IV-5

Анри Бергсон (1859-1941) је француско -јеврејски филозоф који је оставио трага у 20. веку. Рођен је и умро у Паризу, где се такође и школовао на Универзитету Сорбона.

Био је изврстан математичар, а затим прелази на хуманистичке науке. хуманистичке науке.

Бергсон је предао два доктората. Есеј о непосредним чињеницама свести, и један на латинском о Аристотеловом схватању места.

Предаје на колеџу de France, предаје и у Америци, члан је Француске академије и то као први Јеврејин који је ушао у њу.Јеврејин који је ушао у њу.

Имао је и политичку каријеру. Нагињао је римокатоличанству, а да никада није прешао на њега, а 1927. добио је Нобелову награду за књижевност. Читава филозофија му је спиритуалистичка алтернатива позитивизму 20. века.века.

Бергсона су најпре окупирале методе и резултати наука, али је убрзо увидео недостатке емпиријских метода и тражио је нове путеве сазнања истине, а према рационализму се веома критички односи.

Под утицајем Шопенхауревог волунтаризма, Бергсон исто тако сматра да је воља услов одређења предметности. Полазећи од овог мишљења као и од француских духовних и друштвених прилика, Бергсон почиње свој оригинални мисаони пут.оригинални мисаони пут.

Предмет филозофије, по Бергсону је биће у својој стваралачкој целовитости; оно што је апсолутно и што се открива „бљеском евиденције“, тј. Интуицијом, а не аналитичким научним поступком. Она је доживљај који по Бергсону претходи свим судовима и логичком мишљењу у претходи свим судовима и логичком мишљењу у истинитом сазнању света.

Најпознатија дела:

-Материја и памћење

-Стваралачка еволуција (ово му је најбитније дело, а због те еволуције римокатоличка црква га није волела)

Најутицајније дело истакнутог француског филозофа Анрија Бергсона. ,,Стваралачка еволуција" представља најпотпунији израз идеје филозофа о проблемима егзистенције, предлажући теорију еволуције која је потпуно другачија од оне коју су имали ранији мислиоци другачија од оне коју су имали ранији мислиоци и научници.

Његова филозофија је једна стваралачка еволуција, једно потпуно развијање сопствене мисли. Другог живота нема, осим мислилачког и стваралачког.

-,,Садашњост не садржи ништа више осим прошлости, оно што се налази у последици већ је постојало у узроку.’’

-,, Концентришите се на то где желите стићи, а не где сте били.’’