Istorija Pomesnih Crkava Skripta Konacno

8/17/2019 Istorija Pomesnih Crkava Skripta Konacno

1/36

Историја помесних цркава

ПИТАЊА:1. Мисионарска делатност Цариградске патријаршије међ !ловенима"!вета #ра$а %ирило и Методије и &ихово наслеђе'.(. Цариградска патријаршија и )имска Црква 11. век "*елики раскол'. +. Последице крсташких ратова по Православн Цркв.,. -ионска нија.. !вети /ригорије Палама и исихасти0ки покрет *иантији. 2. 3лорентинска нија.4. Цариградска патријаршија до5а тркократије.6. 7сновне етапе историји Александријске патријаршије.8. 7сновне етапе историји Антиохијске патријаршије.19. 7сновне етапе историји ерсалимске патријаршије.11. %ијевски период историји )ске Цркве.1(. )ска Црква до5а монголског ропства "1+;1. век'.1+. )ско монаштво "%ијево;Пе0ерска лавра< !вети !ергије )адо&ешки<

стја=ате>и и нестја=ате>и'.1,. Последице 3лорентинске није по )ск Цркв.1. )ска Црква 12. век "светите>и< јереси< са5ори< Црква и др=ава'.12. )е?орме патријарха @икона и &ене последице.14. #рест;литовска нија и последице по Православн Цркв јгоападној)сији A Петар Могила и кијевско 5огослов>е.16. !инодални период историји )ске Цркве A Црква и др=ава.18. !инодални период историји )ске Цркве A дховне академије и равој5огословске наке.(9. )ска Црква BB век A иаов комнима.(1. )ска аграни0на Црква.((. 7сновне етапе историји )мнске Цркве.

(+. #гарска Црква сред&ем век.(,. 7сновне етапе историји /ријске Цркве.(. 3ормира&е #гарске егархије A шима и осда јереси етно?илетима. (2. 7сновне етапе историји %ипарске Цркве.(4. 75нова Православ>а Cехослова0кој BB век.(6. Православно расеја&е BB век A на0ај и иаови "пример:Православ>е Америци'.(8. 3ормира&е апанске Православне Цркве. +9. !порна пита&а међправославним односима (9. и по0етком (1.века.


2/36

Мисионарска делатност Цариградске патријаршије међу Словенима

(Света Браћа Кирило и Методије и њихово наслеђе).

!вор "икипедија

Младост

7ва два 5рата с рођена !олн "Dирило је рођен 6(4. или 6(6.< а

Методије 61. или 6(9. године'.*ероватно с 5или гр0ке националности<

али с< пошто је !олн 5ио окр=ен !ловенима< на0или словенскоA

македонски дијалект.Dирило је


3/36

)астислава атра=ило је од цара Михаила епископа и свештенике који $е

проповедати на словенском јеик хриш$анск вер. Mадатак је 5ио велики

и деликатан. @а подр0ј простране )астислав>еве др=аве хриш$анство с

ширили ?рана0ки свештеници и регенс5ршке и пасавске 5искпије.

#оје$и се &иховог полити0ког тицаја< )астислав је *иантији тра=ио

ослонац против цара -двига @ема0ког< испод 0ије се власти =естоком5ор5ом истргао. )астислав>ева концепција је ишла а тим да самостална

моравска црква с дома$им клером и властитим литргијским јеиком

постане 5рана сваком страном тицај.

*иантија је дово>ила )астислав>евој =е>и и послала м Dирила и

Методија. #ра$а с се а овај посао о5и>но спремила: Dирило је саставио

прво словенско писмо "глаго>ица' и на јеик македонских !ловена и

околине !олна "који с од дети&ства до5ро нали' превели с најн=није

црквене к&иге. @а тај на0ин с створили први словенски к&и=евни јеик и

поставили теме>е словенској к&и=евности. /одине 62+. 5ра$а с кренлана пт и 62,. с стигли кне )астислав који их је госто>5иво примио.

Gспех &ихове мисије< много5ројни 0еници и народне симпатије иавали с

реакциј латинског клера. Против словенских мисионара је по0ела

подмкла 5ор5а. /лавни аргмент противника словенске литргије5ила је

тв. тројеи0на теорија према којој постоје само три света јеика на којима

се мог вршити верски о5реди: хе5рејски< гр0ки и латински.

@акон трогодиш&ег 5оравка Моравској< 5ра$а с пошла на пт како 5и

епископ амонашио Методија и нове словенске свештенике. Hошавши

Панониј< неко време с се адр=али на двор кнеа %оце>а како 5и гапонали са својим радом на словенској црквеној к&ии. !текавши и т

много 0еника< пошли с *енециј< где с морали да воде оштр полемик

с тамош&им Nтројеи0&ацимаO. 7датле нис кренли а Цариград< где је

морен цар Михаило< а власт је преео *асилије I Македонац< ве$ с

отишли )им. Папа Jадријан је словенским мисионарима видео до5ре

помага0е 5ор5и против оси>ених и непослшних ?рана0ких над5искпа и

&иховог сверена< те их је све0ано примио.

G )им се Dирило ра5олео и 5ро мро. !ахра&ен је Цркви !ветог

%лемента< где с сахра&ене и &егове мошти. Папа Jадријан је одо5риословенск сл=5< а Методија је послао 628. кне %оце>P 0ак га је

приликом &еговог дргог 5оравка )им посветио а панонског

архиепископа. Тиме је тре5ало да ападни Илирик 5де идвојен и

јрисдикције салц5ршког над5искпа и подвргнт директно )им.

Cим је Методије дошао Панониј< латински свештеници с га напали

као јеретика< а када је стигао Моравск "где је )астислава 5ацио &егов

синовац< &итранскикне !ветоплк' локални 5искпи с Методија повали

на свој синод< осдили га и 5ацили тамниц< где је остао две и по године.

Тек 64+. године< на папин налог< Методије је пштен и тамнице< али

је словенска литргија а5ра&ена. %ако је Методије ипак наставио свој

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_IIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3_II_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/863https://sr.wikipedia.org/wiki/864https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_IIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/869https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/873https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_IIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3_II_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BDhttps://sr.wikipedia.org/wiki/863https://sr.wikipedia.org/wiki/864https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B5%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_IIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5_I_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8https://sr.wikipedia.org/wiki/869https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%99_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D1%86%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%81https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/873https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1


4/36

делатност< те се словенско 5огосл=е&е све више ширило по Моравској<

против &ега је подигнта опт=ница )им< те је 648. пован пред пап да

се оправда. Папа ован QIII< настоје$и да не оштети римске поиције

Моравској< потврдио је словенско 5огосл=е&е 5лом Марљивост

твоја "IRSTUVWXYL VTYL' и 669. године. Исто је 0инио и цариградски

патријарх 3отије 66(. године.

Методије је Моравској превео на словенски јеик #и5лиј. @акон &егове

смрти< Моравској је а5ра&ена словенска литргија< а кне !ветоплк је

прогнао &егове 0енике. @еки од &их с продати ропство< а неки с

спели да се склоне #гарск< Македониј< )ашк и приморск Jрватск<

где с наставили свој рад.

Преводом литргијских и 5и5лијских к&ига< Dирило и Методије с дарили

теме>е словенској писмености. Њихови 0еници %лимент и @ам с

саставили писмо Dирилиц.

#. Цариградска патријаршија и $имска Црква у %%. веку

("елики раскол).

Ивор: Историја помесних Цркава A ).Попови$

Цариградска патријаршија је 5ила на врхнц своје мо$и J и J1 век.

*иантија је тада цветала снаи< 5огатств и клтри. Међтим ве$ од 11века мо$ *иантије постепено по0и&е да опада. Mапад све више конкрише

*иантији економско; тргова0ком смисл. Посе5но се томе истицала

*енеција< односно Млета0ка )еп5лика. Mатим N@ови )имO је 5ио велики

такмац римским те=&ама да авлада исто0ним патријаршијама. Т с атим

5иле велике ралике догматском 0е& као што с &илиокве' а!има'

епиккле!а и друге оредне ра!лике које с се ве$авале. 7ве

5огословске и литргијске ралике поја0ане с норманским осваја&ем ј=не

Италије< која је припадала *иантији< одн Цариград. Папа настоји да ово

подр0је латиниира вође&ем о5редних и догматских ралика. 7во $е

довести до кона0ног расцепа 19,. /одине. Папски иасланици наишли с Цариград на великог противника ли0ности патријарха Михаила

Кируларија. @а олтар !вете !о?ије поло=или с докменат о иск>0е&

патријарха и &егових присталица. Патријарх је одмах савао са5ор

ендимусаO< који је 5ацио анатем на папске иасланике и на самог

римског епископа. 7ва анатема је скинта тек %*+,. -одине. Међсо5но

спротстав>а&е латинског Mапада и *иантије је настав>ено и непрекидно

је трајало. G епохи крсташких ратова< *иантија је постала =ртва паских

те=&и овладава&а истоком. Посе5но је а виантиј 5ио траги0ан етврти

крсташки рат када с латини под иговором осло5ође&а ерсалима од

мхамеданаца сршили Цариград. 7сновали с тв /атинско Царство Цариград са својим царем гро?ом #алдином и патријархом Томом

https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/879https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_VIIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/880https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_Ihttps://sr.wikipedia.org/wiki/882https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/879https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_VIIIhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BB%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/880https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5_Ihttps://sr.wikipedia.org/wiki/882https://sr.wikipedia.org/wiki/Moravskahttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0


5/36

Мороинијем. *иантијски аконити цар и патријарх 5или с принђени да

се склоне @икеј. -атинско царство трајало је 4 година када га је

кона0но сршио Михаило осми Палеолог. Mа време тог царства ралике

имеђ истока и апада с се још више прод5иле.

0. 1оследи2е крсташких ратова по 1равославну Цркву.

Mа исто0не православно хриш$анске ем>е и народе 5ио је пог5ан 0етврти

крсташки рат који је предет време папе Инокентија +.ег. Припреме с

трајале неколико година. M5ог лошег претходног искства крсташи с

одл0или да на исток крен поморским птем< а транспорт војске и опреме

поверили с млета0кој реп5лици. *ођа похода 5ио је марки #они?ације< и

крсташи с кренли и *енеције 1(9(. @а пт према цариград најпре с а

сој ра0н од Gгарске освојили град Mадар. *е$ лето 1(9+ године крсташи

с 5или на о5алама #ос?ора. G самој виантији се одвијала срова 5ор5а око

царског престола< што користе крсташи и 1(. Априла 1(9,. /одине освајај

Цариград. Тако с крсташи сршили *иантијско царство и створили с на

исток тв -атинско Царство. /рад< цркве< манастири и свети&е 5иле с од

крсташа оп>а0кани. !авременици и о0евици ових догађаја говоре о

сровом вандалим< какав према хриш$анима нис покаали ни !арацени.

3. /ионска унија.

-ионска нија је један од натнијих покшаја васпостав>а&а

црквеног јединства након *еликог раскола. Gнија носи име по

црквеном са5ор који је одр=ан /иону %#43. %ао повод а ов

ниј имај се полити0ке околности које с настале Zвропи након

рше&а -атинског царства и о5нав>а&а *иантије које је ивео

виантијски цар Михаило осми Палеолог. Тек о5нов>еном*иантијском царств претила је велика опасност од новог савеа

који је ападној Zвропи настао са %арлом Ан=јским на 0ел< а 0ији

је ци> 5ио да се поново о5нови латинско царство Цариград и на

исток опште. Послед&и латински цар #алдин дрги настоји да

поврати иг5>ени престо. Михаило Палеолог је против се5е осим

наведених против се5е имао и #гаре. Цар настав>а преговоре

веи није 5е на0ајнијег 0еш$а саме Цркве и са папом %лиментом

0етвртим. Тадаш&и патријарх Цариградски је 5ио оси?< кога нис

принавали многи и против &ега основали странк Арсенита по

5а0еном патријарх Арсениј. Михаило Палеолог се трди да дође до


6/36

преговора о нији како 5и и5егао прет&е %арла Ан=јског и &еговог

5рата ?ранцског кра>а -ја деветог светог. Преговори око није с

посе5но 5рани време папе /ригорија десетог. Папа је цар послао

писмо коме хвали царев намер да се пот0ини папи< и поива га на

са5ор -ион "1(4,'. %ао ци> са5ора папа она0ава: ре?орм Црквеи. И!то0на политика папе

/ригорија десетог 5ила је најпре истерива&е мслимана и !вете

ем>е. G том ланц подхвата тре5а најпре споставити дховно

јединство са /рцима< и тек тада< др=еним снагама и$и на Исток. !

дрге стране< а цара је најве$а опасност 5ио %арло Ан=јски.

И5е$и ов опасност 5ио је први царев адатак< а томе м папа

мо=е помо$и. Цар је аврат 5ио спреман да прина папски примат

са свим последицима. !ве ове цареве те=&е да склопи ниј ради

спасава&а др=аве наишле с на велико против>е&е православне

Цркве и &ених епископа који с латине наивали јеретицима. @ајве$и

противник цар је 5ио харто?илакс и до5ар говорник ован век који је

5ог свог против>е&а 5ио атворен< а временом придо5ијен а ниј.

@а са5ор -ион цар није ли0но ишао ве$ је послао делегациј. !а5ор

је отворен -ион 4. Маја 1(4,. G храм !ветог ована присств

око 99 епископа< 49 игмана и око 1999 прелата. )имокатоли0ка

Црква овај са5ор 5раја 1, васе>енски са5ор. /р0ка делегација је

на миси 0итала !имвол вере са додатком 3илиокве. /рци с -ион

донели царево апе0а$ено писмо и још једно писмо које с потписалисви епископи< а коме се принаје ?илиокве< папски примат и

дховна пот0и&еност )им. Gнија је све0ано проглашена 2. ла 1(4,.

Gнија је 5ила склоп>ена< цар је 5ио адово>ан а папа је о5е$ао да $е

имирити цара са %арлом Ан=јским. 7стало је само да се нија

спроведе дело. @а=алост< цар то 0ини насилно. Патријарх оси? је

проглашен 5а0еним< а нови патријарх постао је ован *ек. @а

5огосл=е&има је поми&ано име папе /ригорија десетог.

!вештенство и народ се 5не< прокли& ниј и са нијатима не$е да

контактирај. Цар је многе послао прогонствоо< атворио тамнице

и приме&ивао дрге канене мере. Папе настоје да се нија

спроведе< па том ци> ша> на исток неколико мисија< али

5еспешно. Цар се нашао тешком поло=ај јер се нија није

остваривала. Папа Мартин 0етврти 5ог неисп&ава&а није

прекино вее са царем 1(69. /одине< а овај је а5ранио да се папино

име поми&е Цариград. !а смр$ цара Михаила Палеолога иш0ела

је и -ионска Gнија.

,. -ригорије 1алама и исихасти5ки покрет у ви!антији


7/36

/ригорије Палама "1(82;1+8' митрополит солнски и истакнти

православни 5огослов и астпник исихама. )ођен је Цариград

понатој породици пореклом и Анатолије Малој аији. 1+16 долаи на

!вет /ор. Mа свештеника је ркополо=ен !олн< а атим као отшелник=иви околини *ерије Тесалији< да 5и се поново вратио на !вет гор.

%асније долаи 5огословски ско5 са *арлаамом %ала5ријским<

схоласти0арем са апада и номиналистом. !пор је настао око пита&а

мог$ности виђе&а таворске светлости< што с *арлаам и /ригорије

Акиндин и &ихове присталице оспоравали сматрај$и да је #ог несанатив.

7ни с још оштро оспоравали соерцате>н пракс исихаста "тиховате>а'

и мог$ност виђе&а нетварних 5о=анских енергија. /ригорије Плама је

имеђ 1++6. И 1+,1. /одине написао три Тријаде од5ран светих

исихаста. Цариградски са5ор храм !вете !о?ије 1+,1. !тао је на стран

/ригорија Паламе и светогорских исихаста< а *арлаама и &еговепристалице осдио је као јеретике. /ригорије палама је касније иа5ран а

солнског архиепископа< али је стпио на д=ност тек + године након

&еговог именова&а 5ог полити0ких прилика. Gмро је 1+8. /одине а

проглашен је а светите>а 1+26. /одине од цариградског патријарха.

Исихасти с са /ригоријем Паламом тврдили да таворска светлост кој с

апостоли видели приликом Jристовог прео5ра=е&а< иако није сама

сштина #о=ија< али је нерал0но саве0на 5о=анској сштини и она је

приодно својство и енергија #о=анства. Та светлост није сштина #о=ија<

ве$ енергија< 5лагодат и слава која се даје светима и сштине #о=је.

+. 6лорентинска унија.

3лорентинска није је одр=ана италијанском град 3ерари и 3лорентији

"3иренци' као један од покшаја да се постигне јединство Цркава Истока и

Mапада. Повод а одр=ава&е овог са5ора 5ила је опасност пред којом се

нашла *иантија од Трака. *иантијски цар ован осми Палеолог о0екивао

је војн помо$ ападних владара и том ци> је предео преговоре са

папом Zвгеном 0етвртим о мог$ности склапа&а није. ! дрге стране аниј је 5ио аинтересован и сам папа< пошто је &егов поло=ај на апад

по0етком 1. *ека 5ио гро=ен ре?ормним са5орима који с настојали да

ограни0е папск полити0к и дховн мо$. Православни пристај да се

са5ор одр=и на апад< те папиним 5родовима одлае ?ерар. G

делегацији је 5ио цар ован осми< патријарх оси? дрги< Марко Z?ески< итд.

!а5ор је отворен у 6ерари 7. 8ктора %307. /одине< али 5е присства

ападних владара< како с то исто0ни о0екивали. )аговарало се о папском

примат< ?илиокве< аими и 0е& о пргаторијм. -атини с најпорније

5ранили ?илиокве. @еки од православних с 5или спремни да прихвате ово

0е&е. G 3ерари је те године јесени авладала кга< па с многиправославни 5или спремни да напсте са5ор и врате се к$и. И ових


8/36

ралога је папа одл0ио да да са5ор премести д5>е Италиј<

3лорентиј< што је и 0и&ено им 1,+6. Православни с наилаили на

велики притисак латина како 5и пристали на све ахтеве није. *иантијски

цар је такође тицао на православне да потпиш ниј и родо>5ивих

ралога јер је Царство опасности од трака. !астав>ен је један текст

није који је тре5ало сви да потпиш. *е$ина и православних иримокатолика јесте потписала< али под овим словима на ниј није

пристао мотрополит е?ески !в. Марко Zвгеник< који је све време

непоколе5иво 5ранио православн вер и Преда&е Цркве. Понате с

&егове полемике са лијаном Cеаринијем. Текст није није потписао ни

цариградски патријарх оси? дрги. Папа је виде$и да нема потписа Марка

Z?еског< са ралогом викно NHакле< ништа нисмо радили[O. 9нија је

склоп:ена и све5ано проглашена +. ;ула %30*.године. Међтим< и

поред свих царевих напора< ниј је 5ило немог$е спровести на исток.

!вештенство и народ с са великим негодова&ем до0екали повратак

делегације и Италије. 7ко св Марка Z?еског се 5ро о?ормиоантинионисти0ки покрет *иантији и на целом Исток. Цар је неспешно

настојао да а патријархе Цариград доведе присталице није који $е је

спроводити =ивот. !а5ор исто0них патријараха 1,9 године цариград

осдио је ниј и 5ацио нионисти0ког патријарха /ригорија Мамеа.

4. Цариградска патријаршија у доа туркократије.

G епохи тркократије< која је а Цариградск патријаршиј по0ела 1,+.

/одине< Црква се нашла посе5но тешким околностима. Трски слтан

Мехмед дрги освојио је Цариград. Mа првог патријарха је иа5ран

о5раовани /рк< /енадије !холарис "1,26'. 7н је 5ио достојанствен<

поносан< 5ескомпромисно православан< противник недавно склоп>ене

?лорентинске није. %ао такав =ивао је велики глед и поштова&е и од

самог слтана Мехмеда. Цариградски патријарси с епохи класи0не

тркократије =ивали велики глед. Патријарх је имао дховн власт над

свим хриш$анима 7томанском царств 5е о5ира на &ихов националн

припадност. Eивео је Цариград свом патријаршијском двор. !вета

!о?ија је претворена \амиј. %ада је седиште патријарха манастир

Памакаристос претворен \амиј од стране слтана Мрата тре$ег< од

188 до данас седиште патријарха је цариградском предграђ 3анар.

Међ најнаменитије патријархе спадај еремија дрги и %ирило -карис

"види: Пом. Црк. !тр (1;(('. Mа све време трског ропства /рци с са&али о

о5нови некадаш&е мо$и и сјаја *иантијског царства и &егове Цркве. То је

поната *елика идеја која никада није потпно амрла< а до=ив>авала је

споне и падове. G новом до5 Цариградска патријаршија је кро BIB и BB

век доприносила осло5ође& православних хриш$анских народа од Трака.

Под Трцима једино о5раова&е свештеника< монаха и ђакона 5ило је да

нај да 0ита&е и пева&е 5огосл=5ених к&ига< до оснива&е #огословије


9/36

на острв халка 16,,. /одине. 7в школ с трске власти атвориле 184(.

/одине.

7. 8сновне етапе у историји а и предава0а 5ио

је свештеник Пантен пореклом са !ицилије. G до5а прогона хриш$ана од

цара !ептимија !евера школи је предавао осамнаестогодиш&и млади$

7риген. Александријци с тма0е& !ветог Писам< и открове&а #о=ијег

опште< користили до5ро понати алегоријски метод< по ор на гр0ке

мислиоце и ?илосо?е. G текст !ветог Писма с тра=или д5>и и

тајанственији смисао. %асније је 5ог прогона школа 5ила привременоатворена. Многи Александријски 0ите>и и светите>и с пострадали од

последица прогона. Александријска епископска катедра је од самог по0етка

=ивала велики глед хриш$анском свет. Првенство 0асти целој

о5ласти имао је епископ Александрије који је имао ва&е папа. По0етком IQ

века египатск Цркв радирао је Мелитијев раскол< тв раскол Nцркве

м0еникаO која се противила прима& палих хриш$ана и и5егава&

страда&а а вер време прогона. )аскол је рарешен тек на првом

васе>енском са5ор. G Zгипт је настала и Аријева јерес. G Александрији је

+2(. /одине одр=ан понати црквени са5ор којим је председавао св

Атанасије. @а којем с најад по0ели да тријм?ј новоникејци< присталице

исповеда&а вере које с 7ци донели на са5ор @икеји +(. /одине. !вети

%ирило Александријски је посе5но с5ија несторијанство и тријм?овао је

на са5ор Z?ес ,+1. /одине. После Jалкидона Александрији с

на=алост преовлађивали моно?иитски настројени епископи. G до5а цара

стинијана I долаи до васпостав>а&а халкидонског исповеда&а вере< а

александријски архиепископ Теодосије протерао је велики 5рој моно?иита.

!а инваијом Ара5>ана "!арацени' Zгипат је и ?ии0ки одвојен од

*иантије. @Астале с националнце цркве моно?иита %опта и Zтиоп>ана

или А5исинаца< које као такве и данас постоје. Zгипат је колевка

хриш$анског монаштва и &егов најлепши дховни крас. *е$ средином

тре$ег века има поданих вести о ве$им монашким аједницама по

египатским псти&ама као што с !кит< Тиваида< @итрија< Тавена... %рајем


10/36

2+8. /од. војска Амр ел Ас;а лаи Zгипат. Mа хриш$ане настаје дгоро0но

тешко ста&е. Патријарх *енијамин се склонио и Zгипта< трон је следе$их

4 година 5ио пра=&ен. H=е времена александријске патријархе

астпали с о5и0ни свештеници< односно превитери. G до5а %рсташких

ратова 5ило је покшаја да и Zгипат 5де осло5ођен од мхамеданаца< али

главном 5е спеха. -атини с спели да 1(18 године поставе свог првоглатинског патријарха Александрији. Александријци нис ели 0еш$а

приликом вође&а преговора о ниј -ион и 3лорентији. Трсо ропство

хриш$ана Zгипт по0ело је 114. године када је слтан !елим I освојио

Zгипат. Помо$ тамош&им хриш$анима од BQI века ша>е )ПЦ и цар ован

N/рониO. !ли0ан је поло=ај православних 5ио и BQIII BIB век када с

Александрији и %аир осниване гр0ке школе и есна?и о којима је 5риг

водила Црква. Hанас Александријска патријаршија просторно о5хвата цел

А?рик. !едиште је Александрији. #огосл=5ени јеици с арапски и

гр0ки.

*. 8сновне етапе у историји ава

велике потресе 5ог несторијанства и моно?иитства. G ток !а5ора

Z?ес ,+1. /одине од Антиохије се одвојила Црква на %ипр. G QI век ова

Црква трпи од Персијанаца. G епохи< %рсташких похода #оемнд

@ормандијски освојио је А@тиохиј 1986. /одине и о5раовао истоимен

кра>евин и иа5ран је латински патријарх< а православни патријарси с

5или и5еглиштв до 1(29 године. Понати антиохијски патријарх је 5ио

Теодор *алсамон< који је све време патријархова&а провео Цариград

5аве$и се про0ава&ем свештених канона. Антиохијци нис ели 0еш$а

приликом преговора -ион< а 3лорентији их је представ>ао митрополит

и Z?еса Марко Zвгеник< 0ији је став по пита& није до5ро понат. M5ог

нередовног ста&а на 5лиском Исток догодило се да од 124(. Hо 169.

/одине патријарси 5д 5ирани Цариград< а сма&ен је и 5рој епархија. G


11/36

BIB век )ска Црква и народ пома= ов Цркв. Православни Ара5>ани

настоја да као ве$ински и 5ројно астп>енији имај своје епископе<

свештенике и да сам патријарх 5де Ара5>анин 0ем се /рци као ма&ина

противе.

%=. 8сновне етапе у историји ;ерусалимске патријаршије.

!вети град ерсалим је један од најстаријих градова на свет. Mа хриш$ане

свих времена ерсалим је место ема>ске ота\5ине /оспода Исса Jриста.

7тда је ерсалимска Црква мајка свих ема>ских Цркава свет. Mа

Jриста је ерсалим пострадао св Првом0еник и Архиђакон !те?ан<

атим први епископ !ветог града аков< 5рат /оспод&и. Први са5ор младе

хриш$анске Цркве одр=ан је ерсалим ,8. /одине. @овоаветнаовоема>ска< историјска сд5ина ерсалима је од самог по0етква веома

траг0на. /одине 28;49 град и храм с раорили римски цареви Тит и

*еспасијан и тако гшили еврејск по5н. /рад је кона0но раорен до5а

римског цара Адријана 1+. /одине. 7снована је римска колонија Zлија

%апитолина. Тре5а ре$и да је прва и најстарија хриш$анска аједница

настала на дан Педесетнице ерсалим. 7 ерсалимској Цркви се нешто

више на крајем III и по0етком IQ века на основ Мартирологија који 5еле=и

имена и подвиге хриш$ана до5а цара Hиоклецијана. G епохи прогона све

епископије !ветој Mем>и потпадале с под митрополита %есарији. !вети

цар %онстантин *елики посветио је посе5н па=& овом град. !аградио јехрам /ро5а и *аскрсе&а /оспод&ег< а *итлејем храм Jристовог

)о=дества. G Q век глед ерсалима као хриш$анског средишта постаје

све ве$и хриш$анском свет. @а са5ор Jалкидон ,1. /одине

ерсалим с припале црквене о5ласти као што с %есарија< !китопо> и

ПZтра. G старј Цркви ерсалим се налаио диптих на петом мест< после

)има< Цариграда< Александрије и Антиохије. !вети %ирило ерсалимски

епископ је половином IQ века. 7н посе5но говори о одома$еној

5огосл=5еној пракси ерсалим и &еговим храмовима као и дргим

местима посе5но веаним а велике хриш$анске пранике. ерсалимска

црква је епохи васе>енских са5ора дала велики 5рој исповедника вере. G

град Тир ++ године. 7др=ан је са5ор перен против !в. Атанасија

*еликог< најве$ег 5раните>а од Аријеве јереси. ерсалимски митрополит

веналије 5ио је на страни православних а против несторија и против

моно?иита Q век. G QI век ов цркв с посе5но потресли

оригенисти0ки спорови. G до5а цара стинијана I !ветој ем>и је

саграђено и о5нов>ено више храмова. Цар Ираклије је !вет ем>

осло5одио од персијанаца QII век< али је касније 5ила освојена од

Ара5>ана. Jриш$ани с веома тешко =ивели< и &ихов =ивот је 5ио сведен

на минимм. %ада с Трци !ел\ци освојили !вет Mем> "1946' на апад

расте јак покрет а осло5ође&е !вете Mем>е од мхамеданаца "крсташки

ратови'. G првом поход 1988. /одине -атини с освојили ерсалим и

основали ерсалимск %ра>евин< поставили с латинског патријарха док


12/36

је православни патријарх !имеон и5егао на острво %ипар. G BIII век своје

аједнице с ерсалим имали ермени< %опти< Zтиоп>ани< !ирицји.

По0етком BQI века ерсалим с освојили Трци. Под 7сманлијама хриш$ани

с високим пореским наметима откп>ивали дховн сло5од као и право

покло&е&а светим местима. 7д 16,4. /одине а хриш$ане !ветој ем>и

настај 5о>а времена< )си исте године ша> )ск мисиј< а од 166(. G!ветој ем>и делје Императорско православно палестинско друштво које

пома=е< штити и о5нав>а древне свети&е.

%%. Кијевски период у историји $уске Цркве.

G свет Jриш$анства )си лае релативно касно< J век< али с дали

велике плодове. )авноапостолни )са јесте !вети %не *ладимир "82;191'N)ско !нцеO. #ио је син кнеа !вјатослава и Милше< а нк к&еги&е

!вете 7лге. *ладимир је по0етк прав>ао градом @овогородом. После

смрти !вјатослава< настао је ско5 арополка и 7лега. *ладимир 5е=и код

*арјага< код &их остаје две године< а потом се вра$а @овогород и

о5јав>је рат арополк. @акон арополкове смрти< *ладимир 846. /одине

постаје кне %ијев. Gспео је атим да и5егне ско5 са надмо$ним

*арјаима али ато је спешно покорио под свој власт ве$ин рских

племена и градова. Покорава племе *јати$е< )адими0е и #гаре. По савет

5ојара и стараца< *ладимир ша>е иасланике да се распитај која је

нај5о>а вера. @ајпово>нији тисак стекли с 5ораве$и *иантији< Цариград. Присствј$и св -итргији цркви !вете !о?ије< они Nнис

нали да ли с на не5 или на ем>иO и ијавили с *ладимир да /рци

имај нај5о> вер. *ладимир< подстакнт тиме< по пример своје 5а5е

7лге< крштава се вероватно 864. /одине до5ивши на крште& име *асилије<

по виантијском цар *асилиј II. !тара рска хроника NПовијест времених

>етO говори да је *ладимир предео војни поход на %рим и опколио град

%орсн који је потом освојио. Том приликом испросио је се5и а =ен сестр

цара *асилија< Ан< али је слов а овај 5рак 5ио да се *ладимир крсти< јер

се виантијске к&еги&е нис давале а некрштене варваре. *ладимир је

то и 0инио. 75ав>ено је колективно крште&е %ијев>ана на реци H&епр о

0ем рска хроника дета>но говори. *ладимир је мро 1 јла 191 године.

Пре кршт&а Eитије га описје као гр5ог< сровог много5ошца< док је

после крште&а 5ио 5лаг< милостив< до5ро>5ив и 0овеко>5ив< као прави

хриш$анин. И пре вани0ног крште&а )са 5ило је покшаја да се они вед

свет Jриш$анства. 7 томе пиш виантијски ивештаји на следе$и на0ин.

/одине 629. Hва рска кнеа по имен Асхолд и Hир ивршила с јак

војни0ки напад на виантијск престониц. @апад је 5ио толико јак

наро0ито са мора< да је постојала стварна опасност да рси ам

Цариград. @арод је< предвођен свештенством и самим патријархом 3отијем<

5ио толиком страх и неивесности да се препстио во>и #о=ијој и

Пресветој #огородици аштитници Цариграда. #огородица је спасила

Цариград< варвари с се ра5е=али< неки крстили< а рсиј с послани


13/36

свештеници. %она0но крште&е је следило до5а кнеа *ладимира< када је

крштена %ијевска рсија. !едиште цркве 5ило је %ијев. @а 0ек Цркве је

5ио кијевски митрополит< /рк< а хиротонисао га је цариградски патријарх. G

)сији врло рано по0и&е да цвета монаштво које је настало под јаким

тицајем !вете /оре. %не арослав Мдри је подигао храм !в. /еоргија и !в.

Ирине %ијев 191;19, године. То је поната кијевско пе0ерска лавра којој с се подвиавали велики рски дховници као што с свети Антоније

и свети Теодосије. 7 распростра&ености вере говори податак да је

по=ар који је 11(, године ахватио %ијев пострадало 299 цркава.

@есм&иво најстарије дело рске дховне литератре јесте Повјест

времених >ет монаха @естора са5рата %ијевско;пе0ерске лавре. Gтицај

*иантије је 5ио веома јак када с пита& метност< архитектра<

иконопис...

%#. $уска Црква у доа монголског ропства (%0>%,. век).

)ска црква и народ с претрпели татарско монголско ропство "1(+4;1,69'.

Mа то време је натно спорен и сма&ен дховни и клтрни напредак. %ан

#ат је покорио %ијевск )сиј. G од5рани рског хриш$анског наслеђа

посе5но се истакао новогородски кне св. Александар @евски< који је однео

по5ед над ]веђанима 1(,9< а 1(,(. @ад тевтонским витеовима са апада.

Cак је 5ио и на двор кана #ата да тра=и милост а рски народ.

Проглашен је а светите>а као истински хриш$ански владар који се=ртвовао а свој народ и хриш$анск вер. !еверни део )сије је 5ио

сло5одан од татаро;монгола и све више се по0ео равијати град Москва као

ново полити0ко и дховно средиште рског народа. Свети Сергије

Радоњешки саградио је понати манастир !вете Тројице код Москве< а

1+69 године 5лагословио је Hимитрија Hонског да однесе по5ед над

татарима 0веној 5итки на %ликовском по>.

%0. $уско монаштво (Кијево>1е5ерска лавра' Свети Сергије

$адоњешки' стја?ате:и и нестја?ате:и).

7 %ијевско;пе0ерској лаври 11. Пита&

Сергеј $адоњешки монах и светите> )ске православне цркве<

оснива0 манастира !вете Тројице !ергијевом Посад 5ли Москве<

о5новите> монаштва северној )сији.

)ођен је сел *арнита " 5лиини )остова' као *артоломеј.


14/36

G својој 19;ој година млади *артоломеј се на0ио писмености црквено;

школској општина< аједно са својом 5ра$ом "старији !те?ан и млађи Петар'.

7ко 1+(6 године 5ог сиромаштва *артоломеј је 5ио приморан да се пресели

град )адо&еш.

@акон смрти родите>а *артоломеј одлаи Jотково;Покровски манастир< где

је ве$ 5ио &егов 5рат !те?ан. Т с се предали строгом пост и подви=ништв.

@едалеко од манастира иградили с испоснице на о5алама реке %онцри где

је касније играђена "око 1++.' мала дрвена црква 0аст !вете Тројице< на

мест где се данас налаи катедрала и црква !вете Тројице. Т *артоломеј

прима монашки 0ин под именом !ергеј< спомен м0еника !ергеја.

Манастир !вете Тројице је основан 1+,. године. !ергеј је 5ио &ендрги игман и свештеник. Монасима је давао пример својом послшнош$<

преданош$ рад и молитви. Манастир је напредовао и &егова слава је расла.

Mаједно са својим 0есницима подигао је више од ,9 манастира који 0ине

Троји0ко;!ергејск лавр.

Током свог =ивота !ергеј )адо&ешки 0инио је многа 0да. ^ди с долаили и

раних градова тра=е$и исце>е&е а своје 5олести и 0ј поке< а понекад 0ак

и само га виде. Према преда& васкрсао је де0ака< који је мро на ркама свога

оца.

G BQ век дошло је до спорова веаних а пита&е да ли и колико Црква<

односно манастири тре5а да имај поседа. !творене с две стрје: една на

0ел са !в. @илом !орским "1,++;196'< непоседници "нестја=ате>и'< која

се алагала а опште сиромаштво Цркве< и дрга< поседници "стја=ате>и'

на 0ел са оси?ом *олоколамским< која је 5ила а то да Црква< односно

манастири< имај велике ?едалне поседе од којих се свештенство и

монаштво идр=ава а и а 0и&е&е до5рих дела према старима< немо$нима<

сиромашнима. Преовладала је ипак ова дрга стрја< мада је )ска црквао5ојиц и св @ила и св оси?а канониовала а светите>е.

%3. 1оследи2е 6лорентинске уније по $уску Цркву.

)ска Црква је од5ила да прихвати одлке 3лорентинске није "1,+8'. %ада

је Цариградска патријаршија и полити0ких ралога 5ила принђена да

прихвати ов ниј< године 1,,6. !а5ор епископа )ске цркве иа5рао јесе5и поглавара< односно митрополита 5е тра=е&а< као до тада< пристанка

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D1%88&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D1%88&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%85%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1


15/36

цариградског патријарха. Тиме је практи0но )ска црква постала

атоке?ална< самостална однос на Цариградск патријаршиј< која је

скоро пала трско ропство.

%,. $уска Црква у %+. веку (светите:и' јереси' саори' Црква и

др?ава).

G )сиј је 116 године са !вете /оре дошао монах !в. Максим /рк< ради

превође&а 5огосл=5ених к&ига. @о 5ро је оклеветан дошао ско5 са

великим кнеом и митрополитом те је двадесет година провео некој врсти

манастирског притвора. Прекретниц историји )ПЦ BQI век 0ини

!тоглави са5ор. Име носи по 5орник докмената са5ора одр=аног

Москви 11 године< а има 199 поглав>а. !а5ор је савао цар и митрополитМакарије 5ог 5ројних о5и0аја и 5огосл=5ене праксе која је вековима

наад настајала )ПЦ< понекад и стихијски. !а5ор се 5авио црквеним

5огосл=е&има< исправком текста и садр=аја к&ига< правилима иконописа<

итд.

Патријаршија је постала време цара Теодора Иванови$а. Hо тад је )ска

црква 5ила митрополија оквирима цариградске цркве. /одине 162 )си

с искористили 5оравак својој ем>и антиохијског патријарха оакима и

ираили м =е> а сопственом патријаршијом. G лето 166 Москви је

5оравио цариградски патријарх еремија II Траанос ради скп>а&а

до5рово>них прилога а свој Цркв. Цар м је више дипломатски пондио

место патријарха )сији< али са седиштем старом град *ладимир.

еремија је наравно то од5ио< али је (2. анара 168 године а патријарха

Москви поставио митрополита ова. После неколико година све исто0не

патријаршије с принале ов 0и&ениц.G канонском поретк Московска

патријаршија је аела пето место после ерсалимске патријаршије и то

место има све до данас.

%+. $е&орме патријарха @икона и њене последи2е

Патријарх @икон "129 A 1261'< родом и @и=городске г5ерније. G договорса спргом< као свештеник се амонашио. G5ро је постао игман манастир !в. !паса Москви "12,2'< а патријарх је постао 12( год. %аопатријарх наставио је да ради на исправци 5огосл=5ених к&ига и о5реда )ској цркви. !матрао је такође као корисно а Цркв да се осло5одипретераног тицаја световне власти< конкретно рских царева. Првере?орме које је вео 5иле с вође&е о5и0ног поклона местоколеноприкло&е&а и 0и&е&е нака крста са три< а не са два прста. @а овос реаговали ревните>и< игман Авакм "_ 126('< @еронов< -онгин и др.#огосл=5ене ре?орме је главном спроводио на основ нових ида&агр0ких к&ига штампаних *енецији. Патријарх @икон спровође&ре?орми< по општој оцени< није имао такта и мерености< канио је нпр.

%оломенског епископа Петра< противнике је прокли&ао и прогонио. Mа@икона је пог5ан 5ио ско5 са царем Алексијем Михаилови$ем< кога је


16/36

једном приликом и аме&ивао приликом царевог војног похода на По>ск и-итваниј "12, A 122'. Цар је ве$ од 126 год. по0ео патријарх даоспорава титли Nвелики госдарO и не =ели да присствјепатријарашким 5огосл=е&има. )еволтирани патријарх напстио јепатријарашки трон 1229 год. и и *оскресенског манастира критикје цараи &егово неаконито господаре&е Црквом. Црквени са5ор 1222 A 1224<године Москви< присств антиохијског патријарха Макарија иалександријског Пајсија< 5авио се овим пита&има. @икон је проглашенкривим и ато0ен је Терапонтовом манастир< где је остао до смрти 1261год. )е?орме које је спроводио на са5ор с оправдане.

%4. Брест A литовска унија и последи2е по 1равославну Цркву у југо!ападној $усији A 1етар Могила и кијевско огослов:е.

/одине 182. године је на са`ор град #рест;-итовск " данаш&ој#елорсији' `ило о`јав>ено Nједине&еF "нија' православне NјгоападнеF)ске Цркве са )имокатоли0ком или латинском црквом. Mаогрнта< као ивек< иговорима "ла=не' >`ави и "ла=ног' мира< и ова нија и >ди којис је дело спровели рковођени с `или овоема>ским ра0ницама ите=или< првом ред< .ниште& Православне *ере и рске народности

јгоападној )сији која је 12. вијек лаила састав по>ско;литванскедр=аве. Hо вође&а није православних с По>ској `или пни и градови исела< они с аимали и високе поло=аје администрацији др=авној иимали с иста права као римокатолици и сло`одно исповедалиПравослав>е. G -итви с поиције Православ>а `иле јаке< а некимападно;рским градовима латинских храмова није `ило. 7ни с играђенитек касније.

]ест првосвештеника отпадника< које је предводио Михаил )апоа<

отпо0ели с један 0исто свештени0ки покрет< потпно одвојен од народае' на територији др=аве По>ске и -итваније `ила

је ?акти0ки иван аштите акона. 7во је панима "по>ској господи' дало аправо да< поред прогона Православних< неаконито распола=православном имовином< да дај &ихове цркве нијатима или 0ак да ихинајм>ј еврејима[

*е$ и само ак>0ива&е Gније није о`е$авало ништа до`ро: оно је `илопра$ено околностима које с `иле не само противне дх еванђе>а и

о`и0ајима и канонима !вете Цркве Православне< но и простим ахтевима>дског рама. Gнија је `ила о`народована< мада они који с је примилинис хтели 0ак ни да саслшај православне. @ико од нијата није сеодавао трократном поив православних на ве$а&е о вјери< него с<напротив< представници Православ>а< који нис =елели насилноједи&е&е са )имом< аједно са свим својим једномиш>еницима< окр=номса`орском граматом партије Nлатинствј$ихF ̀ или анатемисани.

Петар Могила је 5ио митрополит %ијева и /алиције од 12+( A до своје смрти12,2. 7н је основао о5раовни програм %ијев< 5аиран на ападним"латинским' академским концептима који је нагласио оправда&еправославног примата и црквеног стројства. )ођен је (1.1(.182 год.

Молдавији< породици Мовилести. Породица Мовилести је дала Молдавијии *лашкој неколико владара< међ којима и &егов отац еремија Могила.


17/36

Његова мајка Маргарета је 5ила Мађарска принцеа< а 5ог полити0кихпревира&а Молдавији породица је морала да по5егне По>ск док јеПетар 5ио мали. Његово о5раова&е је 5ило апо0ето По>ској Православној школи -авов< а настав>ено Mападној Zвропи< к>0ј$ии ниверитете Пари и Jоландији. !л=ио је као о?ицир По>ској< алига је више интересовао монашки =ивот. 7н је са0вао свој оданостПравославној Цркви док је =ивео на -атинском и Протестантском Mапад.12(. /од отишао је Пе0ерск лавр "%ијев'. Mамонашен је 12(4. %асније јеркополо=ен и напредје до архимандрита. Mатим постаје владика< а 5рои Митрополит %ијева 12+( год. 7сновао је Академиј %ијев која се5аирала на академским принципима ападног система 5огословског иниверитетског о5раова&а< са наставом првенствено на латинском< аатим на гр0ком и рском јеик.

Петар је 5ио на 0ел Православне цркве< која је сада Gкрајини< када је5ила под По>ском влаш$. 7н је 5ио међ првима одговоран ао=ив>ава&е православ>а време после #рест A -итовске није 182 год.

када је велики 5рој православних јгоападној )сији принало )им. !авеликим интересова&ем а сд5ин Православне цркве Петар се посветио ја0а& поло=аја оних православних који с са0вали неависност од)има.Gпркос јаким< некад и насилним полити0ким и социјалним притисцима<он је спео да о=иви поло=ај и о5нови многе цркве< к>0ј$и и%атедрал !вете !о?ије %ијев[

Gмро је ((. Hецем5ра 12,2 год. %ијев< а проглашен је а светите>а одGкрајинске< )мнске и По>ске цркве. Његов дан календар је 91. анар<али се такође о5еле=ава и са осталим %ијевским светим Митрополитима 92.7кто5ра

Mа своја 5ројна дела Петар Могила је и хва>ен и критикован. 12+4 год. јео5јавио Zгегетске стдије , јеванђе>а< 12,2. Hоп&ено ида&е свогZвлогиона< такође понатог као N*елики Тре5никO. Такође< написао јекратке на0не есеје о смисл вере и кратак )ски катихиис а корист )скеЦркве. Његов рад Православног исповеда&а %атоли0ке и АпостолскеИсто0не цркве је настао као реакција на тицај јеита и ападнихре?ормиста По>ској о5ласти старе )сије< по коме је најпонаији.75јав>ен је 12, год. а штампан широм Zвропе на гр0ком< латинском<нема0ком< као и рском јеик. Његово NИсповеда&еO је до5ило рептациј наредним годинама од Цариградске< ерсалимске< Александријске иАнтиохијске Патријаршије. 124( год. !инод ерсалимске цркве је својио&егово Исповеда&е као Православни стандардни %атихиис. /одине које је

провео као Митрополит %ијева искористио је да констрише к>0нпрекретниц јгоападној )сији пр=а&ем о5раова&а Православнимклирицима и лаицима школама по ападно европским моделима. %ако сстдије 5иел главном на латинском< а не на словенском или гр0ком< овоо5раова&е је омог$ило стдентима вид световн и религионлитератр Mапада< као и модерне наке. Његов коле\ %ијев је достигаостандард квалитета 14. *ек који је 5ио недости=ан православномсвет[

%7. Синодални период у историји $уске Цркве A Црква и Bр?ава

!инодални период историји )ске цркве траје од 14(1 до 1814 год.После

смрти цара Петра *еликог "14(' спласнла је оштрица и радикалиам&егових ре?орми< посе5но оних које с се односиле на Цркв. !инод је


18/36

имао велика овлаш$е&а< мада је на0елно све време 5ио пот0и&ен цар.!вети !инод има 1( 0ланова< од којих с три епископа< а остали с игманивеликих манастира и свештеници. 7вакав синод је 5ио копијапротестантских конисторија @ема0кој. Cланове !инода именовао је цар.Gглавном овај период карактерише пот0и&еност Цркве др=ави. G времецарице елисавете "14,1 A 142(' одимани с манастирски поседи< ацарица %атарина "142( A 1482' атворила је многе манастире и сма&ен је5рој монаха.

%ро цео 16 и 18 век )ској Цркви делј велики монаси A подви=ници иправославни 5огослови и писци5иви мисионари и хриш$ани< који с својим =ивотом иделима просијали )ској цркви и народ. Mа синодални период историје)ске цркве мо=е се ре$и да је по много 0ем време препорода )ске црквеи народа и повратка православним светоота0ким и монашким орима идравим иворима. Пајсије *ели0ковски "14(( A 148,' родом и Молдавије<

светогорски подви=ник< )сији је приредио Hо5рото>5>е "3илокалија'на црквенословенском јеик 148+. /одине. ! &им< не само )сији< по0и&ео=ив>ава&е стар0ества< дховних стараца< посе5но манастир 7птина.!в. Тихон Mадонски 5ио је епископ *оро&е=< напстио је свој епархијда 5и се потпно посветио монашком =ивот. Gд5>је се смисао !ветогписма и дела !ветих 7таца< посе5но !в. ована Mлатостог. Понато је идрагоцено &егово дело N7 истинском хриш$анствO као и &еговамного5ројна писма са 5огатим дховним садр=ајем.

%рајем 16 века рски монаси врше мисиј преко !и5ира и да>е на Алетскаострва и А>аск до северне Америке. /одине 148,. )ски монаси иманастира *алаамо на острв ладога< сти= као мисионари на острво

%одиак на А>аски. !в. /ерман А>аски "_16+4' је и мисионарских по5даса0инио алетско писмо и преводио црквене к&иге на алетски јеик.

)ски 18 век 5огат је мноштвом 5огослова< светите>а< писаца и дховника.Прво место< свакако< припада најве$ем светите> новијих времена< !в.!ера?им !аровском"_16++'< подви=ник< 0ите> дховности< који јеопитно до=ив>авао и дргима преносио адо5ија&е дара Hха !ветог ирадости васкрсе&а. Mа светите>а је проглашен 189+ год. Понати с истотако оптински старци< -еонид"16,1'< Макарије"16,1'< Амвросије "1681'. !в.

Тихон Mадонски и старац Амвросије с надахнли Hостојевског и &еговостваралаштво. Иссов молитв пра=&авали с Иг&атије#рјан0анинов"1624'< Тео?ан Mатворник"168,'< који је 5ио творац превода

Hо5рото>5>а на рски јеик. По имен нама непонати писац и дховникнаписао је дело NПт 5оготра=ите>аO и N7 Иссовој молитвиO. !вештеник!в. ован %ронштатски"1896' је парохијски свештеник< самопо=ртвованипастир< Nсверски пастирO< који је птовао< саветовао< ле0ио< молио се.Mасл=ан је а евхаристијск о5нов Цркви. %анониован је 182, године.

%*. Синодални период у историји $уске 2ркве A духовне академије ира!вој огословске науке

7д воде$их рских 5огослова 18 века тре5а поменти московског

митрополита 3иларета "1624'. #ио је понат као проповедник и про?есорПетроградске дховне академије. Поред дргих дела< написао је%атихиис"16(+'< атим N!лова и ре0и сиодалног 0лана 3иларета


19/36

митрополита московскогO< радио је на превође& !ветог писма на )ски јеик. Алексеј Jомјаков "1629' дел NЦрква је једнаO< открива токовеправославног 5огослов>а осло5ођеног од апад&а0ке схоласти0кетеологије. Такође с велики доп

Documents

Istorija Pomesnih Crkava Skripta Konacno