D R U [ T V O

11www.serbianmirror.comNovembar 2013.

Autor: Marko Lopu{ina

Na Kosovu i Metohiji 3. novembra

odr`ani su lokalni izbori, na koji-

ma je pravo glasa imalo oko 1,8

miliona ljudi. Kako je tzv. nezavisno

Kosovo protektorat EU, a ne samostalna

dr`ava, to su u izbore op{tinskih vlasti

bili direktno ume{ani i Pri{tina, i

Beograd, i Brisel. I dok kosovski

premijer Ha{im Ta~i posle glasanja

uzvikuje da su izbori uspeli, srpski

politi~ari govore glasno da “bojkot

Srba na Kosmetu nije uspeo”.

Srbi su vodjeni iz

Beograda iza{li na kosmetske izbore

da osvoje vlast u svojim komunama,

gde su u ve}ini, od kojih bi se

potom sa~inila Zajednica srpskih

op{tina kao politi~ki entitet Srba na

Kosovu i Metohiji. Protiv te ideje

bili su ~elnici Srba iz K. Mitrovice

i Zve~ana, koji su bojkotovali

izbore, koliko da se suprostave pris-

tajanju na zajedni~ki `ivot u tzv.

nezavisnom Kosovu, toliko da

sa~uvaju svoje privilegovane pozici-

je u izdvojenom srpskom delu sev-

ernog dela pokrajine. Oni tvrde da

su uspeli, ali u bojkotu izbora, jer

je svega 12 odsto Srba tu na severu

iza{lo na glasanje.

Zvani~na procena Evropske

unije i kosmetske Centralne izborne

komisije se ~eka. Slu`ene procene izbora

ne}e biti, dok se ne urade analize sa ter-

ena, odakle se nezvani~no javlja da je od

39 glasa~ka mesta, deset dobilo svoju

vlast, a ostatak ide na ponovno glasanje

1. decembra. Mo`da i zato iz Brisela

sti`e nezvani~na vest da su “istorijski

izbori odr`ani, ali da nisu ba{ bili regu-

larni”.

Naime, Centralnoj izbornoj

komisji u Pri{tini prijavljeno je ~ak 5.000

propusta. A najve}i se dogodio u K.

Mitrovici. Maskirane osobe su na dan

izbora oko 17 ~asova upale u {kolu

„Sveti Sava” u severnom delu Kosovske

Mitrovice, i uz upotrebu suzavca nasilno

prekinule glasanje. Sa tog izbornog mesta

su povu~eni posmatra~i OEBS-a i kom-

pletno osoblje. Povredjenih nije bilo, ali

je deo glasa~kog materijala uni{ten i

ba~en u kontejner. Uhap{ena je jedna

osoba. Glasa~ka mesta su pre 19 sati

zatvorena i na nekim drugim izbornim

mestima na severu Kosova.

Kosovski premijer Ha{im

Ta~i je i pored o~iglednih neregularnosti

izbore proglasio „istorijskim i uspe{nim”,

jer se prvi put glasalo na celoj teritoriji

Kosova. To je, ka`e Ta~i, dokaz da

Srbija priznaje teritorijalni integritet

Kosova i novu realnost. Sada Srbi tra`e

ponavljanje izbora u Mitrovici i za napad

okrivljuju Srbe navodno nacionaliste,

desni~are i {pijune. I Ulrike Luna~ek,

specijalni izvestilac Evropskog parlamen-

ta za Kosovo ka`e da izbori na mestima

gde je glasanje nasilno prekinuto ne

mogu da se smatraju regularnim. Naime,

{ire}i u predizbornoj kampanji strah od

albanske politi~ke propagande, skrivanja

glasa~kih imena Srba i zastra{ivanja, ~ega

je i bilo, ~elnici Srbije su zaboravili da

su im najve}i neprijatelji srpski nacional-

isti koji su su bojkotovali izbore.

-Nama nisu potrebni neprijatelji,

mi smo to sami sebi! – izjavio je

Aleksandar Vulin, ministar za Kosovo i

Metohiju posle napada na birali{ta u K.

Mitrovici. On je i imenovao DSS dr

Vojislava Ko{tunicu kao incijatora bojko-

ta izbora na Kosmetu, da se njima ne bi

priznala dr`ava Kosovo i naredbodavca

za izvodjenje nereda na bira~kim mesti-

ma. Ministar Aleksandar Vulin, kome je

pretilo hap{enje od strane Pri{tine ako se

pojavi na Kosmetu, javno je priznao da

se prvi put od 1999. godine dogodilo da

na severu KiM dodje do incidenta i da

niko u svetu za to ne optu`i Srbiju, ve}

da to u~ini DSS koja je parlamentarna

stranka.

Poznavaoci prilika na Kosovu

smatraju da glavnu odgovornost za nasil-

je na severu snose Beograd i pre svega

medjunarodna zajednica. Beograd zato

„{to nije spre~io ulazak pojedinih

ekstremnih grupa na Kosovo”, dok med-

junarodna zajednica, koja je bila

zadu`ena za sprovodjenje izbora na

severu, „nije preduzela dovoljne mere

bezbednosti za za{titu ljudi na izbornim

mestima, ali i glasa~a koji su hteli da

izadju na izbore.”

Nasilje je moglo da se pred-

vidi, jer je kampanja bojkota trajala vi{e

meseci i jer su Srbi napadali srpske kan-

didate za gradona~elnike. Krstimir Panti},

kandidat za gradona~elnika severne

Kosovske Mitrovice ispred liste

Gradjanska inicijativa „Srpska” je nokau-

tiran. On je optu`io poslanika u srpskom

parlamentu Marka Jak{i}a (DSS) za

nerede na izborima i izrazio o~ekivanje

da se „Jak{i}u ukine imunitet i da odgo-

vara za sva zla koja je naneo srpskom

narodu u proteklih 14 godina”.

Napad srpskih nacionalista na

bira~ka mesta je pokazao da su se

odabrani srpski predstavnici iz K.

Mitrovice, koji su imali punu podr{ku

Beograda do po~etka jeseni 2013. godine,

oteli kontroli Vlade Srbije i po~eli da

rade za sebe. Kako je u medjuvremenu,

shodno dogovorima Srbija povukla

svoje bezbednosne snage sa

Kosmeta i ugasila pararelne institu-

cije, dole u K. Mitrovici nema ko

direktno i svakodnevno da uti~e na

otcepljeno srpsko rukovodstvo.

Strah od nereda, koje su

izazvali sami Srbi, bio je toliki u

Beogradu da je vicepremijer

Aleksandar Vu~i} tra`io od EU

dozvolu za intervencijom srpskih

snaga na severu Kosmeta, u samoj

Mitrovici, koje bi „za 45 minuta

sredile situaciju”. Predlog nije prih-

va}en. Ovaj gest Aleksandra Vu~i}a

srpska opozicija tuma~i kao odraz

nemo}i Vlade Srbije da dr`i pod

kontrolom Srbe na Kosmetu, a

posebno Srbe u Kosovskoj

Mitrovici, koji su antiglobalisti~ki i

proruski raspolo`eni. Zato je opozi-

cija procenila da se Srbija na

Kosmetu i sa kosmetskom politikom

nalazi u politi~kom }orsokaku, iz koga ne

ume sama da izadje.

Lokalni izbori globalnog zna~aja

na Kosmetu razre{i}e se ovih dana

zvani~nim stavom EU. U medjuvremenu,

glavni akteri kosmetske izborne drame,

Ha{im Ta~i i Ivica Da~i}, a mo`da i

Aleksandar Vu~i} odlaze na sastanak i na

kritike kod Ketrin E{ton, visoke pred-

stavice EU za spoljne poslove.

SRBIJA U POLITI^KOM]ORSKOKAKU

Izbori na Kosovu i Metohiji

[ire}i strah od albanske politi~ke propagande i zastra{ivanja, zaboravljamo da su im najve}i neprijatelji srpski nacionalisti, koji su izveli napad i bojkotovali izbore

Glasa~ko mesto u Kosovskoj Mitrovci Foto: AP

12 Novembar 2013.

F I L M

SERBIAN FILM FESTIVAL

Upresti`nom Muvico teataru u^ikagu }e se krajem godine, ta~nije6. 7. i 8. decembra odr`ati veliki

kulturni spektakl na kome }e se predstavitinajnovija filmska dostignu}a srpske kine-matografije. Odbor Srpskog Filmskog festi-vala ^ikago 2013. u saradnji saKancelarijom za dijasporu, Ministarstvom zakulturu R. Srbije, i Srpsko-Ameri~kimmuzejom Sveti Sava, a na inicijativu SlavicePetrovi}, direktora festivala, odlu~io je dasrpska zajednica u ^ikagu postane doma}inove kulturne manifestacije koja }e seodr`avati svake godine, a kojoj }e prisustvo-vati brojni filmski umetnici iz Srbije. Tokomovogodi{njeg festivala bi}e prikazana trenut-no najpopularnija filmska ostvarenja srpskeprodukcije. U okviru programa bi}eprikazani filmovi, koji su ve} predstavljenipublici na raznim festivalima u Srbiji iEvropi, sa kojih su poneli i brojne nagrade:“Krugovi”- Srdjana Golubovi}a,“Falsifikator” – Gorana Markovi}a, “Kadsvane dan”- Gorana Paskaljevi}a, “RavnaGora”- Rado{a Baji}a, “Mamaro{“ Mom~ila

Mome Mrdakovi}a, “Put ru`ama posut” –Olivere [aranovi} i “Zemlja truba~a”Adama Pogofa.

Pored ovih naslova posetioci }eimati priliku da vide i nekoliko dokumen-tarnih filmova koji }e biti prikazani u okviruprate}eg programa festivala. Svi filmovi sutitlovani, odnosno, prevedeni na engleskijezik, tako da }e i na{i prijatelji Amerikanci

mo}i da u`ivaju u filmovima srpske kine-matografije i da se bolje upoznaju sa na{omkulturom. Ovo je samo jedan aspekt srpskeumetnosti i kulture koji }e ovom prilikom bitipredstavljen u ameri~koj i svetskoj metropoli– ^ikagu. O zna~aju Srpskog filmskog festi-vala u ^ikagu svedo~e i brojni eminentnigosti, glumci, reditelji i producenti, koji }e senakon emitovanja filmova i li~no pokloniti

publici. Prve ve~eri 6. decembra, predvid-

jeno je sve~ano otvaranje festivala uz prijemi dru`enje sa gostima iz sveta filma. Nakontoga slede projekcije dva filma uz razgovorsa re`iserom i protagonistima. Drugog dana}e se takodje prikazati dva filma izmedju~ijih projekcija }e publika imati priliku da sesretne sa gostima, dok }e tre}e ve~eri nakonprojekcije filmova i razgovora sa gostima bitii sve~ano zatvaranje festivala uz prigodanprogram i muziku.

^ika{ka publika }e imati privilegijuda glasa i izabere najbolji film, koji }e dobitinagradu publike Sebian Film FestivalaChicago 2013.

Ceo festival }e se odr`ati u prele-pom bioskopu MUVICO THEATER 18 uRozmontu, koji }e svojim ambijentom datiposeban glamur i do`ivljaj gostima i publici.

Muvico Rosemont 18 Theaters9701 W. Bryn Mawr AvenueRosemont,IL 60018 847.447.1040www.MUVICO.com

Od ove godine, srpska zajednica u ^ikagu doma}in je kulturne manifestacije, koja }e ovom delu Amerike predstaviti najpopularnija filmska ost-varenja iz Srbije. Srpski filmski festival ^ikago 2013. odr`a}e se po~etkom decembra uz veliki broj eminentnih gostiju iz Srbije. Karte za ovaj

glamurozni festival uskoro u prodaji!

“Falsifikator”

“Kad svane dan”

Biskop Muvico

F I L M

13www.serbianmirror.comNovembar 2013.

CHICAGO 2013.

Nagrade:Film “Falsifikator”, Gorana

Markovi}a, sme{ten je u kasne {ezde-sete godine pro{log veka. Idealista ifilantrop Andjelko koji falsifikujediplome iz ubedjenja da ~ini dobroljudima. Njegova slika sveta po~injeda se sen~i ~itavom serijomrazo~aranja u bliske ljude, najbolji pri-jatelj ga odaje policiji i on, na vremeupozoren, sve kao u najboljem {pijun-skom filmu, zapo~inje ilegalni `ivot,nakon ~ega ipak zavr{ava u jednomod najgorih zatvora Brozovog re`ima,Zenici…

Film “Kad svane dan”, GoranaPaskaljevi}a je pri~a o penzionisanomprofesoru muzike Mi{i Brankovu, kojipod neobi~nim okolnostima otkrivasvoje pravo poreklo. Tragaju}i za istin-om o sebi i svome poreklu, profesormuzike traga i za malo poznatomistinom o logoru Staro sajmi{te, jed-nim od najstra{nijih nacisti~kih logora.Istovremeno, njegova opsesija jesteda dovr{i zapo~eti Kadi{ i da se maes-tralna molitva za mrtve izvede namestu nekada{njeg logora...

Nagrade: „Grand Priy” za najboljifilm na Medjunarodnom filmskom fes-tivalu u Terni (Italija), „Grand Priy” zanajbolji film festival, kao i „Grand Priy”za najbolji film po glasovima publikena Medjunarodnom filmskom festivaluu {panskom gradu Merida.

I naravno, film Rado{a Baji}a“Ravna Gora” koji je izazvao velikointeresovanje u Srbiji, a koji se satojiiz delova istoimene serije. Bi}e poseb-no predstavljen na ovom festival, a ofilmu }e vam govoriti li~no producentRado{ Baji}. Re~ je o trilogiji Rado{aBaji}a koja oslikava sudbinu Srbije zavreme Drugog svetskog rata i bra-toubila~ki rat izmedju ~etnika i parti-zana. Ozbiljan projekat, na kojem su,pored Rado{a, radili mnogi istori~ari iakademici. U sredi{tu dogadjaja ovogfilma su sudbonosni trenuci neposred-no pred agresiju Nema~ke naKraljevinu Jugoslaviju i bombardovan-je Beograda, 6. aprila 1941. godine.

Sve informacije o glamuroznomSrpskom Filmskom festivalu u ^ikagu,mo`ete dobiti na websajtu: www.ser-bianfilmfest.com. ili na facebookstranici: Chicago Serbian Filmfest.

Zovite nas na: 773.744.0373 uko-liko ste zainteresovani za kompletulaznica za ceo festival sa prijemomna otvaranju festivala kao i za VIPulaznice. Ve} od polovine novembramo}i }ete da rezervi{ete i kupite va{eulaznice.

Pokrovitelji festivala je Kancelarijaza Dijasporu Republike Srbije.Medijski sponsori su list “SrpskoOgledalo” iz ^ikaga, list “Danas” izSrbije, a posebne emisije o ovomdogadjaju emitova}e se na na{ojnacionalnoj televiziji RTS-u.

Izbor filmova:

Film “Krugovi”, Srdjana

Golubovi}a je savremna pri~a o jednom

herojskom delu i njegovim pozitivnim

posledicama. Tri paralelne pri~e odvija-

ju se u Beogradu, Nema~koj i Trebinju,

prate}i likove koji su, kao svedoci

dogadjaja iz pro{losti, motivisani da

donose odluke koje }e im promeniti

`ivote. Ovaj film takodje postavlja

pitanje, da li je herojsko delo uzaludna

`rtva ili kao kamen, koji ba~en na

povr{inu vode proizvodi krugove koji

se {ire kroz vreme i prostor i podsti~u

nas da ~inimo nova dobra dela.

“Krugovi”, savremena pri~a o jednom

herojskom delu i njegovim pozitivnim

posledicama, ni`e uspehe i nagrade {irom

sveta jo{ od premijere po~etkom ove

godine na Sandens festivalu (SAD) gde je

osvojio posebnu nagradu `irija. Evropsku

premijeru imao je na 63. Berlinalu, gde je

takodje nagradjen. Do sada je prikazan na

brojnim festivalima na kojima je osvojio

tridesetak nagrada, izmedju ostalog i

nagradu publike Sarajevo Film Festivala,

nagradu za najboljeg reditelja na festivalu

GoEast u Wiesbadenu, te tri Zlatne arene

na Festivalu igranog filma u Puli u

Nacionalnom programu – sekciji manjin-

skih koprodukcija.“Mamaro{”

“Ravna gora”

“Krugovi”

14 Novembar 2013.

K N J I @ E V N O S T

VLADIMIR PI[TALO U ^IKAGU

Pi{e: Mi{a Ognjenovi}

Polovinom oktobra predstavnici srpskezajednice u ^ikagu i ljubitelji knjigeimali su prilike da upoznaju renomi-

ranog pisca Vladimira Pi{tala. Rodjen uSarajevu 1960. godine, Vladimir Pi{talo jeodrastao u Sarajevu, Mostaru, Kraljevu iBeogradu, gde je zavr{io Pravni fakultet.Pre skoro dve decenije do{ao je u Ameriku,i doktorirao na Univerzitetu Nju Hemp{irna temi vi{estrukog identiteta srpskih isel-jenika. Pi{talo radi na Beker koled`u(Vuster, Masacusets), gde predaje svetsku iameri~ku istoriju. Objavio je vi{e romana ipoetskih proza, od kojih izdvajamo:“Manifesti” (1986), novelu “KortoMalteze” (1987), “Pri~e iz celog sveta”(1997), biografiju AleksandraMakedonskog “Aleksandrida” (1999),roman “Milenijum u Beogradu” (2000) i“Tesla, portret medju maskama”, za koji je

dobio Ninovu nagradu. Na skupu u srpskojknji`ari Bubamari u ^ikagu potvrdjeno je

da je prevod romana “Tesla, portret medjumaskama” na engleski jezik zavr{en, a da

je izdava~ renomirani “Graywolf Press”.Moderator ve~eri bila je Neda

Petkovi}, profesor slavistike naUniverzitetu ^ikago. Govore}i na srpskomi engleskom jeziku ona je podsetila na nekeod najistaknutijih pisaca srpske proze,Danila Ki{a, Borislava Peki}a, MiloradaPavi}a, Milo{a Crnjanskog, i ocenila da jekraj 20. veka doneo mnoge nove talentetakvog kalibra, medju kojima je VladimirPi{talo. Knji`evno ve~e sa VladimiromPi{talom je za srpsku zajednicu u ^ikagubio vid najave Beogradskog sajma knjiga,koji u`iva tradiciju jednog od praznika kul-ture u Srbiji. Pi{talov nastup je izazvaoveliko interesovanje u ^ikagu. Ameri~kiljubitelji knjige i Nikole Tesle }e imati pri-liku da se ponovo sretnu sa autorom tokompromocije ameri~kog izdanja romana“Tesla, portret medju maskama” naengleskom jeziku, koji se o~ekuje tokomprole}a 2014. godine.

Slogan 58. Medjunarodnog Sajma knji-ga u Beogradu (20.-27. oktobra 2013.)podsetio je da knjiga jeste „PROS-

TOR SLOBODE” , koji ne poznaje granice– knjiga ima mo} da menja dru{tvenustvarnost i da se odupire svakoj vrsti ne slo-bode.

Raduje podatak da svake godinebroj posetilaca Sajma knjiga raste, kao i brojizlaga~a i doma}ih i stranih. Takodje, Sajamje bio i izuzetno medijski propra}en. Imao jeveoma bogat programski sadr`aj. Poljska,ovogodi{nji po~asni gost, zemlja bogate kul-ture, spremila je kvalitetan namenski pro-gram, koji je posle izvedbe na Sajmuprikazala na jo{ nekoliko reprezentativnihmesta u gradu. Pored Poljske na Sajmu suizlagali i izdava~i iz Francuske, BiH,Makedonije, Irana, Crne Gore, Japana,Belorusije, Kine, Hrvatske, Velike Britanije,Holandije, Rusije, Austrije, [panije,Nema~ke i Indije.

I ove godine, kao i pro{le, u orga-nizaciji Kancelarije za Kosovo i MetohijuVlade Republike Srbije, na Sajmu su nastu-pali izdava~i i institucije kulture sa Kosova iMetohije.

Srpski izdava~ki klub iz isto~nogKosova, Serbika Gnjilane, predstavio se satri nova naslova, ~ije su promocije izazavalevidnu pa`nju: “Legende i predanjakosovskog pomoravlja” autora RatkaStoiljkovi}a, „Maskare ne stare” JordanaMitrovi}a, (tre}a) zbirka poezije „Kojimputem da podelim svetlost” BojanaStoiljkovi}a.

O knjizi Legende i predanjaKosovskog Pomoravlja, priredjiva~ RatkoStoiljkovi} iz Gnjilana, rodona~elnik

kosovske poezije Radoslav Zlatanovi} jerekao da ‘’115 objavljenih zapisa na speci-fi~an na~in ocrtavaju dublju projekciju~oveka ovog kosovskog podneblja’’. Knjiga,pak, {aljivih pri~a Maskare ne stare autoraJordana Mitrovi}a iz Vrbovca kod KosovskeVitine, pisana lokalnim dijalektom, ume daiznudi zdrav smeh i onda kada se junaci ovihpri~a podsmevaju i sebi i drugima, tragi~nomi komi~nom u isto vreme, ne {tede}i niameri~ke vojnike iz sastava KFOR-a. PesnikBojan Stoiljkovi} sa svojom tre}om knjigompesama Kojim putem da podelim svetlost,“odlu~io se na postupak do ovog trenutka nevidjen u srpskom pesni{tvu’’, ka`e recenzentDu{an Cicvara,. [tand ovag izdava~a pro{legodine posetio je i Njegova Svetost patrijarhsrpski Irinej, episkop ra{ko-prizrenskiTeodosije, ministar Aleksandar Vulin i

mnogi drugi, koji su pokazali velikointeresovanje za izdanja i delatnost Srpskogkulturnog kluba ‘’Serbika’’.

Na ovogodi{njem sajmu knjiga uBeogradu medju 29 izlaga~a sa Kosova iMetohije (12 su fakulteti i visoke {kole sasvojom literaturom), posebno se istakao najs-tariji medju njima, pri{tinska‘’Panorama-Jedinstvo’’ u KosovskojMitrovici, sa izdanjima ‘’Njego{ i kosovskizavet’’ M. Toholja i ‘’Narodna knji`evnostSrba na Kosovu i Metohiji’’ u ~etiri knjigeV. Bovana, a pa`nju je izazvao i zbornikradova sa nau~nog skupa ‘’Kulturno nasled-je Kosova i Metohije’’ u dva toma, ~iji jeizdava~ Kancelarija za Kosovo i Metohiju,koja je, ina~e, finansijski pomogla {tampan-je 26 knjiga kosovskih izdava~a za ovogo-di{nji sajam i obezbedila im {tandove za

plasman njihovih izdanja sve vreme trajanjasajma. Ovakav vid podr{ke srpskojknji`evnosti i kulturi Kosova i Metohijepredstavlja novinu koja daje vidljive rezultatenagove{tene pro{le godine kada se svikosovski izdava~i prvi put okupili na sajmuknjiga u glavnom gradu Srbije.

Na 58. Sajmu knjiga dodeljene sunagrade:

Izdava~ka ku}a “Paideia”progla{ena je za najboljeg izdava~a Sajma,a nagrada za izdava~ki poduhvat dodeljenaje petotomnom delu Je{e Denegrija “Srpskaumetnost 1950-2000”, koje su zajedni~kiobjavili izdava~i Orion Art i Topi (Topy) izBeograda.

Za najlep{u knjigu 58. sajma knji-ga progla{ena je monografija “Srpski slikariod XIV do XVIII veka”, autora BranislavaTodi}a u likovono-grafi~koj opremiMiroslava Lazi}a, u izdanju Pokrajinskogzavoda za za{titu spomenika kulture iPlatoneuma.

Za najbolju de~ju knjiguprogla{ene su zbirka Ljubivoja R{umovi}a sailustracijama Du{ana Petri~i}a “Vidovitepri~e” u izdanju “Lagune” i knjiga DejanaAleksi}a “Koga se ti~e kako `ive pri~e” kojuje objavio Kreativni centar.

Nagrada Dositej Obradovi} pripalaje Ukrajinskoj izdava~koj ku}i „PIRAMI-DA” . Poslednjeg dana Sajma knjigapredstavnik Poljske predao je Otvorenuknjigu predstavniku Kine, zemlji koja }e bitipo~asni gost 59. Medjunarodnog Sajma knji-ga 2014. Godine.

Medjunarodni beogradski Sajamknjiga najve}a je manifestacija ove vrste uregionu i jedna od najzna~ajnijih u Evropi.

BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA 2013.

Vladimir Pi{talo, jedan od najistaknutnijih srpskih pisaca dana{njice, dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Tesla, portret medju maskama”predstavio je svoja dela u prepunoj knji`ari „Bubamara” u ^ikagu.

15www.serbianmirror.comNovembar 2013.

P O R U K E

J U B I L E J I

16 Novembar 2013.

Krajem oktobra, Ogledalo je sa pono-som proslavilo svoj 12. rodjendan. Iprotekla radna godina za nama, bezobzira na brojne probleme, bila jeuspe{na kao i sve do sada, potvrdilisu na{i ~itaoci brojnim pismimapodr{ke. To je bio razlog da i ovugodi{njicu proslavimo tradicionalno iobele`imo jo{ jedan jubilej.Svake godine priznanje na{em radui trudu sa `eljom da istrajemo, svo-jim prisutvom na rodjendanskojzabavi daju nam brojne eminentneli~nosti iz javnog `ivota srpskezajednice. I ovaj put sve~ana sala jebila prepuna, pa je bilo vi{e zain-teresovanih da se sa nama dru`e,nego mesta za sedenje. Gu`vaispred sale nije nikakvo iznenadjen-je, jer ^ikago sa nestrpljenjem ~ekagodinu dana, da na na{im jubilejimau`iva u celokupnomkultrurno-umetni~kom programu,koji se pretvora u nezaboravne`urke do zore.U zvani~nom delu {ef Generalnogkonzulata R. Srbije u ^ikagu, konzul

Neboj{a A}imovi} govorio je osaradnji sa na{im listom, o prob-lemima sa kojima se novinesuo~avaju i o zna~aju Ogledala, nesamo za ^ikago i Ameriku, nego imaticu. Njegove re~i podr{ke ipohvale su za nas od velikogzna~aja, jer kada nam to govoripredstavnik Srbije, zna~i da je na{amisija o povezivanju Srba sa obestrane okeana, uspela u oba pravca.O zna~aju jedinog lista na srpskomjeziku kod nas, ali i o tome da seOgledalo nalazi u nezavidnoj finan-sijskoj sitaciji, kao i svi mediji usvetu, govorio je Prof. dr MiodragRadulova~ki isti~u}i da je neophod-no da list materijalno pomognemo.S obzirom da je on na{dugogodi{nji prijatelj i poznavalacna{eg rada, posebno je istakaozna~aj osniva~a Ogledala SlavicePetrovi}, ne samo zbog po`rtvo-vanog rada u Ogledalu, ve} je pod-setio i na druge brojne aktivnostikojima se ona bavi. Prof. drRadulova~ki je izmedju ostalog

12 GODINA

17Novembar 2013. www.serbianmirror.com

OGLEDALO SA VAMA

J U B I L E J I

istakao zna~aj na{e Slavice uSrpskom pozori{tu gde imavi{estruku ulogu, jer tu radi kaodirektor, reditelj, glumica i re{avasve teku}e probleme, kako bipozori{te uspe{no funkcionisalo.Medju brojnim na{im prijateljima kojinas godinama podr`avaju i koji sudo{li na na{ rodjendan bili su i pred-stavnici LIFELINE, Kathy Fenslow sasuprugom Richardom, predstavnicikonzulata Vesna Zafirovski, ekonom-ski ata{e Mi{o Ognjenovi},Ujedinjeni Srbi, Dr ^upi}... Oni kojisu na neki na~in deo Ogledala, a kojinisu mogli fizi~ki prisustvovati na{ojproslavi, poslali su ~estitke koje su unjihovo ime pro~itane, a to suMilutin [o{ki}, Vanja Buli}, MarkoLopu{ina, Humanitarno dru{tvoDivac, Marija Papas...Redakcija Ogledala se od srca zah-valjuje svim muzi~arima i peva~imakoji su se i ovaj put odazvali ivolonterski nastupili, a to su: SlavicaMomakovi} Miljanovi}, Jasmina Ili},Mirjana Negovanovi}, Sladjana

Risti}, Sveta kauboj, DraganNegovanovi}, Ratko Ravi}, Sa{aDjordjevi}, Voja Vasi}, Sima i Vlada.Nismo zaboravili ni na{eg pobedni-ka sa muzi~kog spektakla “PROLE]EU OGLEDALU”, @ivka Kova~evi}akoji je promovisao svoju pesmu, {toje ujedno i njegova nagrada zaosvojeno prvo mesto. Tekst je pisalaSlavica Momakovi}, a muzika istudijski snimak iz poznate muzi~keprodukcijske ku}e DraganaNegovanovi}a. Ve~e nam jeulep{ala i Irina Jovanovi}, pobednik`irija publike sa Prole}a u Ogledalu.Zahvaljujemo se i ~lanovimaSrpskog pozori{ta, Milenku [i{arici,Vlatku @drale, Mi{i Petkovi}u iVladimiru Mulini, koji je te ve~erivodio program.Veliko hvala svim sponzorima kojisu omogu}ili da dvanaesti rodjen-dan na{eg Ogledala proslavimodostojanstveno i na zavidnom nivoukako i prili~i jednim srpskim novina-ma u SAD, jer Ogledalo to svojimradom i zaslu`uje.

18 Novembar 2013.

N A J A V E

J U B I L E J I

MGR EYPRESS – Radomir Dobra{inovi}Gospodin Marijan Cvjeti~anin, Esq. – advokat za imigraciona pitanja

COMPAS HOLDING – Ray i Ray Dobra{inovi}iARROW TRUCK SALES – Gospodin Bogdan Kljaji}

Humanitarna organizacija – Ane i Vlade DivacBEOGRAD MEAT MARKET – BEOGRAD CAFÉ – Dule Pavlovi}

A & B Co. ETNO RAKIJE – Kompanija za uvoz alkoholnih pi}a iz Srbije Sa{a Burekovi}

Sponzorima lutrije:Nina’s Jewelry

Cermak Auto Body ReperLog Lodge Motel iz Viskonsina

Sandy’s Bakery & DeliCity Fresh Market

George’s Liquer & DeliStomatolo{koj ordinaciji Dr ^upi}a

Dimavera salonCafé knji`ara Bubamara

Sher Elegance Salon

NINA'S JEWELRY

ZLATARSKA RADNJA

FRIZERSKI SALON

DUET BEAUTY STUDIO

VELIKO HVALA SPONZORIMA

19www.serbianmirror.comNovembar 2013.

20 Novembar 2013.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Za{to ste odlu~ili da Va{ pro-fesionalni izbor bude dizajn? Da li je upitanju talenat, rad uz veliko intereso-vanje ili jedno i drugo?

- Odluka o budu}em zanimanjumom slu~aju nije do{la preko no}i. Imnogo pre nego {to sam uop{te znao dapostoji zanimanje koje se tako zove,nesvesno sam ve} debelo bio uvu~en udizajn.

To vam je kada vas otac sa 7godina odvede na fudbalsku utakmicu, avi nemate pojma koji je rezultat, ali sasigurno{}u znate koji su dresovi lep{i. Ilina primer, dok u~iteljica obja{njavazadatak iz matematike, vi nemate pred-stavu o ~emu ona pri~a, ali sa u`ivanjemposmatrate oblike brojeva i ~udnihznakova koje ispisuje na tabli.

Tako da tu svakako ima ne~egBogom danog, ali talenat je kao nekibitan za~in, koji ne garantuje da }e i jelobiti ukusno. Mo`da ni Pikaso nikada nebi postao Pikaso da nije predano i skorofanati~no stvarao.

Koliko je Vama li~no u kari-jeri bilo va`no stru~no obrazovanje ikvalifikacije koje ste stekli?

- Od prvih kontakata sa visokim{kolovanjem u Berlinu, do zavr{etkastudija u Beogradu, obrazovanje samdo`ivljavao kao veliki i va`an korak.Ovo nije vrsta posla koji ne mo`etedobro raditi i bez diplome, ali vam {kolasvakako mo`e dosta skratiti lutanje ire{iti mnoge nedoumice, kao {to je meni,na primer. Tako da sam vrlo zahvalansvojim profesorima na tome.

Problem koji se ~esto javlja kodove vrste obrazovanja je velika razlikaizmedju rada sa imaginarnim klijentimaza vreme studija, gde ima{ potpunu(kreativnu) slobodu i sa druge strane –sasvim novih i neplaniranih okolnosti ukojima se nadje{ prilikom kontakta sapravim klijentima u realnom poslovnomokru`enju.

Neretko su mladim dizajnerimapotrebne godine dok ne shvate da im jeposao da re{avaju klijentove, a ne svojeprobleme. Ne znam da postoji neka{kola koja vas mo`e u potpunostipripremiti za sve situacije u kojima }etese na}i sutra u poslu, ali to mo`da netreba ni o~ekivati. Najva`nije je nau~itida se brzo prilagodjava{ okru`enju inovonastalim situacijama.

Koliko su Vam zna~ajnenagrade koje ste dobili na svetskomnivou?

- Izmedju ostalih, u Kini samna globalnom konkursu Hibrand 2010.osvojio Nagradu `irija, kao i Zaslu`nunagradu, od 4,000 u~esnika iz preko 60zemalja (medju kojima su bila i neka

svetski poznata dizajnerska imena) zalogo 14. pozori{nog festivala u U`icu.

Kada `ivite u zemlji u kojoj seposao kojim se bavite smatra perifernim(a u dosta razvijenijim zemljama jeneobi~no va`an), a zatim za svoj raddobijete priznanje na svetskom nivou, tovam mo`e poslu`iti kao dobar putokaz nanekoj budu}oj profesionalnoj raskrsnici.

Kako je do{lo do saradnje sasrpskim pozori{tem “Mira Srem~evi}”iz ^ikaga?

- Godinama sam pekao zanatosmi{ljavaju}i dizajn Jugoslovenskogpozori{nog festivala u U`icu, jednog oddva medjunarodna pozori{na festivala uSrbiji (drugi je ~uveni Bitef). Ti radovi,kao i drugi plakati za u`i~ko Narodnopozori{te su osvajali nagrade na konkur-sima i u~estvovali na mnogim medjunar-odnim izlo`bama tog tipa.

Moj dobar prijatelj, glumac usrpskom pozori{tu iz ^ikaga – VladimirMulina, znaju}i za te uspehe, preporu~iome je za saradnju. Tako je i do{lo dorealizacije plakata za predstavu “@anka”.

Da li ste kao osniva~ agencije“Strange Star” zadovoljni na~inomposlovanja?

- Nije novost da poslovnaatmosfera u Srbiji nije sjajna, pogotovuza mlade ljude koji poku{avaju da samizapo~nu posao. A jo{ ako jeposao iz oblasti kreativneindustrije, onda sekoli~ina problemag o t o v oudvostru~ava.

Bolji dani su krenuli sa razvo-jem interneta u Srbiji, kada se nekakoodjednom veliki broj firmi odlu~io danapravi svoj prvi sajt. Tada smo i mipostavili prvu verziju na{eg sajta kojusmo vremenom unapredjivali(www.strangestar.rs). U tom periodu smose skoro potpuno okrenuli web dizajnui specijalizovali u toj oblasti. Zatimsam zajedno sa dugogodi{njim pri-jateljem – programerom,napravio sajt predizborne kam-panje crnogorskog predsedni-ka Filipa Vujanovi}a i jo{nekoliko ve}ih sajtova,gde smo kroz naporan radstekli rutinu i dosta toganau~ili.

Ljudi sa kojimasaradjujem kroz“Strange Star” su semenjali, ali posve}e-nost radu, visoki stan-dardi u `ivahnojatmosferi – su neke odstvari koje su ostalenepromenjene.

Danas, iako idalje ima dosta proble-ma, stvari se ipakrazvijaju u dobromsmeru.

Na koji na~in dolazite do svo-jih klijenata?

- Preporuka zadovoljnih klije-nata je naj~e{}e inicijalna kapisla zauspostavljanje saradnje. A takvih jesve vi{e. Naravno, na ruku nam ide ito {to nam je posao vezan za internet,a dobre stvari se brzo {ire socijalnimmre`ama.

Koje programe naj~e{}e koris-tite pri izradi projekata?

- To su naj~e{}e programi izAdobe-jevog paketa (Photoshop,Illustrator, Dreamweaver...). Sem toga,tu su i programi koje koristimo za boljuorganizaciju i bez kojih bi funkcionisan-je kod kompleksnijih projekata bilo znat-no ote`ano.

Kao i svako ko se trudi dapostane dobar majstor u svom poslu, alatnikada nisam do`ivljavao kao najbitnijustavku, ali ovladavanje njime svakakodosta poma`e.

Koliko timski rad doprinosikreativnosti?

- Dizajn nije slikarstvo – gdeumetnik potpuno samostalno stvara svojadela. Dizajn se crpi iz okru`enja i pred-stavlja vidljivi deo kulture u kojoj nas-

taje. ^esto finalni prozivodzavisi od klijenta, od

ljudi sa kojimradi{, situacija i

okolnosti podkojim nas-taje.

TALENAT KAO BITAN ZA^INIntervju Nikola Vuksanovi}

Nikola Vuka{inovi} `ivi u U`icu i desetak godina se uspe{no bavi dizajnom. Nagradjivan je vi{e puta. Osniva~ je agencije “Strange Star”, a njegov rad pokriva dizajn sajtova, mobilnih aplikacija, ilustracije, fotografije i jo{ puno toga.

U ^ikagu se ve} predstavio idejom za plakat, pozori{ne predstave “@anka.”