Iza Sunca Darko Arsenijevic

7/23/2019 Iza Sunca Darko Arsenijevic

1/194

Darko Arsenijevi}

IZA SUNCA


2/194


3/194

Darko Arsenijevi}

IZA SUNCA

Kragujevac, 2011.


4/194

Urednik\or|e Savi}

RecenzentiNenad Gli{i}Zoran Petrovi}

Likovno-grafi~ko oblikovanjeVladimir Rankovi}

Na koricamaFranc Ksaver Meser{mit Glava 33, H = 39 cm, posle 1770.Piter Brojgel Povratak iz lova, 117 162 cm, 1565.

Copyright CENTAR SLOBODARSKIH DELATNOSTIOva knjiga ne mo`e biti reprodukovana u celini ili u delovima bez pismenesaglasnosti autora i izdava~a, osim u kratkim crtama prilikom prikazivanjau ~asopisima, novinama, na radiju i televiziji.


5/194

IZA SUNCA


6/194


7/194

Turobna dolina, ravna i jednoli~na, nije davala utisak da se~ovek, uop{te, kre}e. Bilo da se udaljava od po~etka, bilo da sepribliàva cilju. Niti da se, uostalom, nekud stvarno i zaputio.

Naslonjen na prozorsko staklo samo sam gledao kroz nje-ga: u nepregledna polja ìta, tu i tamo, isprekidana vrzinom ipokojim zabranom. Na pojedinim mestima bila su bela, a na po-

jedinim otkrivala se zemlja. Zjapila je ~ekaju}i da i nju prekrijesneg. Sviknuti na takav prizor, ljudi su ili spavali, ili samo tupogledali u prazno. Ipak, po svetlosti, koja je sada bila slabija, moglo se zaklju~iti da je pro{lo odre|eno vreme, i da smo za isto vreme i mi morali pre}i odre|eni broj kilometara. Katkad,pro{li bismo pored kola parkiranih na onim mestima za slu~ajkvara, gde bi neki mu{karac menjao gumu, ili bi deca mahalasa zadnjeg sedi{ta. Benzinske pumpe su se sada ve} slabije jav-ljale i samo bi jo{ poneka èna sa maramom na glavi i{la duìvice puta. A i svetla seoskih imanja, uokvirenih krajevima vi-dika, bila su zaba{urena i prore|ena. Tamo se ìvot ve} polakogasi, i ide se na po~inak. A ustaje se rano, pre svitanja. Ondami se u~inilo kako na jednom od polja, sam usred te pustare,

7


8/194

stoji nekakav ~ovek. Vi{e kao utvara, rastrgana i bleda, {to se vu~e po zemlji i okre}e na sve strane. Sa rukama podignutim u

visini ramena, da li u ~udu, samo tako stoji i ne mi~e se. Kao da,bez bilo ~ije prisile, to jedino i `eli. Pod farovima automobilakoji nam je pro{ao u susret, otkrilo se, postavljeno tu ko znakad, staro slamno stra{ilo. U stvari, li~ilo je na drveni krst po-boden u zemlju, na koji su ptice, bez straha, sletale i raznosileostatke ode}e. Te ptice, probijaju}i se kroz vejavicu, bile su sa-mo slaba{ne crne ta~kice {to su dolazile i odlazile. Pojavljivale

su se na mahove i nestajale u trenu. Posle sam zami{ljao kakoi dalje lete, u buljucima obigravaju daljinu, i kako sada ispu-njavaju ne~ije druge o~i, pa iznova nestaju.

Onda smo pre{li lan~ani most ispod kojeg je reka bila {iroka,i u no}i {to se spu{tala, podse}ala je na more. Iza maglene ~i-pke obale nazirali su se ukotvljeni splavovi, potopljena stabla

{tr~ala su jo{ najvi{im granama i jedan teglja~ je ispu{taju}iotegnut zvuk sirene lenjo brektao vuku}i divovske metalne ku-tije sasvim sporo. Videlo se da su jako klizave i te{ke. Gospodindo mene tad je kazao: Uskoro }emo sti}i. Bio je to, kako samznao iz na{eg ranijeg razgovora, penzionisani profesor fizike uposeti sestri. Sa istanjenim br~i}ima, odelom prepotopskog kro- ja i blagim pokretima, budio je odre|enu naklonost, ali ni{tamu nisam odgovorio. U svakom slu~aju, bio je u pravu. Ubrzozatim, na{li smo se na samom ulasku u grad. Tada sam i ugledao, sne`ne i paperjaste, obronke planine. Le`ala je ba{ sa stra-ne autobusa na kojoj sam sedeo, i neki pre|o{e na nju da bi,glavama priljubljenim uz prozor, mogli to da vide. Bez sumnje,bila je ba{ onakva kakvom ju je Boris opisao: Ogromna ka-

8


9/194

mena gromada, usred mora ìta. Razu|ene padine spu{tajuse strmo, dozvoljavaju}i na taj na~in nepatvorenoj masi da se

uzdiè visoko. Vrla i celovita, bila je gotovo negledljiva. Isto- vremeno, ostavljala je utisak ne~eg veli~anstvenog, ali i ne~egneljudskog i neprirodnog. Nano{en krupnim pahuljama, ~inilose da }e je sneg pretvoriti u jednu veliku grudvu {to preti da sesurva na grad. I valjda zbog svega toga, i svih tih ljudi {to su setiskali svuda oko mene, poèleo sam da tog ogromnog kame - na ba~enog tu bez vidljivog razloga koji kao da se svima na-

ma rugao, nema. Da se, sada, u trenutku, rasprsne na hiljadedeli}a i da vi{e ne zamara ni~ije o~i i ne odvra}a pa`nju. Ipak,svi smo je i dalje gledali. I niko nije skrenuo pogledom sve dokona sama, i{~ezav{i u no}, nije postala delom njene tmine.

Zaokupljeni njome, nismo ni bili svesni da smo, zapravo, stigli.Stali smo najednom, uz mrmorenje probu|enih putnika i za-

paru sagorelog benzina. Kada sam se uspravio, shvatio sam dasu mi noge otupele a zubi nekako ru`no utrnuli. No, odmah samsmogao da iza|em i, uzev{i svoju torbu, da stanem malo u stra-nu i pripalim cigaretu. Stao sam ba{ na samu platformu. Sa strana otvorenu, a gore pokrivenu krovnom konstrukcijom po ~i- jem se svodu sada nahvatao debeo sloj naslaga snega no{enombetonskim stubovima na visini od desetak metara, tako da jesneg dopirao gotovo do njene sredine. I tako da su pahulje pa-dale na moja ramena i nestajale upijene u tkaninu mog kaputa.

Nije bilo preterane uùrbanosti, pa ipak, osetio sam kakoneki nemirni titraji dre`de u sveèm i studenom vazduhu. Sa-mo, oni su dolazili dalje iz grada. U svakom slu~aju, ~inilo seda je to nagonilo putnike da kora~aju uzdrànije. Kao ganuti,

9


10/194

da li prese~eni o{trinom vazduha, svi su na izlasku imali jedanisti, beznade`ni izraz na licu. I svi su, svako disciplinovano, si-

lazili po svoj komad prtljaga. Pogledom sam uhvatio gde se ionaj gospodin savija po svoj: grubo pohabani kofer presvu~encrnom koòm. Po{to je i on spazio mene, klimnuo mi je glavomu znak pozdrava, pa sam i ja u~inio isto. Zatim se odlu~no upu-tio u nekom pravcu, i ja sam pomislio da on dobro poznajegrad. Uto, ùstro guraju}i preoptere}ena tovarna kolica, pro-{ao je jedan pogrbljeni radnik a potom nestao u grlatoj ra-

spravi u malu staklastu prostoriju nalik ba{tenskoj ku}ici. Naprozoru stani~ne birtije, zacincalom od hladno}e, bila je uti-snuta {tampa: > bife, a iznad nje belim sprejom preko kalupabili su oslikani obrisi novogodi{nje jelke i figura Sne{ka Beli}a.Unutra je nekoliko probisveta, rakijom dobro prokrvljenih fi-zionomija, cugalo s nogu i zadrigla konobarica je prstima jelapiletinu. Oronuli ~ove~uljak u tri sloja ode}e zimskog tkanja i

sa suludim {e{irom na glavi stajao je na par~etu kartona nato-pljenim vlagom. I mada nije imao puno mu{terija, ve{to je ba-ratao olovnim tegi}ima svoje vage za ta~no merenje dovode}itas u ravnoteù. Oko njega, klo{ari su prosja~ili cigarete i sitni-nu. Ako ni{ta drugo, sakupljali su opu{ke. Peronski ~asovnikni je radio. Sa malom skazaljkom zaustavljenom na broju sedami velikom skazaljkom zaustavljenom na broju dvanaest, vremese nije micalo u metalnom krugu. Ono malo putnika revnosnose povla~ilo, ostavljaju}i me samog. Mislio sam: Oni su samoobi~ni ljudi. Koji isto tako niù kapute po sobama i kancelari- jama, koji vade karte za utakmice i filmske projekcije, spavajusa upaljenim svetlom ili ne{to {apu}u, koji zamahuju rukamadok plivaju, pla~u ili voze bicikle, koji cepaju pisma ili ne{to

10


11/194

taje, lome ljuske kuvanih jaja, gaje cve}e i ven~avaju se, kojisede i ni{ta ne rade, koji na tramvajskim stanicama i{~itavaju

uputstva za upotrebu sirupa, otpo~inju razgovore po ~ekaoni-cama, koji ka~e slike o zidove i diù telefonske slu{alice kojise ra|aju i umiru.

A onda je sneg, nekako, prestao da pada, a nebo, onako~isto i bez oblaka, li~ilo je na ogromnu vodu koja samo ~eka dase stu{ti. Da samo, kao prosuta iz ~a{e, padne i spere sve {to sepred njom na|e. I video sam kako se preko njega, sada odmor-

nog, prelama ìvahna bujica svetlosti, a ono kako ne`no pria-nja na horizont i vi{espratnice. I da sve, u stvari, stoji mnogobliè. Zatim sam mislio na to kako sam lepo uspeo da svr{imsve poslove i jo{ da na vreme kupim kartu, i sad, evo me ovde.Tek onako, gledao sam jo{ malo unaokolo. U stvari, pustio samda mi o~i bazbri`no lutaju. Na ~istini, suprotno samoj stanici,privu~ene raznobojnom svetlo{}u, u vazduhu: tu su se zausta-

vile. Na jednoj od onih Koka-Kola reklama, {to na velikim pa-noima vise {irom grada. Onih sa likom Deda Mraza i konvojemcrvenih kamiona za dostavu. Letimice sam je pogledao i gotovoda sam sasvim skrenuo pogled, kada sam se zagledao u liceDeda Mraza. To lice, dobro}udnog ~ikice sede brade, sa nao~a-rima malih kru`nih okvira, li~ilo mi je na nekog. Traìo samobja{njenje za tu iznenadnu pa`nju koju je izazvalo staro i,unekoliko, sme{no lice. Nisam mogao da razlu~im na koga me,ta~no, se}a, pa sam pod pla{tom se}anja prizivao pred o~i licaraznih ljudi: poznanika, prijatelja, onih s kojima sam radio, ko- lega sa studija, ro|aka. Vra{ki sam nastojao da se setim kome je pripadalo to lice, i toliko sam se upinjao da mi je vrelinapo~ela da bridi obraze, a mu~nina istovremeno i{la po stomaku

11


12/194

i grudima. Uto sam osetio toplinu ara dogorele cigarete po prstima, i to me je osvestilo. Pa sam je, naglim trzajem li{enog

opreza, bacio u sneg. Ispustiv{i jedak zvuk i malo dima, odmahse ugasila. I sve {to sam jo{ video, bila su trojica slu`benika ukancelariji tik uz samu platformu. Upadljivo lo{e okre~enoj uùto. Koje je odudaralo spram sivila njihovih uniformi i {alasa trakastom ki}ankom na ~iviluku. Dvojica od njih sedela suza drvenim stolom vi{e kvadratnog negoli pravougaonog oblika i me|usobno su nazdravljali dok su na televizoru pratili

novogodi{nji program. Tre}i je, ~udno zami{ljen ili obeshra-bren, sedeo na pe}i, i samo je, napola, pa opet napola, odsecaozalogaje jabuke koja mu je leàla u krilu i smu{eno ih trpao uusta. Sva su trojica, na glavama, imala kape napravljene odnovinskih strana, {to podse}aju na ~amce, i nosili su one po-stavljene prsluke sa nazivom firme nazna~enim na le|ima. Satavanice, zapeo za bajcovane daske, klatio se visuljak pau~ine.

Onda sam ugledao Borisa. Pojavio se od iza jednog ugla,drè}i Mariju za ruku. Poznao sam ga najpre po njegovom ve-~ito {ljampavom hodu. Kada je i on mene prepoznao, mahnuomi je, pa su, i dalje se drè}i za ruke, oboje potr~ali ka meni.Ni je da su imali puno da pretr~e, pa ipak, svojski su se zadi-hali. On posebno. Kada smo stali da se pozdravimo, jo{ uvek je gubio dah. Ipak, pozdravili smo se srda~no. A on je rekaoda mu je drago {to me vidi. I jo{ je izneo jednu opasku na mojra~un: nekako sam se prolep{ao. I sa Marijom sam se, tako|e,pozdravio srda~no, jer sam je ve} bio znao. Ona se jo{ setila ida mi ~estita Novu godinu, pa sam i ja njoj ~estitao i izljubilismo se triput, po srpski. Kako sam se sa Borisom ve} pozdravio, samo smo stisli jedan drugom ruku i poèleli sve najbolje.

12


13/194

Po{li smo sa stanice, a Marija je primetila kako je maloputnika, i kazala je: Svi su ve} stigli, ili su nekud oti{li. Za-

celo, tako je i bilo. Na parkingu, brzo smo u{li u kola i krenulidalje. Boris me je upitao gde sam sino} proveo Novu godinu, i ja sam izmislio neku zabavu na kojoj sam kao bio. U stvari,mislim da sam se samo prisetio neke ranije. Znam da sam sesetio i Ka}e, ali nju nisam spomenuo. Kada se ona pojavljivala,govorio bih: neka devojka. I zaista, njen lik brzo bi se gubio, azatim bi se iz kovitlave mase ra|alo novo lice. Koje, dodu{e,

nikad ne bi postalo sasvim izra`ajno, ali koje je moglo pripa-dati nekoj devojci koju sam, stvarno, poznavao. Dok smo se vozili, ~esto smo morali da zastajemo, jer su, pretrpane sne-gom, ulice bile te{ko prohodne a smetovi visoki. I ~im bi sestvorila gu`va ili neko ne bi ispo{tovao pravo prvenstva, dola-zilo je do zakr~enja. Boris bi se tada nervirao, a za mene, to jebila prilika da razgledam grad.

Neki radnici popravljali su cevi, pukle, o~igledno, usledmraza. Jedva da su se videli kroz gust dim pare {to ih je gutala.Verovatno se nisu ni rastreznili kada su ih pozvali i sada, dau~ine lak{im, ne{to psuju i zbijaju {alu. Ipak, ~inili su sesre}nim u svojim plavim kombinezonima s nogavicamauvu~enim u ~izme. Promrzli kablovi mrsili su se napeti izme|uzgrada, a na sve strane, reklame su neprimetno svetlele,nude}i se i pozivaju}i ljude. Pozivale su ih u plesne dvorane ibanket sale otmenih hotela, u restorane i no}ne klubove, na vikend odmore i rasprodaje po robnim ku}ama, na besplatnekoncerte na otvorenom i u zakupljene sale. A ljudi je bilo malo.Hitali su u grupicama od po troje ~etvoro, i gotovo da nikonije i{ao sam. Ako bi takav neko i pro{ao, gazio je te`im kora-

13


14/194

cima i izgledao ba{ kao da ùri da se priklju~i jednoj takvojgrupi. No, taj nedostatak bio je, donekle, nadome{}en njiho-

vom ode}om, koja je bila sve~ana. Ku}e su bile ki}ene ina~i~kane jedna na drugu. Sa neretko, na fasadi, ispisanom po-rukom sa èljom za sre}nu Novu godinu i brojem godine koja je do{la. Stvarno su se potrudili da ih srede za potrebe prazni-ka. Kada smo se odvojili od grada jer Boris je ìveo malo odgrada po{to smo u retrovizoru ostavili par raskva{enih ra-skrsnica, jedan nedovr{eni nadvo`njak i stopere bez izgleda

da uhvate vo`nju, po~eo je sneg iznova da pada. Samo, ovogputa, tako je delovalo, jo{ krupniji, i jo{ odlu~nije. Kao dabrisa~i nisu mogli da odole tom naletu, jednostavno se lepioza staklo. I mogli smo samo da slutimo put pred nama. U tom jednom tre nutku, sa svih strana okruèni belinom, pala mi jena pamet sme{na stvar: da smo mi, zapravo, sami na svetu, ida }e nam samo jo{ ostati ova blagougodna ti{ina, da je slu{a-

mo. Ali to je bio samo trenutak. Posle sam video gde se pruàjufine leje raznolikog drve}a, i to me je setilo na sam dan njiho- vog ven~anja.

Zgoda se odigrala pro{log leta, na imanju Borisovog oca. Se}aosam se te{ke ège i pripeke koja je sve primoravala naodre|ene postupke. Oni su se odnosili kako na stavljanje vla`nih maramica za potiljak i mahanje lepezama tako i na be-somu~no napijanje do kona~nog kolapsa. U jedanaest ~asova,zvani~no je objavljena dobrodo{lica i u to ime izneto jeposluènje u vidu rashla|enih napitaka i slatkih i slanih zani-macija. De`mekasti doma}in stajao je poput vojskovo|e nabojnom polju, zadovoljan kako se posluga nosi sa situacijom.

14


15/194

Nezdravog podbratka, sa kravatom neozbiljno tankog ~vora koja mu je poput om~e stezala ono {to se nazivalo vratom, bio je

ro|en za {efa sale. Bezmalo svuda, prolazilo se kroz {palirecve}em ukra{enih polulukova. Na maloj pozornici, orkestar jeuveliko svirao dogovorene pesme. Uglavnom {etaju}i vanrednoiscrpljuju}e balade ~ija izvedba nije zavre|ivala hvalu. Oko pi}ai na~ete hrana po~ele su da se roje mu{ice. Reda radi, pokazana je svadbena torta prelivena {lagom, sa replikama mlade i mla-doènje na petom spratu, zaogrnutim belim mreàstim velom.

Otezale su se beslovesne re~enice ta{tine i ode bra~nom ivotu.Poneka, u pijanstvu, izre~ena zdravica burno je pozdra vljana.A tek po{to smo, kasnije, krenuli u crkvu, pojavili su se mla-denci, gde su na stepeni{tu ku}e bili do~ekani {arenim konfe-tama i laskavim pljeskom. Izdvajali su se sveìnom i nekakvomzbunjeno{}u. Ko zna {ta im je sve prolazilo kroz strip-obla~i}svesti. Ispozirali su par puta sa sme{kom pred fotografom i mo-

bilnim telefonima. Starica u izno{enoj crnoj haljini ispod za-kop~anog jeleka zapljusnula ih je s le|a lavorom vode za sre}u.U crkvi opet, bio je problem kako da se svi sad smestimo.

Sam sam u{ao tako {to me je neka rulja, pred sobom, doslovce,zgurala unutra. Tu sam se odmah na{ao ste{njen me|u svetomi tako i ostao. Pore|ani kao sardine, jedno do drugog, nismoimali kud. A gde god bi pogledao, sa nekim ta~kama u o~imakoje kao da su ba{ tebe gledale, bili su uprti pogledi svetaca safresaka. I oni sami, u tom mno{tvu, dobili su nekako prirodnijiizgled i kao da su i sami postali deo svatova. Nekada pruàju}iruke, nekada prete}i ma~em. Primetio sam da su ih deca po-smatrala sa zanimanjem: ozbiljnijeg lica i poluotvorenih usta.I zami{ljao kako bi svi oni izgledali o{i{ani i bez brada. Odeveni

15


16/194

u savremenu ode`du. Kasnije, kada sam uspeo da se pribliìmzidovima, spazio sam vreme{ne naprsline bojenog sloja, poput

oìljaka, i olju{}enu farbu. Ipak, na dodir, bile su glatke. Slovne}irili~ne predstave ispisivale su poùtele svitke razvijene naplavoj podlozi. A na jednoj povr{ini, video sam fresku ktitorasa minijaturom crkve u ruci. Jednakokraki crni krsti}i pro{i- vali su mu zlatni haljetak. Oko njega dvorska svita od dvade-setek ljudi pod oru`jem, {to mladih, {to starih spremnih zapohod. Onda su dve ène do mene po~ele da pla~u i pomislio

sam da sam, u stvari, na nekoj sahrani. To mi ni{ta nije bilo ~u-dno, jer te su crkvene slu`be, u na~elu, jako sli~ne, a i njih dvesu plakale ba{ kao kad neko umre. Osim toga, do mene je ve}dopirao miris tamjana. Posle, otprilike pre nego {to su sa onimkrunama na glavi mladenci po{li ukrug, desilo se ne{to sme-{no. Naime, u samoj crkvi bilo je nekih desetak stepeni manjeu odnosu na spolja, pa valjda zbog toga, a i onako znojavi, po-

~eli su ljudi naizmeni~no da kijaju. I nije bilo stra{no kada bito u~inila neka gospo|a, koja bi, zapu{iv{i nos, samo prhnula,dok bi mu{karci odvaljivali gromoglasan zvuk koji se dizao kakupolama i, na izgled, zatresao ih. To je ~inilo da se deca, i sveone mlade ène {to su se preme{tale s noge na nogu, smeju.Mislim da je i sam sve{tenik uvideo komi~nost situacije, i da jenekako ubrzao ceo postupak. Sve u svemu, se}am se jo{ da ih je, prvo jedno pa drugo, pitao da li su se nekom drugom obe-}ali, a kada su oni odgovorili odri~no, proglasio ih je muèm iènom.

Iza visokih zidova, u{li smo na posed. Ure|eno dvori{te odi-salo je spokojem. Ku}a ozidana tamnom ciglom, i zelenog kro-

16


17/194

va koji se nazirao ispod snega, nije imala puno zajedni~kog samojom zamisli. Svedena, vi{e je odgovarala nekom severnja-

~kom stilu. I stajala je, kao takva, kao svojevrsni kontrast be-lini snega. Upotpunjuju je jo{ ~etiri srednje debela, popre~nimlinijama izrezbarena stuba pred glavnim ulazom, istureni pro-zori na spratu i par dimnjaka. Iza namaknutih kapaka, svetlogori svuda u prizemlju a tako je i u sobi na spratu. U{li smo ihodnikom, izme|u izvijenih, ornamentnih vaza sa sasu{enimcve}em, pre{li po tirkiznim mermernim plo~ama. Marija me

je zatim provela da mi malo pokaè. Boris je, naravno, sve samprojektovao, samo, i ona je dosta uticala. Morao je da je slu{a.Pro{li smo kroz nekoliko soba, svaku dobro osvetljenu i ispla-niranu. Kada je htela da mi pokaè sprat, priznao sam joj dabih morao do toaleta. Zbog puta i svega. Izvinila se {to je bilatako neuvi|avna, i pozvala je Borisa da me uputi. Po{to me jedopratio do vrata, ba{ u tom ~asu, za~ulo se zvono na ulaznim

vratima. O~ekivao je jo{ gostiju, no jo{ je bilo rano. Oti{ao je da vidi ko je, a ja sam se, zastao u nekom neodre|enom poloàju,na{ao u prostranom kupatilu. Stajao sam tako neko vreme, ka-da sam primetio da mi torba jo{ uvek, glupo, stoji u ruci. Sve vreme, po ku}i, nosio sam je sa sobom. Odloìo sam je na pod,a potom brzo svr{io {ta sam imao. Kad je ve} bila tu, izvukaosam novu ko{ulju kojom sam promenio postoje}u. Posle samoprao ruke i stao da se malo umijem. Odvrnuo sam slavinu, asklopljene {ake ~ekale su da ih voda ispuni. Zatim su se dizaleka licu, a pre nego bi ga dosegle, ko{~ati prsti dozvolili bi da ve}i deo vode isklizne i lice je bivalo samo ovlaèno. Onda samse ne{to zagledao u to svoje lice. Pomislio sam da se, mo`da,obrijem. Ali sada, nije bilo vremena za to.

17


18/194


19/194

Iza{av{i iz kupatila, torbu sam ostavio pored vrata. Pa sam ho-dnikom pratio gde se sada ~uju glasovi. Koraci su mi grozni-~avo odzvanjali. I{ao sam k vratima iza kojih je bilo izvesno dase odvija razgovor. Otvorio sam ih i samo uhodao u neku vrstudnevne sobe, u kojoj je Boris, zaista, zabavljao prido{le goste.Sedeo je na fotelji a njih dvoje su se ba{karili na trosedu pored

nje. Boris je ustao da nas predstavi.Bili su to, taj njegov prijatelj, vlasnik gra|evinske firme okojem sam slu{ao i njegova devojka. Zvao se Uro{ a ona se zva-la Olja. Ne Olivera, nego Olja. I uprkos paru zagasitih podo~nja-ka, koji su mogli da zavaraju, ona je bila vidno mla|a od njega.A za mene opet, Boris je kazao da sam prijatelj iz starih dana,i da sam, upravo, doputovao iz Kragujevca. Kada je to izgovorio,devojka je ispustila kao neki izdah, lak i lenj, koji je sugerisaone{to jako davno. Spazio sam da ima razmak izme|u prednjihzuba i karakteristi~an mlade` na levom obrazu. Spazio sam bro{u vidu leptiri}a na njenoj bluzi. Zatim sam se i ja smestio aBoris me je poslu`io pi}em koje su njih dvojica ve} pili: prili~nostarim viskijem. Zavrteo sam kocke leda i odmah otpio gutljaj.

19


20/194

Iz kuhinje je tad zviznuo zvu~ni signal za zagrevanje sa {poreta.Boris je kazao: Evo, stiè i kafica. Ostalo je samo da se pobrine

za dodatne stolice. Dve stolice! Pogledima rasutim po sobi hva-tao sam retke sitnice: uramljene fotografije, dve venecijanskemaske, svitke pergamenata, statuicu Bude. A du` suprotnogzida, sa kratkim razmakom lukave osobe izme|u o~i ju, na nekih50 70 centimetara platna, visio je portret Borisovog oca kojiga je verno predstavljao kako se zadovoljno smeje. Sad je mr-tav, ali je lepo ìveo i umro u snu. Bio je ~uveni arhitekta. Zvu-

~no ime u svetu gra|evinarstva. Ovaj svedeni enterijer, ova sobali{ena nepotrebnih stvari, svakako je njegov uticaj. Minimali-zam u svom punom sjaju. Onda je do{la Marija, donev{i sa so-bom bokal kafe i ~inijice sa vo}kama jagode. Kada nas je poslu-ìla, pozvala je Borisa da za trenutak po|e sa njom u kuhinju,da joj ne{to pomogne. Da malo uposli mi{i}e. On se na to osme-hnuo i blago se naka{ljao u {ali. Ipak je po{ao. Oti{li su a mi

smo ostali prepu{teni sebi. Uro{a je zanimalo ~ime se bavim,i ja sam mu kazao da sam prevodilac. Zapravo, da prevodim ro- mane sa engleskog. Devojka je onda, svojim niskim glasom,uskliknula da je to ~arobno i pitala me da li sam ne{to skoroprevodio. Rekao sam da sam upravo zavr{io jedan roman, aona je traìla da joj navedem neke od prevedenih naslova. Zaslu~aj da je neki od njih ~itala. înilo joj se da je prepoznala jedan roman, ali nije bila sigurna. Pa me je zamolila da, ukra-tko, prepri~am o ~emu se u njemu radi. Ako sam ne{to mrzeo,bilo je da prepri~avam radnje romana. A upravo to je ono {toljude najvi{e zanima. Zato sam, kao da }e la` umanjiti gluposti besmislenost ~ina, izmislio neku sumanutu pri~u: o kra|i di- jamanata u Ju`noj Africi, usput dodav{i ljubavni par i terori-

20


21/194

sti~ku grupu. Rekla je da nije ~itala. I dodala da je to, verova-tno, ne{to u samom naslovu {to joj se u~inilo poznatim. I drìm

da je tako, stvarno, i bilo. Bio je to naslov koji je, podjednakodobro, mogao da odgovara bilo naslovu romana, bilo nazivu pri-ru~nika za uspe{no poslovanje.

A u stvari: Avion je bio mali i dvokrilan. Presijavao se sve- e ispoliran u niskoj travi sprènoj od letnjeg sunca. Sa stranetrupa jo{ uvek je nosio ratne oznake. I ako ga je neko posma-trao sa okolnih brda, sigurno mu je zali~io na izgladnelu grab-

ljivicu. Imao je otvorena sedi{ta. Jedno napred, jedno pozadi.Pa su morali da stave one kapice. Ali, to je bilo zanimljivo.Me|utim, kada je pilot pokrenuo motor, pomislio je da pobe-gne. Jer je motor zabrujao tako da se sve zatreslo kao da }e sesve i raspasti. Ipak, zatvorio je o~i i poleteli su. Posko~ili su parputa po izravnjanoj {ljaci, ostavljaju}i duboke zareze i diù}iobla~i}e pra{ine. Osetio je da mu je telo izgubilo teìnu i imao

je utisak da mu je neko upravo izmakao stolicu i da }e sada ljo-snuti na zadnjicu. Ali, to se nije desilo. Isprva ni{ta nije mogaoda vidi, a onda je video kako su preleteli iznad divljih palmikoje su se povijale levo-desno na vetru, a odmah zatim i iznadreke na kojoj su se napajali slonovi koji po svoj prilici nisu bilizainteresovani da podignu glave i udostoje ih ~u|enja ili barsumnje. Nekoliko kilometara na sever, crna deca su ljubopi-tljivo dizala ruke kao da èle da ih dohvate. Antilope su tr~aleu elegantnom galopu. Kroz plamen uàrenog vazduha podrhta- vale su kolibice od bambusa i blata. Dine su brazdale pustinjupe{~anim sprudovima izme|u kojih su se migoljili hladovi kaoo~ne {upljine bez vida. Da su mogli da se okrenu, primetili bida se trag motora koji su ostavljali za sobom u vazduhu, prvo

21


22/194

zgrudvan u {aku dima, sada razre|uje i kruni u spiralu po sve-mu sli~nu padu gu{~jeg pera.

Peli su se dok ve} nisu bili toliko visoko da je sve ispodnjih postalo samo bezbroj nepojmljivih oblika i boja, a stvarni jo{ jedino bili su fijuci vetra i kre{tanje ptica. I dok se njihovapojavnost vi{e nije mogla sagledati sa zemlje. Pa su i{li ka hori-zontu. Kao da }e se kada jednom budu pre{li tu liniju od sve-tla i tame strmeknuti neznano kud. Ali to se nije desilo. Uvek je imalo da se ide jo{ i jo{. I nikada nisu stizali iza nje. Onda se

desilo. Motor se ugasio, ali je avion ostao da lebdi u vazduhu.Na sekund-dva, izgledalo je da }e uspeti da se odupre zemlji.Tada se obru{io. Pri zemlji, na tlu se ukazala njegova kolosalnasenka. U koju je, ~inilo mu se, mogao da stane ~itav jedan pe- jza` od zvezda, kamenja i meseca. Na kraju, sve se zaustavilou tom jednom velikom oblaku pra{ine. Pre nego {to su mu seo~i same zatvorile, osetio je samo da su mu usta puna peska i

video da se sunce na nebu ste`e poput umanceta ba~enog naplotnu.

Potom smo utonuli u neki film koji je Uro{ ve} pratio. U jednomtrenutku, na pojavu jednog zrikavog glumca koji nam se {epuriosa ekrana, krepko je posko~io na trosedu, i pitao me da li nala-zim da taj glumac ima usta kao koko{ije dupe. Jer, on je biosklon da veruje da je tako. Nisam znao {ta je, ta~no, time mi-slio. I kazao sam da ga prvi put gledam i da, u su{tini, nikadanisam razmi{ljao na takav na~in. Nikad mi ni{ta sli~no nijepalo na pamet. On ga je, ve} odranije, primetio u jednoj seriji iznao ga je. I te kako ga je znao. I govorio je o njemu s mr`njoms kakvom se, obi~no, mrze nedoli~no ru`ni ili do odvratnosti

22


23/194

glupi. A i Olja je potvrdila za tu seriju. Telenovelu, zapravo.Film je pak, koliko sam shvatio, bio nekakakva komedija.

Scena je bila slede}a: jedna devojka nekog ~eka. Samu devojkune vidimo. Vidimo samo kako snop svetla koje se pali-gasi pa-da na ènske cipelice na {tiklu okruglu sa punom petom. Ci-pelice bez prestanka cupkaju u mestu, i tako zaklju~ujemo dade vojka nekog ~eka. U slede}oj sceni vidimo mu{karca koji zavr{ava brijanje, stavlja kravatu i navla~i sako. Samo ni njega ne vidimo, jer se on stalno prikazuje sa le|a ili prolazi u polupro-

filu. Zatim seda u auto i nekud ùri. Na taj na~in zaklju~ujemoda je on taj kojeg ona devojka ~eka. Zatim se prikazuje kakose orkestar klasi~ne muzike {timuje i kako publika ispunjavasedi{ta. Tada zaklju~ujemo da devojka koja ~eka i upravo do-terani mu{karac koji ùri, zajedno, idu na koncert. Napetostdalje raste naizmeni~nim smenjivanjem scena cupkanja cipe-lica, onda kako se onom mu{karcu na semaforu stalno pali cr-

veno svetlo, kako orkestar proba instrumente za pompeznutemu sa udarima ~inela uz koju u, recimo, Jork{iru ili takonegde sigurno idu u lov na lisice i kako se sala, sve vi{e i vi{e,puni. U me|uvremenu, doterani je uspeo da parkira auto iizlazi iz njega tr~e}i. Posle nekoliko trenutaka, onaj par cipe-lica izdiè se na prste da bi se njihova vlasnica veoma pri vla-~na crnka na{la u njegovom zagrljaju. E taj, {to se prvo spre-mao, pa je vozio brzo dok ga je stalno hvatalo crveno svetlo, isada grlio privla~nu crnku, taj je bio taj Uro{ev: sa ustima kaokoko{ije dupe. A sve to je kao bilo sme{no.

Uto su se i Marija i Boris vratili. Uro{ im je sve prepri~ao,a oni su se smejali. Marija je jo{ kazala da to samo na njega li-~i. A ja sam primetio da on, pri govoru, nagla{ava re~i na na~in

23


24/194

kojim to ~ine, kada ele da pokaù dobro savladanu lekciju, onikoji se sluè nau~enim jezikom. Vreme je odugovla~ilo odmica-

nje i mi smo ga ispunjavali pi}em i pri~om. Svi smo se sloìli daku}a izgleda savr{eno. [to je, svakako, i bilo ta~no. I tako, pri~alismo. Kada se zvono po drugi put oglasilo, Marija je ustala daotvori a Boris je, nagnuv{i se ka meni, prigu{eno kazao da je tosigurno njena prijateljica, Iva. Upoznale su se bile jo{ u turisti-~koj {koli, i od tada su nerazdvojne. âk su jedno vreme i radi-le u istoj agenciji, dok je Marija jo{ radila. U neku ruku, Mari ja

ju je, pomalo, pozvala i zbog mene: mislila je da }emo odgova-rati jedno drugom. I da od nas dvoje, ne{to moè da ispadne. Aona kad ne{to naumi, to i ostvari. Osoba s kojom se Marija vra-tila, smaknuv{i rukavice, obnaìla je ruke, smerno se pozdravilasa svima, pa je, bez suvi{nih poteza, zauzela svoje mesto. Doksmo se zdravili, osetio sam njenu krhku {aku i pomislio da jenisam previ{e stegao. Ipak, na kraju, oboje smo kazali da nam

je drago. Bila je prijatna plavu{a i odmah se videlo: plahe nara- vi. Tako|e, sa stavom u o~ima. Sa nao~arima koje je nisu naru-ìle, ve} naprotiv, odre|ena privla~nost dolazila je tako doizraàja. A haljina koju je nosila, srazmerno vitka i dopadljiva,prili~ila joj je. Plavi porub haljine skoro da je doticao pod. Jasam bio jedini stranac za nju, pa me je Boris ponovo malo pred-stavio. Ovog puta dodao je i moje zanimanje, da sam pro{le go-dine dobio jednu nagradu za prevod, i da sam kaèm ne{to otome. Ve} dovoljno umoran da bih se trudio da ne zvu~im la`noskroman, kazao sam samo da to nije ni{ta, stvarno. Iva je kazalada me se se}a sa ven~anja. Neko vreme jo{, posedeli smo tu.

Pre{li smo zatim za rasko{no name{tenu trpezu, gde su,na krajevima i na sredini, bili postavljeni srebrni sve}njaci, no-

24


25/194

se}i po tri ve} upaljene sve}e svaki. A pored svakog tanjira,ko jih je bilo {est, koliko i nas, leàle su, savijene u trokute, bo-

jene salvete. Marija je samo kazala da su to neke njene bubice:sitnice kojima pridaje neobi~nu va`nost. Kada smo seli, Iva i ja smo se nekako na{li jedno kraj drugog. Verovatno, ne slu-~ajno. Verovatno je Marija i to udesila. Pa smo, izme|u zaloga - ja, mogli da razgovaramo. Interesovala se za moj posao i kakosam po~eo time da se bavim. Objasnio sam da sam oduvek è-leo da ne{to sam napi{em. Da stvorim ne{to svoje. No, ispalo

je da nisam imao ba{ dovoljno talenta, ali da ga je bilo tolikoda sam mogao uspe{no da prevodim tu|e radove. I tako jeostalo i danas. Nasmejala se i kazala da je i ona iz istog razlogazavr{ila turisti~ku {kolu: volela je da putuje a nikada nije imaladovoljno novca. Sada radi u jednoj agenciji: zara|uje za ra~unei {minku. Pomislio sam kako to ve} znam, ali nisam ni{ta re-kao. Ipak, nasmejao sam se na onu dosko~icu. Onda smo se vra-

tili hrani. Svi smo jeli odmereno, samo je Uro{ nekako alavousisavao hranu. Kao da mu ne pobegne. I obave{tavao nas sva-ki put koja mu je ~a{a pi}a po redu. Marija nas je ljubazno nu-tkala svim i sva~im. A mi se nismo ustezali da izvoljevamo. Ma-lo kasnije, povela se za stolom polemika oko vina koje treba pitiuz jagnjetinu. Jer raspolagali smo jagnjetinom uz jo{ nekakveprelive: zavideti se jedino moglo na{em preimu}stvu. Uro{ jeinsistirao da to mora biti belo vino, a Boris je dozvoljavao obemogu}nosti. Zatim je Uro{ mene pitao {ta mislim, koje trebada bude. Crno ili belo? Odgovorio sam da ~ovek treba da sedrì jednog pi}a koje je prethodno odabrao. Da ne treba da me-{a. A on je kazao da je to pravi odgovor. I odista je tako i mi-slio. I uvek se sluì propisno ohla|eno, dodao je. I uvek se

25


26/194

sluì propisno ohla|eno! Ja sam brzo zavr{io, jer, zbog sve vo`nje, nisam imao neki apetit. Uglavnom sam samo otaljavao,

mrljave}i vilju{kom po tanjiru. Ali prijalo mi je pi}e. Zatraìosam od Borisa pepeljaru, a on je doneo neku kristalnu, vi{eukrasnu. Mislim da se Mariji nije svidelo {to sam po~eo dapu{im za stolom. Dok oni jo{ jedu. Nije ni{ta kazala, ali takav sam utisak stekao. U dokolici, sabiram u zbir broj kop~i na Ivi-noj haljini. Iznos je: {est. Poèleo sam onda da dospem jo{ ma-lo kafe, ali, video sam da bokal sa kafom ko za inat stoji skroz

na drugom kraju trpeze. Posle je Boris podigao ~a{u da na-zdravi u ~ast novih prijateljstava i uspe{nih poduhvata. U jed-nom trenutku, dok je to radio, namignuo mi je. A ja sam ra-zumeo {ta time misli. Mada mi je bio ~udan, poput osobe kojusam upoznao pre pet minuta. Zatim, i mi smo podigli svoje~a{e, i kazali smo: @iveli. Olja, koja je, tako|e, bila zavr{ilasa jelom, zamolila me je za cigaretu. Da sad ne ustaje. Posluìo

sam je i odgurnuo pepeljaru ka njoj. A ona je, odbiv{i kolutdima koji se na svom putu brzo obezbojio, rekla: Hvala. Ne-kako joj nije pristajalo to ime. Olja. Pre bih rekao da se zove Anaili Jelena. Sasvim sigurno Vesna. Dok je, recimo, Ivi pristajaloda se tako zove. Iva. Ni na sekund nisam posumnjao da bimoglo biti druga~ije. Niti je moja uverenost u neizbe`nost ve-zivanja ba{ tog imena za njenu li~nost, ustupila mesto bilo ka-kvom promi{ljanju ili razmatranju. Pomislio sam: Tako izgle-da osoba koja se zove Iva. U svakom slu~aju, gozba se odvijalapo protokolu i ulazila je u zavr{nicu. Uro{ je ne{to zaustio, alinije kazao, jer je ba{ bio gutao jedan ove}i odgrizak. Kada ga je, u slast, sasvim progutao, pitao je da li nas interesuje kakosu se Boris i on upoznali. Ja sam rekao da nas interesuje, a on

26


27/194

je zapodeo da pri~a. Govorio je nadasve bajkovito, daju}i svemuna zna~aju. Ali ne bez smisla za vo|enje pri~e. Bilo je to u nje-

govoj kancelariji, na zakazani sastanak. Boris se, nose}i portfo-lio sa svojim radovima, pojavio u predvi|eno vreme. Konkursza mesto asistenta glavnog arhitekte raspisan je pod sloganom:@elimo ambiciozne i kreativne mlade ljude Da li si takav? Ku- lovski. Al neki stru~njak je to smislio, prokomentarisao je zasebe. Uro{ je ve} bio upoznat sa stvarala{tvom Borisovog oca,koji je bio ime za sebe, ali ~ije je delo, po njegovom mi{ljenju,

pripadalo pro{losti. Znamo ve}. Tada se okrenuo ka Borisu i pitao ga da li se ljuti. Nipo{to se ne ljuti i slobodno moè da na-stavi. Stoga, nastupio je maksimalno uzdràno i mislio je, akoi mali isto crta, ni{ta od saradnje. No, ispalo je da su crteìbili upravo ono {to mu je i trebalo. Osim toga, visoko je cenioBorisov projekat gradske eko-ku}e. Ostalo je bilo samo da mupostavi jo{ jedno pitanje. I ako odgovor bude ta~an, primljen

je. Da li zna kako se pravi malter? Boris ni{ta nije ~ekao i kaoiz topa je ispalio odgovor: Me{anjem kre~a, peska i vode. I,naravno, bio je primljen. Dalje, po~eli su da sara|uju i da sesve vi{e zbliàvaju. Pecanje, karte tenis. I otprilike, to je ono{to je ispri~ao, samo mnogo podrobnije. Te kako je Boris togdana izgledao, {ta je imao na sebi, pa kako su suprotstavljali po-glede, {ta su pili, kako ga je posle drào u neizvesnosti i ostalo.

Po{to su svi zavr{ili sa jelom i po{to smo jo{ malo izgusti-rali, vratili smo se u dnevnu sobu. Pri prelasku, ugledao samzidni sat i spazio ta~no vreme, ali je meni delovalo da je nekodrugo vreme. Boris je pustio muziku i to je unelo potrebnu pro-menu: vi{e se nije ~ulo kada bi neko, iz dosade, {mrknuo ili ka-da bismo svi za}utali, a i mirisi su postali potmuliji. Pitao je ko

27


28/194

je za to da mu napravi jedan od njegovih koktela, mo`da. La-skao je njihovom kvalitetu. Uro{ je kazao da }e on po{tovati moj

savet i da ne}e me{ati pi}a. Ne bi hteo neko neèljeno dejstvo.Boris mu je na to odgovorio da, eventualno, neèljeno dejstvomoè samo biti da dobro spava{. Ipak, Uro{ i ja smo i dalje zlo-upotrebljavali onaj viski, a devojke su pile maraskin: neki likerod tre{nje. I{lo nam je ko na traci. Boris je pak za sebe napravioneki koktel zelene boje. Stajao je tako i gledao kroz ~a{u nakon{to bi otpio gutljaj. Ponovio je radnju nekoliko puta, a onda je

u koktel ubacio maslinku. Marija je malo potom iznela tortu, a ja nisam mogao da je probam. Sama ju je napravila, pohvalilase. Znam samo da je Olja, koja je tortu jela, zatraìla recept, pasu njih dve ne{to pri~ale. Videlo se da ih to uveseljava. A i Iva je posle kazala da je kola~ lep. Povodom toga, setila se kako je kao mala pojela ukrasne ruè sa ro|endanske torte i razbo-lela se na nedelju dana. Ona je bila ta {to voli torte. Svi su se

àlili da su se prejeli, a ja nisam imao tih problema i, u nekuruku, osetio sam se krivim zbog toga. Ali naprosto, tako je bilo.Ipak, bez obzira na to, kada su malo predahnuli, svi su jer jeslavlje i takva je prilika zaigrali. U stvari, prvo je Uro{ zgrabioOlju, pa su im se i Boris i Marija pridruìli. A na kraju, bilo jeglupo da Iva i ja sedimo, pa smo i mi ustali. Bili su neki brzi ri-tmovi i, u su{tini, samo sam se batrgao u mestu. A Iva je biladaleko. Trebalo je videti kako je Uro{, onako trom, zanosio svojim pihtijastim stomakom. Ina~e je prvo i{ao stomak, pa tekpotom on. Kada bi mu se Olja pribliìla, samo bi je bacio od se-be. Ipak, devojke su, spretno lome}i kukove, lepo igrale. Ne mo-gu da kaèm ni da je Boris bio lo{. Po{to smo iznova seli, vi{eniko nije imao èlju da igra. Svi smo brè-bolje dograbili svoja

28


29/194

pi}a da ugasimo è|. Iva, koja ina~e nije pu{ila, zatraìla mi jecigaretu. Dao sam joj. Brzopleto je povukla prvi dim i zaka{ljala

se do suza. Potap{ao sam je po le|ima. Uprkos tome, nastavila je da duvani. Pu}kala je, zapravo, i lagano izbacivala dim po-smatraju}i kud }e da ode. Traìla je da je nau~im da pravi ko-lutove dima. Sme{na je bila tako sa cigaretom. Mislim da se po-malo bila napila, jer {to god da sam govorio, ona se smejala.Smejala se bez glasa, kao pantomimi~ar. Svaki put bi joj se okoo~i ju ocrtale sitne bore. I jagodice bi se podigle na crvenim

obrazima, kao da je upravo ne{to sakrila u ustima. A malo~asme je ~ak i, {ale radi, uhvatila bila za mi{icu. I sam sam se sme- jao, ali mi je posle bilo bezvezno. U jednom trenutku, Uro{ jene{to {aputao Olji na uvo, a ona je zatim kazala da je on, pa-metno, do{ao na jednu od svojih velikih ideja. Onda nam ju jesam saop{tio. Ukratko: ako smo raspoloèni, moèmo, svi ko-liko nas ovde ima, da se organizujemo za jedan izlet na planinu.

Mislio je na onu koju sam, kada sam ve~eras prispeo, ugledaona ulasku u grad. Jedan njegov prijatelj vlasnik je hotela nanjoj, i uz to bismo dobili i poseban tretman: muzika, pi}e, sve.îsto da damo sebi malo odu{ka. Svi smo kazali da smo ra-spoloèni, a i Iva je na kraju rekla da pristaje. Samo nekakopreko volje, po{to smo se svi ve} saglasili. Uro{ je onda dodaoda, eto, to ne mora da buda ba{ sutra, moè za recimo dva dana,dok se svi malo odmorimo. I na tome smo ostali: da koliko zadva dana, svi zajedno, odemo na izlet na planinu.

Kada je do{lo pred pono}, napravili smo se kao da je ponovoNova godina, pa smo jedni drugima, nakon odbrojanih posle-dnjih deset sekundi, ~estitali. Izljubili smo se ponaosob. Zatim

29


30/194

smo iza{li napolje. Mese~ina je oblivala no} slapovima pro-zra~nosti. Vidljivost je bila potpuna. îtavo sazve`|e svetluca-

lo je gore na nebu. Jednoobrazan vrt ispunili su zvuci petardii varnice prskalica, a gruvalo je i svuda u daljini. I raspr{ivalose kroz ustreptali vazduh kao promukli udari tek zahuktalihtalasa. Jedna ùta raketa padala je pravo na nas pre nego {tose ugasila. Pre nego {to se skupila u ta~ku i i{~ezla. Devojkesu èlele da bace po petardu. Uro{ ih je ~ikao koliko dugosmeju da ih drè u ruci po{to ih kresnu. Marija je prihvatila

izazov, ali se odmah upla{ila i bacila je petardu {to je mogladalje. Na kraju je data petarda omanula i nije ni pukla. Ja samse brzo vratio unutra, jer sam bio zaboravio cigarete. Na{aosam ih kraj svog tanjira. Odmah sam zapalio. Trpeza je sada,onako napu{tena i zatrpana ostacima hrane po posluàvni-cima, uma{}enim salvetama i polupraznim bocama, delovalatu`no. Mahinalno sam zazvi`dao jednu melodiju. Jednu me-

lodiju koju ~esto imam obi~aj da zvi`dim. Me|utim, desio mise maler. Malo pepela mi je palo na pod. I, umesto da ne{touradim, ja sam ga samo patikom utrljao o parket. Dok samusput sipao pi}e, primetio sam da je i Iva u{la. Stala je krajprozora, i dalje prou~avaju}i {ta se de{ava u dvori{tu. Kradomsam je posmatrao. Svetlo stone lampe nesta{no se igralo ponjenom licu, daju}i joj nao~it izraz dostojan trenutka. Pa je,negde iza pramenova, u njenoj kosi, nestajalo. Okrenula se inapravila jedan korak. îtava njena figura do{la je do izraàja.Uputila mi je mio pogled, i tada sam joj pri{ao. Skinula je na-o~are, ali joj se izraz lica nije promenio, niti su joj se o~i pogu-bile. Usredsredile su se na moje usne, ~ini mi se. Kada je rekla:Poljubi me, nisam je ozbiljno shvatio. Sam ~in bio je, done-

30


31/194

kle, u neskladu sa tonom u njenom glasu. U smislu iskrenosti.Izgovorila je to jednoli~no, gotovo bezose}ajno. Kao ne{to {to

se podrazumevalo, ne{to {to je, sigurno ve} dugo, dràla zatakvo. Ali ipak, uzev{i njen ushi}eni dah, u~inio sam to. Osetiosam ukus nane u ustima. Poèleo sam da nestanem. Ona jedvada je disala. Bila je sva u mom naru~ju. Ostali su se, malo zatim, vratili u ku}u, ali nisu videli kada smo se poljubili. Ipak, videlisu da smo se izdvojili nasamo. Tada nijedno od nas nije ni{tagovorilo. Jednostavno, nije bilo potrebe: tela su govorila sama

za sebe. Samo smo se dràli. I nije nam bilo te{ko da se gle-damo u o~i. Upustili smo se, takore}i, u romantiku. Bliskosti,ne`nost i tako dalje. Pomakao sam joj bretelu haljine i pomiri-sao joj koù na ramenu. Mirisala je na ~isto. Poloìo sam oru-`je pred zadovoljstvom. Ona je igrala ulogu muze. Poisto ve}e-nu u mojoj glavi sa istinom i ~edno{}u. Ne znam koliko smo vremena tako proveli, ali nije bilo kratko. Hteo sam onda da joj

ispri~am jedan dobar vic. I po~eo sam. Ali nisam mogao da sesetim kako ide sve po redu. Vic sam ~uo u autobusu. Kondukterga je pri~ao voza~u, ustima punim ~okoladne bonìte. Nije ma-rio za diskreciju i ko je hteo mogao je da slu{a. Ali, eto, sad nemogu da se setim. Ipak smo se smejali. Glupirali smo se, u su-{tini. Re~ po re~, razgovor se dotakao mojih planova. Pitala jekoliko dugo ostajem u L-u. Rekao sam da nisam, ni{ta odre-|e no, planirao. Da mogu da se zadrìm. [to se mene ti~e, tu jeceo januar. Trideset trideset i jedan dan, koliko ve} januar imadana. A posle Kazala je da u tom slu~aju moèmo da se vidi -mo sutra, zar ne. Rekao sam da moèmo. Jo{ smo se dràli. Ima- la je lepe prste. Istovremeno ènstvene i detinje. Uporedili smo{ake. Moja {aka je bila za nokat duà, ali je i njena bila duga-

31


32/194

~ka za ensko. Svi|alo joj se kako ne znam da kaèm slovo R,pa me je terala da izgovaram re~i u kojima ga je bilo. Kada mi

je dosadilo, samo sam prestao. Zanimalo ju je onda da li verujem u ljubav na prvi pogled. Odgovorio sam da verujem kad sedesi. @elela je ne{to da doda, ali je samo kazala: Ni{ta, ni{ta.Ja nisam èleo dalje da insistiram. Ali je ona ipak dodala kako je ~itavo ve~e imala ose}aj da me ve} poznaje. I da je bila ono{to jeste. Mislim da sam tad zevnuo. Ili je Iva prosto primetila:Umoram si, je l da? Onako, jesam. Dobro bi mi do{ao krevet.

Zatim, vratili smo se a ostali su nas zafrkavali. Iva se malozajapurila, a ja nisam imao {ta da kaèm. Htela je da krene. IUro{ i Olja su polazili, pa su se dogovorili da je oni odbace. Uhodniku sam Ivi pridrào jaknu. Jo{ jednom, svi smo se pozdravili, pa su oti{li. U{li su u Uro{ev crni dìp sa zatamnjenim sta-klima. To~kovi vozila su se zavrteli poput propelera aviona.Farovi su sevnuli u mraku. To je sve. Vi{e ni{ta nisam primetio.

Znam jo{ samo da sam sputanim koracima po{ao za Borisomnegde na sprat, da mi pokaè sobu. Sve vreme, ne{to je tru}ao,ali ga ja nisam slu{ao. Mislio sam kako se jedan obi~an dan,ko ji nije obe}avao, izrodio u ne{to sasvim drugo. Ne{to neo~e-kivano. I ta gotovo ~injenica obradova me. Onda je i on oti{ao,a ja sam se sru~io na krevet i ispruìo se koliko sam duga~ak.

32


33/194

Kada sam se probudio, dan je ve} bio odmakao. O~i su mi gle-dale u ùto-narandàsti, jarki baldahin iznad kreveta. Njegovaprozirna senka obasipala je suprotan zid. Tek sada sam ga pri-metio. Presijavao se na kosini kraj prozora, kroz koji dopireopojna i ìva svetlost. Sada sam primetio i da soba, u koju samsme{ten, vi{e li~i na hotelsku. Videlo se da u njoj niko ne bora-

vi. No, to mi nije smetalo da se jo{ malo izleàvam. Glava meni je puno bolela. Nekoliko trenutaka brzo je proteklo u neka-kvom razmi{ljanju. Mislio sam na Ivu. I na to {ta }e danas da sedesi. Onda, kada je postalo nepodno{ljivo dalje leàti, ustao samda se obu~em. Ko{ulja je vonjala na duvan i na pro{lu no}, pasam je zamenio. Sasvim sam se spremio, pa ipak, nisam odmahsi{ao, jer nisam znao da li su i ostali budni. Zato sam, na otvo-renom prozoru, stao da ispu{im cigaretu. Vazduh je bio prijatan,i mogao sam da osetim kako mi ispunjava plu}a. Bilo je osetnotoplije nego ju~e i rominjalo je iznad zabata. Pepeljasta golu-bica gugutala je presami}ena na spoljnjoj prozorskoj dasci iotperlijala je u nebo. Mrazom izvajane ledenice visile su o ivicukrova, gotove da padnu. A sunce se britko odbijalo o povr{inu

33


34/194

snega, pravo u o~i. Gledao sam vedre obrise predmeta po dvo-ri{tu, pa sam se ponovo izgubio u nekim mislima. Sve je, jo{

uvek, bilo belo. Kada sam pomislio da sam se dovoljno dugozadr`ao, da sam ubio neko vreme, si{ao sam.

Imao sam sre}e da zateknem Mariju i Borisa u kuhinji, kako prave doru~ak. Marija je ba{ cedila pomorand`e i ponudilame je jednom ~a{om. Uzeo sam i popio je gotovo naiskap. Ona je pokupila par~i}e kora i pore|ala ih na rebra radijatora da pu- ste sok i zamiri{u. Posle smo neobavezno razgovarali o koje~e-

mu, a Boris je jo{ stavio i kafu. Marija mi je rekla da je Iva ra-ni je zvala, ali ja sam jo{ bio spavao. Ako }u da joj se javim, njenbroj ostavljen je na ceduljici pored telefona, u hodniku. Nara- vno da ho}u. U stvari, bolje da odem odmah, dok Boris jo{ nijeskuvao kafu, pa kad zavr{im, mogu natenane da je popijem.Skliznuo sam u hodnik, zatvoriv{i vrata za sobom. Tu sam,pored telefona, zaista, na{ao ceduljicu sa njenim imenom i {e-

stocifreni broj. Okrenuo sam ga a telefon je dugo zvonio. Ve}sam pomislio da je nekud iza{la, kada je, posle ne znam kogzvona, podigla slu{alicu. Glas joj je, hrapav i dublji, sada biodruk~iji. I pomislio sam da to, uop{te, i nije ona. Ipak, nastaviosam razgovor. Pri~ali smo o svemu, i kako se sino} provela. Ponjenom mi{ljenju, ve~e je bilo divno. A meni je, zbog one pro-mene u glasu, bilo te{ko da joj poverujem. U svakom slu~aju,dogovorili smo se da se na|emo na nekom mestu koje sam za-pisao, i tako smo zavr{ili razgovor. Kada sam posle sa Borisompio kafu, kazao mi je da je to centralni gradski trg. Samo, bezpredstave o ta~nom vremenu, nisam ni bio svestan da je to zapola sata, kada treba da se na|emo. Boris je rekao da nemam{ta da brinem. On }e da me odbaci kolima i tamo smo ~askom.

34


35/194

Pomislio sam da je u pravu i da ve}ina ljudi brine i onda kadaza to ne postoji nikakav stvarni razlog. Jo{ sam uspeo i da se

obri jem. I pritom, posekao sam se dva puta.Dok smo se vozili, kako bih sklopio kakvu-takvu sliku u

gla vi, se}ao sam se kuda smo sino} pro{li. Ali ubrzo, izgubiosam se u novim ulicama i nepoznatim ~etvrtima. Kada smo sti-gli u centar, tramvaji su i{li dovoljno sporo da su pe{aci moglinespretno da prelaze sa stajnih ostrva na drugu stranu. Malomi objasniv{i okolinu i gde ta~no treba da se na|em sa Ivom,

Boris me je ostavio na dogovorenom mestu. Jo{ smo rekli dase, u toku dana, ~ujemo u vezi sa sutra{njim izletom, pa seodvezao.

Prostrani trg oivi~en je, sleva, starim dvospratnim zdanjima uporetku, celu desnu stranu grani~i golema zgrada izrazitogpro~elja, a u sredi{tu je katedrala. Ona je u prete`no gotskom

stilu, zavojito uklesanih ni{a koje ~uvaju granitna poprsja, sa{iljcima {to streme uvis i bordo-zelenim vitraìma u izlomlje-nim polulukovima. Hladna i o~aravaju}a, dominirala je pro-storom. Ve} su padale duguljaste senke a sneg je sada kopneo,i kao da se sve trglo: stari oluci su dobovali a psi su se ponovo vukli unaokolo. Ptice su nadilazile visoko iznad krovova, i nisuse spu{tale na gnjecave plo~nike i gole listopade. Neki se or-kestar, verovatno tek sad se vra}aju}i sa pro{lono}ne svirke,kao da poljem predvodi seosku litiju ili ispra}a kakvog jadnikai nesretnika, skru{eno teturao trgom u mimohodu: tu je basi-sta, psuju}i taj ogromni instrument na svojim le|ima, zaosta- jao za ostalima. Oìvljavali su i oki}eni izlozi radnji iza te{kopodignutih àluzina, dok su crta~i izneli svoj pribor i na {ta-

35


36/194

felaju uzimali popodnevne skice. Prozori su bili ~esto otvarani,kada bi se, prostiru}i ve{, plahovite ~ar{ave {to ~as otvore ~as

zatvore kao ~etkicom izmazano nebo, na njima pojavljivaleène namr{tenog ~ela ili neki mu{karac koji bi, nalak}en una-pred, {iroko otvaraju}i usta, samo zevao tako da mu se dahmogao videti na, jo{ uvek, prohladnom vazduhu. Ili bi pozna-nici, prepoznati me|u prolaznicima, istupali razmenjuju}i ~e-stitke i èlje za sre}nu Novu godinu. Opet, neke su ène, sa ru-kama na bokovima, stajale kraj dovratka spremne da krenu.

Sa smelo no{enim, ispod mantila, elegantnim haljinama. Po-zor svih, u jednom trenutku, izaziva najava za cirkus, koja se,unjkavim glasom sa megafona kola u pokretu, pronela trgom.No ubrzo, svi su se vratili svojim prethodnim aktivnostima.

A van svega toga, i dalje smeùrana, sa nebom kao svojimpokrovom, po~ivala je planina ubedljivo nadma{uju}i okolinu.

Onda mi je pri{ao mlad par, i pristojno me zamolio da na-

~inim njihovu fotografiju. Izgledali su sre}no i bio sam rad daim u~inim. Sve je ve} bilo name{teno, i trebalo je samo stisnutina dugme. U prikazu objektiva hvatao sam dosta od trga, kate-dralu u pozadini i njih dvoje pored, tu postavljene, velike novogodi{nje jelke sa busenom. ekao sam jo{ samo na trenutakkada ne bude previ{e prolaznika. Zatim sam okinuo. Zahvalilisu i predloìli da i oni, za uzvrat, naprave moju fotografiju, kojubi mi posle poslali po{tom. Rekao sam da, zbog nekih kompli-kacija, ne mogu sa sigurno{}u da im dam adresu svog narednogboravi{ta, i da bi bilo glupo da se izlaù beskorisnom tro{ku.A u stvari, samo nisam voleo da se fotografi{em. Ni{ta im nijebilo jasno, ipak, prihvatili su takvo moje obja{njenje i jo{ jed-nom mi zahvalili. Uto, ugledao sam Ivu. Kora~ala je, stasita,

36


37/194

me|u svetom koji se grabio. Kosa joj se zlatila i padala je nakarirani kaputi} sa krznenim okovratnikom. Kada je pri{la,

samo ovla{ joj dodirnuv{i usne, poljubio sam je. Ostavila je mi-ris finog parfema u vazduhu, a na licu je imala drag osmeh. Pre-{la mi je dlanom po sveèm i glatkom licu. Primetila je one po-sekotine od brijanja i, ènski bri`no, kazala da moram dabudem oprezan s brija~em. Mislila je dalje, kako je dan lep, daodemo da se pro{etamo parkom koji se nastavlja na trg, pa kadmalo promrznemo, moèmo da svratimo negde na ~aj. Tako

smo i uradili. Po{li smo naj{irom ulicom koja je vodila od trga.Sa strane, sporedne uli~ice, iz kojih su se neretko ~uli nehoti-~no jaki glasovi, kao jauci, neprestano su se ulivale. Kao i ljudi,~ija je tamo-amo, navrat-nanos kretnja donosila karnevalskuatmosferu.

Nakraj ulice, zaista smo u{li u park. Uplovili smo pravome|u sve one pogurene i po{tapljene starce, ène s kolicima,

rolera{e, druge parove, prodavce kokica i {e}erne vune, me|u{ahiste i kibicere, klovnove la`nih osmeha, one {to tu do|u samo da pro~itaju novine i razne druge. I{li smo kao pravi par,zagrljeni, no{eni nekim postoje}im ritmom. Deca su gazila lo-kve rastopljenog snega, i zami{ljala da se prskaju na fontanitako {to bi ru~icama zapu{ila cevi, a kada bi pritisak narastao,pu{tala bi vodu napolje. Mladi su ipak posedali na vla`ne klu-pe. ista~i su, mlate}i duga~kim {tapovima sa metalnim kuki-cama na vrhu, uspe{no izlazili na kraj sa plasti~nim kesamazapelim u kro{njama drve}a. Pecali su ih i trpali u pletene dà-ko ve. Sa grana je, tom prilikom, opalo pet-{est zaostalih ùto-mrkih listova iskrzanih ivica. Pokupio sam jedan od njih i po-klonio ga Ivi. Dràla ga je na dlanu i sme{ila se pre nego {to

37


38/194

ga je bacila. Dok smo prolazili, pokazala mi je gde bismo moglida svratimo na ~aj. Tada sam shvatio da, kada to kaè, ona

stvarno misli na ~aj. Onda smo sreli neke njene prijatelje: sre-dove~ni par sa devoj~icom koja se sve vreme krila iza o~evogkaputa. Lutka u devoj~icinom naru~ju svirala je neku veselude~ju pesmicu. Rukovali su se ljubazno. Razmenili su re~-dve,onako, uobi~ajeno, a Iva me je predstavila kao svog prijatelja.Kada su posle oti{li, pitala je da li razumem za{to je tako u~i-nila. Odgovorio sam da razumem i vi{e o tome nismo raspra-

vljali. I dalje smo i{li nagore. Korenje nekih stabala, na pojedi-nim mestima, ispucalo je plo~nik, a iz zemlje su virile njihovenabrekle ìle koje su im, jo{ uvek, donosile ìvot. Pa ipak, bilo je dovoljno da ih ~ovek, kojim slu~ajem, izgazi i prese~e ih. Izne-nada, negde u daljini, hrpa papirnih zmajeva zasula je nebo.Kovitlali su rebrastim repovima dok se ne bi dokopali bezbedne visine na kojoj su se odràvali. Izabrali smo po favorita koji }e

se vinuti najvi{e, ali je posle bilo te{ko razaznati ih. Nesebi~nosam priznao da je njen favorit pobedio. Nije imala ni{ta protiv.Povukao sam oroz palcem i upucao ga pi{toljem mojih prstiju.Puf, jednim metkom. Ali nije pao. Izvetrio je u visini i svetlostikoja ga je u na{im o~ima prosvetlila do nepostojanja. Kadasmo stigli do vrha, gde su se igrali sportovi i klizalo se, okrenulismo se. U povratku, svratili smo na ono mesto.

Bilo je dupke puno i bila je puka slu~ajnost da su, ba{ tad,dve ènske osobe ustajale. Jedna sme|okosa dama ogrnutabundom i jedna devojka. Pomalo su li~ile, i pomislio sam da nisu majka i }erka. I obe su imale napadno isturene vilice, koji-ma }e se, mislio sam, kada ostare, pripisati pridev mu{ke. Zaslu-gom moje dovitljivosti, preduhitrili smo ostale. Ugrabili smo

38


39/194

sto za dlaku ispred horde {kolaraca. Ugodno sme{teni, naru~ilismo neke ~ajeve. Prave pravcate. U stvari, ona je naru~ila, pa

sam i ja, jer mi je manje-vi{e bilo svejedno, u~inio isto. âj jeispao kiselkasta vo}na me{avina. Lipton u staklenoj {olji. Danam pobolj{a aromu Iva je sipala {e}er s primesom cimeta.Uzela je kocku vi{ka i topila je u ustima. Na ra~unu sam po-gledao koliko je sati. Kasa je, pri primanju narud`bine, zabele-ìla ta~an trenutak: 13:23. Zasladili smo se ~ajnim koluti}ima.Bili su zarazni i pojeli smo skoro pola pakovanja od osamsto i

kusur grama. Vreme se kroz staklo ~inilo tmurno. Iva je dràla{olju van tacne. Opu{tena, u razgovoru, upitala me je da li mise nekad ~ini kako ìvot moè biti sasvim prijatan. Kazao samda je to nesumnjivo i da, ponekad, zaista zna da bude takav.Da, zaista, prokomentarisala je moje re~i. Vrtela je ka{i~icompo {olji, tako ravnomerno i tako staloèno. Za potpuni uìtakpotrebno je strpljenja. Da {e}er upije ~aj, ili da ~aj upije {e}er.

Jedno od ta dva sigurno. Sa susednog stola sam na trenutakpozajmio jutro{nju {tampu i pogledao vremensku prognozu.Novine su i za sutra najavljivale lepo vreme. Zapalio sam ci-garetu i ne znam {to, odmah, poèleo da zapalim jo{ jednu.Ponudio sam i nju, ali sada, nije htela. Premda je zatrpavalapepeljaru svime ~ega je uspela ma{iti se kao pravi nepu{a~ jedan. Pohvalila je zatim moju odevnu kombinaciju kaputa ipatika. To je jako moderno. Uveravao sam je da je u pitanjunesporazum, da mi moda nije bila cilj i da sam oduvek nosiopatike uz kaput. Iz kaputa prakti~no ne izlazim a patike nosim jer mi je u njima udobnije. Uostalom, i patike i kaput imam ve}neko vreme i oni svakako nisu hit sezone. Odavno su odsluìlisvoje. Svejedno je moderno. Nije je mrzelo da re~enicu ponovi

39


40/194

jo{ dvaput. Onda smo malo porazgovarali o Mariji i Borisu.Marija je njena jako dobra drugarica. Pravi prijatelj. Tada sam

spazio da danas ne nosi nao~are. Pitao sam je o tome. Zafrka- vala se kako je htela da mi bude {to lep{a. A i nije da ba{ za to-liko ne vidi. Konobar je predavao smenu i do{ao je da naplati.Izvukao sam nov~anik i propisno zaokruìo iznos. Neki debe-loguzi ~ova, vi|en za karikaturu na preparatu protiv mr{avosti,ispolivao je pantalone crnim vinom i nao~igled svih uskliknuoda boga nema. Jer da ga ima ne bi dozvolio da on tako upropasti

svoje najbolje pantalone. Ne bi dozvolio da dobar i po{ten ~o- vek pati. Da li od besa, tek, na desnom obrazu izbila mu je ko-privnja~a. Crveni lokvanj srd`be. Uzalud su se konobarice salvetama sjatile oko njega umiruju}i ga i daju}i mu savete kakoda skine fleku. Boga nema. Na stolu sam na{ao vodi~ kroz gradi gledao gde bismo slede}e mogli da odemo. Bilo je dosta prigo-dnih de{avanja, me|utim, ni{ta nas nije stvarno zaintereso-

valo. Za svaki slu~aj, sakrio sam vodi~ ispod kaputa, da se na|eako nam kasnije zatreba.Kada smo iza{li, palo joj je na pamet da mo`da odemo na

jezero. Uostalom, nije ni daleko. Ako uhvatimo autobus, prili-~no je blizu: na tri stanice odavde. Mislio sam, dan je jo{ uveklep, i za{to da ne. Ni{ta nas ne ko{ta da probamo. Krenuli smo.Sunce je, probijaju}i se kroz gvozdene stubove nekakve ogradekoja nas je zdesna pratila, dolazilo u jakim bleskovima izne-nadnim i trenutnim gotovo zaslepljuju}im. A prolaznici kojisu nam i{li u susret, mogli su se razaznati samo po izvesnim pokretima. Uobli~enim ùrbom i nestrpljivo{}u. Ponekad bi opetbilo te{ko odrediti da li to idu ka nama ili se udaljavaju od naskora~aju}i u istom smere. I onda bi isko~ili iz kovrdàve pro-

40


41/194

zra~nosti, tu, nama pred nosom. Stigli smo na malu stanicu, aIva mi je objasnila da autobus koji ~ekamo saobra}a na svaki

sat, od centra do jezera, i prema njenoj ra~unici, sada bi tre-balo da nai|e. Oglasni paravani ~ekaonice u staklu bili su oble-pljeni uveli~anim nalepnicama bar kodova proètih natpisom IDENTITET. Sme{ni ~ikica sa cegerima pija~nog povr}a izvi-rivao je svaki ~as na ulicu raspituju}i se da li je pro{la ~etvor -ka. Ubrzo, zaustavio se autobus sa slikovito istaknutim talasi-ma i bodro ofarban, i mi smo u{li u njega. Iz {tosa, nismo platili

karte. Iva se bojala da ne budemo uhva}eni i stezala me prezno- jenim dlanom. Bila je spremna sve da prizna i da ide pravo uzatvor. Vo`nja je trajala jo{ i kra}e nego {to sam mislio. Stiglismo, takore}i, nenadano. A ~itavim putem, Iva je sedela a jasam se drào za rukohvat.

Jo{ izdaleka, videli su se retki pecaro{i po rubovima je-zera, u hladu, kako zabacuju svoje {tapove ili zateù pra}ke sa

hranom, i ljudi na peskovitom delu obale. Najpre smo kejompro{etali jednu celu duìnu, a kada smo se vra}ali, primetili smokako se sunce pritajeno probija kroz {ume naspramne obale,pro{arane belim vezom ukr{tenih brezovih grana, i kako im, u visini, daje vo{tan i sanjiv izgled. Kora~ali smo uz samu ivicu,a voda je bila bistra, i mogli smo da vidimo kako se grozdovitrave blago povijaju u pli}aku. I kako pojas priobalja opasavajukrhki ostaci potamnelog leda. Na sredini jezera, otvarali su se viti~asti talasi, poput otkosa na zarasloj livadi. Njihov svetlosniodraz milovao je tamu borovih kro{anja. Na pristani{tu su dì-gljale skvr~ene {ibljike za vezivanje plovila. Ruski hrt je sa gaz-dom istr~avao stazu. Spasila~ke kule zvrjale su prazne. [eta ju- }i tako, omot ~okolade mi se zalepio za |on patike i Iva je

41


42/194

zgazila na njega kako bih ga skinuo. Tada sam osetio kako jojtelo pulsira. Osetio sam da je stvarna osoba. Sa navikama i ube-

|enjima. ôkolada je bila sa le{nikom i suvim gro`|em. Zgu-`vao sam omot da ga bacim, ali nisam mogao da na|em korpuza otpatke, pa sam ga stavio u dèp. Posle smo pre{li na deoobale gde je bilo vi{e naroda, i gde je pesak lepo pucketao podnogama. Eto, to je samo pucketanje peska. Ali u rukama maj-stora, ono je kon~erto za violinu i orkestar. Tu`na melodija nacrnim dirkama ra{timovanog klavira. Sva je muzika u prirodi.

Ina~e ne bi postojala. A majstor je pronalazi. Neka deca su, lo-me}i par~i}e hleba i bacaju}i ih na par koraka od sebe, hranilagolubove. Iva je poèlela da i mi to radimo, pa sam pri{ao jed-nom de~ki}u, koji mi je, u svetloplavoj jaknici i sa nekakvomberetkicom na glavi, li~io na mornara, i zatraìo mu malo hle-ba. Dao mi je pozama{no par~e i ~ak je hteo da ode do rodite-lja, gore na terasu, i donese jo{. Kazao sam mu da je ovo ve}

sasvim dovoljno, i zahvalio mu se. Isprva, ~inilo se da golubovi,gotovo bez straha, sle}u po svoj komad. Ipak, kada sam kasnije, ~u~e}i, uspeo da im se pribliìm, njihove sitne o~i nisu mi- rovale.

Zatim smo, bacaju}i kamen~i}e, pravili kru`nice po povr{ini jezera. Krugovi su se lagano {irili u tananim naborimakoji su, brzo potom, nestajali zategnuti u povr{inu jezera. Pasmo se trudili da ih bacimo {to dalje, na drugu stranu. Sad ve}i suvi{e toplo, bilo je vru}e u kaputu. Pa sam ga skinuo i polo-ìo na zemlju. Tako smo mogli da sednemo koliko-toliko bolje.Gledali smo u vodu i zlatasti odsjaj sunca po povr{ini: i{ao jekrakom od jedne do druge obale, po sredini, pa se kidao i nasvakoj obali ostavljao dva ùta tra~ka. Delovalo je umiruju}e,

42


43/194

vrlo umiruju}e. Voda se mre{kala pod naletom jata pataka imi smo ih posmatrali kako se, nekim gr~enjem krila, odvajaju

od nje. Vetri} je }arlijao {umarkom raspiruju}i sne`nu pra{inusa kro{anja. Tanke a duga~ke niti pau~ine nahvatale su mi sepo licu, a psi su se bacakali po malenoj uvali i kidali trsku. Ma-lo dalje, ~amac se lelujao slobodan. Nekakvim ~udom, nismomogli utvrditi kakvim, na grani porinutoj u vodu na kojoj jekao slepi putnik besposleno brodila jedna golu`drava svraka{ire}i perje u crni ki{obran, pro~i{}en odblescima svetlosti i

popra{en toplotom vazduha, bujao je pupoljak. Cvet na crnojpu~ini i belim talasima {to ga nose da se nasuka. Potkraj be-tonskih stepenica koje se spu{taju branom a dalje u vodu, oku-pio se svet. Neki su re{ili da se oku{aju u kupanju, a oni su toposmatrali. Gromade osen~ene grafitnim siluetama, golemespram sunca zaklonjenog njihovim le|ima, spremale su se.Prvo bi, onako raspojasani, utrljali vodu svud po telu, a po{to

bi se odvaìli, samo bi se zagnjurili. Izroniv{i iz jezera, uzelisu {to su mogli ve}i dah i slo`no zaplivali. Ustremili su se kadr venom splavu koji je nesigurno plutao nakalemljen na me-talne buri}e. U stvari, vi{e se nisu dali videti. Videlo se samokako se voda svakim narednim metrom izdiè cepaju}i se odmatice i kako se pra}aka poput pra{ine na drumu. Iva je ka-zala: Ve`baju za Bogojavljenje. A ja sam klimnuo glavom kaoda je tako. Do nas su dopirali nerazumljivi àmori razgovora vo|enih na terasi, i poneki povici mladih majki sa opomenomdeci kada se preterano pribliè vodi da se vrate na obalu gde je bezbedno. Vreme je neumitno teklo, a mi smo, odmetnuti,prepu{teni zaboravu, samo tako sedeli. Pogled mi je odlutaou prazno, a odmah zatim se izo{trio na Ivino lice okamenjeno

43


44/194

od spokojstva. Posle je po~elo da se smrkava, i ljudi su po~elida se rasturaju. Hteli ne hteli, upijali smo, naàlost, neznatne

ostatke jednog, moglo bi se re}i, savr{enog dana. Po pesku suse povla~ile be{umne senke i bledele su dok nisu isparile ni u{ta. Na nebu se sve vi{e i vi{e {irila tamna mrlja, uvla~e}i bojeu svoju jednolikost. U trenutku je sve poprimilo drugi izraz.Autobusi vi{e nisu i{li i morali smo da pozovemo taksi. Doksmo ga ~ekali, to vreme smo ispunili tako {to sam joj pokazaokako da sklopi {ake na uvo, pa da, njihovim naizmeni~nim otva-

ranjem i zatvaranjem, podraàva oluju. Shvatila je kako trebai kazala je da je kao prava. Kada je taksista stigao, traìli smoda nas odveze u centar. A iza nas su ostali: zadnji pogled na jezero dok ne nestane, miris plaè i neke ru`ne ku}e du` puta.

Ponovo smo i{li kroz kolote~inu. I{li smo brzo. Nije bilo nekogposebnog razloga za to. Valjda jednostavno nikako nismo mo-

gli da uskladimo hod, pa je to bio jedini na~in da hodamo upo-redo: da se kre}emo kao da beìmo. Najzad, nije bilo razlogani da tako ne ~inimo. Osim, mo`da, {to se sneg i dalje topio alapavica se hvatala po pantalonama i otpozadi kaputa. Ipak,samo smo i{li. Ponekad bismo se sudarili sa nekim od prola-znika, ali niko se zbog toga nije zaustavljao. Mu{karci su nosilikese u svakoj ruci, ili decu na ramenima. @ene su zastajale predizloge da se oglednu ili poprave {e{ir. Devojke su padale i sme- jale se, a mladi}i su morali da ih diù. Poneki Deda Mraz kojibi, vra}aju}i se sa neke priredbe, pro{ao, izgledao je umorno iravnodu{no. Ipak, kada bi spazio da ga neko dete radoznalogleda, uspeo bi da namakne skroman osmeh i da zavitla onimzvonom {to ga je jo{ drào u ruci. Nakratko, setio sam se onog

44


45/194

Koka-Kola Deda Mraza. Ali samo nakratko. Iva mi je preko iz-loga pokazala haljinu na koju je bacila oko jo{ od novembra.

Kazao sam da je stvorena za nju i predlo`io da u|emo unutrada je proba. Kako mi je objasnila, ve} ju je par puta probala idojadila je i bogu i narodu. Sve prodava~ice je znaju. Kiko}u sekad ona u|e u radnju. Hteli smo jo{ negde da odemo, pa samse setio da izvadim onaj vodi~. Sav se bio pogu`vao. Gledali smoneko vreme, i naposletku izabrali trupu i predstavu ~ije namime nije ni{ta govorilo. Izabrali smo je jer je po~injala najra-

nije. Za sat vremena. Kako smo bili ogladneli, iskoristili smoda dotle ne{to pojedemo. Ivi se nije i{lo u neki restoran, pasmo, na ulici, priu{tili pljeskavice. Jeli smo ih lagano, u hodu.Iznova smo izbili na onaj trg, koji je, sada osvetljen, u potpu-nosti isticao ~ar poodmakle ve~eri, a mesec se pomaljao niskoiza vi{espratnica.

U pozori{te smo stigli malo pre po~etka. Dvorana se gu-

{ila od crvenih sedi{ta. Dobili smo mesta u levom parteru, sa-svim blizu bine. Sve vreme, `eleo sam da je poljubim. Ali nisubili pogasili svetla. Me|utim, zavesa je bila spu{tena i pomisliosam da ~ekamo na film. Ali znao sam da nije tako. Svi posetiocigr~ili su se u punoj zimskoj opremi, vratova zabra|enih {alo- vima ili zadignutim okovratnicima. Jer grejanje nije radilo iokolnost je nalagala utopljavanje. Jo{ u predvorju, gardero-berka nas je obavestila: Nemojte da skidate kapute, sala je le-dena. Ju~e nam je u podrumu procureo gas i morali smo dazavrnemo dovod. Znate, nemamo dovoljno osoblja, a i ovomalo {to imamo ne radi ni{ta kako treba, dodala je. Ispreple-tali smo {ake, trljali prste i duvali u njih da se zagrejemo. Tu itamo poneka nju{ka bi izletela iz reda, blenu}i levo-desno

45


46/194

ili se osvr}u}i ka ulazu. Naslon sedi{ta, prekratak za mene, auz to i pocepan tako da je ve}i deo sun|era otpao, ùljao mi je

le|a. Samo pozori{te je, ina~e, podignuto na mestu nekada{njeggradskog bioskopa i od njegovih ostataka je poprimilo neki ne-obi~an, nesvakida{nji {arm. Iva je u jednom trenutku pogle-dala na sat. Imala je jako lep ru~ni sat sa ~etvrtastim broj~ani-kom. Broj~anik je pokazivao samo broj tri, uve}an i u zelenojboji. Po Ivinom priznanju, jedina mu je mana to {to nikad nemoè{ ta~no da vidi{ koje je vreme. Ali je jako lep. Dok smo

tako sedeli, obratio nam se razvodnik i, sav ozbiljan, posrtaji-ma glave ujedna~enim sa tikovima donje usne, izri~ito nas upo- zorio da ne pu{imo i ne lepimo `vake za sedi{ta ispred nas. S jedne strane, bilo je to sme{no, jer, oboje smo bili prestari zatakvu vrstu upozorenja, a s druge, iz istog razloga, bilo je imbe-cilno. Tako sam i pomislio: da je on obi~an imbecil. Koji ljudeupozorava da ne pu{e i ne lepe `vake. Ne znam {ta je Iva po-

mislila, ali ni njoj se nije svideo. Kada je predstava po~ela,ispalo je da je to bio neki savremeni komad koji mi je brzo do-sadio. Sa pozadinom koja se sastojala samo od usamljenog dr- veta bez senke. Moè biti, smokve. Sve vreme, njih nekoliko, ucrnim odorama, vrtelo se scenom. Prvo su svi stajali nepomi-~ni i zagledani po sali. Zami{ljeni nad sobom. Zatim bi jedanod njih pri{ao drugom i pomilovao ga po licu. Ovaj {to je pri{aorekao bi: Sine moj. A drugi bi ustuknuo i odgovorio mu: O~emoj. Onda bi taj pri{ao slede}em, i sve se ponavljalo. Neki pro- bisvet onda si|e s balkona i iz ~ista mira uzme da svira Mar-seljezu na harmonici dok iza njega iskrsavaju pariski }o{kovisa piljarnicama na fototapetama. Ali do|e naga Jovanka Or-leanka sa ma{inkom a la îkago dvadesete u rukama i izre-

46


47/194

{eta i njega i harmoniku. Sa tavanice se spu{taju crna an|eo-ska krila i ona ih primi na le|a. Uto dotr~e bolj{evici viju}i cr-

vene barjake iznad glava i siluju Orleanku. Ali {tos je da se njojsvidelo i sada ne mogu da je se otresu. Jedva sam ~ekao dapredstava skon~a, a Iva ju je, na kraju, nazvala avangardnom.Ne`noplava svetlosna strelica pokazala nam je izlaz.

Potom, odlu~ili smo da odemo u njen stan. Desno }emo bliè.Pro{li smo opet kroz masu uli~nih prodavaca ve{ta~kih jelki i

ukrasa, a kada smo u{li u jedan nizak prolaz nejednake akusti-ke, za tren, utihnula je uli~na huka i ja sam stao da je polju-bim. Kroz otkop~an kaput, stavio sam joj ruku na grudi i za-draìo ih. Pro{la je neka gomila, a mi smo ostali isto. ûo samsamo kada je jedan od njih kazao: Vidi ovo dvoje. Na izlasku,uzviknuo sam njeno ime i ono je odjeknulo kao s brda. Pokre-tne slike grada tinjale su na platnu no}nog neba. Uìvali smo

posmatraju}i zvezde kako se boja`ljivo pale na modroj podlozi.I kako se ljuljaju onako kako smo se i mi, pribijeni jedno uzdrugo, ljuljali dok nam se ne zavrti u glavi. Nadomak njenezgrade, stali smo da kupimo vino. Prodavac koji ju je znao, pi-tao je da li je vino za neku posebnu priliku. Ukoliko jeste, u tomslu~aju, on preporu~uje ovaj italijanski rizling.

47


48/194


49/194

U{li smo u stan a Iva je upalila prvo svetlo. Raskomotili smose i pre{li u sobu. Ona je oti{la ne{to do kupatila, a ja sam stavio vino u friìder. Na vratima friìdera bili su zaka~eni jednasamolepljiva razglednica Kube, blok~i} u svojstvu dnevnogpodsetnika i smajli sa magnetom na pole|ini. Vratio sam seu sobu i zanimao se knjigama iz njene biblioteke. Imala je

prili~no dobre naslove. Mirisali su na staro i na pokisli mantil.Dok sam prelistavao jedan od njih, ispao je zakazani pregledkod zubara na njeno ime. Vratio sam ga na mesto. Poravnjaosam gornju policu uvukav{i tri primerka u liniju sa ostalim na-slovima. Polica je mirisala na novo, jer je bila nova. Na svakomod spratova ~u~alo je po par sne`nih kugli evropskih presto-nica sa njihovim najpoznatijim znamenitostima. O~as poslasam zasneìo London i Prag. Na ormanu zastakljenih kliznih vrata ~amila je prazna pra{njava kutija od ra~unara, a preko jedne stolice bila je preba~ena haljina koju je Iva sino} nosila.Imala je i gramofon i jedno stotinak plo~a. Na{ao sam ne{to zasebe. Pustio sam melodiju da svira. ]utala je prili~no dugo prenego {to su se zalepr{ali zvuci guda~a pra}eni sredove~nim so-

49


50/194

pranima. Poèleo sam da pijem vino, ali znao sam da se jo{nije dovoljno ohladilo. Slu~ajno sam zaka~io luster i ise~ci

svetla, prodiru}i kroz resice platnenog abaùra, zaigra{e nazidu kao iznurene laste. Prvo slo`no levo, zatim slo`no desno.I sve tako, jug sever, mirnim letom. Smanjuju}i postepeno,poput zanjihanog klatna, opseg puta. Dok se najzad, lakim tre-pta jima leptira na cvetu, nisu skrasile u nepomi~nosti na vi-se}oj vazi. Kada se Iva vratila, na sebi je imala samo pastelninegliè i osetio sam se sme{an sa svom tom ode}om na sebi.

Brè-bolje sam poku{ao da je svu~em, ali ve} smo se uvelikoljubili. Pali smo na krevet. Pred o~ima su mi se ukazale njenebele grudi. I dva ruì~asta kruga. U Pragu je jo{ vejalo. Spletpruga uvijene koè oslikao nam je tela. Dok sam joj ljubio use-kline, dràla me je ~vrsto. A njene upredene vlasi ve} su bile to- ple. Htela je ne{to da dosegne rukom. Dohvatila je i stegla ja-stuk. Plo~a je do{la do kraja i ~ulo se samo kako vinil i dalje

{u{ti pod pritiskom igle. Sparili smo se. Oro{en kapljama zno- ja, ispruìo sam se u postelju koja je prvo bila uzavrela i le-pljiva, a posle samo hladna. Leàli smo nauznak, oborenih po-gleda. Posle smo se, na bok, okrenuli jedno ka drugom. Gladiosam je po ruci. Zatvorila je o~i. A kada ih je iznova otvorila, bile su velike i vla`ne: sa burnim zenicama koje su poprimilene{to od tuge, ne{to od radosti. Dirali smo se stopalima ispodpokriva~a, i glupirali se. Davali ma{ti na volju. Uzela je da mi}upka dla~ice na podlaktici kako bi napravila bele breùljke.Nisam odoleo da je ne izgili~im celu. Zacenila se i kukala je da}e da crkne ako je ne pustim. I pustio sam je. Polako se smirilauz uzdahe olak{anja. Pitala je za{to nosim malo duù kosu.Odgovorio sam da tako volim. Izvukla je nogu i pokazala mi

50


51/194

kako je zaradila modricu na kolenu. Udarila se dok je ulazilau kadu. Onda me je, ni~im izazvana, pitala {ta èlim od ìvota.

Onako, uop{te. Kazao sam da èlim da do|e prole}e. Pa da ku-pim tri kugle vanile u kornetu. Da na dnu korneta napravimrupicu, i tako ga pojedem. Da osetim miris lipe. Da krenem sa-mo u maji~ici, a mlak vetar da je samo blago vijori. Da idem uduge, besciljne {etnje, a u povratku da svratim u neku od skri- venih ba{ta. Kazala je da su to, sve, obi~ne stvari. Koje }e se,svakako, desiti. Ona je elela ne{to vi{e. Nije rekla {ta je to, ali

sam ja pomislio da ona zna {ta ho}e.Donela je zatim vino, i upola pridignuti, pili smo ga u krevetu. Ja sam jo{ i pu{io i to mi je prijalo. Kazao sam da joj jestan lep, a ona mi je otkrila da je odskora u njemu. Dobila ga je povoljno, u zamenu. Dala je svoj trosobni apartman, a do-bila je ovo gnezda{ce i nov~anu doplatu na ra~un razlike u ce-ni. Slika mu{karca i ène u krevetu u stvari je na{ odraz u ogle-

dalu toaletnog sto~i}a. Taj toaletni sto~i} deo je porodi~nognasle|a u mahagoniju. Bogatstva vrednog. I dvojica radnika sutriput zastajala na stepeni{tu i ogrebala ga na dva mesta. Jer jeprokleto teàk. U starom stanu, ve} su utovarili i poslednjulampu i poslednju kutiju sa knjigama koje su zajedno sa osta-lim komadima name{taja leàle na limenoj prikolici ispod cira-de transportnog preduze}a za selidbu, i sada su zvi`dali za de- vo jkama i kreveljili se prolaznicima. A bili su komi~ni. Obojicasu nosili savr{ene radni~ke sakoe, ali su obojici pantalone bileprekratke i tako jo{ vi{e isticale njihove prevelike cipele odska ja. Te{ko je bilo re}i ko je od njih dvojice stariji, ali je onajmr{aviji i ve{tiji, {to je u {aci stezao kolut gume za ja~anje mi -{i}a, imao vi{e godina. A ona je stajala gore na prozoru i po-

51


52/194

ku{avala da poslednjim pogledom zadrì {to vi{e prizora i takoprodubi budu}e uspomene. Videla je kako vrapci poskakuju

po trotoarima, kako se veru po kro{njama i kako ~u~e na tele-fonskim ìcama. Videla je i{~etkane ènske komplete kako seobamrlih rukava luftiraju na ve{alicama, kako se s u{tirkanihbelih stolnjaka istresaju mrvice, kako seljaci traktorima dovozeglavice kupusa i kako se ka udolini spu{ta miris pe~enih pa-prika. îtav ìvot je ìvela tu, osim dve godine provedene nastudijama. Ali opet ih je ~ula kako vi~u i videla je da se sada

plaze jedan drugom. Pomislila je: Kakve budale. Kakve dvebudale. No, pustimo to. Ponovo me je terala da izgovaram re-}i sa R. I ja sam to ~inio. Zanimalo ju je koji sam znak u ho-roskopu. Devica, odgovorio sam. A da li znam podznak? Neznam, ao mi je. Objasnila je da ako sam dupla Devica, to, zbogodre|enih osobina li~nosti koje podrazumeva, ba{ i nije dobro.Ali, ako sam Devica Lav ili [korpija, sasvim je prihvatljivo.

Nadam se da sam Lav ili [korpija. To bi zna~ilo da sam istra- jan. Takav sam ti ja vikendom. Ali, da li je to samo po sebi vr-lina? Pa sad, ni{ta nije samo po sebi. Ina~e, ona je Vodolija.Februarska! I obi~no ki{a pada na njen ro|endan. Pogledala je u stonom kalendaru kad ta~no pada taj dan. U sredu. E palepo, kazala je. Srede su u redu. Posle je oti{la da se istu{ira,a ja sam se javio Borisu. Ispri~ao sam mu kako smo lepo proveli dan i kazao da }u ovde prespavati. Bilo mu je drago zbogmene. Rekao je da je za sutra sve dogovoreno i da izjutra dolazipo nas. Nisam se odmah setio da misli na onaj izlet. Posle samrekao: Vaì. Jo{ sam mu kazao da ne zaboravi da ponesemoju torbu sa stvarima, a on je rekao da ne}e. Na kraju, preneomi je Marijine pozdrave, pa sam i ja nju pozdravio. U stvari,

52


53/194

~uo sam je pored telefona. Htela je da pri~a sa Ivom. Objasniosam da je Iva, trenutno, zauzeta. Da se javi kasnije? Nema po -

trebe. Nije ni{ta bitno. Vide}emo se sutra. Ponovo sam zalegaou krevet i zamislio se. Ni sam ne znam o ~emu sam mislio. Onekim glupostima, valjda. Ponovio sam onu plo~u. Pravio samse da sviram na zami{ljenoj violini, prelaze}i sasvim laganopreko ìca. Iva se vratila iz kupatila, a voda joj se, kapaju}i sa jo{ uvek mokre kose, slivala po vratu i grudima, niz ruke i bu-tine, prave}i puti}e i rukavce po beloj puti njene glatke koè.

Kazao sam joj da Boris sutra dolazi po nas, a ona je samo stajala i pe{kirom brisala kosu. Njihala se u ritmu muzike. Kaosamonikla tre{nja koja sa sebe stresa ki{nicu. I lepa lepa ilepa. Voleo bih da je mogla da vidi isto {to i ja. Pitao sam je zaplo~e. Kazala je da su joj ostale od oca. I odmah dodala: Mo-ram da se obu~em. Posle smo jo{ malo pili vino, pa sam i jaoti{ao da se istu{iram. Pod kupatila bio je poplo~an crno-belo

u vidu {ahovske table. Pe{kir koji sam upotrebio bio je nov igrebao je koù. Iva me je poùrivala kroz otvorena vrata. Dalami je pet minuta da do|em u krevet. Nisam verovao da }uimati snage da se istu{iram. Na kraju sam sm sebi ~estitao napodvigu. O~istio sam ogledalo od pare i kratko se zagledao unjemu. Izdigao sam se na prste kako bih bolje osmotrio onusvoju stvar. Nije izgledala tako lo{e u ogledalu. [tavi{e, delo- vala je sasvim pristojno. Kada sam se vratio, bila je zaspala. Be-zveze se pokrila, pa sam morao lepo da je za{u{kam. Da ne na-zebe. Popio sam jo{ jednu ~a{u vina, pa i sam legao da spavam.Samo, nisam mogao odmah da zaspim. Neko vreme, prevrtaosam se u krevetu. Setio sam se, ko zna gde, pro~itanog savetada u takvim trenucima treba napraviti kratku pauzu, i recimo,

53


54/194

oti}i i popiti ~a{u vode. Tako sam i uradio, ali ni{ta nije pomo-glo. Ponovo sam, bespomo}no, zurio u plafon. Palio sam i ga-

sio stonu lampu. Senke su poskakivale po name{taju. Zatim,ustao sam. Uzeo sam iz friìdera drugu fla{u vina, i smestio seu kutku kraj prozora: na drveni sanduk sa pli{anim jastucima.Malo sam od{krinuo prozor i zapalio cigaretu.

Posmatrao sam kako ìvot prolazi: gipko i nemarno. No} je,sada ve}, bila crna, a iznad, nebo se prikazivalo u ruì~astim

pre vojima. Kao da je, negde u nedogledu, ne{to te{ko gorelo.Svetlo ulica u predgra|ima ocrtavalo je konture grada. Umi- vene visokonaponskom elektrikom. I prozori su, sada u no}i, jasnije svetleli. Svetleli su na zgradama, na ku}ama i na soli-terima u visini. U okviru prozora plamtelo je na hiljade sve-tiljki i poneka reklama veselih boja. Iznad njih jo{ samo crvenotreperenje radio predajnika i uposleni dimnjaci toplane

poput topovskih cevi upereni u nebo, zadimljeni kao da suupravo sasuli ~itav plotun u nedra no}i, otvaraju}i obla grotlada iz njih iscuri mrak. Vreva iz centra dizala se i putovala kaperiferiji. Ostavljaju}i usput, u u{ima, zaglu{uju}e damare. Upredgra|ima, gde samo jo{ poneki zabasali glas za koji senije moglo re}i je li smeh ili krik, a koji jezivo odzvanja u no}i remeti mir, ponovo bi se pretvarala u ti{inu. I pre nego ispu-ni svaku prazninu, ~uo bi se samo neodre|eni mete`, kao ne- jasni polu{apat.

Pratio sam niz ulicu. Taksi staje pred ulaz. Iz njega izlaze jedan ~ovek, jedno dete i èna: svi lepo obu~eni i radosni. Li~ena porodicu. Docnije staju i druga kola. U njih obi~no uska~udoterane devojke. Ne uspevam sasvim da ih vidim. Ipak, zgo-

54


55/194

dne su. Opet se ~uju petarde. No, sada to traje znatno kra}e.Ose}a se miris baruta. Nekolicina pijanih klinaca lomi fla{e.

Ko{kaju se me|u sobom. Naizmeni~no, sve se jo{ dugo pona- vlja. Odnekud, ~uju se ma~ke. Ispu{taju prodorne zvuke kojinesnosno nalikuju ljudskim zvucima. @elim da prestanu. Pi- jem vino i palim novu cigaretu. Pu{tam dug dim kroz otvorakprozora. Miris je otuàn. Dolaze |ubretari i prave veliku buku.Prozori se zatresaju. Dugo im treba da svr{e. Gledam da nisuprobudili Ivu. Ne, ~vrsto spava. Odlaze, ali jo{ neko vreme,

~uje se prevrtanje kanti. Tajac je sada ve}i, sveprisutan. ûjemkako mi otkucava srce. Blizu negde je slavlje. Klepe}e muzika.Zvuk se skokovito tanji, i jenjava. Jedna neugledna èna kaoda se izdire na mladi}a koji kora~a pored nje. Gledam reago- vanje prolaznika, zaklju~ujem da nije tako. Na prodavnici pre -ko puta, svetli neonski natpis: Trgovina prvi kom{ija. Ne{to je puklo u ulazu. Sada cvile ku~i}i. Jedan mu{karac izlazi da

preparkira kola. Isti ku~i}i ga pojure. On ih psuje i nestaje.Mesec je sada visoko. Okrugao je i s onim pepeljastim mrljama:kao smotan u laneno klupko. U susednom dvori{tu je mirno i jo{ ima snega. Ponovo se steè i malo se zacelio. Mural jedneod zgrada, poglavito vertikalan, napala je puzavica, i on se sa-gledava kroz mestimi~ne prorede. Radijatori jo{ uvek greju itoplo je. Vazduh je nekako letnji. Uzimam vino. Mislim o sve-mu. Smiren sam. Zvezde praskaju svoje iskre. Po krovovima au-tomobila, nahvatalo se inje. A na jednom upravo doveènomima puno snega, i pomi{ljam da ne dolazi sa planine. Gledam unjenom pravcu. Ne vidi se. Boli me glava od vina. Natiho pro -lazim sobom. Odlazim u kuhinju da skuvam kafu. Snalazim se{ta mi treba. Palim radio. Traìm ne{to da me zainteresuje. Na-

55


56/194

lazim neku radio dramu. Nije lo{a, samo, kao da sam je ve} slu- {ao. Traìm dalje. Svuda, neko pri~a. Glasovi su im be{~ulni.

Vri voda za kafu. Skuvao sam je. Ponovo sam u svom kutku.Ko zna {ta sam sve propustio. Trebalo je da odem do kupatila.Sada me mrzi. Trpe}u. Palim cigaretu i probam kafu. Poneosam i ~a{u vode. Oblaci su zakrili mesec i sneg po~inje da pro- ve ja va. Za tren, kratkovid sam. îni se kao da ga neko posipa.Onda hipnotisan gledam kako pada. Jedno vreme, te{ko mi jeda ga pratim. I bole me o~i. Zatvaram ih. Vidim: pticu, kornja-

~u, tunel, ogoljenu zemlju, nekog davljenika, violinu, klavir, de-belog de~aka, ènske cipele, sir, stari kamion, zgari{te, {kolskilenjir, kaubojski {e{ir, ~eki}, panj, kompas, lasti{, konopac ru-pu. Vidim Ivino ime kako stoji ispisano crnim {tampanim slovi-ma na beloj podlozi. âs sasvim sitno, poput crne ta~kice, ~astako veliko da se bela podloga pretvarala u crnu. Otvaram o~i.Muka mi je. Ose}am da mi je telo slomljeno. Pomi{ljam: Ili sam

ja lud, ili su ludi svi ostali. Te re~i mi ostaju u glavi: {ta sve stane u jednu glavu, a {ta sve ne stane. A onda, kao da sam to na-glas izgovorio i kao da ih je neko ~uo, prestajem da mislim nanjih. ûju se kola i cijuk ko~nica. Spu{tene kapulja~e promi~u}utke. Okre}em se ka Ivi. Na tren, ~ini mi se da je budna. Ipak,o~i su joj sklopljene. Kosa joj pada preko lica i ~edna je. Otkrila je noge. Na prstima stopala ima lak koji podràva prirodnu bojunjenih noktiju. Iznad njih oti~u plave vene poput delte neobu-zdane reke. @elim je. Vra}aju se one devojke. Izlaze uz smeh aiz kola tre{ti preglasna rep muzika. Napolju je minus. Posle,~u jem im korake dok se penju stepenicama. Brojim spratove.Zastaju pred neka vrata. Traè klju~eve po ta{ni. Vrata {kripe.Gube se. Sada moram do toaleta. Ne palim svetlo. Kora~am

56


57/194

napamet. Pokreti su mi slobodni. Levo je krevet, desno orman.Vrata su pravo. Krcka parket. Noga mi je utrnula, pa je malo

protresam. Usput, sapli}em se o nekakve ~izme. Toalet je levo.Gladan sam. U kuhinji nalazim ostatke torte. Jedem je stoje}i.Vra}am se. Progone me re~enice poslednjeg prevedenog roma-na: Kada se tog jutra gospodin Smit probudio, sve je bilo uobi-~ajeno. Njegov ivot, ve} odavno za{ao u ozbiljne godine, i{ao je svojim kolosekom, kao i uvek, ~vrsto i izvesno, poput voza po{inama. Ustao je ta~no na vreme od njega se ionako nije ni

o~ekivalo i{ta vi{e, nego da bude ta~an i pedantan: a on je, po-tajno, razmi{ljao o opalom jesenjem li{}u, stihovima i, u se}a -njima, o ~e`njivom ènskom telu i obukav{i bademantil s tra-gom {tipaljke na levom ramenu odmah oti{ao u kupatilo. Tuse zadrào desetak minuta, koliko mu je trebalo da se dovedeu red, ne duè. Uljudio je makazama bradu i udario braon glancna ko`ne cipele kupljene pre pet godina na po~ek, navu~ene

preko no}i na drveni kalup u vidu stopala. Tamo gde pal~evi do- diruju cipelu, koà je ve} pomalo napukla, pa tu maè debljisloj u nadi da niko ne}e primetiti spomenuti maler. Treba jo{znati da je gospodin Smit ~ovek labavog hoda i strogih nazora:koji sebe prekoreva kada opsuje ili se sam uhvati da kome po-mi{lja zlo. Ipak, lagodno je, i pogre{no, misliti da je on bez stra-sti on to nije. Voli on slike geometrijskih tela i filmove u koji-ma glavni junak na kraju pogine. A jednom je ~ak pri posetikinoteci proturio glavu kroz stiropor pano izrezan po siluetiârlija âplina u prirodnoj veli~ini. U fizi~kom smislu vrlinamu je bila bariton u glasu koji je dolazio ne iz plu}a ve} pravoiz stomaka, kao i teatralno zadignuta obrva kada bi se na{ao u~udu ili nemo}an pred neumitno{}u sudbine. U kuhinji stavlja

57


58/194


59/194

pet minuta. Pro{lo je mnogo vremena dok nije pro{lo pet mi-nuta. Jo{ uvek bdim. Kratko, mislim na sutra. Iz dosade, lupkam

neki sumanuti ritam po kolenima. Svrbe me u{i. Mraz se na-hvatao po prozoru. Li~i na sliku zimske idile: ku}e, ljudi, brda,dimnjaci, puteljci. Po`elim da znam da crtam. Iznenada, sko~inapon struje. Neonski natpis na prodavnici preko puta prvo ble- snu poput blica fotoaparata, a onda na njemu pregore par sija-lica ostavljaju}i ~etiri slova u mraku i oduzimaju}i mu smisao.Tr vina rvi ko{ija. ^uje se kako neko pu{ta vodu u kupatilu. I

pla~ beb

Documents

Iza Sunca Darko Arsenijevic