostavljen idealan sistem komunizam. Utopija potice od 2 grcke reci: topos –mesto i u – negacija, ne. Tako da bi prevod bio nemesto iliti nepostojeci grad. Utopisjko drustvo je u sustini komunisticko. Svi proizvodi su zajednicki i dele se prema potrebama. Svi stanovnici imaju obavezu da rade 6 sati dnevno. Svi organi vlasti su izborni, nema novca, postoji opsta jednakost...

Delu nedostaje element tehnickog napretka. utopijska privreda zasniva se

na nivou tog vremena 16 veka kada je knjiga pisana. Mor je zato morao da resava npr. problem odnosa izmedju grada i sela. Resio ga je tako sto svai gradjanski stanovnik mora da provede po 2 godine na selu i poljoprivrednom radu. Problem najtezih i najgrubljih posova resen je time sto ih obavljaju robovi. Dosta robova se nalazi na ostrvu ali najznacajniji element je prostor kome Mor posvecuje najvise paznje, prikazivanje utopijske religije i morala. Tu je Mor bio vrlo slbodouman. Koristio se nasledjem antike, pa recimo, gleda na odnos polova dosta napredno, tako sto u Utopiji medju njima vlada gotovo potpuna jednakost. Mada, akda su u pitanju preljube, ili nacin odevanja koji ne odgovara zahtevima tog vremena onda autor pokazuje izuzetnu srtogost. Utopljani su miroljubivi, nece da ratuju, ako ne moraju. Njihova spoljna politika jako podsecana politiku kapitalisticke Engleske. U stvari, na ostrvu uvek postoji ogranicen broj stanovnika. A kada ih ima vise od predvidjenog broja, onda se vrzi kolonizacija susednih ostrva. Utopija je kao knjizevna tvorevina postala uzor za pisanje fantasticnih putopisa sa odredjenim idejama koje kasnije pise Dzonaton Svift, Vlater Skot...

Ideoloski, Utopija je uzor i predhosnih i kasnijih „Utopija“, recimo od

Fransisa Bekona do Dzordza Velsa i ujedno prvi celovit postupak humanisticog drustva u istoriji. Utopija je odmah stekla veliku popularnost i sacuvala je do danas svuda u svetu. Njeo ime „Utopija“ uskoro postaje opsti pojam sa znacenjem zamisljeni plan savrsenog drustva. Hronoloski posmatranao, kroz periode, Utopija je razlicito tumacena, Morovi savremenici i njegovi potomci shvatali su Utpiju manje ozbiljno nego oni koji su blizi nasem vremenu. Engleski prevod Utopije objavljen je 1551. godine i otad je prevodjena na sve svetske jezike.

POEZIJA RANE RENESANSE U prvim decenijama 16. veka engleska poezija je vrlo siromasna. Dvadesetih godina pocinje se razvijati pesnicki rad na dvoru Henrija VIII. To su dobrim delom lake, lirske pesme koje su pisane da se pevaju, i u toj poeziji ima jos dosta zaostalih elemenata srednjevekovnog ogranicenog i netalentovanog ali

30

se medju dvorskim pesnicima javljaju dva znacajna inovatora (u formalnom i teorijskom smislu stvaranja poezije) Vajet i Sari. Skelton predstavlja mesavinu ova dva pesnika. SKELTON JOHN Studirao je i na Oksfordu i na Kembridzu. Istakao se kao ucen covek tako da je jedno vreme bio i ucielj princa, kasnije kralja, Henrija VIII. Zato je posle uzivao kraljevu naklonost iako je bio satiricar vrlo ostrog jezika, druzio se sa Erazmom Roterdamskim i humanistima, prihvatio donekle njegove ideje, ali je po osnovnom karakteru blizi srednjevekovnoj poeziji. Skelton je napisao vise satiricnih poema. Mozemo izdvojiti pesmu „Kolin Klut“ iz 1519. godine sa likom veselog skitnice koji kritikuje crkvene velikase. Najuspelija mu je poema (parodijska) „Knjiga Filipa Sparoua“ gde opeva smrt vrapca po ugledu na jednu kratku lirsku pesmu. Uz ove poeme napisao je i „Magnificance“ – moraliteti takodje nastali 1516. godine, ali kasnije, uz pomoc vrlina nalazi pravi put, pa je ovo odlika renesansnog perioda, osnovna ideja – prosvetljenje. Skeltonov stih je kratak, akcenatski, od dva ili tri akcenta, promenljivog broja slogova. U njemu se najvise isticu slikovi, ili rime. Kriticari smatraju da ih ima previse. Ta dosta primitivna vrsta metra bila je pogodna za humoristicnu poeziju ali ne i za ozbiljna dela. Skelton je najuspeliji kao humorista i satiricar ali je njegova tematika bila usko vezana za tadasnje aktuelnosti, te se moze reci da je zastareo. SER THOMAS WAETT Rodjen je u Kentu u plemickoj porodici i oko 1520. godine zavrsio je studije na Kembridzu. Postao je magistar, otada je najveci deo zivota proveo kao dvoranin u kraljevoj sluzbi. Odlazio je vise puta sa diplomatskim misijama u Francusku, Flandriju, Italiju, bio je cak i u vojnoj sluzbi i kao mnogi dvorani Henrija VIII bio je vise puta optuzivan i zatvaran. Nekoliko godina pre smrti, uklonjen je sa dvora ali je umro prirodnom smrcu 1542. godine. Jedan deo Vajatovih pesama objavljen je vise godina posle njegove smrti u zbirci koja se zove „Tatelov zbornik“ sredinom 16. veka. Kada je vajat bio u Italiji, vladao je jak Petrtkin uticaj, dok jeu modi bilo pisanje soneta. Ovu formu lirske poezije u Englesku donosi Vajet i njegovi soneti su uglavnom bili prevodi ili prerade Petrarkinih soneta s tim sto se njegova originalnost ogleda u nacinu na koji ih on prevodi. Najuspelije su mu kratke lirske pesme sa ljubavnom tematikom u kojim on eksperimentise uglavnom sa kratkim stihom. Dikcija je vrlo jednostavna, potpuno bez ukrasa tako da ove pesme postizu utisak svojom jezgrovitoscu, ali i originalnim ritmom.

31

HENRY HOWARD (EARL OF SURRAY) Henry Howard po svojoj plemickoj tituli dobija nadimak i u svemu je bio nastavljac Vajetovog pesnickog stvaralastva. Rodjen je 1517. godine u aristokratskoj porodici. Druzio se tokom detinjstva sa vojvodom od Ricmonda (nezakonitim sinom Henrija VIII) i to prijateljstvo je zabelezio u autobiografskoj pesmi „In Windsor castle“. Kao i Vajet, Sari je svoj zivot proveo u sluzbi kralja, uglavnom vojnoj. Vec 1536. godine ucestvuje u gusenju jedne katolicke pobune a kasnije ga nalazimo kao vojnog komandanta u Francuskoj. Kad je izgubio prvu bitku, prvo je lisen komande, zatim uhapsen, optuzen za izdaju i konacno pogubljen 1547. godine. Ni Sari nije nista objavljivao za zivota, vec je glavnina (40-ak peama) stampana u vec pomenutom zborniku radova koji u naslovu nosi i Sarijevo ime. Pisao je sonete, lirske pesme za muziku i pesme razlicitog metra na uglavnom petrarkisticne ljubavne teme. U svojim najboljim pesmama on pokazuje vise pesnicke lakoce nego Vajet. Osim sto je cesto povrsan i ostavlja nedovrsene pesme. Najpoznatija mu je pesma „ Description of spring“.

Sari je prvi upotrebio tzv. englesku formu soneta. U njoj se posebno istice zavrsni distih. Dok je prvih 12 stihova razlicito rasporedjeno. Recimo, u italijanskom sonetu postoji klasicna forma 4+4+3+3. Engleski sonet je drugaciji: 4+4+4+2. Dok se u italijanskom sonetu koriste samo 4 rime (abba) (abba) (cdc) (dcd) u engleskom sonetu je nesto drugo (abab) (cdcd) (efef) (gg) Tu Sarijevu formu prihvataju svi renesansni pisci u Engleskoj. Pored originalnog rada Sari je preveo drugu i cetvrtu knjigu Vergilijeve „Eneide“. Prevodio je jampskim desetercem koji moze imati i nenaglaseni 11. slog bez rime, dakle, stilom koji ce kasnije biti nazvan blankvers (blank verse, prazan stih). To jenajpoznatija vrsta stila u engleskoj poeziji. njime su pisane gotovo sve renesansne drame (Mletacki trgovac...) DRAMA 1500 – 1580 U ovom periodu konacno se formira drama kao zanr. Renesansna drama jos uvek ne daje umetnicki znacajne proizvode – dela. Na formiranje drame utice najvise humanizam. Elementi klasicne drame koju otkrivaju humanisti. Na formiranje drame ne utice samo humanizam vec i elementi dotadasnje drame – mirakuli, moraliteti i interludi – vrsta koja se razvija bas na pocetku 16. veka. U ovom periodu jos su popularni moraliteti, koje sada pisu obrazovani ljudi, Skelton i drugi. Neki pisci koriste moralitete u poucne svrhe, drugi u njih unose vise komicnih i realisticnih elemenata. medjutim, mnogo veci znacaj u ovom periodu imaju interludi. Pominju se jos u 15. veku, ali nema zapisa, tako da se proucavaju tek od 16. veka. Sam naziv nije sasvim jasan, verovatno je to prvobitno bio neki intermezzo, prikazan izmedju mirakula. Neki smatraju da je to

32

kratki komad koji se prikazivao na gozbama izmedju obroka. Ali onaj iz 16. veka iam vecinom karakter lakrdije, kratkog, komicnog komada i moze se nazvati pretecom rane renesansne komedije. Najbolje interlude je pisao Dzon Hejvud. Bio je zet Tomasa Mora. Bio je rimokatolik i po Elizabetinom dolasku na vlast otisao je u emigraciju. Iako je bio protivnik reformacije crkve, Hejvud ipaku svojim delima vrlo rado ismeva crkveni kler. Ta kritika u o vreme nije bila mnogo aktuelna. hejvudovi interludi cesto su bili preneseni u Englesku i zacinjeni lokalnim humorom. Kao vaznije interlude mozemo pomenuti „The play of the weather“. To je dramski prikaz price o tome kako Jupiter zeli da ljudima da vreme po njihovoj volji, iako ne moze svima da udovolji. Sledeci interlud zove se „Cetiri P“. Takmice se 4 varalice u oprostu grehova u tome ko ce ispricati vecu laz. Pobedjuje jedan od njih koji kaze da nikada nije video zenu, koja je izgubila strpljenje – to je samo dramatizovana anegdota sa socnim humorom. To je takodje i drustvena satira. Hejvudovi interludi su komponovani vrlo primitivno, bez podele na cinove, a nemaju ni mnogo one prave dramaticnosti, vise odisu realizmom tako da utabaju stazu kasnije, pravoj komediji. RANA KOMEDIJA Kasnije komedije prevode se i stampaju po uzoru na klasicne drame grckih filozofa koje su popularne. Imaju veliki uticaj na ranu englesku komediju. jedna od najznacajnijih komedija je ???. Iz ovih objavljivanih i stampanih klasicnih drama engleski pisci uce pravila pisanja drama. Upoznaju se sa podelom drame na cinove, sa drugim dramskim elementima, kompozicije, dijalogom, monologom, vestinom vodjenja radnje, sredstvima za karakterizaciju likova, karaktera. Sve su to isoristili prvi engleski komediografi a uz to je na njihovu tematiku uticala i savremena strana drama pisana na latinskom jeziku. Kao plod tih uticaja ai prva samostalna dela koja se mogu nazvati dramom u pravom smislu javljaju se ’50 ih godina i to su najranije engleske komedije. Prva poznata engleska komedija zove ze Ralph Royster Doyster, prevedeno kao Ralf Hvalisavac. Nikolas Judal je bio autor ovog dela. Bio je nastavnik na Iton koledzu, a 1533. godine je napisao ovu dramu. Ralf lici na glavnu licnost Platonovog hvalisavog vojnika, celo delo moglo bi se nazvati preradom ta cuvene komedije, narocito sto u komad uvodi engleske zene iz naroda i uspeva da dosta verno prilagodi radnju engleskoj sredini. Druga rana komedija – mnogo originalnija i blize engleskom svakodnevnom zivotu je „ Igla Babe Gerton“. Ona je igrana 1556. godine i stampana kasnije. Autor joj nije pouzdano utvrdjen. Pominju se dvojica mogucih kandidata, oksfordski nastavnici i radnja se desava u jednom engleskom selu, i krece se oko jedne sitnice. To je i kasnije detalj koji se cesto pominje u romantizmu, gde se o njima (sitnicama) prica na uzvisenom nivou.

33

Baba Gerton krpi pantalone svom radniku Hodru i izgubi iglu. Kako je igla bila vredna stvar, pocinje trazenje i nagadjanje gde je igla. Da bi pojacao efekat, uvodi skitnicu Dikona u dramu koji uspeva da zavadi ljude. Sve se na kraju srecno zavrsava, i Dikon biva kaznjen. Ovo je jedan pocetak uvodjenja dvorske lude u dramu. RANA TRAGEDIJA Pravilna tragedija sa podelom na 5 cinova sa dramskom radnjom po Aristotelovim pravila. Pojavljuje se dosta posle komedije u Engleskoj. Humanisti su insistirali na postavljanju 3 jedinstva: mesta, vremena i radnje. Prvi pisci tragedija trudili su se da odgovore zahtevima. Prvi anglo renesansni pisci osim grckih uzora, za uzor su uzimali i rimskog pisca Seneku. Oni nisu dobro poznavali grcku dramu, veci uticaj je izvrsio Seneka. Njegovi moraliteti su vise tipa monologa, recitovanje nego sto su scenski.

Sizei tih drama su mitoloski, kao kod Sekspira, ali koji se ne vide na pozornici vec se o njima govori. Glavni motiv radnje je uglavnom osveta. Pored Senekinog uticaja oseca se i italijanski uticaj koji je najizrazeniji kod Sekspira. Zatim je tu uticaj moraliteta koji jos uvek postoje. U ovom periodu moze se pomenuti kao zanimljiva pojava, istorijski komad jednog protestantskog episkopa Johna Bayla, koji se zove „Kralj Dzon“ koji je nesto izmedju moraliteta i pravilne tragedije. Najboljom pravilnom tragedijom smatra se „Gorboduk“ – prva pravilna tragedija, nastala oko 1580. godine. Ovo delo su napisali dvojica pesnika Sakvil i Tomas Norton. Gorboduk je igran u Londonskoj skoli „Inner temple“ pred kraljicom Elizabetom. Napisan je u blank versu koji kasnije prihvataju svi dvorski pisci.

Gorboduk je tragedija osvete sa zenom iz staroengleske istorije. Kralj

Gorboduk deli kraljevstvo dvojici sinova Fereksu i Poreksu. Stariji ubija mladjeg a njega iz osvete ubija starijeg sina. Pobunjeni narod ubija kraljicu o komad se zavrsava nagovestajima za pocetak gradjanskog rata. Drama ima 5 cinova i jedinstvenu radnju7 ali ne postuje jedinstvo vremena8 i mesta9. Kasnije su ta jedinstva vremena i mesta potpuno nestala.

Od klasicnih elemenata kojih ima u Gorboduku mozemo naglasiti podelu

na 5 cinova, ucesce hora i uvodi se postojanje glasnika. 7 jedinstvo radnje – jedna kulminacija, jasno odvojena 8 jedinstvo vremena – radnja mora da se odvija u 24 casa 9 jedinstvo mesta – radnja se mora odvijati u istoj prostoriji

34

TRAGIKOMEDIJA Osim ciste tragedije, tu je i tragikomedija. To je tragedija sa komicnim elementima. Tomas Preston, kembridzki nastavnik, napisao je komad „Kambisis-kralj Persije“. U podnaslovu stoji „Zalosna tragedija pomesana sa mnogo prijatnog veselja. Komad je zasnovan na Herodotovom pricanju o zlocinima i pogibiji kralja Kambisa, a zanimljivo je to sto sadrzi sve glavne elemente zrele renesanse a to su: uplitanje komicnih licnosti i scena u tragicnu radnju, mnogo ??? prizora, prikazivanje na pozornici, hronicarska kompozicija dela... ZRELA RENESANSA – SEKSPIROVO DOBA (1580 – 1625) Ovo je najplodniji period knjzevnosti. Nesto nalik romantizmu u 19. veku. Kao granica ovog perioda uzeta je 1625. godina koja je godina smrti kralja Dzemsa I. U knjizevnom pogledu stvaralastvo znacajnih predstavnika ovog perioda je zavrseno. Bekon zavrsava 1625. godine svoje „Eseje“, Sekspirov prvi folio objavljen je 1623. godine.

U ovom periodu u Engleskoj se razvija trgovina, pomorstvo. Engleska u ovom periodu ne izvozi samo vunu, kao do tada, vec i psenicu. Znacajni su prvi kontakti sa Rusijom... Elizabeta I je nasledila Tjudorsku politiku, oslanjala se na gradjanstvo i plemstvo. Borbe protiv Spanije i katolicanstva su vrlo znacajne, jer, i Spanija i Rim pokusavaju da sruse protestantsku vlast u Engleskoj. Spanski kralj Filip II je sa svojom mornariocm „Nepobedivom armadom“ pokusao da izvrsi invaziju Engleske, ali 1588. godine Engleszi pobedjuju „nepobedive“ te obezbedjuju premoc na duzi period. Ova pobeda ojacala je engleski patriotizam i osigurava Elizabeti podrsku sirih narodnih masa. To mozemo zakljuciti posmatrajuci prvenstveno dramu, gde je vrlo cesto glavni lik bila kraljica Elizabeta I. Njen naslednik Dzejms I koji je bio skotski kralj, obezbedio je ujedinjenje Skotske sa Engleskom ali Dzejms I, za razliku od Elizabete ide u raskorak sa ciljevima gradjana i naroda. On na prvom mestu pokusava da se pomiri sa Spancima, progoni puritance koji su bili nezadovoljni i Elizabetinim nedovrsenim reformama crkve, bili su pristalice ucenja svajcarskog refomatora Zaka Kalvina. U kalvinistickoj teoriji najznacajnija je teorija predestinacije. To je verovanje da je svakom coveku unapred odredjeno da li ce dospeti u raj ili u pakao. Renesansni pisci cesto su izvrgavali ruglu puritance zbog njihovog moralizatorstva. Smatrali su da su oni imali negativnu ulogu u razvitku kulture, a pritom je Dzejms I zeleo da bude apsolutni monarh. uveo je teoriju tzv. „bozanskog porekla kraljeva“ koju posle njega zadrzavaju i ostali kraljevi. Dzejms se morao sukobiti sa puritancima tako da je posle tog sukoba veliki deo puritanaca pobegao iz Engleske u Holandiju, Italiju... Sukob izmedju kralja i parlamenta produbljuje se za vreme vladavine Dzejmsa I ali tek za vreme

35

vladavine Carlsa I njegovog naslednika, ovaj sukob prerasta u gradjanski rat. Za `80-te godine 16. veka znacajno je ono sto nam Vilijem Harison u svom aktu koji se zove „Opis Engleske“ prestavlja. Kaze da u Engleskoj postoje 4 vrste ljudi odnosno klase. to su dzentlmeni, gradjani, yoemen i lobors – artificiars. Harison govori o uslovima stanovanja u Engleskoj, opisuje kuce obicnih gradjana koje su sada od cigle i kamena. U Engleskoj raste individualizam. Ljudi sve vise osecaju zelju za licnim uspehom. Kidaju se feudalne veze i klase pocinju da se mesaju. kristofer Marlou slavi ceznju za moci i znajnjem, Bakon hoce da sistematizuje sve nauke, Sekspir govori o ljudskoj prirodi, Rali pise istoriju sveta, Spenser, Sidni, Drejton pisu epska dela... POEZIJA ZRELE RENESANSE – SIDNI I SPENSER Procvat renesanse pocinje delima dvojice znacajnih pesnika Filipa Sidnija i Edmunda Spensera. SIDNI Sidni je rodjen 1554. godine u aristokratskoj porodici, stric mu je bio Elizabetin prvi savetnik lord Lester. Skolovao se na Oksfordu a po Evropi je putovao u Lesterovoj pratnji. Bio je zaljubljen u Penelopu Devere – sestru lorda Eseksa. Upucivao joj je ljubavne pesme. Sidni je kao poslanik kod cara Rudolfa obisao Holandiju, Madjarsku, Cesku, Poljsku. Njegovo poznato delo je „Arkadija“ napisano 1585. godine. Bio je protestant, blizak puritancima, stvarao je planove o ujedinjenju svih protestantskih grupacija koju su bili protiv pape i Spanije. Otisao je u rat u Flandriju 1586. godine gde je smrtno ranjen te iste godine. Sto se tice njegove poezije, najznacajnije delo je „Astrofel i Stela“. Nije objavio nista za zivota. Sve lirske pesme objavljene su u ovoj zbirci koja u prevodu znaci „Ljubavnik zvezda i Zveza“. Pesme su uglavnom ljubavne, upucene nekoj zamisljenoj Steli. Tematika je bliska romantizmu. Pisao je sonete koji su u istoj zbirci, ali su oni sa nesto ozbiljnijom temetikom. Sadrze licna iskustva i nesto sto se moze tretirati opste ljudskim. Ono sto nalazimo u zbirci „Astrofel i Stela“ su samo karakteristicni elementi renesansne lirike, a to su: raznovrsnost u metrickim formama, minimalan stih, mnostvo stilskih figura – metafora i epiteta, simbla i mnostvo elemenata iz grcke i rimske mitologije. Njegovo najpoznatije delo je „Odbrana poezije“. To je prozna rasprava. Bila je objavljena u okviru dela Stivena Gosona koja se zvala „Skola zloupotrebe“. To je bilo delo koje predstavlja napad na moralizatorstvo tadanje savremene drame. Sidinjeve rasprava objavljena je u dva izdanja. Jedno izdanje nosi naziv „Defence of poezy“ a u drugom „Apology for poetry“. To je utvrdjivanje bitnih karakteristika poezije, njenog porekla i eventualne metricke vrednosti. Ovo je najuspesnija poetika10 u

10 Poetika predstavlja skup opstih zanrova, pojava, odnosi se na sve zanrove a ne samo na poeziju.

36

renesansi. To je poetsko delo, vise esej nego studija. Sidni se sluzi istorijskim dokumentima ali se oslanja i na emocije. Braneci poeziju od optuzbi da je lazna, beskorisna, besmislena, Sidni prvo istice njeno poreklo, klasicno, anticko poreklo i mesto koje je zauzimala u starim civilizacijama. po njemu, poezija je starija od filozofije i istorije. Smatra da ljude poezija uci moralu ali da njen zadatak njije samo didakticni vec i da pruza uzivanje – to teach & to delight – opste prihvacen izraz u teoriji knjizevnosti. sidni prihvata Aristotelovu tvrdnju da poezija imitira prirodu. Ali pesnik tu prirodu ulepsava. Centralno mesto odbrane je nada. Sidni kaze da veliki pesnici ne govore o onome sto jeste, sto je bilo i sto ce biti, vec o onome sto moze biti i sto bi trebalo da bude. Po Sidniju, poezija je iznoseje verovatnog i idealnog. To je u stvari prelaz izmedju realisticnog i romanticnog. Daje dve klasifikacije poezije. Jedna je formalno konvencionalna a druga originalnija i bolja. Deli poeziju na bozansku i filozofko – lirsku. u delu svoje „Odbrane poezije“ pominje Cosera, Sarija, Tomasa Mora, Spensera... „ARKADIJA“ „Arkadija“ je pastirski roman i pastirska poezija, tako da Sidnijeva „Arkadija“ pripada ovom zanru. To je prvi roman ovog tipa u Engleskoj a jedino zajednicko sa romanom mu je to sto ima obimnu pripovednu formu, ostalo pripada poeziji. Osim pastirkse poezije, razvija se pastorala, koja je sluzila ulepsavanju stvarnosti - karakteristika renesansnih pesnika. Prica o Arkadiji smestena je u zemlji koja se zove Arkadija gde se pojavljuju pastiri. Veci deo dogadjaja saznajemo iz prica koje pricaju pojedine licnosti tako da ovim svojim elementom (govori se o fantasticnim bicima) imaju element i viteskih romana. Ono sto uzima Sekspir iz Arkadije je „Prica o Glosteru“ koja se pojavljuje kasnije u delu „Kralj Lir“. EDMUND SPENSER Najveci nedramski pisac zrele renesanse. Rodjen je 1552. godine u Londonu u siromasnoj porodici. Nema mnogo podataka o njegovom zivotu. Studirao je u Kembridzu i osim klasicnih pisaca Vergilija, Ovidija, upoznao se sa delima italijanskih pisaca i sve je to kasnije imalo odjeka u njegovim delima. Ziveo je u Londonu, bio je sekretar jednog episkopa a kasnije sticenik grofa Lestera – odatle poznaje Sidnija. Spenser je bio prognan u Irsku i iz nekih njegovih dela zakljucujemo da zali sto mora da zivi u Irskoj. Jedino su irski folklor i pejzazi pozitivno uticali na njegovu poeziju. Ozenio se Elizabeotm Bojl. Pise dela „Amoreti“ i „Epitalamion“ – njegova udvaranaj. 1598. Spenseru je spaljena kuca u jednoj seljackoj buni i on bezi natrag u london i nosi pismo za kraljicu, ali oboleva i umire sledece godine. Sto se tice Spenserovog dela, ono je jako obimno. Znacajna su mu dela „Pastirski kalendar“. to je renesansni spev, niz pastirskih pesama, a svaka je posvecena jednom mesecu u godini. Svaka od

37

pesama ima i komentar koji je vrlo obiman tako da neki smatraju da su kementari i suvisni. Pesme su raznovrsne po karakteru, povezane sa pastirima, koji se pojavlju u svakoj od presama. Pastiri se zovu Kolin i Hobinol. Forma pesama pokazuje mesavinu stilskog i jezickog konzervativizma sa jedne strane i inovatorstva sa drufe strane. Ova forma ostaje karakteristicna za Spensera do kraja stvaralastva. U pastirskom kalendaru pojavljuju se stare reci, araizmi koji poticu od Cosera pa, u jednoj od pesama, Aprilu, on pise muzikalnom strofom, kasnije se ta strofa prenosi i postaje standardna forma u engleskoj poeziji. od pesama ovog kalendara isticemo tematiku pesme Februar koja predstavlja basnu o hrastu i zbunu. Ima alegorijsko znacenje. U aprilu je pohvala kraljici Elizabeti, u Oktobru srecemo dijalog o zalosnoj sudbini pesnika koga drustvo ne ceni i ne nagradjuje adekvatno. Ostale pesme imaju uglavnom ljubavnu tematiku i onu tradicionalnu temu koja povezuje ljubav i prirodu, smenu godisnjih doba, u skladu sa smenom starosti i mladosti. Ova tema se vrlo cesto vidja u romantizmu. „AMORETI“ Zbrika je sastavljena od 89 soneta. 80-ti sonet je po pretpostavci upucen Elizabeti. Uporedo je pisao i drugo delo, „Vilinska kraljica“ koje je takodje posveceno kraljici Elizabeti I. „Amoreti“ su ostali upamceni po njgovoj dragoj Elizabeti Bojl sto se vidi iz soneta 74 u kome pesnik koristi ime Elizabeta sa opeva tri Elizabete: majku, buducu zenu i kraljicu. Ovi soneti su plod iskrenih osecanja, koja nisu tako izrazena kao u „Epitalamionu“. Razlog je u tome sto je Spenser u Amoretima morao da podredi svoju osecajnost Petrarkistickim konvencijama a po kriticarima to nije odgovaralo njegovom talentu. Trudeci se da zadovolji zahteve zanra, uspeo je da napise desetak dobrih soneta, a ostali se smatraju delimicno uspelim. Ako sonete posmatramo tematski, Spenser od 1 do 62 soneta opisuje udvaranje koje po statistickim podacima traje oko godinu dana, zatim opisuje lepotu svoje drage, cesto emocije povezuje sa opisima prirode. u tim sonetima (1 – 62) naslucuje se neuzvracena ljubav. Od 63 do 85 soneta Spenser govori o ljubavnoj sreci – uzvracenoj ljubavi. U 85. sonetu postoji bojazan da bi se ta sreca mogla pokvariti. U poslednja 4 soneta (do 89.) sreca je pomucena, pesnik proklinje „otrovne jezike“. Amorete je najbolje posmatrati kao pesnicki dnevnik koji je prekinut a nastavljen kada je ljubav krunisana brakom. Nastavak se nalazi u „Epitalamionu“. Epitalamion je grcki naziv za pesmu napisanu u cast vencanja pa je Spenser najverovatnije proslavljao sopstveno vencanje sa Elizabetom Bojl. To je lirska oda u 24 strofe u kojoj je opisan dan vencanja od zore do nci. Sve strofe zavrsavaju se istim refrenom, jednim dugackim stihom, dvanaestercom, sto predstavlja elemente svecanog. U odi postoji mnostvo mitoloskih slika, aluzija, kako paganskih, tako i hriscanskih. Vencanje je ukraseno svecanim ??? koji sadrzi element svetog, tajanstvenog ali karakteristicno je to, sto on u stvari ima brak ako paganski element „himen“ a ne „svetu tajnu braka“ – hriscanski element. Paganski element predstavlja

38

kombinaciju ljubavnih strasti i eticke svesti (moralne). Oba elementa su prisutna u poemi, te je prioritet na paganskom elementu. Najbolji primer tog osecanja vere i prikladnosti mozemo naci u Spenserovom opisu prve bracne noci. Osim ovih pomenurih dela, Spenser je napisao 4 elegije, 2 epitafa, povodom smrti svog prijatelja Sidnija. Najpoznatija elegija je „Astrofel“. poznate su mu jos i himne „O lepoti ljubavi“, „ O nebeskoj ljubavi“, „O nebeskoj lepoti“ koje predstavljaju refleksivne poeme u kojima Spenser razvija platonisticke ideje o razvijanju intelekta razvijanjem emocija.

Njegovo delo „Fairy queen“ – Vilinska kraljica u prevodu, to je vitesko romanticni ep sa elementima moralne alegorije. Spenser nije uspeo da zavrsi ovo delo ali iz njegovog plana saznajemo da je ep trebalo da sadrzi 12 knjiga,a objavljeno je samo 6. Kasnije je pronadjena i 7. knjiga u kojoj postoje samo dva pevanja. Ovaj plan Spenser iznosi u pismu11 Valteru Raliju. Spenser kaze da junak svake knjige je jedan vitez koji predstavlja jednu vrlinu pa bi tako u 12 knjiga trebalo da bude predstavljeno 12 vrlima. U svojoj knjizi pojavljuje se kralj Artur. On predstavljena vrlina velicanstvenosti, magnificance. U Spenserovom delu Artur luta po svetu, trazi Glorijanu, vilinsku kraljicu koju je video u snu. Ona prestavlja otelotvorenje idealne lepote i vilinske ljubavi. Arturova licnost sluzi da poveze sve ove knjige, tematski vrlo nezavisne. Na dvoru glorijane, odrzava se 12-dnevna secanost. Svakog dana dolazi po jedan molilac da trazi pomoc i po jedan kraljicin vitez krece sa njim da mu pomogne. U istom pismu Spenser objasnjava da delo osim moralne alegorije sadrzi i politicku alegoriju. Npr. Glorijana kao vilinska kraljica osim apstraktnog zbacenja predstavlja kraljicu Elizabetu. 6. knjiga „Vilinske kraljice“ dele se na sledeci nacin, U prvoj knjizi junak je Redcross koji predstavlja svetost. U drugoj imamo Ser Giona koji je umerenost. U trecoj zenu viteza Nevinost. U cetvrtoj dvojicu junaka Venobla i Triamonda, a vrlina je prijateljstvo. U petoj knjizi pojavljuje se Ser Aartegol koji je otelotvorenje pravde. U sestoj knjizi imamo Ser Kalidora a vrlina je plemenitost. U sedmoj knjizi Mutability – promenjivost. „Vilinska kraljica“ se smatra najvecim evropskim epom. Najpisana je tzv. spenserovom strofom. To je modifikacija Coserove strofe. Strofa ima 9 stihova koj se rimuju po semi (aba) (bb) (cb) (cc). Osim ove karakteristike stihovi su jampski deseterci, a zvarsni stih je dvanaesterac – aleksandrinac. Spenser je zeleo da „Vilinska kraljica“ bude ujedno poucno i vaspitno delo. To je jedan od motiva, tu poruku je zeleo da pruzi razvijanjem karaktera. „Vilinska kraljica“ je niz prica skupljenih iz svih mogucih izvora, engleskih, italijanskih, klasicnih. Nekima je izvor legenda o kralju Arturu, nekima Ovidije. Dogadjaji su upotpunjeni netprirodnim, everovatnim elementima, ali je Spenserovo pricanje vrlo realisticno. Od stilskih figura Spenser najvise koristi onomatopeju, metaforu, hiperbolu a posebno su znacajne njegove slike cudesnih prostora i mesta, zato neki istoricari vide glavnu vrednost „Vilinske kraljce“ bas u tome sto je ona, kako su je nazvali „picture book“ najveca

11 Pismo predstavlja svojevrsni predgovor njegove knjige!

39

slikovnica engleske poezije. Neki kriticari smatraju Spensera srednjevekovnim pesnikom, jer je koristio te stare forme. Ali ako se uzme u obzir njegovo uzivanje u umetnosti materijalnog sveta, onda ga moramo svrstati u renesansne pesnike. Mnogi su se njegovi savremenici ugledali na njega, ali posebno je njegov uticaj vidljiv na pesnike 17. i prve polovine 18. veka, te se zajedno sa Miltonom i sa pesnicima predromanticarskih struja i romantizma, smatra pesnikom nad pesnicima – „the poets poet“.

Od ostalih pesnika ovog doba treba pomenuti ser Voltera Ralija. bio je

prijatelj Sidnija i Spensera. bio je pomorac, istrazivao je Ameriku. oko sebe je okupljao pisce, naucnike ali ne samo puritance, vec i ateiste. Raspravljao je o zivotu i smrti. A bio je i lirski pesnik. Bio je miljenik Elizabete I ali je za vreme vladavine Dzemsa I postao zrtva kraljeve politike (pomirenje sa Spanijom) i posle duzeg tamnovanja u Toweru, pogubljen je 1618. godine Rali je u Toweru poceo da pise „Istoriju sveta“. Jedan deo istorije posvetio je Jevrejima i Starom Egiptu. Njegova poezija je uglavnom izgubljena, ostalo je oko 30-ak lirskih pesama i jedna duza poema u kojoj slavi Elizabetu pod imenom Sintija, boginja meseca. Medju njegovim lirskim pesmama ima nekih snaznih, misaonih. Poznate su mu pesme „When you com from the Hollyland“ koja je pisana u stilu narodne balade, zatim „The lie“, „The pilgrimage“... SAMJUEL DANIEL On je pesnik koji u svom delu pohvalno govori o Spenseru. Delo se zove „Kolin Klaut“. Daniel je bio sin ucitelja muzike, studirao je u Oksfordu i boravio je u Italiji. Napisao je znatan broj dela u stihu. Njegova zbirka soneta spada medju bolje sonete. Objavljena je 1592. godine. Jedno od Danielovih znacajnih dela je epsko delo „Gradjanski ratovi“. to je epsko delo u 8 knjiga u strofama od 8 stihova. Daniel u ovom epu govori o ratovima Ruza. Ima mnogo lirsko refleksivnih mesta ali uglavnom su to istorijske cinjenice. U prozi je dao jednu dobru raspravu pod naslovom „The defence od rime“ u kojoj govori o upotrebi rime u engleskoj poeziji. MAJKL DREJTON Pevao je o Danielu i govorio je da su njegove rime tao spravljene da vise odgovaraju prozi nego poeziji. On je bio profesionalni pesnik. Pisao je popularne presnicke vrste tako da mnogo pesama nema umetnicku vrednost. Druzio se sa mnogim piscima, Sekspirom, Benom Dzonsonom. Jedno od najvaznijih Drejtonovih dela je „Idila’s mirror“. To je zbirka soneta upucena nekoj zamisljenoj dragoj osobi koju poistovecuje sa idejom. Samo neki soneti imaju odredjenu umetnicku vrednost i najboljim se smatra sonet „ O rastanku“. Osim soneta uspele su i njegove „Herojske epistole“. Fiktivna pisam slavnih zena iz istorije, muzevima, ljubavnicima. Najneobicnije njegovo delo je geografsko

40

patriotski ep „Poliolbion“ u 30 pevanja po latinskom uzoru. Ima dugacak stih i u ovom epu Drejton opisuje Englesku. Delo je nalik putopisu. TOMAS KAMPION Sin holandskog pravnika. Sturidao je na Kembridzu posao je lekar i uporedo se bavio muzikom i pisanjem pesama (songs, ne poems). Njegovo solo pesme zovu se arije. Objavio je 4 knjiga arija u kojima je sadrzana sva njegova lirika. Osim ovih pesama objavio je knjigu pesama na latinskom ali i znacajnu proznu raspravu pod nazivom „Primedbe o engleskoj pesnickoj umetnosti“. Kampionove pesme (arije) bile su kratke, jednostavne u izrazu ako kavaljerske pesme ili romanticarske. Tematika je uglavnom ljubavna ali uvek ima novih elemenata. PROZA SEKSPIROVOG DOBA U okviru proze uglavnom nastaju prevodi, hronike, putopisi, religiozna proza, retoricko – romanticarska proza... U ovom periodu se mnogo prevodilo, nenaucno i bez potrebe. nisu verni prevodi u pitanju. Postoji niz zbirki prevoda italijanskih novela koje su kasnije posluzile Sekspiru i drugim dramaticarima kao uzor. Najznacajniji medju ranim prevodima je prevod Plutarhovog zivota koji je uradio ser Tomas Nor. On je prevodio sa francuskog, to je bio prevod Toma Amioa. Najbolji prevodioc grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand, profesor u Kembridzu. Pomenucemo prevod Servantesovog „Don Kihota“ – Tomasa Seltona. Osim klasicnih jezika prevodio je sa italijanskog, spanskg, francuskog, nemackog... Posto jos uvek nema prave istorije pisu se hronike koje predstavljaju prosto opisivanje dogadjaja po godinama sa religioznim momentima bez kriticke provere i znanja. Od mnogih hronika izdvojicemo najslavniju tzv. „Holinsedova hronika“. Podnaslov ove hronike je bio: „Hronike Engleske, Skotske i Irske“. Delo je pisano literarno, Holinsed nijepisao sam, posluzio se izvorima drugih pisaca. Putopisi su takodje postojali. Polufantasticni putopisi a jedan od najznacajnijih izdavaca bio je Ricard Haklut. Tu je i religiozna proza (misli se na prevod Biblije). Interesovanje za religiozna pitanja raste, ima dosta stampanih propovedi, rasprava u vezi sukoba crkve i puritanaca. Njaznacajniji su Tomas Nes i Dzon Lili, koji su stali u odbranu anglikanske crkve. najistaknutiji anglikanski teoloski pisac, bio je Ricard Huker. Postoji vise prevoda svetog pisma i u 16. veku j enapisan prevod koji je prihvacen kao autentican i koji je do danas ostao kao spomenik engleske proze.

41

RETORICKO – ROMANTICNA PROZA Delo „Jufjuis“ Dzona Lilija i Sidnejeva „Arkadija“. To su pastoralno fantasticne istorije i medju piscima ove vrste isticemo Roberta Grina, pripadnik grupe „Univerzitetskih umova“, Tomas Lodz. Od Lodzovih humanisticknih pripovedaka najpoznatija je „Rosalinda“ koja je posluzila za Sekspirovu komediju „As you like it“ – kako vam drago. Tomas Nes kao i Grin pripada “Univerzitetskim umovima“. Savremena kritika istice Tomasa Nesa kao najrealisticnijeg proznog pisca u ovom periodu. u njegovim moralizatorskim spisima iam humora koji je uglavnom vezan za aktuelne dogadjaje. Najznacajniji predstavik je ipak Frensis Bekon. On je najpoznatiji kao zacetnik moralne filozofije i nauke. Ali je znacajan i za istoriju knjizevne proze. Rodjen u Londonu, studirao je na Kembridzu. Bio je prijatelj grofa od Essexa, ali kad se grof pobunio protiv kraljice, Bekonu je zapalo da mu bude tuzilac. U vreme Dzemsa I napredovao je u politickoj karijeri ali je optuzen za korupciju, te je bio zatoren u londonskom Toweru. Takodje bio je prisiljen da se povuce na jedno svoje imanje gde je kasnije i umro. Poznata je njegova uloga u razvijanju filozofske i naucne misli. Jedno od najznacajnijih dela je „Novi organon“. Nastaje kao odgovor Aristotelovom „Organonu“. U njemu, Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja: iskustvo, indukciju, eksperiment, dedukciju. Od filozofskih dela najglize knjizenvosti je delo „Unapredjivanje znanaj“. To je rasprava u dva dela, na engleskom i na latnskom. Ovde Bekon priznaje tadasnje stanje kome kritikuje neke metode i zavrsava delo pohvalom znanju. Pise „Eseje“, to su moralizatorski eseji u kojima razmislja o raznim pitanjim azivota, o lepoti, o gradjevinama, o vrtovima. Ton „Eseja“ je ozbiljan, didakticki i mestimicno je poucan. „Nova Atlantida“ je naucno-fantasticna utopija koja je ostala nedovrsena, stil je jednostavan, pripovedacki a tema obuhvata pllovidbu od Rima do Japana, kada je autor bio vetrom odnesen u nepoznatu zemlju u kojoj nalazi civilizaciju i naprednu nauku. U pojedinim delovima Bekon pokazuje renesansnu ljubav prema spoljnim elementima iz zivota (opisuje detaljno odecu, grevine nove zemlje, ceremonije). *-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*

DRUGI SEMESTAR *-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-* ZRELA RENESANSA – SEKSPIROVO DOBA (1580 – 1625) Ovo je najplodniji period knjzevnosti. Nesto nalik romantizmu u 19. veku. Kao granica ovog perioda uzeta je 1625. godina koja je godina smrti kralja Dzemsa I. U knjizevnom pogledu stvaralastvo znacajnih predstavnika ovog perioda je zavrseno. Bekon zavrsava 1625. godine svoje „Eseje“, Sekspirov prvi folio objavljen je 1623. godine.

42

U ovom periodu u Engleskoj se razvija trgovina, pomorstvo. Engleska u

ovom periodu ne izvozi samo vunu, kao do tada, vec i psenicu. Znacajni su prvi kontakti sa Rusijom... Elizabeta I je nasledila Tjudorsku politiku, oslanjala se na gradjanstvo i plemstvo. Borbe protiv Spanije i katolicanstva su vrlo znacajne, jer, i Spanija i Rim pokusavaju da sruse protestantsku vlast u Engleskoj. Spanski kralj Filip II je sa svojom mornariocm „Nepobedivom armadom“ pokusao da izvrsi invaziju Engleske, ali 1588. godine Engleszi pobedjuju „nepobedive“ te obezbedjuju premoc na duzi period. Ova pobeda ojacala je engleski patriotizam i osigurava Elizabeti podrsku sirih narodnih masa. To mozemo zakljuciti posmatrajuci prvenstveno dramu, gde je vrlo cesto glavni lik bila kraljica Elizabeta I. Njen naslednik Dzejms I koji je bio skotski kralj, obezbedio je ujedinjenje Skotske sa Engleskom ali Dzejms I, za razliku od Elizabete ide u raskorak sa ciljevima gradjana i naroda. On na prvom mestu pokusava da se pomiri sa Spancima, progoni puritance koji su bili nezadovoljni i Elizabetinim nedovrsenim reformama crkve, bili su pristalice ucenja svajcarskog refomatora Zaka Kalvina. U kalvinistickoj teoriji najznacajnija je teorija predestinacije. To je verovanje da je svakom coveku unapred odredjeno da li ce dospeti u raj ili u pakao. Renesansni pisci cesto su izvrgavali ruglu puritance zbog njihovog moralizatorstva. Smatrali su da su oni imali negativnu ulogu u razvitku kulture, a pritom je Dzejms I zeleo da bude apsolutni monarh. uveo je teoriju tzv. „bozanskog porekla kraljeva“ koju posle njega zadrzavaju i ostali kraljevi. Dzejms se morao sukobiti sa puritancima tako da je posle tog sukoba veliki deo puritanaca pobegao iz Engleske u Holandiju, Italiju... Sukob izmedju kralja i parlamenta produbljuje se za vreme vladavine Dzejmsa I ali tek za vreme vladavine Carlsa I njegovog naslednika, ovaj sukob prerasta u gradjanski rat. Za `80-te godine 16. veka znacajno je ono sto nam Vilijem Harison u svom aktu koji se zove „Opis Engleske“ prestavlja. Kaze da u Engleskoj postoje 4 vrste ljudi odnosno klase. to su dzentlmeni, gradjani, yoemen i lobors – artificiars. Harison govori o uslovima stanovanja u Engleskoj, opisuje kuce obicnih gradjana koje su sada od cigle i kamena. U Engleskoj raste individualizam. Ljudi sve vise osecaju zelju za licnim uspehom. Kidaju se feudalne veze i klase pocinju da se mesaju. kristofer Marlou slavi ceznju za moci i znajnjem, Bakon hoce da sistematizuje sve nauke, Sekspir govori o ljudskoj prirodi, Rali pise istoriju sveta, Spenser, Sidni, Drejton pisu epska dela... POEZIJA ZRELE RENESANSE – SIDNI I SPENSER Procvat renesanse pocinje delima dvojice znacajnih pesnika Filipa Sidnija i Edmunda Spensera. SIDNI

43

Sidni je rodjen 1554. godine u aristokratskoj porodici, stric mu je bio Elizabetin prvi savetnik lord Lester. Skolovao se na Oksfordu a po Evropi je putovao u Lesterovoj pratnji. Bio je zaljubljen u Penelopu Devere – sestru lorda Eseksa. Upucivao joj je ljubavne pesme. Sidni je kao poslanik kod cara Rudolfa obisao Holandiju, Madjarsku, Cesku, Poljsku. Njegovo poznato delo je „Arkadija“ napisano 1585. godine. Bio je protestant, blizak puritancima, stvarao je planove o ujedinjenju svih protestantskih grupacija koju su bili protiv pape i Spanije. Otisao je u rat u Flandriju 1586. godine gde je smrtno ranjen te iste godine. Sto se tice njegove poezije, najznacajnije delo je „Astrofel i Stela“. Nije objavio nista za zivota. Sve lirske pesme objavljene su u ovoj zbirci koja u prevodu znaci „Ljubavnik zvezda i Zveza“. Pesme su uglavnom ljubavne, upucene nekoj zamisljenoj Steli. Tematika je bliska romantizmu. Pisao je sonete koji su u istoj zbirci, ali su oni sa nesto ozbiljnijom temetikom. Sadrze licna iskustva i nesto sto se moze tretirati opste ljudskim. Ono sto nalazimo u zbirci „Astrofel i Stela“ su samo karakteristicni elementi renesansne lirike, a to su: raznovrsnost u metrickim formama, minimalan stih, mnostvo stilskih figura – metafora i epiteta, simbla i mnostvo elemenata iz grcke i rimske mitologije. Njegovo najpoznatije delo je „Odbrana poezije“. To je prozna rasprava. Bila je objavljena u okviru dela Stivena Gosona koja se zvala „Skola zloupotrebe“. To je bilo delo koje predstavlja napad na moralizatorstvo tadanje savremene drame. Sidinjeve rasprava objavljena je u dva izdanja. Jedno izdanje nosi naziv „Defence of poezy“ a u drugom „Apology for poetry“. To je utvrdjivanje bitnih karakteristika poezije, njenog porekla i eventualne metricke vrednosti. Ovo je najuspesnija poetika12 u renesansi. To je poetsko delo, vise esej nego studija. Sidni se sluzi istorijskim dokumentima ali se oslanja i na emocije. Braneci poeziju od optuzbi da je lazna, beskorisna, besmislena, Sidni prvo istice njeno poreklo, klasicno, anticko poreklo i mesto koje je zauzimala u starim civilizacijama. po njemu, poezija je starija od filozofije i istorije. Smatra da ljude poezija uci moralu ali da njen zadatak njije samo didakticni vec i da pruza uzivanje – to teach & to delight – opste prihvacen izraz u teoriji knjizevnosti. sidni prihvata Aristotelovu tvrdnju da poezija imitira prirodu. Ali pesnik tu prirodu ulepsava. Centralno mesto odbrane je nada. Sidni kaze da veliki pesnici ne govore o onome sto jeste, sto je bilo i sto ce biti, vec o onome sto moze biti i sto bi trebalo da bude. Po Sidniju, poezija je iznoseje verovatnog i idealnog. To je u stvari prelaz izmedju realisticnog i romanticnog. Daje dve klasifikacije poezije. Jedna je formalno konvencionalna a druga originalnija i bolja. Deli poeziju na bozansku i filozofko – lirsku. u delu svoje „Odbrane poezije“ pominje Cosera, Sarija, Tomasa Mora, Spensera... „ARKADIJA“

12 Poetika predstavlja skup opstih zanrova, pojava, odnosi se na sve zanrove a ne samo na poeziju.

44

„Arkadija“ je pastirski roman i pastirska poezija, tako da Sidnijeva „Arkadija“ pripada ovom zanru. To je prvi roman ovog tipa u Engleskoj a jedino zajednicko sa romanom mu je to sto ima obimnu pripovednu formu, ostalo pripada poeziji. Osim pastirkse poezije, razvija se pastorala, koja je sluzila ulepsavanju stvarnosti - karakteristika renesansnih pesnika. Prica o Arkadiji smestena je u zemlji koja se zove Arkadija gde se pojavljuju pastiri. Veci deo dogadjaja saznajemo iz prica koje pricaju pojedine licnosti tako da ovim svojim elementom (govori se o fantasticnim bicima) imaju element i viteskih romana. Ono sto uzima Sekspir iz Arkadije je „Prica o Glosteru“ koja se pojavljuje kasnije u delu „Kralj Lir“. EDMUND SPENSER Najveci nedramski pisac zrele renesanse. Rodjen je 1552. godine u Londonu u siromasnoj porodici. Nema mnogo podataka o njegovom zivotu. Studirao je u Kembridzu i osim klasicnih pisaca Vergilija, Ovidija, upoznao se sa delima italijanskih pisaca i sve je to kasnije imalo odjeka u njegovim delima. Ziveo je u Londonu, bio je sekretar jednog episkopa a kasnije sticenik grofa Lestera – odatle poznaje Sidnija. Spenser je bio prognan u Irsku i iz nekih njegovih dela zakljucujemo da zali sto mora da zivi u Irskoj. Jedino su irski folklor i pejzazi pozitivno uticali na njegovu poeziju. Ozenio se Elizabeotm Bojl. Pise dela „Amoreti“ i „Epitalamion“ – njegova udvaranaj. 1598. Spenseru je spaljena kuca u jednoj seljackoj buni i on bezi natrag u london i nosi pismo za kraljicu, ali oboleva i umire sledece godine. Sto se tice Spenserovog dela, ono je jako obimno. Znacajna su mu dela „Pastirski kalendar“. to je renesansni spev, niz pastirskih pesama, a svaka je posvecena jednom mesecu u godini. Svaka od pesama ima i komentar koji je vrlo obiman tako da neki smatraju da su kementari i suvisni. Pesme su raznovrsne po karakteru, povezane sa pastirima, koji se pojavlju u svakoj od presama. Pastiri se zovu Kolin i Hobinol. Forma pesama pokazuje mesavinu stilskog i jezickog konzervativizma sa jedne strane i inovatorstva sa drufe strane. Ova forma ostaje karakteristicna za Spensera do kraja stvaralastva. U pastirskom kalendaru pojavljuju se stare reci, araizmi koji poticu od Cosera pa, u jednoj od pesama, Aprilu, on pise muzikalnom strofom, kasnije se ta strofa prenosi i postaje standardna forma u engleskoj poeziji. od pesama ovog kalendara isticemo tematiku pesme Februar koja predstavlja basnu o hrastu i zbunu. Ima alegorijsko znacenje. U aprilu je pohvala kraljici Elizabeti, u Oktobru srecemo dijalog o zalosnoj sudbini pesnika koga drustvo ne ceni i ne nagradjuje adekvatno. Ostale pesme imaju uglavnom ljubavnu tematiku i onu tradicionalnu temu koja povezuje ljubav i prirodu, smenu godisnjih doba, u skladu sa smenom starosti i mladosti. Ova tema se vrlo cesto vidja u romantizmu. „AMORETI“

45

Zbrika je sastavljena od 89 soneta. 80-ti sonet je po pretpostavci upucen Elizabeti. Uporedo je pisao i drugo delo, „Vilinska kraljica“ koje je takodje posveceno kraljici Elizabeti I. „Amoreti“ su ostali upamceni po njgovoj dragoj Elizabeti Bojl sto se vidi iz soneta 74 u kome pesnik koristi ime Elizabeta sa opeva tri Elizabete: majku, buducu zenu i kraljicu. Ovi soneti su plod iskrenih osecanja, koja nisu tako izrazena kao u „Epitalamionu“. Razlog je u tome sto je Spenser u Amoretima morao da podredi svoju osecajnost Petrarkistickim konvencijama a po kriticarima to nije odgovaralo njegovom talentu. Trudeci se da zadovolji zahteve zanra, uspeo je da napise desetak dobrih soneta, a ostali se smatraju delimicno uspelim. Ako sonete posmatramo tematski, Spenser od 1 do 62 soneta opisuje udvaranje koje po statistickim podacima traje oko godinu dana, zatim opisuje lepotu svoje drage, cesto emocije povezuje sa opisima prirode. u tim sonetima (1 – 62) naslucuje se neuzvracena ljubav. Od 63 do 85 soneta Spenser govori o ljubavnoj sreci – uzvracenoj ljubavi. U 85. sonetu postoji bojazan da bi se ta sreca mogla pokvariti. U poslednja 4 soneta (do 89.) sreca je pomucena, pesnik proklinje „otrovne jezike“. Amorete je najbolje posmatrati kao pesnicki dnevnik koji je prekinut a nastavljen kada je ljubav krunisana brakom. Nastavak se nalazi u „Epitalamionu“. Epitalamion je grcki naziv za pesmu napisanu u cast vencanja pa je Spenser najverovatnije proslavljao sopstveno vencanje sa Elizabetom Bojl. To je lirska oda u 24 strofe u kojoj je opisan dan vencanja od zore do nci. Sve strofe zavrsavaju se istim refrenom, jednim dugackim stihom, dvanaestercom, sto predstavlja elemente svecanog. U odi postoji mnostvo mitoloskih slika, aluzija, kako paganskih, tako i hriscanskih. Vencanje je ukraseno svecanim ??? koji sadrzi element svetog, tajanstvenog ali karakteristicno je to, sto on u stvari ima brak ako paganski element „himen“ a ne „svetu tajnu braka“ – hriscanski element. Paganski element predstavlja kombinaciju ljubavnih strasti i eticke svesti (moralne). Oba elementa su prisutna u poemi, te je prioritet na paganskom elementu. Najbolji primer tog osecanja vere i prikladnosti mozemo naci u Spenserovom opisu prve bracne noci. Osim ovih pomenurih dela, Spenser je napisao 4 elegije, 2 epitafa, povodom smrti svog prijatelja Sidnija. Najpoznatija elegija je „Astrofel“. poznate su mu jos i himne „O lepoti ljubavi“, „ O nebeskoj ljubavi“, „O nebeskoj lepoti“ koje predstavljaju refleksivne poeme u kojima Spenser razvija platonisticke ideje o razvijanju intelekta razvijanjem emocija.

Njegovo delo „Fairy queen“ – Vilinska kraljica u prevodu, to je vitesko romanticni ep sa elementima moralne alegorije. Spenser nije uspeo da zavrsi ovo delo ali iz njegovog plana saznajemo da je ep trebalo da sadrzi 12 knjiga,a objavljeno je samo 6. Kasnije je pronadjena i 7. knjiga u kojoj postoje samo dva pevanja. Ovaj plan Spenser iznosi u pismu13 Valteru Raliju. Spenser kaze da junak svake knjige je jedan vitez koji predstavlja jednu vrlinu pa bi tako u 12

13 Pismo predstavlja svojevrsni predgovor njegove knjige!

46

knjiga trebalo da bude predstavljeno 12 vrlima. U svojoj knjizi pojavljuje se kralj Artur. On predstavljena vrlina velicanstvenosti, magnificance. U Spenserovom delu Artur luta po svetu, trazi Glorijanu, vilinsku kraljicu koju je video u snu. Ona prestavlja otelotvorenje idealne lepote i vilinske ljubavi. Arturova licnost sluzi da poveze sve ove knjige, tematski vrlo nezavisne. Na dvoru glorijane, odrzava se 12-dnevna secanost. Svakog dana dolazi po jedan molilac da trazi pomoc i po jedan kraljicin vitez krece sa njim da mu pomogne. U istom pismu Spenser objasnjava da delo osim moralne alegorije sadrzi i politicku alegoriju. Npr. Glorijana kao vilinska kraljica osim apstraktnog zbacenja predstavlja kraljicu Elizabetu. 6. knjiga „Vilinske kraljice“ dele se na sledeci nacin, U prvoj knjizi junak je Redcross koji predstavlja svetost. U drugoj imamo Ser Giona koji je umerenost. U trecoj zenu viteza Nevinost. U cetvrtoj dvojicu junaka Venobla i Triamonda, a vrlina je prijateljstvo. U petoj knjizi pojavljuje se Ser Aartegol koji je otelotvorenje pravde. U sestoj knjizi imamo Ser Kalidora a vrlina je plemenitost. U sedmoj knjizi Mutability – promenjivost. „Vilinska kraljica“ se smatra najvecim evropskim epom. Najpisana je tzv. spenserovom strofom. To je modifikacija Coserove strofe. Strofa ima 9 stihova koj se rimuju po semi (aba) (bb) (cb) (cc). Osim ove karakteristike stihovi su jampski deseterci, a zvarsni stih je dvanaesterac – aleksandrinac. Spenser je zeleo da „Vilinska kraljica“ bude ujedno poucno i vaspitno delo. To je jedan od motiva, tu poruku je zeleo da pruzi razvijanjem karaktera. „Vilinska kraljica“ je niz prica skupljenih iz svih mogucih izvora, engleskih, italijanskih, klasicnih. Nekima je izvor legenda o kralju Arturu, nekima Ovidije. Dogadjaji su upotpunjeni netprirodnim, everovatnim elementima, ali je Spenserovo pricanje vrlo realisticno. Od stilskih figura Spenser najvise koristi onomatopeju, metaforu, hiperbolu a posebno su znacajne njegove slike cudesnih prostora i mesta, zato neki istoricari vide glavnu vrednost „Vilinske kraljce“ bas u tome sto je ona, kako su je nazvali „picture book“ najveca slikovnica engleske poezije. Neki kriticari smatraju Spensera srednjevekovnim pesnikom, jer je koristio te stare forme. Ali ako se uzme u obzir njegovo uzivanje u umetnosti materijalnog sveta, onda ga moramo svrstati u renesansne pesnike. Mnogi su se njegovi savremenici ugledali na njega, ali posebno je njegov uticaj vidljiv na pesnike 17. i prve polovine 18. veka, te se zajedno sa Miltonom i sa pesnicima predromanticarskih struja i romantizma, smatra pesnikom nad pesnicima – „the poets poet“.

Od ostalih pesnika ovog doba treba pomenuti ser Voltera Ralija. bio je

prijatelj Sidnija i Spensera. bio je pomorac, istrazivao je Ameriku. oko sebe je okupljao pisce, naucnike ali ne samo puritance, vec i ateiste. Raspravljao je o zivotu i smrti. A bio je i lirski pesnik. Bio je miljenik Elizabete I ali je za vreme vladavine Dzemsa I postao zrtva kraljeve politike (pomirenje sa Spanijom) i posle duzeg tamnovanja u Toweru, pogubljen je 1618. godine Rali je u Toweru poceo da pise „Istoriju sveta“. Jedan deo istorije posvetio je Jevrejima i Starom Egiptu. Njegova poezija je uglavnom izgubljena, ostalo je oko 30-ak lirskih pesama i jedna duza poema u kojoj slavi Elizabetu pod imenom Sintija, boginja meseca.

47

Medju njegovim lirskim pesmama ima nekih snaznih, misaonih. Poznate su mu pesme „When you com from the Hollyland“ koja je pisana u stilu narodne balade, zatim „The lie“, „The pilgrimage“... SAMJUEL DANIEL On je pesnik koji u svom delu pohvalno govori o Spenseru. Delo se zove „Kolin Klaut“. Daniel je bio sin ucitelja muzike, studirao je u Oksfordu i boravio je u Italiji. Napisao je znatan broj dela u stihu. Njegova zbirka soneta spada medju bolje sonete. Objavljena je 1592. godine. Jedno od Danielovih znacajnih dela je epsko delo „Gradjanski ratovi“. to je epsko delo u 8 knjiga u strofama od 8 stihova. Daniel u ovom epu govori o ratovima Ruza. Ima mnogo lirsko refleksivnih mesta ali uglavnom su to istorijske cinjenice. U prozi je dao jednu dobru raspravu pod naslovom „The defence od rime“ u kojoj govori o upotrebi rime u engleskoj poeziji. MAJKL DREJTON Pevao je o Danielu i govorio je da su njegove rime tao spravljene da vise odgovaraju prozi nego poeziji. On je bio profesionalni pesnik. Pisao je popularne presnicke vrste tako da mnogo pesama nema umetnicku vrednost. Druzio se sa mnogim piscima, Sekspirom, Benom Dzonsonom. Jedno od najvaznijih Drejtonovih dela je „Idila’s mirror“. To je zbirka soneta upucena nekoj zamisljenoj dragoj osobi koju poistovecuje sa idejom. Samo neki soneti imaju odredjenu umetnicku vrednost i najboljim se smatra sonet „ O rastanku“. Osim soneta uspele su i njegove „Herojske epistole“. Fiktivna pisam slavnih zena iz istorije, muzevima, ljubavnicima. Najneobicnije njegovo delo je geografsko patriotski ep „Poliolbion“ u 30 pevanja po latinskom uzoru. Ima dugacak stih i u ovom epu Drejton opisuje Englesku. Delo je nalik putopisu. TOMAS KAMPION Sin holandskog pravnika. Sturidao je na Kembridzu posao je lekar i uporedo se bavio muzikom i pisanjem pesama (songs, ne poems). Njegovo solo pesme zovu se arije. Objavio je 4 knjiga arija u kojima je sadrzana sva njegova lirika. Osim ovih pesama objavio je knjigu pesama na latinskom ali i znacajnu proznu raspravu pod nazivom „Primedbe o engleskoj pesnickoj umetnosti“. Kampionove pesme (arije) bile su kratke, jednostavne u izrazu ako kavaljerske pesme ili romanticarske. Tematika je uglavnom ljubavna ali uvek ima novih elemenata. PROZA SEKSPIROVOG DOBA

48

U okviru proze uglavnom nastaju prevodi, hronike, putopisi, religiozna proza, retoricko – romanticarska proza... U ovom periodu se mnogo prevodilo, nenaucno i bez potrebe. nisu verni prevodi u pitanju. Postoji niz zbirki prevoda italijanskih novela koje su kasnije posluzile Sekspiru i drugim dramaticarima kao uzor. Najznacajniji medju ranim prevodima je prevod Plutarhovog zivota koji je uradio ser Tomas Nor. On je prevodio sa francuskog, to je bio prevod Toma Amioa. Najbolji prevodioc grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand, profesor u Kembridzu. Pomenucemo prevod Servantesovog „Don Kihota“ – Tomasa Seltona. Osim klasicnih jezika prevodio je sa italijanskog, spanskg, francuskog, nemackog... Posto jos uvek nema prave istorije pisu se hronike koje predstavljaju prosto opisivanje dogadjaja po godinama sa religioznim momentima bez kriticke provere i znanja. Od mnogih hronika izdvojicemo najslavniju tzv. „Holinsedova hronika“. Podnaslov ove hronike je bio: „Hronike Engleske, Skotske i Irske“. Delo je pisano literarno, Holinsed nijepisao sam, posluzio se izvorima drugih pisaca. Putopisi su takodje postojali. Polufantasticni putopisi a jedan od najznacajnijih izdavaca bio je Ricard Haklut. Tu je i religiozna proza (misli se na prevod Biblije). Interesovanje za religiozna pitanja raste, ima dosta stampanih propovedi, rasprava u vezi sukoba crkve i puritanaca. Njaznacajniji su Tomas Nes i Dzon Lili, koji su stali u odbranu anglikanske crkve. najistaknutiji anglikanski teoloski pisac, bio je Ricard Huker. Postoji vise prevoda svetog pisma i u 16. veku j enapisan prevod koji je prihvacen kao autentican i koji je do danas ostao kao spomenik engleske proze. RETORICKO – ROMANTICNA PROZA Delo „Jufjuis“ Dzona Lilija i Sidnejeva „Arkadija“. To su pastoralno fantasticne istorije i medju piscima ove vrste isticemo Roberta Grina, pripadnik grupe „Univerzitetskih umova“, Tomas Lodz. Od Lodzovih humanisticknih pripovedaka najpoznatija je „Rosalinda“ koja je posluzila za Sekspirovu komediju „As you like it“ – kako vam drago. Tomas Nes kao i Grin pripada “Univerzitetskim umovima“. Savremena kritika istice Tomasa Nesa kao najrealisticnijeg proznog pisca u ovom periodu. u njegovim moralizatorskim spisima iam humora koji je uglavnom vezan za aktuelne dogadjaje. Najznacajniji predstavik je ipak Frensis Bekon. On je najpoznatiji kao zacetnik moralne filozofije i nauke. Ali je znacajan i za istoriju knjizevne proze. Rodjen u Londonu, studirao je na Kembridzu. Bio je prijatelj grofa od Essexa, ali kad se grof pobunio protiv kraljice, Bekonu je zapalo da mu bude tuzilac. U vreme Dzemsa I napredovao je u politickoj karijeri ali je optuzen za korupciju, te je bio zatoren u londonskom Toweru. Takodje bio je prisiljen da se povuce na jedno svoje imanje gde je kasnije i umro. Poznata je

49

njegova uloga u razvijanju filozofske i naucne misli. Jedno od najznacajnijih dela je „Novi organon“. Nastaje kao odgovor Aristotelovom „Organonu“. U njemu, Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja: iskustvo, indukciju, eksperiment, dedukciju. Od filozofskih dela najglize knjizenvosti je delo „Unapredjivanje znanaj“. To je rasprava u dva dela, na engleskom i na latnskom. Ovde Bekon priznaje tadasnje stanje kome kritikuje neke metode i zavrsava delo pohvalom znanju. Pise „Eseje“, to su moralizatorski eseji u kojima razmislja o raznim pitanjim azivota, o lepoti, o gradjevinama, o vrtovima. Ton „Eseja“ je ozbiljan, didakticki i mestimicno je poucan. „Nova Atlantida“ je naucno-fantasticna utopija koja je ostala nedovrsena, stil je jednostavan, pripovedacki a tema obuhvata pllovidbu od Rima do Japana, kada je autor bio vetrom odnesen u nepoznatu zemlju u kojoj nalazi civilizaciju i naprednu nauku. U pojedinim delovima Bekon pokazuje renesansnu ljubav prema spoljnim elementima iz zivota (opisuje detaljno odecu, grevine nove zemlje, ceremonije). DRAMA SEKSPIROVOG DOBA Drama je u ovom periodu dozivela procvat. Ali od nekih 3000 drama (koliko se smatra da je napisano u tom periodu) samo je oko 600 sacuvano. Raniji putujuci glumci svoje predstave su davali najcesce u dvoristima gostionica, koja su bila bez krova a sa svih strana su ova dvorista bila oivicena zgradama. Krila zgrade koja su zatvarala dvorisni prostor imala su hodnike, nesto nalik tremovima. U Londonu su pozorisne predstave bile takodje prikazivane u dvoristima gostionica. Tek kada je interesovanje za dramu poraslo, pocela su da se grade prva stalna pozorista. Prvi medju graditeljima bio je Dzejms Barbidz. Sagradio je prvu pozorisnu zgradu nazvanu “The theatre” 1576. godine. Odmah za njim Filip Handslow sagradio je svoje pozoriste 1577. godine pod nazivom “Curtain”. Handslow je imao svoju pozorisnu glumacku trupu i nekoliko dvorskih pisaca koji su stalno radili za njega. Smatra se da je pocetkom 17. veka u Londonu bilo oko 20 pozorista, sto je bilo previse a grad od 250 000 stanovnika. Pozorista su pravljena u predgradjima na juznoj, odnosno desnoj strani reke Temze, a tamo su bila i druga mesta za zabavu osim pozorista. Najpoznatije pozoriste nastalo 1599. godine zvalo se “The globe” Napravljeno je na mestu starog pozorista “The theatre”. U ovom pozoristu je radio i Sekspir. Takodje je poznato pozoriste bilo i “The swan” – jedino pozoriste ciji crtez postoji sacuvan. Pozorista su mogla biti razlicitog oblika, te je The globe imao okruglu zgradu, pozoriste “Fortune” cetvorougaonu osnovu, a postojala su i viseugaona pozorista. Zidovi zgrade predstavljali su venac koji je u sredini imao prazan prostor bez krova. Taj venac je sluzio kao parter za stajanje. To je obicno bilo mesto gde su stajali siromasni gradjani – groundlings. Uz unutrasnje zidove zgrade nalazile su se galerije gde su sedeli imucniji slojevi stanovnistva.

50

Pozornica je bila uzdignut podijum oslonjen na jedan zid zgrade, ali isturen u parter. Tako je pozornica bila, u stvari, cela u parteru sa tri strane okruzena publikom. Zavese nije bilo, tako da je scena uvek bila otvorena. Umesto toga, na zadnjem zidu, bilo je dvoja vrata, na jedna su glumci ulazili na scenu a na druga su izlazili sa nje. Vrlo cesto postojao je u sredini zadnjeg zida dodatna prostorija koja se odvajala zavesom nalik separeu, za izvesne potrebe na sceni (kad nesto treba da se odigra van scene, u drugoj prostoriji). U nekim pozoristima je postojao i krov od platna. Pozornica je imala jedan otvor u podu gde se moglo silaziti sa i na scenu. Na idu iznad pozrnice su postojale jos tri nivoa, tri sprata. Prvi je sluzio kao balkon, drugi za muziku koja je pratila scene i treci je sluzio za spustanje likova koja dolaze sa neba. Predstave su se odrzavale uglavnom danju ili rano popodne, obicno su pocinjale oko 14 sati i trajale po dva sata. Zato nema na sceni drugog osvetljenja osim dnevne svetlosti. Scenskih rekvizita takodje nije bilo. Osim nekih simbolicnih predmeta, tek toliko da se oznaci mesto radnje (soba, brod...) Dramaticar je opisivao doba dana, predeo i druge aktivnosti dramske radnje koje pozornica nije mogla da predstavi. Nedostatak rekvizita uglavnom je nadoknadjivan kostimima. Glumci su se oblacili izuzetno raskosno, jedino su u klasicnim dramama (iz stare Grceke i Rima) kostimi bili istorijski. Ono sto je karakteristicno za dramu ovog perioda je da je “puna spektakala” – dvoboji, bitke, ubistva, mucenja, p0ojava duhova, djavola, vestica... Glumci su radili u druzinama, koje su ranije putovale od mesta do mesta. 1572. godine izdat je dekret protiv glumaca pa im je rad bio dozvoljen samo ako stoje pod zastitom nekog plemica i formalno se smatraju njegovim slugama. Prva poznata dramska trupa je bila: druzina grofa Lestera 1574. godine. Sekspir je radio u druzini: trupa lorda Strendza, kasnije lorda Komornika. Po dolasku Dzejmsa na presto, pokrovitelj te trupe j epostao sam kralj i ona je nazvana Kingsmen. medju glumcima nije bilo zena. Zenske uloge tumacili su decaci. Zato je, recimo, u renesansnim dramama vrlo malo zenskih likova jer je bilo tesko naci pogodne decake za zenske uloge. Morali su to biti muskarci koji jos nisu usli u pubertet. Ovaj tip pozorista moze se nazvati narodnim jer se tu okupljao najveci deo pozorisne publike i u njih su dolazili svi, bez obzira na klasu. Postojala su i privatna pozorista. Ova privatna pozorista bila su zatvorenog tipa pod krovom i pod vestackom svetloscu. Najvaznije takvo privatno pozoriste bilo je Black Frails 1596. godine. Uz to su dramske predstave prikazivane na dvoru, an univerzitetima, nastupale su decije pozorisne trupe, dramski pisci su uglavnom bili vezani za pojedine glumack druzine. Njihovi komadi smatrani su vlasnistvom druzine. Nije bilo u interesu te druzine da ta dela stampa jer bi na taj nacin izgubilo publiku., tako da su se ipak stampala neka piratska izdanja. sami dramski pisci nisu se trudili da objavljuju svoje tekstove jer u to vreme samo klasicne drame smatrane su pravim, vrednim knjizenim delima a ostale samo pozorisnim delima. Prekretnicu je napravio Ben Dzonson kada je 1616. godine

51

objavio svoje drame pod nazivom “Works”. Tek od tada su drame stekle ugled legitimne knjizevne vrste. Dramske vrste koje su se ustalile u doba renesanse u Engleskoj u toku ovog perioda bile su tragedija, komedija i istorisjka drama ili hronika. One su imale oblik, nesto nalik komprmisu izmedju humanistickih klasicnih pravila i engleske dramske tradicije moraliteta i interluda i zahteva narodnog pozorist odnosno siroke publike. Ono sto predstavlja humanisticki uticaj je podela na 5 cinova, upotreba hora, prologa, epiloga i sl. Nasuprot jedinstvu vremena, mesta i radnje, uglavnom se renesansna drama tog perioda ne zasniva na ovom jedinstvu. Tragedija i komedija bile su romanticne i odrazavala su prvenstveno klasnu podelu drustva. Radnja se desava u Italiji i u drugim mediteranskim zemljama. Uzeta je radnja iz italijanskih prica, italijanskih novela, mitologije... Glavni likovi su bili kraljevi i plemici a gradjani i seljaci su se pojavljivali u komicnim, sporednim ulogama. Pored ovih vrsta treba pomenutii tzv. masku. Maska je bila kraci, alegoricno – mitoloski komad sa mnogo muzike, scenskih efekata i pisan je uglavnom povodom svadbe ili nekog drugog radosnog dogadjaja. Maska se smatra predhodnicom opere. Tekst maske bio je uglavnom pisan na muziku. Vrlo znacajan pokret pisaca su i tzv. Univerzitetski umovi. UNIVERZITETSKI UMOVI Procvat renesansne drame pocine bas delima ovih univerzitetski obrazvanih ljudi, predstavnika nove, gradjanske inteligencije. Njihovi komadi pisani su uglavnom za narodno pozoriste. U istoriji engleske knjizevnosti zovu se univerzitetskim umovima i njihov dramski rad pocinje nestoranije pre Sekpsira. Oni su nesto stariji Sekspirovi savremenici, svi osim Kristofera Marloua. TOMAS KID (1558 – 1594) Kid je malo napisao ali se smatra da je izvrsio znacajan uticaj na Sekspira. Bio je sin londosnkog pravnika i sudirao je prava, uhapsen je zbog ateizma, davao je izjave protiv Marloua nakon cega je pusten iz tamnice ali je umro godinu dana kasnije. Jedino delo koje je znacajno za istoriju engleske drame “The spannish tragedy” koja je prikazivana 1587 – 1592. godine. tragedija osvete, uzasa i krvi po ugledu na Seneku. Neobicno je to sto ova tragedija ima samo 4 umesto 5 cinova. Pre svakog cina pojavljuje se hor od dva lica, duh ubijenog don Andreje koji treba da bude osvecen a drugo lice je personifikacija Osvete. Radnja se desava na spanskom dvoru posle rata sa Portugalijom a glavnu liniju radnje cine Hijeronimova osveta (koji je bio dvorski marsal) za ubistvo sina Horacija. Glavni zlocinac u drami je Lorenzo, On ubija Horacija da bi sprecio udaju njegove sestre Belimperije. Hijeronim glumi ludilo, dugo ispituje cinjenice, odgadja osvetu i na kraju se sveti, bas kao u Hamletu, postavljajuci “dramu u drami” uz pomoc nasudjene snahe Belimperije. Njih dvoje ubijaju svoje

52

neprijatelje, a posle se i sami ubijaju. Posto sva glavna lica umiru, hor objavljuje da je osveta zadovoljena. Dramski elementi u spanskj tragediji su uticali na mnoge dramske pisce, tako da se Kid smatra osnivacem “tragedije krvi i uzasa”. Ima jos nekih novina: drama u drami ili tzv “maska smrti” na kraju komada, motivi osvete, zlocina, melanholije, ludila... DZON LILI (1554 – 1606) rodjen je u porodici lingvista. Deda mu je bio poznati humanista (Vilijem Lili). Studirao je na Oksfordu, a zatim ziveo u Londonu. Pisao je za dvor i to iskljucivo mitolosko – alegoricne komedije u prozi. Ove komedije izvodile su decije trupe. Od lilijevih dela traba pomenuti duzu pripovetku “Jufjuis”. Interesantan je stil. Ovu pripovertku neki neopravdano nazivaju romanom. Radanja je vrlo siromasna, mladi atinjanin Juf Juis dolazi sa prijateljem Filantom u Napulj, tamo ulaze u otmeno drustvo i obojica se zaljube u istu devojku. Oko toga se razvija suko koji se srecno zavrsava. Vazan je Lilijev stil, ne sama radnja. Taj stil se kasnije naziva jufjuizam. Glavne karakterisitke ovog stila su: simetricna recenica, zasnovana na antitezama, upotreba aliteracije, gomilanje poredjenja i metafora, preuzetih elemenata iz kalsicne mitologije itd. JufJuis sadrzi kitnjast govor i pisma te delo u stvari nije pripovedno nego retoricko, govornicko. Do danas, sil JufJuisa izgleda smesno, nametljivo, Ali u Lilijevo vreme pisac ogroman uspeh postize bas stilom, tako da se neki elementi jufjuisa u to vreme prihvataju i za svakodnevni govor. ROBERT GRIN (1558 – 1592) Grin je takodje iz gradjanske porodice, studirao je u Kembridzu, putovao je po Evropi, bio u Italiji, Spaniji kako je sam govorio, naucio je bas tamo nesto vise o raskalasnosti nego u Londonu. Napisao je vise istorijskih komada u kojima njavazniju ulogu ima naucno – fantasticni element. Ozbiljniji istorijski komadi blizi tragediji takodje karakterisu rad Roberta Grina. Jedan od takvih komada, je i drama “Dzejms IV” sa temom iz prve polovine 16. veka u kojoj se skotski kralj Dzejms IV zeni sa engleskom princezom Dorotejom zarad mira sa Engleskom, a bio je zaljubljen u maldu skotsku groficu Idu. U velikoj pozudi za Idom, Dzejms IV se sluzi svim sredstvima, cak hoce da ubije svoju zenu ali mu to ne uspeva. Doroteja pati i preobucena u musko, bezi sa dvora. Ida je olicenje vrlina u drami. Ova dva zenska lika se smatraju uspelim romanticnim portretima. KRISTOFER MARLOU (1564 – 1593) Najveci dramski pisac pre Sekspira koji je svojim dramskim radom zavrsio kada je Sekspir svoju tek zapoceo. Rodjen je u Kenterberiju, tada znacajnom trgovackom gradu. otac mu je bio obucar, a on se skolovao prvo usvom mestu a onda u Kembridzu. Stepen magistra dobio je kada se za njega zauzeo Tajni savet kraljice Elizabee. Od 1587. godine Marlou se nalazi u Londonu, radi kao dramski

53

pisac za narodna pozorista a neko vreme i kao glumac. Podaci o njegovom daljem zivotu su vrlo oskudni. Zna se da je 1589. godine ucestvovao u tuci koja se zavrsila ubistvom. On je kratko vreme zbog toga bio u zatvoru. Doveden je u vezu sa Ralijevim krugom slobodnih mislilaca, sto je verovatno tacno jer je tako dosao u kontakt sa Djordanom brunom koji je tad bio u Engleskoj. 1593. godine proveo je sa nekim ljudima obavestajcima ceo dan u gostionici, posvadjali su se oko toga ko ce platiti racun, nastala je tuca i tu je dobio smrtonosni udarac bodezom u oko. Njegov dramski rad je “Tamarland veliki” – dramsko delo u dva dela, dve drame u po pet cinova. Prvu je prikazivala druzina lorda Hensloua 1587. godine a drugu, pretpostavlja se vec naredne godine, tako da je “Tamarland veliki” izasao kao stampano izdanje vec 1590. godine bez potpisa. Ovo je drama nesto izmedju istorijske hronike i klasicne tragedije. Marlou prikazuje zivot azijskog osvajaca Tomora Hromog cije ime je u Evropi pogresno izgovarano te je ostalo Tamarland. Ovo delo u sredistu ima jednu herojsku licnost. Time je Marlou stvorio obrazac na koji ce se kasnije ugledati posebno Sekspir u Ricardu III. Tamaran je stalno prisutan u drami a ostale licnosti su uglavnom epizodne. On pobedjuje sve svoje protivnike, trijumfuje nad egipatskim sultanom i zeni se njegovom cerkom Zenokratom, koju je jos na pocetku drame zarobio. Drugi deo drame je pretezno tragican. Prikazuje Tamarlanov postepeni pad. I dalje pobedjuje svoje protivnike ali mu se desavaju druge stvari. Umire Zenokrata, zatim dolazi u sukob sa sinom Kalifasom koji je predstavljen kao komicni lik. Ubija svog sina i podleze bolesti a da nije ostvario svoj cilj – osvajanje sveta. Marlou je prikazao tamarlana kao covek naadljudske snage i lepote, koji ostvaruje sve sto sebi postavi za cilj, nemajuci milosti ni moralnih skrupula. Ostale licnosti u drami su ovozemaljskije. To su uglavnom mralni ljudi sa visokim moralnim nacelima. Drama je komponovana vise epski nego dramski, kao niz podviga i epizoda ali u njoj postoji i dramska linija razvitka licnosti i njenog sukoba sa sudbinom. Sledeca drama je “The Jew from Malta”. Ovo je drama prema Henslou-ovim beleskama i prikazivana je pocetkom 1592. godine. Imala je veliki uspeh kod publike. I ova drama ima delimicno istorijsku podlogu. Marlou je koristio neke francuske i nemacke hronike o ratovima Turaka i Mlecana oko Malte. U drami se govori o delovanju jednog portugalskog Jevrejina u turskoj sluzbi. Ovo j takodje tragedija jedne nadljudske licnosti, pravog zlocinca, Barabasa. Na zlocine ga podstice zelja da povrati oteto blago i mrznja prema hriscanima. Ali njegovi zlocini postaku tako strasni da izgledaju neljudski. U drami ima i politickih elemenata kada Barabas prvo izdaje hriscane turcima, da bi od Turaka dobio polozaj, ali u zelji da Turke izfa hriscanima, prevrsava meru, i Turci i hriscani se udruzuju i unistavaju ga. Barabasova teznja za moci ogleda se u novcu, Barabas

54

se moze smatrati satiricnom slikom politicara koji ne bira sredstva da ostvari licnu ambiciju. Kriticari ga samtraju makijavelistom. “Dr. Faustus”, Marlouovo najcuvenije delo. Najraniji sacuvani stampani tekst je od 1604. godine i dosta se razlikuje od onog iz 1616. godine. Prvi je kraci bez podela na cinove, a druga varijanta je duza sa nekim dodatnim prizorima i podelom na 5 cinova. Size za ovu dramu Marlou je uzeo iz savremee nemacke proze – to je delo “Istorija dr. Johana Fausta”. I ova drama je drama jednog nadljudskog junaka. Ali ovde teznja za moci upucena humanijem cilju, sticanju znanja i savladavanju prirodnih sila. Faust je nezadovoljan svim naukama jer nijedna od njih ne daje sva saznanja. Tako da u narednom delu drame, Marlou daje kritiku svega sto se tada ucilo na univerzitetima. Faust se obraca magiji, drzi govor o sticanju moci nad prirodom, priziva Mefistofela i prodaje dusi Djavolu da bi obezbedio 24 godine saznanja i uzivanja. Faust trosi svoju snagu i moc na sitne podvige i ne dobija jasne odgovore na kljucna pitanja o zivotu. Jedino zadovoljstvo mu je sto moze da vidja Helenu Trojansku. Zavrsava se velikim prikazom njegove agoije gde Marlou prikazuje dusevno mucenje coveka osudjenog na smrt koji ocajnicki zeli da zivi i trazi nacin za spasenje. To je jedno od najjacih pesnickih i najtragicnijih prizora u celoj engleskoj renesansnoj tragediji. U kratkom epilogu drame oseca se Marlouovo saosecanje sa sudbinom zrtve. Njegova osuda Faustove bezboznosti. Po svojoj formi drama je ilustracija svih komponenata od kojih nastaje renesansna drama. Osim prologa i epiloga postoje elementi moraliteta. Dobar i zao andjeo. Drama sadrzi i komicne likove za koje kriticari smatraju da nisu njegovi vec kasnije uradjeni. Kompozicija drame je slaba, jer ima snazan pocetak i kraj, ali u sredistu drame postoje komicni prizori gde se Faust pretvara u madjionicara. Ovo je drama pravilno ocenjena sa poznatom faustovskom temom i dobila evropski znacaj tek kada se Gete ugledao na njega. Jedino prevedeno delo na srpski jezik od Marlouoa. VILIJEM SEKSPIR (1564 – 1616) U istoriji engleske knjizevnosti Sekspir zauzima posebno mesto. On je jedan od najvecih svetskih pesnika, zato su njegov zivot i rad proucavani ne samo u Engleskoj vec i u svim zemljama sveta. Tako da sekspirologija predstavlja posevnu granu istorije knjizevnosti. Rodjen je 1564 godine u Stratfordu – na – Ejvonu. Sekspirolozi su pretrazili sve izvore sa podacima o Sekspirovom zivotu, ali se u principu, o njegovom zioru vrlo malo zna. Prema podacima iz Stratfordske arhive, Sekspir je krsten 26. aprila 1564 godine. Umro je takodje 26. aprila 1616. godine. Stratford na Ejvonu je u to vreme bio trgovacki grad. Sekspirov otac, Dzon Sekspir je bio rukavicar i postoje nagadjanja da je bio rimokatolicke vere. Sekspirova majka zvala se Meri Arden. Vilijem Sekspir bio je trece od osmoro dece, pohadjao je gramaticku skolu koja je tad bila u Stratfordu.

55

1583 godine vencao se sa Anom Hatavej, starijom 7 godina od njega. Prvo dete rodilo im se te iste godine, Suzana, a nakon toga, dobili su i bliznace Hamneta i Judita 1585 godine. Od 1585 godine do 1592 godine nema podataka od Sekspirovom zivotu. Tek 1592 godine Sekspir se spominje u delu jednog savremenika (knjizevnog) kao glumac i dramaturg.

Pretpostavlja se da je u tom periodu Sekspir napustio Stratford,

otisao u London, poceo da radi za narodno pozoriste. Iste godine, pojavljuje se zapis kao neprijateljska aluzija na Sekspira koja je podrugljivo nazvana “Shake – scene”, objavljenom u proznom delu Roberta Grina “Za gros pameti”. Kao glumac i gramatica bio je u trupi Lorda Strendza, a od 1594 godine u trupi Lorda Komornika (Lord Chamberlen`s men). 1596 godine posto je Sekspirov otac kupio pravo na grb, Sekspir prpada sloju uglednih i imucnih gradjana. Kupio je imanje koje se zvlao “New place” u Stratfordu. Postao je suvlasnik pozorista “The Globe”. 1598 godine glumi u komediji Bena Dzonsona u “Everyman in his humor”. 1601 godine umire Sekspirov otac, a 1602. Sekspir kupuje kucu i zemlju u Stratfordu. 1603 godine primio je kao i ostali glumci zi njegove trupe poklon od kralja Dzejmsa povodom njihovog proglasenja za “King`s men”. 1607 godine udaje mu se kci, a 1608 godine mu umire majka. Od 1611 godine on sve vise boravi u Stratfordu. Pred kraj zivota napusta London i povlaci se u rodni grad. 1616 godine udaje mu se mladaja kci Judit. Sacinio je testament koji je sacuvan i umire 26. aprila 1616. godine. SEKSPIROVA NEDRAMSKA DELA Prikaz Sekspirovih dela pocecemo njegovom lirskom i lisko – epskom poezijom prvenstveno zbog toga sto ta njegova dela pripadaju najranijem periodu njegovog stvaralastva. Od tih dela je i spev “Venera i Adon”, ovo je lirsko narativni spev od preko 1000 stihova i to je prvo delo sa kojim se Sekspir pojavljuje pred publikom. On je posvecen Earlu od Sautentona, Henriju Rotsliju, koji je po pretpostavci kriticara bio Sekspirov sticenik. U spevu, uglavnom postoje mitolosko – ljubavne price ispunjene strascu sto je u to vreme bilo u modi zbog uticaja renesansne Italije. U spevu je pisana prica o ljubavi boginje Venere (besmertne) prema smrtnom bicu Adonu. On odbija njenu ljubav, zainteresovan je samo za lov ali ga u lovu ubija divlji vepar. Lirska osecanja postoje tek nakon Adonove smrti kada Venera tuduje za Adonom i u njegovou cast stvori jedan cvet koji ce je potsecati na njega. Spev je napisan strofom od 6 jampskih pentametara koji se rimuju na sledeci nacin aba bcc. Najveci deo speva cini Venerino udvaranje Adonu i njegovo uporno odbijanje. U spevu definitivno ne mozemo govoriti o dijalozima posto preimecujemo da Adonis vrlo malo govori. Uglavnom su to Venerini monolozi. Svi njeni monolozi predstavljaju neizmerno izrazavanje ljubavne ceznje i osnovni moto ovih monologa je da zivot prolazi i da ga treba iskoristiti (sto je cudan stva jer je ona boginja, besmrtno bice). Iako Adonis vrlo malo govori, njegove reci su vrlo snazne, on osudjuje Venerinu strast

56

i ukazuje na to da je prava ljubav duhovna i uzvisena (hriscanski elementi i pohvale hriscanstvu). Adonis je nezan, nezreo mladic, a Venera je jedna snazna, zrela zena koja ga na pocetku speva na silu uzima s konja (nosi ga ispod jedne ruke) dok drugom rukom drzi konja. Sledece Sekspirovo nedramsko delo je u originalu Rape of Lucrece iliti Silovanje /Napastvovanje/Otmica Lukrecije – delo je objavljeno 1594. godine i posveceno Earlu od Sautemtona. Spev ima 1800 stihova i napisan je Coserovom strofom. U osnovi dela je prica iz rimske istorije o tome kako je Sekst Tarkvinije, sin kralja Tarkvinija Oholog, silovao Lukreciju, zenu vojvode Kolatina. Lukrecija se posle toga ubla i ovaj dogadja je posluzio kao povod da se kralj i njegova porodica optuze i proteraju iz Rima. Izvor koji je Sekspiru posluzio, je rimski istoricar Tit Livije. Temu su obradjivali mnogi pesnici pa cak i Coser. Kako u “Veneri i Adonu” Sekspir predstavlja objektivnog posmatraca, sto bi svaki autor trebalo da bude samo narator, u ovom spevu on ima ulogu moralizatora i potpuno je stao na stranu zrtve, odnosno zenske vrline, a protiv greha. Od nedramskih dela Sekspirovih, vrlo je vazna njegova lirska poezija, odnosno soneti. Sekspir je ostavio za sobom zbirku soneta, vecinu njih napisao je kada su oni bili u modi ‘90ih godina i citao ih medju prijateljima. Pretpostavlja se da nije mislio da ih objavljuje, ali ihe je 1609. godine objavio Tomas Torp. Zbirka ima 154 soneta koji se po svojoj tematici mogu podeliti na dvegrupe soneta i to dva nejednaka dela. Prvih 126 soneta posveceno je nekom mladicu, lepom, plemenita roda koga pesnik nagovara da se zeni da bi ostavio potomstvo za sobom. Soneti od 127. do 152. posveceni su nekoj zeni, brineti, koja ne odgovara tadasnjim merilima lepote, kazu kriticari a jos manje vrline (raspusna, ne monogo lepa zena u koju je pesnik zaljubljen). Poslednja 2 soneta razlikuju se po stilu od prethodnih, posveceni su bogu Kupidonu, tako da mnogi kriticari smatraju da oni nisu Sekspirovi. U vecem broju soneta tema je petrarkisticka i smatra se da je vecim delom u sonetima ima autobiografskih elemenata. Tako da su mnogi istrazivaci i kriticari Sekspirovih dela i zivota pokusali da odgonetnu identitete mladica i zene kojima se pesnik obraca u sonetima – pa se doslo do zakljucka da je maldic Earl of Sautemtona, a za zenu se ne zna. U vecini soneta se s ljubavlju moli mladic da se zeni zbog svoje lepote i ... Sekspir u tim sonetima govori sa takvom ljubavlju, neznoscu, cak se moze reci i strascu, da citalac pomisli da se radi o nekoj zeni koja je pisala. U drugoj grupi soneta upucenih crnoj dami osnovna tema je psiholoski zanimljivija nego u prethodnoj grupi soneta. Pesnik je zaljubljen u zlu i razvratnu zenu a ona ga i pored svojih mana odbija. Mozemo izdvojiti nekoliko najboljih soneta koje imaju neprolazni karakter (trajnu vrednost). To su 18., 29., 39., 55., 66., 73., 106., 116., 129., 146. SEKSPIROVA DRAMSKA DELA

57

Sekspirove drame su objavljene za njegova zivota u piratskim izdanjima. Cak polovina njegovog opusa (18 dela) je tako objavljena. Ta izdanja se nazivaju kvatro. Sve ostale drame objavljene su prvi put i prvom Foliju (to je najveci format knjize i po njemu je ova stampa dobila ime). Tekstovi u kvatro izdanju razlikovali su se od tekstova u folio izdanju. Medjutim, kasnije su se za drugi folio tekstovi bili usaglaseni. Prvi folio stampan je 1623. godine i to je potpuno izdanje Sekspirove drame u prvoj knjizi. Ovaj mali folio spriredili su Sekspirovi prijatelji. Knjiga sadrzi i Sekspirov portret sa nekoliko stihova i to interesantno Bena Dzonsona (njegovog savremenika i pisca cije su drame bile popularne posle Sekspirove smrti). On tvrdi da se Sekspirov portret vrlo veran. Prvi folio sadrzi 36 drama. Drugo folio izdanje stampano je 1632. godine a kasnije u 17. veku objavljena su jos dva folia. Prvo folio izdanje ostaje najvaznije izdanje Sekspira. U njemu, drame su podeljene na komedije, istorije i tragedije (ovo su podele prema vrsti drame), a kasnije proucavanjem Sekspirovog zivota i rada nastale su i druge podele. Npr. podela po vrsti dopunjema je podelom po izvoru (izvor bi bio npr. rimski, engleski, istorijski, legendarni, mitoloski itd). U istorijama knjizevnosti najcesca je hronoloska podela, tako da se celokupni Sekspirov dramski rad deli na 3-4 perioda (kako kod koga):

• 1590 – 1594 • 1594 – 1601 • 1601 – 1608 • 1608 – 1612

A postoji i prihvatljivija podela na tri dela:

• 1590 – 1601 • 1601 – 1608 • 1608 – 1612

Prvi period Sekspirovog stvaralastva je i najplodniji. Po vrsti najbrojnije drame

koje su nastale u ovom periodu su komedije i istorijske hronike. U ovim dramama Sekspir cesto kombinuje motive pozajmljene sa raznih strana, a njegova snaga je u psiholoskom produbljivanju likova, osmisljavanju i humanizovanju teme koju pozajmljuje iz drugih izvora. Najcesce teme u dramama prvog perioda su: patriotizam, ljubavni zanos, pastirska idila, carobna bica iz bajki, faustoisticnih prica. U ovom periodu Sekspir jes ne uspeva da prilagodi, po kriticarima, svoju bujnu mastu dramskoj radnji. U ovom prvom periodu ima vise lirskih elemenata, pesama za pevanje, soneta. Prva komedija napisana je cela u pesmama za pevanje (songs, tu su horovi). Istorijski komadi ili dramske hronike su svi/e

58

napisani u ovom periodu osim dela Henri VIII. Sve one imaju politicku propagandnu teznju/tendenciju u korist tadasnje Tjudorove apsolutne monarhije. Hronoloski posmatrano u istorijskim dramama Sekspir obuhvata period od kraja 14. veka (Ricard II), preko ratova sa Francuskom (stogodisnji ratovi), Ratova Ruza (tu su napisana dva dela, Henri IV, Henri V a zatim i tri dela Henri VI i Ricard III) do aspolutne monarhije Tjudora (Henri VIII – tu je ta drama nastala). Kao poseban mozemo izdvojiti dramu Kralj Dzon, koji prikazuje mnogo raniji period, 13. vek i ovaj slabi kralj je prikazan kao nacionalni borac protiv Papstva, rimokatolicanstva. U Sekspirovim istorijskim dramama vazno je nacelo legitimiteta, odnosno, kralj koji se silom domogao vlasti i prestola, time narusava prirodni red, nem asrece u vladanju i mora doziveti kaznu. To Sekspir posebno pokazuje u Henriju IV i Ricardu III. Sve istorijske cinjenice nisu u dramama apsolutne i pouzdane, Sekspir je vise tezio da uz pomoc istorijskih elemenata i cinjenica razvije sto interesantniju dramsku radnju i sto produbljenije prikaze psiholosku stranu likova. Kompozicija njegovih istorisjkih drama je uglavnom hronicarska. Najslabije medju ovim dramam su tri dela Henri VI. U prvom delu Henri Vi – istice se samo Tolgot kao idealno olicenje patriotizma, U drugom delu Henri VI, imamo prizor narodnje bune koje prestavlja sliku zastupnika aspolutne monarhije. U trecem delu imamo Gloster (Henri ga tako naziva) odnosno buduceg Ricarda III i on je nosilac, glavni junak njegove sledece drame. Junak u ovoj drami je veliki zlocinac, covek koji malo slilom a malo lukavstvom postize i dolazi do cilja tj. krune – ali biva kaznjen (nacelo legitimiteta nije skroz ostvareno – u krvi gubi krunu).

Od svih Sekspirovih istorijskih drama, Ricard III je najblizi tradiciji. Glavni

junak je donekle tragicni junak zato sto nije samo makijavelista nego je i covek velikih sposobnosti koji u odredjenim trenucima moze da izazove i divljenje. U drami nasuprot lika Ricarda III nalazi se lik Ricmonda (buduci Henri VII – koga Sekspir tako zove u dramama). On je predstavljen kao idealni prototip lepse i humanije Engleske. Najpopularniji odnosno najistaknutiji od svih istorijskih komada, su dve knjige Henri IV.

Ovde se vec oseca Sekspirova zrelost u izgradnji karaktera a predmet drame

je vladavina Henrija IV, pobuna plemstva protiv njega i njegovo uspesno ratovanje protiv unutrasnjeg neprijatelja. Lik samog Henrija IV nalazi se u senci njegovog sina, princa Hala. Medju pobunjenicaima istice se vatreni junak Persi ciji pad u drami izaziva pospesivanje/razvoj elemenata tragicnosti u drami. Za danasnjeg citaoca najvaznije je 2. linija radnje u kojoj isptupaju lica iz gracanskog, obicnog sveta a medju njima je najpooznatiji Falstaf. On je Sekspirova komicna kreacija. Druzi se sa princom Halom, nasamaruje ga, biva nasamaren. To je stari, debeli vitez, pijanac, raspusnik, koji prezire plemicki svet, spreman je i na kriminal ali ipak izaziva simpatije citalaca. Mnogi smatraju da je Falstaf kao realisticno predstavljen prototip gradjanskog drustva, najveca vrednost Henrija IV. Sekspir obicno radnju stavlja u neku iluzornu/idilicnu sredinu

59

Italiju, Veronu, Mletacku Republiku... Glavni junaci poticu iz tih predela (nekad je to i Orijent). Kada zeli da predstavi englesko drustvo ili plemstvo – onda ih predstavlja kroz obicne gradjane i u sporednim likovima. U Henriju V Sekspir sledi dogadjaje princa Hala, koji se dolazeci na presto, odrice svog prijatelja Falstafa u cemu naravno ima simbolike i u njemu daje svoju sliku idealnog vladaa – zastitnika drzave. Taj ideal nije zastareo nikada i posebno je ovaj element znacajan jer ima neceg zajednickog sa istorijskim Henrijem V. Sekspirove istorijske drame imale su mnogo uspeha na pozornici, vise zbog svojih politickih elemenata nego zbog svojih dramskih vrednosti.

SEKSPIROVE KOMEDIJE PRVOG PERIODA “KOMEDIJA GRESAKA”

Prva od njih je Komedija gresaka, ovo je Sekspirova pocetnicka komedija, za nju se izvor tacno zna (delo rimskog komediografa Plauta “Blizanci”). Sekspir takodje koristi situacije zasnovane na zameni blizanaca ali dramsku radnju upotpunjuje jos jednim parom blizanaca, a to su sluge onih prvih tako da dolazi do mnostva zabuna i komicnih scena. Radnja se desava u Efesu, u maloj Aziji. “DVA DZENTLMENA IZ VERONE”

Sledeca komedija je “2 dzentlmena iz Verone”. Ova je komedija vrlo slaba sa italijanskim sadrzajem, cak bi se mogla i zavrsiti tragicno. U osnovi teme ove komedije je ljubavni cetvortougao sa vrlo ozbiljnim zapletom ali se vrlo neuverljivo srecno zavrsava. “SAN LETNJE NOCI”

U ovoj komediji preplicu se narodna prica, anticka prica i savremena stvarnost. Nekoliko epizodnih niti drame tece uporedo ali se i ukrstaju, npr. bracne svadje, vladara Oberona i Titanije, zatim sale veselog duha Paka i tragikomicne ljubavne nesrece dva malda para iz Atine, smesni dogadjaji zanatlija itd. Kroz cudne obrte radnje Sekspir u stvati citaocu prenosi ozbiljne stavove o ulozi ljubavi i maste u zivotu. Centralno mesto u drami je Tezejev govor. Osnovni je stav da covek svojom mastom moze da menja izgled stvarnosti. Stvarnost po njemu nije time ukinuta, opet se uspostavlja (stvarnsot) i na kraju komedije sve se vraca u prvobitni poredak. Sekspir u drami ne govori u svoje ime vec se njegov glas (autorov) izrazava dramskom radnjom i likovima. Zanimljiv je jos i primer zanatlije. Sekspir se njima ruga. Njihov protagonista Kalem je vrlo ostvaren karakter i mnogo je slozeniji nego sto na prvi pogled izgleda. On je covek iz naroda, iskreno voli umetnost i zeli da se uzdigne iznad

60

onoga sto jeste. Tako da je ta njegova teznja (bezanje od stvarnosti) u stvari tragicna. “MLETACKI TRGOVAC” Komedija u kojoj se preplice nekoliko radnji, pa su neki kriticari smatrali da je kompozicija drame labava. Glavni motiv u Mletackm trgovcu je kako Antonio mora da za neplaceni dug da funtu mesa Sajloku. Drugi motiv je Porcijino podvrgavanje prosaca izboru izmedju tri kovcezica. Zatim tu su prateci motivi ljubav izmedju Basanija i Porcije, Lorenca i Dzesike. Ova ljubav Lorenca je interesantna jer predstavlja ljubav izmedju hriscanina i nehriscanke odnosno paganke. Ponovo u ovu ljubavnu aferu Sekspir ukljucuje lirske eemente (lirski stihovi). Ovo sto je za komediju karakteristicno je lik Porcije koja je i umom i pplemenitoscu svojom, ponasanjem nadmasuje sve muske liove. Ali je ubedljivo najveca vrednost ove drame kompleksni lik Jevrejina Sajloka. Kriticari cak porede Marloovog – Jevrejina sa Malte sa Mletackim trgovcem. Kod Sekspira Sajlok nije osudjen zato sto je necovecan vec zato sto i nakon Porcijinog ubedjivanja za milosrdje neca da popusti pred razlozima humanosti. “KAKO VAM DRAGO” Smatra se najboljom Sekspirovom komedijom i to romanticnom komedijom. Radnja se razvija u dva paralelna motiva: prognanog vojvodu u Ardenskoj sumi ciji je brat uzurpator i sedi na prestolu i prognanog madica Oralnda ciji je brat takodje uzurpator i ostaje na imanju. U centru radnje je sudbina js jednog lika – cerke prognanog vojvode Rozalinda i njena ljubav prema Orlandu. Rozalinda je vrlo smela i duhovita, pametna a istovremeno i plemenita i zaljubljena. Njenim likom Sekspir ostvaruje san o savrsenoj zeni koja bi delovala iluzorno/nestvarno da postoji sama za sebe, ali kao poredjenje i suprotnost njoj Sekspir daje njenu bratanicu Siliju, kao ovozemaljskiju i manje savrsenu ta na taj nacin Rozalindu mozemo posmatrati kao realno bice koje zaista postoji. U ovu komediju Sekspir uvodi i pastirsku poeziju. Kroz Ardensku sumu osim prognanog vojvode, Rozalinde i Orlanda i druzine vojvodine, kkrecu se i pastiri i pastirke kao olicenje pastirskog romana, idealizovani su ali prosti i grubi te ih i Sekspir u drami poredi sa Robinom Hudom i njegovom druzinom iz Servudske sume. U Ardeskoj sumi svi zli likovi dozivljavaju katarzu (prociscenje, preobrazaj), tako da se na kraju sve srecno zavrsava. U drami postoji jos jedan interesantan lik, pripadnik druzine idealnog vojvode, inace melanholik Dzekviz, koji svet posmatra crno, dakle pesimista. Posle Silije i Rozalinde uvek je lu luda Tucstoun jos jedan od Sekspirovih mudrih budala u cijim se monolozima oseca cinizam. “BOGOJAVLJENSKA NOC”

Jos jedna komedija ovog perioda je Bogojavljenska noc. Naslov ove komedije nije vezan za radnju nego najverovatnije za dan prikazaivanja. U

61

podnaslovu ove komedije stoji “what you will”. Osnovnu liniju radnje cini jedna, opet avanturisticka ljubav – mlada Viola posle pretpljenog brodoloma u kojem je kako ona misli izgubila brata blizanca Sebastijana. Dolazi na ilirski dvor kneza Orsina ali presvucena u msko fa bi se sacuvala od napasnika. Medjutim zbog violine slicnosti sa njenim bratom, mnoji je mesaju sa njim i dolazi do stvaranja komicnih situacija. Pa se Viola zaljubljuje u kneza Orsina, dok se u nju kao muskarca zaljubljuje Olivija (njoj se knez neprestano udvara). Od karaktera istice se Viola koja njavise podseca na Rozalindu i svojom idealnom lepotom, karakterom, ozbiljnoscu a Olivija od tragicne zablude, pritom zaljubljena u Violu, pokazuje prefinjenu plemenitost i dobrotu. SPoredni motivi Bogojavljenske noci predstavljaju radnju bogatijom. Ovde se ponovo javlja jedan Falstafovski lik u liku viteza Tobija, zatim tu su luda Feste koji inace je mudrac i imamo pevaca divnih lirskih pesama. Najjaci i najslozeniji lik je zasigurno Malboro. On je prototip ili slika antipaticnih osobina, puritanca, vrlo je uobrazen, ali kad biva kaznjen zbog svoje nadobudnosti/krutosti izaziva i sazaljenje citalaca, tako da, iako u komediji, moze se samtrati vrstom tragicnog Don Kihotovskog junaka. TRAGEDIJE PRVOG PERIODA “TITUS ANDRONIKUS” Predstavlja tragediju osvete, prepunu zlocina, mucenja, ubistava, po ugledu na Seneku i Tomasa Kida. Zasnovana je na rimskoj istoriji i smatra se vrlo slabom, pocetnickom tragedijom Vilijama Sekspira. “ROMEO I JULIJA” Njegova najpoznatija tragedija. Po svom tragicnom ishodu, po toku radnje i po onome sto prikazuje, ova tragedija ima dva razlicita niza likova. To su romanticni i realisticni likovi. Radnja je smestena u Italiji, u Veroni, gde Sekspir obicno smesta svoje komedije, ali je za razliku od njih, delimicno zasnovana na istorijiskim cinjenicama. Tema ove tragedije je vrlo jednostavna. To je ljubav dvoje mladih koju sprecavaju roditelji zbog svojih predrasuda. Julija (Djulijeta) je zivlji, upecatljiviji lik, ali mozemo reci da su oboje uglavnom idealne osobe Vilijama Sekspira. Oni su vise opste ljudski likovi, nego odredjene osobe konkretnog mesta i vremena. Oko njih, postoji mnostvo realisticnih likova koji mogu biti veseli (Mekucio) ili dobrocudna i mudra dadilja, ali i humani fra Lorenco... Ovi su likovi cvrsce vezani za glavnu radnju nego sto je to u komedijama slucaj. I bas svojom realisticnoscu oni pojacavaju uverljivost glavnih likova. Ljubav izmedju Romea i Julije umetnicki je istinita, ali je nesrecni ishod te ljubavi samo pojedinacni slucaj (opste ljudska cinjenica – ljubav, a ishod pojedinacan slucaj). Ishod je mnogo manje uverljiv nego ta idealna ljubav.

62

Pomirenje zavadjenih porodica na grobu dvoje mladih deluje vrlo snazno i istinito. Zavrsetak ove tragedije je vrlo u skladu sa zavrsecima ostalih Sekspirovih tragedija, dakle postoji humani smisao na kraju svake tragedije koji znaci afirmaciju zivota posle privremenog trijumfa smrti. “JULIJE CEZAR” Ova tragedija nastaje na samom kraju prvog perioda Sekspirovog stvaralastva, i po duhu, ona je mnogo bliza njegovim kasnijim tragedijama. Fabulu za ovu tragediju Sekspir je uzeo od antickog pisca Plutarha cije mu je delo “Julije Cezar” bilo dostupno na engleskom jeziku, gde se obradjuje zavera Bruta i Kasija, ubistvo Cezara, Antonijevo ustajanje protiv pobunjenika i Brutova smrt. Tragicni junak ovog dela nije Cezar vec Brut. Poznat kao plemeniti borac protiv tiranije, zrtva sukoba izmedju ideala i stvarnosti, izmedju privatne i javne licnosti (unutar sebe). Snazni kontrast Brutu, koji je idealista, predstavlja vrlo prakticni politicar Kasio. Vrlo je zivopisno prikazan i lukavi Antonije. Julije Cezar je ubijen jos na pocetku treceg cina. Medjutim, Cezar i mrtav dominira dramom i ta prisutnost predstavlja duhovnu prisutnost Cezara, koji kao kakva kob leti iznad pobunjenika. Njegov duh se javlja Brutu pred bitku kod Filipa da bi mu predskazao poraz. Drame iz rimske istorije imaju popularne teme. Tokom renesanse i zbog toga sto je rimska istorija bila poznatija od istorije drugih zemalja. U “Juliju Cezaru” pojavljuje se dramski element sa jedne strane, a sa druge rimski narod. Sekspir prikazuje narodne mase negativno, kao nemilosrdne, plitkoumne... Sama cinjenica o Juliju Cezaru je istorijska istina, a ove narodne mase koje Sekspir prikazuje simbolicno predstavljaju engleski narod tog vremena, pa se i sama tema u tragediji moze poistovetiti sa Sekspirovom kritikom tadasnje Elizabetine apsolutne monarhije. Ovim se zavrsava prvi period Sekspirove drame. DRUGI PERIOD SEKSPIROVOG STVARALASTVA Ovo je najplodonosniji period kada Sekspir stvara najzrelija dela, uglavnom velike tragedije. Za ovaj period se vrlo cesto kaze da je period pesimizma i dugo se smatralo da je Sekspirov privatni zivot oslikava na dela koja pise. Drame ovog perioda pokazuju zreliji pogled na svet. U ovom periodu Sekspir se okrece od idealnih vizija zivota, ka realnosti. U ovom periodu, on dovodi do vrhunca svoju umetnost, stvara vrlo umetnicki vredne karaktere i neke funkcionalne elemente drame (stil, na primer). Njegov stih je sada mnogo blizi obicnom govoru. Izraz mu je i dalje poetican, ali je ta poeticnost sada mnogo dublja, ima dublji smisao i uglavnom je vezana za karaktere i dramsku radnju. Tragedije koje nastaju u onom periodu su: Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Magbet i Antonije i Kleopatra, u ovom poretku.

63

“HAMLET” Radnja Hamleta je zasnovana na jednoj srednjovekovnoj danskoj hronici “The Tragedy of Hamlet, Prince of Danmark” koja je do Sekspira dosla ne zna se kako, a ima nagadjanja da je postojao raniji, istoimeni komad Tomasa Kida koji je Sekspir preradio. “Hamlet” je sacuvan u dva kvarto izdanja, i ta izdanja se razlikuju. Drugo izdanje je znatno duze, a kasnije, u prvom folio izdanju, tekst je mnogo blizi drugom kvartu, ali nije isti. “Hamlet” je tragedija osvete, vrlo srodna sa Kidovom “Spanskom tragedijom” tako da se nesumnjivo Sekspir ugledao na Tomasa Kida. I u “Hamletu” postoji “drama u drami”, pojava duha, ludilo, mnostvo ubistava i na kraju smrt svih glavnih likova. Za Sekspira svi ovi elementi imaju podredjen znacaj. Po kriticarima on ih uvodi u dramu, zato sto ih trazi publika. To, po njemu, predstavlja sredstvo, a ne cilj. Svoju umetnicku stranu Sekspir usmerava najvise na predstavljanje i psiholoskom razvijanju likova, njihovih sudbina... Najveca vrednost tragedije je lik samoh Hamleta koji je pametan, plemenit, hrabar, koji preuzima veliku odgovornost i duznost da se osveti. Hamlet je ranije, posebno u doba romantizma tumacen kao neodlucni intelektualac, uzvisen i plemenit, ali samo u razmisljanjima i na recima, a nesposoban za delanje. Modernija tumacinja Hamleta predstavljaju kao svestrano obdarenog renesansnog coveka, sposobnog i za reci i za dela i nalaze odgovor na vecitu dilemu da on osvetu ne izvrsava zbog neodlucnosti vec zato sto mu moralni i verski obziri to ne dozvoljavaju. Hamletovo ludilo je, po modernijim kriticarima simuliran sto se jasno vidi iz teksta, ali on ga koristi da bi dao ironican komentar o svojim neprijateljima. U nekim cinicnim izjavama izbija u prvi plan njegovo pravo rospolozenje, shvatljivo tek posle udarca koji zadovija pojavom duha. Hamletova tragedija je u stvari njegova tragicna dilema. To je dilema humane licnosti, koja odjednom sazreva i sagledava pravu stranu realnosti zivota i eventualno ljudskih zverstava. Zbog ovog naglog sazrevanja Hamletove licnosti, on postavlja sebi pitanje treba li napustiti takav svet ili mu se suprotstaviti. Hamlet se odlucuje na suprotstavljanje, uzima oruzje i time potvrdjuje svoju humanost. Cak i Ofelija u koju je Hamle bio zaljubljen iskreno joj verovao. Postaje sredstvo u rukama njegovih neprijatelja i zato mora biti napustena. Hamletov odnos prema Ofeliji sazrzi skukob izmedju ljubavi i duznosti. Izgleda da ovde postoji nerazresena dilema izmedju apstraktno – hriscanske teze i humanistickog shvatanja, da se zlu treba suprotstaviti oruzjem. Zavrsetak tragedije daje odgovor koji se moze shvatiti na vise nacina; pojava Fortinbrasa podrazumeva da je pravda zadovoljena ali i njen izvrsilac je poginuo, zato sto je u toku sprovodjenja pravde odstupio od potpune pravednosti.

64

Drugo tumacenje bi bilo da je svet zla objektivno jaci od izvrsioca pravde. Kada bismo ova dva tumacenja smatrali zavrsnom recju tragedije, onda bi sama tragedija bila vrlo pesimisticka. Zato Sekspir na kraju uvodi Fortinbrasa kao nosioca bolje buducnosti i na neki nacin, nastavljaca Hamletove ideje, tako da je Hamletova zrtva predstavljena kao plodonosna, a poruka tragedije je da ce dobro uvek trijumfovati. Ova tragedija je svet za sebe. Svet koji izaziva uzas ali i divljenje, tugu, samilost. Pored svega toga, u tragediji su sadrzani, posebno u Hamletovim monolozima mnogi poeticki izrazi opste ljudskih, dakle, uvek primenjivih bezvremenskih istina. Tako da su mnogi postali gotovo poslanicki i usli u svakodnevni govor. U ovoj tragediji ima karakteristika koje na prvi pogled nisu u skladu sa savremenim shvatanjima humanosti, posebno zakon krvne osvete. U drami se uzima kao nesto sto se samo po sebi razume, a ovaj element je ipak suprotan nasoj etici. Ako ga posmatramo sa istorijskog stanovista, kako ga i Sekspir tretira, ili samo kao dramski element, onda se on prihvata doslovno i ne nagoni nas na razmisljanje o moralu, etickim principima. Hamletov odnos prema majci ima u sebi neceg morbidnog. Njegovi besni napadi na nju danas su tesko prihvatljivi jer se udaja udovice za muzevljevog brata u nekim delovim sveta ne smatra rodoskrvljem. Kritika koja se oslanja na modernu psihologiju nalaze u tome Edipov kompleks. “OTELO” Drama “Otelo” zasnovana je na noveli italijanskog pisca Dziraldija Cintija. I ono je tragedija koja u osnovi ima za cilj da realisticno prikaze tadasnji moderan zivot. U ovoj Sekspirovoj dramu ima najmanje natprirodnih elemenata. Otelov lik je herojskije prikazan od Hamletovog, ali je zato mnogo jednostavniji. U Otelovom liku mozemo jasno sagledati tragicnu gresku (po Aristotelu, da bi se izazvalo sazaljenje kod publike, potrebno je da se ta greska vidi na sceni). Kriticari smatraju da je tragicna greska u stvari proizvod njegove ljubomore, lakovernosti. Dezdemona je jedna od najplemenitijih Sekspirovih heroina. Ona se suprotstavlja svima, nesto nalik liku Julije u delu “Romeo i Julija” da bi poslusala glas srca. Ona je prototip nesebicnosti, vernosti, cistote, ali bas taj andjeoski karakter ne moze da opstane u tadasnjoj savremenoj stvarnosti. I Otela i Dezdemonu dozivljavamo kao zrtve koje su nesposobne da se odupru ljudskoj podlosti i lukavstvu, koji su utelovljeni u liku Jaga.

65

Jago predstavlja prototip zlocinca. To je jedna od najsnaznijih karaktera u Sekspirovom dramskom stvaralastvu. Po nekim kriticarima Jago deluje povremeno kao duh zla, ali su u stvari njegove osobine odraz njegovih kompleksa, osecanja manje vrednosti, bolesne ambicioznosti i zeljom za spletkarenje i nanosenje zla.

Pojam sudbine igra vaznu ulogu u “Otelu” jer on otkriva u drami Otelovu zabludu. Po tome je ova dram u stvari i drama sudbine, Zatim, mozemo je tumaciti kao dramu sukoba pojedinca sa drustvom, odnos idealnih teznji sa realisticnom stvarnoscu... “KRALJ LIR” Gradju za ovu dramu Sekspir nalzai u legendi iz britanske predistorije “Hronike Dzefrija od Monmaunta”, a istu legendu ponavljaju i Spenser i Holinsed. Osim toga, postojao je jedan istoimeni komad koji je Sekspir iskoristio kao gradju za tragediju a to je detalj iz Sidnijeve “Arkadije” o Glosterovoj istoriji. TO su u biti dve paralelne price, nezavisne jedne od drugih. Kralj Lir sadrzi dve paralelene radnje. Istoriju samog Lira koji je posto je podelio kraljevstvo dvema cerkama, a najbolju i najmladju proterao iz svog kraljevstva, doziveo kasnije strasna razocarenja i Glostera sa druge strane, koji je poverovao svom nezakonitom sinu Edmundu, bio oslepljen i lisen svega sto je imao. Prva radnja je sira, mozemo je nazvati opste ljudskom, a druga predstavlja konkretan slucaj iz zivota koji je gotovo nezavistan od glave radnje ali je tu prvenstveno da bi pojacala efekat glavne radnje. Glavni lik u tragedije je Lir. Nije snazan karakter kao sto su Hamlet i Otelo. Njega pre mozemo poistovetiti sa obicnim covekom. Sa slabostima i patnjom koji sam sebe moze da preispita, pokaje se, i dozivi katarzu. Predstavlja duhovno uzdizanje glavnog junaka. Na pocetku tragedije Lira vidimo kao sebicnog , samozadovoljnog starca tiranina koji kao je zaslepljen svojim kraljevstvom i svojom moci. Dve cerke koje nagradjuje zbog svoga ulizistva, a Kordeliju, najmladju koja mu ne laska i ne hrani mu sujetu, vec mu ukazuje na svaku gresku, proklinje i proteruje iz kraljevstva. Kada i sam biva proteran, gorovo zivotinjski, posto dotice dno ljudskoga zivota, pocinje da shvata zlo koje je pocinio i samim tim se uzdize ka pravoj covecnosti. Njegov saputnik Gloster, takodje dozivljava duhovno uzdizanje, jer je jon duhovno progledao tek kada je oslepeo. U tom duhovnom uzdizanju pomazu im neki od likova Kent, Kordelija, Edgar i Lirova dvorska luda koja je stalno uz njega. Dvorska luda je najmudriji i najbolje obradjen lik od svih Sekspirovih dvorskih budala. Kordelija je ubijena, sto inicira i njegovu smrt. Lirova sudbina prevazilazi sudbinu bilo kog ljudskog zivota i u razvijanju Lirovog karaktera Sekspirova

66

teznja je bila da naslika covekov put od zablude do istine. Kordelija je i suvise pozrtvovana i dobra da bi opstala u sveku kakav jeste. Medjutim, i posle njene smrti, razvoj njene humanosti nastavljaju i obicni ljudi: Kent, Edgar, Olben. “MAGBET” Sekspir je temu za Magbeta uzeo iz stare skotske istorije, iz price kja se nalazi u Holinsedovoj “Hronici”. Pretpostavlja se da je namerno obradio skotsku temu da bi se dodvorio kralju Dzejmsu koji se u drami pojavljuje kao Bonkov potomak. Za razliku od ostalih junaka Magbet je zlocinac, i to ne zlocinac zbog casti (kao Otelo), vec zlocinac zbog ambicije podstaknut prorocanstvom vestica, zlim glasovima u svom egu i nagovorima svoje zene. On ubija kralja Dankana, a onda nizom zlocina zeli da zadrzi vlast po svaku cenu. Ledi Magbet je u pocetku delovala snaznije, odlucnije od muza, a u stvari je prva poklekla pod teretom grize savesti. Tragediju Magbetovu mozemo nazvati studijom zlocina i grize savesti. Vrlo bitan detalj jeste iskusenje. Magbet kao lik je jedan herojski lik koji podleze iskusenju, a tragicnost se ogleda sto ne oseca grizu savesti u onoj meri u kojoj bi trebalo i shvata da mora ici dalje putem kojim je krenuo. Ledi Magbet je u principu slabija od njega, ali na putu zlocina mnogo je odlucnija i brza od Magbeta. U sustini ova tragedija je istorija moralnog pada dehumanizovanih glavnih junaka, a pred dehumanizacije, izvrsavanja zlocina i bolesne ambicije odrazava se i na njihov vrlo skladan brak i na njihovu psihu. U tragediji imamo atmosferu noci, jeze i tame, imamo delovanje podsvesnih, mracnih sila koja se javljaju u coveku i koja podsticu delovanje koje nesumnjivo odredjuje sudbinu glavnih junaka. Bitan detalj su Magbetobim monolozi. U kojima Sekspir podstice vecno pitanje covekovog opstanka na zemlji. Tako da kriticari ovu tragediju smatraju humanom i poeticnom tragedijom. “ANTONIJE I KLEOPATRA” Tragedija iz rimske istorije, iz engleskog pprevoda Plutarhovih zapisa. Tragedija pokazuje poslednje godine Antonijevog zivota kada on zbog ljubavi prema Kleopatri potpuno zanemaruje borbu za prevlast, pravi politicke greske i na kraju se ubija, malo pre Oktavijanove pobede. U tragediji ima neke ironije u tome sto se Antonije ubija zbog lazne vesti da je Kleopatra mrtva a ne zbog toga sto ce izgubiti carstvo. Posle njega ubija se Kleopatra, i zbog njegove smrti a i zbog doga da ne bi postala Oktavijanov ratni plen i trijumf. Po kriticarima ova tragedija podseca na dramske hronike, ima mnogo prikaza bitaka, ne postoji

67

jedinstvo mesta. Tragicna sudbina Antonija moze se svesti na sukob izmedju ljubavi i duznosti. On raskalasno i strasno zivi sa Kleopatrom u Aleksandriji dok njegov protivnik Oktavijan osvaja teritorije u bitkama. Sekspir je prikazao ljubav Antonija, Kleopatru kao strasnu i sa mnogo poetske snage tako da se ljubav u ovoj drami u mnogome razlikuje od ljubavi u ostalim njegovim dramama. Tako da je u osnovi ove tragedije u stvari tragicnost (kobna strast) sladostasca koja takodje dehumanizuju ljudski lik. Na kraju drugog perioda Sekpsirovog stvaralasta, napisao je jos tri tragedije i dve komedije. “TROIL I KRESIDA” Ovo je tragedija zasnovana na srednjevekovnom izvoru ko i Coserov roman u stihu. Sporednu radnju cine dogadjaji Trojanskog rata sa Ahilom, Odisejem, Diomedom i ostalim junacima. Karakteri junaka su uglavnom realisticni. Troil je savrsen i castan junak od pocetka do kraja drame, ali ga vise dozivljavamo kao zrtvu nego kao heroja. Postoji misljenje da je to parodija na Ilijadu. “KORIOLAN” Ovo je takodje tragedija koja zasluzuje posebnu paznju jer jeu to vreme postala poseno popularna. Tema je uzeta iz rimske istorije. Koriolan je rimljanin, ponosni neustrasivi ratnik, duboko je uvredjen postupkom Rimljana, koji su ga prvo izabrali za konzula pa su mu pod uticajem dvojice tribuna oduzeli tu titulu, te on prelazi u tabor rimskih neprijatelja Volscana i predvodi ih u pohodu na Rim. Njegova majka uspeva da ga nagovori da odustane od unistavanja rodnog grada, ali ga po povratku Volscani ubijaju kao izdajnika. “Koriolan” se smatra tragedijom oholosti, a lik Koriolana predstavlja aristokratskog junaka visokih moralnih nacela, veliki je borac, komandant, posten, nesebican, ali ne ume da se snadje u mirnodopskom, politickom zivotu. Njegov stav ima moralno opravdanje ali, kad se pridruzuje Volscanima i predvodi ih, njegova cast prerasta u oholst i sovetu. Tek kad ga njegova majka i zena mole da odustane, on shvata, da se u stvari bori protiv necega sot je on sam. Osim moralnog problema, u drami postoji i politicki problem, koje predstavlja sukob izmedju drustva i pojedinca. Drustvo predstavlja, osim ljubavi njegova majka Volunija. A pored njih, treba pomenuti i lik mudrog starog filozofa Menenija koji u drami predstavlja suprotnost Koriolanu. TRECI PERIOD SEKSPIROVOG STVARALASTVA

68

Sekspir je u svom trecem periodu stvaralastva napisao cetiri drame, racunajuci i “Perikla” i jednu dramsku hroniku “Henri VIII”. Ovaj period se razlikuje od ostalih po opstim karakteristikama. Drame ovog perioda slicne su romanticnim komedijama, ali u kojima vise od komike ima fantazija, alegorije, natprirodnih licnosti, pesama, muzike i scenskih efekata. Kraj je uvek srecan, ali ima i tragicnih elemenata, te se mogu svrstati u tragikomedije. “ZIMSKA BAJKA”

Jedna od drama je i “Zimska bajka”. Ona je zasnovana na noveli Roberta Grina “Pandosto” i ima dosta zanimljivosti ali je osnovna tema nepravedno sumnjicenje Hermione od strane njenog muza, kralja Leonta i posledice koje iz toga proisticu. Leontova zaslepljenost moze se porediti za Lirovom, kao i proces od spoznaje greha do pokajanja. U “Zimskoj bajci” nalazimo cuda, providjenja i imamo srecan kraj. Zanimljiva je kompozicija drame, posebno se cini karakteristican skok izmedju treceg i cetvrtog cina (vremenska razlika izmedju ova dva cina je 16 godina), a da bi se taj skok opravdao, Sekspir na pocetku cetvrtog cina uvodi personifikovano Vreme. U ovoj “Zimskoj bajci” u osnovi je masta, ali izmesana sa elementima zivotne skromnosti. “BURA” U ovom delu je u osnovi realisticna radnja, ali sa elementima fantazije, Ova drama ima slicnosti sa komedijom “Kako vam drago”. Prospero, glavni lik, prognan je iz svog kraljevstva, boravi na pustom ostrvu i sa njim su samo duhovi likova koje je pokorio i njegova cerka Miranda. Prospero je mudrac, poznavalac raznih knjiga carolija, koje su mu omogucile moc nad prirodnim silama i duhovima Arijelu, Kalibanu i Ferdinandu. “Bura” sadrzi baletske scene, ima dosta lirike. Ferdinand, sin napuljskog kralja zaljubljuje se u Mirandu i Prospero na kraju pristaje na tu ljubav. PROZA SEKSPIROVOG DOBA Od proze u Sekspirovom dobu najvise se razvijaju: prevodi, putopisi i tzv. religiozna proza. Prevodilo se mnogo, prevodi su u ovom periodu bili iz druge ili trece ruke, ali je njihov kvalitet bio vrlo diskutabilan. Vazni prevodi u ovom trenutku su prevodi italijanskih novela, najcesce Bokacovih. Ove su novele sluzile kao izvor Sekspiru i drugim dramaticarima, a najuspeliji prevod tog vremena je prevod Plutarhovog dela “Zivoti” koji je uradio Tomas Nes, a najbolji prevodilac klasicnih grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand, profesor u Kembridzu.

69

Rodjen sredinom 16. veka a umro je 1637. godine. U periodu od 1600. fo svoje smrti preveo je: Livija, Kenofononu “Kirupediju”, Plutarha – njegova moralna dela... Za ovaj period znacajan je prevod Tomasa Seltona – Servantesov “Don Kihot” koji je preveden 1612. godine.

Osim prevoda postoje i putopisi: beleske o putovanjima. Izdavac putopisa bio je Ricard Haklut, ali nijedno delo se ne moze izdvojiti kao knjizevno vazno.

Razvijale su se i hronike. U ovo vreme nema prave istorije, odnosno

naucnog prikazivanja dogadjaja iz proslosti. Umesto toga, nastavljaju da se razvijaju srednjevekovni letopisi – hronike, koji predstavljaju opisivanje dogadjaja sa religioznim moralnim komentarom. Najvise koriscena hronika je Holinsedova “Hronika” koja se zove “Hronika Engleske, Skotske i Irske”. Delo je vrlo literarno napisano i odise patriotizmom. Osim Holinsedovog dela, poznata je i hronika Vilijama Harisona pod nazivom “Opis Engleske”. Tu je religiozna proza gde je znacajan prevod Biblije. Interesovanje za religiju u ovom periodu raste i u okviru religiozne proze ne obradjuju se samo religiozne i eticke teme, vec i mnoga politicka pitanja. Najvazniji teoloski pisac bio je Ricard Huner. Posle vise prevoda Svetog Pisma u 16. veku u ovom periodu napisan je prevod koji je prihvacen i koji predstavlja do danas spomenik engleske proze. 1604. godine na konferenciji sa crkvenim poglavarima kralj Dzejms I pozeleo je da se napise autentican prevod Biblije. Radilo je 47 poglavara na prevodu i 1611. godine prevod je objavljen, pod nazivom “Biblija kralja Dzejmsa”.

Osim religiozne proze razvijaju se jos romanticna i realisticna proza.

Napisan je veliki broj pastoralnih fantasticnih istorija u tzv. jufjuistickom stilu. Medju piscima ove vrste lirika mozemo pomenuti Roberta Grina sa njegovim romanticnim pripovetkama, a narocito “Pandosto”. Pripovetke ove vrste pisao je jos jedan pesnik univerzitetskih umova, Tomas Lodz. Bio je dobar hronicar i najpoznatija mu je pripovetka “Rosalinda” koja je po kriticarima posluzila Sekspiru za njegovu komediju ”Kako vam drago”.

Realisticnu prozu pise i Tomas Nes. Takodje pripada univerzitetskim

umovima. On u svojim delima akcenat posebno stavlja na realisticno, tako da se njegova dela smatraju realisticnim moralizatorskim spisima. Njegovo najpoznatije delo je “Nesrecni putnik”. Tu mozemo pomenuti i Tomasa Delonija. On je napisao nekoliko duzih pripovedaka iz zivota zanatlija i interesantno u njegovoj prozi je razvijanje vrlo zivih dijaloga kroz koje zalazimo u psihologiju likova. Posebno mesto medju proznim piscima zauzima Frensis Bekon. On je poznat kao zacetnik moderne filozofije, ali i kao knjizevnik. Rodjen je u Londonu u uglednoj porodici, studirao je u Kembridzu i bio je pristalica Aristotelovih ideja. Bio je prijatelj sa grofom Eseksom, ali kada se grof pobunio prtiv kraljice Elizabete, Bekon je morao da mu bude tuzilac. Za vreme vladavine Dzejmsa I napredovao je u karijeri, postao je lord – kancelar, ali 1621. godine biva optuzen za korupciju

70

i oteran u tamnicu. Nakon tamnicenja morao je da se povuce na neko od svojih imanja gde je i umro. Bekon je znacajan po svojoj naucnoj i filozofskoj misli, ta fa zovu “ocem moderne filozofije”. “Novi organon” napisan je kao suprotnost Aristotelovom “organonu” i u njemu Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja. Posebno istice iskustvo kao izvor znanja, indukciju i eksperiment, umesto dedukcije. Otkrivanje cinjenica tj. istine putem racionalnog misljenja i u delu podeban akcenat stavlja na pobedu coveka nad prirodom. Od filozofskih dela najblize knjizevnosti je Bekonovo delo “Unapredjivanje znanja”. Napisano u dve knjige, objavljene 1605. godine na engleskom i 1623. godine na latinskom jeziku. U ovom delu Bekon prikazuje tamosnje stanje nauke, kreitikuje dotadasnje metode istrazivanja, praznoverice... Ono sto se moze izdvojiti u radu Bekona jesu njegovi “Eseji”. To su kratke rasprave sa etickim temama. Samo mali broj eseja dotice i neke estetske teme – o lepoti, o vrtovima...

Ton u esejima je vrlo ozbiljan, jedan od najpoznatijih je “Nova Atlantida”.

Ovo se delo smatra naucno – fantasticnom utopijom. Stil je vrlo jednostavan, i u delu autor plovi od Perua prema Japanu, te ga vetar odnosi u nepoznatom pravcu do neke nepoznate zemlje gde on nalazi naprednu nauku i civilizaciju. Bekon izrazava pravu renesansnu ljuba prema spoljnom svetu. Opisuje odela, gradjane nove zemlje, odela koja izgledaju mnogo bogatije i kvalitetnija su od evropskih, svecanosti...

Documents

istorija Engleske