Iz Fuko - Spisi i Razgovori

8/10/2019 Iz Fuko - Spisi i Razgovori

1/36

Miel Fuko

je itanje vaih knjiga (od spisa Nie,do ove koju nazirem,

Kapitalizam i izofrenija)za mene bilo sutinski vano, toje stoga to mi se ini da one idu vrlo daleko u postavlja-nju tog problema: kroz staru temu smisla, oznaenog,oznaitelja itd., najzad kroz pitanje moi, nejednakostimoi, njihovih borbi. Svaka borba se razvija oko jednognaroitog arita moi (jednog od tih nebrojenih malih a-rita koja mogu biti mali ef, uvar stanova sa umerenom

stanarinom, upravnik zatvora, sudija, odgovorni sindikalac, novinski urednik). A ukoliko oznaiti arita, razotkritiih, javno govoriti o njima, znai borbu, to nije stoga toih niko do sada nije bio svestan, ve zato to progovoritio tome, probiti mreu institucionalne informacije, ime-novati, rei ko je ta uinio, oznaiti cilj, jeste prvi okretmoi, to je prvi korak za druge borbe protiv moi. Ako su

diskursi poput diskursa zatvorenika, na primer, ili diskursazatvorskih lekara borbe, to je stoga to oni barem za tre-nutak osvajaju mo da govore o zatvoru koji je trenutnozaokupljen samo upravom i njenim reformatorskim sauesnicima. Diskurs o borbi ne suprotstavlja se nesvesnom:on se suprotstavlja onom tajnom. Stie se utisak da je tomnogo manje. A ta ako je mnogo vie? Postoji itav niz

dvosmislenosti u vezi sa skrivenim", potisnutim", neizreenim", koje omoguuju psihoanaliziranje", po niskojceni, onoga to moe biti predmet borbe. Tajna je modatea za otkrivanje od nesvesnog. ini mi se da dve temekoje smo jo do jue esto susretali: pisanje, to je onopotisnuto", i pisanje je s punim pravom subverzivno",upravo odaju izvestan broj operacija koje je potrebno

ozbiljno razotkriti.

.D: U vezi s problemom koji postavljate: dobro se vidiko izrabljuje, ko izvlai dobit, ko vlada, ali mo je neto

98


2/36

Spisi i razgovori

jo rasutije postavio bih sledeu hipotezu: ak, i naroi-

to, marksizam je odredio problem u terminima interesa(mo dri vladajua klasa koja je definisana svojim inte-resima). Time se suoavamo s pitanjem: kako se dogaada ljudi koji u svemu tome nemaju prevelik interes sledemo, svojski pristaju uz nju, moljakaju za jedan njen deo?Moda upravo zbog toga, u terminima ulaganja kakoekonomskih tako i nesvesnih interes nije poslednja re,

postoje ulaganja elje koja objanjavaju da se moe popotrebi eleti, ne protiv svoga interesa poto je interesuvek tu, nalazi se tu gde ga stavlja elja ve eleti na na-in dublji i rasutiji nego to bi se to postiglo interesom.Treba uti Rajhov krik: ne, mase nisu bile prevarene, u tomasu one su elele faizam! Postoje ulaganja elje koja da-ju oblik moi, ire je i dovode do toga da se mo nalazi

kako na nivou pozornika, tako i premijera, i da apsolutnonema prirodne razlike izmeu moi koju sprovodi nekimali pozornik i moi koju sprovodi ministar. Upravo priro-da ulaganja elje u drutveno telo objanjava zbog egapartije, odnosno sindikati, koji bi trebalo, odnosno kojibi morali da imaju revolucionarna ulaganja u ime klasnihinteresa, zbog ega oni mogu da imaju reformistika, to

jest savreno reakcionarna ulaganja na nivou elje.

M.F: Kao to kaete, odnosi izmeu elje, moi i inte-resa mnogo su sloeniji nego to se to obino veruje, inije nuno da oni koji sprovode mo imaju i interes da jesprovode, niti je nuno da je sprovode oni koji imaju in-teresa da je sprovode, a elja za moi igra, izmeu moi i

interesa, igru koja je i dalje osobena. Deava se da mase,u trenutku faizma, ele da odreeni ljudi sprovode mo,ljudi koji se, ipak, ne meaju s njima, poto e se mo sprovoditi nad njima i na njihovu tetu, sve do njihove smrti,

99


3/36

Miel Fuko

U jednom smislu storija je oduvek bila takva: to se

pojavljuje ono to do sada nismo videli moda je zaslu-ga korienja uveliavajueg instrumenta, pa umesto daprouavamo monarhistike institucije izmeu XVI i XVIIIveka, moemo savreno da prouavamo instituciju Viso-kog saveta (Conseil d'En Haut) u periodu izmeu smrtiAnrija IV i stupanja na presto Luja XIII. Ostali smo u istompodruju predmeta, ali se predmet uveao.

Ali izneti na videlo ono to se nije videlo, to je modapremetanje nivoa, upuivanje na nivo koji do tada nijebio istorijski podesan, koji nije bio nikako vrednovan, niistorijski, ni moralno, ni estetiki, ni politiki, ni istorijski.Da je nain na koji se lee luaci deo istorije uma, danasje oigledno. Ali pre pedeset godina, kada su istorija umabili Platon, Dekart, Kant, ili jo Arhimed, Galilej i Njutn, tonije bilo tako.

Izmeu uma i bezumlja jo postoji igra ogledala, prostaantinomija. Ona, meutim, nestaje kada napiete: Pie seistorija eksperimenata na slepima od roenja, na deci-vuko-vima, ili istorija eksperimenata sa hipnozom. Ali ko e napra

viti optiju, laku, ali i odreeniju istoriju istraivanja... Jer,u toj neznatnoj tehnici angaovana je itava jedna oblastznanja, itav jedan tip moi".

Uopteno govorei, mehanizmi moi u istoriji nikadase nisu previe prouavali. Prouavali su se ljudi koji dremo. To je anegdotska istorija kraljeva, generala. Tome se

suprotstavlja istorija procesa, ekonomskih infrastruktura.A ovoj se suprotstavlja istorija institucija, to jest onoga tose smatra nadgradnjom u odnosu na ekonomiju. Ali strate-gije moi, istovremeno i opte i tanane, njeni mehanizmi,nikada se nisu previe prouavali. Jo manje su se proua-

118


4/36

Spisi i razgovori

vali odnosi izmeu moi i znanja, njihovi uzajamni uticaji.

Prihvata se, i to je tradicija humanizma, da im se dotaknemo prestaje znanje: mo izluuje, oni koji vladaju slepisu. Samo oni koji su na rastojanju od moi, koji niim nisuvezani za tiraniju, zatvoreni u svojoj kuhinji, u svojoj sobi, usvojim meditacijama, jedino oni mogu da otkriju istinu.

No, imam utisak da postoji pokuao sam to da poka-em stalna artikulacija moi na znanju i znanja na moi.

Nije dovoljno rei da je moi potrebno nekakvo otkrie,nekakav oblik znanja, nego da sprovoenje moi stvarapredmete znanja, izbacuje ih na povrinu, prikuplja infor-macije, koristi ih. Ne moe se uopte razumeti ekonomskoznanje ako se ne zna kako se, u svakodnevici, sprovodi mo,ekonomska mo. Sprovoenje moi stalno stvara znanjei obrnuto, znanje povlai uinke moi. Univerzitetski man-darinat samo je najvidljiviji, najsklerotiniji i najbezopasnijioblik te oiglednosti. Treba biti veoma naivan pa zamiljatida uinci moi povezani sa znanjem dostiu najviu takuu univerzitetskom mandarinu. Oni su drugde, drugaije raspodeljeni, usidreni, opasni, a ne u linosti starog profe.

Moderni humanizam, dakle, grei kada pravi podeluizmeu znanja i moi. Znanje i mo su uklopljeni i ne radise vie o tome da sanjamo o trenutku kada znanje vie nebi zavisilo od moi, to je nain da se, u utopijskoj formi,ponovo uvede isti humanizam. Nije mogue da se mosprovodi bez znanja, nije mogue da znanje ne izrodimo. Oslobodimo nauno istraivanje zahteva monopolistikog kapitalizma": moda je to izvrstan slogan, alinikada nee biti drugo do slogan.

Kada je re o Marksu i marksizmu vi kao da imate izve-stan odmak, to vam je ve zamereno povodomArheolo-gije znanja.

119


5/36

Miel Fuko

discipline koja sistematski koristi istraivanje, srazmeru i

ispitivanje.

U geografskom diskursu, uostalom, postoji jedna sveprisutna figura, figura inventara, odnosno kataloga. Taj tip inventara udara trostruki namet na registar istraivanja, sra-zmere i ispitivanja. Geograf- to je moda njegov sutinski,

strateki zadatak - sakuplja informacije. Inventar koji je usirovom stanju nije od velikog znaaja, a moe ga koristitisamo mo. Moi nije potrebna nauka, ve masa obavete-nja koju je ona, kroz svoju strateku poziciju, u stanju dakoristi.

Na taj nain bolje razumemo slab epistemoloki dometgeografskih radova, iako su oni (ili su to bili) znaajna dobit

za aparate moi. Putnici iz XVII veka, odnosno geografi XIXveka, bili su, u stvari, obavetajci koji su sakupljali i kartografi-sali informacije, informacije koje su kolonijalne vlasti, vojnici,trgovci, odnosno industrijalci, mogli direktno da koriste.

Mogu da navedem jednu injenicu koju iznosim sapuno rezervi. Jedna osoba specijalizovana za dokumente

iz doba vladavine Luja XIV, konsultujui diplomatsku kore-spondenciju XVII veka, primetila je da mnoge prie, kojesu potom bile reprodukovane kao prie putnika i koje sudonosile izvetaje o gomili udesnih stvari, neverovatnihbiljaka, udovinih ivotinja, da su te prie, u stvari, bileifrovane prie. To su bila precizna obavetenja o stanjuvojnih snaga zemlje kroz koju se prolazilo, o ekonomskim

izvorima, trgovini, bogatstvu, mogunostima za usposta-vljanje odnosa. Mnogi su platili zakasnelu naivnost nekihnaturalista i geografa XVIII veka o stvarima koje su, u stvar-nosti, bile izvanredno precizni obavetajni podaci, a zakoje im se inilo da su od kljunog znaaja.

136


6/36

Spisi i razgovori

Kada smo se zapitali zbog ega nije bilo nikakve polemi

ke o geografiji, odmah smo pomislili na slab Marksov uticajna geografiju. Nije bilo marksistike geografije, pa ak nimarksistike tendencije u geografiji. Geografi koji se poziva

ju na marksizam odvajaju se, zapravo, prema ekonomiji, ilisociologiji, prednost daju planetarnom i srednjem stepenu.Marksizam i geografija se teko uzglobljuju. Moda marksizam, u svakom sluajuKapital i, uopte uzev, ekonomski

tekstovi koji prednost daju vremenskom iniocu, moda oninisu pogodni za spacijalizaciju. Da li je re o onome o emugovorite u odlomku iz jednog razgovora: Ma koliko da suvane promene koje Marks unosi u Rikardoove analize, neverujem da njegove ekonomske analize izbegavaju epistemolokom prostoru koji je uspostavio Rikardo"?

Za mene Marks ne postoji. Hou rei, ta vrsta entitetakoja se konstruie oko jednog vlastitog imena, a koji seodnosi as na nekog pojedinca, as na celinu onoga toje on pisao, as na ogroman istorijski proces koji otudproistie. Verujem da su njegove ekonomske analize, na-in na koji on analizira stvaranje kapitala, velikim delomnametnuli pojmovi koje on izvodi iz tkanja rikardoovskeekonomije. Nisam to ja smislio, sam Marks je to rekao. Aliuzmite, tome nasuprot, njegovu analizu Parike komune,ili njegov 18. Brimer Luja Napoleona4, tu imate jedan tipistorijske analize koji, oigledno, ne proistie iz modelaXVIII veka.

Uvek je mogue od Marksa nainiti autora" koji seda lokalizovati u jedinstven diskurzivni rudnik, pogodanza analizu u terminima originalnosti, odnosno interne

4 Karl Marks, 18. Brimer Luja Bonaparte, Kultura, Beograd 1950,prevod Hugo Klein.

137


7/36

Miel Fuko

bih nazvao istraivakima i metodske knjige. Istraivake

knjige: Istorija ludila, Raanje klinike,itd. Metodske knjige:Arheologija znanja.Potom, tu su i knjige poput Nadzirati ikanjavati, Volja za znanjem.

Takoe nudim, u tekstovima i intervjuima, metodske re-fleksije. To su uglavnom refleksije o zavrenoj knjizi, kojemi pomau da definiem neki drugi mogui rad. One suneka vrsta skela koje slue kao posrednik izmeu upravo

zavrenog i nekog drugog rada. To nije nekakva optametoda koja definitivno vai i za druge i za mene. Onoto sam napisao nikada nije uputstvo ni za mene ni zadruge. U najboljem sluaju to moe biti upotrebljivo ipodsticajno.

To to kaete potvruje ekscentrirani aspekt vae pozicije iobjanjava, u odreenom smislu, tekoe s kojima se susreukritiari, komentatori i tumai u pokuajima da sistematizujuva rad, odnosno da precizno odrede vau poziciju u savre-menom filozofskom miljenju.

Sebe ne smatram filozofom. Ono to radim nije nainbavljenja filozofijom, niti sugestija drugima da se ne bavenjome. Najznaajniji autori koji su me, ne bih rekao formi-rali, ve koji su mi omoguili da se odmaknem od svoguniverzitetskog obrazovanja, bili su ljudi poput Bataja,Niea, Blanoa, Klosovskog, autori koji nisu bili filozofi uinstitucionalom smislu; na taj pomak, naravno, uticala su iodreena lina iskustva. Kod reenih autora najvie me jeimpresioniralo, fasciniralo i dalo im presudnu vanost zamene, to to njihov problem nije bio da stvore sistem, velino iskustvo. Tome nasuprot, na univerzitetu sam uvebavan, obrazovan, pritiskan da uim te velike filozofske meha-nizme koji su se zvali hegelijanstvo, fenomenologija...

170


8/36

Spisi i razgovori

Govorite o fenomenologiji, ali itavo fenomenoloko mi

ljenje poiva na problemu iskustva i oslanja se na iskustvokako bi opisalo sopstveni teorijski horizont. U kom smislu se,onda, va pristup razlikuje?

Fenomenoloko iskustvo je, u osnovi, odreeni nainda se refleksivni pogled postavi na neki predmet doivlje-nog iskustva, na svakidanjicu u njenom prolaznom obli-

ku kako bi se zahvatila njena znaenja. Za Niea, Bataja,Blanoa, naprotiv, iskustvo znai pokuaj da se dopre doodreene take ivota koja je najblia onom e to se nemoe iveti. Istovremeno se zahtevaju najvei intenzitet inemogunost. Fenomenoloki rad, naprotiv, izlae itavopolje mogunosti vezanih za svakodnevno iskustvo.

Osim toga, fenomenologija nastoji da zahvati zna-

enje svakodnevnog iskustva kako bi pronala na kojinain subjekt, koji ja jesam, zaista utemeljuje, u svojimtranscendentalnim funkcijama, to iskustvo i ta znaenja.Tome nasuprot, funkcija iskustva kod Niea, Blanoa,Bataja jeste da iupa subjekt iz njega samog tako daon ne bude vie ono to jeste, odnosno da dovede donjegovog unitenja ili rastvaranja.Toje poduhvat desu

bjektivacije.Ideja graninog iskustva koje upa subjekt iz njegasamog, eto ta je za mene bilo vano kada sam itao Ni-ea, Bataja, Blanoa, a to je dovelo do toga da sam svo-je knjige, tako dosadne, tako naunike kakve ve jesu,uvek shvatao kao neposredne eksperimente koji nastojeda me iupaju iz mene samog, koji mi ne doputaju dabudem isti.

Rad kao neprestani eksperiment, krajnja relativnost metode, napetost subjektivacije: to su, ako sam vas dobro ra-

171


9/36

Miel Fuko

ega vi razlikujete od nje. Na primer, filozofi iz Frankfurta i

njihova kola jasno su kritikovali francuski strukturalizam- podseam vas, na primer, na spise Alfreda mita o Levi-Strosu, Altiseru, vama takoe, u kojima vas je, uoptavajui,opisivao kao one koji ponitavaju storiju".

Izvesno je da razlike postoje. Shematski, za sada bi semoglo tvrditi da je koncepcija subjekta koji je usvojila

Frankfurtska kola bila prilino tradicionalna, bila je filozof-ske prirode; ona je u mnogome bila proeta marksistikimhumanizmom. To bi bilo objanjenje osobenog nainana koji je ta kola uzglobila izvesne frojdovske pojmo-ve, poput odnosa izmeu otuenja i tlaenja, izmeuosloboenja i kraja otuenja i izrabljivanja. Ne mislim dabi Frankfurtska kola mogla da krene drugim putem odonog kojim je ila, da dopusti, recimo, da ono to namvalja initi ne bude ponovno pronalaenje naeg izgu-bljenog identiteta, oslobaanje nae zatvorene prirode,izvlaenje nae temeljne istine.

Tu se vrtimo oko jedne Marksove reenice: ovek pro-izvodi oveka. Kako to razumeti? Za mene, ono to morabiti proizvedeno nije ovek onakav kakvim gaje ocrtalapriroda, odnosno onakav kakvim ga odreuje njegovasutina; treba da proizvedemo neto to jo ne postoji iza ta ne moemo znati ta e biti.

Sto se tie rei proizvoditi", ne slaem se sa onima kojito da ovek proizvodi oveka razumeju kao proizvoe-nje vrednosti, proizvoenje bogatstva, odnosno nekogpredmeta koji ima ekonomsku upotrebu; to je takoedestrukcija onoga to jesmo i stvaranje neeg potpunodrugaijeg, jedne potpune novine. No, zamisao da ovekproizvodi oveka dovela je predstavnike te kole, ini mise, do ideje o nunosti oslobaanja od svega onoga to je

214


10/36

Spisi i razgovori

oveka dralo daleko od njegove temeljne sutine, a to je

u represivnom sistemu vezano za racionalnost, odnosno,u sistemu eksploatacije, za klasno drutvo.

Razlika je verovatno u tome to su filozofi kole odbijali, odnosno nisu mogli da misle poreklo oveka u istorij-sko-genealokom smislu, ve su ga mislili u metafizikimterminima. Tu je u pitanju tema, odnosno metafora, smrti

oveka.

Kada govorim o smrti oveka elim da prekinem sasvim onim to hoe da uvrsti pravilo proizvoenja, daizbegnem sutinski cilj zamisli po kojoj ovek proizvodioveka. U knjizi Rei i stvaripogreio sam kada sam smrtoveka predstavio kao neto to je u toku, to se dogaa

u naoj epohi. Pobrkao sam dva aspekta. Prvi je fenomenna niskom stupnju: konstatacija da ovek, u razliitimhumanistikim naukama koje su se razvile iskustvo ukojem je ovek angaovao, preobraavajui je, sopstvenusubjektivnost nikada nije stigao do svojih odredita.

Da je obeanje humanistikih nauka bilo da nam ot-kriju oveka, one ga sigurno ne bi odrale; ali, kao opte

kulturno iskustvo, vie se radilo o tome da se konstituiejedna nova subjektivnost putem svoenja ljudskog su-bjekta na objekt saznanja.

Drugi aspekt koji sam pobrkao s prethodnim jeste datokom svoje istorije ljudi nikada nisu prestajali da stvarajusami sebe, to jest da stalno premetaju svoju subjektiv-nost, da se konstituiu u beskonanom i mnogostrukomnizu razliitih subjektivnosti, a koje nikada nee imati kraji nikada nas nee postaviti nasuprot neemu to bi bioovek. Ljudi se veno angauju u jednom procesu koji ih,konstituiui predmete, istovremeno izmeta, izobliava,

215


11/36

MieI Fuko

e, Maks Veber, Huserl, Hajdeger, Frankfurtska kola, svi

oni su pokuali da odgovore na to pitanje. Upisujui se utu tradiciju namera mije, dakle, da kroz istoriju miljenjaili, preciznije, kroz istorijsku analizu odnosa izmeu naihrefleksija i naih praksi u zapadnom drutvu, pruim delimine i provizorne odgovore na to pitanje.

Precizirajmo ukratko da sam, prouavajui ludilo i psi-hijatriju, zloin i kaznu, pokuao da pokaem kako smo

se posredno konstituisali iskljuujui izvesne kategorijedrugih kriminalce, luake itd. Moj sadanji rad obraujepitanje: kako neposredno konstituiemo sopstveni iden-titet posredstvom izvesnih etikih tehnika sopstva, kojesu se razvijale od Antike do naih dana? To je bila i temaseminara.

Sada bih hteo da prouavam jednu drugu oblast pita-nja: nain na koji smo, posredstvom neke politike tehno-logije pojedinaca, navedeni da se prepoznamo kao dru-tvo, kao element drutvenog entiteta, deo neke nacijeili neke drave. eleo bih ovde da dam kratak pregled netehnika sopstva, nego politike tehnologije pojedinaca.

Dodue, pribojavam se da graa koju obraujem ne

bude isuvie tehnika i istorina za jedno javno predava-nje. Ja nisam predava i znam da bi ova graa bila pogod-nija za neki seminar. Ali uprkos njenom moda preteranotehnikom karakteru, imam dva dobra razloga da vam jeizloim. Najpre, verujem daje malo pretenciozno izlaga-ti, na manje ili vie profetski nain, ono to ljudi treba dapromiljaju. Vie volim da ih pustim da oni sami izvlae

sopstvene zakljuke, odnosno da iz optih ideja izvodepitanja koja nastojim da istaknem analizom odreeneistorijske grae. Verujem da, postupajui na takav nain,potujem slobodu svakoga. Drugi razlog to vam izlaemtako tehniku grau jeste to ne vidim zbog ega bi oni

262


12/36

Spisi i razgovori

koji prisustvuju nekom javnom predavanju bili manje inte-

ligentni, manje obaveteni, ili manje obrazovani od onihkoji prisustvuju nekom kursu. Bacimo se sada, dakle, naproblem politike tehnologije pojedinaca.

Godine 1779. pojavio se prvi tom dela Nemca J. P. Fran-ka, pod nazivom Sistem potpune medicinske policije-,po-tom e uslediti jo pet tomova. Kada je iz tampe izaaoposlednji tom, 1790. godine, Francuska revolucija ve je

bila poela'. Zbog ega jedan tako slavan dogaaj, kakavje Revolucija, povezati s tim opskurnim delom? Razlog jeprost. Frankovo delo je prvi veliki sistematski programjavnog zdravlja za modernu dravu. On uz obilje detaljapokazuje ta mora da uini neka administracija kako bigarantovala opte snabdevanje, pristojno boravite, javnozdravlje, ne zaboravljajui ni medicinske institucije nune

za odravanje dobrog zdravlja stanovnita, ukratko, da bizatitila ivot pojedinaca. Zahvaljujui toj knjizi moemoda vidimo kako briga za pojedinani ivot, u to vreme,postaje zadatak drave.

U isto vreme, Francuska revolucija daje znak za poe-tak velikih nacionalnih ratova naeg vremena, koji u igruuvode nacionalne armije i zavravaju se, odnosno dostiu

vrhunac, u ogromnim kolektivnim klanicama. Moe seuoiti, verujem, slian fenomen za vreme Drugog svetskog rata. Teko je u itavoj istoriji pronai klanicu kojase moe uporediti sa onom iz Drugog svetskog rata, aupravo su u tom periodu, u to vreme, zapoeli veliki pro-grami drutvene zatite, javnog zdravlja i medicinskogzbrinjavanja. Upravo u to vreme bio je objavljen, ako vene i prihvaen, Beveridov plan. Ta bi se koincidencija mo

1 Johann Peter Frank, System einer vollstndigen MedicinischenPolizey,Manheim, C. F. Schwan, 1780-1790,4 sv.

263


13/36

Miei Fuko

vie od 25 godina morala bi da bude upisana u registar sapodacima o njenim sposobnostima i onim ime se bavi;ostali bi se smatrali talogom drutva.

Drugi savet bi se bavio negativnim aspektima ivota:siromanima, udovcima, siroadi, starcima, svima kojimaje potrebna pomo; on bi, takoe, trebalo da reava slu-ajeve osoba kojima je dodeljen neki posao ali koje bi

mogle da se pokau neposlunima, zatim sluajeve onihije aktivnosti zahtevaju novanu pomo, a upravljao bii kancelarijom za poklone, odnosno finansijsku pomosiromanima. On bi se, takoe, starao za javno zdravlje bolesti, epidemije za nesree kao to su poari ili po-plave i organizovao bi neku vrstu osiguranja za ljude kojetreba zatititi od takvih nesrea.

Trei savet bi se specijalizovao za trgovinu i manufak-turne proizvode. On bi morao da ukae na to ta je po-trebno proizvoditi i kako to da se uradi, ali bi, takoe,kontrolisao trite i trgovinu to je bila tradicionalnafunkcija policije. etvrti savet bi se starao za oblast, to jestteritoriju i prostor, za privatna dobra i ostavtinu, donacije

i javne prodaje, ne zaboravljajui vlastelinska prava, puteve, reke, javne zgrade itd.

Po mnogo emu taj tekst je slian mnogim politikimutopijama tog vremena, pa ak i onima iz XVI veka. Alion je, isto tako, pisan u vreme velikih teorijskih raspravao dravnom razlogu i administrativnoj organizaciji monar-hija. On je u visokoj meri reprezentativan za ono to je,

u duhu epohe, trebalo da bude drava kojom se dobroupravlja.

ta pokazuje taj tekst? On pokazuje, najpre, da se po-licija" pojavila kao administracija koja upravlja dravomzajedno sa pravosuem, vojskom i finansijskom upravom.U stvari, policija ipak obuhvata ostale administracije i, ka-


14/36

Spisi i razgovori

ko objanjava Tirke, ona proiruje svoje aktivnosti na sve

situacije, na sve to ljudi rade ili preduzimaju. U njenomdomenu su pravosue, finansije i vojska6.U toj utopiji, dakle, policija obuhvata sve, ali s krajnje

osobenog gledita. Ljudi i stvari se tu posmatraju u nji-hovim odnosima. Ono to zanima policiju upravo je ko-egzistencija ljudi na odreenoj teritoriji, njihovi svojinskiodnosi, ta oni proizvode, ta se razmenjuje na pijaci itako dalje. Nju interesuje i nain na koji ljudi ive, njihove

bolesti i nesree kojima se izlau. Jednom reju, polici-ja nadzire ivog, aktivnog i produktivnog oveka. Tirkekoristi vrlo znaajnu formulu, u osnovi on kae: ovek jeistinski predmet policije7.

Naravno, pomalo se pribojavam da ne pomislite kakosam skovao tu formulu jedino u cilju da pronaem nekiod provokativnih aforizama kojima, reklo bi se, ne mogu

da se oduprem, ali ovde je naprosto re o navodu. Tekoje poverovati da sam upravo kazao kako je ovek samonusprodukt policije. U toj ideji oveka, koji je istinski pred-met policije, vana je istorijska promena odnosa izmeuvlasti i pojedinca. Rekao bih, ne ulazei u pojedinosti, dasu feudalnu vlast sainjavali odnosi izmeu pravnih subje-kata koji su pravnim odnosima zahvaenim ve svojimroenjem, svojim rangom ili svojim linim angamanom,

dok se sa novom policijskom dravom vlast bavi pojedin-cima u zavisnosti od njihovog pravnog statusa, ali i kaoljudima, ivim biima koja rade i trguju.

Preimo sada sa snova na realnost i prakse upravljanja.Postoji jedan francuski prirunik s poetka XVIII veka kojinam daje sistematski pregled velikih policijskih propisa

6 Isto,knjiga I, str. 19.7 Isto.

273


15/36

Miel Fuko

drava mora da se bavi ne samo ljudima, ili mnotvom

ljudi koji ive zajedno, ve i drutvom. Drutvo i ljudi kaodrutvena bia, jake individue u svim svojim drutvenimodnosima: od sada je to istinski predmet policije.

Upravo tada je, last but not least,policija" postala di-sciplina. Nije re naprosto o konkretnoj administrativnojpraksi ili o snu, ve o disciplini u akademskom smislu to-ga izraza. Ona se, pod imenom Polizeiwissenschaft, izu-

avala na nekim nemakim univerzitetima, naroito uGetingenu. Univerzitet u Getingenu je trebalo da budeod kljunog znaaja za politiku istoriju Evrope, potosu se upravo na njemu obrazovali pruski, austrijski i ruskifunkcioneri oni kojima je bilo namenjeno da sprovedureforme Jozefa II ili Katarine Velike. I Francuzi su, naroitooni u Napoleonovom okruenju, poznavali doktrinu Poli-

zeiwissenschaft.Najvaniji dokument kojim raspolaemo i koji govori

o obuavanju policije jeste neka vrsta prirunika za Poli-zeiwissenschaft.Re je o Elementima policijeod Justija12.U tom delu, u tom priruniku namenjenom studentima,zadatak policije se definie kao i kod Lamara starati seo pojedincima koji ive u drutvu. Justi, meutim, svojedelo organizuje na savim drugaiji nain. On poinje pro-uavanjem onoga to naziva osnovnim dobrima drave,to jest njenom teritorijom. On je razmatra iz dva aspekta:kako je nastanjena (gradovi i sela) i ko su njeni stanovnici(broj, demografski rast, zdravlje, smrtnost, imigracija itd.).Potom Justi analizira dobra i uinke", to jest trgovinu,izradu dobara i njihov promet, to dovodi do problemacena, vrednosti i novca. Najzad, poslednji deo njegove

12 Johann Heinrich Gotlob Justi, Grundstze der Polizey Wissenschaft,Gtingen, Van den Hoecks, 1756.

276


16/36

Spisi i razgovori

studije posveen je vladanju pojedinaca: njihovoj moral-

nosti, njihovim profesionalnim sposobnostima, njihovompotenju i potovanju zakona.

Po mom miljenju Justijevo delo je mnogo produbljeniji dokaz evolucije problema policije, nego Lamarov uvodu prirunik. Ima raznih razloga za to. Prvo, Justi pravi va-nu razliku izmeu onoga to naziva policijom (diePolizei)i onoga to zove politikom (die Politik). Die Politik jeza nje-

ga, u osnovi, negativan zadatak drave: borba kako protivunutranjih, tako i protiv spoljnjih neprijatelja; protiv prvihse koristi zakon, protiv drugih vojska. Tome nasuprot, Po-lizei ima pozitivan zadatak i njeni instrumenti nisu vieoruja poput zakona, odbrane ili zabrane. Cilj policije jeda stalno uveava proizvoenje neeg novog to, smatrase, ojaava graanski ivot i mo drave. Policija upravlja

ne putem zakona nego meajui se na specifian, stalani pozitivan nain u ponaanje pojedinaca. ak i ako je se-mantika razlika izmeu Politik,koja preuzima negativnezadatke, i Polizei,koja obezbeuje pozitivne zadatke, goto -vo nestala iz politikog govora i renika, problem stalneintervencije drave u drutveni ivot, ak i bez forme zako-na, karakteristian jeza nau modernu politiku i politiku

problematiku. Rasprava koja se od kraja XVIII veka vodi oliberalizmu, Polizeistaat, Rechtstaat, opravnoj dravi i takodalje, svoje poreklo ima u tom problemu pozitivnih i nega-tivnih zadataka drave, u mogunosti da drava preuzmesamo negativne i iskljui pozitivne zadatke, dakle da budebez moi da se uplie u ponaanje ljudi.

U toj Justijevoj zamisli postoji druga jedna vana taka

koja je morala duboko da utie na ceo politiki i admini-strativni personal evropskih zemalja s kraja i s poetka XIXveka. Jedan od glavnih pojmova Justijevog dela jeste po-jam stanovnitva i verujem da bismo uzalud taj pojam tra

277


17/36

Miel Fuko

li to istina? izlaz. Moj projekat je daleko od toga da ima

toliki raspon. Pomoi na neki nain da se skine ljuska sanekoliko oiglednosti", odnosno optih mesta" u vezi sludilom, normalnou, boleu, prestupnitvom i kaznom,dovesti do toga da neke reenice, sa jo mnogo drugih, nemogu vie da se izgovaraju tako lako, odnosno da se nekigestovi prave s neto vie oklevanja, doprineti tome da seneke stvari menjaju u nainima opaanja i injenja, uestvo-vati u tom tekom izmetanju oblika osetljivosti i pragovatolerancije itd. ne oseam da je potrebno uiniti netovie. Kada bi samo to to sam pokuao da kaem, na odre-eni nain i ogranieno, moglo da ne bude sasvim stranonekima od tih uinaka u stvarnosti... Znam koliko to moeda bude krhko, privremeno i da nanovo upadne u san.

Ali vi ste u pravi potrebno je biti sumnjiaviji. Modato to sam rekao ima anestezirajui uinak. No, valja raz-luiti: na koga.

Ako sudim po onome to su rekli francuski psihijatrij-ski autoriteti, ako sudim po kohorti s desnice koja mi jezamerala to se suprotstavljam svakom obliku moi i ko-horti s levice koja me oznaava kao poslednji bedem

buroazije" (to nije reenica Kanape, naprotiv), ako sudimprema odvanom psihoanalitiaru koji me je stavio u isturavan sa Hitlerom i njegovom knjigom Mein Kampf,akosudim po tome to je, ve petnaest godina, nebrojenoputa nada mnom izvrena autopsija", to sam toliko putapokopan" itd. pa dobro, imam utisak da sam na ljudepre delovao iritirajue, nego anestezirajue. Pokoica se

smeurava ohrabrujuom brzinom. Jedan asopis, u pre-krasno petenovskom stilu, upozorio je svoje itaoce naopasnost da se ono to sam govorio o seksualnosti moepretvoriti u kredo (vanost subjekta", linost autora" na-inili su moj poduhvat opasnim...").

308


18/36


19/36

Miel Fuko

konfiskovalo, ve, naprotiv, da se obnovi itava istina uma,da se umu da status apsolutno univerzalnog znanja. Jasnoje da kod vas nema - to ste sasvim jasno napisali - projektaneke nove nauke, odnosno ire nauke.

Apsolutno nema.

Ali vi pokazujete da svaki put kada se neki tip racionalnosti potvrdi, on to ini tako to odseca neto drugo, to jestiskljuuje ga, odmie se od njega, povlai granicu izmeusebe i neeg drugog. Da li u vaem projektu postoji volja zarehabilitacijom tog drugog? Da li, na primer, sluajui tiinuluaka, mislite da bi tu mogao da postoji neki jezik koji bi

nairoko govorio o uslovima stvaranja dela?

Da. Ono to me je zanimalo, poev, dakle, od tog opteg okvira na koji smo malopre podsetili, bili su upravooblici racionalnosti koje je ljudski subjekt primenjivaona sebi samom. Dok su se istoriari nauke, u Francuskoj,uglavnom interesovali za problem uspostavljanja nekog

naunog predmeta, pitanje koje sam ja sebi postavio biloje: kako se ljudski subjekt samome sebi daje kao predmetmogueg znanja, kroz koje forme racionalnosti, kroz kojeistorijske uslove i, na kraju, po koju cenu? Po koju cenu su-bjekt moe da kae istinu o sebi samom? Da li, i po kojucenu, subjekt moe da kae istinu o sebi samom kao lu-

ak? Po cenu da konstituie luaka kao apsolutno drugo,plaajui ne samo teorijsku, ve i institucionalnu, ak i eko-nomsku cenu koju odreuje organizacija psihijatrije. Skupsloenih, slojevitih stvari, u kojem imate institucionalnuigru, klasne odnose, profesionalne sukobe, modalitete zna-nja i na kraju itavu jednu istoriju i subjekta i uma koji suu to upleteni. Upravo sam to pokuao da uinim. Moda


20/36

Spisi i razgovori

je to potpuno lud projekat, vrlo sloen projekat, u kojemsam uspeo da uoim samo nekoliko momenata, nekolikonaroitih taaka kao to je problem ludog subjekta: kakose moe rei istina o bolesnom subjektu? Kako se moerei istina o ludom subjektu? Time su se bavile moje pr-ve dve knjige. Knjiga Rei i stvaripostavila je pitanje: pokoju cenu, da li se moe problematizovati i analizirati taje subjekt koji govori, subjekt koji radi, subjekt koji ivi?Zbog toga sam pokuao da analiziram nastanak gramati-

ke, opte gramatike, prirodopisa i ekonomije. Potom samista takva pitanja postavio u vezi s kriminalom i kaznenimsistemom: kako rei istinu o sebi kao kriminalni subjekt?To u uiniti i u vezi sa seksualnou, uspinjui se mnogovie: kako subjekt moe da kae istinu o sebi kao subjektseksualnog zadovoljstva, i po koju cenu?

Odnos subjekta prema onome to on jeste analizira se,svaki put, kroz uspostavljanje nekog jezika, odnosno uspostavljanje nekoga znanja.

To je analiza odnosa oblika refleksivnosti odnossopstva prema sebi dakle analiza relacija tih oblika re-fleksivnosti i diskursa istine, oblika racionalnosti, uinakasaznanja.

Ali ni u kom sluaju nije re videete zato postavljamto pitanje koje se neposredno dotie nekih itanja takozvane francuske nieanske"struje u Nemakoj - o nekakvomarheolokom iskopavanju onog arhainog koje je postojalo

pre istorije.

Ne, apsolutno, apsolutno ne. Tu re, arheologija, koju

sada vie ne koristim, upotrebljavao sam da bih kazao

331


21/36

Miel Fuko

kako je tip analize kojom sam se bavio bio pomeren, i tone u vremenu, ve kroz nivo u koji se smeta. Ja ne pro-uavam istoriju ideja u njihovoj evoluciji, ve nastojimda vidim kako su se ispod ideja mogli pojaviti odreenipredmeti kao mogui predmeti saznanja. Zbog ega je,na primer, u odreenom trenutku ludilo postalo pred-met saznanja koji odgovara odreenom tipu saznanja.

Koristei re arheologija" radije nego istorija", hteo samda oznaim upravo to razilaenje izmeu ideja o ludilu iuspostavljanja ludila kao predmeta.

Postavio sam to pitanje zato to, trenutno, pod izgovorom da se nova nemaka desnica poziva na Niea, postojitendencija da se sve strpa u istu vreu i da se pokae kako

je francuski nieizam, ako nieizam uopte postoji, istekaoiz iste vene - ini mi se da ste vi maloas potvrdili kako je Nie odigrao odlunu ulogu. Sve to se povezuje kako bi se, uosnovi, ponovo stvorili frontovi jedne teorijske klasne borbekoju je danas teko pronai.

Verujem da nieizam, zapravo, ne postoji. Ne moe serei da postoji neki pravi nieizam, odnosno daje na istinitiji od drugih; ali oni koji su u Nieu, a tome je vie od25 godina, pronali sredstvo da se izmeste u odnosu nafilozofski horizont kojim su vladali marksizam i fenome-nologija, oni, ini mi se, nemaju nita s onima koji sadakoriste nieizam. U svakom sluaju, iako je Delez napisao

divnu knjigu o Nieu, iako se Nieovo prisustvo oseau celokupnom njegovom delu, tu nema nijedne bunereference, niti bilo kakve volje da visoko uzdigne nieansku zastavu zarad nekoliko retorikih, odnosno politikihefekata. Neobino je to to je neko poput Deleza jedno-stavno shvatio Niea ozbiljno i uzeo ga ozbiljno. Kao i ja,

332


22/36

Spisi i razgovori

uostalom: kako se Nie moe ozbiljno upotrebiti? Drao

sam kurseve o Nieu, ali sam o njemu vrlo malo pisao.Jedini, neto buniji hommageNieu, bio je to sam prvitom Istorije seksualnostinaslovio Volja za znanjem.

Zapravo, u vezi s tom voljom za znanjem, verujem da smo dobro videli, kroz ono to ste upravo rekli, da je onauvek bila neki odnos, neka relacija. Pretpostavljam da se

gnuate tih dveju reci, odnos i relacija, zato to su obeleenehegelijanizmom; moda bi trebalo red vrednovanje", kakoto kae Nie, nain da se vrednuje istina, a, u svakom sluaju,nain koji ima snage - koji ne postoji kao arhaian, odnosno kao izvorni i originalni temelj - da se aktuelizuje, dakle nekiodnos sila i moda ve odnos moi u inu uspostavljanjasvakoga znanja?

Ne, ne bih to rekao, to je isuvie komplikovano. Mojproblem je odnos sopstva prema sebi i istinit govor. Ni-eu mnogo dugujem, a jo vie dugujem njegovim tek-stovima iz perioda od 1880. godine, u ijem sreditu senalaze pitanje istine i volje za istinom. Ne znam da li znateda je prvi Sartrov tekst, to ga je napisao jo kao mladistudent, bio nieanski, Legenda o istini", mali tekst koji

je prvi put bio objavljen tridesetih godina u jednom kol-skom asopisu8. On je bio deo tog istog problema. Vrloje zanimljivo da je njegov put iao od istorije istine dofenomenologije, dok je put sledee generacije, kojoj i mi

8 Jean-Paul Sartre, La Lgende de la vrit". Tekst je napisan1929. godine, a jedan njegov fragment pojavio se u poslednjem

broju asopisa Bifur,br. 8, jun 1931, 77-96. Preuzet je u M. Contat iM. Rybalka (prir.), Les crits de Sartre,Paris, Gallimard, 1970, dodatakII, 531-545.

333


23/36

Miel Fuko

koju je istraivao taj moral, bio estetskog reda. Najpre, tavrsta morala bila je problem linog izbora. Potom, on jebio namenjen malom broju ljudi; nije bilo rei o tome dase svima prui nekakav model ponaanja. Bio je to liniizbor malobrojne elite. Razlog za takav izbor bio je voljada se lepo ivi i da se drugima ostavi uspomena na lepoivljenje. U nizu tema i propisa bilo je modifikacija koje

se odnose na nain konstituisanja moralnog subjekta, akoje sam ja pokuao da iznesem na videlo.

Dakle, uspeli ste da uravnoteite svoj rad prelazei sa prouavanja seksualnosti na prouavanje tehnika sopstva?

Pokuao sam ponovo da uravnoteim projekt usredsreujui se na prosto pitanje; zato se od seksualnogponaanja pravi moralno pitanje i to vano moralno pi-tanje? Mnogi oblici ljudskog ponaanja u drutvu postalisu predmet morala, mnogi su konstituisani kao moralnovladanje". Ali ne svi i ne na isti nain. Maloas sam na-veo primer ishrane: nekada vana moralna oblast, sada

je uglavnom predmet higijene (ili barem tog moralnogpregiba kakav je higijena). Mogli bismo, isto tako, da uzme-mo primer ekonomije, plemenitosti, troenja itd. Ili gneva(koji je bio veoma vana oblast moralnog vladanja u an-tici). Hteo sam, dakle, da prouavam kako se seksualnaaktivnost konstituisala kao moralni problem" i to kroz

tehnike sopstva koje omoguuju da se ovlada zadovolj-stvima i eljama.

Kako ste raspodelili svoj rad?

Jedna sveska, Upotreba zadovoljstava,problematizujeseksualne aktivnosti u klasinom grkom miljenju, a u ve-


24/36

Spisi i razgovori

zi sa Dijetetikom, Ekonomikom i Erotikom; zatim ponovna

obrada tih istih tema u prva dva veka Carstva u svesci podnazivom Staranje o sebi;potom Priznanja puti,problematizacija seksualne aktivnosti u hrianstvu u IV veku.

ta e doi posle toga? Da li e biti jo knjiga o hriani-ma?

O, najpre u se pozabaviti sobom!... Napisao sam jed-

nu skicu, prvu verziju knjige o seksualnom moralu u XVIveku, u kojoj su problemi tehnike sopstva, ispitivanja sa-moga sebe, ispunjenost due, veoma vani i u protestant-skim i u katolikim crkvama. U moralu Grka me zapanjujeto to su ljudi m nogo vie vodili brigu o svom moralnomvladanju, o etici, o odnosima prema sebi i drugima, ne-go o verskim problemima. Uzmimo ove primere: ta se

dogaa posle smrti? ta su bogovi? Da li se oni upliu uivot, ili ne? Za njih su to veoma, veoma beznaajni pro-blemi i oni nisu neposredno vezani za moral, odnosnomoralno postupanje. Zatim, taj moral nije bio vezan niza kakav institucionalni i drutveni sistem ili barem niza kakav zakonski sistem. Na primer, zakoni protiv loegseksualnog postupanja veoma su retki i slabo obavezu-jui. Najzad, ono to je Grke najvie zaokupljalo, njihova

velika tema, bilo je uspostavljanje neke vrste morala kojibi bio estetika ivljenja.

Nije li, pitam se, na dananji problem, na neki nain,isti, poto mi, veinom, ne verujemo da moral moe da sezasniva na religiji, a neemo zakonski sistem koji se uplieu na moralni, lini i intimni ivot. Savremeni oslobodilakipokreti imaju problem to ne uspevaju da pronau prin-

cip na kojem bi zasnovali izgradnju novog morala. Njimaje potreban neki moral, ali ne uspevaju da pronau drugi

355


25/36

Miel Fuko

izuzev onog koji se temelji na tobo naunoj spoznaji ja

stva, elje, nesvesnog, itd.

Mislite da Grd nude drugaiji, zavodljiv i prihvatljiv izbor?

Ne! Ne traim pomono reenje; reenje jednog pro-blema neemo pronai tako to emo reavati neki drugi

koji su, u drugo vreme, postavili neki drugi ljudi. Hou dakaem da ovo nije istorija reenja.

Verujem da su problematizovanje i neprestano reproblematizovanje ono to valja initi. Verujem da upravoto to se, implicitno i eksplicitno, doputa odreeni oblikproblematizovanja i to se trai reenje koje bi moglo dase zameni ono koje je ve prihvaeno blokira miljenje.No, ako rad miljenja ima nekog smisla, koji je razliit odsmisla reformisanja institucija i zakona, onda je to korenito problematizovanje naina na koji ljudi razumeju svojeponaanje (svoju seksualnu aktivnost, kaznenu praksu,svoj stav prema ludilu, itd.). Taj napor ponovnog proble-matizovanja ljudi umeju da shvate kao antireformizam"koji poiva na pesimizmu tipa nita se nee promeniti".Sasvim je, meutim, suprotno. Re je o privrenosti prin-cipu po kojem je ovek bie koje promilja ak i svojenajpreutnije prakse. Miljenje nije ono to nas nagonida verujemo u to to mislimo, niti ono to nam daje do-putenje za ono to radimo, ve ono to nas nagoni daproblematizujemo ak i ono to smo mi sami. Rad milje-

nja ne otkriva zlo koje tajno boravi u svemu to postoji,ve predosea opasnost koja preti u svemu to je uobi-ajeno, miljenje problematinim ini sve to je vrsto.Optimizam" miljenja, ako emo da upotrebimo tu re,u spoznaji je da zlatno doba ne postoji.

356


26/36

Spisi i razgovori

2. Zato antiki svet nije bio

zlatno doba, ve ono to, ipak,moemo iz njega da izvuemo

ivot Grka, dakle, nije bio savren; ipak, on izgleda kao zavodljiv protivstav neprekidnoj hrianskoj analizi sopstva.

Moral Grka je bio moral u sutini mukog drutva ukojem su ene bile potlaene", u kojem zadovoljstvo e-na nije bilo vano budui daje njihov seksualni ivot bioodreen jedino njihovom zavisnou od oca, staratelja,mua.

ene su, dakle, bile potinjene, ali je homoseksualna lju

bav bila bolje uklopljena nego danas.

To bi se zaista moglo pomisliti. Poto postoji vana izamana literatura o ljubavi sa deacima u grkoj kulturi,neki istoriari kau: Evo dokaza da su oni voleli deake".Ja, meutim, kaem da ta literatura upravo dokazuje ka-ko je za Grke ljubav sa deacima bila problem. Jer, da im

to nije bio problem oni bi o tim ljubavima govorili na istinain na koji govore o ljubavi izmeu mukaraca i ena.Problem je bio u tome to oni nisu mogli da prihvate dabi mladim momkom, koji e u principu postati slobodangraanin, moglo da se vlada, kao i to da bi mogao da bu-de korien kao objekt zadovoljstva. ena i rob su moglida budu pasivni, takva je bila njihova priroda i takav je

bio njihov status. itava ta refleksija, ta filozofija o ljubavisa deacima, sve te prakse udvaranja" deacima, upravodokazuju kako Grci, zapravo, toj praksi nisu mogli da pro-nau drutvenu ulogu. Plutarhov Erotikospokazuje da

357


27/36

Miel Fuko

Pre nego to vidimo koja je bila uloga tih belenica na po

etku hrianske ere, moete li nam rei po emu se razlikujegrko-rimska strogost od hrianske strogosti?

Razlika se moe uoiti u sledeoj taki: u mnogim sta-rim moralima pitanje istote" bilo je relativno nevano.Dodue, ono je bilo vano za pitagorejce kao i u novoplatonizmu, a postajalo je sve vanije u hrianstvu. U odre-

enom trenutku problem estetike egzistencije prekrivenje problemom istote koji je neto drugo i zahteva drugutehniku. U hrianskom asketizmu istota je sredinje pi-tanje. Tema devianstva, s modelom enskog integriteta,imala je izvesnu vanost u nekim vidovima stare religije,ali gotovo nikakvu u moralu u kojem pitanje nije bilo inte-gritet sopstva u odnosu prema drugima, ve ovladavanjesopstva nad samim sobom. Bio je to muki model vlada-nja sobom, a ena koja je pokazivala odreenu umerenost bila je isto tako muevna prema sebi, kao i mukarac.Paradigma seksualnog samoograniavanja, zasnovana nafizikom integritetu, postaje enska paradigma kroz temuistote i devianstva. To novo, hriansko ja", trebalo jeda bude predmet stalnog ispitivanja jer je ontoloki biloobeleeno poudom i telesnim eljama. Od tog trenutkaproblem nije bio ustanovljenje dovrenog odnosa premasebi, ve je, naprotiv, trebalo odgonetnuti samog sebe iodustati od sebe.

Prema tome, suprotstavljenost paganizma i hrianstva ne lei u suprotstavljenosti tolerancije i strogosti, ve

u suprotstavljenosti jednog oblika strogosti koji je vezanza estetiku egzistencije i drugih oblika strogosti koji su,kroz deifrovanje sopstvene istine, vezani za nunost od-ricanja od sebe.

376


28/36

Spisi i razgovori

Nie, dakle, uGenealogiji moralagreikada hrianskom

asketizmu pripisuje zaslugu to od nas pravi stvorenja kojamogu da obeavaju"?

Da, verujem da je napravio greku pripisujui to hrianstvu, s obzirom na sve ono to znamo o evolucijipaganskog morala izmeu IV veka pre Hrista i IV vekaposle Hrista.

Kako se promenila uloga belenica kada su tehniku kojaomoguuje njihovo korienje u odnosu sopstva prema sebi

preuzeli hriani?

Bila je to vana promena jer je beleenje unutranjihmena, prema jednom Atanasovom tekstu o ivotu svetog

Antonija, bilo, izgleda, neto poput oruja duhovne bor-be: dok je demon sila koja obmanjuje i koja nas nagonida greimo i kada je re o nama samima (jedan veliki deoVitaAntoniiposveen je tim obmanama), pisanje je test ineka vrsta kamena meaa: da bi osvetlilo tok misli onorasteruje unutranji mrak u kojem se kuju neprijateljskezavere.

Kako je moglo da doe do tako radikalnog preobraaja?

Zaista postoji dramatina promena izmeu hypomnena-takoje pominje Ksenofon i koje slue samo tome da bi-smo se setili elemenata osnovnog poretka, i opisa nonihiskuenja svetog Antonija. Moe se pomisliti daje postojaoprelazni stadijum u evoluciji tehnika sopstva: navika dase belee snovi. Sinesije objanjava da je potrebno dratibelenicu pored kreveta kako bismo zapisivali svoje snovei kako bismo ih sami tumaili: gatati samome sebi.

377


29/36

Miel Fuko

Ideja da vam posmatranje sebe omoguuje da odagnatetamu u sebi i da doete do istine, zar ta ideja ne postoji vekod Platona?

Verujem da se Platonova kontemplacija due koja kontemplira sebe samu i time omoguuje pristup biu i venim istinama, veoma razlikuje od vebe kojom u praksi

stoikog tipa, na primer, pokuavamo da se prisetimota smo uradili tokom dana, pravila vladanja kojih je tre-balo da se pridravamo, dogaaja od kojih moramo dase oseamo nezavisnima, itd. Naravno, sve to bi trebaloprecizirati, bilo je tu ukrtanja, preplitanja. Tehnologijasopstva" je ogromna, vrlo sloena oblast iju bi istorijutrebalo napisati.

Opte je mesto knjievnih studija da je Montenj izmislioautobiografiju. Ipak, ini se da vi pisanje o sebi vraate namnogo udaljenije izvore.

ini mi se da su se u verskoj krizi XVI veka, sa ponovopostavljenim pitanjem praksi katolikog pastirstva, razvilinovi oblici odnosa prema sebi. Moemo da zapazimo po-novno aktiviranje izvesnog broja stoikih praksi antike. Naprimer, pojam samoiskuenja izgleda mi tematski blizakonome to moe da se nae kod stoika, za koje iskustvosopstva nije otkrivanje istine zakopane u sebi, ve pokuajda se odredi ta moe da se uradi, a ta ne, sa slobodom

kojom raspolaemo. Kod katolika i kod protestanata uisto vreme moemo da primetimo ponovno aktiviranjetih starih tehnika koje poprimaju oblik hrianskih duhov-nih praksi.

Bilo bi zanimljivo napraviti sistematsko poreenje iz-meu duhovnih vebi koje su se praktikovale u katolikoj

378


30/36

Spisi i razgovori

ili protestantskoj sredini i vebi koje su mogle da budu

koriene u antici. Mislim na jedan odreeni primer. Ujednom od svojih RazgovoraEpiktet preporuuje nekuvrstu meditacijaetnji". Kada ovek eta ulicom dobroje, u vezi s predmetima i osobama na koje nailazi, daispita sam oga sebe da li je pod utiskom, da li je uznemi-ren, da li je dua uzdrmana zbog moi nekog konzula,zbog lepote neke ene. No, u katolikoj duhovnosti XVIIveka vi takoe nalazite vebe te vrste: etati, gledati okosebe; ali nije re o tome da iskuamo vlast koju imamonad sobom; tu bismo pre mogli da prepoznamo Bojusvemo, vlast koju on ima nad svim stvarima, nad sva-kom duom.

Dakle disku rs igra vanu ulogu, ali je uvek u slubi drugihpraksi, ak i u konstituisanju sopstva.

ini mi se da nita ne bismo mogli da razumemo odcelokupne te literature, literature o Ja intimni dnevnici,prie o sebi, itd. ako je ponovo ne bismo smestili u optii veoma bogat okvir praksi sopstva. Ljudi piu o sebi vedve hiljade godina, ali oigledno ne na isti nain. Imamutisak moda greim da postoji izvesna tenja da se

odnos izmeu pisanja i prianja o sebi prikae kao speci-fian fenomen evropske modernosti. Dakle, nije dovoljnorei da se subjekt konstituie u simbolikom sistemu. Onse konstituie u realnim praksama, u praksama koje seistorijski mogu analizirati. Postoji tehnologija konstituisanja sopstva koja prolazi kroz simbolike sisteme i koristiih. Subjekt se ne konstituie samo u igri simbola.

Ako je samoanaliza kulturni izum, zato nam se ini takoprirodnom i tako prijatnom?

379


31/36

ta je prosveenost?*

1.

Kada novine danas postave itaocima neko pitanje,one trae miljenje o temi o kojoj svako ve ima sopstveno stanovite: nema opasnosti od toga da ujemo neto

bitno. U XVIII veku, meutim, prednost se davala ispitiva-nju javnosti o problemima na koje jo uvek, zapravo, nijebilo odgovora. Ne znam da li je to bilo delotvornije; biloje zabavnije. Drei se takvog obiaja, nemaki je asopisBerlinische Monatschrift,novembra 1784. godine, objavioKantov odgovor na pitanje Was ist Aufklrung?'.

Nevaan tekst, moda. Ali meni se ini da s njim u sto-

riju miljenja nenametljivo ulazi jedno pitanje na kojemoderna filozofija nije bila u stanju da odgovori, ali kojegnikada nije uspela da se oslobodi. Ve dva veka ona ga, u

* What is Enlightenment?", Paul Rabinow (ur.), The Foucault Reader,New York, Pantheon Books, 1984, 32-50. Francuska verzija:Qu'est-ce que les Lumires?", Magazine littraire,br. 309,1993. (Dits

et critsII (339), 1381-1397)1 Immanuel Kant, Beantwortung der Frage: Was Ist Aufklrung?"

(septembar 1784), Berlinische Monatsschrift,IV, br. 6, decembar 1784,491-494. (Imanuel Kant, Odgovor na pitanje ta je prosveenost",Um i sloboda,Ideje, Beograd 1974,41-48, prevod Danilo Basta.)

412


32/36


33/36


34/36

Sadraj

O nainima pisanja istorije..............................................7

O dgovor na jedno pita nje .............................................29

Nie, genealogija, is torija............................................ 59

Intelektualci i m o ........................................................89

Igre m oi.................................................................... 102

Pitanja Mielu Fukou o geogra fij i..................................122

Istina i m o .................................................................140

Razgovor sa M ielom Fukoom ..................................... 168

O m nes etsingulatim:Ka kritici politikog u m a .............244

Politika tehnolog ija ind iv id ua.....................................261

Praina i ob lak.............................................................281

Struktura lizam i poststruktura lizam 314


35/36

Miel Fuko

Povodom genealogije etike: pog led na rad u tok u ....... 352

Dva ogleda o subjektu i moi......................................384

ta je prosv eenost?...................................................412


36/36

Documents

Iz Fuko - Spisi i Razgovori