Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. · odakle mu hrabrosti da u vreme kada je počinjao kao mali i ne-iskusan izdavač, planira gde bi njegova izdavačka kuća

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70

96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD Prilog priredili: Zorica Žarković i Marko Miladinović

3 Dušan Tomić, Rukovodilac odeljenja za poslovno savetovanje i savetovanje pri poslovnim transakcijama u kompaniji EY Nastojimo da se glas preduzetnika čuje što dalje

5 Dejan Papić, Laguna Programer koji je uzdigao domaće izdavaštvo

8 Sofija Popara Parmaković, Clever Bavljenje preduzetništvom je zarazno

10 Saša Popović i Vladan Ostojić, Vega IT Zalog za budućnost

12 Miodrag Radovanović, Podrum Radovanović Proizvodnja kvalitetnog vina nije za nestrpljive

ljude

14 Milorad Krstić, Termoinženjering Radimo tamo gde se traži znanje

16 Darko Marjanović, Things Solver Mi ne volimo da prodajemo maglu

18 Ognjen Kisin, Konstruktor Grupa Graditelji rasta u građevinarstvu

20 Mališa Pušonja i Ivan Bjelajac, MVP Workshop Na izvoru budućih tehnologija

22 Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke Prirodni saveznici u promociji preduzetništva

24 Utisci žirija o izboru preduzetnika godine Kako naizgled nemoguće postaje moguće

28 UČESNICI

Jelena Stanojević, Ars Nova Saša Kostić, ArtInvest Bojan Maravić, Bin Commerce Dragan Krstić, Bonneli Nenad Milanović, Coing Bojan Mitić, Fazi Svetolik Marković, Ginko Dragiša Pršić, Lomax Company Kamelija Radojčić i Krsto Radović, Mandarina Cake Shop Zoran Tadić, Neofyton Sebastian Širmer, Seb-Agrar Bojan Ilić, Steel Service Center Dr Vladan Kocić, SuperLab Svetlana Miljković i Dragiša Miljković, Sweet Home Nikola Drezgić, Techno Naiss Group Aleksandar Vuković i Zoran Zeković, Tim Sistem Vojislav Milutinović i Marija Ilić, Two Desperados Aleksandar Helc, Union Drvo Radovan Dimić, VP-Dima

2 EY PREDUZETNIK GODINE 2018

2018

Na malom tržištu kao što je naše, koje se nalazi i u malom regionu koji ne može biti atraktivan za globalne investitore kao što su to, na primer, tržišta Azije, pa i Afrike – naša najveća šansa jesu upravo kvalitetna mala i srednja preduzeća i dalji razvoj preduzetništva. Zato nastojimo da se glas naših najboljih preduzetnika čuje što dalje“, ističe Dušan Tomić, Rukovodilac odeljenja za poslovno savetovanje i savetovanje pri poslovnim transakcijama u kompaniji EY.

z Nakon sedam godina iskustva u izboru za EY Pre-duzetnika godine, kada biste sada bili u situaciji da taj program pokrećete od početka, da li biste nešto menjali u pristupu njegovoj realizaciji?

Naravno da uvek može bolje, ali mi smo iskreno zado-voljni kvalitetom, rezultatima i uticajem koji ovaj program postiže na nas kao firmu i pre svega na naše okruženje. Da možemo da vratimo vreme unazad započeli bismo ovaj program i ranije i to je ključna promena koju bismo napravili.

Program EY Preduzetnik godine je globalni program koji se održava u 60 zemalja širom sveta, a čiji je koncept

preslikan i kod nas. Pristup programu ostao je gotovo isti od kada smo počeli sa realizacijom u Srbiji 2012. godine. Razlika je ipak u tome što posle sedam godina održavanja programa kod nas, možemo reći da program ima znatno veću vidljivost, te da samo gala veče povodom proglaše-nja nosioca nagrade sve više postaje samo preduzetnički događaj. U kompaniji EY jako smo privilegovani što smo imali priliku da se upoznamo sa gotovo 200 preduzetnič-kih kompanija i da iz prve ruke posvedočimo o njihovim perfektnim proizvodnim pogonima i predanim timovima koje su oformili naši preduzetnici, a koji uspevaju da svo-jim novim proizvodima i inovativnim idejama iznenade javnost iznova i iznova.

z Kada je kompanija EY započinjala ovaj program u srpskoj privredi su i dalje bile veoma izražene posledice svetske finansijske krize. S obzirom na to da se situacija u poslednjih nekoliko godina stabilizovala, da li to olakšava pronalaženje kandidata koji mogu da ispune visoke krite-rijume ovog konkursa?

Kandidati su svake godine bolji, a izbor žirija je sve teži. Tehnologija, globalizacija i lakši pristup informacijama u tome pomažu u velikoj meri, uprkos ekonomskoj krizi. To je ohrabrujuća informacija za sve nas koji živimo i radimo u ovom malom i ne baš toliko ekonomski atraktivnom regionu.

Kako nam statistika iz lokalnog istraživanja koje je kompanija EY sprovela treću godinu za redom pokazuje – preduzetnici koji su učestvovali u istraživanju EY Preduzet-

Dušan Tomić, Rukovodilac odeljenja za poslovno savetovanje i savetovanje pri poslovnim transakcijama u kompaniji EY

Nastojimo da se glas preduzetnika čuje što dalje

3EY PREDUZETNIK GODINE 2018

ORGANIZATOR

nički barometar su u preduzetničke vode ulazili vrlo mladi, u proseku sa 33 godine, i to uglavnom u periodu ekonom-ske krize. Ti preduzetnici sada ostvaruju neverovatne go-dišnje poslovne prihode i zapošljavaju zavidan broj ljudi. Upravo ta činjenica ohrabruje nas da nastavimo da ovim programom sve intenzivnije promovišemo preduzetničke uspehe jer tek kada razgovaramo sa njima shvatimo kakve su oni zapravo izazove morali da prevaziđu kako bi danas bili lideri na tržištu. Statistika naše ovogodišnje studije pokazuje da MSP u Srbiji zauzimaju značajno mesto u pri-vredi Republike Srbije, a ipak 64 % ispitanih preduzetnika finansira poslovanje svojih kompanija isključivo iz sopstve-nih finansijskih sredstava. U početnim fazama rasta, većina malih preduzeća oslanja se na sopstvene izvore finansira-nja, a finansiranje je značajan faktor koji determiniše op-stanak i rast MSP. Osnivanje sopstvene kompanije, širenje poslovnih aktivnosti, razvoj novih proizvoda, investiranje u ljudske resurse, postrojenja, opremu direktno je uslovljeno mogućnošću kompanije da zadovolji potrebe sa kapi-talom. Zbog svega gore navedenog, najmanje zahtevan kriterijum koji naš konkurs postavlja jesu upravo finansije, odnosno nikada nije pobedio kandidat sa najjačim poslov-nim prihodom već najsnažnijom preduzetničkom pričom. Samim tim, jedini uslovi konkursa su da je preduzetnik državljanin naše zemlje i da je kompanija u njegovom vla-sništvu bar dve godine.

z Zanimljivo je da, nasuprot čestim kritikama u domaćoj javnosti kako u Srbiji svi beže od proizvodnje, u progra-mu EY Preduzetnik godine do sada su dominirale proi-zvodne firme, pa čak su i dosadašnji pobednici na čelu kompanija koje se bave proizvodnjom. Kako objašnjavate toliko prisustvo kvalitetnih proizvođača u EY programu?

Istraživanje EY Preduzetnički barometar kao i celokup-na statistika kompanija koje su u proteklih sedam godina učestvovale u našem programu jasno potvrđuju činjenicu da se uglavnom radilo o proizvodnim kompanijama. Činje-nica jeste da su uslužne kompanije uglavnom usmerene na domaće tržište koje je ograničeno, dok su proizvodne kompanije iz našeg programa usmerene u velikoj meri na izvoz, pa su samim tim pronašle više prostora za svoj rast, razvoj i uspeh. Ipak poslednjih godina možemo da pri-metimo značajan broj dobrih kompanija koje vode mladi preduzetnici, koji su pre svega fokusirani na tehnološke usluge i inovativna rešenja, uglavnom izvozno orijentisane.

Studija koju smo sproveli prošle godine ukazuje na podatak da je čak 93% kompanija koje su učestvovale u istraživanju sprovodilo inovativne aktivnosti u prethodne dve godine. Ta-kođe, čak 81% preduzetnika kao glavni motiv za uvođenje teh-noloških inovacija navodi zadovoljenje potreba klijenata, dok je za svega 2% njih primarni razlog zaštita od sajber napada.

z U domaćoj poslovnoj javnosti se takođe mogu čuti zamerke da smo skloni uverenju kako sve što je strano obavezno mora biti bolje. Koliko je ovaj program, po

Vašim procenama, doprineo afirmaciji kvaliteta domaćih proizvoda i usluga?

Neverovatan je broj kvalitetnih kompanija koje smo upoznali kroz naš program, a koje nisu toliko prepo-znate u našem okruženju i zajednici. Jedan od razloga jeste i izvozna orijentacija ovih kompanija. Uz saznanja koja nam je pružio program danas možemo da se podi-čimo da je svaka Michelin-ova guma u svetu izlivena iz kalupa koji se pravi u Babušnici (D-Company). Takođe, novosadska kompanija Vega IT Sourcing napravila je sajtove za svetske poznate marke kao što su Manchester City, globalne sajtove za brendove Adiddas, Nike, Jimmy Choo itd. Pored toga, kandidati koji su učestvovali u pro-gramu EY Preduzetnik godine mahom se opredeljuju da svoje poslovanje nastave iz svojih rodnih gradova gde su poslovanje i započeli. Većina kompanija koja je za ovih sedam godina učestvovala u programu EY Preduzetnik godine je društveno odgovorna i svakodnevno vraća svojim lokalnim zajednicama. Tako na primer pobed-nik prošlogodišnjeg izbora za EY Preduzetnika godine, osnivač i vlasnik kompanije Stublina, poznat je po tome što konstantno ulaže u svoju lokalnu zajednicu - selo koje su zvali pusti Stojnik jer nije imalo ni put ni struju, a danas ima školu i bolnicu čije je otvaranje pomogao gospodin Milojević, dok je i većina meštana zaposlena u Stublini.

z Zahvaljujući ovom programu, najbolji domaći predu-zetnici su dobili priliku da upoznaju i povežu se sa „sebi sličnima“. Budući da EY kroz razne aktivnosti nastoji da te veze održi i razvija, koliko okupljanje najboljih može da bude dobra osnova da se glas preduzetnika više čuje u javnosti i da utiče na kreatore ekonomske politike?

Kao što rekoh, u jednom malom regionu sa malim tržištima, smatram da budućnost leži u razvoju preduzet-ništva i malim i srednjim kompanijama. Neophodno je da celo naše društvo i državne institucije podrže preduzetni-ke i njihove poduhvate.

Ono na šta smo svi u kompaniji EY neizmerno ponosni jeste to što naši kontakti sa preduzetnicima ne prestaju nakon same gala večeri na kojoj se proglasi pobednik, pa smo postali ključna spona za mnoge poslovne poduhva-te. Tako se jednom godišnje održava i EY Preduzetnički koktel koji je sjajna prilika da se na nekom od centara srpske kulture okupimo u nekoj ležernijoj varijanti. Pored toga, preduzetnici su neretko i mentori na EY Start Up vikendu, koji se organizuje jednom godišnje sa ciljem da mlade preduzetnike, koji su tek osnovali svoje kompanije pokušamo da spojimo sa stručnjacima iz različitih branši koji im mogu pomoći pri lansiranju svoje karijere i koji im mogu dati savete šta u svom dosadašnjem radu mogu da promene kako bi lakše prevazišli početničke prepre-ke. Takođe, istraživanjem EY Preduzetnički barometar nastojimo da budemo glas domaćih preduzetnika i da razumemo i podelimo njihova iskustva i stavove.


2018

Mada skoro svi u Srbiji znaju za izdavačku kuću Laguna, malo je onih kojima je poznato da je njen osnivač i vlasnik programer koji je u izdavaštvo ušao neplanirano, oduševljen humorom jednog britanskog pisca. Danas njegova kompanija zapošljava više od 500 radnika, publikuje 350 naslova godišnje, ima 42 knjižare širom Srbije, a Laguna je na Londonskom sajmu knjiga bila u najužem izboru za najboljeg izdavača u svetu.

Dejan Papić je tvo-rac izuzetno dobro osmišljenog i uspe-šnog posla u oblasti u kojoj to niko ne bi očekivao i uprkos tome što je preduzeo

neke korake koje nijedan ekonom-ski teoretičar ne bi savetovao. On je svoju profesiju programera, za koju se svi otimaju, zamenio za egzistenciju u kulturi koju bi i malo iskusniji računovođa unapred pro-glasio za gubitničku opciju. Osno-vao je izdavačku kuću Laguna radi

Dejan Papić, Laguna

Programer koji je uzdigao domaće izdavaštvo


POBEDNIK

objavljivanja samo jednog naslova i to 1998. godine, kada je već bilo gotovo izvesno da Srbija neće izbe-ći NATO bombardovanje. Odluku da se upusti u maloprodaju knjiga osnivanjem knjižarskog lanca Del-fi, planirao je 2008. godine, usred panike zbog izbijanja svetske finan-sijske krize.

„Sve to, zapravo, pokazuje da je i u vreme velikih kriza moguće postaviti dobre temelje za po-slovanje koje će nastaviti da se razvija kada nastupe neka bolja vremena“, sumira svoje iskustvo Papić. Ipak, priznaje da ga iz sa-dašnje perspektive i samog čudi odakle mu hrabrosti da u vreme kada je počinjao kao mali i ne-iskusan izdavač, planira gde bi njegova izdavačka kuća mogla da se pozicionira kada napokon stig-nu ta bolja vremena. „Tada sam smatrao da ću postići veliki uspeh ako Laguna zauzme mesto među prvih sedam ili osam izdavačkih kuća u Srbiji“, priseća se Papić, „ali zaista nisam ni sanjao da će postati najveći domaći izdavač“.

Šta znači najveći pokazuju i po-daci da Laguna danas ima klub čitalaca sa više od 600.000 člano-va a do sada je objavila oko 4.000 naslova. Njena godišnja produk-cija dostiže oko 350 naslova, od-nosno oko milion i po primera-ka, što su relevantne brojke za izdavaštvo i u svetskim okvirima. Gledano iz svetske perspektive, početak poslovanja ove izdavač-ke kuće je, međutim, bio krajnje neuobičajen.

Od jednog čoveka do pet stotina zaposlenih

Put ka uspešnom izdavaču Pa-pić je započeo kartom za Lon-don, gde je devedesetih otišao s ciljem da nađe neki posao kao programer, ili da se vrati kući sa nekom dobrom poslovnom idejom u toj oblasti. Epilog je bio sledeći: nije našao ni posao ni sjajnu ideju za bogaćenje, ali je otkrio britanskog pisca Terija

Pračeta i vratio se u Beograd s koferom punim knjiga. Uživaju-ći u nesvakidašnjem Pračetovom humoru, rešio je da se okuša u nimalo lakom zadatku da njego-vu neobičnu igru reči prevede na srpski jezik. Kada je preveo prvih pedesetak stranica Pračetove knji-ge „Boja magije“, odmah je otkrio da su nepoznati putevi izdavački do čitaočevog srca – njegovoj su-pruzi Pračet se nije dopao, ali je njegov prijatelj bio oduševljen, pa je Papić rešio da ipak prevede celu knjigu.

Pošto se već namučio oko pre-vođenja za koje se nije školo-vao, stupio je preko Interneta u kontakt s britanskim piscem a potom i sa njegovim agentom sa predlogom da Pračetovu knji-gu objavi u Srbiji. Tada je, kaže, od dvojice Britanaca naučio prvu poslovnu lekciju: da u poslovnoj saradnji prednjače finansije, pa onda emocije. Preduslov da dobi-je izdavačka prava bio je da ima izdavačku kuću. Tako je osnovao Lagunu, smislivši ime i logo, ko-ji je i danas aktuelan, za samo nedelju dana. Ponovo se javio Pračetovom agentu, ovoga puta kao direktor izdavačke kuće, „a

obojica smo se pretvarali kao da prvi put razgovaramo i dogovorili smo se da mi proda prava za izda-vanje knjige u Srbiji“, priča Papić.

U posao je krenuo sa 1.000 dolara, i to pozajmljenih, „a kon-ferencije za novinare koje sam organizovao radi promocije svo-jih prvih izdanja nisu prošle na-ročito slavno jer se baš tog dana odigravao neki presudni politički događaj – ili su to bili pregovori o Kosovu u Rambujeu, ili je Ričard Holbruk rešio da baš tada dođe u Srbiju na pregovore sa Miloše-vićem... Treću knjigu koju sam iz-dao podigao sam iz štamparije na sam dan kada je započelo NATO bombardovanje i naravno da sam bio jako zabrinut kako će se sve to odvijati“, kaže Papić, „ali ispo-stavilo se da su se tokom bombar-dovanja knjige mnogo više čitale i prodavale nego pre toga“.

Laguna je prvi put samostalno nastupila na Beogradskom sajmu knjiga 2000. godine sa ukupno osam naslova, a već naredne go-dine je njena produkcija bila tri puta veća i ponudila je doma-ćoj publici svetski poznata imena kao što su pisci Mario Puzo, Toni Parsons, Trejsi Ševalije... Postala je

Kako podstaći izvoz srpske kulture Upitan koliko je Laguna, kao izdavačka kuća koja ima visok ugled među

stranim izdavačima, u mogućnosti da pomogne da domaća književnost postane prepoznatljivija u svetu, Dejan Papić odgovara: „Budući da su naša izdanja kvalitetnih domaćih pisaca najbrojnija u Srbiji, osećamo obavezu da pokušamo da plasiramo njihova dela i na drugim jezicima. To je, međutim, veoma težak zadatak koji unapred zahteva ne tako male troškove – prvo bi trebalo da prevedemo te knjige makar na engleski jezik, a potom da na naj-prestižnijim svetskim sajmovima pokušamo da plasiramo literaturu koja nije dovoljno poznata u konkurenciji sa svim ’velikim’ svetskim jezicima, što je jako skupo. Čak i kada bismo uspeli da prodamo neke rukopise u inostran-stvu, kada platite na to poreske obaveze u Srbiji, računica je takva da bi bio oštećen ili pisac ili mi. Zaista mi nije cilj da zarađujem na tome i jasno je da država ne može smanjivati poreze samo za izdavaštvo, ali bez državnih pod-sticaja za takve projekte nemoguće je napraviti održivi ekonomski model i upravo tim povodom smo nedavno imali sastanak izdavača sa predstavni-cima republičke vlade. Videćemo šta će biti od te inicijative, ali smo makar imali priliku da kažemo šta je to što bi trebalo menjati da bi se podstakao izvoz srpske kulture“.


2018

najkomercijalnija izdavačka kuća u Srbiji, a još jedan prelomni tre-nutak u poslovanju je bila 2009. godina, kada je pokrenut malo-prodajni knjižarski lanac Delfi. „To je, praktično, bila iznuđena odluka“, ne krije Papić, jer su u to vreme pojedini distributerski lanci imali monopol na tržištu i kalkulisali su sa plaćanjem svojih obaveza izdavačima, što je neke manje izdavačke kuće i zatvorilo.

Danas Delfi u svom lancu ima 42 knjižare širom Srbije, a u ce-lom sistemu pored izdavačke ku-će i maloprodajnog lanca poslu-je i Radio Laguna, pa kompanija ukupno zapošljava preko 500 ljudi, dok ih je dvostruko više u timu koji uključuje prevodioce, lektore i pisce. Preduzeće koje je počelo svoj rad sa jednim čo-vekom koji je bio i direktor i za-posleni, svake godine ostvaruje rast, pa je u 2018. godini promet u Laguni porastao za 12%, a u Delfima za 11% u poređenju sa prethodnom godinom. No, Papi-ću su još važnija priznanja koja je njegova izdavačka kuća dobila za kvalitet onoga što radi, budući da je višestruki dobitnik Zlatnog Hit libera za najčitaniju knjigu i FONKUR-ove nagrade za izdava-ča godine, a na Londonskom saj-mu knjiga 2016. godine bila je u najužem izboru sa jednom ame-ričkom i jednom francuskom iz-davačkom kućom za najboljeg izdavača u svetu.

Čitalačka kultura viša od životnog standarda

Govoreći o tome kako je uspeo da izgradi poslovni model koji je dokazao da izdavanje kvalitetne literature može biti i visokotira-žno i isplativo u Srbiji, Papić ističe da to nije samo njegova, već i zasluga čitalaca. „Mi smo skloni da potcenjujemo nivo čitalačke kulture kod nas, ali moje iskustvo pokazuje da je publika u Srbiji so-fisticiranija u poređenju sa nekim drugim zemljama u regionu, pa

i sa veoma razvijenim zapadnim tržištima, kao što su američko ili britansko. Na tim tržištima ap-solutno dominira žanrovska li-teratura poput trilera i ljubavnih romana, koja i kod nas ima svoju publiku ali ona nije tako brojna“.

Papić navodi primere da je ubedljivo najprodavaniji Lagu-nin naslov „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija koji je prodat u više od 150.000 primeraka, po-slednje dve godine najprodava-nija je knjiga „Čovek zvani Uve“ Fredrika Bakmana, jednotomno izdanje romana Ive Andrića pro-dato je u preko 50.000 primera-ka... „Dakle postoji publika i za kvalitetnu literaturu, a s druge strane ako pisci koji sebe sma-traju kvalitetnim nemaju čitaoce – postavlja se pitanje da li imaju opravdanje za tako visoko mi-šljenje o sebi? Naravno da posto-ji jako kvalitetna literatura koja nije tako lako čitljiva i da ona nema preveliku publiku, ali za-hvaljujući izdanjima koja imaju ozbiljne komercijalne efekte, mi smo u situaciji da objavljujemo i knjige za koje unapred znamo da neće imati ogromne tiraže. Naše osnovno pravilo je da vrlo pažljivo čitamo svaki rukopis“, ističe Papić, „bilo da je reč o domaćem ili o stranom piscu, i da bez obzira na preporuke vrlo ozbiljno razmatramo odluku šta ćemo objaviti“.

Dodatno, neophodan je rad na promociji koja će u prvi plan ista-ći kvalitete svakog objavljenog naslova, ali marketinška strategija je i poluga za dalji razvoj tržišta, objašnjava naš sagovornik. Lagu-na to radi u komunikaciji sa čla-novima svog kluba čitalaca preko namenskih informativnih publi-kacija i posredstvom sajtova koji su najposećeniji u branši – Lagu-nin sajt ima oko 15.000 posetilaca dnevno, dok je sajt maloprodaj-nog lanca Delfi sa oko 18.000 dnevnih poseta postao neka vrsta srpskog Amazona. Razvoju trži-

šta su u velikoj meri doprinele i knjižare koje su na dobrim loka-cijama i u sklopu najposećenijih tržnih centara, kao i širenje čita-lačke kulture u emisijama koje emituje Radio Laguna.

Rezultatima koje je Laguna po-stigla doprinelo je i to, dodaje Pa-pić, „što mi učimo na tuđim gre-škama, a trudimo se da usvojimo pozitivna iskustva iz svog okruže-nja i sveta. Mislim da je jedan od naših glavnih aduta korektnost u poslovanju, koja bi trebala da se podrazumeva ali, nažalost, to u Srbiji nije slučaj. Zahvaljujući tome što smo korektni prema drugim izdavačima u našem ma-loprodajnom lancu se nalaze naj-prestižniji naslovi drugih izdavač-kih kuća, a praktično svi poznatiji domaći pisci – više od 300 njih – objavljuju svoja dela u Laguni, jer znaju da će ugovorne obaveze biti ispoštovane i da ćemo uložiti ozbiljan trud na plasmanu knjige. Mi smo kao izdavačka kuća i kao knjižarski lanac postavili standar-de u poslovanju kojih sada mora da se drži i konkurencija“.

Laguna zdravo posluje i kada je reč o finansijama, i mada ce-lokupan rad finansira iz sopstve-nih prihoda, „zahvaljujući stal-nom rastu možemo bez zebnje da ulazimo u nove projekte. Ne zalećemo se, ali kao veliki iz-davač na ovom prostoru nismo ograničeni u svom poslovanju da moramo da razmišljamo o sva-kom uloženom dinaru. Naravno da nismo vidovnjaci pa da može-mo sa potpunom sigurnošću da predvidimo kako će neka knjiga uspeti na tržištu. Dešava se da nas stvarnost i prijatno i nepri-jatno iznenadi“, kaže Papić, „ali na osnovu velikog prethodnog iskustva možemo prilično dobro da procenimo u kom pravcu se razvijaju interesovanja čitalaca i da na osnovu toga isplaniramo i naslove koje ćemo objaviti, kao i okvirni obim produkcije za na-rednu godinu“.


POBEDNIK

Kada se posle višegodišnjeg boravka u inostranstvu vratila u Srbiju, Sofija Popara Parmaković je prvobitno na-meravala da pomaže oko upravljanja porodičnim preduzećem. Naime, njena majka je još pre 36 godina osnovala knjigovodstvenu agenciju, u vreme ka-

da su se finansijski podaci knjižili u sveskama pošto kompjuteri još nisu bili u širokoj upotrebi. Danas, međutim, vladaju potpuno drugačije okolnosti kada je u pitanju upotreba informacionih tehnologija u finansijskom svetu, i povećana je potražnja za kori-snim aplikacijama i servisima koji mogu da ubrzaju administrativne procedure. Pošto je uvidela da u knjigovodstvu postoje procesi koji se konstantno ponavljaju, naša sagovornica je došla na ideju da ih automatizuje kroz softversku alatku koja će biti kori-

sna kako knjigovođama, tako i poreskim obveznicima koji su njihovi klijenti.

„U početku sam imala tri partnera koji su se sme-njivali. Na kraju su svi odustali, jer nisu mogli da izdrže ogroman stres oko uspostavljanja firme na zdrave osnove. Osim toga, kada krenete u predu-zetnički poduhvat ključna je podrška porodice, a ja sam imala sreću da dobijem i emotivnu i finasijsku potporu. Kod nas ima puno talentovanih ljudi i ideja, ali mogućnosti za mikro finansiranje gotovo da nema. S druge strane, ja sam istrajala jer me je jako privuklo čitavo to poslovno okruženje, kao i želja da kreiram digitalne inovacije. Za svakoga ko poseduje makar malo osećaja za avanturu, ulazak u preduzetničke vode je veoma zarazan, ali takođe podrazumeva puno borbe i inata“, ističe Popara Parmaković.

Budućnost pripada paušalcimaPrema njenim rečima, startap preduzeća dosta

greše u prvim danima svog poslovanja, zbog čega je jako bitno da pored sebe imaju nekoga ko će im pomoći da steknu važne kontakte, da nauče osnove poslovne komunikacije i kako da predstave

Sofija Popara Parmaković, Clever

Bavljenje preduzetništvom je zaraznoImajući u vidu da digitalni nomadi predstavljaju najbrže rastuću kategoriju preduzetnika u Srbiji i da potpadaju u grupu paušalno oporezivanih poreskih obveznika, Sofija Popara Parmaković došla je na ideju da njihovu ljubav prema tehnološkim inovacijama usmeri prema svom knjigovodstvenom servisu Paušal. Posle nešto više od tri godine poslovanja, Paušal danas ima gotovo četiri hiljade mesečnih korisnika, a u izgledu je i izlazak na globalno tržište. „Rad na razvoju startap preduzeća je ispunjen adrenalinom, i zahteva puno kreativnosti, usputnog učenja i upornosti“, poručuje uspešna preduzetnica.


2018

svoj proizvod na najbolji način. Direktorka Clever-a imala je sreće kada su Pjer Bosk (Pierre Boscq) i Je-lena Đurović iz banke Societe Generale prepoznali potencijal koji ima njena inovativna aplikacija. Oni su joj pružili marketinšku i tržišnu podršku, koja je mladoj preduzetnici posebno bila korisna jer je banka imala veliku bazu klijenata, što je bila prilika da nova usluga bude prepoznata među značajnim brojem potencijalnih korisnika. Za razliku od Socie-te Generale, predstavnici nekih drugih banaka nisu pokazali dovoljno sluha za saradnju, jer digitalni razvoj kod njih nije na listi prioriteta i doživljavaju ga kao posao koji iziskuje previše novca, vremena i truda, ocenjuje naša sagovornica.

Pored ovakve pomoći Societe Generale, kompa-nija Clever je prošle jeseni dobila i finansijsku po-dršku Fonda za inovacionu delatnost. Sofija Popara Parmaković je, naime, u svom pristupu preduzet-ništvu podjednako inovativna i kada je reč o pro-izvodu i kada je u pitanju tržište kojem se obraća, budući da su to veoma specifični korisnici. Kao što i ime njene aplikacije kaže, Paušal je zamišljen isklju-čivo kao digitalni asistent za paušalno oporezovane preduzetnike – koji u proseku za knjigovodstvo pla-ćaju malo i nekonzistentni su u svojim finansijskim rezultatima. Uprkos tome, oni predstavljaju najbrže rastuću kategoriju preduzetnika na svetu, zahva-ljujući pre svega velikom broju digitalnih nomada, odnosno onlajn frilensera.

„Odgovarajući sistem podrške za početnike u frilens biznisu ne postoji u Srbiji, a naša zemlja je u evropskom vrhu sa skoro 24.000 prijavljenih frilen-sera na platformi Upwork – to naglo rastuće tržište trebalo je na vreme osvojiti. Do prvih korisnika smo došli zahvaljujući velikim IT kompanijama koje ne žele da zapošljavaju svoje programere za stalno, već više vole da ih paušalno plaćaju, a danas ostvaru-jemo saradnju sa najvećim onlajn platformama za oglašavanje frilensera, kao što su Upwork, Pioneer, Pilot. Preko njih, ali i drugih stručnih sajtova i dru-štvenih mreža, stalno smo u komunikaciji sa doma-ćom zajednicom frilensera. Na taj način podstičemo njen razvoj, a zauzvrat stičemo nove korisnike“, objašnjava Popara Parmaković.

Paušal je prvobitno kreiran kao veb aplikacija, ali može da se preuzme i preko Google Play ili App Store. Pre njegove upotrebe, svi korisnici koji žele da aktiviraju kompletnu uslugu prvo moraju da popune digitalni obrazac koji Clever-u daje ovlašćenje kod Poreske uprave. Servis obuhvata slanje i primanje faktura, koje su potpuno šablonizovane i prilagođe-ne za upotrebu za korisnike koji se nikada ranije nisu susretali sa njima, podsetnike koji upozoravaju na rokove plaćanja, a od nedavno i mogućnost onlajn plaćanja preko dugmeta SogePay. Ova opcija, koja

isključuje treće lice iz lanca plaćanja, za sada je jedin-stvena među konkurencijom na Balkanu, i dodata je uz partnerstvo sa Societe Generale bankom. Dodat-no, počev od marta Paušal će biti prvi u Srbiji, a i šire, sa mogućnošću plaćanja faktura preko platforme za prijem i slanje novca Payoneer, koju domaći frilense-ri najviše koriste. Obzirom da je bezbednost ličnih podataka od velike važnosti, čitav softver je strogo zatvorenog tipa i prošao je kontrole Poreske uprave za svakog pojedinačnog korisnika.

Stabilnost ne sme da uspava kreativnost U ovom trenutku, kompanija Clever ima jeda-

naestoro zaposlenih i 3.700 klijenata, uspešno je prevazišla prvu fazu razvoja i razmatra realizaciju ambicioznih planova za budućnost. „Dobro je ka-da preduzeće uđe u fazu stabilnog finansijskog poslovanja. Ipak, treba paziti da ta stabilnost ne preraste u kreativnu stagnaciju. Onog trenutka kada počnete da šaljete šablonske mejlove, morate da zastanete i zapitate se da li ste se možda previše uljuljkali. Zato insistiram da svi zaposleni predlažu svoje ideje za dalji razvoj poslovanja – samo tako može da se napreduje“, naglašava mlada direktorka, i dodaje da nema nameru da širi usluge i na druge knjigovodstvene kategorije, pogotovo jer ovaj servis namenjen frilenserima već privlači dovoljno pažnje potencijalnih investitora.

Clever je dobio ponudu za licenciranje Paušala za korišćenje pod imenom drugog brenda, a naša sagovornica naglašava da je glavni strateški cilj kompanije postepeno širenje poslovanja na stranim tržištima. U ovom trenutku u najveće interesente spadaju Makedonci i Bugari, koji u svojoj ponudi nemaju nikakvu sličnu opciju. U prilog beograd-skoj kompaniji ide i činjenica što u svetu postoji tek nekoliko sličnih aplikacija, kao i to što softverska arhitektura koju koristi lako može da se prilagodi unošenju administrativnih podataka specifičnih za svaku državu.

Sledeći korak svakako podrazumeva pažljivo pro-mišljanje, posebno zato što je reč o ulasku na nova tržišta, gde ne vladaju isti uslovi poslovanja. „Bez odgovarajućih poslovnih partnera nećemo izlaziti na strano tržište. Potreban nam je neko sa global-nim prisustvom, ko najpre može da nam pomogne u logističkom, a ne u finansijskom smislu. Za takvu vrstu partnerstva ne bih davala učešće u firmi, već eventualno određeni udeo ostvarenih prihoda. U poslovanju je jako važno da se na vreme postave granice preko kojih ne treba preći. Zato ne želim da se zalećem, već ću radije čekati na pravog partnera kako bih ostvarila svoju želju da upravljam kvalitet-nim globalnim biznisom iz Srbije“, čvrsto je odlučila Sofija Popara Parmaković.


FINALISTA

Početkom prošle decenije, kada je startap zajednica na domaćem IT tržištu još bila u povoju, glavni cilj većini studenata elektro-tehničkih fakulteta bio je da se prvo okušaju radeći

za neku od velikih stranih kompanija u Srbiji ili da odu iz zemlje. „Moja pr-vobitna želja bila je da po završetku studija potražim zaposlenje u Nemač-koj. Međutim, kada smo na završnoj godini studija dobili priliku da reši-mo nekoliko manjih programerskih zadataka za tada vodeću novosadsku informatičku firmu, shvatili smo da i u našoj zemlji može da se zaradi na modernim tehnologijama. To je u potpunosti izmenilo moju percep-ciju“, priseća se Vladan Ostojić vre-mena kada je sa tadašnjim kolegom sa studija, a današnjim poslovnim partnerom Sašom Popovićem, dobio priliku da zaradi svoj prvi honorar.

Kada su uvideli da mogu da unov-če svoje godinama sticano znanje, kroz frilensersko programiranje za klijente širom sveta, njih dvojica su odlučila da naprave pravo predu-zeće, sa ambicijom da jednog dana privuku velike industrijske klijente. Jedino je bilo pitanje da li je mome-nat za takvu odluku bio pravi, ima-jući u vidu da su mladi programeri svoju firmu osnovali 2008. godine, kada su posledice svetske finansij-ske krize stigle i do ovih prostora.

„Finansijsku krizu smo doživeli kao priliku, a ne kao prepreku. Velike kompanije su tada morale da smanje svoje troškove i pronađu efikasnije servise i proizvode, i tu je bila naša šansa. U početku smo bili jako produktivni i morali smo da zadovoljimo puno klijenata, zajed-no sa još nekoliko programera koje smo angažovali“, priča Popović, ko-ga tada nije mogla da pokoleba ni činjenica da je tek postao otac, kao ni to da je upravo uzeo stambeni kredit i auto na lizing. Njegov ko-lega Ostojić dodaje da je ključni ra-zlog za takvo samopouzdanje ležao u velikoj podršci njihovih porodica, što je neobično za našu sredinu, u

Saša Popović i Vladan Ostojić, Vega IT

Zalog za budućnostPre nešto više od deset godina dvojica bivših studenata sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu doneli su odluku da uprkos upravo pristigloj finansijskoj krizi osnuju sopstveno preduzeće. Danas, njihova kompanija Vega IT ima preko 180 zaposlenih, radi sa renomiranim svetskim kompanijama iz najrazličitijih industrijskih oblasti i spada u pet najtraženijih domaćih poslodavaca. Saša Popović i Vladan Ostojić istovremeno nastoje da okupe uspešne domaće IT kompanije sa idejom da zajednički podrže mlade tehnološke firme u Srbiji i doprinesu stvaranju okruženja u kojem će želeti da rade i njihova deca.


2018

kojoj je strah od neuspeha neretko glavna kočnica za pokretanje pri-vatnog posla. „Čak i ukoliko pro-padnete u prvom pokušaju, to je ja-ko korisno preduzetničko iskustvo koje ne može nigde da se kupi“, uveren je Ostojić.

Naši sagovornici ističu da su u prvim danima poslovanja bili naj-važniji timski rad, poštovanje roko-va, kao i sposobnost da se pronađu i zadrže klijenti. Doduše, sve su to naučili tokom svog prethodnog frilenserskog iskustva, a ne na fa-kultetu. „Problem domaćeg obra-zovnog sistema je što ne edukuje mlade u veštinama koje su neop-hodne za svakodnevno poslovanje. Na primer, uspostavljanje dobrih kontakata sa stranim klijentima podrazumeva razumevanje situaci-je na njihovim tržištima, pa i upo-znavanje sa drugim kulturama. Ta znanja smo postepeno sticali kroz iskustvo u praksi i dodatne obuke“, kaže Popović.

Ulaganje u domaće startapoveVega IT se bavi razvojem softver-

skih rešenja, prilagođenog specifič-nim potrebama klijenata koji dola-ze sa svih meridijana i iz najrazličiti-jih industrija. U svojoj branši se isti-ču i po razvoju veb sajtova za onlajn prodaju koji su veoma kompleksni i vizuelno napredni, raznih “enter-prise“ rešenja a bave se i razvojem mobilnih aplikacija zasnovanih na iOS i Android platformi. Kompanija proizvodi i održava softver koji se koristi u nekim od najvećih svet-skih korporacija, kao što su Nestle i Danone, ali je njena ponuda do te mere diversifikovana u odnosu na oblasti poslovanja i tehnologije koje se upotrebljavaju, da ne mora da strahuje od mogućih previranja na globalnom tržištu.

Sa 180 zaposlenih i nekoliko upi-ta za zaposlenje koji svakoga dana pristižu na njenu adresu, kompani-ja Popovića i Ostojića već nekoliko godina spada u jednu od pet najpo-željnijih poslodavaca na rastućem srpskom IT tržištu. „Predrasuda je

da strane kompanije nude veće pla-te i bolje uslove rada zaposlenima“, ističe Ostojić, „jer one su došle u Srbiju pre svega da bi poslovale uz daleko niže troškove. Nasuprot tome, nama nije cilj da uštedimo na svojim zaposlenima jer oni su glavni oslonac našeg poslovanja. Takođe, Saša i ja živimo u ovoj ze-mlji i u istom okruženju kao i naši zaposleni. Mi poznajemo ovdašnju ekonomsku situaciju za razliku od vlasnika stranih kompanija koji ne-maju pravi uvid u domaće tržište i udaljeni su po nekoliko hiljada kilometara“.

Vega IT ima otvorenu kancelari-ju i u Zrenjaninu, gde organizuje dodatne obuke i neretko zapošlja-va studente tamošnjeg Tehničkog fakulteta. Naši sagovornici obrazla-žu takvu odluku potrebom da se, pored Beograda i Novog Sada u koje zbog posla dolaze mladi in-formatički stručnjaci iz cele Srbije, intenzivnije razvija informatička industrija i u drugim, manjim gra-dovima, što bi bila prilika da više mladih ostane u svojim mestima i doprinesu njihovom ekonomskom razvoju.

Popović i Ostojić, dodatno, ohra-bruju zaposlene da i sami pokreću svoja preduzeća. U tim slučajevima, Vega IT im tokom prvih nekoliko godina poslovanja pruža saveto-davnu i finansijsku pomoć. Ovakav aranžman je, naravno, na obostra-nu korist – dok mladi startapovi rastu, novosadska kompanija poste-peno širi lepezu usluga i proizvoda koje može da pokriva samostalno ili kroz rad sa podržanim partne-rima.

Važnost digitalizacije za ravnomerniji razvoj

Takav odnos za rezultat ima rast celokupne srpske IT industrije, ali osnivači kompanije Vega IT idu i korak dalje. Naime, njihova name-ra je da na jednom mestu okupe uspešne domaće IT preduzetnike, s ciljem da, poput „biznis anđela“, svake godine ulažu deo svoje za-

rade u razvoj srpskih tehnoloških startapova. Realizacija ove ideje je od posebne važnosti u situaciji ka-da u Srbiji ne postoji tržište tako-zvanog „rizičnog“ kapitala i nema odgovarajućih investitora koji su spremni da ulažu u ovakve kom-panije.

Na pitanje šta je njihova motiva-cija za takve aktivnosti, Popović kaže: „Stalo nam je do toga da naša deca kada odrastu ne požele da odu iz zemlje, već da ostanu ovde i žive u jednom zdravom okruženju, u kome će moći da ostvare svoje poslovne ideje i kreativnost. Misli-mo da je ulaganje u srpsku startap scenu jedan od načina da stvorimo takvu, podstičuću sredinu“. Podiza-nje opštih uslova za kvalitetniji život u Srbiji podrazumeva, međutim, i druge oblasti, pa stoga u kompaniji razvijaju i volonterske projekte koji doprinose lečenju retkih bolesti, spasavanju nestalih i nastradalih li-ca, ili unapređenju javnog prevoza.

VegaIT, kao i većina drugih uspe-šnih domaćih kompanija u IT de-latnosti, radi isključivo za inostra-ne klijente. Osim što znanje na taj način može mnogo bolje da se unovči, to je i prilika da se bude u toku sa najnovijim tehnologijama, a što je presudno za opstanak i razvoj u ovoj industriji, naglaša-vaju naši sagovornici. U Srbiji su ulaganja u IT i dalje daleko ispod svetskog proseka, delimično zbog nerazumevanja značaja digitaliza-cije za uspešno poslovanje, ali i zato što je radna snaga uglavnom još uvek jeftinija nego da se ulaže u automatizaciju. Mogućnost IT stručnjaka da zarađuju daleko iz-nad domaćeg proseka je svakako dobra za ovu industriju jer se za nju opredeljuju najbolji, ali Ostojić i Popović skreću pažnju da to utiče na osipanje talenata u drugim de-latnostima. Zato je, zaključuju, jako važno da se digitalizacijom podig-ne ekonomska moć cele privrede, pa time i da ukupni uslovi rada bu-du bolji i obezbede ravnomerniji razvoj.


FINALISTA

Prva privatna vinarija u modernoj Srbiji, Podrum Radovanović, pokrenuta je kao hobi sa željom da se tržištu ponude tada nepostojeće kvalitetnije sorte, a danas je to proizvodnja koja na tržište godišnje plasira 280.000 boca vina, sve do Amerike i Australije. Za to je bilo potrebno skoro tri decenije upornog rada, „a sve što smo zaradili, mi smo ulagali u razvoj posla“, kaže Miodrag Radovanović, vlasnik vinarije.

Danas je jako popula-ran koncept „rada od kuće“, ali kada imate porodičnu vinariju onda posao iz kuće i ne izlazi, kaže kroz smeh Miodrag Rado-

vanović, vlasnik Podruma Radova-nović. Kada se odlučio da 1990. godine pokrene u Krnjevu prvu privatnu vinariju u tadašnjoj Jugo-slaviji, mislio je da će mu to, kao dugogodišnjem ljubitelju vina biti samo hobi – mala ali kvalitetna pro-izvodnja za porodicu, prijatelje i po koji litar više za odabrane restorane u kojima je voleo da se nalazi sa svojim društvom.

U to vreme je, naime, radio u Na-vipovoj vinariji u Krnjevu, u kojoj je i započeo profesionalnu karije-ru kao diplomirani tehnolog. Vrlo brzo je preuzeo da vodi komple-tan posao, što je, priseća se, bilo veoma zahtevno jer se prerađivalo sedam do osam miliona kilogra-ma grožđa. „Navip je bio dobar sistem, gde ste mogli puno toga da naučite. U vinarskom poslu je jako važan zanatski deo – da imate osećaj za to, da imate od koga da naučite i, naravno, da imate odgo-varajuće obrazovanje koje će vam pomoći da unapredite posao“, ob-jašnjava Radovanović.

Mada su tada i država i tržište bili mnogo veći, na njemu nije bilo kvalitetnijih vina, i Radova-nović je upravo zato odlučio da pokrene sopstvenu proizvodnju sa kvalitetnijim sortama. Bila je to pionirska, ali i hrabra odluka u ondašnje vreme koje je bilo uvod u raspad zajedničke države, „i već je bilo teško nabaviti dobru opre-

mu, ali zahvaljujući prethodnom iskustvu uspeo sam da se sna-đem i da osmislim odgovarajuća rešenja“, priča naš sagovornik. U pokretanje posla je uložio dese-tak hiljada maraka porodičnog kapitala, a prva količina koju su proizveli 1990. godine od 2.000 litara prodavala se pod tuđim eti-ketama, da bi dve godine kasni-je počeli da proizvode vina pod sopstvenim imenom.

Sve što smo zaradili, uložili smo u proizvodnju

Devedesete sigurno neće osta-ti upamćene kao vreme kada je kvalitet nekog proizvoda bio pri-oritet u kupovini najvećeg broja građana Srbije, pa se posao cele te decenije sporo razvijao. Pre-kretnica je nastupila posle 2.000. godine, „kada je došlo do pro-mena u društvu, počeli su više da dolaze stranci koji su tražili kvalitetnije vino, pa je i tražnja u restoranima bila veća. Sve do

Miodrag Radovanović, Podrum Radovanović

Proizvodnja kvalitetnog vina nije za nestrpljive ljude


2018

2003. godine nismo imali rad-nike, do tada je to doslovno bio porodični posao, ali nakon tog perioda smo već počeli da proda-jemo na tržištu oko 40.000 litara i tražnja se neprekidno povećavala iz godine u godinu“, priseća se Radovanović.

Prvi put su 2005. godine sagra-dili nove kapacitete, a dve godi-ne kasnije su izgradili novi, vrlo ozbiljno projektovan podrum i uložili u novu opremu. Da proi-zvodnja kvalitetnog vina nije za nestrpljive ljude, posebno u Srbiji gde su parcele usitnjene a peripe-tije oko dokazivanja i prenosa vla-sništva rigorozni test izdržljivosti, pokazuje i vreme koje je bilo potrebno da Radovanović prođe kroz birokratski lavirint kako bi stigao do sadašnjih 40 hektara sopstvenih vinograda.

„Morali smo da kupujemo ze-mlju od više od 180 vlasnika. Bilo je jako teško prenositi vlasništvo jer se zemljište knjižilo samo u kata-stru ali ne i u zemljišnim knjigama“, priča naš sagovornik i dodaje da je takva situacija bila ogromna pre-preka i za dobijanje subvencija, pa je od današnjih 40 hektara svega devet hektara pribavljeno zahva-ljujući subvencionisanom kreditu. Dodatni problem je bio taj što su kupljene parcele bile neobrađene i zapuštene, te su bila neophodna značajna ulaganja u njihovu pri-premu kako bi uopšte moglo da se krene u sadnju vinove loze. Ali posao je dobro išao i bez državnih podsticaja, „jer mi smo se doma-ćinski ponašali i za ovih 28 godina praktično sve što smo zaradili, po-novo smo uložili u razvoj proizvod-nje. Plan nam je da podignemo još 10 hektara svojih vinograda“, najavljuje Radovanović, „što bi nam obezbedilo 80 odsto sopstvene si-rovine za preradu“.

Upravo zato što zasad sopstve-nih vinograda, rast i sazrevanje loze ide sporo, uspostavljena je saradnja sa kooperantima, a taj model je i danas aktuelan, što

se odražava i kroz ponudu koja se sastoji od dve kategorije vina. „U jednoj su vina kupaže našeg grožđa i grožđa iz kooperacije sa dostupnijom cenom, a u drugoj su vina više klase koja se proi-zvode u našoj vinariji i od grožđa iz naših vinograda“, pojašnjava Radovanović.

Insistiranje na kvalitetuMada je cilj svakog proizvođača

vina koji teži vrhunskom kvalite-tu da što više sirovina obezbedi iz sopstvenih vinograda, dobar odnos sa kooperantima je važan i radi stabilnosti proizvodnje. Plan godišnje proizvodnje se pravi na osnovu zaliha i prodaje iz pret-hodne godine, ali Radovanović ističe da se ta količina nikada ne može precizno izračunati, jer u mnogome zavisi od vremenskih uslova. „Ako je dobra godina, naj-bolje je uložiti novac u povećani obim proizvodnje, ako je loša go-dina, mi samo preradimo onoliko koliko nam treba i onda koristi-mo zalihe iz prethodnih godina“.

Opravdanost ovakve poslovne logike najbolje se potvrdila 2014. godine, kada su ogromne popla-ve „zavile u crno“ domaću poljo-privredu, a koju je Radovanović „preživeo“ zahvaljujući sopstve-nim zalihama od 400.000 litara vina i saradnji sa kooperantima. Ipak, pomenuta godina će u isto-riji Podruma Radovanović ostati upamćena i po tome kako je ne-volju moguće pretvoriti u inova-ciju. Svestan rizika da u takvim okolnostima i pored svih svojih napora može izgubiti kvalitet, Ra-dovanović je odlučio da iskoristi godinama sticano znanje kako bi napravio najbolje vino koje je bilo moguće proizvesti u takvim okolnostima. Tako je nastalo „Ki-šno vino“, za koje je veoma duho-vitu etiketu osmislio naš poznati karikaturista Predrag Koraksić Corax i kada je plasirano na trži-šte uz nižu cenu – reakcije su bile odlične, pa se to vino nastalo iz

„vinarske muke“ traži čak i danas, kaže Radovanović.

Planiranje proizvodnje diktira i dostupnost radne snage. Podrum Radovanović trenutno angažuje preko 40 radnika, među kojima su i sezonski radnici. „Oni su, iako ih zo-vemo sezonski, prijavljeni na osam do devet meseci i plaćeni iznad proseka, a u planu je da ih preve-demo u status stalnih radnika, kako bismo u situaciji kada je sve manje slobodne radne snage na tržištu, dugoročnije obezbedili potreban kadar. U ovom poslu se može uvo-diti mehanizacija, ali do određene granice. Ako pravite vina visokog kvaliteta, kombajn za branje grožđa ne može da zameni radnika kojeg ste posebno obučili šta bi tačno trebalo da radi kada stane ispod čo-kota“, objašnjava Radovanović.

On dodaje da je podjednako teško obezbediti viskoobrazova-ne stručnjake za ovaj posao, jer je kod nas u vinarskoj struci nivo znanja jako nizak, budući da obra-zovni sistem školuje tehnologe koji tokom studija i ne zakorače u vinograd. „Ja sam kao tehnolog naučio vinarstvo u praksi“, na-pominje Radovanović, „i uveren sam da bi naš obrazovni sistem trebalo da se reformiše u skla-du sa obrazovnim konceptom u Francuskoj i drugim zapadnim zemljama, gde se student istovre-meno školuje za vinogradarstvo, vinarstvo i vinski marketing“.

Podrum Radovanović danas prodaje oko 280.000 boca vina godišnje i to isključivo preko di-stributera, a u prethodne tri go-dine se ulagalo u gradnju no-vog podruma koji je namenjen proizvodnji samo najkvalitetnijih vina. Poslednjih godina prodaja je rasla pet do šest odsto, ali naš sagovornik ističe da mu razvojni cilj nije širenje obima proizvod-nje, već povećanje kvaliteta i ula-ganje u još bolje pozicioniranje na domaćem i stranom tržištu, što je politika i najčuvenijih vinskih podruma u Evropi.


FINALISTA

Kako je došlo do toga da četvorica ma-šinskih inženjera odluče da još 1985. godine, u vreme socijalističke Jugosla-vije, postanu privatnici i osnuju sop-stveno preduzeće? U slučaju jednog od njih, Milorada Krstića, presudnu ulogu je odigrao – računar. Krstić je kao mlad

inženjer započeo svoju karijeru u jednom državnom građevinskom preduzeću i mada je učestvovao u reali-zaciji mnogih velikih projekata u to vreme, nije bio za-dovoljan atmosferom u firmi u pogledu odnosa prema poslu i mogućnosti za profesionalni razvoj.

Bio je jedan od retkih inženjera iz socijalističke dr-žave koji se usavršavao u Americi, ali njegovo razo-čarenje je postalo još veće kada se vratio u Beograd i shvatio da skoro nikoga od njegovih kolega ne zanimaju nova znanja i iskustva koja je tamo stekao. Dilema da li da napusti firmu i počne privatno da radi – što je u to vreme predstavljalo ogromnu nei-zvesnost i rizik, razrešena je onoga trenutka kada je za potrebe posla zatražio da dobije računar. „Nisu hteli da mi daju kompjuter sa obrazloženjem da mi nismo naučna ustanova. Takav odnos prema inže-njerskoj profesiji i nerazumevanje koliko je važno da se usvajaju nova znanja i tehnologije predstavljali

su kulminaciju i tada sam definitivno shvatio da tu nemam perspektivu“.

Tako je sa još trojicom kolega osnovao kompaniju Termoinženjering, koja je u to vreme mogla da se registruje samo kao zanatska radnja. Mada su poče-ci bili skromni jer je tada bilo malo onih koji su hteli da angažuju privatnike, Krstić ističe da je jedna od prvih investicija u početničku firmu bila – računar.

Od ledine do bonusaDanas beogradska kompanija Termoinženjering

broji 100 zaposlenih koji se bave automatskim upravljanjem, termotehnikom, elektroinstalacijama i građevinom, a na veoma dugoj listi referentnih poslova nalaze se, između ostalih, Galenika, Farma Svis, Hemofarm, Tigar Tajers, Ušće šoping centar, poslovna zgrada Simensa, Nelt fabrika dečje hrane, ali i institucije kulture kao što su Jugoslovensko dramsko pozorište, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej.

„Kako smo se razvijali, tako smo dobijali sve veće projekte“, priča Krstić, a jedan od najizazovnijih je bila izgradnja fabrike guma u Pirotu, za potrebe Mi-šelinove kompanije Tigar Tajers. „Reč je o objektu od 126 hiljada kvadrata – to je bio najveći objekat

Milorad Krstić, Termoinženjering

Radimo tamo gde se traži znanje„Najviše radimo u oblastima gde imamo manju konkurenciju, a to je tamo gde se traži znanje. Uvek smo nastojali da imamo što kvalitetnije ljude i da ih zadržimo, jer ovaj posao može dobro da se radi samo ako imate stručan tim“, ističe Milorad Krstić, jedan od osnivača Termoinženjeringa, šta su najveće prednosti ove beogradske kompanije.


2018

koji smo uradili do tada. Raspisan je tender na ko-jem je učestvovalo 11 domaćih i stranih firmi. Ten-der je bio tako koncipiran da su oni koji su se pri-javili za izvođenje morali sami da procene koliko će vredeti kompletan projekat ’ključ u ruke’. Naš tim inženjera je dva meseca radio na toj ponudi i ušli smo u najuži izbor sa još tri strane kompanije. Na kraju smo dobili posao, iako smo bili skuplji od glavnog konkurenta“, kaže Krstić i ističe: „Uslovi su bili jako rigorozni, za kašnjenje od jednog dana penali su iznosili 80.000 evra, ali su postojali i bo-nusi ukoliko se neka faza projekta završi ranije a koji su mogli ukupno da iznose dva miliona evra. Mi smo sve ugovorene radove uspeli da završimo kvalitetno i pre roka. Dobili smo taj bonus a inve-stitor nam je čestitao na odlično urađenom poslu – počeli smo od ledine, a završili smo kompletan projekat za 15 meseci. Isti investitor nas je potom angažovao i za radove na novom pogonu valjare u sklopu fabrike“.

Kompanija je radila sa francuskim, švedskim, ne-mačkim i drugim stranim investitorima, a trenutno je angažovana na projektu u Belgiji. Naš sagovornik, međutim, posebno izdvaja iskustvo sa domaćim privatnim investitorom, kompanijom Nelt, za koju su radili fabriku dečje hrane i kako kaže „to je bio najkorektniji investitor sa kojim smo do sada radili. Bili su odlični saradnici i sve obaveze su plaćali na vreme, a s druge strane i oni su bili jako zadovoljni našim angažovanjem – od nacrta do finalizacije radova“.

Najveći deo poslova dobijaju po preporuci, kaže Krstić, „jer na osnovu onoga što smo prethodno ura-dili, investitor tačno zna šta može od nas da dobije. Najviše smo radili u oblastima gde imamo manju konkurenciju, a to je tamo gde se traži znanje. Mi smo još devedesetih slali naše inženjere i majstore na obuke u velike svetske kompanije koje smo za-stupali, a to radimo i danas. Nije lako izdvojiti 6.000 evra koliko košta nekoliko dana obuke za jednog čoveka, ali to je neophodno da bi se on specijali-zovao za svoju oblast. Mi smo uvek težili tome da imamo što kvalitetnije ljude, sa što više znanja i da ih zadržimo, jer nije sve samo u plati – mnogo znače dobri međuljudski odnosi, međusobno razumeva-nje i uvažavanje – i to je ono što nas je održalo“.

Svakom prema zaslugamaAli ima sve manje dobrih radnika na tržištu radne

snage, konstatuje naš sagovornik, i zato je jako teško zadržati te ljude. Iz tih razloga, u Termoinženjerin-gu su, pored inovacija u samom izvođenju radova, osmislili i sistem nagrađivanja koji je za naše prilike, takođe, veoma inovativan. „Poučen iskustvima koje sam stekao kada sam kao mlad inženjer prešao iz

društvenog preduzeća u svoje, shvatio sam da je najvažnije postići da se zaposleni osećaju kao da je kompanija u kojoj rade njihova. Zato smo ja i moji partneri napravili model da svi zaposleni u firmi, pored plate, zajednički dele zaradu. On se zasniva na tome da svaki radnik u našoj kompaniji ima mogućnost da radi kao da ima svoju samostalnu zanatsku radnju. Za te potrebe smo razvili i jak in-formacioni sistem koji nam omogućava da svakog trenutka znamo šta se dešava na gradilištu. Kada se napravi šestomesečni bilans, svi mogu da vide koli-ku zaradu je ostvario svaki od sektora u kompaniji, pa direktori sektora dele tu zaradu zaposlenima prema zaslugama, a vlasnici određuju doprinos me-nadžmenta. Na taj način vezujemo kvalitetne ljude za firmu, jer ovaj posao može dobro da se radi samo ako imate stručan tim“.

Daleko je teže, međutim, organizovati podizvo-đače. „Uveli smo nemačku organizaciju koja je jako stroga u pogledu kontrole izvršenja radova, uključujući zaštitu na radu i obezbeđenje gradili-šta. Dešavalo se da nam podizvođač pošalje rad-nike koji nemaju sertifikat za rad na visini“, priča Krstić, „ali mi takve radnike odmah vratimo. Vrlo smo rigorozni kada je u pitanju bezbednost, jer na gradilištu uvek postoje veliki rizici od nesreća. Takođe, sklapamo takve ugovore koji nam omogu-ćavaju da ukoliko procenimo da podizvođač neće ispuniti zadati rok, imamo pravo da ga zamenimo drugim. Bilo je i situacija da podizvođač ne plaća svoje radnike, pa smo mi preuzimali tu obavezu kako bismo kvalitetno i na vreme ispunili uslove investitora. S druge strane, mi smo jako korektni prema podizvođačima – sve im plaćamo istog tre-nutka kada naplatimo posao“.

Osim što ima izvrsne stručnjake i renomirane partnere, Termoinženjering može da se pohvali i time da nikada nije zavisio od banaka, iako radi u delatnosti u kojoj investitori po pravilu traže velike bankarske garancije. Krstić kaže da su ranije banke postavljale neprihvatljive uslove za kompaniju, ali da je ona i bez zaduživanja uspevala da isfinansira sve poslove iz sopstvene dobiti. Sada je situacija potpuno obrnuta – Termoinženjering dobija vrlo povoljne kredite, jer kada su im potrebne garancije prave odabir među bankama shodno tome koja će ponuditi uslove koji im najviše odgovaraju.

I pored takve pozicije na tržištu i među investio-torima i među finansijerima, nije lako održati konti-nuitet u projektima i planirati poslove na duži rok, kaže Krstić. „Zato, i kada imamo jako veliki broj pro-jekata, kao što je to bilo prošle godine, već tokom njihove realizacije nastojimo da obezbedimo nove poslove kako bismo održali stabilnost poslovanja i stvorili uslove za dalji rast“.


FINALISTA

Iako je to tehnički nepotpuno, često volim da kažem da je Big Data sve ono što ne može da stane u „Excel“, napisao je Darko Marjanović u jednom od tekstova na svom blogu 2015. godine. Iste godine je sa svojim kolegom sa beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, Milošem Milovanovićem, osnovao kompaniju

Things Solver za analizu podataka i inženjering. Pomenuti blog je, ispostavilo se, odigrao iteka-

ko važnu ulogu u prvim preduzetničkim koraci-ma dvojice mladih inženjera, koji su postali tim još kao studenti saradnici na Katedri za elektron-sko poslovanje na FON-u. Obojicu su veoma inte-resovale inovativne tehnologije za obradu velike količine podataka, a koje su u to vreme bile goto-vo nepoznate u Srbiji. „Zato sam odlučio da pišem blog o tim temama“, priča Darko Marjanović, ne sluteći tada da će za verne čitaoce dobiti i neke od zaposlenih u Banci Inteza, koji su pozvali njega i njegovog kolegu Miloša na razgovor. Banka ih je ubrzo angažovala kao spoljne saradnike, a posle nekoliko meseci osnovali su svoju firmu kojoj je Inteza bila prvi klijent.

„To je bio naš pilot program, jer do tada nijed-no veliko preduzeće u Srbiji nije koristilo takve tehnologije. Tada smo u Intezi instalirali sistem za obradu velike količine podataka i naš prvi zada-tak je bila analiza društvenih mreža – prikupljali smo postove i napravili osnovnu analizu tih poda-

taka. Iako je tržište bilo nerazvijeno u tom dome-nu, Inteza nam je bila referenca za nove kontakte u poslovnom svetu i tako je krenulo“, priseća se Marjanović.

Čovek je glavni u svakoj jednačini Kako se tehnologija razvijala, dvojica partnera

su uočila novu mogućnost: da primenom nauke o podacima (Data Science), uz mašinsko učenje i veštačku inteligenciju razvijaju prediktivnu anali-tiku koja u to doba nije postojala u Srbiji, ali ni u regionu. Počeli su da okupljaju tim, a Marjanović je nastavio da korisiti blog kao promotivni kanal za predstavljanje onoga što rade, pa su usledili i novi klijenti – Planeta sport, DIS, Gomex...Važan trenutak u razvoju preduzetničke firme je bio po-četak saradnje sa kompanijom VIP, koja im je dala prostor za rad, pristup podacima i mogućnost da se mnogo bolje upoznaju sa telekomunikacionim tehnologijama, s ciljem da iz toga proizađe neka korisna ideja koja može da se primeni u VIP-u.

Posle skoro godinu dana takvog rada, mladi preduzetnici su osmislili kako mogu da primene nauku o podacima za optimizaciju 4G mreže, odnosno za upravljanje uštedama u budžetu. „Na

Darko Marjanović, Things Solver

Mi ne volimo da prodajemo magluZahvaljujući pionirskim poduhvatima u prediktivnoj analitici na domaćem tržištu, ali i stavu da ne žele da prodaju maglu, u kompaniji Things Solver su za relativno kratko vreme stekli renomirane klijente u Srbiji, pa je ona ubrzo izašla na strano tržište.


2018

kraju nam se sav taj trud isplatio“, ističe Marjano-vić, „jer smo sa VIP-om napravili proizvod u do-menu mašinskog učenja koji je sada primenjen na nivou cele grupacije Telekom Austrija. Trenutno se koristi u Srbiji, Sloveniji, Austriji i Makedoniji, a u planu su i ostale zemlje u kojima ova grupacija posluje. To je za nas veliki uspeh, imajući u vidu kako smo počeli“.

Coeus platforma koju su razvili zasniva se na prediktivnim modelima koji su većinom osmišlje-ni do kraja prošlog veka, ali tek sada mogu da se koriste kada su računari postali mnogo jači, a teh-nologije znatno jeftinije, objašnjava naš sagovor-nik i navodi primer kako to funkcioniše u praksi: „Ako se kompanija, recimo, bavi prodajom neke robe za široku potrošnju, daje nam sve podatke o ponašanju i navikama svojih kupaca, bez navođe-nja ličnih podataka koji su zaštićeni. Mi na osnovu toga izdvajamo ključne parametre o kupcima koji mogu da ukažu na njihovo buduće ponašanje i interesovanja. Zatim mašina radi segmentaciju ko-risnika, kako bismo isključili ljudsku pristrasnost i dobili objektivnu sliku. Menadžment kompanije na bazi toga može da odluči kakvu kampanju je potrebno napraviti kako bi ona zaista bila usme-rena na pravu ciljnu grupu i povećala prodaju“.

Iako je zahvaljujući ovakvim analizama Planeta sport, na primer, uvećala prodaju za 30% na test-nim kampanjama, Marjanović insistira na tome da oni nisu kompanija koja klijentima unapred obe-ćava „čarobni štapić“ koji može sa apsolutnom sigurnošću da predvidi budućnost. Mašinsko uče-nje je trenutno „hit tema“, što uvek ima za posle-dicu da se uz činjenice u javnosti plasira i mnogo „mitologije“, koja neretko izaziva prevelika oče-kivanja kod korisnika. Ma kako mašina bila savr-šena, glavni u toj jednačini je uvek čovek, pa na to koliko će se ispuniti prognoze utiče mnoštvo faktora izazvanih ljudskim delovanjem – od po-litičkih odluka koje mogu uzrokovati iznenadne potrese na globalnom tržištu, do nivoa konkret-nog poslovanja u nekoj kompaniji gde predikcije u mnogome zavise od kvaliteta ulaznih podataka koje zaposleni dostavljaju, a krajnji rezultat od to-ga koliko je kvalitetne odluke doneo menažment na osnovu datih projekcija.

„Ono što je suština celog tog koncepta jeste da mi na osnovu podataka o prethodnim trendovi-ma predvidimo kako se mogu odvijati budući. To je stalan proces“, naglašava Marjanović, „jer ga neprekidno unapređujemo prateći promene do kojih je u međuvremenu došlo na tržištu ili u samoj kompaniji. Cilj je da ono što damo našim klijentima kao rezultat, da im to pomogne da za nekoliko procenata uvećaju prihode i zaradu,

da uštede, odnosno da optimizuju poslovanje. Recimo, ako se prodaja uveća samo za 5%, kada je u pitanju velika kompanija – tih 5% je itekako značajno“.

Kad vas je malo, dajete maksimum Ono što je značajno za Things Solver kao malu

kompaniju jeste da svoj proizvod zaštiti, pa su krenuli u postupak patentne registracije u Srbiji i na stranim tržištima. Ipak, svesni su da i pored toga uvek postoji rizik da neko njihovu platformu prekopira, „ali ako bi se to i desilo, suština je u samoj realizaciji posla i načinu na koji se odnosite prema klijentima. Naša prednost je u tome“, isti-če Marjanović, „što za razliku od mnogih velikih kompanija, mi smo klijentu potpuno posvećeni, trudimo se da razumemo njegovo poslovanje i šta mu treba i vrlo smo iskreni šta možemo, a šta ne možemo da uradimo. Uverili smo se da takav od-nos klijenti jako cene i da ih upravo to, uz stručno znanje koje imamo, opredeljuje da nam povere posao i da nas preporuče drugima“.

Preporuka je bilo toliko da je kompanija počela da raste brže od planiranog, ali naš sagovornik ka-že da nastoje da taj rast drže pod kontrolom i do-bro upravljaju njime, kako ne bi doveli u pitanje kvalitet. U kompaniji radi trenutno 15 ljudi, koje uglavnom dovode sa fakulteta i pružaju im šansu da se profesionalno razvijaju, a Marjanović tvrdi da upravo zato što naša preduzeća imaju daleko ograničenije resurse za zapošljavanje odgovara-jućih stručnjaka u poređenju sa velikim svetskim kompanijama – oni se mnogo bolje koriste. „Kada vas je malo, onda svako daje svoj maksimum, i zato su naši programeri zaista generalno mnogo kvalitetniji od mnogih svojih kolega na velikim i ekonomski moćnijim tržištima“.

Kompanija Things Solver je osnovala i udru-ženje Data Science Serbia s ciljem da besplatno šire znanje u ovoj oblasti, a što im je donelo pre-poznatljivost u zajednici i među potencijalnim kadrovima, kao i među klijentima. Svoj razvoj, međutim, i dalje finansiraju sami iako su im ne-ke kompanije već nudile strateško partnerstvo. Marjanović kaže da ne isključuju mogućnost sklapanja takvog partnerstva u budućnosti, „ali samo ako će ono doprineti stabilnosti poslovanja i omogućiti da i dalje budemo firma u kojoj će naši zaposleni zaista biti zadovoljni. Nama je do toga jako stalo i ne bismo to nikada narušili zbog nekoliko hiljada evra ’preko’. Drugo, mi ne voli-mo da prodajemo maglu i želimo da nastavimo da radimo podjednako kvalitetno, pa zato može da nam odgovara samo onaj strateški partner koji deli takve vrednosti“.


FINALISTA

Ognjen Kisin, vlasnik Konstruktor Grupe, kaže da ne spada u lju-de „koji su još kao deca znali šta žele da rade u životu“, ali je već sa šesnaest godina počeo

da se oprobava kao preduzetnik u manjim trgovačkim poslovima. Kako je odrastao uz oca koji je uporedo imao veoma uspešnu akademsku i poslovnu karijeru u oblasti građevin-skog inženjerstva, ispostavilo se da sa njim deli ne samo poslovni, već i talenat za građevinarstvo. Nakon diplome na beogradskom Građevin-skom fakultetu stigao je i do poziva za doktorat na univerzitetu u američ-kom gradu Ostinu, ali je nakon pre-mišljanja da li da nastavi akademsku karijeru ili da stečeno inženjersko znanje iskoristi za pokretanje samo-stalnog posla, umesto fakultetskog kabineta odabrao – gradilište.

Tako je uz podršku svog oca osnovao 2004. godine preduzeće Konstruktor Konsalting, koje danas broji preko 50 veoma kvalitetnih inženjera različitih struka koji se bave projektovanjem i izgradnjom poslovnih objekata za domaće i strane privatne investitore prema principu „ključ u ruke“ i „design and build“. Način na koji je kom-panija potom širila svoje delatnosti proizišao je iz potrebe da se u da-tim tržišnim okolnostima u svakom trenutku osiguraju visok kvalitet i ispoštuju ugovoreni uslovi izgrad-nje. S obzirom da su oni po rečima Kisina izuzetno zahtevni, naročito kada je reč o stranim investitori-ma, tražena su rešenja kako da se celokupni proces gradnje nekog objekta što više kontroliše iz „svog dvorišta“.

Širenje poslovanjaDanas se Kontruktor Grupa sa-

stoji iz nekoliko objedinjenih delat-nosti u oblasti gradnje, pa su nakon Konstruktor Konsaltinga osnovani: Konstruktor Metal za proizvodnju čeličnih i aluminijumskih kon-strukcija za građevinarstvo, Kon-

Ognjen Kisin, Konstruktor Grupa

Graditelji rasta u građevinarstvuPriča o tome kako je neka „poljana“ izrasla u moderni poslovni objekat može da se ispriča na mnogo načina. U slučaju beogradske kompanije „Konstruktor“, koja je do sada izgradila više od 200 različitih poslovnih objekata ukupne površine preko 500.000 kvadratnih metara, to je pre svega priča o načinu razmišljanja koji obezbeđuje uspeh na relativno malom i plitkom domaćem tržištu, a u industriji koja je jedna od najizloženijih ekonomskim potresima u svetu.


2018

struktor Oprema koja obezbeđuje mehanizaciju za zemljane i visin-ske radove u građevinarstvu, Kon-struktor Distribucija za dostavu i logistiku građevinskih materijala, Konstruktor Real Estate za razvoj investicija. Mada su već pomenute firme uglavnom u funkciji noseće delatnosti u Konstruktor Konsal-tingu koji i dalje prednjači u pri-hodima, Kisin objašnjava da svaka od njih posluje sa nezavisnim me-nadžmentom i sa realnim tržišnim cenama kako bi bile profitabilne, te da su i same postale veoma prepoznatljive u svom segmentu građevinskog tržišta.

„Primera radi, Konstruktor Metal je trenutno firma koja ima najve-ću realizaciju čeličnih konstrukcija u visokogradnji u Srbiji i nezavi-sno od toga što posluje za potrebe Konsaltinga u okviru naše Grupe, pozicionirala se na tržištu kao vrlo referentno preduzeće u svojoj de-latnosti, sa visokom produktivno-šću i veoma dobrim poslovnim re-zultatima. To je za nas jako važno“, ističe Kisin, „jer često se dešava da ’ćerke’ firme u jednom trenut-ku postanu neprofitne i finansijski teret osnovnoj kompaniji, dok su nama sva preduzeća koja smo do sada osnovali izuzetna podrška u razvoju osnovnog posla“.

Stoga je i odluka o osnivanju „najmlađe“ firme Konstruktor Real Estate bila logična. „Mi smo u pret-hodnom periodu za niz investitora, uglavnom stranih, vodili ceo pro-ces – od kupovine zemljišta, preko projektovanja, do ishodovanja do-zvola i gradnje“, opisuje Kisin, „što nam je omogućilo da steknemo veliko iskustvo za razvoj sopstve-nih investicija“.

Kompanija je stalno rasla pro-teklih 15 godina, ali je do značaj-nije ekspanzije došlo uporedo sa oporavkom i rastom celokupnog građevinskog tržišta u Srbiji i sa masovnijim dolaskom stranih in-vestitora. „Nama to mnogo znači“, kaže Kisin, „jer nam omogućava da imamo šire i dublje tržište na

kome možemo da biramo investi-tore, postignemo bolje cene i da sa većom verovatnoćom planira-mo poslovanje na duži rok“. Iako su trenutni tržišni uslovi prilično stabilni, naš sagovornik naglašava da je pobornik kontrolisanog rasta koji kompanija može da isprati sa postojećim kapacitetima.

Ispravnost takvog poslovnog raz-mišljanja potvrđuju, kaže, i iskustva stečena tokom prethodne finansij-ske krize. Tada se ispostavilo da je, suprotno ekonomskim teorijama, velika prednost Konstruktora bila to što je iz dobiti finansirao dotada-šnji rast i nije bio zadužen. Važnom se pokazala i odluka kompanije da posluje isključivo sa privatnim investitorima i to u komercijalnoj izgradnji skladišnih i proizvodnih objekata, iako je ona za razliku od stambene gradnje zahtevnija, a donosi manju zaradu. „Ali nama je to pomoglo da dočekamo početak krize sa najboljom referentnom li-stom u toj oblasti, što nam je obez-bedilo da i na jako smanjenom tr-žištu dobijemo veliki deo poslova“, priča Kisin.

Vratiti ugled građevinskim zanatima

Prednost kompanije je bila i ta što je imala kontinuiranu saradnju sa profesionalnim investitorima, a na tome se zasniva i strategija za dalji razvoj poslovanja. Praktično, 80% poslova planiranih za ovu go-dinu je ugovoreno sa investitori-ma sa kojima Konstruktor sarađuje od tri do sedam godina, kao što su Immofinanz Group iz Austri-je, nemački trgovinski lanac Lidl, Montex Real Estate... Permanen-tan rad za istog investitora na više projekata otvara daleko veće šanse za stabilno poslovanje i u situaci-jama kada su okolnosti na tržištu manje povoljne, ali takav pristup je relativno redak u Srbiji jer je istovremeno vrlo zahtevan. Naime, nije lako ugovarati nove poslove sa istim ulagačem u situaciji kada se u periodu od prethodnog do novog

projekta povećaju cene materijala na tržištu ili neki drugi troškovi koji značajnije utiču i na poveća-nje cene radova. Stoga je veliko umeće, ističe Kisin, opravdati višu cenu u ponudi i dokazati da je ona optimalna sa stanovišta poštovanja kvaliteta i rokova u poređenju sa konkurencijom koja će dati najni-žu cenu samo da bi dobila posao.

Niska cena je na žalost, čest „adut“ na domaćem tržištu, ali ona ne može da obezbedi kvalitet, jer neminovno podrazumeva upotre-bu loših materijala i angažovanje nekvalifikovane radne snage. Zato ozbiljni investitori kada razmatraju ponude mnogo više vode računa o tome da li će objekat biti izgra-đen prema traženim standardima i u predviđenom roku, „nego da li će uštedeti nekoliko procenata na troškovima, povodeći se za najni-žom cenom“, kaže Kisin. Nasuprot tome, uštede koje jesu bitne za in-vestitora ostvaruju se već u fazi pro-jektovanja, što je još jedan kvalitet Konstruktora jer može da ponudi optimizovana rešenja koja omogu-ćavaju isti kvalitet i funkcionalnost objekta za manje novca.

Govoreći o rizicima za stabilan rast, Kisin ističe da u kompaniji nastoje da posluju sa više ulagača u različitim segmentima viskograd-nje „jer kada dođe do potresa na tr-žištu oni ne pogađaju sve građevin-ske sektore podjednako“, pa stoga učešće jednog investitora nikada ne prelazi 25% ukupne vrednosti ugovorenih poslova. Daleko veću prepreku predstavlja nedostatak odgovarajućih radnika, posebno u zanatskim profesijama koje se gotovo više i ne školuju u Srbiji. Za-to, iako Konstruktor trenutno broji oko 120 stalno zaposlenih i do 500 angažovanih na svim gradilištima, i uspeva da zahvaljujući dobrim radnim uslovima obezbedi kvali-fikovani kadar, Kisin smatra da je vraćanje ugleda građevinskim za-natima i školovanje kvalifikovanog podmlatka najznačajnije za opsta-nak domaćeg građevinarstva.


BRZORASTUĆI PREDUZETNIK GODINE 2018

Ivan Bjelajac je aktivno prisu-tan u IT delatnosti već skoro 18 godina, ali je tokom poslednje decenije svoju karijeru progra-mera sve više usmeravao ka poslovnom aspektu softverske industrije. Postao je izvršni di-

rektor beogradskog preduzeća De-vana Technologies, koje se za krat-ko vreme afirmisalo kao jedno od vodećih u razvoju rešenja baziranih na WordPress platformi. Kada je De-vana 2016. godine prodala svoj proi-zvod ManageWP i razvojni tim koji je na njemu radio kompaniji GoDaddy, najvećem svetskom hosting provaj-deru i registratoru internet domena, Bjelajac je naredne dve godine pro-veo na poziciji operativnog direkto-ra GoDaddy Europe.

Sada je na čelu kompanije MVP Workshop zajedno sa svojim po-slovnim partnerom Mališom Pušo-njom, takođe mladim ekspertom, koji je u Devana Technologies vo-dio Devana Labs, Devanino ode-ljenje za istraživanja i razvoj. U De-vana Labsu su se prvi put i sreli sa blokčjen tehnologijom na Devani-nom projektu decentralizovanog email sistema, Lemon email.

„Naše poznanstvo traje godinama, baš kao i ideja da zajedno vodimo preduzeće. Dugo nismo mogli da je realizujemo zbog ranijih poslovnih obaveza, a kada se prilika konačno ukazala, prvo smo počeli da or-ganizujemo radionice i bavimo se konsultativnim radom sa startap i drugim tehnološkim kompanijama, pomažući im da unaprede svoje poslovanje u segmentima tehnolo-škog i proizvodnog menadžmenta. Iako se ne bavimo isključivo blok-čejnom, u međuvremenu smo po-stali ‘usko specijalizovani’ za ovu tehnologiju”, ističe Pušonja.

Kada je čitav svet pre nekoliko godina preko noći otkrio moguć-nosti blokčejna, startap ali i pre-kaljene IT kompanije podjedna-ko su počele da traže stručnjake koji imaju barem malo iskustva u njegovoj primeni, a Bjelajac i Pu-šonja su bili među retkima koji

Na prilično zasićenom svetskom informatičkom tržištu, proteklih godina najveći učesnici ostvaruju ekspanziju pre svega kroz akvizicije i spajanja, a šansu za proboj i organski rast imaju uglavnom kompanije koje se bave razvojem tehnologija budućnosti, odnosno onih za kojima će tek vladati velika potražnja. Sledeći ovu filozofiju, kompanija MVP Workshop Mališe Pušonje i Ivana Bjelajca ide ispred svoje konkurencije, i za nepune tri godine postojanja već se pozicionirala kao pouzdani kreator globalnih blokčejn usluga, ali i lokalne stručne zajednice.

Mališa Pušonja i Ivan Bjelajac, MVP Workshop

Na izvoru budućih tehnologija


2018

su mogli time da se pohvale. „Do tog trenutka naš rad se zasnivao na proceni resursa i mogućnosti klijenata, kako bi oni uz što manje troškova postigli najbolje rezultate, dok smo za programiranje anga-žovali njihove kadrove ili posebno angažovane agencije. Ipak, nastao je problem kada nismo mogli da nađemo nikoga da programira u blokčejnu, pa smo shvatili da za te potrebe moramo da izgradimo sopstveni kadrovski kapacitet. Ve-ćinu programera koje smo zapo-slili poznavali smo već godinama i predložili smo im saradnju jer su bili veoma kvalitetni, ali smo morali dodatno da ih upoznaje-mo sa karakteristikama nove teh-nologije. Zahvaljujući tome, sada možemo da pokrijemo celokupnu uslugu razvoja nekog proizvoda, od ideje pa do njegovog plasmana. Kompanija možda još uvek nema dovoljno raspoloživih kadrova za istovremeni rad na više od pet pro-jekata, ali zato je u poziciji da prva saznaje i kreira aktuelne trendove”, kaže Bjelajac.

Upravo zato što su rizikovali da na nedovoljno razvijenom i ne-stabilnom blokčejn tržištu zauzmu poziciju pre mnogih drugih, počet-ni kapital koji su uložili u pokreta-nje poslovanja već se isplatio. Naši sagovornici kažu da za sada nema-ju potrebu za dokapitalizacijom, ali da ne bi odbili dobru priliku za strateško partnerstvo koje bi im omogućilo da razvijaju i plasiraju isključivo sopstvene proizvode. To im, kako ističu, trenutno nije pri-oritet, ali jeste jedan od mogućih pravaca daljeg razvoja kompanije.

Klijenti na koje se vredi kladitiMVP Workshop je 2017. godi-

ne imao četvoro zaposlenih, dok ih danas ima 45, čime značajno prevazilazi svetski prosek blokčejn kompanija od 12,7 radnika. Klijenti srpske firme su ili velike korporaci-je koje se bore da ne zakasne u trži-šnoj utakmici ili tehnološka startap preduzeća koja se nadaju da će

jednog dana i sama postati tehno-loški giganti. U pitanju su najčešće kompanije iz Sjedinjenih Država i Izraela, koje se odlučuju da potra-že usluge srpskog preduzeća na osnovu preporuka o kvalitetu nje-govog tima. Dobroj reputaciji MVP Workshop-a, svakako, doprinosi i učestvovanje na svetskim strukov-nim konferencijama, kao i članstvo u organizaciji Digital Supply Chain Institute, koja između ostalog obu-hvata 30 kompanija sa liste Fortune 500 najbogatijih. Najambiciozniji dosadašnji projekat MVP Works-hop-a rezultirao je jednom od naj-većih prošlogodišnjih inicijalnih ponuda tokena (ICO) na svetu, kada je virtuelni bankarski sistem Celsius Network prikupio preko 50 miliona dolara od investitora.

„Ko teži globalnom uspehu u da-našnjoj IT industriji, u dobroj meri već ‘podeljenoj’ među najvećim tržišnim učesnicima, mora da se okrene tehnologiji za koju se pred-viđa da će biti dominantna u bu-dućnosti. Blokčejn je dobra prilika jer još uvek nudi slobodne tržišne niše, i nalazi se u fazi u kojoj je in-ternet bio početkom devedesetih. Dakle, postoji osnovni protokol i prepoznate su određene prednosti blokčejna u domenima likvidnosti i bezbednosti, ali zato je njegova infrastruktura i dalje daleko od ra-zvijene”, napominje Ivan Bjelajac.

MVP Workshop većinu svojih prihoda ostvaruje u evrima, po za-htevima klijenata ponekad i u ame-ričkim dolarima, ali u nekoliko slu-čajeva dvojica direktora domaćeg inovativnog preduzeća prihvatili su da deo zarađenog iznosa prime i u kriptovalutama. Kažu da ih na takav korak, na neki način, primo-rava sama tehnologija i zakonitosti tržišta kriptovalutama.

„U domaćem platnom sistemu trgovina kriptovalutama još uvek ne postoji, tako da mi od klijenata, pored redovnih uplata za razvoj, dobijamo i određenu vrednost ’di-gitalnog dobra’, sa kojom u prak-si ne možemo ništa da uradimo.

Osim nedostatka regulative oko knjiženja takve ’robe’, prisutan je i rizik u vezi sa procenjenom vred-nošću prihvaćene kriptovalute na duži rok. U principu, kada uzima-mo udeo od zarade na ovaj način, mi se kladimo na budući uspeh naših klijenata“, objašnjava Mališa Pušonja.

Startap Centar Ekonomskog fakulteta

Pored poslovnih uspeha, našim sagovornicima stalo je i da dodat-no podstaknu lokalnu akademsku zajednicu da se bavi tehnološkim preduzetništvom. U saradnji sa beogradskim Ekonomskim fakul-tetom osnovan je Startap Centar, mentorski program koji ima za ci-lj da pruži razvojnu podršku stu-dentskim startap firmama. U po-sebno opremljenom prostoru fa-kulteta redovno gostuju eminentni predavači iz IT industrije, a ovih dana u toku je edukacija četvrte generacije inovativnih kompanija. Na pitanje zašto su odabrali baš Ekonomski fakultet, Ivan Bjelajac odgovara da je ekonomija sušti-na biznisa, dok tehnologija samo predstavlja podršku za njegovu ek-spanziju.

„Studirajući inženjerske predme-te izučio sam ’zanat’, ali sam ula-skom u preduzetničke vode shvatio da mi je neophodno puno znanja iz primenjene ekonomije, pa sam morao da se doškolujem. Spajajući ove dve oblasti pomažemo uspo-stavljanje sveobuhvatnijeg doma-ćeg IT tržišta i obrazujemo buduće kadrove. Pored toga, iz studentskog inkubatora sigurno će jedan deo izniklih kompanija postići uspeh na tržištu i dalje razvijati svoje po-slovanje“, smatra Bjelajac, te dodaje da je MVP Workshop učestvovao u kreiranju stručne zajednice i kao jedan od osnivača Srpske Blokčejn Inicijative (SBI), mreže kompanija koje implementiraju blokčejn reše-nja u Srbiji i promovišu Srbiju kao pogodnu destinaciju za započinja-nje poslovanja.


INOVATIVNI PREDUZETNIK GODINE 2018

Malo je projekata u Srbiji koji imaju višegodišnju podršku istog pokro-vitelja, kao što je to primer saradnje između kompanije EY i ProCredit banke, koja je već četvrtu godinu za redom sponzor izbora za EY Pre-duzetnika godine. Ivan Smiljković,

član Izvršnog odbora ProCredit banke objašnjava ova-kvu odluku opredeljenjem rukovodstva da se, pored pružanja različitih finansijskih i savetodavnih usluga klijentima, doprinese razvoju domaće privrede i kroz podršku društveno korisnim projektima. „Izbor za EY Preduzetnika godine je odličan način da se domaćim privrednicima ukaže na to da i u Srbiji, uprkos svim poteškoćama, postoje oni koji rade uspešno. Ovi primeri su potvrda da se uz odgovorno i pametno vo-đenje posla mogu ostvariti odlični rezultati i svakako predstavljaju veliki podsticaj i ohrabrenje za druge“, uveren je Smiljković.

Imajući u vidu da se kroz EY program promovišu uspešna mala i srednja preduzeća, ProCredit banka je prirodni saveznik u takvom projektu jer se odavno pozicionirala kao vodeća na domaćem finansijskom tržištu u podršci ovom segmentu privrede. To potvr-đuje i podatak da je u 2018. godini bila prva u Srbiji po broju isplaćenih investicionih kredita već posto-jećim, ali i novim klijentima, što je posebno važno u

situaciji kada su investicione pozajmice na domaćem tržištu i dalje mnogo ređe nego kratkoročni krediti. Pomenuti trend je najizraženiji u sektoru malih i srednjih preduzeća, jer prema rečima Smiljkovića većina ne planira ulaganja u osnovna sredstva, već im je pre svega potrebna podrška za unapređenje likvidnosti ili nabavku obrtnih sredstava.

„Situacija u ProCredit banci je, međutim, već go-dinama drugačija. Naši klijenti koriste kratkoročne kredite, ali je udeo investicionih kredita u našoj ukupnoj kreditnoj aktivnosti značajno veći i daleko iznad tržišnog proseka. Verujemo da razlog tome nisu samo finansijski uslovi“, ističe Smiljković, „već činjenica da je naš pristup saradnji sa malim i sred-njim preduzećima dosta specifičan i zasniva se na odnosima otvorene komunikacije i iskrenog, dugo-ročnog partnerstva. Preduzeća koja ulaze u ozbiljne poslove i planiraju velike investicije cene upravo takav pristup, a mi ćemo nastaviti i u ovoj godini sa kreditnom politikom koja ohrabruje ulaganja u domaćoj privredi“.

Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke

Prirodni saveznici u promociji preduzetništva„Kao vodeća banka na domaćem tržištu u podršci malim i srednjim preduzećima, predstavljamo prirodnog saveznika u promociji projekata kao što je izbor za EY Preduzetnika godine“, kaže Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke, koji najavljuje da će i ove godine kreditne aktivnosti ove banke prvenstveno biti usmerene na ohrabrivanje privrede da ulaže u razvoj.


2018

Iako je vodeća u plasmanu dugoročnih pozajmica koje, po pravilu, predstavljaju veći rizik da li će biti vraćene u planiranom roku, ProCredit banka već godinama unazad beleži minimalnu stopu proble-matičnih kredita. „Naša banka je, upravo zahvalju-jući svom pristupu i odličnom poznavanju tržišnih prilika u našoj zemlji i regionu, banka sa najkva-litetnijim kreditnim portfolijom. Redovnost naših klijenata u otplati kredita je višestruko iznad trži-šnog proseka“, naglašava Smiljković, „što na najbolji način govori o tome da su naše analize pouzdane, kao i da svojim klijentima pružamo usluge koje su u skladu sa njihovim potrebama, ali i mogućnostima“.

Najrealniji scenario S druge strane, statistika pokazuje da čak 65 odsto

preduzeća u Srbiji koja imaju obrt od jednog do 7,5 miliona evra ne koristi spoljne izvore finansiranja za dalji rast i razvoj, što kako objašnjava Smiljković nije specifično samo za ovo tržište, već je slična situaci-ja i u mnogim drugim zemljama, pa i u državama Evropske unije. No, redak je slučaj da neka kompa-nija može samostalno da isfinansira velike investici-one projekte, a tako veliki procenat domaćih firmi koje se finansiraju isključivo iz sopstvenih prihoda, ukazuje indirektno da većina ne planira značajnija ulaganja u svoje poslovanje.

„Takav trend je potvrdilo i naše najnovije ’ProOp-timist istraživanje’, koje je pokazalo da više od 40 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji ne planira ulaganja u 2019. godini. Nasuprot tome, svaka druga ovdašnja kompanija koja sarađuje sa Nemačkom planira ulaganja u opremu i mašine, vozni park ili IT tehnologiju“, kaže Smiljković i dodaje da će ProCredit banka nastaviti saradnju sa renomiranim međunarodnim investitorima, kako bi klijentima pružila nove kreditne pogodnosti.

„Tu nije reč samo o kamatnim stopama, već i o neophodnom obezbeđenju, što je čest problem u našoj zemlji. Zbog toga će naša banka i u narednom periodu aktivno učestvovati u programima različitih garancijskih šema, u želji da klijentima relaksiramo uslove i omogućimo im da uz mnogo manje obez-beđenja dođu do povoljnih investicionih i razvojnih kredita“, najavljuje naš sagovornik.

Upitan šta će se dešavati sa kreditnom aktivnošću u sektoru malih i srednjih preduzeća ako se obistine prognoze da je vreme „jeftinog novca“ prošlo i da će kamate na kredite morati da se povećaju, Smilj-ković odgovara: „Kamatne stope na biznis kredite su na svom istorijskom minimumu i to ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Najave da bi ove kamate mogle početi blago da rastu, ne bi trebalo da budu razlog za strah domaćih privrednika. Ukoliko dođe do ovog rasta, on će svakako biti postepen i što je

naročito važno, ovaj rast će biti propraćen intenzivni-jom tržišnom aktivnošću domaćih preduzeća. Zbog toga, naše firme će povećati nivoe svoje prodaje i poslovanja i imaće mnogo više kapaciteta da uredno otplaćuju uzete pozajmice. To je najrealniji scenario koji se može očekivati. Veća potrošnja na tržištu uvek znači intenzivniju privrednu aktivnost, ali i blagi rast kamatnih stopa na kreditiranje. To je prirodan ciklus i na njega ne treba gledati kao na pretnju“.

Digitalna transformacija ProCredit banka je prepoznatljiva i po svom

učešću u finansiranju domaće poljoprivrede, a Smiljković skreće pažnju da je za svaku pohvalu to što u poslednje vreme mnogi uspešni poslovni sistemi i preduzeća u svim krajevima naše zemlje diversifikuju svoje poslovanje i delom ulaze u ra-zličite poljoprivredne aktivnosti. Ipak, kako je reč o sezonskoj delatnosti u kojoj je povraćaj ulaganja spor i u mnogome zavisi od klimatskih uslova, naš sagovornik napominje da u ProCredit banci imaju veoma specifičnu metodologiju u odobravanju po-ljoprivrednih kredita.

„Svaki projekat i predlog pažljivo analiziramo i procenjujemo iz različitih uglova. Najvažnija stvar je da poslovna ideja ima tržišno utemeljenje, da je opravdana i realna, a zatim da iza nje stoje odre-đeno iskustvo i sposobnost. Zahvaljujući dugogo-dišnjem iskustvu koje imamo u radu sa poljopri-vrednicima, veoma često smo u prilici da klijente dodatno posavetujemo, kao i da im ukažemo na određene aspekte u njihovom biznis planu koji su potcenjeni ili precenjeni. Na taj način“, objašnjava Smiljković, „osiguravamo da klijenti mnogo sprem-nije zakorače u određeni projekat, ali i da ga mnogo uspešnije realizuju“.

Naš sagovornik dodaje da su poljoprivrednici veoma pozitivno reagovali na edukativne aktivnosti koje je ProCredit banka sprovela s ciljem da što veći broj njenih klijenata iskoristi prednosti digitalnih usluga. „Mi smo i u digitalizaciji bankarskih usluga među pionirima na ovim prostorima, a poslednjih godina smo veoma puno radili na unapređenju tehnološke podrške. Danas, gotovo 99 odsto svih transakcija koje naši klijenti obavljaju su transakcije preko elektronskih i digitalnih kanala zbog velike cenovne prednosti, velikog komfora, fleksibilnosti i jednostavnosti. ProCredit banka je sve svoje poslov-nice pretvorila u digitalne i samouslužne Zone 24/7, gde klijenti danas mogu samostalno da uplaćuju i podižu novac, ali i da mnoge druge transakcione aktivnosti obavljaju samostalno u bilo koje doba dana. Iz tog razloga, mi u ProCredit banci verujemo da je pred nama doba kompletne digitalne transfor-macije“, poručuje Ivan Smiljković.


GENERALNI SPONZOR

Dejan Papić, osnivač i vlasnik izda-vačke kuće Laguna je proglašen za najboljeg preduzetnika Srbije u kon-kurenciji još sedam izuzetno uspe-šnih i inovativnih kompanija i to jednoglasnom odlukom petočlanog žirija. Darko Budeč, predsednik ovo-

godišnjeg EY nezavisnog žirija i njegove kolege i koleginice u istom timu, profesor Edvard Jakopin, Goran Kovačević, Ljiljana Živković Karaklajić i Mi-la Litvinjenko, kažu da nisu imali dilemu kada su donosili takvu odluku. Oni pre svega ističu da je kultura jedna od onih delatnosti koja se u razvoj-nim strategijama ne doživljava kao potencijal koji Srbiji može doneti značajnu konkurentsku pred-nost, pa time nije ni među prioritetima za ulaganja i baš zato napraviti uspeh u toj oblasti već u startu zahteva višestruko veći trud i umeće nego u većini drugih industrija. Dodatno, izdavačka kuća Laguna je na Londonskom sajmu knjiga 2016. godine bila u najužem izboru za najboljeg izdavača u svetu, iako posluje na veoma malom tržištu u svetskim okviri-ma i publikuje knjige na jeziku koji ne spada među takozvane „velike“ svetske jezike.

U takvim uslovima i imajući pri tom u vidu da prosečan standard u Srbiji nije podsticajan za odluku da knjiga bude „prva stavka“ u porodič-nom budžetu, te da su cene knjiga u Srbiji najniže u regionu, Dejan Papić je uspeo da napravi od

kulture uspešan poslovni model – da publikuje kvalitetnu književnost i istovremeno ostvari im-pozantne poslovne rezultate. Članovi žirija ističu i njegove zasluge u promovisanju domaćih pisaca i u širenju čitalačke kulture kroz veoma razgranatu maloprodajnu mrežu širom Srbije. Koliko je teško postići veliki uspeh u toj oblasti čak i na mnogo bogatijim tržištima, svedoči i činjenica da od kada Srbija učestvuje na izboru za najboljeg svetskog preduzetnika godine u Monte Karlu, nijedan naci-onalni pobednik iz više od 50 zemalja nije poslo-vao u delatnosti kulture, naglašavaju u žiriju.

Hrabrost za iskorak u budućnost Ako će Srbija ovoga puta poslati poruku svetskoj

preduzetničkoj eliti da ljubav prema kvalitetnoj književnosti može biti daleko iznad životnog stan-darda i da se od nje može napraviti produktivan, racionalan i dobro promišljen posao za uzor, za razvoj domaćeg preduzetništva podjednako su ohrabrujući rezultati finalista koji su izabrani za najbolje u potkategorijama ovog programa. Titulu EY Brzorastućeg preduzetnika godine poneo je Ognjen Kisin, vlasnik kompanije Kontruktor Gru-pa, koji je svoje inženjersko obrazovanje iz oblasti građevinskog inženjerstva pretočio u vrlo profita-bilno poslovanje u građevinarstvu.

Premda ova kompanija radi samo u delatnosti vi-soke gradnje i uprkos sve izraženijoj konkurenciji

Utisci žirija o izboru preduzetnika godine

Kako naizgled nemoguće postaje moguće Najnovije finale u izboru za najboljeg preduzetnika godine ostaće upamćeno po spoju iskustva i mladosti: među finalistima su bili pioniri privatnog poslovanja još u doba bivše Jugoslavije, ali i primetno veći broj mladih preduzetnika u poređenju sa ranijim godinama, od kojih većina posluje u oblasti digitalnih tehnologija. Ipak, najveća specifičnost ovogodišnjeg takmičenja je to da će po prvi put našu zemlju na takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu predstavljati nacionalni pobednik koji je postigao izuzetne rezultate u oblasti za koju većina unapred misli da je uspeh nemoguć – u kulturi.


2018

Darko Budeč, EY Preduzetnik 2012. godine u Srbiji i predsednik žirija, kompanija BUCK

Darko Budeč je pre 27 godina osnovao firmu BUCK i svoju profesionalnu karijeru je posvetio nje-nom razvoju, razvojem svojih zaposlenih i proizvoda iz oblasti osvetljenja. Zahvaljujući dobro osmišljenoj strategiji, vođenju, planiranju i predviđanju trendova, a nekada i predvođenjem novih, kompanija BUCK je razvila niz polja izvrsnosti po kojima je postala poznata: opšte, medicinsko, industrijsko, sportsko i javno osvetljenje.

BUCK se trenutno nalazi na tri adrese: u Beogra-du, Frankfurtu i Moskvi. Kompanija izvozi na čak 46 tržišta širom sveta, a njen osnivač smatra najvećim uspehom to što su originalni srpski proizvodi postali poznati na međunarodnoj dizajnerskoj sceni, budući da je BUCK dobio prestižne nagrade za originalni in-dustrijski dizajn, grafički dizajn i dizajn komunikacije (Red dot, IF Design Award, German Design Award, Iconic Design Award, Good Design Award). Darko Budeč je bio prvi pobednik nacinalnog takmičenja za najboljeg preduzetnika 2012. godine i prvi predstav-nik Srbije na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine održanog u Monte Karlu, a kompanija BUCK je dobila više priznanja za korporativni menadžment.

Ljiljana Živković Karaklajić, EY Brzorastući preduzetnik godine u Srbiji 2014. godine, kompanija D-Express

Ljiljana Živković Karaklajić bavi se kurirskim po-slom već 30 godina. Kompanija YU-PD Express ili po-znatije D-Express, osnovana je 2008. godine, a danas predstavlja najsigurniju i najperspektivniju kurirsku službu za prijem, prenos, isporuku i kurirsku dostavu pošiljaka. Kvalitet usluge i sigurnost pošiljaka kompa-nija garantuje svojim softverskim rešenjima za ekpre-snu kurirsku dostavu, koja zajedno sa najsavremeni-jim automatizovanim sortirom omogućava uspešne isporuke pošiljaka na teritoriji čitave Srbije. Prateći trendove i zahteve tržišta usko su se specijalizovali za pošiljke internet prodaje, pa internet prodavcima mogu ponuditi mnogo više od obične dostave „od vrata do vrata“.

Budući da su im sigurnost pošiljaka i pouzdanost usluge najviši prioritet, omogućili su da se kompletan proces isporuke prati i dokumentuje online, u real-nom vremenu, korišćenjem centralizovanog softvera i PDA uređaja koji poseduje svaki kurir. Sa novoiz-građenim logističkim centrom i stalnim inovacijama, D-Express čvrsto drži lidersku poziciju i prati svetske trendove u branši, a sa nešto više od 650 transportnih vozila svakodnevno opslužuje više od 19.000 registro-vanih klijenata.


NEZAVISNI ŽIRI

stranih građevinskih firmi, ona je zahvaljujući do-bro osmišljenom modelu diversifikacije poslova-nja u svojoj niši, uspevala neprekidno da raste, čak i u vreme svetske finansijske krize. Sa oporavkom građevinske industrije, njen rast je veoma izražen i „teško da se u toj kategoriji građevinarstva, na tom nivou prometa može naći tako kvalitetna kompani-ja u Srbiji, a da je domaća“, ocenjuju članovi žirija. Podjednako važna je, kažu, i njena strategija za dalji razvoj poslovanja, zasnovana na parametrima koji sa velikom verovatnoćom garantuju da će za-vidan rast biti realizovan i u narednim godinama.

U nadmetanju za EY Inovativnog preduzetnika godine, ovog puta konkurencija je bila naročito izražena, zahvaljujući primetno većem učešću mla-dih preduzetnika iz oblasti digitalnih tehnologija na ovogodišnjem konkursu. Neki od predstavlje-nih proizvoda i usluga su toliko inovativni i po svetskim merilima, da članovi žirija priznaju kako su morali da ulože dodatni trud i napor da dobro odvažu ko je, ipak, za jedan korak ispred ostalih. Taj korak su prema njihovoj jednoglasnoj odluci napravili mladi inženjeri Mališa Pušonja i Ivan Bjelajac iz kompanije MVP Workshop, koja se bavi istraživanjem i razvojem blokčejn proizvoda i im-plementacijom blokčejn tehnologije u različitim industrijama.

Hrabrost da se uđe u oblast koja čak i među glo-balnim tehnološkim gigantima slovi za industriju koja će biti atraktivna tek u budućnosti, uz iskaza-nu stručnost za tu problematiku i preduzetničko znanje, bili su odlučujući za žiri da im dodeli titulu najinovativnijih. Dodatno, ova kompanija je osno-vala i „Srpsku blokčejn inicijativu“(SBI) – industrij-sku mrežu za preduzeća koja implementiraju blok-čejn rešenja u Srbiji, kao i Startup Centar u saradnji sa beogradskim Ekonomskim fakultetom, sa ciljem da se podstakne razvoj početničkih preduzeća, pre svega među mladima.

Inovativnost u privlačenju stručnih kadrova Imajući u vidu da su ove godine generacijske

razlike među finalistima bile najizraženije do sada, članovi žirija ocenjuju da iako one imaju određe-nog uticaja ne samo na izbor delatnosti već i na stavove na koji način i u kom pravcu bi trebalo razvijati preduzeće, ovogodišnje preduzetnike koji su ušli u najuži izbor za najboljeg, povezuju i mno-ge zajedničke osobine.

To je pre svega razvojna strategija usmerena na cilj da kompanija dostigne najveću moguću vred-nost na tržištu, bez obzira na to da li osnivači raz-mišljaju o mogućnosti da svoje preduzeće jednog dana prodaju ili ne. Podjednako važan „zajednički imenitelj“ je ogroman napor koji preduzetnici

Mila Litvinjenko, kompanija Aura Mila Litvinjenko je 1997. godine osnovala kompa-

niju Aura za proizvodnju i prodaju kozmetičkih proi-zvoda. Kompanija Aura je sada jedini domaći proizvo-đač kozmetičkih proizvoda na teritoriji naše zemlje.

Kompanija Aura je takođe lider u proizvodnji i distribuciji kozmetike na Balkanu, a njeni proizvodi se mogu naći u svim zemljama bivše Jugoslavije i još 15 zemalja Evrope i Bliskog Istoka. Pored toga, viziju vlasnice da kompanija izgradi globalno prepoznatljiv brend i postane sinonim za modernu i kvalitetnu koz-metiku, Aura ostvaruje kroz asortiman od preko 800 bar kodova i čak 60 različitih proizvoda. Kompletan asortiman je proizveden od najkvalitetnijih sirovina, što je Auri obezbedilo saradnju sa svetskim liderima u proizvodnji kozmetike. U okviru regiona Aura ima svoje firme: AuraGroup u Makedoniji, Aura BiH u Bo-sni i Crnoj Gori i Aura Make Up u Hrvatskoj.

Vlanica kompanije Mila Litvinjenko jako je ponosna na činjenicu da u Auri pružaju zaposlenima vrhunske uslove za rad i veruje da samo zadovoljni i dobro motivisani radnici mogu napraviti odlične proizvode.


2018

Goran Kovačević, kompanija Gomex Kompanija Gomex posluje u skladu sa najsavre-

menijim evropskim standardima, čija primena omo-gućava pružanje najbolje moguće usluge potrošaču, od izbora artikala do povoljnih cena. Manjinska dokapitalizacija koju je izvršio globalni investicioni fond Seaf 2007. godine doprinela je ubrzavanju pro-cesa standardizacije. Prodajna mesta raspoređena su na teritoriji Vojvodine, a otvaranjem objekta u Šapcu otpočeli su širenje prodajne mreže u centralnoj Srbi-ji. Trenutno u sastavu trgovinskog lanca kompanije Gomex posluje preko 165 maloprodajnih objekata, sa prosečnom veličinom od 250 m2. Lokacije radnji su veoma atraktivne i birane su tako da budu u nepo-srednom komšiluku potrošača.

Goran Kovačević smatra da investicija u zaposlene predstavlja strateški najbitnije ulaganje, pa se u kom-paniji trude da zaposlenima obezbede kontinuiranu edukaciju u Gomex trening centru u Zrenjaninu. Gomex spada u red visoko društveno odgovornih kompanija, a mogu se pohvaliti i dobrom saradnjom sa raznim udruženjima koja neguju kulturnu baštinu, kao i učešćem u mnogim značajnim društvenim kam-panjama kojima pomažu različitim marginalizova-nim grupama građana. Kompanija Gomex zapošljava 2.000 radnika.

Prof. Edvard Jakopin, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Profesor Edvard Jakopin je u prethodnom periodu bio pomoćnik ministra privrede Republike Srbije, pomoćnik ministra finansija Republike Srbije, po-moćnik ministra za regionalni razvoj Republike Srbije, uvek zadužen za izradu strateških analiza. U periodu od 2001. do 2011. godine, nalazio se na položaju direktora Republičkog zavoda za razvoj. Osnovne, magistarske i doktorske studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a do sada je objavio 113 naučnih radova iz oblasti makroekonomije, regionalnog razvoja, planiranja privrednog razvoja, strateškog planiranja, struktur-nih promena i konkurentnosti. Takođe, rukovodio je projektnim timovima u više nacionalnih istraživač-kih projekata i studija.

Pored toga, član je programskih i organizacionih odbora velikog broja naučnih konferencija i skupova iz oblasti regionalnog i privrednog razvoja, ali i broj-nih stručnih radnih grupa Vlade Republike Srbije. Ed-vard Jakopin je od 2006. godine član predsedništva Saveza ekonomista Srbije, a od 2008. godine Izvršnog odbora evropske asocijacije razvojnih institucija i istraživača.


NEZAVISNI ŽIRI

Jelena Stanojević, Ars Nova

Kompanija Ars Nova je osno-vana 1994. godine, a uvozom i distribucijom sredstava za higijenu, opreme i potrošnog materijala bavi se od 2001. go-dine, što je koncept koji su u Srbiju preneli strani investitori. Jelena Stanojević, direktorka, započela je svoju karijeru u ovoj kompaniji 2003. godine, a danas vodi preduzeće čija je strategija zasnovana na op-timalnom zaokruživanju pro-grama sredstava za higijenu, na stalnom inoviranju, na za-štiti životne sredine i na pot-punoj orijentisanosti ka klijen-tu, uz neprekidnu edukaciju potrošača. Kao predstavnik vodećih italijanskih i nemač-kih proizvođača, kompanija na domaćem tržištu nudi sveobu-hvatan i najaktuelniji program iz ove industrije. Ars Nova je tako prva u našoj zemlji po-nudila medicinske prekrivače, koje je vrlo brzo uvela bolnica Bel Medic, a potom i druge zdravstvene ustanove.

ulažu da pronađu i zadrže stručan kadar, odnosno svima je prioritet da ljudi koji rade u njihovim kompanijama budu zadovoljni ne samo svojim materijalnim statusom, već i mogućnostima za sopstveni profesionalni razvoj.

Stoga vlasnici kompanija ulažu velika sred-stva u edukaciju zaposlenih, ističu u žiriju, ali i smišljaju različite inovativne modele kako da unaprede celokupnu organizacionu kul-turu i što bolje pozicioniraju svoje preduzeće u javnosti i među potencijalnim kandidatima za posao. U žiriju navode primere poput onog da posebno osmišljeni algoritam omo-gućava svim radnicima u kompaniji uvid u postignute rezultate i da shodno tome svako učestvuje u podeli zarade, ili pristup da se ulaže u sreću zaposlenih kroz podsticanje njihovih privatnih interesovanja i zdravlja, ili pak odluka da se besplatnim deljenjem zna-nja u određenim oblastima edukuju mladi i na taj način pridobijaju i talenti za razvoj kompanije.

S druge strane, vidljivo je da ovogodišnji fi-nalisti dele i neke poteškoće, koje zajednički označavaju kao najveće prepreke u poslova-nju bez obzira na industriju u kojoj rade. Kod svih je uočljiv veliki oprez prema spoljnom zaduživanju, naročito u situaciji kada nesta-bilna geopolitička situacija izrazito utiče i na kretanja evra i drugih najznačajnijih svetskih valuta, pa svako dugoročnije zaduživanje kreditima koji se u Srbiji vezuju za valutnu klauzulu, za preduzetnike predstavlja veliki rizik.

Ono što je moguće promeniti nezavisno od svetskih kretanja u cilju poboljšanja po-slovnog ambijenta, a za razvoj i konkurent-nost domaćih preduzetnika na evropskom i globalnom tržištu je od posebnog značaja odnosi se na poreske podsticaje. U žiriju navode da, na primer, najnovije izmene u Zakonu o porezu na dobit sadrže i poreske podsticaje za razvoj inovacija, ali i u slučaju da se donesu precizna podzakonska akta za primenu, postoji rizik ko će i kako odlučiva-ti šta su to inovativne aktivnosti za koje se mogu koristiti ovi podsticaji. Stoga je, kažu, većinski stav preduzetnika da bi mnogo veće efekte i širi obuhvat imala odluka o vraćanju poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva koji je važio do kraja 2013. godine, a koji bi domaćim preduzetnicima dao veće šanse da se nadmeću sa konkurencijom u EU, koja u ogromnoj meri koristi značajne grantove iz evropskih fondova.


2018

UČE

SNIC

I

Saša Kostić, ArtInvest

Kompaniju ArtInvest osno-vao je 1992. godine Milan Habek, a danas je na poziciji generalnog direktora Saša Ko-stić. ArtInvest se bavi uvozom, prodajom i distribucijom re-promaterijala za proizvodnju nameštaja, proizvodnjom na-meštaja i opremanjem. Danas ima više od 200 zaposlenih, brojne sertifikate i preko 1.000 lojalnih klijenata, kao i izuzet-no dobre poslovne i partner-ske odnose sa vodećim evrop-skim i svetskim kompanijama. Preduzeće ima centralizovanu obradu plastičnih materijala, proizvodnju nameštaja i kom-pletnu logistiku za distribuciju repromaterijala. Stalno ulaže u nove mašine i opremu, a nabavilo je i robota mašinu za automatsko upravljanje skla-dištem pločastih materijala. ArtInvest organizuje i profe-sionalni „kućni sajam“, koji je 2018. okupio 24 izlagača, a po-setili su ga predstavnici preko 1.000 kompanija.

Bojan Maravić, Bin Commerce

Bin Commerce je osnovao Bojan Maravić pre dve dece-nije kao mikro preduzeće, a danas je to kompanija sa zna-čajnim tržišnim učešćem u Sr-biji i regionu u oblasti uvoza, izvoza i distribucije sirovina za hemijsko-industrijske kom-plekse. Kompanija u svom asortimanu ima proizvode za rudarsku i prehrambenu indu-striju, kao i za preradu pitkih i otpadnih voda. Bin Commerce je pre dve godine kupio po-gone sistema Župa Kruševac, za proizvodnju ksantata, hlora i kalijum karbonata, a danas svojim proizvodima snabdeva čitav region: Bosnu i Herce-govinu, Crnu Goru, Makedo-niju, Bugarsku, Tursku, Grčku i druge zemlje. Proizvodnjom flotacijskih reagenasa u sop-stvenim pogonima, kompanija ima nameru da proširi svoju delatnost i na druga evropska tržišta, u evropskom delu Azije i u Africi.

Dragan Krstić, Bonneli

Fabriku dušeka Bonneli osnovao je 2009. godine Dra-gan Krstić. Bonneli proizvodi dušeke od žičanog jezgra i pe-ne, a od 2015. godine jedina je kompanija u regionu koja se bavi proizvodnjom dušeka sa džepičastim jezgrima. Proizvo-di ove kompanije se izdvajaju od konkurencije po tome što je moguće spavati na obe stra-ne dušeka. Bonneli prodaje svoje dušeke preko inostranih partnera širom Evrope, a pod svojim imenom plasira ih na tržište Srbije i regiona. Plano-vi za dalji razvoj su usmereni na povećanje izvoza, a kompa-nija stalno ulaže u inoviranje proizvodnog procesa i mašina, kao i u podizanje kapaciteta. U poslovanje kompanije danas su aktivno uključeni članovi Krstićeve porodice, a ovo pre-duzeće je u lokalnoj zajednici poznato po podršci koju pruža u saradnji sa UNICEF organiza-cijom koja se bori za dobrobit i prava dece.


UČESNICI

Nenad Milanović, Coing

Kompaniju Coing osnovao je 2009. godine Nenad Mila-nović, a danas je najpoznatiji proizvod ovog preduzeća naj-brže rastuća platforma Clocki-fy za praćenje utrošenog vre-mena u poslovanju, koja na jednostavan način omogućava praćenje produktivnosti, pri-sustva zaposlenih, naplativih sati i ostvarene zarade. Među korisnicima ovog softvera su i kompanije kao što su HP, Siemens, Renault, Accenture, PWC, American Express… Co-ing je svoj proizvod u početku ponudio besplatno, kako bi za kratko vreme stekao što veći broj korisnika u svetu, a ka-snije nedogradnje učinile su ovaj softver najpopularnijim na tržištu. U kompaniji danas posluje preko 70 iskusnih pro-gramera, a u planu je dalje unapređenje platforme kroz integraciju sa drugim alatima. Ovu inovaciju je prošle godine podržao i Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije.

Bojan Mitić, Fazi

Kompanija Fazi iz Niša, ko-jom rukovodi Bojan Mitić, danas je vodeći proizvođač elektronskih ruleta u svetu. Kompanija razvija elektronske rulete i odgovarajuće specifič-ne softvere za industriju igara na sreću i druge izuzetno pou-zdane hardverske i softverske sisteme. Fazi u poslednjoj de-ceniji izvozi svoje proizvode na veoma regulisana tržišta, pa shodno tome, uz vrhunske teh-nološke karakteristike obez-beđuje korisnicima u Srbiji i svetu pouzdan sistem upravlja-nja, potpunu transparentnost i pravnu zaštitu. Kompanija iz-vozi svoje proizvode u više od 15 zemalja, a jedina u istočnoj Evropi ima sertifikat za poslo-vanje u SAD. Fazi je plasirao na tržište inovativnu elektronsku igru „Triple Crown“, a u planu je razvoj sopstvenih aplikacija za globalno tržište, sa akcen-tom na aplikacijama za mobil-ne uređaje.

Svetolik Marković, Ginko

Kompaniju Ginko osnovao je 1993. godine Svetolik Mar-ković, a preduzeće se bavi proizvodnjom nameštaja za ugostiteljstvo, opremanjem, kao i proizvodnjom kućnog nameštaja visokog kvaliteta. Kompanija izvozi najveći deo svoje proizvodnje i to u En-glesku, Švajcarsku, Nemačku, Francusku, Rusiju i zemlje biv-še Jugoslavije. Ginko posluje u 14.000 kvadratnih metara proi-zvodnog prostora i zahvaljuju-ći savremenoj opremi dnevno mogu da proizvedu i do 250 komada stolica. Kompanija je nedavno započela rad na no-voj lokaciji od 2.000 kvadratnih metara, gde proizvodi ljušteni furnir koji je na našem tržištu deficitaran. Planovi kompani-je su orijentisani na unapre-đenje proizvodnje, zasnovane na kreiranju još kvalitetnijih i zahtevnijih proizvoda, kako bi se dodatno povećala zarada i standard zaposlenih.


2018

Dragiša Pršić, Lomax Company

Lomax Company je osnovao 2001. godine Dragiša Pršić, a preduzeće se bavi distribuci-jom proizvodnih programa kompanija Kimberli&Clark, Johnson Wax, Colgate-Palmoli-ve i Mirato, dok od 2005. godi-ne kreira svoje brendove: LMX i LM-Tox. Oba brenda beleže izvrstan uspeh u svojim ka-tegorijama na tržištu Srbije i regiona. Lomax Company je ekskluzivni distributer brenda „Kosili“ za teritoriju bivše Ju-goslavije, kao i za države za-padne Evrope i Kanade. Za-hvaljujući kupovini kompanije Repro Trade iz Temerina, Lo-max Company postaje lider na srpskom tržištu u oblasti zdra-ve hrane. Brendovi „Dobra zobena-ovsena kaša“, „Zajic“ i „Gold panon grain“ su vodeći brendovi u svojim kategorija-ma. „Gold panon grain“ je prvi srpski brend proizveden bez glutena i bez GMO sa sertifi-katom AOECS-a, najznačajnije svetske sertifikacione kuće za proizvode bez glutena.

Kamelija Radojčić i Krsto Radović, Mandarina Cake Shop

Mandarina Cake Shop je ra-dionica za izradu kolača po originalnim recepturama Krste Radovića. Preduzeće je pokre-nuto kao porodični posao u kojem su Krsto Radović i Ka-melija Radojčić udužili znanja i iskustva iz oblasti poslasti-čarstva, dizajna i marketinga. Danas je Mandarina Cake Shop sinonim za najfinije poslasti-ce, napravljene od kvalitetnih sastojaka, brižljivo odabranih od poznatih lokalnih i svet-skih proizvođača. Proizvodnja se obavlja isključivo ručno, a specifičnost ove kompanije se ogleda i u tome što je omogu-ćila svojim kupcima da sami biraju boju i oblik proizvoda. Kompanija broji više od 30 za-poslenih, a Krsto Radović i Ka-melija Radojčić planiraju razvoj novih proizvoda i uvođenje novih tehnologija u skladu sa aktuelnim kretanjima na glo-balnom tržištu poslastičarstva.

Zoran Tadić, Neofyton

Kompaniju Neofyton osno-vao je 1992. godine u Novom Sadu Stojan Tadić, otac Zora-na Tadića, sadašnjeg vlasnika i direktora. Kompanija svojim klijentima obezbeđuje mašine i prateću opremu za preradu plastike brizganjem, po siste-mu „ključ u ruke“ – od projek-tovanja i konsaltinga, prodaje, isporuke, puštanja u rad, do servisiranja. Posluje na tržišti-ma bivše Jugoslavije, a u po-slednje tri godine i na tržištima Nigerije i Kameruna. Neofyton je jedan od strateških partnera kompanije Engel, svetskog li-dera u proizvodnji mašina za brizganje plastike, i zastupnik drugih poznatih kompanija, kao što su Piovan, Eurochiller i Tria. Preduzeće trenutno za-pošljava 17 radnika, u planu je otvaranje novih radnih mesta, a kao kompanija čije je stra-teško opredeljenje uvođenje Industrije 4.0 na tržište Srbije, Neofyton sarađuje i sa Tehno-loškim fakultetom u Novom Sadu.


UČESNICI

Sebastian Širmer, Seb-Agrar

Kompanija Seb-Agrar je po-rodična kompanija, koju je 2011. godine osnovao u Senti Sebastijan Širmer. Kompanija se bavi veleprodajom i ma-loprodajom poljoprivrednih proizvoda, kao i distribucijom pesticida, semena i mineral-nog đubriva. Seb-Agrar je za-počeo poslovanje sa 15, a da-nas ima skoro 1.000 koopera-nata i sarađuje sa renomiranim kompanijama u agrobiznisu. Kompanija pomaže kooperan-tima u uvođenju mašina ko-je unapređuju rad, kao što su frigo aparati za zamrzavanje proizvoda i istovremeno orga-nizuje edukativne radionice u saradnji sa svetskim proizvo-đačima. Pored osnovne delat-nosti, Seb-Agrar ima i sopstve-nu proizvodnju, a tokom 2018. godine kompanija je uložila u izgradnju novih silosnih ka-paciteta i fabrike za hladno ceđenje ulja.

Bojan Ilić, Steel Service Center

Steel Service Center je kom-panija koju je osnovao 1992. godine u Smederevu otac Bo-jana Ilića, koji danas kao druga generacija u porodičnom pre-duzetništvu vodi poslovanje. Kompanija se bavi preradom i trgovinom materijalima crne metalurgije - limovima, šavnim cevima i profilima za različi-te industrije. Iako posluje na jako izazovnom tržištu čelika, zahvaljujući profesionalizmu i motivaciji svog tima, posveće-nosti kvalitetu i stalnom inovi-ranju proizvodnje, Steel Servi-ce Center je izrastao u jednu od vodećih kompanija metalskog sektora u regionu. Kompani-ja planira dalje proširenje teh-ničkih kapaciteta i prodajnog asortimana, kao i usavršavanje svih poslovnih procesa, kako bi snabdevala kupce shodno njihovim individualnim potre-bama i omogućila im da opti-mizacijom poslovanja ostvare bolje rezultate.

Dr Vladan Kocić, SuperLab

Kompaniju SuperLab osno-vao je 1993. godine dr Vla-dan Kocić, a danas on i njegov tim nastoje da zadrže vodeće mesto pouzdanog i prizna-tog isporučioca laboratorijske opreme vrhunske tehnologije u svim oblastima inženjerstva. SuperLab pokriva 50% regio-nalnog tržišta i pored distribu-cije medicinske, veterinarske, farmaceutske i laboratorijske opreme, proizvodi laborato-rijski medicinski nameštaj u Pivnicama, a ovaj segment po-slovanja osnivač kompanije vi-di i kao novu mogućnost za dalji rast. Dr Vladan Kocić je osnovao i Akademiju Super-Lab, koja je počela sa radom 2019. godine i ima za cilj da polaznicima prenosi novine u laboratorijskoj tehnologiji i ak-tuelna svetska sazananja u ovoj oblasti. U narednom periodu u planu je završetak izgradnje prvog privatnog naučno-teh-nološkog parka, u sklopu Su-perLab Instituta koji se nalazi u Vrčinu.


2018

Svetlana Miljković i Dragiša Miljković, Sweet Home

Porodičnu kompaniju Sweet Home osnovali su supružni-ci Svetlana i Dragiša Miljković 1997. godine u Brusu. Danas je Sweet Home jedan od najve-ćih izvoznika zamrznutog vo-ća iz Srbije. Pored proizvodnje i prerade zamrznutog voća, kompanija proizvodi tradicio-nalne srpske proizvode: ajvar od crvene paprike pečene na drvima i ručno kuvane doma-će pekmeze. Plan osnivača je da postanu jedan od vodećih proizvođača najkvalitetnijeg voća i proizvoda od voća iz Srbije, a u kompaniji se mno-go ulaže u kvalitet celog pro-izvodnog procesa, od snab-devanja do finalizacije, kao i u postizanje visoke produk-tivnosti. U tom cilju, vlasnici kompanije razmatraju roboti-zaciju određenih proizvodnih procesa i nabavku lasera za automatsko obeležavanje pro-izvoda koji ne odgovaraju pro-pisanim standardima.

Nikola Drezgić, Techno Naiss Group

Kompaniju Techno Na-iss Group je osnovao u Nišu 2006. godine Nikola Drezgić. Kompanija se bavi projekto-vanjem, razvojem i proizvod-njom elektromehaničkih sklo-pova za različite industrije. Preovlađujuća delatnost je ra-zvoj i proizvodnja mobilnih i samostojećih skenera za kosti glave u saradnji sa američkim partnerom, a kompanija pod sopstvenim imenom proizvodi i plasira na tržište kolimatore rendgenskih zraka. Techno Na-iss Group je proizvođač jedi-nog mobilnog skenera (CBCT) koji se napaja baterijama. Pre-duzeće je postalo veoma pre-poznatljivo na zapadnim trži-štima u inovativnim segmen-tima medicine, automatike i primenjene elektromehanike. Svoje proizvode izvozi u SAD, Australiju, Nemačku, Francu-sku, Rusiju, Kuvajt i Švajcarsku, a planira sertifikovanje kolima-tora na evropskom i ruskom tržištu.

Aleksandar Vuković i Zoran Zeković, Tim Sistem

Kompaniju Tim Sistem su osnovali 1999. godine Aleksan-dar Vuković i Zoran Zeković. Kompanija se bavi proizvod-njom peći i šporeta koji se lože drvetom i već tokom prve decenije poslovanja zauzela je jedno od vodećih mesta u ovoj industriji u regionu. Tim Si-stem trenutno broji 150 zapo-slenih, i prevashodno je izvo-zno orijentisana kompanija čiji se proizvodi mogu naći pod stranim brendovima u čak 32 zemlje sveta, a najveći kupci su u Velikoj Britaniji, Francu-skoj, Španiji, Nemačkoj i Italiji. Kompanija u stopu prati naj-novije svetske trendove, a isko-rak u proizvodnji napravljen je primenom peleta, kao i uvo-đenjem softvera za praćenje kompletnog toka proizvodnje i administracije. Kako bi se dodatno uvećala efikasnost, napravljena je i laboratorija u kojoj se vrši ispitivanje svih proizvoda koji se potom šalju na sertifikaciju u Nemačku.


UČESNICI

Vojislav Milutinović i Marija Ilić, Two Desperados

Vojislav Milutinović i Marija Ilić su 2010. godine osnovali u Beogradu studio za razvoj video igara Two Desperados. Tokom prvih nekoliko godina razvijali su jednostavnije avan-turističke igre, kako bi bolje upoznali ovu industriju, isto-vremeno sagledavajući pred-nosti i nedstatke raznih žanro-va i poslovnih modela. Zajed-no sa Đorđem Smiljanićem, odlučili su da se oprobaju u ra-zvoju free to play igre, a 2016. plasirali su na tržište svoju, do sada najuspešniju igru, pod nazivom „Woka Woka“. Ova igra danas ima preko 25 milio-na igrača širom sveta i u svojoj niši se pozicionirala kao ap-solutni lider po broju dnevno aktivnih igrača i po ostvarenim prihodima. Two Desperados tim danas broji 20 članova, u međuvremenu su objavili igru pod nazivom „Viola’s Quest” i trenutno rade na proširenju tima i portfolija.

Aleksandar Helc, Union Drvo

Kompanija Union Drvo osnovana je 1996. godine u Beogradu. Specijalizovana je za kompletno opremanje ugo-stiteljskih objekata namešta-jem, profesionalnom kuhinj-skom i barskom opremom i sitnim inventarom. Svoje po-slovanje kompanija Union Dr-vo zaokružila je otvaranjem fabrike za proizvodnju name-štaja u Svilajncu i otvaranjem prvog HO.RE.CA centra na Bal-kanu, koji je objedinio kom-panije Tehnooprema Inženje-ring i Union Drvo u jednu celinu. Union Drvo uspešno kombinuje „custom made“ i „tailor made“ proizvodnju, a oprema enterijere najluksu-znijih ugostiteljskih objekata u Srbiji, regionu i svetu. Najva-žniji cilj kompanije su kvalitet i zadovoljstvo klijenata, a njen osnivač veruje da su vredan i pošten rad osnova za stalan rast poslovanja, iz godine u godinu.

Radovan Dimić, VP-Dima

Veleprodajni i maloprodaj-ni lanac VP-Dima, osnovao je 1992. godine Radovan Dimić. Tokom proteklih godina, za-hvaljujući savremenoj organi-zaciji poslovanja, kompanija je razvila raznovrsni asortiman robe široke potrošnje uz izu-zetno povoljne cene i uslove prodaje, a mogućnost poru-čivanja robe 24 sata dnevno preko interneta i njena dostava vozilima kompanije samo su neke od pogodnosti za kup-ce. Preduzeće neprekidno širi svoju ponudu domaćih i ino-stranih brendova i ulaže u mo-dernizaciju poslovanja, kao što je primena softvera u radu i or-ganizaciji maloprodajnih obje-kata i distributivnih centara. Kompanija je do sada otvarala u proseku pet objekata godi-šnje a Radovan Dimić planira dalje širenje maloprodajnih objekata širom Srbije, ali uz kontrolisan rast koji preduze-će može kvalitetno da isprati srazmerno svojim kadrovskim i finansijskim kapacitetima.


2018

Documents

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. · odakle mu hrabrosti da u vreme kada je počinjao kao mali i ne-iskusan izdavač, planira gde bi njegova izdavačka kuća