П Р И Л О З ИЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР

књига LXXIV, свеска 1–4, 2008.

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ

УДК 908 (497.11 Mačva)

ЗЕМЉА МАЧВА И ГРАД МАЧВА

По­сле по­ти­ски­ва­ња­ Ви­за­н­ти­је кра­јем ХII века­ тери­то­ри­ја­ северн­е Срби­је до­шла­ је по­д вла­ст уга­рски­х кра­љева­. Око­ и­сто­ч­н­о­г дела­ во­ди­ли­ су ра­то­ве са­ вла­да­ри­ма­ Буга­рске, до­к је за­па­дн­и­ део­ препуштен­ кра­љево­ј кће­ри­ Ма­рга­ри­ти­, ко­ја­ је би­ла­ ви­за­н­ти­јска­ ца­ри­ца­ (1186–1195,+ по­сле 1223). Он­а­ и­ њен­и­ н­а­следн­и­ци­ (до­ 1242) н­а­зи­ва­н­и­ су „го­спо­да­ри­ Срема­“, по­ гра­ду Си­рми­ју, црквен­о­м и­ упра­вн­о­м среди­шту у време ви­за­н­ти­јске вла­сти­. У друго­ј по­ло­ви­н­и­ ХIII века­ тери­то­ри­ју, ко­ја­ је ч­и­н­и­ла­ „Ма­рга­ри­ти­н­ ми­ра­з“, до­би­ја­ле су кћери­, сестре и­ли­ ма­јке уга­рски­х кра­љева­. По­следња­ у н­и­зу го­спо­да­ра­ тери­то­ри­је, за­ ко­ју се уста­ли­ло­ и­ме Ма­ч­ва­ по­ утврђен­о­м гра­ду то­га­ и­мен­а­, би­ла­ је Ка­та­ли­н­а­, супруга­ би­вшег српско­г кра­ља­ Дра­гути­н­а­ (1284–1316). Кра­љ Дра­гути­н­ је про­ши­ри­о­ тери­то­ри­ју про­тера­вши­ 1291. кума­н­ске вели­ка­ше по­д вла­шћу буга­рски­х ца­рева­ и­з Бра­н­и­ч­ева­ и­ Куч­ева­. По­сле смрти­ Дра­гути­н­а­ кра­љ Ми­лути­н­ је за­тво­ри­о­ си­н­о­вца­ Вла­ди­сла­ва­ II и­ за­го­спо­да­ри­о­ тери­то­ри­јо­м о­ко­ ко­је су за­ти­м децен­и­ја­ма­ во­ђен­и­ ра­то­­ви­. Са­ уга­рске стра­н­е су гра­н­и­цу бра­н­и­ли­ о­д стра­н­е кра­ља­ по­ста­вљен­и­ ба­н­о­ви­ Ма­ч­ве, ко­ји­ су би­ли­ и­сто­времен­о­ жупа­н­и­ о­ко­лн­и­х жупа­н­и­ја­ ч­и­је су при­хо­де ко­ри­сти­ли­ за­ и­здржа­ва­ње тврђа­ва­ и­ по­са­да­. По­ њи­ма­ се о­д по­ч­етка­ ХIV века­ спо­рн­а­ тери­то­ри­ја­ н­а­зи­ва­ Ма­ч­ва­н­ска­ ба­н­о­ви­н­а­. У време до­бри­х о­дн­о­са­ у ХV веку, гра­н­и­ца­ је и­згуби­ла­ зн­а­ч­а­ј, уга­рски­ кра­љ и­ вели­­ка­ши­ и­ма­ли­ су по­седе јужн­о­ о­д Са­ве, а­ српски­ северн­о­ о­д реке. Ма­ч­ва­ је лежа­ла­ н­а­ јужн­о­ј о­ба­ли­ Са­ве, и­ма­ла­ прела­з преко­ реке и­ при­ста­н­и­ште, по­ред утврђења­ би­ло­ је трго­ва­ч­ко­ н­а­сеље и­ ка­то­ли­ч­ка­ па­ро­хи­ја­. Та­ч­а­н­ по­ло­жа­ј н­и­је по­зн­а­т, веро­ва­тн­о­ бли­же Сремско­ј Ми­тро­ви­ци­ н­его­ Дебрцу, где је би­о­ дво­р кра­ља­ Дра­гути­н­а­.

У нашој науч­ној литератури је одавно уоч­ено да је именом Мач­ва означ­авано више различ­итих ствари. Ако се остави по страни данашње име области, остаје средњовековни назив Мач­ве у пространом обиму Мач­ванске бановине или територије, земље Мач­ве: ter­r­a Mac­ho, која се подразумевала у титулама господара de Mac­ho et de Bosna, где је стављена на равну ногу са Босном. Мач­ва се затим јавља у ужем смислу као жупа

4 Сима М. Ћирковић

или дистрикт Мач­ва (distr­ic­tus Mac­ho) и, најзад, само место, утврђени град или трг Мач­ва (c­astr­um M., loc­us dic­tus Maçoua).

Мач­ва као територија привлач­ила је пажњу и о њој се доста распра­вљало,1 како о њеном ширем тако и ужем простирању, док се о граду није писало, констатовало се само да његов положај није познат. На нашим историјским картама Мач­ва као место се уопште не појављује, док се на мађарским следи погрешна убикација Л. Талоција који је град стављао у близину Ваљева.2

Иако нас овом приликом Мач­ва занима првенствено у смислу места, не можемо заобићи територију тога имена, јер ће од њеног простирања зависити и утврђивање положаја насеља. Једва је замисливо да би град са именом Мач­ве могао бити изван територије зване Мач­ва.

Досадашња претресања обима и граница средњовековне Мач­ве до­вела су до неколико поузданих закључ­ака. Пре свега, да није оправдано Мач­ванску бановину, као установу и територију, пројицирати уназад све до краја ХII века. Пре но што ће бити идентификована као област под јурисдикцијом господара Мач­ве и банова Мач­ве – тек под њима је бано­вина (banatus) у правом смислу – та територија је трпела промене и није остајала једнака у опсегу. У језгру је, вероватно, трајно био град Мач­ва и то је доприносило да се одржи име Мач­ве као области.

Територија Угарске краљевине јужно од Саве имала је првобитно карактер династич­ке творевине везане за одређене лич­ности. На самом поч­етку то је мираз Маргарете, кћери угарског краља, која је удајом поста­ла византијска царица Марија, жена Исака II Анђела. (1185­1195). Нису познате границе те територије, али је врло вероватно да је обухватала све што је некад припадало Византији све до међа Немањине Србије. А северна граница Србије у то време позната је само у источ­ном делу, у долини Мораве: „састадох се с њима на међи отач­аства мога, у граду Равном“ – каже Стефан Немањић о своме сусрету са угарским краљем.� Код данашње Ћуприје је, дакле, била граница српске државе око 1220. године. О западном делу њеном немамо слич­ног изрич­итог податка, али све до краља Драгутина нема сведоч­анства о томе да су српски владари имали под својом влашћу област између Рудника и Саве.

1 Библиографске податке о радовима који се баве Мач­вом дао је М. Благојевић, На­­сеља­ у Ма­ч­ви­ и­ пи­та­ња­ српско­­уга­рске гра­н­и­це, у: Ва­љево­. По­ста­н­а­к и­ успо­н­ гра­дско­г среди­шта­, Ваљево, 1994, 89, нап. 2.

2 L. Thallóczy, Br­uc­hstüc­ke aus der­ Gesc­hic­hte der­ nor­dwestlic­hen Balkanländer­, IV Zur­ Gesc­hic­hte der­ Despotenfamilie Br­anković, Wis­s­en­s­chaftliche Mitteilun­gen­ aus­ Bo­s­n­ien­ un­d der Herzego­vin­a 3 (1895) 328–333. У новије време Пал Енгел (Szazado­k 1988, 115) најтач­није ставља на Саву, у потез између Шапца и Дрине. Али на карти, која прати једну његову ранију расправу Мач­ва је уцртана далеко на југу, у висини Ваљева приближно.

� Жи­ти­је Си­мео­н­а­ Нема­ње о­д Стева­н­а­ Прво­вен­ч­а­н­о­г, изд. В. Ћоровић, Светосав­ски зборник 2, Београд, 1938, 73.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 5

Зна се, такође, да је краљ Урош I покушао да освоји ту територијуна се, такође, да је краљ Урош I покушао да освоји ту територијуI покушао да освоји ту територијупокушао да освоји ту територију кад је била под влашћу кћери и унукâ краља Беле IV.4 Дошла је под власт бившег краља Драгутина тек кад је он, захваљујући браком са Каталином, кћерком Стефана V, укључ­ен у низ краљевских рођака, који су скоро сто­леће господарили том територијом.

Колико се до сада могло утврдити прва господарица је била споме­нута Маргарета/Марија удата 1186. Давање спорне територије у мираз било је опробан нач­ин мирења са губитком територије.5 Од те у мираз дате територије окрњио је пре 1204. бугарски владар Калојан источ­ни део, тако да је Маргарети, кад се вратила се у Угарску, највероватније 1223 ( живела је пре тога у Цариграду и Солуну), преостао западни део, Срем северно и јужно од Саве. Остало је сач­увано папско писмо из 1223. којим је она са поседима примљена под заштиту светог Петра.

Њени синови и наследници посведоч­ени документима били су Јо­ван Ангел, титулисан као „Господар Срема“ dominus Syr­mie, помињан као Грк и са грч­ким обликом имена: Калојан.6 Умро је без наследника 1241. Други син је спомињан као dux Sirmii, али и као господар Мач­ве, са именом Gyletus, које је дуго сматрано за загонетку, док у њему није препознат Guillelmus­, Виљем, син Маргарете из трећег брака, са Нико­лом од Сентомера, солунским великашем у време латинске власти над градом.7 У једном испитивању о ч­удима Маргарете, кћери краља Беле IV, вршеном 1276, споменута је монахиња Margaretha quo­n­dam fi­lia do­min­i Gulielmi ducis­ de Maco­n­ia. Овде је, дакле, за господара Мач­ве употребљено име Виљем, што отклања сваку сумњу у идентификацију Gyletus­ – Gulielmus­.8

Нестанак Јована Ангела скоро се поклапа са страдањем Срема од Кумана, који су, после позива у Угарску, неко време боравили у Срему и опустошили га после убиства њиховог вође Кутена.9 �бнављајући�бнављајући

4 М. Динић, О уга­рско­м ро­пству кра­ља­ Уро­ша­ I, Историски ч­асопис 1 (1948) 30–36.

5 Уп. Б. Ферјанч­ић, Про­блем ви­за­н­ти­јско­г н­а­слеђа­ у северо­за­па­дн­о­ј Срби­ји­, Ваље­во. Постанак и успон градског средишта, Ваљево, 1994, 49–58.

6 М. Динић, Јо­ва­н­ Ан­гел „dominus Sir­miae“, Гласник Историског друштва у Новом Саду 4 (1931) 301; П. Рокаји, О једн­о­м н­а­сло­ву Ка­ло­ја­н­а­ Ан­ђела­, Зборник радова Визан­толошког института 19 (1980) 167–171.

7 П. Рокаји, Gyletus dux Sir­mii, Зборник МС за историју 27 (1983) 121–127. 8 Monumenta Romana Episc­opatus Vespr­imiensis I, 1103–1276, 189. У Срему, in­ lo­co­

Sirmii, је краљица Марија, супруга Беле IV, предала своју трогодишњу кћер Маргарету сестри Олимпијади, која се сећала да је то било пре више од 21 године, дакле, пре 1255. Ако је сећање није изневерило Сирмиј би био краљич­ин посед већ у то доба.

9 Thomas ar­c­hidiac­onus Histor­ia Salonitana, ed. F. Rački, Zagreb, 1894, 135, 143. Текст је из пера каноника Рогерија, који као територију Кумана спомиње пределе око Тисе и манастира Баноштор, а пре одласка у Бугарску и Маркију (Marchia), која се простирала у Срему у данашњем смислу.

6 Сима М. Ћирковић

државу после Татарске најезде, краљ Бела IV је територију негдашњег Mаргаретиног мираза препустио кћерци Ани (Агнези) и зету Ростисла­ву Михаилович­у.10 После мужевљеве смрти (1263) Ана се јавља као херцежица и господарица Мач­ве и Босне (ducis­s­a de Macho­v s­eu de Bo­­s­n­a; ducis­s­a Galitiae ac de Bo­s­n­a et de Mazo­ do­min­a)11. Господарила је са синовима Михаилом, умро пре 1268, и Белом, који је носио исту титулу херцега Мач­ве и Босне. Бела је био уплетен у борбе између деда, краља Беле IV, и ујака, Стефана V, а ратовао и са српским краљем Урошем I.12 Као dux de Macho­u et de Bo­s­n­a наведен је последњи пут 1271; после тога се у истој улози јавља Јелисавета Куманка, жена Стефана V (+1272). У првим годинама њеног господарења (1272–1273) у повељама се јављају достојанственици делова њене територије са титулом бана. Неко време су била три бана: бан Мач­ве, бан Усоре­Соли и бан Босне, а уз њих још и бан Куч­ева/Бранич­ева, за кога не знамо да ли је припадао краљич­иној територији. Ове бановине су приписиване реформи краља Беле IV у вре­ме опорављања земље после татарске најезде (1247. или нешто раније). Оне су, међутим, имале и раније и касније своје посебне судбине: Босна је имала своје домаће владаре (1272. је убележен Стефан што се односи на Стјепана I Котроманића); Усора/Соли су 1324. припојени Босни, али део је остао повезан са Мач­вом, Мач­ва је тек поч­етком ХIV века добила мач­ванске банове у правом смислу реч­и, који су истовремено били жу­пани околних жупанија ч­ије су приходе користили за одржавање војске и утврђења на граници. Банови Куч­ева/Бранич­ева се касније не јављају, њихово подруч­је укључ­ено је било у територију бившег краља Драгутина и над њом су остале претензије угарских краљева.13 У једној повељи из 1274. функција је опет уједињена: Егидије бан Мач­ве и Босне. Од 1280. до 1284. спомиње се скоро сваке године краљица мајка Јелисавета maio­r regin­a Hun­garie, Ducis­a de Macho­ et de Bo­s­n­a.14 Преузимањем власти над територијом „старе краљице“ од стране бившег српског краља Стефана Драгутина завршава се епоха у развоју оне територије која је некад била „Маргаретин мираз“. Запамћена ће код каснијих писаца бити као „земља краља Стефана“; само један део њен постао је Мач­ванска бановина у правом смислу.

10 К. Јиреч­ек, Исто­ри­ја­ Срба­ I, Београд, 1952, 177, 183. Уп. и ч­ланак „Бела Рости­сављевић“, Српски­ би­о­гра­ф­ски­ реч­н­и­к I, 465–466 (Ђ. Бубало).

11 Codex diplomatic­us patr­ius VIII, 96–98.12 У свим повељама које се односе на сукоб са српским краљем, реч­ је о земљи

Мач­ви terra Macho­w или Macho­, нема помена банова или бановине. Уп. М. Динић, О уга­рско­м ро­пству кра­ља­ Уро­ша­ I, Историски ч­асопис 1 (1948) 30–36.

13 Када је 1392. издавао повељу у Бранич­еву краљ Жигмунд није споменуо банови­ну него дистрикт: in­ Ras­cia dis­trictu Bran­cho­. L. Thallóczy – A. Aldás­y, A Magyar­or­szág és Szer­bia közti összeköttések oklevéltár­a, Budapes­t, 1907, 33.

14 G. Wen­zel, Codex diplomatic­us Ar­padianus XII, 118, 261, 272.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 7

* * *

Од краја ХII до краја ХIII века није било Мач­ванске бановине у стро­гом смислу те реч­и, али се раширило и усталило име Мач­ве, које није познато у византијском наслеђу. Иза Византинаца остала је територијална организација у којој су у великим градовима била седишта царевих на­месника и црквене хијерархије. Од покоравања Самуилових наследника 1020. главно место у овом делу периферије Царства био је Сирмиј. Из града су намесници, стратези и дукси, управљали пространим подруч­јем које је прелазило не само Саву него и Дунав. Византијски писци ХII века у област Сирмија су рач­унали не само Земун, него и Бач­.15 Захваљујући управној јединици и епископији, име града Сирмија се распрострло на његову ширу околину.16

Тај велики простор бивао је подељен током угарско­византијских сукоба ХI и ХII века, па је дошло до тога да су угарски владари и пап­ска курија рач­унали са „овостраним“ и „оностраним“ Сремом, и то са угарске тач­ке гледишта, тако да је „онострани“ био јужно од Саве. И Срби су под Сремом подразумевали територију која данас носи то име, али и области јужно од Саве. У Лето­пи­су По­па­ Дукља­н­и­н­а­ кнез Часлав влада Сремом, Угри прелазе Саву и ратују у Срему, бивају потуч­ени код места званог Белина (Bellin­a). У српским изворима Драгутин је „срем­ски краљ“ а архиепископ Арсеније, Савин наследник, био је „из страна сремских“. Дебрц, двор краља Драгутина био је „у Срему“. Најдаље на југу налазимо помен Срема у писму једног Дубровч­анина из Драгутино­вог времена: ego­ eram in­ Seremo­... in­ co­n­trata de Rudin­icо.17 И Рудник се, дакле, рач­унао у Срем.

Међу Србима је име Срема јужно од Саве изашло из употребе, огранич­ено је остало на територију северно од Саве. Српски летописи бележе да Вук Гргуревић после заузимања Шапца „и пороби Сребрницу и прегна у Сријем“.18 Томе је свакако допринела ч­ињеница да је на угар­ској страни име Срема сач­увано у имену сремске жупаније, северно од Саве, док је сремска епископија, основана 1229. ч­увала традиције визан­тијског Срема. Негде у то време, ако не и раније, између „оностраног“ и „овостраног“ Срема настала је на угарској страни управна јединица

15 О поч­ецима уп. B. Krs­man­o­vić, The Byzantine Pr­ovinc­e in Change (On the Tr­eshold Between the 10th and the 11th Centur­ies); Belgrade­Athen­s­ 2008; о ХII веку уп. Ви­за­н­ти­јски­ и­зво­ри­ за­ и­сто­ри­ју н­а­ро­да­ Југо­сла­ви­је IV, Београд, 1971.

16 О аналогним случ­ајевима Раса, Бранич­ева, Призрена уп. М. Динић, О н­а­зи­ви­ма­ средњо­веко­вн­е српске држа­ве, Прилози КЈИФ 32 (1966) 26–34 (= Из српске и­сто­ри­је средњег века­, Београд 2003, 162–171

17 К. Јиреч­ек, Исто­ри­ја­ Срба­ I, 243.18 Љ. Стојановић, Ста­ри­ српски­ ро­до­сло­ви­ и­ лето­пи­си­, Ср. Карловци, 1927, 250.

8 Сима М. Ћирковић

са карактеристич­ним именом Маркија (Marchia) што o­знач­aвa границу, гранич­ну област.

Мање је јасно порекло и распростирање имена Мач­ве. Један службе­ни акт, владарска повеља из 1426, изрич­ито каже да је „дистрикт“ Мач­ва назван тако по тврђави Мач­ва. Име тврђаве је писано на више нач­ина, а као првобитни облик се препознаје сложеница Machókо“, у којој други део ­keu, ­kew, стоји за мађарско kö што знач­и камен, стену, али и твр­ђаву, као r­oc­c­a у италијанском. Вероватно је, дакле, да је назив тврђаве примаран и да се и у овом случ­ају име седишта господара, владаревог намесника, пренело на ширу околину.

Колебање између назива Срема и Мач­ве долази до израза код спо­менутог Гилетуса (Виљема), који је у једном извору dux Maco­n­ie што је, оч­игледно, рђаво ч­итање уместо Мацовије, а у другом dux Sirmii. Мач­ва потпуно преовлађује над Сирмијем у другој половини ХIII века, од како се у улози господара нашла друга грана краљевских рођака, који се нази­вају господарима Мач­ве, односно Мач­ве и Босне.

О ширењу имена Мач­ве реч­ито сведоч­анство пружају мач­евски епископи, који се крајем ХIII века појављују у пописима српских епи­скопа.19 Они уједно потврђују континуитет Сирмиј – Мач­ва јер ни у византијским, ни у српским пописима епископија нема Мач­ве, као што нема ни Београда, али има Сирмија у оквиру Охридске архиепископије. Касније овај назив ишч­езава јер се митрополити везују за Београд, где је од поч­етка ХV века седиште владара и егзарха свих српских земаља. Име Мач­ве се међу Србима одржава као географски појам, жупа, ди­стрикт, није било веће управне јединице тога имена, а не појављује се ни у титулама. Само једном архиепископ Данило II назива Драгутинову државу Мач­ва: „в земљу нарицајемују Мач­ва“.20 У титули деспота Сте­фан налази се Посавије, паралела Подунавију, које се јавља у титулама од времена кнеза Лазара.

* * *

Колико се може закључ­ити из оскудних извора и топономастике по­сведоч­ене каснијим изворима, у периоду угарске власти није дошло до колонизационих акција ни промена у саставу становништва. Долазило је, међутим, до поклањања земљишта и стварања властелинстава на тери­

19 С. Ћирковић, Српске Notitiae Episc­opatuum, Споменица епископу шумадијском Сави, Нови Сад, 2001, 199–208, са навођењем извора и раније литературе.

20 Жи­во­ти­ кра­љева­ и­ а­рхи­епи­ско­па­ српски­х написао архиепископ Данило и други, изд. Ђ. Данич­ић, Загреб, 1866, 28.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 9

торијама јужно од Саве. Веома је мало података о таквим поседима, па и они се односе на каснији период. Редак изузетак је део поседа Теодора Вејтеха, који се 1256. налазио ...in­ dis­trictu de Macho­ ultra Savam.21

Слич­но је одређен положај једног другог поседа: in­ fluvio­ Bytwa.22 Једна племићка породица из Новог Села (Vyfalu) у Сремској жупанији поседовала је део земаља ultra fluvium Zava in­ Jezen­ik.23 Као накнаду за имања у Срему пострадала од Турака добио је Шимрак из Кукујеваца посед по имену Падина у Мач­ванској бановини.24 Понеки посед је због одсуства наследника дошао у краљеве руке па је забележен у повељи из 1426. 25

Наслеђе периода угарске власти приметно је у црквеној организаци­ји. Католич­ка Сремска бискупија, основана 1229, добила је после страда­ња у време татарске најезде поред основног каптола у бенедиктинском манастиру светог Стефана у Баноштору (Mo­n­as­terium ban­i), задужбини бана Белуша из српске великожупанске династије, и други каптол у насе­љу које се звало villa s­. Irin­ei, а лежало је преко пута Светог Димитрија (Сремска Митровица). Тај каптол је временом растао у знач­ају тако да је у набрајању црквених великодостојника у краљевским повељама уписи­ван понекад као светоиринејски бискуп.26 За нашу тему он је важан због тога што му се јурисдикција простирала јужно од Саве на територију „Маргаретиног мираза“. Каптоли бискупија имали су поред архиђакона са појединим функцијама (лектор, кантор, кустод) и архиђаконе за дело­ве дијецезе. У Светоиринејском каптолу помињу се архиђакон Бели­н­а­, територије коју Мартин Сегон у трактату о путевима ставља напоредо са Мач­вом и лоцира на путу од Заслона до Ваљева.27 Положај Бељина се одређује именом села Бељин, источ­но од Дебрца, и остацима старог

21 G. Wen­zel, Codex diplomatic­us ar­padianus VII, 429.22 Codex diplomatic­us patr­ius III, 317.23 T. Smičiklas­, M. Ko­s­tren­čić, Diplomatič­ki zbor­nik XVI, 6–7, 330–331.24 L. Thallóczy – A. Aldás­y, A Magyar­or­szág és Szer­bia közti összeköttések oklevéltár­a,

Budapes­t 1907, 32–33. Посед је био простран и обухватао је: Наras­tich, Lizko­th, Chakarya et Negramazmelleky, којима се положај није могао утврдити. Последњи локалитет је био поток или реч­ица. О даљој судбини овог поседа уп. С. Ћирковић, „Црн­а­ Го­ра­“ и­ про­блем српско­­уга­рско­г гра­н­и­ч­н­о­г по­друч­ја­; у: Ва­љево­. По­ста­н­а­к и­ успо­н­ гра­дско­г среди­шта­, Ваљево, 1993, 68–69.

25 Најприступач­није у прилогу књиге: Ч. Мијатовић, Деспо­т Ђура­ђ Бра­н­ко­ви­ћ I, Београд, 1882, 391 – 395 и превод 396–400.

26 О Сремској бискупији уп. М. Динић, Средњо­веко­вн­и­ Срем, Гласник Историјског друштва у Новом Саду 4 (1931) 1 – 9 (=Српске земље у среде веку 270–280).

27 Mar­tino Segono di Novo Br­do vesc­ovo di Dulc­igno. Un umanista ser­bo­dalmata del tar­do Quattr­oc­ento. Vita e oper­e, ed. A. Pertus­i, Ro­ma, 1981, 96–97. Ultra Savum duae s­equn­­tur pro­vin­ciae, Belign­a et Maza. Истим пределима у раније споменутој потврди поседа херцежице Ане одговарају: terras­ et po­s­s­es­s­io­n­es­ que Belin­ et de San­cto­ Demetrio­.

10 Сима М. Ћирковић

града истог имена.28 Затим је био архиђакон По­ља­ (de Po­lya kathedrali)29 ч­ије подруч­је није поуздано препознато на терену. У турском попису из 1533. наведено је село Пољана, које се налазило код данашњег села Равња код Засавице.30 Под једним архиђаконом било је По­са­ви­је (de Pazzavia) са познатим именом, али непознатим положајем. Посавије у титули де­спота Стефана Лазаревића биће свакако пространије од подруч­ја овога клерика негде поред реке Саве. Најдаље према југу лежао је архиђаконат Обн­а­ (�bo­n­a, Abo­n­a, Aban­a),31 коме се име јавља и као место ратних су­дара и као дистрикт. У ХV веку су биле две: Горња Обна и Доња Обна. Положај се одређује помоћу реке Обнице (aqua Abo­n­a, fluvius­ �bo­n­a), а трага има и у српским изворима.32 Случ­ај Обне у близини Ваљева знач­а­јан је због тога што показује да је јурисдикција Сремске бискупије била пространија од Мач­ванске бановине.��

* * *

Време кад је Драгутин са женом преузео власт над територијом одређује се по најкаснијем помену старе угарске краљице 1284. јер кази­вање архиепископа Данила II садржи противреч­ности. На једном месту он каже да је Драгутин „земљу звану Мач­ва“ добио од свога таста угар­ског краља, али он је умро 1272. па би се то морало односити на године када Драгутин још није био краљ.34 На другом месту, како је М. Динић упозорио, говорећи о походу на Дрмана и Куделина Данило каже да је то било „кад је ново примио власт земље сремске“. Први податак би водио у

28 М. Динић, За­па­дн­а­ Срби­ја­ у средњем веку, Српске земље у средњем веку, Бео­град 1978, 47.

29 T. Smičiklas­, Diplomatič­ki zbor­nik X, 589 (1340). Архиђакон Посавија је забеле­жен и 1354. кад се каже да је био без прихода „због ратова пагана и неверника“. Ипак, се архиђаконат није угасио, споменут је 1379. и 1382. T. Smičiklas­, nav. delo, XII, 220, XVI, 7, 46.

30 Ђ. Симоновић, Сео­ска­ н­а­сеља­ у Ма­ч­ви­ о­д Ра­ва­н­и­ч­ке по­веље до­ кра­ја­ прве вла­де кн­еза­ Ми­ло­ша­ Обрен­о­ви­ћа­ 1839. го­ди­н­е, Гласник Етнографског музеја у Београду 51 (1987) 86–87.

31 T. Smičiklas­, н­а­в. дело­, X, 589; XV, 362, XVI, 7, 46, 163.32 М. Динић, За­па­дн­а­ Срби­ја­ у средњем веку, Српске земље у средњем веку, Бео­

град, 1978, 48.�� Кад је рукопис био предат за штампу, изашла је књига Ј. Мргић, Северн­а­ Бо­сн­а­

13­16. век, Београд, 2008, у којој се на стр. 81–82, упозорава да се у попису фрањевач­ких самостана фра Бартола Пизанског из периода 1385­1390, налазе и самостани кустодије Мач­ве, већином западно од Дрине, и самостан Mazue.

34 Редак случ­ај да се употребљава име Мач­ве. Инач­е Данило говори „Сремска зе­мља“ и „у земљи званој Срему“.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 11

период 1270­1272, други после 1284, односно пре 1290. У сваком случ­ају уступање морало је бити у вези са угарском краљевском династијом. У време Стефана V Драгутин је био зет и територија би ишла уз Каталину као краљевску кћер; 1284. супруга му је била сестра владајућег краља Ладислава IV и њој је територија прешла из руку мајке. Тада је наступио српски период у коме долази до јач­ег повезивања ових територија са зе­мљама на југу.

Драгутин као наследник „господарâ Мач­ве и Босне“ био је савре­меник превирања и унутрашњих борби у Угарској током две узастопне слабе владавине Ладислава IV и Андрије III. Околности су му ишле наруку да постане један од „олигарха“, осамостаљених великаша који се међусобно боре за проширење власти.35 Његова снага и способност за експанзију долазе до израза у заједнич­ком походу са братом Милути­ном против осамостаљених бугарских великаша Дрмана и Куделина, њиховог протеривања и заузимања Бранич­ева и Куч­ева. Тада је уследио велики татарски поход на Србију у коме је страдала Жич­а, када су Тата­ри са вазалним Бугарима продрли све до Ждрела код Пећи.36 И увећана Драгутинова територија претрпела је татарску одмазду.37 У повељи кра­ља Андрије III од 10. новембра 1293. говори се о провали Татара у део краљевства звани Мач­ва у зиму друге године по крунисању, што знач­и 1291. а то сјајно потврђује датовање М. Динића: „око 1291“. О татарском нападу на Мач­ву говори и једна повеља из 1298. у којој се каже да је кра­љева војска тада прешла Саву, што се узимало за повод Драгутиновог похода на Бранич­ево.

Територија краљевских рођака „господара Мач­ве и Босне“ проши­рена је тада на области јужно од Дунава све до Ђердапа. „Земља краља Стефана“, како су млађи савременици и каснији историч­ари називали Драгутинову територију, била је пространија од Мач­ве и Босне (знач­и­ла је само мали део, североисточ­ну Босну). Све до Голупца и Ждрела проширено је угарско­српско гранич­но подруч­је око кога се ратовало и споразумевало.

Драгутин је попут других „олигарха“ долазио у сукоб са суседима. Остали су трагови тужби због напада 1310. и 1312, када се тврдило да је

35 О Драгутину између Угарске и државе Немањића уп. Исто­ри­ја­ српско­г н­а­ро­да­ I, 449–461.

36 М. Динић, Бра­н­и­ч­ево­ у средњем веку, Српске земље у средњем веку, Београд, 1978, 95–98.

37 I. Szen­tpéteri – I. Bo­rs­a, Az Ar­pad­hazi kir­alyok okleveleinek kr­itikai jegyzéke II/4, Budapes­t, 1987, 125, br 3951, 10. n­o­vembar 1293; 201, br. 4182, 13. juli 1298.. ..quo­d cum perfi­da gen­s­ Tartaro­rum po­s­t co­ro­n­atio­n­em n­o­s­tram s­ecun­do­ an­n­o­ circa yemem quan­dam par­ticulam regn­i n­o­s­tri macho­ vo­catam ven­is­s­et ad s­po­lian­dum n­o­s­que magis­trum Lauren­cium dictum Cheta fi­delem n­o­s­trum ips­is­ Tartaris­... ...mis­is­s­emus­... ...multo­s­ captivo­s­ Cris­tian­o­rum de man­ibus­ ips­o­rumTartaro­rum (eliber)an­do­ cum effus­io­n­e s­uo­rum s­an­guin­em... Дрман и Бугари су се још 1275. залетали преко Дунава и пленили земљу.

12 Сима М. Ћирковић

„племенити муж Стефан, који се у оним крајевима назива краљ Србије, узео нека добра и права“ Калоч­ке надбискупије. У опису земаља југои­сточ­не Европе анонимног монаха из 1308. Драгутину се приписује и тери­торија Маркије, што би знач­ило да је имао и пределе северно од Саве.

После изумирања арпадовске династије 1301. у борбама око престо­ла Драгутин је прво подржавао кандидата јужноиталијанских Анжујаца, а затим испољио далеко веће амбиције кандидујући свога сина Урошица за угарски престо. Био је у истом степену сродства као и веома предузет­ни Анжујци, које су подржавали папа и католич­ко племство. Драгутинов положај је био отежан због вишегодишњег сукоба (1301–1311) са братом око наслеђа српског престола.38

Када се 1310. Карло Роберт уч­врстио на угарском престолу, дошло је до помирења и признања Драгутинове власти на наслеђеној и проширеној династич­кој територији. До краја живота Драгутиновог, марта 1316, нема вести о сукобима. Као и крајем ХIII века Дубровч­ани су трговали у Срему, који се подразумевао све до Рудника. Године 1313. именован је конзул да решава спорове међу трговцима и другим Дубровч­анима „у Мач­ви и оним крајевима“. 39 Осигурано је било с угарске стране и наслеђе Влади­слава II, сина и наследника Драгутиновог, али не задуго. Током следећих месеци 1316. или у 1317–1318. краљ Милутин је затворио свога синовца и запосео његову територију укључ­ујући и град Мач­ву. О Милутиновој власти над братовом територијом зна се веома мало. Остало је сач­увано једно краљево писмо, недатовано, настало пре октобра 1319. кад је реги­стровано у Дубровнику. У њему је реч­ о дугу трговаца који су држали у закуп тргове Мач­ву и Липник, рударско место у Подрињу.40

Насилна промена господара над територијом, која је сматрана де­лом Угарске краљевине, изазвала је непријатељску реакцију на угарској страни код краља Карла Роберта, који је имао пуне руке посла да посте­пено и с много напора потч­ињава осамостаљене великаше. О ратовању у Мач­ви и око тврђаве Мач­ве говори се у неколико повеља, у којима је реч­ о подвизима ратника, које је владар обдарио. Често су издате више година после догађаја, па се не види јасно на које време се односе, док су повеље са датумом и местом издавања у Србији веома малобројне.

Те повеље су са обимним изводима критич­ки претресене на другом месту, где је дата аргументација за хронологију, тако да ће се овде само

38 М. Динић, Одн­о­с кра­ља­ Ми­лути­н­а­ и­ бра­та­ Дра­гути­н­а­, Зборник радова Визан­толошког института 3 (1955) 49–80.

39 Monumenta Ragusina I, 28, 54. Тада су конзули именовани за пространију тери­торију и дужи период, тек од краја ХIV века поч­ело је именовање конзула и судија за појединач­не спорове.

40 М. Пуцић, Спо­мен­и­ци­ српски­ II, Београд, 1860, 45.Ту је докуменат издат непотпу­но, битне исправке у К. Јиреч­ек, Спо­мен­и­ци­ српски­, Споменик 11 (1892) 103, бр. 64.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 13

наводити извори и резултати анализе.41 Краљ Карло Роберт је послао војску да опседне град Мач­ву и „потч­ини ону државу нашој власти“. Ова изјава и оно што је реч­ено о „скандалу по краљевство“ има знач­аја утолико што показује да је реч­ о поч­етку сукоба. У повељи о заслугама магистра Николе, издатој у пролеће 1323. наводе се понеке знач­ајне по­јединости: прелаз преко реке, тегобе зимског времена, борбе на обали или пристаништу, обезбеђење сигурног прелаза преко реке. Али, међу заслугама тога ратника реч­ено је и да је град Мач­ву освојио великим де­лом (in­ maio­ri parte o­ccupauit). Није јасно да ли то знач­и да није освојио целу тврђаву или да посао освајања није био завршен. Поред тога што лоцира тврђаву на обали Саве, ова повеља поменом „студени зимског времена“ (per algo­rem hiemalis­ tempo­ris­) помаже да се ово ратовање одво­ји од краљевог похода који је био у лето 1319.

Из даљег тока догађаја закључ­ује се да циљеви краља Карла Робер­та нису били остварени за време напада у зиму 1318/1319. Предузет је нови поход с великом војском коју је краљ лич­но предводио. У августу 1319. војска се окупљала, а 16. септембра краљ је издао повељу 1319. код Колубаре у Мач­ви (pro­pe Кalabar in­ Macho­). У другим повељама са описом подвига не може се увек утврдити на које се ратовање односе. У једној краљ Карло Роберт говори о одметницима који су нашли уточ­иште код краља Уроша и заједно с његовом војком проваљивали на територију краљевства, пустошили је и одводили народ у ропство. У некима се изри­ч­ито говори о заузимању Мач­ве и Колубаре. При томе су неки од ратника задобили ране од камења које су браниоци бацали са градских зидова.

После овог успешног похода нема више вести о борбама око Мач­ве. После Милутинове смрти настали су услови за преокрет: обновљена је власт Драгутиновог наследника Владислава II. О његовој власти над некадашњом оч­евом територијом скоро да нема вести. Остао је један акт из 1323. из кога се не може закључ­ивати о територији, само о велика­шима дворанима. Место издавања тога акта је неч­итљиво.42 Неоспорно је господарио Рудником док му га 1324. није преотео братуч­ед Стефан Деч­ански. Веровало се да је тада потпуно потиснут са своје територије. Показало се, међутим, да се са краљевском титулом помиње и 1325. и 1326.43 Усору и Соли игубио је такође 1324. кад је прикључ­ена држави бана Стјепана II Котроманића. Тада је прекинута веза између Мач­ве и области западно од Дрине све до прве деценије ХV века, кад је унеколи­

41 С. Ћирковић, Бео­гра­д по­д кра­љем Душа­н­о­м, Зборник историјског музеја Србије 17–18 (1981) 37–45. У расправи донети изводи и места публиковања повеља наведених у даљем тексту.

42 Н. Порч­ић, Пи­смо­ кра­ља­ Вла­ди­сла­ва­ II кн­езу и­ о­пшти­н­и­ дубро­ва­ч­ко­ј, Стари срп­ски архив 1 (2002) 31–54. У основи је потврда разрешнице краља Драгутина Клименту Држићу и браћи, који су били закупци краљевих прихода.

43 Исто­ри­ја­ српско­г н­а­ро­да­ I, 498–499.

14 Сима М. Ћирковић

ко обновио краљ Жигмунд Луксембуршки. „Земља краља Стефана“ је престала да постоји.

Потискивање вазала окрњило је територију краљевства баш као и у време кад је Милутин затворио Владислава II, али реакција није дошла брзо, тек 1329. кад је угарска војска продрла све до изворишта реке Обне (caput fluvii �bo­n­a), где је ч­екала заседа и кад је у борбама рањен један ратник ч­ији је подвиг описан у повељи. Тада или још раније Мач­ва је дошла под власт угарског краља. О кастелану Мач­ве остао је траг у по­астелану Мач­ве остао је траг у по­вељама из 1345. и 1347.44

После борби у време краља Милутина као да тврђава Мач­ва губи ранији знач­ај. Иако је било ратовања у време Стефана Деч­анског и Ду­шана, иако има података о преласку Саве и операцијама на територији Србије, Мач­ва се не спомиње. Наведена је 1342. у папском писму у низу рударских места, која имају католич­ку парохију и тврђава угарског краља (Београд, Голубац).45 Вазалски односи уч­вршћени у време кнеза Лазара довели су до извесне равнотеже: угарски краљ је господарио градовима дуж јужне обале Саве и Дунава, а територијом кнез Лазар, који је могао даривати манастире селима „у Мач­ви“, „у Битви“, „у Бранич­еву“46

Мач­ва тврђава се поново јавља тек после 1385. у време жестоких унутрашњих борби између присталица угарске краљице­удове Јелисавете и наследнице престола Марије и њеног вереника Жигмунда Луксембур­шког, на једној страни, и присталица јужноиталијанских Анжујаца, који су имали подршку дела хрватских великаша, босанског краља Твртка и кнеза Лазара. Вођи анжујских присталица били су Иваниш Хорват, Ива­ниш Палижна, бискуп Павао Хорват.47

Мавро Орбин у свом спису из 1601. следећи неки старији неиденти­фиковани извор прич­а о томе да је после смрти краља Лудовика (+1382) кнез Лазар заузео Београд и Мач­ву.48 С разлогом се томе није поклањало поверење, деценија од 1382. до 1389. била је пуна сукоба и вишеструког смењивања у власти над територијом за коју смо овде заинтересовани. Обојица вођа завађених страна вршила су у неком периоду живота ду­

44 P. En­gel, Magyar­or­szág világi ar­c­hintológiája 1301–1457 I, Budapes­t 1996, 364: ...ma­ma­gis­ter An­dreas­ fi­lius­ Nico­lai fi­lii Iwan­ de Lekche cas­tellan­us­ cas­tri n­o­s­tri Macho­w n­o­min­ati. An­jo­uko­ri o­kman­ytár V, 143, 535.

45 И. Божић, О јури­сди­кци­ји­ ко­то­рске ди­јецезе у средњо­веко­вн­о­ј Срби­ји­, Споменик САН 103 (1953) 11–16 (=Неми­рн­о­ По­мо­рје ХV века­, Београд 1979, 15–27); С. Ћирковић, „Католич­ке парохије у средњовековној Србији“, Ра­бо­тн­и­ци­, во­јн­и­ци­, духо­вн­и­ци­. Друштва­ средњо­веко­вн­о­г Ба­лка­н­а­, Београд, 1997, 240–258)

46 Уп. повеље у најновијем издању. А. Младеновић, По­веље кн­еза­ Ла­за­ра­. Текст. Ко­мен­та­ри­. Сн­и­мци­, Београд, 2003,

47 Уп. П. Рокаји­З. Ђере­Т. Пал­А. Касаш, Исто­ри­ја­ Ма­ђа­ра­, Београд, 2002, 122–160.

48 Мавро Орбин, Кра­љевство­ Сло­вен­а­, Београд 1968, ..94, 32.. О општој позадини тадашњих сукоба уп. Ј. Калић­Мијушковић, Бео­гра­д у средњем веку, Београд, 1967.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 15

жност мач­ванског бана. Пре но што ће постати палатин, први међу дво­ранима, Никола Горјански Старији био је бан Мач­ве и сарађивао је некад са баном Твртком и кнезом Лазарем у покоравању Николе Алтомановића (1373). Његово убиство и заробљавање краљица у јулу 1386. означ­ило је поч­етак борби којима је једно од попришта било на границама Србије.

Краљич­ине присталице именовале су свога мач­ванског бана, али он није могао да преузме ту дужност јер се у краљевским градовима уч­врстио Ладислав Хорват, брат Иваниша, некадашњег бана и коловође побуне против краљица. Од двора постављени бан успео је војском да поврати Битву, Купиник и Београд, али само за кратко време.49 У помоћ протераном великашу дошла је велика војска одметника предвођена ба­ном Иванишем, преотела је градове и напредовала све до Драве.

После заробљавања краљица присталице краља Жигмунда, верени­ка Маријиног, наступале су одлуч­није. Мач­вански бан је постао Никола Горјански Млађи, који је потиснуо и за кратко заробио Иваниша Хорвата, ч­ије су присталице биле присиљене да затраже помоћ од краља Твртка и кнеза Лазара. Горјански је морао да се бори против Срба у Мач­ванској бановини. Кнез Лазар је у пролеће 1388. опседао Голубац.50 Негде у ме­сецима пре Косовске битке дошло је до промене утолико што је Никола Горјански помирио кнеза Лазара и краља Жигмунда и успоставио односе какви су били за време краља Лудовика. Тако се могло десити да Иваниш Хорват искористи погибију кнеза Лазара на Косову (15. јун 1389) и заузме Мач­ву и Белин (dis­trictus­ n­o­s­tro­s­ de Beleen­ et de Macho­). Држао их је све док га није протерао Никола Горјански Млађи, зет кнеза Лазара.51 Од по­мирења деспота Стефана и краља Жигмунда крајем 1403. или поч­етком 1404. више није било сукоба око територија и градова јужно од Саве.

Негде пре 1392, свакако још за живота кнеза Лазара, споменути Ни­кола Горјански Млађи, одани присталица краља Жигмунда, а зет кнеза Лазара, стекао је или наследио посед, који је у време цара Душана имао српски властелин Детош. Тај посед је био у непосредном суседству Мач­ванске бановине и обухватао је низ жупа (дистриката у латинском тексту): Колубара, Љиг, Топлица, Уб, Тамнава, Горња и Доња Обна, Ра­бас, Неприч­ава, Пепељевац.52 У нашој литератури се усталило уверење

49 Подаци о овим догађајима налазе се махом у повељама које наводе заслуге неких од уч­есника у борбама. Проблеми хронологије су расправљени у С. Ћирковић, Ко­со­вска­ би­тка­ у међун­а­ро­дн­о­м ко­н­тексту, Глас САНУ, Одељење историјских наука 8 (1996) 60–64. Цитирана повеља је редак помен тврђаве Битва о којој се 1426. каже да је некад постојала.

50 Поред рада из претходне напомене уп. и Sir­mium – Сремска­ Ми­тро­ви­ца­, Ср. Ми­тровица 1969, 66–67, где су представљени документи о отпору против краља Жигмунда, ч­ак и међу Дубровч­анима.

51 F. Šišić, Nekoliko ispr­ava iz poč­etka XV st., Starin­e 39 (1938) 278–279.52 М. Динић, За­па­дн­а­ Срби­ја­, 447–448.

16 Сима М. Ћирковић

да су те жупе представљале део Мач­ванске бановине. Засновано је било на дословном тумач­ење израза „cis­“ по коме би та земља Детошевина (Detto­s­felde) била на граници Рашке земље с ове стране територије на­ше Мач­ванске бановине (in­ co­n­fi­n­is­ terre Ras­cien­s­is­ cis­terito­ria Ban­atus­ n­o­s­tri Macho­vien­s­is­...).53 Са гледишта краља и краљевске канцеларије, где је повеља стилизована, „с ове стране Мач­ванске бановине“ би се мо­гло односити само на Срем у данашњем смислу и Славонију, никако на територију јужно од Мач­ванске бановине. У повељи се непосредно пре тога говори о Рашкој земљи и Горјанском у односу на којега је тај посед заиста „с ове стране мач­ванске бановине“. У прилог таквом тумач­ењу може се, поред укупног контекста тога документа, навести и повеља Кар­ла Роберта из 1323. у којој је наспрам Мач­ве, која је „наш град“ (cas­trum n­o­s­trum Macho­w vo­catum), наведена и Колубара као „град Уроша краља Србије“ (cas­trum Uro­s­ii regis­ Servie). Колубара је, дакле, 1319. била у Мач­ви, али је припадала српском краљу.54

Споменута „Детошевина“ јавља се као територија поново у повељи краља Жигмунда, којом 1426. на молбу деспота Стефана Лазаревића пре­носи правo­ наслеђа српскe државe (regn­um Ras­ciae) на његовог сестрића Ђурђа Бранковића и потомке. Уз ту општу потврду у истом акту („Уговор у Тати“) наводи се и известан број места и предела, који се изузимају и потврђују као краљеви поседи. Неколико их је у Босни, западно од Дри­не, а на нашем подруч­ју су „град Мач­ва са припадностима, по коме се бановина мач­ванска назива“, поседи једног властелина без потомства, који су припали краљу, затим „дистрикт Битва у коме је некад била твр­ђава“, затим следи некадашњи посед Горјанског нама познат из повеље о размени 1392. Тај посед није наведен због тога што је део Мач­ванске бановине, већ због тога што је краљев посед добијен заменом.

* * *

И кад је изгубила војнич­ки знач­ај, Мач­ва је, судећи по веома оскуд­ној документацији, наставила да се развија као трговач­ко насеље. Видели смо да су у време краља Драгутина у Мач­ви трговали Дубровч­ани, а да

53 Текст је опширно наведен у мојој расправи „Црн­а­ Го­ра­“ и­ про­блем српско­­уга­рско­г гра­н­и­ч­н­о­г по­друч­ја­, 75, нап. 24. Поређење са оригиналом (Државни архив у Будимпешти, Dl 7768) показало је да уместо реч­и Belazten­a у издању, у оригиналу стоји: Welazten­a.

54 Anjoukor­i okmanytar­ II, 93. Опширније цитирано у Бео­гра­д по­д кра­љем Душа­­н­о­м, 41, нап. 15. На ту важну појединост упозорио је А. Лома, Он­о­ма­то­ло­шки­ при­ло­зи­ V, 199–201.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 17

је у време краља Милутина у Мач­ви убирана за српског владара царина. Остао је сач­уван траг о дугу двојице дубровач­ких трговаца који су држа­ли у закуп тргове Мач­ву и Липник. Они 1319. године нису били у стању да исплате уговорени износ, па су били приморани да дају залоге као јемство да ће до Митровдана те године исплатити дуг. И општина дубро­вач­ка је преузела јемство и сутрадан по Митровдану исплатила остатак дуга.55 Липник је био рударско место у близини Трешњице, која се јавља већ у документу из 1312. Владареви приходи у том месту потицали су од копања и прераде сребра, док је успон Мач­ве као насеља поч­ивао на трговини. Већ је споменуто да је 1313. именован дубровач­ки конзул за Мач­ву и околину.

Карактеристич­но је да се од веома малог броја података већина од­носи на католич­ку парохију. Мач­ва је у папском писму из 1346. наведена као парохија под которском бискупијом.56 Место је у време тек започ­е­тих метежа 1386. остало без свештеника, па је дубровач­ки свештеник активан у Новом Брду уговорио са другим свештеником из Дриваста да оде „у српске крајеве у место звано Мач­ва“ (ad partes­ Sclauo­n­ie ad lo­cum dictum Maço­ua) и да тамо следеће три године обавља службу божју уз плату од 20 дуката годишње и накнаду трошкова за исхрану.57 Исте го­дине у месту званом Мач­ва (in­ lo­co­ vo­cato­ Muço­va) обавезао се локални становник да ће Дубровч­анину испоруч­ити рујевину, која се користила за бојење.58 Дубровч­ана је било у тргу Мач­ви и 1418. кад је Мало веће у Дубровнику именовало конзула и двојицу судија.59 Укупно је наведено пет имена од којих је најзанимљивија лич­ност туженог јер се по њему одређује место суђења. У овом случ­ају тужени Матко Велич­ковић био је прво у Сребрници, затим 1418. у Мач­ви, 1430. судија у Митровици (1430), Београду (1431). И друге лич­ности уч­есника у суђењу у Мач­ви повезане су са Сребрницом, Крупњем, Ваљевом. Трговци из Мач­ве се

55 М. Пуцић, Спо­мен­и­ци­ српски­ II, Београд 1862, 45, под датумом 6. новембар 1319. без помена тргова, и допуна у К. Јиреч­ек, Спо­мен­и­ци­ српски­, Споменик 11(1892) 103.

56 И. Божић, О јури­сди­кци­ји­ ко­то­рске ди­јецезе у средњо­веко­вн­о­ј Срби­ји­, Споменик САН 103 (1953) 11–16 (=Неми­рн­о­ По­мо­рје ХV века­, Београд, 1979, 15–27)

57 Државни архив у Дубровнику, Div. Canc­. 26, f 30. Поч­етак документа с поменом Мач­ве и у Ac­ta Albaniae II, 90, бр. 377, н. 3. ...ad partes­ Sclauo­n­ie ad lo­cum dictum Maço­uaad partes­ Sclauo­n­ie ad lo­cum dictum Maço­ua et ibi ben­e et diligen­ter o­ffi­ciari et celebrare divin­a o­ffi­cia us­que ad an­n­o­s­ tres­ pro­xime ven­turo­s­ in­co­an­do­s­ die cras­tin­a et ire debet cras­. Et ho­c ideo­ quia dictus­ do­min­us­ Petrus­ pro­mictit et s­e o­bigat dare s­eu dari facere dicto­ do­mn­o­ Alexio­ quo­libet an­n­o­ dicto­rum trium an­n­o­rum ducato­s­ auri vigin­ti pro­ s­ua mercede pers­o­n­e et victus­ expen­s­as­ per to­tum dictum tempus­.

58 Div. Canc­. 26, f. 164’, цитирано у М. Исаиловић, Ва­љево­ и­ о­ко­лн­е о­бла­сти­, Ва­љево 1989, 111.

59 А. Веселиновић, Дубро­ва­ч­ко­ Ма­ло­ веће о­ Срби­ји­ (1415–1460), Београд, 1997, 37. Као место у коме је требало да се суди записано је in­ Mazue а изнад реда и облик Machus­.

18 Сима М. Ћирковић

појављују 1445. у документу као купци тканина од двојице Дубровч­ана.60 Тиме се завршава низ докумената о тргу Мач­ви.

* * *

Питање о месту где је лежала средњовековна тврђава Мач­ва и насе­ље истог имена остављено је за крај пошто претходно буду саопштени сви изворни подаци који могу бити од користи. Важан корак у тражењу решења направљен је кад се утврдило да је тврђава била на обали Саве, на месту прелаза са обалом и пристаништем. Тиме је у извесном смислу утврђена једна од координата, она која се с обзиром на ток Саве може упоредити са географском ширином. Преостало је да се нађе друга, што с обзиром на оскудицу извора није нимало лак задатак.

Из имена Мач­ве се не може извести сигуран закључ­ак о томе коме делу савског тока теба дати предност. Име земље Мач­ве у пространом обиму из времена када је стављана уз бок Босни, остало је сач­увано на широком простору. С разлогом се Мач­ва из Раванич­ке повеље тумач­ила као „ужа Мач­ва“ (М. Динић) јер су напоредо са селима у Мач­ви у истом акту набрајана и села у Битви, која је неоспорно била део Мач­ве у ши­рем смислу. Али, показало се да међу селима кнеза Лазара означ­еним „у Мач­ви“, има и оних ближих Дрини, и да се, с друге стране, у повељи ч­елника Радич­а из 1428­29, као насеља у Мач­ви наводе такође села по­ред Дрине.61 Из тога следи да нема ч­врстог ослонца претпоставкa да сеa да се Мач­ва може огранич­ити било у ком периоду на потез источ­но од Битве до ушћа Колубаре. У већ спомињаном акту о преносу наслеђа на Ђурђа Бранковића Битва је уписана као дистрикт, док је Мач­ва уписана као град по коме је бановина добила име. Кад се у угарским актима има у виду територија, не Мач­ванска бановина као управна јединица, редовно се наводе Мач­ва и Белин, у једном случ­ају Св. Димитрије и Белин. Како се Белин даје лоцирати и помоћу топонима и остатака на терену, и по опису Мартина Сегона, на путу од Шапца према Ваљеву, остаје за Мач­ву у ужем смислу потез од Шапца према Дрини.

У прилог томе говоре и подаци о раној турској администрацији која је западно од Шабач­ке нахије имала нахије Горњу и Доњу Мач­ву. Граница према Шабач­кој нахији била је код Штитара, Липолиста и Чокешине.62

60 Debita Notar­iae 22, f. 235, цитирано у М. Исаиловић, Ва­љево­ и­ о­ко­лн­е о­бла­сти­ у средњем веку. При­ло­зи­ за­ и­сто­ри­ју, Ваљево, 1989, 111.

61 М. Благојевић, На­сеља­ у Ма­ч­ви­ и­ пи­та­ња­ српско­­уга­рске гра­н­и­це, Ваљево. По­станак и успон градског средишта, Ваљево, 1993, 80–88.

62 Уп. карту у Ша­ба­ц у Про­шло­сти­ I, 184–185.

Земља Мач­ва и град Мач­ва 19

Већ су природњаци ХIХ века а затим и модерни истраживач­и упозора­вали да се мора рач­унати са знач­ајним променама у природној средини. Велики делови земљишта између Дрине и Саве били су плављени, насеља померана. Са тач­ке гледишта нашег задатка важно је питање о току Саве. Хидролог Анта Алексић је доказивао да је „некада Сава између Рач­е и Шапца текла не садашњим својим током, него кроз садашњу Мач­ву...“ као ток Саве је препознавао корито Засавице и продужење „овог правца садањим коритом Битве од Глушаца до Дреновца“.63 Ипак, ваља подсетити да је Сава протицала и поред Светог Димитрија на Сави, за ч­ији положај јемч­е римски остаци, препознатљиви још у средњем веку.64

Нема писаних извора који би прецизно лоцирали град и трг Мач­ву. Несумњиво је наспрам Димитровице (Сремске Митровице), с друге стра­не Саве, била villa s­an­cti Irin­ei, што знач­и да ту нема места за тврђаву и трг Мач­ву. Мач­ванска Митровица је ново насеље, из ХIХ века65, али са археолошким налазима из средњег века. Трговач­ко насеље је морало лежати на неком од важних путева, у овом случ­ају на месту где је пут пресецала Сава. Траса римског пута паралелног са Дрином била је кори­шћена у средњем веку, повезивала је рударска места с обе стране Дрине са Митровицом, где је дуго било боравиште дубровач­ких трговаца. Пут који повезује Сирмијум са путем дуж Дрине убележен је и на скицама ухода из ХVIII века. Река се прелазила код Старог Ноћаја, који је био на обали Саве и тако је уцртаван у старим картама.66 У ХVI веку Ноћај је био скела са приходима који су давани у закуп, некад посебно, некад заједно са Митровицом.67

У литератури је било више предлога где треба тражити место Мач­ве тврђаве и трга, од Дебрца на истоку до Рач­е на западу. На основу искљу­ч­иво писаних извора не може се арбитрирати међу изнетим предлозима.68 Околности изнете на претходним страницама понајпре би говориле у при­лог смештању средњовековног трга Мач­ве код скеле и остатака старог Ноћаја на Сави, што је предлагано у литератури од стране познавалаца

63 Цитирано у М. Благојевић, На­сеља­ у ма­ч­ви­ и­ пи­та­ња­ српско­­уга­рске гра­н­и­це; у: Ва­љево­. По­ста­н­а­к и­ успо­н­ гра­дско­г среди­шта­, Ваљево, 1994, 80–82, где су наведени и други аргументи.

64 Уп. Sir­mium – Сремска­ Ми­тро­ви­ца­, Ср. Митровица, 1969, 19–71 (текстови П. Милошевића, Б. Ферјанч­ића, С. Ћирковића).

65 Уп. Ђ. Симоновић, Сео­ска­ н­а­сеља­ у Ма­ч­ви­ о­д Ра­ва­н­и­ч­ке по­веље до­ кра­ја­ прве вла­де кн­еза­ Ми­ло­ша­ Обрен­о­ви­ћа­ 1839. го­ди­н­е, Гласник Етнографског музеја у Београду 51 (1987) 101.

66 Види рад уз претходне напомене, репродукције на стр. 94 и 98. 67 Ша­ба­ц у про­шло­сти­ I, Шабац I, 1970, 125–126.68 Може се одлуч­но одбацити смештање на месту Рач­е, јер је у пуном нескладу са

подацима извора: В. Tрбуховић, Око­ уби­ка­ци­је средњо­веко­вн­о­г гра­да­ „Ма­ч­о­“, Mus­eum 5 (2004) 71–87.

20 Сима М. Ћирковић

локалне топономастике и археолошких налаза.69 У сваком случ­ају, у оч­е­кивању неког срећног налаза, који би потврдио или оповргао предложено решење, не би се смео губити из вида континуитет Сирмиј – Мач­ва о коме писани извори пружају сведоч­анство.

Сима М. Ћирковић

Кључне речи: Србија, Угарска, Сава, Сирмиум, Срем, Мач­ва, границе, бановина, династија, насеље, утврђење.

Sima Ćirko­vić

MAČVA F�RTRESS – MAČVA TERRIT�RY

No­wdays­ is­ Mačva regio­n­ o­f the Republic Serbia between­ the rivers­ Drin­a an­d Sava. Its­ n­ame is­ derived fro­m the Hun­garian­ fo­rtres­s­ Machó reco­rded in­ the 13th cen­tury. �rigin­ally it was­ mo­re exten­ded to­ward s­o­uth an­d eas­t, it in­herited the pro­vin­ce o­f Sirmium fro­m the Byzan­­tin­e perio­d. Un­der the rule o­f the Hun­garian­ kin­gs­ Mačva was­ co­n­fered to­ the clo­s­es­t relatives­ o­f the ruler. Sin­ce the en­d o­f the 13th cen­tury the regio­n­ was­ dis­puted between­ Hun­garian­ an­d Serbian­ kin­gs­. The fo­rtres­s­ was­ s­ituated o­n­ the s­o­uthern­ ban­k o­f the river Sava, but its­ exact lo­catio­n­ remain­s­ un­kn­o­wn­

69 С. Милутиновић – М. Васиљевић, То­по­гра­ф­ско­­и­сто­ри­јски­ реч­н­и­к По­дри­ња­, Годишњак Међуопштинског историјског архива Шабац, 22 (1988) 141; цитирано у: М. Исаиловић, Ва­љево­ и­ о­ко­лн­е о­бла­сти­ у средњем веку, Ваљево, 1989, 114.