Izdava~ - institut-cacak.org · 7 Predavawe po pozivu 50 godina ~asopisa VO]ARSTVO 1967–2017. Savremeni sortiment i tehnologija proizvodwe jabuke Zoran Keserovi} 1, Milan Luki}2,

Izdava~:

NAU^NO VO]ARSKO DRU[TVO SRBIJE

Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak

Glavni i odgovorni urednik:

Prof. dr Zoran Keserovi}

Programski odbor:

Dr Sawa Radi~evi}, Nau~no vo}arsko dru{tvo Srbije, predsednik

Dr \ur|ina Ruì}, Nau~no vo}arsko dru{tvo Srbije

Prof. dr Vladislav Ogwanov, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Dr Svetlana A. Paunovi}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Prof. dr Dragan Nikoli}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Dragan Milatovi}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Jasminka Milivojevi}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Nenad Magazin, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Dr Neboj{a Milo{evi}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Dr Branko Popovi}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Organizacioni odbor:

Prof. dr Zoran Keserovi}, Nau~no vo}arsko dru{tvo Srbije, predsednik

Dr Ivana Gli{i}, Nau~no vo}arsko dru{tvo Srbije, sekretar

Dr Milan Luki}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Dr Dragoslav Ivani{evi}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Prof. dr Milovan Veli~kovi}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Dr Marijana Pe{akovi}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Dr Tatjana Vujovi}, Institut za vo}arstvo, â~ak

Prof. dr Dragan Radivojevi}, Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Tehni~ki urednik i korektor:

Dr Tatjana Vujovi}

Grafi~ka priprema i {tampa:

„[tamparija Svetlost“ d.o.o., Gvozdena Paunovi}a 208, 32000 â~ak

Tira`:

250 kom.

Organizaciju skupa pomogli:

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja RS

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede RS

Bawa Koviqa~a, 2–3. novembar 2017. godine

50 GODINA ÂSOPISA VO]ARSTVO

1967–2017.

SAVETOVAWE „SAVREMENA PROIZVODWA VO]A“

ZBORNIK APSTRAKATA

Bawa Koviqa~a,

2–3. novembar 2017. godine

NAU^NO VO]ARSKODRU[TVO SRBIJE

Zahvaquju}i entuzijazmu nau~nih ra-

dnika iz oblasti vo}arstva sa podru~ja ne-

kada{we Jugoslavije, ~asopis „Jugoslo-

vensko vo}arstvo“ (danas „Vo}arstvo“)

obeleàva vaàn jubilej – pet decenija od

kako je iza{ao prvi broj. Jo{ tada se ose-

}ala potreba za izdavawem specijalizova-

nog ~asopisa iz oblasti vo}arstva u kome

bi nau~ni radnici mogli da objavquju na-

u~ne i stru~ne radove koji su se odnosili

na sortiment, podloge i tehnologije gaje-

wa. Formirana je redakcija sa sedi{tem u

â~ku i ve} u jesen 1967. godine pojavio se

prvi broj ~asopisa. Objavqivawe prvog

broja ~asopisa „Jugoslovensko vo}arstvo“

izazvalo je veliki odjek u nau~noj i stru~-

noj javnosti. Od tada ~asopis nastavqa sa

izlaèwem, smewivale su se redakcije i

urednici i bez obzira na te{ke trenutke

(sankcije, rat, besparicu) kontinuitet se

odrào do danas. âsopis se nalazi u bi-

bliotekama u vi{e od 30 zemaqa {irom

sveta, ali i u mnogim poqoprivrednim do-

ma}instvima koja sa posebnim pijetetom

~uvaju svaki broj. Danas je to moderan, sa-

vremeni ~asopis gde se objavquju nau~ni

radovi doma}ih i stranih nau~nika koji

predstavqa jedini nau~ni ~asopis iz obla-

sti vo}arstva u Republici Srbiji

Povodom proslave jubileja 50 godina

postojawa i kontinuiranog izdavawa ~aso-

pisa Vo}arstvo, Nau~no vo}arsko dru{tvo

Srbije u saradwi sa Institutom za vo}ar-

stvo u â~ku, Poqoprivrednim fakulte-

tom Univerziteta u Novom Sadu i Poqo-

privrednim fakultetom Univerziteta u

Beogradu doneo je odluku da se 2. i 3. ne-

vembra u Bawi Koviqa~i odrì savetova-

we na temu „Savremena proizvodwa vo}a“.

16 referta koji se odnose na savremeni

sortiment i tehnologiju gajewa kontinen-

talnih vrsta vo}aka, aktuelne probleme u

kontroli prouzrokova~a ekonomskih naj-

zna~ajnijih bolesti i {teto~ina vo}aka i

najnovija dostignu}a u ~uvawu sveèg vo}a

i preradi, {tampani su u vidu apstrakata

u ovom Zborniku. Svedoci smo velike eks-

panzije vo}arske proizvodwe u Srbiji u

posledwoj deceniji. Razvoj vo}arstva ne

ogleda se samo u pove}awu povr{ina pod

vo}wacima, ve} prvenstveno u uvo|ewu sa-

vremenih tehnologija gajewa vo}aka, po

ugledu na razvijene vo}arske regione u

Evropi i Svetu. Za ekspanziju vo}arstva u

Srbiji u prethodnoj deceniji zaslu`no je

znawe. Po znawe se i{lo u najrazvijenije

vo}arske regije Evrope i {ire, ali se i

sticalo na Oglednim poqima i u vo}waci-

ma {irom Srbije. Pored nau~nih, obrazov-

nih i stru~nih slu`bi veliku ulogu u pru-

àwu i {irewu novih saznawa je imao i

~asopis „Vo}arstvo“.

Zadatak ovog Savetovawa je da upozna

nau~nu i stru~nu javnost sa stawem vo}ar-

ske proizvodwe u Srbiji, da identifikuje

sve probleme koji uti~u na oscilacije u

proizvodwi i da ponudi konkretna re{e-

wa kada su u pitawu sorte, podloge i savre-

mena tehnologija. Nadamo se da }emo i sa-

da, kao i mnogo puta ranije otvoriti put

do znawa, da savremene tehnologije, inovi-

rani sortiment i podloge na|u svoje mesto

u vo}wacima {irom Srbije i da se proble-

mi u proizvodwi re{avaju sa {to mawe

gre{aka.

Poèlimo na{em ~asopisu „Vo}ar-

stvo“ da nastavi daqi kontinuitet izla-

èwa i da i daqe radi na afirmaciji i

razvoju vo}arstva Srbije.

Prof. dr Zoran Keserovi}Predsednik NVD Srbije

5

P R E D G O V O R

7

Predavawe po pozivu50 godina ~asopisa VO]ARSTVO

1967–2017.

Savremeni sortiment i tehnologija proizvodwe jabuke

Zoran Keserovi}1, Milan Luki}2, Dragan Radivojevi}3, Nenad Magazin1, BiserkaMili}1

1Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000Novi Sad, Republika SrbijaE-mail: [email protected] za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika Srbija3Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija

ka, Srem i [umadija. Ovo je pre svega za-hvaquju}i ~iwenici da jabuka dobro pod-nosi niske zimske temperature, izbor pod-loga i sorti je veliki, a plodovi mogu du-go da se ~uvaju. Me|utim, pravi pokazateqstawa je prinos po jedinici povr{ine ko-ji u proseku iznosi 14,8 t ha-1 (2011–2016) isvrstava Srbiju na 23. mesto u Evropi.

Pored promene strukture sortimentai pravilnog izbora savremenih podloga,va`no je i uvo|ewe standarda kvaliteta(Global GAP i integralna proizvodwa) iprimena savremenih agro- i pomotehni~-kih mera.

Jabuka je tehnolo{ki zahtevna vrstavo}aka, ali izuzetno profitabilna. U od-nosu na ostale vrste vo}aka, najve}e pro-mene uvode se u tehnologiju gajewa jabuke.Standard u proizvodwi jabuke je podizawevisokointenzivnih zasada u gustom sklopusa protivgradnim mreàma i sistemima zanavodwavawe, uz uvo|ewe standarda kvali-teta. Ovakve zasade prati i savremeni sor-timent diktiran od strane trì{ta. Pri-nosi po hektaru u ovakvim zasadima se kre-}u od 50 do 70 tona, uz visoka ulagawa po je-dinici povr{ine. Raspadom velikih agro-industrijskih sistema dominaciju preuzi-maju individualna poqoprivredna doma-}instva, koja se sve ~e{}e udruùju u koo-

Jabuka je po obimu proizvodwe najzna~ajni-ja kontinentalna vrsta vo}aka. Posledwihgodina svetska proizvodwa jabuke je u bla-gom porastu, a 2014. godine je iznosila84.630.275 tona. Prose~na proizvodwa jabu-ke u Republici Srbiji u periodu 2011–2016.iznosila je 348.993 tona, {to je svrstava na36. mesto u svetu i 15. u Evropi. Udeo jabu-~astog vo}a u ukupnoj proizvodwi vo}a uSrbiji iznosi oko 25%, {to govori o ve}ojintenzivnosti gajewa ovih vrsta vo}aka uodnosu na druge. Rekordni obim proizvod-we zabeleèn je u 2013. godini i iznosio je415.457 tona, a najmawi u 2002. godini(136.329 tona). Do velikog pove}awa obimaproizvodwe do{lo je zahvaquju}i podizawunovih, visokointenzivnih zasada gustogsklopa. Perspektiva proizvodwe plodovaove vrste vo}aka je i daqe velika.

Jabu~aste vrste vo}aka pokrivaju ne-{to preko 20% ukupnih povr{ina pod vo}-wacima u Srbiji. Jabuka, najva`nija jabu-~asta vrsta vo}aka, se u Srbiji nalazi na26.623 hektara (2011–2016) i druga je vrstavo}aka po povr{inama, iza {qive. Uevropskim razmerama, Srbija je po povr-{inama pod jabukom na 12-tom mestu. Uslo-vi za gajewe ovih vrsta vo}aka u Srbiji suuglavnom povoqni, a dominantni proiz-vodni regioni su Podunavqe, severna Ba~-

Predavawe po pozivuKeserovi} i sar.

perative, ali je dobar deo savremene pro-izvodwe zasnovan u novim, ~esto velikimkompleksima privatnih firmi.

Nijedna druga vrsta vo}aka ne moèdoneti toliku zaradu kao jabuka, pogotovoako se raspolaè savremenim skladi{nimkapacitetima. To je jedna od najrentabil-nijih vrsta, koja vi{estruko nadma{ujerentabilnost drugih poqoprivrednih gra-na. Jabuka ostvaruje 15–20 puta ve}u vred-nost proizvodwe po hektaru u odnosu naproizvodwu p{enice i kukuruza. Proiz-vodwa jabuke zahteva dosta ìvog rada, tese u krajevima gde ima dosta radne snage,moè doprineti wenom racionalnom isko-ri{}avawu, a ujedno i smawewu nezaposle-nosti i zadràvawu poqoprivrednog sta-novni{tva. Proizvodwa jabuke zapo{qavaoko 20–30 puta vi{e radne snage po jedini-ci povr{ine nego proizvodwa p{enice,posebno sezonske radne snage u vreme re-zidbe i berbe. Veliko je angaòvawe radnesnage i u nizu prate}ih delatnosti koje suvezane za proizvodwu jabuke. Pored toga,proizvodwa plodova jabuke je zna~ajna i zarazvoj industrije ambalaè, protivgrad-nih sistema, transporta, rashladne tehni-ke, poqoprivredne mehanizacije i dr.

U posledwe tri godine visina prinosajabuke raste i pribliàva se vrednostimaproseka razvijenih vo}arskih zemaqaEvrope, {to je rezultat podizawa savre-menih zasada jabuke u Srbiji, a pogotovu uVojvodini.

Izbor sorti jabuka za komercijalnogajewe je osnovno pitawe koje se postavqapre nego {to se pristupi podizawu novihzasada. Na bazi analize sortimenta u svetui poznavawa pona{awa sorti u na{im us-lovima moè se re}i da je sortiment se-vernog dela Italije, odnosno Ju`nog Ti-rola, najprihvatqiviji za na{e uslove, ida se moè prihvatiti uz mawe korekcije.Ako se planira izvoz jabuke, pri izborusorti za podizawe zasada treba poznavati

visoke standarde kvaliteta plodova, spe-cifi~nosti u zahtevima potro{a~a na ci-qanom trì{tu i jaku konkurenciju. Ta-ko|e, izbor sorti mora biti u skladu sagroekolo{kim uslovima lokaliteta.Prate}i trendove u svetu, za podizawe in-tenzivnih zasada jabuke u Srbiji trenutnose predlaè slede}i sortiment: Zlatnideli{es – Reinders®; Greni smit – Challen-ger; Crveni deli{es – preporu~eni spurtipovi su Superchief®Sandige, Redchief®Camspur, Scarlet Spur®Evasni, Red Cap Val-tod®, a standardni tipovi Red Delicious Re-dvelox®, Red Delicious Jeromine i King® RoatRed Delicious; Fuxi – Kiku8® i Fubrax®; Jo-nagold – Red Jonaprince® ili Decosta®; Gala– Gala Schnitzer Schniga®, Brookfield®BaigentGala, Buckeye Gala®Simmons, Galaxy Selecta®i Devil Gala; Breburn – Hillwell® Hidala iMariri Red®. Od sorti otpornih na ~a|avukrastavost prisutna je sorta Modi®.

Podloga M 9 je najzastupqenija slabo-bujna podloga za jabuku u svetu, ali se presvega koriste weni klonovi koji su lak{iza oìqavawe, a imaju sli~nu produktiv-nost. Ova podloga se koristi za gustu sad-wu, gde se redovno primewuju sve agro- ipomotehni~ke mere. S obzirom na to daima izuzetno plitak i nerazvijen korenovsistem, potrebno je navodwavawe, a tako|ei naslon. Na wu treba kalemiti sredwebujne ili bujne sorte jabuke. Najzastupqe-niji klon ove podloge u Srbiji je T337NAKB. Me|utim, zbog osetqivosti M 9 nabakterioznu plamewa~u, krvavu va{ i ni-ske temperature, u razli~itim delovimasveta se primewuju i druge podloge sli~nebujnosti, ali ni jedna od wih nije zaìve-la u Srbiji. Vode}a podloge za jabuku u gu-stim zasadima treba da budu M 9, klonNAKB (T) 337, dok se podloge MM 106 i M26 preporu~uju za spur tipove Crvenog de-li{esa i uslove bez navodwavawa.

Jabuka je stranooplodna vo}na vrsta teje redovna proizvodwa sigurna samo uz

8

prisustvo sorti opra{iva~a. Ranije su sezasadi podizali iskqu~ivo na na~in da suse sorte jabuke kombinovale na istoj par-celi tako da su parovi redova, ili nekoli-ko parova jedne sorte, nastavqani drugimsortama. Ovaj koncept je u dobrom delu no-vih zasada zamewem konceptom monosort-nih zasada jabuke, gde se kao opra{iva~ikoriste pojedine divqe vrste jabuke ilidruge sorte jabuke, pri ~emu se u redoveosnovne sorte sadi opra{iva~ (uglavnomsvako 20. stablo), tako da ukupan broj sta-bala opra{iva~a uglavnom iznosi oko 3%zasada. Ideja za primenu divqih vrsta ja-buka kao opra{iva~a u zasadima sa jednomsortom nastala je iz prakti~nih razloga,jer je u takvim zasadima lak{a za{tita,hemijsko prore|ivawe i berba plodova,odnosno postiè se „integrisano“ gajewejabuke. Kod svih sorti koriste se opra{i-va~i poreklom od divqih vrsta jabuke: Pro-fessor Sprenger, Golden Gem, Crimson Gold,Evereste, Red Santinel i Hillary. Sorta Grenismit se tako|e pokazala kao odli~an opra-{iva~ za sve sorte. Za savremenu, inten-zivnu proizvodwu jabuke, preporu~uje seiskqu~ivo podizawe monosortnih zasada,gde je u svakoj tabli jedna sorta.

U novim zasadima u Srbiji rastojaweje standardizovano i razmak izme|u redovase kre}e u rasponu 3,2–3,6 m, a naj~e{}e je3,2 m. Rastojawe izme|u stabala u redu iz-nosi za spur tipove 0,6–0,65 m, a za stan-dardne sorte 0,75–0,8 m, sa 3.900 do 5.200biqaka po hektaru. Zasad se podiè u ova-ko gustom sklopu kako bi se {to pre vra-tila uloèna sredstva, jer je pri velikojgustini sadwe mogu}e ostvariti po~etakpune rodnosti ve} u tre}oj godini.

Izborom oblika krune teì se ka {to

ranijem stupawu na pun rod i {to mawoj

upotrebi qudskog rada. Koriste se podlo-

ge slabije bujnosti, sadi {to ve}i broj sta-

bala po jedinici povr{ine, rezidba je re-

dukovana kako bi se ubrzalo formirawe

rodnih pupoqaka, primewuje se rezidbakorena, moè se koristiti posrednik i vi-soko kalemqewe. Od savremenih uzgojnihoblika koji se danas koriste za intenziv-ne i visokointenzivne sisteme gajewa uSrbiji se gotovo iskqu~ivo koristi vitkovreteno, sa raznim varijacijama dok sudrugi uzgojni oblici prisutni u starijimzasadima i na bujnijim podlogama: vrete-nast `bun, piramidalna kro{wa, vaza,palmeta, a postoje i primeri primene du-plog vretena u savremenim zasadima.

Uspe{na proizvodwa jabuke ne moèda se ostvari bez kvalitetnog sadnog mate-rijala. Proizvodwa sadnog materijala zavisokointenzivne zasade jabuka podrazume-va visoko kalemqene sadnice, dobro obra-sle umereno bujnim letorastima ili pre-vremenim gran~icama, takozvane „knip“sadnice. Ukoliko se koriste ovakve sadni-ce u drugoj vegetaciji moè da se ostvariprinos od 25–30 i vi{e tona po hektaru,{to zavisi od sorte. Dubinu sadwe trebaprilagoditi visini kalemqewa. Visinaspojnog mesta u odnosu na povr{inu zemqi-{ta treba da je ujedna~ena, a sva spojna me-sta okrenuta ka jugu. Preporu~ena visinaspojnog mesta iznad povr{ine zemqe je12–20 cm, {to zavisi od bujnosti sorti: kodspur tipova se spojno mesto ostavqa blièpovr{ini zemqi{ta, a kod bujnijih sortijabuke spojno mesto treba da je na visini18–20 cm.

Postizawe visokih i redovnih prino-sa plodova dobrog kvaliteta u zasadu jabu-ke mogu}e je jedino kombinovanom prime-nom agro- i pomotehni~kih mera kojima sereguli{e rodnost: zrelom i zelenom re-zidbom, prore|ivawem cvetova i plodi}a,podsecawem korena, probirnom berbom,navodwavawem i |ubrewem. Redovno izvo-|ewe ovih operacija ima poseban zna~aj uintenzivnim zasadima u gustom sklopu ikod sorti koje imaju sklonost ka alterna-

9



10

tivnom ra|awu kao {to su Zlatni deli-

{es, Fuxi, Elstar, Breburn i dr.

U savremenim zasadima jabuke treba se

sa konvencionalne preorijentisati na in-

tegralnu proizvodwu (IPV). U IPV kon-

ceptu proizvodwe, u razvijenim zemqama,

pravilnikom su propisane sve agrotehni~-

ke mere: za{tita, |ubrewe, navodwavawe,

prore|ivawe, odràvawe zemqi{ta, ber-

ba, ~uvawe itd. Posebna pa`wa se prema

datom programu posve}uje izboru sredsta-

va za za{titu od bolesti i {teto~ina, ka-

rencama i na~inu primene u skladu sa mo-

gu}im propratnim dejstvom, preventivnim

i biolo{kim merama. Ovaj koncept podra-

zumeva prijavu za ukqu~ivawe u integral-

ni na~in proizvodwe, prihvatawe obaveze,

pridràvawa propisane tehnologije i we-

ne kontrole od nadle`ne slu`be, i na kra-

ju marketing koji obezbe|uje povoqniji

poloàj na trì{tu.

Kvalitet plodova je preduslov za uspe-

{an marketing. Kvalitet plodova pojedi-

nih vrsta vo}aka je definisan direktiva-

ma Evropske komisije. Iako se za sada plo-

dovi jabuke izvoze na rusko trì{te sa

sve stroìjim standardom kvaliteta, od

samog po~etka treba teìti visokom kva-

litetu plodova i primeni standarda u pro-

izvodwi sa ciqem postizawa {to ve}e

konkurentnosti i izvoznih mogu}nosti na

trì{te EU, a tako|e i Afrike.

11

Kru{ka

Prema podacima Republi~kog zavoda zastatistiku Srbije proizvodwa kru{ke seod 2012. do 2016. godine odvijala na povr-{ini od 7.343 hektara, sa godi{wom pro-izvodwom od 48.413 do 82.055 tona. Prinospo jedinici povr{ine je bio veoma mali ikretao se od 6,6 do 11,2 t ha-1, {to je mawe uodnosu na prinose koji se postiù u ze-mqama sa intenzivnom proizvodwom kru-{ke od tri (Italija) do pet puta (Holan-dija, Belgija). Osim toga, najve}a koli~i-na proizvedenih plodova kru{ke se prera-di naj~e{}e u rakiju, pri ~emu je ostvare-na dobit mnogo nià nego kada se plodoviprodaju za sveù potro{wu. Ovako niskiprinosi po jedinici povr{ine rezultat suslede}ih problema koji prate proizvodwukru{ke u Srbiji:

– Velika osetqivost kru{ke na bole-sti i {eteto~ine [bakteriozna plamewa~a(Erwinia amylovora), kru{kina buva (Psillapiri) i fitoplazma kru{ke (Pear decline)];

– Zasnivawe zasada kru{ke na neodgo-varaju}im poloàjima za weno gajewe, {toza posledicu ima delimi~nu ili potpununerodnost zbog izmrzavawa cvetova i plo-dova od prole}nih mrazeva ili lo{egopra{ivawa i oplo|ewa. U najgorem slu-

~aju pogre{an izbor poloàja dovodi dosu{ewe stabala usled asfiksije koreno-vog sistema ili izmrzavawa stabala odzimskog mraza;

– Neujedna~ena, odnosno nedefinisanatehnologija gajewa (razli~ite podloge,{irok dijapazon razmaka sadwe, neujedna-~ena rezidba, zasnivawe zasada bez prisu-stva opra{iva~a);

– Potpuna nerodnost ili neredovnarodnost izazvana nezametawem plodovazbog neadekvatnog izbora opra{iva~a, a umonosortnim zasadima nepotpune ili ne-pravilne primene regulatora rasta kojipodsti~u formirawe partenokrapnihplodova, posebno kod sorti Abate fetel iKarmen;

– Veliki uticaj proizvo|a~a sadnogmaterijala na pogre{an izbor sorte, pod-loge i tehnologije gajewa (preporu~uju zagajewe sorte i podloge koje daju lo{e re-zultate u agroekolo{kim uslovima Srbi-je, uvode kao modernu tehnologiju sistemekstremno guste sadwe koji podsti~e upo-trebu velikog broja sadnica po jedinicipovr{ine, a istovremeno uskra}uju proiz-vo|a~e za potpune informacije o funkci-onisawu takvog sistema);

– Plodovi sorte Viqamovka namewe-nih potro{wi u sveèm stawu, kao i plo-

Unapre|ewe proizvodwe kru{ke i duwe u Srbiji

Dragan Radivojevi}1, Dejan \urovi}1, Zoran Keserovi}2, êdo Oparnica1, MilovanVeli~kovi}1, Milan Luki}3

1Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija E-mail:[email protected] u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21101Novi Sad, Republika Srbija3Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuRadivojevi} i sar.

dovi jesewih i zimskih sorti kru{ke, kojise uspe{no mogu ~uvati u duèm vremen-skom periodu ve}inom se prodaju u vremeberbe, bez ~uvawa, {to tako|e smawuje po-tencijalnu dobit koja se moè ostvaritigajewem ove kulture.

Da bi se proizvodwa kru{ke u Srbijiu narednom periodu intenzivirala i po-stala profitabilna potrebno je realizo-vati slede}e ciqeve:

1) Pove}ati i stabilizovati prinosepo jedinici povr{ine;

2) Poboq{ati spoqa{wi i unutra-{wi kvalitet ploda, naro~ito kod sorteViqamovka, koja je najzastupqenija sortau Srbiji;

3) Unaprediti skladi{tewe kru{keda bi se pove}ao udeo konzumne kru{ke uukupnoj proizvodwi;

4) Unaprediti ambalaù za pakovaweplodova da bi ona, zajedno sa popravqenimkvalitetom, kru{ku iz Srbije u~inilaprepoznatqivim i dopadqivim proizvo-dom na evropskom i ruskom trì{tu.

Za ostvarewe navedenih ciqeva, zasni-vawe i nega zasada kru{ke moraju bitisprovedeni po svim pravilima struke kojisu zasnovani na najsavremenijim nau~nimdostignu}ima i iskustvima najboqihevropskih proizvo|a~a. U daqem tekstu na-vedeni su postupci koji se u potpunosti mo-raju ispo{tovati da bi proizvodwa bilauspe{na.

1. Izabrati pogodne lokalitete zazasnivawe zasada kru{ke. Na izabranimlokalitetima mogu}nost pojave jakih zim-skih i prole}nih mrazeva treba da je sve-dena na minimum. Poloàje sa jakim ve-trovima, posebno onih u vreme cvetawa,treba izbegavati za gajewe kru{ke. Ze-mqi{te treba da je kvalitetno, povoqnepH vrednosti i ne previ{e glinovito. Sobzirom na to da su u letwem periodu sve~e{}e temperature vi{e od prose~nih, akoli~ina padavina nedovoqna, od presud-

nog zna~aja za intenzivnu proizvodwu kru-{ke je obezbe|ivawe dovoqnih koli~inavode za navodwavawe.

2. Izvr{iti pravilan izbor sorti ipodloga. Za zasnivawe novih zasada trebakoristiti proverene sorte kru{ke, kojesu na podru~ju Srbije ve} ispoqile dobrerezultate. U na{oj zemqi najvi{e se gajesorte kru{ke letweg vremena zrewa, odkojih je najvi{e zastupqena sorta Viqa-movka, zatim sorta Santa Marija, a po-sledwih godina sve zna~ajnije mesto zauzi-ma sorta Karmen. Pored navedenih sortikru{ke iz ove grupe, za gajewe u mawemobimu mogu se preporu~iti sorte Junskalepotica, Julijana, Ko{ijeva rana i Tu-randot. Jesewe, odnosno zimske sorte kru-{ke su znatno mawe zastupqene u na{emsortimentu. Od kru{aka koje sazrevaju utom periodu mogu se uspe{no gajiti: Aba-te Fetel, Boskova bo~ica i Pakams Tri-jumf. Sorta Kalu|erka, koja je zastupqenau veoma starim zasadima, zbog lo{eg kva-liteta ploda ne preporu~uje se za gajewena ve}im povr{inama. Tako|e, sorta Kon-ferans, koja je najzastupqenija u Evrop-skoj uniji, ne preporu~uje se za gajewe zbogvelike osetqivosti na oègotine listakoje je ispoqila u uslovima Srbije. U pro-izvodnoj praksi sorte kru{ke mogu da sekaleme, u zavisnosti od ekolo{kih uslova,tipa zemqi{ta, mogu}nosti navodwavawai namene proizvodwe, na slede}e podloge:sejanac divqe kru{ke (Pyrus communis L.) ivegetativne podloge poreklom od duwe(Cydonia oblonga L.) kao {to su: duwaADAMS, duwa MA, duwa Ba29 i duwaSYDO. Upotreba duwe MC se ne preporu~u-je zbog velike osetqivosti na zimske mra-zeve.

3. Koristiti sadnice visokog kvali-teta. Najboqe je koristiti sadnice sa

brojnim bo~nim gran~icama koje su ujedna-

~ene i imaju dobro razvijen korenov si-

stem. One moraju biti potpuno zdrave (ne-

12

zaraène bakterioznom plamewa~om i fi-

toplazmom kru{ke). Takve sadnice omogu-

}avaju brè plodono{ewe, raniji ulazak u

period pune rodnosti, a samim tim i brè

vra}awe uloènih investicija.

4. Primeniti optimalno rastojawesadwe i odgovaraju}i oblik krune. Ono u

potpunosti mora biti prilago|eno kombi-

naciji sorta/podloga i karakterisitkama

zemqi{ta. Ako se kao pologa koristi duwa

ADAMS ili MA preporu~eno rastojawe

sadwe je 3,2–3,5 m × 0,8–1,0 m. Ako se kori-

sti duwa Ba 29 ili SYDO onda je preporu~e-

no rastojawe sadwe 3,5–3,8 m × 1,2–1,5 m. Ve-

lika gustina sadwe se (>4.000 stabala ha-1),

posebno ona na duwi MC kao podlozi, ne

preporu~uje za uslove Srbije zato {to iz-

iskuje bespotrebno velike investicije sa

neizvesnim ishodom (neredovna i mala

rodnost, oteàna kontrola kru{kine bu-

ve), zemqi{ta u Srbiji su uglavnom veoma

plodna pa je te{ko kontrolisawe bujno-

sti, proizvo|a~i nedovoqno znaju potreb-

nu specifi~nu tehnologiju gajewa (kratka

rezidba, jaka redukcija bujnosti, formira-

we partenokarpnih plodova). Izuzetno, u

zasadima kru{ke gde ne postoji mogu}nost

navodwavawa i gde se kao podloga koristi

sejanac divqe kru{ke, preporu~eno rasto-

jawe sadwe je 4,5-5 m × 2,5-3,5 m. Preporu-

~eni oblik krune u intenzivnim zasadima

je vitko vreteno, dok se u zasadima gde je

podloga sejanac moè formirati vretena-

sti `bun, piramidalna kruna ili palmeta

sa kosim granama.

5. Za{tititi zasad kru{ke od gradai su{e postavqawem protivgradne mreèi sistema za zalivawe. U zasadima sa in-

tenzivnom proizvodwom neophodna je za-

{tita od grada postavqawem protivgrad-

ne mreè. Za{ti}ena stabla ne samo da

imaju za{ti}ene plodove, ve} imaju mawu

mogu}nost zaraze bakterioznom plamewa-

~om koja lako prodire u stabla kroz po-

13


vrede na granama izazvane gradom.

6. Vr{iti |ubrewe optimalnim ko-li~inama makro i mikroelemenata. Kada

su u pitawu makroelementi posebnu pa-

`wu treba obratiti na azot. Maksimalna

koli~ina koja se moè dodati zasadu kru-

{ke ne sme pre}i koli~inu od 100 kg ~i-

stog azota po hektaru. Ve}e koli~ine pod-

sti~u bujnost i smawuju otpornost stabala

na kru{kinu buvu i bakterioznu plamewa-

~u. Orijentacione koli~ine |ubriva sa

mikroelementima koje treba dodati u za-

sadu kru{ke po jednom hektaru iznose: he-

latno gvo`|e (Fe) 5–20 kg (fertigacija),

helatni mangan (Mn) 2–10 kg (fertigacija)

+ 2–4 kg (folijarno), cink (Zn) 1–2 kg fo-

lijarno i bor (B) 2 kg folijarno.7. Uspe{no regulisati bujnost staba-

la. Kontrola rasta mladara na stablimakru{ke od presudnog je zna~aja da bi se do-bio èqeni odnos izme|u rasta mladara sajedne, i zametawa i rasta ploda sa drugestrane. Kontrola bujnosti, osim primenepodloga male bujnosti, redukcije ishraneazotom i navodwavawa, moè se posti}ipotsecawem korenovog sistema u periodumirovawa vegetacije. Mogu}a je i primenaregulatora rasta. U Srbiji je za smawewebujnosti jabuke i kru{ke registrovan Re-galis (Prohexadione-Ca). Treba biti obazrivpri primeni Regalisa jer u situacijama ka-da su stabla kru{ke velike bujnosti po-trebne su relativno velike doze koje mogusmawiti cvetawe u godini nakon primene.

8. Podsticati razvoj partenokarp-nih plodova. Giberelini (GA3 ili GA4+7)samostalno ili u kombinaciji sa benzila-deninom (GA4+7 + BA) se mogu koristiti zapodsticawe zametawa partenokarpnihplodova posle pojave prole}nog mraza iliu vo}wacima bez prisutnog opra{iva~a.Za efikasno delovawe preparata neophod-na je vi{ekratna primena tokom cvetawa.Ova mera se ~esto kombinuje sa prskawem


14

Regalisom u niìm koncentracijama zato{to on spre~ava opadawe plodova tokomjunskog prore|ivawa.

9. Prore|ivati preobilno zametnuteplodove. Neophodno je u slu~ajevima preo-bilnog zametawa plodova, da bi se reduko-vao wihov broj i postigla èqena krupno-}a (na primer za sortu Karmen 60 mm, asortu Viqamovka 65 mm), uz istovremenopostizawe visokog prinosa. Moè se vr-{iti tretirawem plodova pri krupno}i10–12 mm hemijskim sredstvima kao {to su6-benziladenin ili Metamitron. Pored he-mijskog prore|ivawa neophodno je i ru~noprore|ivawe, koje se preporu~uje za re-dukciju suvi{nih plodova, posebno malihi deformisanih, koji se na stablima zadr-àvaju posle hemijskog prore|ivawa.

10. Unaprediti skladi{tewe i pako-vawe plodova. Plodovi sorte Viqamovkai plodovi jesewih i zimskih sorti kru{keuspe{no se mogu ~uvati u hladwa~i neko-liko meseci. Za dugo ~uvawe moè se izvr-{iti tretirawe sa 1-MCP-om ali uz veli-ku dozu obazrivosti da se ne bi blokiraoproces dozrevawa plodova, posebno kodsorte Viqamovka. Kvalitetno klasirawei pakovawe osnovni su preduslov prepo-znatqivosti plodova na me|unarodnom tr-ì{tu.

Duwa

Duwa je vrsta vo}aka ~iji se plodovi malokoriste u sveèm stawu, ve} su namewenipre svega preradi, najvi{e za proizvodwurakije. Trenutne povr{ine pod duwom iz-nose 1.660 hektara. Prose~an prinos pohektaru za period 2005–2016. iznosi svega7,7 t ha-1. Zbog velike tra`we posledwihgodina za rakijom od duwe poèqno je {i-riti zasade pod ovom kulturom, a prinosepo jedinici povr{ine treba pove}ati.Osnovni problem koji treba re{iti je we-na prevelika osetqivost na bakterioznuplamewa~u koja izaziva su{ewe ~itavihzasada. Zbog toga intenzivirawe proiz-vodwe ove vrste vo}aka se zasniva na pri-meni svih mera koje mogu smawiti poten-cijal ove bolesti u zasadima: upotrebazdravog sadnog materijala, smawewe bujno-sti stabla (smawewe doza azotnih |ubrivai smawene koli~ine vode u zasadima kojise zalivaju) i pove}awe imuniteta stabladuwe. Od sorti duwe za gajewe preporu~ujuse: Leskova~ka duwa, Trijumf, Asenica,Hemus i Vrawska duwa, a od podloga: Ba 29,SYDO i MA. Preporu~eno rastojawe sad-we je 5–6 m × 3–4 m, a oblik krune je kotla-sta kruna (vaza).

15

Doma}a {qiva (Prunus domestica L.) je jedna

od najzna~ajnijih vrsta vo}aka u Evropi sa

ukupnom godi{wom proizvodwom od

2.808.152 tona (FAOSTAT, 2017), i jedna od

najzna~ajnijih vrsta iz roda Prunus. U Srbi-

ji, {qiva se gaji na oko 425.585 hektara sa

prose~nom proizvodwom od 507.987 tona

(2010–2014), {to je deklari{e kao najve}eg

proizvo|a~a u Evropi i drugog proizvo|a-

~a u svetu posle NR Kine (FAOSTAT, 2017).

Me|utim, prose~an prinos po jedinici po-

vr{ine je mali i iznosi svega 5,25 t ha-1.

Najve}a koli~ina plodova {qive u Srbiji

se preradi u rakiju (oko 70%), oko 25% se

koristi u sveèm stawu ili se zamrzava,

dok se svega oko 5% koristi za su{ewe. Ge-

neralno posmatrano, proizvodwa {qive u

Srbiji se odlikuje niskim i nestabilnim

prinosima, slabijim kvalitetom i krupno-

}om ploda, problemima uzrokovanim viru-

som {arke {qive, velikom raznoliko{}u

sorti i tradicionalnim pristupom u gaje-

wu, koji podrazumeva minimalnu upotrebu

agro- i pomotehni~kih mera. Veoma niska

cena plodova {qive i nestabilno trì{te

su tako|e bitni ~inioci koji uti~u na una-

pre|ewe proizvodwe.

Sortiment {qive u Srbiji je baziran

na tri najzna~ajnije sorte – Stanley, â~an-

ska lepotica i ̂ a~anska rodna, koje u ukup-

noj proizvodwi u~estvuju sa oko 65%, dok

se u novijim zasadima ove tri sorte gaje navi{e od 80% povr{ina. Stare, autohtone,rakijske sorte {qive (Crvena ranka, Po-èga~a, Moravka, Draga~evka itd.) u ukup-noj proizvodwi u~estvuju sa oko 30% satendencijom smawewa, dok preostale sorte(â~anska rana, â~anska najboqa, Vaqev-ka itd.) u~estvuju sa oko 5%. Promene usortimentu {qive nisu dinami~ne kao kodnekih drugih vrsta vo}aka, pa se uglavnomgaje sorte za koje je potvr|eno da dugi nizgodina daju najboqe rezultate u zavisnostiod toga za koju namenu se koriste plodovi.Posledwih godina u proizvodwu se polakouvode i neke novije doma}e i introdukova-ne sorte {qive.

U svetu, a naro~ito u nekim evropskimzemqama se dosta radi na stvarawu novihsorti {qive posebne namene ili kombi-novanih svojstava ploda. Ciqevi opleme-wivawa su mawe ili vi{e sli~ni u svimprogramima, i odnose se na krupno}u i kva-litet ploda, visoku i redovnu rodnost,{to ranije i {to poznije vreme sazrevawaplodova (da bi se sezona berbe produìla{to je vi{e mogu}e) i tolerantnost na naj-zna~ajnije bolesti i {teto~ine sa poseb-nim akcentom na virus {arke {qive. Naj-ve}i broj sorti {qive stvoren je u Nema~-koj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj.

U Institutu za vo}arstvo, â~ak je od2004. do 2012. godine priznato sedam novih

Savremena proizvodwa {qive

Neboj{a Milo{evi}1, Ivana Gli{i}1, Svetlana A. Paunovi}1, DarkoJevremovi}1, Tomo Milo{evi}2, Ivan Gli{i}2

1Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika SrbijaE-mail: [email protected] u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Cara Du{ana 34, 32000 â~ak, RepublikaSrbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuMilo{evi} i sar.

sorti {qive: Boranka, Timo~anka, Mil-dora, Krina, Zlatka, Pozna plava i Nada.Za sortu Nada se zbog brojnih pozitivnihkarakeristika (krupno}a i kvalitet plo-da, redovna rodnost, umerena bujnost) o~e-kuje da }e u narednom periodu zauzimatisve ve}e i zna~ajnije mesto u novim zasadi-ma. Za ostale navedene sorte se pretposta-vqa da mogu biti interesantne za gajewe umawem obimu uz dominantne sorte.

Zbog razli~itih agroekolo{kih uslo-va, navika proizvo|a~a i potro{a~a, zah-teva doma}eg i inostranog trì{ta, kao iprera|iva~ke industrije, inostrane sortezahtevaju detaqno prou~avawe pre uvo|e-wa u proizvodwu. Iako je u prethodnom pe-riodu u na{u zemqu introdukovan velikibroj novih sorti, od kojih su neke pro{lerazli~ita ispitivawa dok su druge di-rektno uvo|ene u proizvodwu, veoma malibroj sorti je pokazao zadovoqavaju}e re-zultate.

Kada je u pitawu izbor podloge, domi-nantna, a moè se slobodno re}i, u ovomtrenutku i jedina podloga koja se koristiza kalemqewe {qive u na{oj zemqi je se-janac xanarike (Prunus cerasifera Ehrh.).Sporadi~no, ali veoma retko, uglavnom uamaterskim i oku}ni~kim zasadima, kaopodloga za {qivu koriste se i sejanci ko-mercijalnih sorti Stanley i â~anska lepo-tica. Tako|e, u veoma malom broju slu~aje-va, {qiva se u na{oj zemqi kalemi i na in-trodukovane podloge Fereley i St. Julian A.Me|utim sve ove podloge ispoqavaju odre-|ene nedostatke koji se pre svega odnose nabujnost, rodnost, krupno}u ploda i osetqi-vost na virus {arke {qive. Posledwih go-dina sve vi{e se {iri podloga Wavit stvo-rena u Austriji klonskom selekcijom sor-te Wangenheims koju odlikuje 30% slabijabujnost u odnosu na sejanac xanarike, od-li~na kompatibilnost sa sortama {qive,pozitivan uticaj na rano prorodevawe, re-dovnu rodnost i krupno}u ploda. Tako|e,

klonskom selekcijom sorte Wangenheimsizdvojena je i podloga Weiwa sli~nih ka-rakteristika kao podloga Wavit. Pored na-vedenih podloga u Nema~koj su selekcioni-sane i dve vegetativne podloge otporne navirus {arke {qive – Docera i Dospina. Sve~etiri pomenute podloge se nalaze u faziispitivawa u Institutu za vo}arstvo, â-~ak, pa se u narednom periodu o~ekuju kon-kretni podaci da li }e i u kojoj meri nekaod ovih podloga mo}i da zameni sejanac xa-narike u komercijalnim zasadima.

Savremene zasade {qive je potrebnopodizati na osnovu detaqne analize kli-matskih, zemqi{nih i orografskih ~ini-laca u odre|enom prostoru. Tako|e, bitanfaktor je i analiza mogu}nosti realiza-cije ostvarene proizvodwe. Pravilan oda-bir sorte i podloge, odnosno razmaka sad-we i uzgojnog oblika su isto tako ~iniocikoji u zna~ajnoj meri uti~u na uspe{nost iisplativost proizvodwe.

Da bi proizvodwa {qive bila uspe-{na i rentabilna, neophodno je koristitisertifikovan ili standardni sadni mate-rijal, proizveden u renomiranim rasadni-cima, u skladu sa vaè}om zakonskom regu-lativom. Upotreba sadnica sumwivog po-rekla i zdravstvenog stawa moè dovestido brojnih negativnih posledica. Zbogprisustva virusa vegetativni rast tek po-sa|enih sadnica moè biti neujedna~en,usporen i umawen ~ak do 50%. Latentneinfekcije virusima mogu umawiti prino-se za 10–15%, a tako|e mogu uticati i nakvalitet ploda. Infekcije podloga mogusmawiti prinos i do 30%.

Moè se re}i da danas postoje dva kon-cepta komercijalnog gajewa {qive. Prvi,standardni na~in gajewa podrazumeva ne-{to ve}e razmake sadwe sa mawim brojemstabala po jedinici povr{ine (500–660stabala ha-1), dok drugi podrazumeva mawerazmake sadwe i ve}i broj stabala (1.250stabala ha-1). Najzna~ajniji ograni~avaju-

16

}i ~inioci guste sadwe {qive jesu, na pr-vom mestu nedostatak kvalitetne podlogesmawene bujnosti, kao i veoma niska cenaplodova {qive na trì{tu koja ne moèda nadomesti dodatne tro{kove koji na-staju pri ovakvom na~inu gajewa.

U Srbiji je prisutno pravo „{areni-lo“ uzgojnih oblika. Mogu se sresti {qi-vici u kojima su prisutni slobodno form-irani uzgojni oblici, {qivici sa poluin-tenzivnim uzgojnim oblicima, kao i {qi-vici u kojima su prisutne visokointenziv-ne vretenaste uzgojne forme. Prirodnasklonost {qive (kao i ve}ine drugih drve-nastih vrsta vo}aka) da se razvija sa cen-tralnom provodnicom je preto~ena u pira-midalne uzgojne oblike („eta`na pirami-da“, „poboq{ana piramida“ i „kombinova-na piramida“), koji su i najzastupqeniji uzasadima {qive u Srbiji. Osim pirami-dalnih uzgojnih oblika, u zasadima {qiveje u velikoj meri prisutna i „otvorena va-za“ (kotlasta kro{wa), kao uzgojni oblikkoji se lako formira i odràva i koji jeprilagodqiv svim kombinacijama sor-ta/podloga. Vretenasti `bun i trogranivretenasti `bun su uzgojni oblici name-weni za visokointenzivne zasade {qive samalim razmacima sadwe i krunama malihdimenzija.

Mi{qewe da {qivu nije potrebno re-zati je odavno prevazi|eno i komercijalnaproizvodwa je prakti~no nezamisliva bezupotrebe ove pomotehni~ke mere. Rezidba{qive u po~etnim godinama po sadwi jeusmerena u pravcu formirawa odabranoguzgojnog oblika, ali i potencirawa ranogplodono{ewa. Kao takva, obi~no je umere-nog do slabijeg intenziteta (blago prekra-}ivawe letorasta i provodnice u zimskojrezidbi) uz veliko u~e{}e pomotehni~kihzahvata koji se primewuju u toku vegetaci-je (povijawe letorasta ili mladara, rova-{ewe, pincirawe itd.). Kod zasada u rodu,rezidba {qive je usmerena u pravcu odr-

17

Predavawe po pozivuMilo{evi} i sar.

àvawa uzgojnog oblika, ali i odràvawa

balansa izme|u vegetativnog rasta i rod-

nosti {to je kqu~ni faktor u uspostavqa-

wu optimalnog kvaliteta ploda i prinosa.

Pored primene pomotehni~kih mera,

komercijalni zasadi {qive zahtevaju pri-

menu agrotehni~kih mera u skladu sa ana-

lizom klimatskih i zemqi{nih ~inilaca.

Ove mere podrazumevaju adekvatnu i pra-

vovremenu obradu zemqi{ta u zasadu, na-

vodwavawe (najpoèqniji je sistem „kap

po kap“) koje u zna~ajnoj meri uti~e na po-

ve}awe prinosa i kvaliteta ploda, naro-

~ito u zasadima gustog sklopa koji su neza-

mislivi bez navodwavawa, kao i izbalan-

siranu mineralnu ishranu, baziranu na he-

mijskim analizama zemqi{ta i analizama

sadràja hranqivih elemanata u listu.

Ve}ina najzna~ajnijih sorti {qive je

osetqiva na razli~ite prouzrokova~e bo-

lesti i {teto~ine pa se intenzivna proiz-

vodwa ne moè zamisliti bez wihovog su-

zbijawa. Osim pojave uobi~ajenih bolesti

i {teto~ina u {qivicima kao {to su: su-

{ewe cvetova i gran~ica i mrka trule`

plodova (Monilinia spp.), plamewa~a {qive

(Polystigma rubrum (Pers) D.C.), odnosno

{qivine ose (Hoplocampa spp.) i {qivin

smotavac (Cydia funebrana Treist.), posled-

wih nekoliko godina posebno je izraèna

pojava bakterioza (Pseudomonas spp.) koje

najve}e {tete prouzrokuju na najzna~ajni-

jim sortama kao {to su Stanley, â~anska

lepotica i â~anska rodna. Naro~ito su

napadi ovih bolesti izraèni u vegetaci-

jama kojima prethode zime sa veoma niskim

temperaturama. S obzirom da se radi o bo-

lestima koje su za na{e uslove relativno

nepoznate, potrebno je pravilnim pristu-

pom koji se pre svega odnosi na upotrebu

zdravog i proverenog sadnog materijala,

kao i adekvatnu primenu mera nege zasada

uticati na minimalnu mogu}nost wihove

pojave.

19

Breskva (Prunus persica (L.) Batsch), pred-stavqa privredno zna~ajnu vrstu vo}aka iprimer kako nauka, kvalitetna i visokaproizvodwa idu uporedo, odnosno jednadrugu uslovqavaju i nadogra|uju. Savreme-no breskvarstvo je neraskidivo vezano zaoplemewiva~ki rad koji je karakteristi-ke ploda i biqke doveo do savr{enstva, itehnolo{ki razvitak, koji omogu}ava rea-lizaciju punog geneti~kog potencijalasorti na prinos. Savremene sorte breskvei nektarine imaju krupan plod, visokuproduktivnost, skoro potpuno razvijenudopunsku crvenu boju pokoìce, slabo iz-raènu maqavost ploda, okrugao plod,~vrst mezokarp koji sporo omek{ava, ùtuili belu boju mezokarpa. Insistirawe navisokoj transportabilnosti i traja{no-sti ploda umawilo je kvalitet koji se od-nosi na svojstva ukusa, mirisa i arome, alise na oplemewivawu u tom pravcu vrlo in-tenzivno radi. Veoma va`ni selekcioniciqevi se odnose na otpornost na nisketemperature i prouzrokova~e gqivi~nihbolesti. Vreme zrewa, od najranijih donajkasnijih sorti, traje skoro ~etiri me-seca, s tim da geneti~ki potencijal za da-qe pro{irewe jo{ nije iscrpqen.

U Srbiji, po broju stabala breskva jena petom mestu, iza {qive, jabuke, vi{we

i maline. Broj stabala breskve je u stagna-ciji, ako ne i blagom opadawu, pogotovokada se radi o vo}wacima povr{ine do ne-koliko hektara. Ukupna proizvodwa iproizvodwa po stablu u velikoj meri zavi-se od klimatskih uslova. Srbija ima ide-alne klimatske uslove za uzgajawe bre-skve. Teritorije raznovrsne mikrokli-matskim uslovima savr{eno pogoduju zarazvoj ovog sektora vo}arstva, gde pravil-na rejonizacija omogu}ava plasman premadinamici potreba.

Veliki preokret u sortimentu bre-skve i nektarine po~iwe od 1990. godinekada komercijalni zna~aj dobijaju samo~vrste, transportabilne sorte, okruglogsimetri~nog oblika ploda, rane i potpunekoloracije pokoìce (80–100%), izbalan-siranog ili niskog sadràja kiselina,slatkog ukusa u tipu Royal Glory i Big Top.Sorte breskve ranog vremena sazrevawa,koje sazrevaju za mawe od tri meseca odcvetawa, imaju lo{iji kvalitet ploda ne-go one sredwe ranog do sredwe kasnog vre-mena sazrevawa, jer su im plodovi sitni,sa velikim procentom puknutih semenki.Ove sorte treba gajiti samo za zadovoqe-we lokalnih potreba za sveìm plodovi-ma. Sorte breskve najnovije generacije,koje sazrevaju u julu i augustu, naj~e{}e se

Savremena proizvodwa breskve

Vladislav Ogwanov1, Gordan Zec2, Mirjana Qubojevi}1, Goran Bara}1, JovanaDuli}1, Maja Miodragovi}1

1Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Departman za vo}arstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejza`nu arhitekturu, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, RepublikaSrbijaE-mail: [email protected] u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Institut za vo}arstvo i vinogradarstvo,Nemawina 6, 11080 Zemun, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuOgwanov i sar.

20

ne mogu razlikovati po ukusu, obojenosti

plodova ili veli~ini, pa potro{a~i kva-

litet ne vezuju za odre|enu sortu (Tab. 1).

Mawe interesantne za gajewe u intenziv-

nim zasadina su breskve belog mesa. Wiho-

va ~vrstina ploda, a time traja{nost i

transportabilnost ploda, je mawa. Ipak,

na trì{tima u okruèwu velikih proiz-

vodnih centara imaju svoje mesto zbog iz-

raènog ukusa, mirisa i arome koji nadma-

{uje sorte ùte boje mezokarpa.

U posledwih pet godina, proizvodwa i

plasman nektarina se uve}ava u odnosu na

breskvu. Osnovni razlog je ve}a potra`wa

nektarina od velikih lanaca supermarke-

ta. U evropskim zemqama razlog je i taj

{to se plodovi lak{e prera|uju u de~iju

hranu, sokove ili zamrzavaju. Atraktiv-

nost ùtomesnatih i belomesnatih sorti

nektarina u periodu sazrevawa jul–august

tako|e zasluùje epitet savr{en (Tab. 2).

Potra`wa plodova breskve i nektari-

ne opada od polovine septembra jer se su-

permarketi okre}u drugim vrstama vo}a-

ka. U tom periodu atraktivnost plodova se

smawuje, a duga~ak period od cvetawa do

zrewa zahteva intenzivno navodwavawe, i

vrlo ~esto i dve zelene rezidbe, {to znat-

no poskupquje proizvodwu.

Kod nas je industrijska prerada samo

rezerva u slu~ajevima kada je trì{te

prezasi}eno velikom ponudom plodova u

sveèm stawu. Ti plodovi ne predstavqaju

dobru sirovinsku osnovu za preradu u kom-

pote, koji su najcewenija prera|evina i

mogu se visoko rentabilno plasirati na

doma}em i inostranom trì{tu. Takav

pristup ni kod drugih proizvoda ne zado-

voqava najvi{e tehnolo{ke standarde. U

SAD, [paniji i Gr~koj zastupqenost in-

dustrijskih sorti u ukupnoj proizvodwi je

oko 50%. U kompote se preradi oko 75%,

Tab. 1. Predlog sortimenta breskve belog i ùtog mezokarpa_____________________________________________________________________________________________________

Sorta Boja mezokarpa Vreme sazrevawa_____________________________________________________________________________________________________

Sugar Time @uta -30Ivana @uta -25Royal Gem, Alix / Royal Majestic, Ruby Rich @uta -15Royal Glory /Sweet Scarlet @uta -7Redhaven (20.07.) @uta 0Ma{a Bela 0Rich Lady @uta +3Royal Summer @uta +8Alirosada Bela +10Diamond Princess @uta +11Rome Star @uta +15Lela Bela +20Zee Lady @uta + 25Royal Pride @uta + 35Aliblanca Bela +38 Kevina Bela +38 Kaweah @uta + 39Evmolpiya @uta +40Royal Jim @uta + 40Sweet Henry @uta + 55_____________________________________________________________________________________________________

21


21% se zamrzava, a 4% se su{i ili se upo-

trebi u mle~noj i konditorskoj industriji.

U Gr~koj se u kompote preradi 360.000 tona.

Najve}i uvoznik konzervirane breskve je

Rusija, koja je na{e najzna~ajnije izvozno

trì{te. U posledwih 10 godina skoro da

nema novih sorti za industrijsku namenu.

Supermarketi su danas vrlo zaintere-

sovani za plodove breskve i nektarine sa

potpuno druga~ijom bojom pokoìce plo-

da, oblikom, bojom mezokarpa ili ukusom.

Sorte nektarina crvenog mezokarpa su bi-

olo{ka novina, ali jo{ uvek nema komer-

cijalnih sorti za planta`no gajewe. Bre-

skve i nektarine sa jednobojnom ùto-na-

ranxastom bojom ploda odlikuju se i usko

piramidalnim tipom rasta {to ih ~ini

pogodnim za intenzivne guste zasade. U po-

sledwih nekoliko godina raste intereso-

vawe za gajewe breskve i nektarine pqo-

snatog oblika ploda. One privla~e pa`wu

oblikom, a prepoznatqive su i po slatkom

ukusu i aromi koje kupce vra}aju ka istom

proizvodu. Kao odgovor na atraktivnost

ove grupe sorti je intenzivan oplemewi-

va~ki rad koji je rezultirao novim sorta-

ma razli~itog vremena zrewa.

Breskva je kompatibilna sa velikim

brojem vrsta tako da su podloge rezultat

intraspecies i interspecies hibridiza-

cije. U na{oj zemqi se uglavnom koristi

kao podloga vinogradska breskva i GF 677.

GF 677 (breskva × badem) pokazala se kao

vrlo dobra podloga. Dobro se ukorewava i

vrlo je otporna na su{u. U posledwe vreme

se pojavquje problem su{ewa stabala bre-

skve kalemqenih na GF 677 kao posledica

napada ìlogriza. Sorte breskve i nekta-

rine kalemqene na vinogradskoj breskvi

(Prunus persica) su sredwe bujnosti, rano

ulaze u rodnost, imaju dobru rodnost, plo-

dovi su krupni, uz zelenu rezidbu sa odli~-

nom razvijeno{}u dopunskog rumenila; a

podloga ima dobar afinitet sa svim sor-

tama.

U svetu je u posledwih 30–40 godina

stvoreno vi{e novih vegetativnih podloga

za breskvu: Hansen (breskva × badem); Penta(sejanac Prunus domestica, sorta Imperial Epi-neuse); Krymsk 86 (P. cerasifera × P. persica); Is-htara (P. cerasifera × P. persica); Tetra (sejanac

Prunus domestica, sorta Reine Claude du Ba-vay); Sirio (slobodna oplodwa GF 557, bre-

skva × badem) i Jaspi (P. salicina × P. spinosa).

Tab. 2. Predlog sortimenta nektarina belog i ùtog mezokarpa_____________________________________________________________________________________________________

Sorta Boja mezokarpa Vreme sazrevawa_____________________________________________________________________________________________________

Big Bang @uta -26Rita Star @uta -19Big Haven @uta -3Romagna Red Bela -3Redhaven (20.07.) @uta 0Amiga @uta + 8Alitop @uta + 12Pit Stop (glo|u{a) @uta + 25Romagna Top Bela + 20Orion @uta + 33Majestic Pearl Bela + 40Sweet Lady @uta + 40Romagna 3000 Bela + 60California @uta + 65_____________________________________________________________________________________________________


22

Kod nas skoro uop{te nisu zastupqene, apo literaturnim podacima wihovu imple-mentaciju prati dosta problema. Jedino sepodloga Sirio odlikuje 40% slabijom bujno-{}u nego GF 677. Dobro se razmnoàva mi-kropropagacijom, a vrlo slabo zelenim izrelim reznicama i nagrtawem. Malo ma-we je tolerantan na sadràj CaCO3 od GF677. Stabla kalemqena na podlozi Sirio po-kazuju ranu i visoku rodnost, ve}u krupno-}u plodova i boqu obojenost od onih kale-mqenih na GF 677. Pogodna je za zasnivawegustih zasada na plodnim zemqi{tima, ~aki sa povi{enim sadràjem CaCO3.

Gustina sadwe u savremenim vo}waci-ma se kre}e od 1.000–1.200 stabala po ha.Stabla kalemqena na vinogradskoj bre-skvi ne bi trebalo da imaju visinu ve}u od2,7 m sa uzgojnim oblikom vitko vreteno.Zrela rezidba se koristi da bi se formi-

rao i odràvao èqeni uzgojni oblik.

Broj plodova po stablu u punoj rodnosti

treba da se kre}e od 80–120 u zavisnosti od

sorte, vremena zrewa i mogu}nosti navod-

wavawa. Kod ranih sorti treba ostaviti

mawi broj plodova da bi se postigla ogova-

raju}a krupno}a. Prore|ivawem plodova

ne treba ostavqati vi{e od 4–5 plodova

po rodnoj grani. Broj listova po plodu

treba da bude oko 75. Zelenu rezidbu treba

obavqati krajem juna i po~etkom jula. Za

podizawe novih zasada treba koristiti

sertifikovan i standardni sadni materi-

jal gde su sortna ~isto}a i fitosanitarni

standardi, naro~ito virusni status sadni-

ca, na najvi{em nivou. Podizawe zasada

kalemqewem na stalnom mestu u velikoj

meri je ra{irilo viroze, pogotovo {arku

{qive.

23

Plodovi kajsije imaju veliku biolo{kuvrednost zbog visokog sadràja i skladnogodnosa {e}era i kiselina, izraène pri-jatne arome, bogatstva vitaminima (poseb-no β-karotinom) i mineralnih materija.Oni tako|e imaju i veliku upotrebnuvrednost, jer su pogodni za potro{wu usveèm stawu, su{ewe i razne vidove pre-rade, kao {to su sok, kompot, xem, rakija.

Prose~na proizvodwa kajsije u Srbijiu periodu 2011–2016. godine iznosila je29.438 tona. Sa ovom proizvodwom Srbijase nalazi na 26. mestu u svetu i 8. mestu uEvropi. Proizvodwa se karakteri{e ve-likim oscilacijama u visini prinosa pogodinama. Prose~an prinos po hektaru jerelativno mali i iznosi oko 5 t ha-1. U po-sledwih desetak godina zna~ajno je pove-}an izvoz plodova u sveèm stawu. Prose-~an izvoz u periodu 2011–2016. godine jebio ve}i od 3.000 tona, sa vredno{}u od 2,4miliona dolara. Najve}i deo plodova (sko-ro 50%) se izveze u Rusiju.

Kajsija se u na{oj zemqi ne gaji u meriu kojoj to zasluùje po kvalitetu i upo-trebnoj vrednosti plodova. Za to postojedva osnovna razloga, a to su prevremeno su-{ewe stabala i neredovna rodnost usledo{te}ewa cvetova i zametnutih plodovaod prole}nih mrazeva. Pored toga, sorti-

ment kajsije u Srbiji karakteri{e se ma-lim brojem sorti i kratkim periodom sa-zrevawa. Glavna sezona potro{we je u pr-voj polovini jula, od po~etka zrewa sorteMa|arska najboqa do desetak dana posletoga. Posebno je izraèn nedostatak ra-nih sorti, ~iji plodovi sazrevaju u toku ju-na i odlikuju se dobrim kvalitetom. U ci-qu poboq{awa strukture sortimenta iproduètka sezone potro{we, istraìva-wa treba usmeriti u dva pravca – jedan jestvarawe novih doma}ih sorti, a drugi in-trodukcija novostvorenih stranih sorti.

Za sortiment kajsije je karakteristi~-no da je izrazito regionalnog karaktera.Razlog za to je {to se sorte kajsije odliku-ju ograni~enom ekolo{kom adaptivno{}u.Vode}e sorte kajsije su razli~ite u svakomregionu proizvodwe. U Srbiji u proizvod-wi dominira sorta Ma|arska najboqa, ko-ja je poznata i kao „doma}a“ kajsija, a ka-rakteri{e se odli~nim kvalitetom ploda.S obzirom da je to stara sorta, sre}e se uvidu velikog broja klonova. U posledwevreme dosta se {ire i nove doma}e sorte.U Srbiji je do sada stvoreno 11 novih sor-ti kajsije. Prve dve sorte (â~ansko zlatoi â~anska pqosnata) stvorene su u In-stitutu za vo}arstvo u â~ku i priznate1975. godine. Naredne tri sorte (Vera, Bi-

Savremeni sortiment i tehnologija gajewa kajsije

Dragan Milatovi}1, Zoran Keserovi}2, Tomo Milo{evi}3

1Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbijaE-mail: [email protected] u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 NoviSad, Republika Srbija3Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Cara Du{ana 34, 32000 â~ak, RepublikaSrbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuMilatovi} i sar.

qana i Aleksandar) stvorene su na Agro-nomskom fakultetu u â~ku i priznate1995. godine. U toku 2004. godine priznatesu ~etiri sorte stvorene na Poqoprivred-nom fakultetu u Novom Sadu (Novosadskarodna, Novosadska kasnocvetna, NS-4 i NS-6). Ove sorte odlikuju se kasnim vremenomcvetawa. Sorta NS-4 se odlikuje krupnimplodom i atraktivnim izgledom, a Novo-sadska rodna visokom rodno{}u. Na Po-qoprivrednom fakultetu u Beogradu se-lekcionisana je sorta Ruà, koja je pri-znata 2014. godine. Ona se isti~e po do-brom kvalitetu ploda (krupno}a, ~vrsto-}a, aroma) i dobroj skladi{noj sposobno-sti. Posledwa priznata sorta je Buda (DM-1), selekcionisana na Poqoprivrednomfakultetu u Novom Sadu i priznata 2017.godine. Isti~e se po krupnom i dobro obo-jenom plodu, kao i visokoj rodnosti. Sa-zreva u tre}oj dekadi juna.

U svetu se intenzivno radi na stvara-wu novih sorti kajsije sa poboq{animosobinama, kao {to su: duè biolo{kozimsko mirovawe, kasnije cvetawe, duìraspon sazrevawa, boqa adaptivnost narazli~ite ekolo{ke uslove, samooplod-nost, ve}a otpornost na prouzrokova~e bo-lesti, ve}a rodnost i boqi kvalitet plo-da. U posledwih 20 godina u svetu je stvo-reno vi{e od 500 novih sorti kajsije. Naj-ve}i broj je stvoren u SAD, a zatim sledeFrancuska, Italija, Rusija, [panija, Ru-munija, Ukrajina i ê{ka. Introdukcijanovih sorti i wihovo prou~avawe u na{imagroekolo{kim uslovima omogu}avajupro{irewe izbora sorti za gajewe, a timei unapre|ewe proizvodwe kajsije.

Na oglednom dobru „Radmilovac“ Po-qoprivrednog fakulteta u Beogradu u po-

sledwih deset godina prou~avano je vi{eod 100 novointrodukovanih sorti kajsije.Na osnovu dobijenih rezultata, od sortiranijeg vremena zrewa (u toku juna) isti~use: Tomcot, Orangered, Sylred, Pinkcot, Dacia i

Goldrich, a od poznijih sorti Silvercot, Ce-gledy Arany, Pisana i Sophia.

U ciqu pro{irewa sezone kajsije tre-balo bi introdukovati i prou~iti novesorte, posebno vrlo ranog i vrlo kasnogvremena zrewa. Najve}i napredak u stvara-wu ovih sorti ostvaren je u Francuskoj.Od vrlo ranih sorti (koje sazrevaju u prvojpolovini juna) posebno su interesantne:Tsunami, Wonder Cot, Spring Blush, Sweet Redi Magic Cot. Ove sorte imaju krupan plod,atraktivnog izgleda, sa dosta dopunske cr-vene boje. Me|utim, ve}inom su samobe-splodne, pa ih treba gajiti sa odgovaraju-}im sortama opra{iva~ima. S druge stra-ne, u okviru privatnog programa opemewi-vawa „International Plant Selection“ u mestuMontelimar u Francuskoj, stvorena je serijasorti vrlo kasnog vremena zrewa (od krajajula do sredine septembra). Od ovih sortiposebno su interesantne: Faralia, Farbela,Farbaly, Farhial, Farlis i Farclo.

Pitawe podloga za kajsiju kod nas nijere{eno. Za sada se prete`no koriste gene-rativne podloge, a naj~e{}e sejanci xana-rike. Me|utim, stabla kajsije kalemqenana ovoj podlozi su osetqiva na zimske iprole}ne mrazeve, kao i na prevremeno su-{ewe stabala. Pored toga, neke sorte kaj-sije imaju i slabiju kompatibilnost saovom podlogom. U na{im uslovima, sejan-ci belo{qive su se pokazali kao dobrapodloga za kajsiju, na kojoj ona ispoqavadobru rodnost, zdravstveno stawe i dugo-ve~nost. Me|utim, rasadni~ari malo ko-riste ovu podlogu zbog nekih wenih proiz-vodnih mana, kao {to su slabija klijavostsemena, sporiji i neujedna~en porast seja-naca i kratak period okulirawa. Stablakajsije kalemqena na generativnim podlo-gama imaju veliku bujnost, {to oteàva iz-vo|ewe pomotehni~kih mera, naro~itoberbe, i ~ini proizvodwu mawe ekonomi~-nom. Zbog toga se u intenzivnoj proizvod-

24

wi kajsije u svetu sve vi{e koriste vegeta-

tivne podloge mawe bujnosti.Oplemewivawe podloga za kajsiju je

znatno maweg intenziteta u odnosu naoplemewivawe sorti. Broj novih podlogakoje su selekcionisane specifi~no za kaj-siju je relativno mali. Ipak, s obzirom dase mnoge vrste roda Prunus mogu kalemitime|usobno ({qiva, breskva, kajsija, ba-dem) u posledwih 30 godina selekcionisanje veliki broj tzv. polivalentnih podloga,koje se mogu koristiti za dve ili vi{e vr-sta ko{ti~avih vo}aka.

Od novih vegetativnih podloga koje sustvorene u svetu isti~e se podloga Myroba-lan 29C, selekcionisana u SAD, koja je naj-vi{e kori{}ena podloga za kajsiju u Ita-liji. Ona je za oko 10% mawe bujnosti u od-nosu na sejanac xanarike, dobro podnosisuva i kre~na zemqi{ta, ne formira iz-danke, ima dobar afinitet sa sortama kaj-sije, a sorte okalemqene na woj imaju vi-soku rodnost i krupan plod. Posledwih go-dina dosta se {iri i podloga Wavit selek-cionisana u Austriji. Ona je sredwe bujna,oko 30% mawe bujnosti u odnosu na sejanacxanarike. Dobro se ukorewava, nije sklonaformirawu izdanaka, ima dobar afinitetsa sortama, dok okalemqene sorte ranoprorode, dobro ra|aju, a plodovi su krupnii sazrevaju nekoliko dana ranije u odnosuna stabla kalemqena na xanarici.

Pri podizawu zasada kajsije naro~itoje potrebno obratiti pa`wu na izbor po-loàja. Trebalo bi izbegavati zatvorenepoloàje, depresije i uvale u kojima se za-dràva hladan vazduh, a birati mesta sadobrim provetravawem, koja su izloènaumerenom strujawu vazduha. Poloàji uravnici ili podno`ju brda su mawe po-voqni od onih na ne{to ve}oj nadmorskojvisini. Ponekad razlika od samo nekoli-ko desetina metara moè da izazove razli-ku u temperaturi vazduha koja moè pre-sudno da uti~e na izmrzavawe reproduk-

tivnih organa kajsije. U na{oj zemqi zakomercijalno gajewe kajsije su najpogodni-ji lokaliteti koji se nalaze na nadmorskojvisini do 400 m, sa blagim nagibom terena(3–5°) i koji su okrenuti ka severnim ilisevroisto~nim ekspozicijama.

Dominantni uzgojni oblici za kajsijukod nas su poboq{ana piramidalna i ko-tlasta kruna. One, uz odgovaraju}u agro-tehniku, predstavqaju prikladan oblik zasorte gajene na bujnim generativnim pod-logama. Zbog ve}e vitalnosti i dugove~no-sti zasada, preporu~uje se da se oni podiùsadnicama dobijenim visokim kalemqe-wem sorti kajsije na kompatibilne podlo-ge (naro~ito belo{qivu) ili sadnicamadobijenim kori{}ewem posrednika.

U ve}ini zasada kajsije u Srbiji se neprimewuju odgovaraju}e agro- i pomoteh-ni~ke mere, kao {to su rezidba, |ubrewe,navodwavawe i za{tita od bolesti i {te-to~ina, {to doprinosi brèm propadawuod prevremenog su{ewa stabala.

Zbog opasnosti od infekcija koje pro-uzrokuju bakterije roda Pseudomonas, kodkajsije se preporu~uje izvo|ewe letweumesto zimske rezidbe. Kod mladih staba-la je posebno korisna rana letwa rezidbakoja se izvodi krajem maja ili po~etkom ju-na. Ovom rezidbom podsti~e se formira-we prevremenih gran~ica, {to moè do-prineti brèm formirawu uzgojnog obli-ka. Pored toga, na ovim gran~icama se na-lazi veliki broj cvetnih pupoqaka kojicvetaju ne{to kasnije u odnosu na drugerodne gran~ice, {to u pojedinim godinamamoè biti zna~ajno zbog izbegavawa pro-le}nih mrazeva. Kod stabala u rodu prepo-ru~uje se kasna letwa rezidba, koja se iz-vodi posle berbe plodova, u prvoj polovi-ni avgusta. Ona doprinosi boqoj osvetqe-nosti krune, a time i boqem diferencira-wu cvetnih pupoqaka za rod u narednoj go-dini. Pored rezidbe, u pojednim godinamakada je preobilno zametawe treba izvesti

25



26

i prore|ivawe plodova. To se naro~itoodnosi na sorte ~iji su plodovi nameweniza potro{wu u sveèm stawu.

Prilikom obrade zemqi{ta treba iz-begavati povrede korena, a posebno prese-cawe ìla ~iji je pre~nik ve}i od 1 cm.Preporu~uje se izvo|ewe osnovne obrade(jeseweg orawa) na dubinu 10–15 cm, a po-vr{inske obrade (pra{ewa) na 5–7 cm.

Za dobar rast i rodnost kajsije va`naje i uravnoteèna mineralna ishrana. Kaj-sija ima velike potrebe za kalijumom (upunoj rodnosti 120–150 kg ha-1), a ne{tomawe za azotom (90–100 kg ha-1).

Kajsija se smatra vo}kom koja je rela-tivno otporna na su{u. Ipak, ona ima vi-sok transpiracioni koeficijent i savre-mena proizvodwa je nemogu}a bez navodwa-vawa. Nedostatak vlage uti~e na slabijiporast, smawewe krupno}e plodova i pri-nosa, slabije diferencirawe cvetnih pu-poqaka i pove}awe prevremenog su{ewastabala. Navodwavawe moè da pove}aprinos i krupno}u plodova za 30–35%.Kriti~ni periodi u kojima su najve}e po-trebe za vodom su faza ubrzanog rasta plo-dova i period od 1–2 meseca nakon berbe.

Primena intenzivne tehnologije gaje-wa kod kajsije, sli~ne onoj koja se prime-wuje u savremenim zasadima drugih vrstavo}aka, npr. jabuke moè doprineti zna-~ajnom smawewu pojave prevremenog su{e-wa stabala. Prevremeno su{ewe stabalamoè se spre~iti ili bar umawiti prime-nom preventivnih mera od kojih su najzna-~ajnije: izbor lokaliteta sa povoqnimklimatskim i zemqi{nim uslovima, viso-ko kalemqewe (80–120 cm) na odgovaraju-}im podlogama (belo{qiva), gajewe sortikoje imaju duè biolo{ko zimsko mirova-we, primena letwe umesto zimske rezidbe,spre~avawe prero|avawa stabala (prore-|ivawe plodova), obezbe|ewe pravilne is-hrane vo}aka, regulisawe vodnog reìmazemqi{ta spre~avawem nedostatka ilivi{ka vlage, primena odgovaraju}e za{ti-te od prouzrokova~a bolesti i {teto~ina,kre~ewe debla i osnove skeletnih grana,redovno odsecawe suvih grana i kr~eweosu{enih stabala, kao i prskawe zasadapreparatima na bazi bakra u jesen (u vremeotpadawa li{}a) i u prole}e u vreme bu-brewa pupoqaka.

27

Tre{wa i vi{wa predstavqaju vrste odizvanrednog potencijala za razvoj vo}ar-stva Republike Srbije. Prose~na proiz-vodwa tre{we u RS u periodu 2012–2016.godine iznosila je 19.710 tona, a vi{we101.770 tona. Visoke otkupne cene i tra-`wa za plodovima su zna~ajno uticali napove}ano interesovawe za podizawem za-sada tre{we. U proizvodwi vi{we se po-stiù ne{to slabiji ekonomski efekti,prvenstveno zbog niskih prinosa pra}enihslabijim kvalitetom plodova, niskih i pogodinama promenqivih otkupnih cena,{to uti~e na rentabilnost gajewa, pa ~aki kr~ewe zasada pojedinih godina. Uprkosnesigurnom plasmanu, uo~en je trend podi-zawa novih zasada Obla~inske vi{we, kaoi zasada krupnoplodih sorti, naro~itosorte [umadinka. Pozitivan bilans uspoqnotrgovinskoj razmeni potvr|uje daje Republika Srbija u proizvodwi sveìhplodova tre{we i plodova vi{we (koji seuglavnom izvoze zamrznuti – sa ili bez ko-{tice) konkurentna na inostranom trì-{tu.

Pri izboru sorti tre{we za komerci-jalne zasade treba se rukovoditi wihovimproizvodnim rezultatima koje stabilnoispoqavaju pri gajewu na odre|enom pod-ru~ju u vi{egodi{wem periodu. Gajenesorte treba da pripadaju razli~itim nede-

qama sazrevawa kako bi se trì{te obez-bedilo kvalitetnim plodovima u {to {i-rem vremenskom rasponu i racionalno or-ganizovala berba. Zahtevna zapadnoevrop-ska i druga trì{ta insistiraju na atrak-tivnosti ploda (izraèna krupno}a; tam-nocrvena boja pokoìce; okruglast, sr-cast, {iroko-srcast oblik ploda; duga, ze-lena peteqka koja je poèqnija u odnosuna kratku; ~vrsto}a mezokarpa), kao i nadobrom ~uvawu i transportabilnosti plo-dova. Od komercijalnih sorti tre{we seo~ekuje optimalna i redovna rodnost, ume-rena bujnost i otvoreni uglovi granawa,otpornost na pucawe ploda, visok sadràjrastvorqivih suvih materija i povoqanodnos {e}era i kiselina, otpornost namrazeve i prouzrokova~e bolesti, a tako-|e je poèqna i samooplodnost. Me|usob-no opra{ivawe sorti, tj. pripadnost sor-ti razli~itim grupama inkompatibilno-sti presudno uti~e na rodnost u zasadimaove izrazito stranooplodne vrste. Savre-meni zasadi tre{we se podiù prema kon-ceptu najmawe 2–3 me|usobno kompatibil-ne sorte, koje su dobro vremenski sinhro-nizovane tokom fenofaze punog cvetawa,uz prisustvo makar jedne samooplodne sor-te. Kao sorte ~ija je komercijalna vred-nost potvr|ena u proizvodnim zasadima,

Savremena proizvodwa tre{we i vi{we

Sawa Radi~evi}1, Dragan Milatovi}2, Vladislav Ogwanov3, Zoran Keserovi}3,Milica Fotiri}-Ak{i}2

1Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika SrbijaE-mail: [email protected] u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija3Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 NoviSad, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuRadi~evi} i sar.

ili mogu imati zna~ajnu perspektivu uproizvodwi plodova tre{we u RepubliciSrbiji, mogu se navesti (u odnosu na vremesazrevawa): Kossara, Early Lory, Early Bigi,Sweet Early (I nedeqa); Burlat, Early Star, Ca-netova (II nedeqa); Celeste, Carmen, Vera,ârna, Newstar, Tieton, Grace Star (III nede-qa); Vega, Santina, Summit, Samba, Black Star,Cristalina, Canada Giant, Sunburst, Sandra Rose(IV nedeqa); Sylvia, Germersdorfer, Ferrovia,Kordia, Lapins, Summer Sun, Big Star (V nede-qa); Colney, Katalin, Regina, Sweetheart, Alex,Penny, Staccato (VI nedeqa zrewa).

Pri izboru sorti vi{we za komerci-jalne zasade treba obratiti pa`wu na zah-teve za odre|enim karakteristikama plo-da u odnosu na wihovu namenu. Od plodovasorti namewenih za industrijsku preraduo~ekuje se visok sadràj suve materije, po-voqan odnos {e}era i kiselina i sitnako{tica, dok se od sorti kombinovanihsvojstava (namewene za preradu i stonu po-tro{wu) o~ekuje i izraèna krupno}aploda. Posebnu pa`wu treba posvetiti iz-boru sorti ranijeg vremena sazrevawa, ~i-ji plodovi postiù visoku cenu na trì-{tu. Kriterijumi za odabir sorti vi{wetako|e treba da budu visoka i redovna rod-nost, samooplodnost, otpornost na mraze-ve i prouzrokova~e bolesti, pogodnost zamehanizovanu berbu (umerena bujnost i us-pravan rast grana; ujedna~eno sazrevaweplodova; lako odvajawe ploda od peteqke,uz odsustvo curewa soka). Za razliku odtre{we, kod vi{we broj sorti u zasadutreba svesti na najmawu meru (monosortnizasad, ili glavna sorta sa opra{iva~ima,ukoliko se radi o delimi~no samooplod-nim ili samobesplodnim sortama). Kaosorte za proizvodne zasade potvr|ene ko-mercijalne vrednosti, odnosno perspek-tivne sorte koje su ostvarile pozitivnepo~etne rezultate u eksperimentalnim/proizvodnim uslovima, mogu se navesti (uodnosu na vreme sazrevawa): Piramis, Lenka

(prva dekada juna), Erdi Jubileum, ÉrdiBötermö, Sofija, Nevena (druga dekada ju-na), Lara, Maliga Emléke, Rexelle, Üjfehértóifürtös, Heimanns Konserveweichsel, [umadin-ka, Iskra (tre}a dekada juna), Kántorjánosi3, Kelleriis 14, Petri (po~etak jula). Posebnupa`wu treba obratiti na klonsku selek-ciju i {irewe odabranih klonova autohto-nih genotipova koji zbog dobre adaptabil-nosti daju izvanredne rezultate u proiz-vodwi, a za koje su proizvo|a~i tradicio-nalno vezani (Obla~inska vi{wa, Feke-ti}ka vi{wa, Cigan~ice).

Pitawe izbora podloga za komercijal-

ne zasade tre{we u Republici Srbiji nije

adekvatno re{eno. Naj~e{}e se koriste

bujne generativne podloge – sejanci divqe

tre{we i magrive (gustina sadwe 300–650

stabala ha-1), a u odre|enoj meri i vegeta-

tivna podloga Colt (umereno bujna do bujna;

500–750 stabala ha-1). U novije vreme su po-

ve}ani zahtevi za vegetativnim podlogama

mawe bujnosti, {to je uglavnom pra}eno

oteànom nabavkom ovakvih sadnica, kao i

visokim po~etnim ulagawima zbog cene

sadnica, potrebe za naslonom i sistemom za

navodwavawe. Me|u podlogama umerene buj-

nosti (pogodne za gustinu sadwe 650–1.100

stabala ha-1) moè se preporu~iti Gisela 6,

a kao perspektivne Pi-Ku 1 i M × M 14, ~iju

je komercijalnu vrednost potrebno dodatno

ispitati u proizvodnim uslovima na razli-

~itim lokalitetima. Me|u podlogama sla-

be bujnosti vode}a je Gisela 5, pogodna za gu-

stu sadwu (1.100–1.700 stabala ha-1, pa i do

2.500 stabala ha-1). Zna~ajnu perspektivu

imaju ruske podloge Krymsk 5 i Krymsk 6, ko-

je se u novije vreme preporu~uju kao zamena

za podloge serije Gisela, prvenstveno zato

{to boqe podnose vla`na zemqi{ta, su{u

i visoke temperature. Vi{wa se naj~e{}e

kalemi na divqu tre{wu i magrivu

(450–650 stabala ha-1), u mawoj meri na

Colt (650–900 stabala ha-1), dok se Obla~in-

28

ska vi{wa gaji na sopstvenom korenu

(750–1.250 stabala ha-1). Klasi~ni uzgojnih oblici (modifika-

cije piramidalne krune, vaza) su naj~e{}ekori{}eni u zasadima tre{we i vi{we.Uvo|ewe vegetativnih podloga slabije buj-nosti i pove}awe broja stabala po jedini-ci povr{ine, omogu}ili su primenu novi-jih uzgojnih oblika kod tre{we (vretena-sti uzgojni oblici, vitko vreteno, usprav-na vaza, {panski grm, solaks), i u znatnomawoj meri kod vi{we (vitko vreteno).Kod vretenastih uzgojnih oblika ~esto sekombinuju razli~ite tehnike formirawai pomotehni~ki zahvati preuzeti od osnov-nih oblika (Vogelovo, Canovo, Brunerovovreteno), pri ~emu je wihova zajedni~kakarakteristika odsustvo skeletnih grana.Vitko vreteno podrazumeva formirawenekoliko trajnih skeletnih grana u osnovikrune, dok u sredwem i gorwem delu krunepostoje samo obrastaju}e grane koje se pe-riodi~no zamewuju novim, ~ime se kombi-nuju pozitivne odlike klasi~nih i vrete-nastih uzgojnih oblika. Iskustva u najzna-~ajnijim regionima gajewa tre{we ukazujuna opravdanost kori{}ewa ovog uzgojnogoblika – boqu kontrolu bujnosti, rasta vo-dilice i wenih konkurenata, kao i boquprilago|enost biolo{kim zahtevima tre-{we. Ovaj uzgojni oblik je primenqiv zaslabo bujne i umereno bujne, pa ~ak i za buj-ne podloge (prvenstveno sejanac magrive).Naro~ito dobre proizvodne rezultate dajekod podloga umerene bujnosti, kao i kodsorti koje imaju tendenciju formirawaotvorenijih uglova granawa.

Pomotehni~ke mere se sprovode u skla-du sa formirawem i odràvawem uzgojnogoblika, uz zna~ajno u~e{}e letwe rezidbei povijawa mladara, kojima se ostvaruje ~i-tav niz pozitivnih efekata na regulisaweodnosa rasta i rodnosti u savremenim zasa-dima tre{we i vi{we. Rezidbu vi{we tre-ba modelirati i u odnosu na tip rodnih

gran~ica na kojima sorta prete`no ra|a.Pri formirawu uzgojnog oblika kod vi-{we treba obratiti pa`wu na definisawevisine debla u odnosu na na~in berbe (ru~-na ili ma{inska berba upotrebom tresa-~a).

Savremeni zasadi tre{we koji teèkonceptu „na dohvat ruke“, ekonomskuopravdanost dostiù sa prose~nim prino-sima od 15–17 t ha-1, uz dijametar ploda pre-ko 30 mm (masa preko 11 g). Intenzivni si-stemi gajewa kod tre{we velike gustinesklopa uz kori{}ewe slabo bujnih podlogadali su veoma ohrabruju}e rezultate, alikao osnovni problem imaju obezbe|ewe ci-kli~ne smene rodnog drveta i podmla|iva-we. Kontrola razvoja vegetativnih ta~akarasta se boqe uspostavqa na podlogama ne-{to ve}e bujnosti, tako da se sa ekonom-skog i biolo{kog aspekta proizvodwe ~i-ni opravdanim intenzivnije kori{}ewepodloga umerene bujnosti.

Za intenzivnu i visokorentabilnuproizvodwu tre{we i vi{we treba kori-stiti sertifikovani i standardni sadnimaterijal, proizveden u renomiranim ra-sadnicima, u skladu sa vaè}om zakonskomregulativom. Ukoliko se zasad tre{we po-diè na slabo i umereno bujnim vegetativ-nim podlogama (Gisela 5, Gisela 6), poèqnoje koristiti tzv. „knip“ sadnice – dvogodi-{we sadnice sa prevremenim gran~icamaoborenog poloàja, pogodne za formirawevretenastih uzgojnih oblika, koje znatnoubrzavaju rodnost posa|enih vo}aka.

Savremeni koncept gajewa tre{we ivi{we, naro~ito ukoliko se radi o ve}implanta`nim zasadima, podrazumeva detaq-nu analizu klimatskih, zemqi{nih, oro-grafskih, agroekonomskih i ostalih uslo-va za podizawe zasada, uz obavezno sprovo-|ewe agromeliorativnih mera za popra-vqawe sadràja hranqivih materija istrukture zemqi{ta. Ovakav koncept gaje-wa apsolutno podrazumeva primenu siste-

29



30

ma za navodwavawe „kap po kap“, naro~itoukoliko se radi o zasadima gustog sklopana podlogama slabije i umerene bujnosti,gde primena ovog sistema uti~e na pove}a-we prinosa i krupno}e ploda, pove}aweotpornosti plodova prema pucawu, kao idiferencirawe pupoqaka za narednu godi-nu. Dobro izbalansirana mineralna ishra-na makro- i mikroelementima, bazirana naanalizi zemqi{ta i folijarnoj dijagno-stici, u kojoj su hraniva kombinovanoaplikovana rasturawem po povr{ini ze-mqi{ta, fertigacijom i folijarnim pri-hrawivawem, jeste preduslov za postizaweoptimalnog odnosa izme|u vegetativnograsta i rodnosti, kao i visokog kvalitetaploda.

Naro~itu pa`wu treba posvetiti pi-tawu pucawa plodova, koje predstavqaozbiqan problem u proizvodwi tre{we uSrbiji, s obzirom na velike koli~ine pa-davina tokom maja i juna. Iako se izboromsorti i hemijskim tretirawem stabala mo-è donekle uticati na smawewe {teta, po-krivawe zasada folijom je, i pored odre-|enih nedostataka, jedna od najefikasni-jih mera u spre~avawu pucawa plodova tre-{we. U savremenim zasadima se koristepokrivni sistemi koji istovremeno {titeod ki{e i grada. Savremena proizvodwatre{we i vi{we podrazumeva i kori{}e-we regulatora rastewa (biqnih hormana),~ijom se spoqnom primenom uti~e na raz-li~ite aspekte rasta i razvoja – stimuli-sawe formirawa adventivnih korenovapri oìqavawu, mikropropagacija priproizvodwi vegetativnih podloga, kon-

trola rasta izdanaka (auksini); regulisa-we rodnosti, stimulisawe formirawamajskih buketi}a, poboq{awe kvalitetaploda (giberelini); indukciju lateralnoggranawa (citokinini, citokinini + gibe-relini); olak{ano odvajawe peteqke odploda pri mehanizovanoj berbi vi{we (ge-neratori etilena – etefon); smawewe ve-getativnog rasta (paklobutrazol).

Poseban izazov u oblasti za{tite tre-{we i vi{we od prouzrokova~a bolesti i{teto~ina kome treba posvetiti zna~ajnupa`wu jeste pitawe ìlogriza (Capnodistenebrionis L.), koji ugroàva glavne proiz-vodne regije Evrope, a u novije vreme pred-stavqa ozbiqan problem u zasadima vi-{we na podru~ju ju`ne i isto~ne Srbije.Potencijalnu opasnost predstavqa vinskamu{ica ta~kastih krila (Drosophila suzukiiMatsamura), koja je problem u zasadima tre-{we i ostalih ko{ti~avih vrsta na glo-balnom nivou, a zbog brzog {irewa moèse o~ekivati i kod nas.

Republika Srbija ima povoqne agroe-kolo{ke uslove za gajewe i dobre perspek-tive za izvoz plodova tre{we i vi{we.Osavremewavawe sortimenta i tehnologi-je gajewa, zajedno sa organizacionim mera-ma koje su od zna~aja za razvoj vo}arstva ucelini (rejonizacija; udruìvawe proiz-vo|a~a i organizovan nastup na trì{tu;investiciona podr{ka za modernizacijuproizvodwe; promovisawe proizvoda odtre{we i vi{we, itd.), svakako }e voditika unapre|ewu proizvodwe i plasmanaplodova ovih vrsta vo}aka u RepubliciSrbiji.

31

Ora{arstvo u Srbiji je na nivou poluin-tenzivne proizvodwe. Orah se uglavnom ga-ji na malim povr{inama od nekoliko hek-tara, a dobrim delom kao pojedina~na – so-litarna stabla na oku}nicama, parkovimai u drvoredima. Mali je broj ve}ih planta-`nih zasada povr{ine od 10, 20 pa i vi{ehektara. Proizvodwa plodova se jo{ uvekbazira na stablima generativnog porekla,{to uslovqava niske i neredovne prinosesa plodovima osredweg ili lo{eg kvalite-ta. To je i osnovni razlog zaostajawa pro-izvodwe i pored povoqnih agroekolo{kihuslova u ve}ini vo}arskih podru~ja Srbi-je. Plodovi su visoke hranqive i upotreb-ne vrednosti, odli~ne su transportabilno-sti i lako se ~uvaju posle berbe. Na doma-}em trì{tu usled nedovoqne ponude i iz-raène potra`we, jezgra oraha postièvisoku cenu. Postoje i velike izvozne {an-se za jezgre oraha u zemqama Evrope i sve-ta.

Savremena intenzivna proizvodwaoraha, kao preduslov pove}awa ukupneproizvodwe sa visokokvalitetnim plodo-vima i jo{ boqim ekonomskim rezultati-ma, mogu}a je masovnim uvo|ewem novihkvalitetnijih sorti i mera tehnologijegajewa.

Sortiment oraha je relativno star isporo se mewa. Sporo se uvode u proizvod-wu sorte lateralne rodnosti. Za wih jekarakteristi~no da skoro 80–90% plodo-

va donose na lateralnim pupoqcima. Od-likuju se veoma visokom rodno{}u, kojanadma{uje rodnost sorti terminalne rod-nosti za 2 do 2,5 puta. Tipi~ni predstav-nici su sorte êndler, Lara, Fernet,Fernor i Izvor 10. Pored navedenih, pa-`wu zasluùju i sorte prelaznog tiparodnosti. Kod ovih sorti pored terminal-ne javqa se i lateralna rodnost, koja uukupnim prinosima u~estvuje sa 10 do20%. Predstavnici su sorte Hartli, Mi-lotaj-10 i Tisa~e~i, a od na{ih selekcijaRasna i NS kasni rodni. Sorte tipi~noterminalne rodnosti treba da se gaje samokao opra{iva~i za pojedine sorte late-ralne rodnosti.

Neophodno je da se mere tehnologijegajewa u savremenim, intenzivnim zasadi-ma unaprede i prilagode specifi~nimzahtevima gajewa oraha. To se pre svegaodnosi na agromeliorativne mere poprav-ke plodnosti zemqi{ta. Poznato je da supoqoprivredne povr{ine u Srbiji preko60% kisele reakcije. U periodu eksplota-cije, norme i vrste |ubriva treba odre|i-vati na osnovu rezultata folijarne dijag-nostike. Globalne klimatske promeneuti~u i na neophodnost navodwavawa zasa-da oraha. Neophodni su sistemi za navod-wavawe, i to u uzgojnom periodu sistem„kap po kap“, a u periodu eksplotacije si-stemi sa mikrorasprskiva~ima. To omogu-}ava i primenu mera fertigacije. U fazi

Savremena proizvodwa oraha i leske

êdo Oparnica1, Dragan Radivojevi}1, Rade Mileti}2

1Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbijaE-mail: [email protected] za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuOparnica i sar.

ukorewavawa i po~etnog vegetativnog po-rasta pogodna su kompleksna NPK mine-ralna |ubriva u odnosu 11:44:11. U fazivegetativnog porasta 20:20:20, 21:11:21,17:10:27, a u produktivnoj fazi 16:8:32,11:11:23. Pogodna je i aplikacija mikrobi-olo{kih |ubriva. U sistem ishrane trebada se ukqu~e i organska, a posebno foli-jarna |ubriva. Sa navodwavawem se jedno-stavnije sprovodi obrada i odràvawe ze-mqi{ta. U takvim uslovima je najpovoq-nija kombinacija ~iste obrade ili prime-na herbicida u zoni redova i zatravqiva-we me|urednog prostora – mal~irawe.

Rezidba treba da bude redovna mera i ufazi oblikovawa krune (poboq{ana pira-midalna kruna) i fazi eksploatacije. U si-stemima guste sadwe oraha (8 × 4 m; 7 × 3,5 m)koji se sve vi{e zagovaraju ali i primewujuu razvijenijim ora{arskim zemqama sveta,uspe{no se sprovodi ma{insko orezivawe.

Postupak berbe – otresawe plodova,zatim sakupqawe, odvajawe klapine, pra-we i su{ewe, krcawe, odvajawe i pakova-we jezgre je delikatan proces. Linija ma-{ina i ure|aja je relativno skupa, pa jeisplativa samo na velikim plantaàma odpreko 50 hektara.

Leska predstavqa zna~ajnu jezgrastuvrstu vo}aka, ~iji su plodovi vrlo cewenina doma}em i stranom trì{tu. Jezgra le-{nika u hemijskom pogledu predstavqaizvor velikog broja vrlo korisnih jedi-wewa kao {to su uqa, belan~evine, ugqe-ni hidrati, mineralne materije i vitami-ni. Velika nutriciona i dijetoterapeut-ska vrednost jezgre le{nika omogu}ujestalni porast potra`we od strane kondi-torske industrije, koja je i najve}i potro-{a~. Pored ishrane, plodovi nalaze {i-roku primenu i u kozmeti~koj i farmace-utskoj industriji.

Nizak sadràj vode u jezgri, koja je za-{ti}ena quskom, omogu}ava znatno boqei duè ~uvawe plodova u odnosu na plodo-

ve drugih vrsta vo}aka. Tolerantnost pre-ma agroekolo{kim uslovima, rentabilnaproizvodwa i povoqna cena na trì{tuuticali su da proizvodwa plodova leske uglavnim proizvo|a~kim zemqama pre|e izekstenzivne u intenzivnu.

I pored vi{estruke i velike privred-ne vrednosti le{nika treba ista}i da kodnas postoji grub raskorak izme|u stvar-nih potreba za plodovima ove vrste vo}a-ka i stawa te proizvodwe, bez obzira napostojawe mogu}nosti da se oni proizvodeu znatno ve}oj meri, zahvaquju}i pre svegapogodnostima agroekolo{kih uslova na-{e zemqe. Sistematskom istraìvawu le-ske kod nas posve}ena je relativno skrom-na pa`wa, {to se ne bi moglo re}i za dru-ge vrste vo}aka. Leska se dugo kod nas sma-trala samo {umskom vrstom, i kada se po-~ela gajiti kao kultura nije joj se pokla-wala potrebna pa`wa. Bez stru~nog pri-stupa gajewu leske nema uspe{ne i renta-bilne proizvodwe. To podrazumeva i pri-menu savremenih agro- i pomotehni~kihmera.

Prvi preduslov za podizawe savreme-nih zasada leske je kori{}ewe najkvali-tetnijeg sadnog materijala najboqih sor-ti, kalemqenih na odgovaraju}e podlogeili na sopstvenom korenu. Ra{irenapraksa kori{}ewa izdanaka iz proizvod-nih zasada ~esto negativno uti~e na podi-zawe zasada zbog zdravstvenog stawa, neu-jedna~enosti proizvodwe i mogu}nosti{irewa lo{ijih klonova.

Jedna od najva`nijih agrotehni~kihmera za postizawe visokih prinosa i do-brog kvaliteta plodova je navodwavawe.Leska zahteva godi{wu koli~inu vode odpreko 800 mm, pri ~emu polovina te koli-~ine mora da bude u vegetacionom perio-du. U junu, julu i avgustu, odvijaju se kri-ti~ne faze godi{weg biolo{kog ciklusaleske, u toku kojeg se prepli}e skup pro-cesa (rast mladara, ploda i jezgre i dife-

32

33

Predavawe po pozivuOparnica i sar.

rencirawe cvetnih za~etaka), pa se svaki

nedostatak vode negativno odraàva na te

procese.

Veoma vaàn i osetqiv posao u gajewu

leske je |ubrewe, ~iji je osnovni zadatak

da zadovoqi potrebe biqke, odràvaju}i

optimalnu ravnoteù izme|u vegetativne

i generativne aktivnosti. Najnovija is-

traìvawa sprovedena u Italiji potvr|u-

ju da je za lesku najva`niji element azot,

dodavan u dozama od 90 do 150 kg ha-1, i to u

martu–aprilu (35%), krajem maja (50%) i

u oktobru–novembru (15%). Koli~ina

fosfora kre}e se od 60–70 kg ha-1 i kali-

juma od 100 do 120 kg ha-1. Za uravnoteèno

|ubrewe predlaè se slede}i odnos ele-

menata 1:0,4:0,9 (N:P:K), a u listu su opti-

malni sadràji od 2,2% azota, 0,18% fos-

fora, 0,9% kalijuma i 0,24% magnezijuma.

Najve}e neslagawe me|u nau~nim rad-

nicima i proizvo|a~ima je pitawe izbora

oblika krune i razmaka sadwe kod leske.

Tradicionalni oblik krune leske je

`bun sa nekoliko osnovnih grana, koji i

najvi{e odgovara wenom prirodnom obli-

ku. U novijim zasadima zastupqene su modi-

fikacije `buna u vidu `bunaste vaze sa

stablom od 10–15 cm visine ili gajewe u ob-

liku stabla kod kalemqenih sorti ili iz-

dana~ke leske, gde se na visini od 70–80 cm

formira naj~e{}e kotlasta kruna. U ciquskra}ewa neproduktivnog perioda predla-gani su razli~iti razmaci sadwe, od 5 × 2,5m do 6 × 6 m, u vidu „dinami~nog reda“ ili„ograda“.

Mera kojom se najvi{e uti~e na vege-tativnu aktivnost leske je rezidba. Wenosnovni zadatak je da se formira èqenioblik krune, uz maksimalnu osvetqenosti odràvawe dobre vegetativne aktivno-sti u periodu plodono{ewa (duìna rod-nih gran~ica od 25–35 cm) radi postizawavisokih i redovnih prinosa. Zatravqiva-we me|urednog prostora je jedan od naj-konkretnijih primera primene pune vo-}arske agrotehnike u gajewu leske. Timese olak{ava primena mehanizacije u oba-vqawu radnih procesa.

Skupqawe le{nika predstavqa jednuod najva`nijih operacija ~itavog proiz-vodnog ciklusa, a to se obi~no obavqausisiva~ima. Vaàn momenat za kona~ankvalitet le{nika je wihova prva obrada,nakon skupqawa. Pristupa se prawu le-{nika, a zatim su{ewu, pomo}u uduvavawatoplog vazduha, da bi se nivo vla`nostijezgre snizio ispod 6%.

Zanemarivawe bilo koje od ovih agro-i pomotehni~kih mera negativno }e se od-raziti na uspeh proizvodwe i oraha i le-ske.

35

U radu je opisana savremena tehnologijaproizvodwe jagode u Republici Srbiji saprikazom rezultata ispitivawa proizvod-nih osobina novijih konzumnih sorti jago-de u funkciji primene razli~itih sistemagajewa (na otvorenom poqu i u za{ti}e-nom prostoru). Trenutno su u proizvodwinajzastupqenije sorte Clery, Joly, Alba, Asia,Arosa i Roxana poreklom iz Italije. U ma-wem obimu su prisutne i neke sorte pore-klom iz Holandije (Sonata, Figaro, Salsa iRumba), ~ije sadnice se mogu obezbediti izuvoza samo za prole}nu sadwu jagode.Permanentna introdukcija novih sorti uposledwih nekoliko godina uslovila je iizraènu dinami~nost sortimenta jagodeusled ~ega se nametnula potreba za wiho-vim ispitivawem u na{im agroekolo{kimuslovima. Posebna pa`wa je posve}ena te-stirawu sorti u funkciji primene razli-~itih sistema gajewa i tipova |ubrivakroz sagledavawe nivoa wihove produk-tivnosti, vremena zrewa i nutritivnogkvaliteta plodova.

Gajewe jagode na gredicama u formidvoreda sa primenom sinteti~kih/organ-skih mal~eva, sistema za navodwavawe ifertigacije se smatra standardnom tehno-logijom gajewa, koja obezbe|uje visoke ko-mercijalne prinose. Zapaèno je da se kodnekih bujnijih sorti gajewem u dvoredima

(posebno u II godini plodono{ewa) javqa

nedovoqna provetrenost bokora {to uslo-vqava pove}anu infekciju patogenom Bo-trytis cinerea Pers. Stoga, uvo|ewe jednored-

nog sistema gajewa se pojavquje kao jednood potencijalnih re{ewa kod sorti sa ro-busnijim bokorom i visokim rodnim po-tencijalom, kao {to su Joly, Alba, Roxana,Sibilla i dr. Kod ovog sistema gajewa ìvi-}i se sade po sredini gredice na udaqeno-sti od 15 do 20 cm, tako da je za zasnivawe

1 hektara zasada potrebno 41.000–43.000biqaka. Pri komparativnom prou~avawuuticaja jednorednog i dvorednog sistemagajewa kod sorte Joly, registrovan je ve}i

prinos po bokoru (1,03 kg) u jednorednomsistemu, prvenstveno zahvaquju}i ve}embroju zametnutih plodova po bokoru (51,3)

i ve}oj masi ploda (29,8 g). Ukupni prinospo bokoru u dvorednom sistemu gajewa iz-nosio je 785,4 g, sa prose~nom masom plodaod 27,0 g. Me|utim, prou~avawem uticaja

razli~itih tipova |ubriva (biofertili-zator, biofertilizator + mineralno |u-brivo, mineralno |ubrivo) na kvalitet

ploda i biogenost zemqi{ta u rizosferisorte Joly gajene u dvoredima, utvr|en je po-zitivan efekat biofertilizatora na an-tioksidativni kapacitet ploda (2,46 µmoTrolox/100 g sv.m.plo.), kao i uticaj kombi-

Savremena proizvodwa jagode – kombinovani uticaj sorte i sistemagajewa

Jasminka Milivojevi}1, Marijana Pe{akovi}2, Jelena Tomi}2

1Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbijaE-mail: [email protected] za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuMilivojevi} i sar.

novane upotrebe niìh doza mineralnog|ubriva i biofertilizatora na ukupnubrojnost mikroorganizama, brojnost amo-nifikatora, gqiva, oligonitrofila i ak-tinomiceta.

Ispitivawima je bilo obuhva}eno isedam novih jednorodnih sorti i selekcija(Garda, VR4, Sel. 30.8, Brilla, Jeny, Premy i Le-atitia) i tri remontantne sorte jagode (Albi-on, Capri i Irma), koje su gajene na otvore-nom poqu u jednorednom sistemu gajewa(Milivojevi} i sar., 2015). Me|u ispitiva-nim sortama najranijim po~etkom zrewaplodova odlikovala se sorta Albion (28.04.), dok je sorta Leatitia bila najpoznija(31. 05.). Ova sorta se odlikovala i najni-ìm prinosom po bokoru (577,5 g) u pore-|ewu sa ve}inom ispitivanih novih selek-cija. Sorta Jeny je imala najve}u masu plo-da u grupi ranih (38,6 g) i VR4 u grupisredwe ranih (40,5 g), dok je kod remon-tantnih sorti Irma ispoqila najve}u masuploda (33,5 g), kao i najvi{i prinos pobokoru u prvom periodu plodono{ewa(604,6 g). Sveobuhvatno, najboqa proizvod-na svojstva u jednorednom sistemu gajewaispoqile su nove selekcije: Premy i Sel30.8 (sa ranom epohom zrewa) i Garda (sasredwe ranom epohom zrewa). Dve najnovi-je introdukovane sorte Aprika i Sibilla po-reklom iz Italije su tako|e komparativ-no prou~avane u Pocerini (mesto Metli})u jednorednom sistemu gajewa sa primewe-nim rastojawem sadwe od 18 cm u redu. Sor-ta Aprika je imala raniji po~etak zrewa(14. 05.) u pore|ewu sa sortom Sibilla (22.05.), koja pripada sredwe poznoj epohi zre-wa. Ne{to ve}i broj plodova po bokoruje registrovan kod sorte Aprika (37), dokje sorta Sibilla ispoqila ve}u masu ploda(38 g) u pore|ewu sa sortom Aprika (34,7 g).Iako su se sorte razlikovale po bujnosti(Sibilla je imala ve}i broj listova po boko-ru – 34 i vi{u lisnu rozetu – 43,1 cm, kao ive}u ukupnu lisnu povr{inu – 5304,2 cm2),

prinos po bokoru je bio pribliàn (kre-tao se izme|u 1–1,1 kg). Ipak, sorta Aprikaje imala ve}i sadràj rastvorqive suvematerije (9,9%) i vitamina C (34,3 mg/100g sv.m.plo.) u plodu, kao i maksimalnu os-tvarenu ukupnu senzori~ku ocenu kvalite-ta ploda (20 poena).

Pored pomenutih pozitivnih efekatajednorednog sistema gajewa i rezultata ko-ji na to ukazuju, va`no je ista}i da se uuslovima visokih temperatura pra}enihjakom insolacijom (tzv. letwe ège) mogupojaviti oègotine na plodovima zbog wi-hove ve}e izloènosti direktnom dejstvusun~evog zra~ewa.

S obzirom na sve evidentniji {tetanuticaj klimatskih faktora (velike koli-~ine padavina, pozni prole}ni mrazevi ijako sun~evo zra~ewe), raste i interesproizvo|a~a za pronalaèwem uspe{nihsistema uzgoja jagode u za{ti}enom pro-storu. Iako je primena plastenika ili ni-skih PE tunela trenutno zastupqena u ma-wem obimu (svega oko 5–10%) va`no je uka-zati na zna~aj i prednosti ove tehnologijegajewa. Niski PE tuneli su noviji na~inintenzivirawa proizvodwe jagode kojim sepostiè za{tita jagode od poznih prole}-nih mrazeva i ranije sazrevawe plodova uodnosu na otvoreno poqe. Rezultati upo-rednog prou~avawa sorti jagode Clery, Jolyi Garda gajenih na otvorenom poqu i u ni-skim PE tunelima u dvorednom sistemu ga-jewa na gredicama prekrivenim crnom PEfolijom ukazuju na prose~no 8 dana ranijipo~etak cvetawa kod sve tri ispitivanesorte u niskom PE tunelu u odnosu na otvo-reno poqe. Duìna cvetawa nije se zna~aj-no razlikovala me|u ispitivanim siste-mima gajewa. Fenofaza zrewa po~ela je 10dana ranije kod sorte Clery (03. 05.), 7 danaranije kod sorte Joly (12. 05.) i 9 dana rani-je kod sorte Garda (02. 05.) u niskom PE tu-nelu u odnosu na otvoreno poqe, dok je tra-jawe pomenute fenofaze bilo 7 dana duè

36

37


kod sorti Clery i Garda u niskom PE tunelu

i 4 dana duè kod sorte Joly u pore|ewu sa

otvorenim poqem. Vi{e vrednosti ve}ine

parametara vegetativnog potencijala, kao

i broja rodnih stabqika po bokoru eviden-

tirane su kod sorti Clery i Joly na otvore-

nom poqu u pore|ewu sa niskim PE tune-

lom. Pored navedenih parametara, vi{e

vrednosti mase (25,7 g) i dimenzija ploda

sorte Joly rezultirale su dobijawem ve}eg

prinosa kod ove sorte gajene na otvorenom

poqu (415,0 g) u odnosu na niske PE tunele

(366,0 g). Me|utim, iako je kod sorte Gardazabeleèn isti broj krunica (2,3) i rodnih

stabqika (2,8) po bokoru u oba sistema ga-

jewa, i mawa masa ploda (19,6 g) u niskom

PE tunelu, visoke vrednosti broja plodova

u bokoru (27,4), visine lisne rozete (24,4cm) i broja listova u bokoru (8,7), uslovi-le su dobijawe ne{to ve}eg prinosa u ni-skom PE tunelu (522,6 g) u pore|ewu saotvorenim poqem (502,4 g). Sorta Garda jepokazala najboqe rezultate u pogledu ~vr-stine ploda (13,2 N u niskom PE tunelu i17,0 N na otvorenom poqu), a sorta Joly upogledu sadràja rastvorqive suve mate-rije (11,8%), u oba sistema gajewa. Anali-zom navedenih podataka moè se zakqu~i-ti da je najboqe rezultate u niskom PE tu-nelu ispoqila sorta Garda, koja se moèpreporu~iti za gajewe u za{ti}enom pro-storu, posebno imaju}i u vidu wenu rano-stasnost, ~vrstinu ploda, kao i osetqi-vost na pozne prole}ne mrazeve i trule`ploda.

39

Proizvodwa maline u svetu posledwih de-cenija beleì tendenciju rasta. Posmatra-no po kontinentima, najve}i obim proiz-vodwe ostvaruje se u Evropi (preko 60%),zatim u Severnoj Americi (SAD, Kanada),Ju`noj Americi (île, a posledwih godi-na i Argentina) i Aziji (Kina).

Po ubranim koli~inama ploda naevropskom kontinentu na prvom mestu jeSrbija, zatim Poqska, Ukrajina, Bosna iHercegovina, Bugarska, Ma|arska, Fran-cuska, [panija i druge. Me|utim, najve}arobna proizvodwa se ostvaruje u Srbiji,jer se vi{e od 95% sveìh i prera|enihplodova maline plasira na svetskom trì-{tu.

Prema podacima Me|unarodne organi-zacije proizvo|a~a i prera|iva~a maline(International Raspberry Organization), u perio-du od 2006. do 2015. godine, u svetu se (bezpodataka za Rusiju) proizvodi oko 372.000tona ploda maline. Ako se navedenim koli-~inama doda i proizvodwa u Rusiji (oko100.000 tona), moè se zakqu~iti da se usvetu proizvede izme|u 450 i 500 hiqadatona ploda maline godi{we.

Proizvodwa maline u na{oj zemqi seobavqa na povr{ini od oko 14.000 hektara,koja je prete`no (preko 80%) koncentrisa-na u zapadnom delu Republike Srbije, u dvaproizvodna regiona: zapadnomoravskom i

podriwsko-kolubarskom. U 2016. godini uSrbiji je proizvedeno 83.000 tona plodovamaline (International Raspberry Organisation,2017). Zbog lo{ih vremenskih prilika to-kom ve}eg dela 2017. godine, proizvodwa jezna~ajno redukovana u svim proizvodnimregionima.

Najpoznatija i najve}a malinogorja unavedenim regionima su: ariqsko (pod ko-jim se podrazumeva podru~je op{tina Ari-qe, Ivawica, Kosjeri}, Poèga sa delomop{tine Uìce i Lu~ani) i vaqevsko. Po-sledwih godina ubrzano se razvijaju i novamalinogorja, kao {to su: podriwsko, kopao-ni~ko, {aba~ko, zlatarsko (Nova Varo{,Prijepoqe, Priboj), leskova~ko-vrawsko isirini}sko-sreda~ko ([trpce, Prizren).Tako|e, izraèna je tendencija podizawazasada dvorodnih sorti maline u Vojvodi-ni, na povr{ini od oko 1.000 hektara.

Pod uticajem nezaposlenosti i rela-tivno povoqnih otkupnih cena u ranijimgodinama, malina se sve vi{e gaji i u dru-gim krajevima Republike, koji ina~e nema-ju povoqne agroekolo{ke i druge uslove zaovu proizvodwu. To je jedan od uzroka veli-kih oscilacija obima proizvodwe malinepo godinama.

Prema podacima Privredne komoreSrbije izvozom maline, na{a zemqa ostva-ruje neto devizni priliv od 250 do 300 mi-

Savremena proizvodwa maline i kupine

Aleksandar Leposavi}1, Darko Jevremovi}1, Slobodan Milenkovi}2, @aklinaKaraklaji}-Staji}2

1Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika SrbijaE-mail: [email protected] Xon Nezbit, Fakultet za Biofarming Pan~evo i Ba~ka Topola, Bulevarumetnosti 29, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuLeposavi} i sar.

liona ameri~kih dolara po godini. U proizvodnim zasadima maline u na-

{oj zemqi dominiraju sorte Willamette iMeeker od jednorodnih, i Polana i Polka oddvorodnih.

Od jednorodnih sorti gaje se i sorteTulamen, Glen Ample, Fertodi Zamatos i Tula-Magic, a od dvorodnih Heritage, Autumn Bliss,Erica i Himbo Top.

Problemi u proizvodwi maline u Sr-biji su: nedostatak kvalitetnog sadnog ma-terijala, pojava i identifikacija novihbolesti i {teto~ina, velika osetqivostna uticaje nepovoqnih klimatskih ~ini-laca, kao i nepo{tovawe tehnolo{ke di-scipline u procesu proizvodwe, osetqi-vost sveìh plodova na neadekvatan tran-sport, skladi{tewe i ~uvawe, neracio-nalno organizovawe otkupa i prodaje nasvetskom trì{tu.

Nasuprot tome, posledwih godina kodnas se sve vi{e primewuje ~itav niz teh-nolo{kih inovacija u zasnivawu, obradi,nezi, ishrani i za{titi zasada, kao i ber-bi i transportu plodova. Novi zasadi sepodiù uz obezbe|ewe dovoqnih koli~inavode i primenu razli~itih sistema za za-livawe (kap po kap i oro{avawe). Tako|e,zna~ajno ve}i udeo proizvodwe odvija se ukontrolisanim uslovima (plastenici, are|e i staklenici). Ovakva proizvodwa jeskupqa u odnosu na klasi~nu, ali se na tr-ì{tu (zbog prodaje plodova u vansezoni)postiù znatno vi{e cene. Poluza{ti}e-ni uslovi, kao {to su polietilenske na-stre{nice, mreàrnici i u najve}em pro-centu protivgradne mreè, su u znatnoj me-ri unapredili sigurnosne aspekte u proiz-vodwi maline.

Tako|e, izgra|uju se savremeni prera-|iva~ki kapaciteti sa uvedenim standar-dima kvaliteta i novim proizvodima koji-ma se osvajaju pozicije na dosada{wim, alii novim trì{tima u svetu.

Zbog vi{e cene u otkupu, proizvodwa

maline po organskom konceptu je sve inte-resantnija za proizvo|a~e u vi{e regionana{e zemqe. U organskoj proizvodwi vo}ametode odràvawa i unapre|ewa proiz-vodne sposobnosti zemqi{ta i suzbijawakorovskih biqaka imaju najve}i zna~aj.Unapre|ewe proizvodne sposobnosti vr-{i se pre i nakon podizawa zasada izbo-rom lokacije i tipa zemqi{ta, a nastavqaprimenom: stajwaka, komposta, glistewaka(sa organskih ili ekstenzivnih farmi),organskih ~vrstih i te~nih hraniva, zele-ni{nog |ubrewa, mikrobiolo{kih |ubri-va. Izraz „hrani zemqi{te da bi hraniobiqke“ sada je u nauci preformulisan u„hrani mikroorganizme da bi hranio biq-ke“, {to jasno govori o wihovoj ulozi. Su-zbijawe korova po~iwe pre zasnivawa za-sada setvom raì, heqde, grahorica i ovsa,u ciqu eliminisawa vi{egodi{wih koro-va (iznurivawem, kompeticijom, alelopat-skim delovawem), a nastavqa se usposta-vqawem pokrovnih useva u me|urednomprostoru i primenom mal~a ili obrade urednom. U svetu se primewuju i bioherbi-cidi (formulacije pelargonijske kiseli-ne, limonoidi, mikroorganizmi).

Za razliku od konvencionalne proiz-vodwe u organskoj treba izbegavati podi-zawe zasada van tipi~nog areala raspro-strawewa odre|ene vo}ne vrste, {to se uSrbiji ~esto ~ini.

Unapre|ewu organske proizvodwe vo-}a (kvantitativno i kvalitativno) dopri-nelo bi: podizawe svesti i znawa proizvo-|a~a i potro{a~a, podizawe savremenihzasada novostvorenim i doma}im maweosetqivim sortama vo}aka, registrovaweza promet novih biopesticida i hraniva,ve}e subvencije, korektnija raspodela (ve-}e cene primarnim proizvo|a~ima).

Kupina se po privrednom zna~aju zaRepubliku Srbiju u grupi jagodastih vo}a-ka nalazi iza maline i jagode, ali ovu pro-izvodwu odlikuju velike oscilacije u pro-

40

41

Predavawe po pozivuLeposavi} i sar.

izvedenim koli~inama koje su prvenstvenouslovqene niskim otkupnim cenama u poje-dinim godinama. Zbog problema u plasma-nu i niske cene u otkupu u 2016. i 2017. go-dini je u mnogim proizvodnim podru~jimana{e zemqe do{lo do prekida u otkupu.

Kupina se u najve}em obimu gaji napodru~ju centralne, isto~ne i zapadne Sr-bije.

Prema podacima Republi~kog zavodaza statistiku, u 2012. godini, zbog ekstrem-no mraznog perioda i izraène su{e pri-nos je zna~ajno smawen (15.000 t), da bi u2016. godini do{lo do blagog pove}awaproizvodwe (17.991 t).

U ciqu postizawa i odràwa proiz-vodwe na optimalnom nivou za RepublikuSrbiju (25–30.000 t), kao i eliminisawa va-rirawa u pogledu visine prinosa, kvalite-ta ploda, otkupne cene i potra`we na tr-ì{tu, neophodna je primena novijih teh-nologija gajewa i tehnolo{kih postupakaprerade, kao i delimi~na izmena sorti-menta.

U proizvodnim zasadima kupine u Re-publici Srbiji dominiraju sorte â~an-ska bestrna i Tornfree sa preko 95% u~e-{}a, zatim slede sorte Loch Ness, TripleCrown i Chester Thornless. Sortna strukturapredstavqa jedan od razloga zastoja u pla-smanu kupine, ali i ~iwenica da Republi-ka Srbija godi{we izgubi preko 20%ukupnog roda kupine usled {tetnog delo-vawa abioti~kih ~inilaca (mraz, ki{a,su{a, grad).

S tim u vezi, intenzivirawe tehnolo-gije gajewa kupine treba usmeriti i upravcu smawewa {tetnog uticaja pomenu-tih faktora i na taj na~in doprineti po-boq{awu kvaliteta ploda i obezbe|ewukontinuirane berbe i isporuke plodova.

U regionima najve}e svetske proizvod-we kupine zastupqeni su razli~iti siste-mi gajewa, {to je uglavnom uslovqeno raz-likama izme|u sorti u pogledu tipa rastaizdanaka. Posledwih godina, aktuelni susistemi gajewa kupine u za{ti}enom i po-luza{ti}enom prostoru, prevashodno zbogza{tite plodova od negativnog uticajaekolo{kih ~inilaca, {to predstavqa zna-~ajnu prednost u pore|ewu sa proizvod-wom na otvorenom poqu. Osnovni razlogza gajewe kupine u za{ti}enom prostorupredstavqa za{tita od prekomerne koli-~ine padavina, niskih zimskih i visokihletwih temperatura, pove}awe relativnevla`nosti vazduha, prevencija delovawuprouzrokova~a bolesti, kao i redukovaweultraqubi~astog zra~ewa. Tako|e, gaje-wem kupine u plastenicima i staklenici-ma produàva se fenofaza zrewa, a timese pove}ava i rentabilnost proizvodwe.Za takvu vrstu proizvodwe potrebno je in-trodukovati visokoproduktivne i kvali-tetne jednorodne i remontantne sorte, ko-je se, osim za smrzavawe mogu koristiti iza sveù potro{wu. Na taj na~in bi seobezbedilo pove}awe plasmana plodova usveèm stawu, {to predstavqa i novi iza-zov u proizvodwi kupine.

43

Proizvodwa visoko`bunaste borovnice(Vaccinium corymbosum L.) u Republici Sr-biji se realizuje na relativno malim po-vr{inama, koje iznose oko 400 hektara, stim da se posledwih nekoliko godina uo-~ava trend pove}awa sa {irewem proiz-vodnih povr{ina i van brdsko-planinskihpodru~ja. Sorta Duke zauzima dominantnomesto u plantaàma zahvaquju}i ranomvremenu zrewa, visokoj rodnosti i odli~-nom kvalitetu ploda.

Tehnologija gajewa u zemqi{tu, kaodominantno zastupqena na trenutno raspo-loìvim povr{inama, podrazumeva izborzemqi{ta pogodnog mehani~kog sastava(ilova~asta i peskovito-ilova~asta ze-mqi{ta) i optimalne pH vrednosti(4,2–4,8). Kod ovakvih zemqi{ta primewu-je se sadwa u jami}e (dimenzija 50 × 40 cm),koji se otvaraju na udaqenosti od 1–1,5 m uredu i pune supstratnom sme{om sastavqe-nom od strugotine ~etinara i kiselog tre-seta u razli~itim odnosima. Ukoliko suzemqi{ta te{ka, sa visokim procentual-nim u~e{}em gline i praha (glinoviteilova~e i pra{kasto glinovite ilova~e),preporu~uje se zasnivawe zasada borovni-ce na gredicama visine do 30–40 cm. Ovakavsistem gajewa spre~ava pojavu zabarivawau uslovima pove}ane koli~ine padavina,koja dovodi do asfiksije korenovog siste-

ma i oteànog usvajawa hranqivih eleme-nata iz zemqi{ta. Drugi sistem gajewa jesadwa u rovove (kanale), koji se pune ve}omkoli~inom supstratne sme{e, kako bi sespre~io direktan kontakt korena sa ze-mqi{tem. Kod pomenutih sistema gajewanaj~e{}e se primewuju rastojawa sadwe od3 × 1,0 m (3.300 sadnica po ha) i 3 × 1,2 m(2.780 sadnica po ha), a re|e 3 × 1,5 m (2.200sadnica po ha). S obzirom na to da se u pe-toj godini moè o~ekivati ulazak u punurodnost, kada `bunovi gajeni u zemqi{tudaju prinos i do 5 kg, ukupan prinos po hek-taru se kre}e izme|u 12 i 15 tona.

Sa ciqem intenzivirawa tehnologijegajewa i ujedno prevazilaèwa problemavezanih za oteàno pronalaèwe zemqi-{ta kisele reakcije sa pogodnim mehani~-kim sastavom, kao i potrebe za spre~ava-wem {tetnog dejstva velike koli~ine pa-davina i zemqi{nih {teto~ina (prevas-hodno krtica) sa kojom su se proizvo|a~isuo~ili tokom 2016. godine, introdukova-na je tehnologija hidroponskog uzgoja usaksijama (bez dna) i vre}ama. Kontejnerise pune supstratnim sme{ama, koje ~inikiseli treset (30%) i kompostirana stru-gotina ~etinara (70%). U supstratnu sme-{u se mogu dodati i perlit ili kvarcnipesak (do 10%) sa ciqem obezbe|ivawa bo-qe poroznosti i oceditosti supstrata. S

Novi trendovi i izazovi u proizvodwi visoko`bunaste borovnice(Vaccinium corymbosum L.)

Jasminka Milivojevi}1, Darinka Koron2, Vida @nidar{i~ Pongrac2, DraganRadivojevi}1

1Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbijaE-mail: [email protected] in{titut Slovenije, Hacquetova 17, 1000 Ljubljana, Republika Slovenija


1967–2017.


obzirom da borovnica zahteva kiselu sre-dinu, pH vrednost supstrata mora da seodràva na optimalnom nivou, koji se kre-}e od 4,2 do 4,8.

Zapremina saksija/vre}a se kre}e u ra-sponu od 26 l do 100 l (zavisno od starosti irazvijenosti sadnice), a sa mogu}no{}upresa|ivawa biqaka iz mawih u ve}e sak-sije posle nekoliko godina. U ovakvoj teh-nologiji gajewa primewena rastojawa sad-we se kod saksija/vre}a mawe zapreminekre}u od 3 × 0,6 m (5.550 sadnica po ha) do 3× 0,8 m ili 2,8 × 0,8 m (4.170–4.460 sadnicapo ha) kod saksija ve}e zapremine od 50 do100 l. Po{to biqke gajene u saksijama/vre-}ama nisu fiksirane, prednost ove tehno-logije gajewa ogleda se u mogu}nosti pove-}awa broja biqaka po jednom hektaru, barinicijalno. Kasnije, sa rastom biqaka ipove}awem zapremine `buna, biqke se izmawih presa|uju u ve}e kontejnere, koji sepostavqaju na ve}em rastojawu u redu kakobi se postigao maksimalan prinos po jedi-nici povr{ine. Ukoliko se èli izbe}ipresa|ivawe biqaka, poèqno je biqkena po~etku posaditi u saksije/vre}e ve}ezapremine, koje su napravqene od kvali-tetnijeg plasti~nog materijala otpornogna mehani~ka o{te}ewa i na taj na~in imobezbediti povoqne uslove za razvoj u du-èm vremenskom periodu. Iskustva stra-nih proizvo|a~a (Austrija, [panija) i is-pitivawa izvedena u proizvodnim zasadi-ma borovnice zasnovanim u saksijama u Sr-biji ukazuju da se na ovaj na~in obezbe|ujeodli~na drenaà supstrata, ~ak i u ki-{nim vegetacijama, sa mogu}no{}u balan-sirane ishrane fertigacijom.

U tehnologiji hidroponskog uzgoja bo-rovnice navodwavawe se izvodi prekoubodnih kapqa~a, a wihov broj i koli~inaemitovane vode na sat po saksiji/vre}i za-visi od zapremine kontejnera. \ubrewemoè da se izvodi dodavawem direktno usupstrat granulisanih mineralnih ili pe-

letiranih organskih |ubriva, kao i pri-menom vodotopivih |ubriva kroz sistem zanavodwavawe i folijarno. Da bi se napra-vio pravilan izbor |ubriva i odredilanorma |ubrewa potrebno je znati starostbiqaka, pH vrednost supstrata i sadràjhranqivih elemenata u supstratu i u li-stovima borovnice (folijarna dijagnosti-ka). Upore|uju}i dobijene vrednosti sadr-àja makro- i mikroelemenata u listu bo-rovnice sa referentnim dobija se uvid urealno stawe ishrawenosti biqke, naosnovu koga se programira daqa prihrana.U redovnoj fertigaciji borovnice, koja seizvodi svakodnevno tokom perioda vegeta-cije (sve do kraja avgusta), primewuju sevodotopiva NPK |ubriva razli~itihformulacija zavisno od fenofaze razvojabiqaka. Kao dopuna ovoj prihrani, predpo~etak i po zavr{etku cvetawa poèqnoje dodati granulisano azotno |ubrivo(20% N i 24% S) direktno u supstrat, aprimewena koli~ina zavisi od starosti irazvijenosti biqaka. Folijarna prihranase koristi samo kao dopunska agrotehni~-ka mera, pre svega zato {to hranqivi ele-menti mogu brè da dospeju do hloropla-sta, gde se obavqa proces fotosinteze, a istepen iskori{}ewa hranqivih materijaunetih na ovaj na~in je izuzetno visok.Primewuje se i usled nemogu}nosti kore-novog sistema da usvoji makro- i mikroe-lemente (o{te}en koren, poreme}en vodo-vazdu{ni reìm), kao i zbog nedostupno-sti slabopokretnih elemenata (Ca, Fe, B).

U ciqu optimizacije tehnologije hi-droponskog uzgoja u na{im uslovima, kojipodrazumevaju gajewe biqaka u saksijamapod protivgradnom mreòm, bez primenepokrivne PE folije (kao za{tite od ki-{e), u prethodnom periodu su ispitivanirazli~iti koncepti ishrane borovnice.Naime, komparativno je ispitivan uticajsamostalne primene mineralnih |ubriva(granulisanih i vodotopivih NPK) i kom-

44

45


binovane primene organskih i mineralnih

|ubriva kod {estogodi{wih biqaka (sad-

nica) sorte Bluecrop gajenih u saksijama bez

dna zapremine 48 l supstrata (strugotina

~etinara – 65%; kiseli treset – 30% i

kvarcni pesak – 5%). U tretmanu sa samo-

stalnom primenom mineralnih |ubriva

ostvaren prinos tri meseca nakon sadwe je

iznosio 1,4 kg po `bunu, dok je u tretmanu

sa kombinovanom primenom organskih i

mineralnih |ubriva prinos bio ve}i (1,6

kg po `bunu), {to ukazuje na sinergisti~ki

efekat primewenih |ubriva. To potvr|uju

i rezultati analize mineralnog sastava

lista ispitivane sorte, gde su sve vredno-

sti sadràja makroelemenata bile u grani-

cama referentnih vrednosti (1,98% N;0,14% P; 0,51% K; 0,58% Ca i 0,26% Mg). U

tretmanu sa samostalnom primenom mine-

ralnih |ubriva registrovan je pove}an sa-

dràj azota i kalijuma u listu (2,68% i

0,79%, po redosledu), dok je sadràj kalci-

juma bio na dowoj granici referentnih

vrednosti (0,41%). Dobijeni rezultati

predstavqaju vrlo zna~ajnu smernicu u

programirawu koncepta ishrane borovni-

ce sa ciqem ostvarivawa visokih i stabil-

nih prinosa (3 kg po `bunu), bez naru{ava-

wa kvaliteta ploda. S obzirom da se kod

primene |ubriva moraju ispo{tovati

principi i re{ewa, kojima se doprinosi

za{titi ìvotne sredine i o~uvawu zdrav-

stvene bezbednosti proizvedenog vo}a, po-

sebno je va`no ispitati i mogu}nost samo-

stalne primene organskih |ubriva u tehno-

logiji hidroponskog uzgoja borovnice.

47

Biqne bolesti predstavqaju veoma zna~a-jan ograni~avaju}i faktor u savremenojproizvodwi vo}a, a wihovo suzbijawe ne-izostavnu meru u programima za{tite bi-qa. U ovom radu obra|ena su ekonomskinajzna~ajnija gqivi~na oboqewa jabu~a-stih i ko{ti~avih vrsta vo}aka i mogu}-nosti wihovog suzbijawa.

Najzna~ajniji prouzrokova~i bolestijabu~astih vrsta vo}aka

Venturia inaequalis, prouzrokova~ ~a|ave pe-gavosti lista i krastavosti plodova ja-buke. â|ava pegavost lista i krastavostplodova predstavqa ekonomski najzna~aj-nije oboqewe jabuke i javqa se u svim pro-izvodnim podru~jima. Smawewe prinosamoè biti i do 100% u uslovima umerenotoplog i ki{ovitog prole}a. Ja~e i ranezaraze mogu dovesti do opadawa li{}a ismawewa formirawa cvetnih pupoqaka zanarednu godinu.

V. inaequalis ima dve faze u svom razvo-ju, parazitnu i saprofitnu. Parazitna fa-za traje tokom cele vegetacije, a po~iweklijawem askospora i ostvarewem primar-ne infekcije. Sa opadawem li{}a po~iwesaprofitna faza.

Osnovu za{tite zasada jabuke od ovogoboqewa predstavqa spre~avawe pojaveprimarnih zaraza. Ukoliko se spre~e pri-marne zaraze, kasnije tokom vegetacije zna-

~ajno se smawuje broj tretirawa fungici-

dima. Fenolo{ki posmatrano, najva`nije

je da se jabuka za{titi od po~etka vegeta-

cije do fenofaze precvetavawa, s obzirom

da je u tom periodu prisutan veliki broj

askospora.

Za{tita jabuke od ~a|ave pegavosti

lista i krastavosti plodova je bazirana na

hemijskoj za{titi primenom fungicida.

Od fungicida mogu se koristiti preven-

tivni i to jediwewa iz hemijskih grupa

ftalimidi i ditiokarbamati, kao i diti-

anon. Tretirawa je najboqe vr{iti nepo-

sredno pred infekcioni period. Pored

preventivnih fungicida mogu da se kori-

ste i anilinopirimidini koji imaju pre-

ventivno i kurativno delovawe. Iz grupe

kurativnih fungicida mogu se koristiti

triazoli i strobilurini. Me|utim, na ne-

kim lokalitetima moè biti izraèn

problem rezistentnosti gqive na ove fun-

gicide. Posledwih godina dobru efika-

snost pokazali su noviji SDHI fungicidi

(ksemijum, fluopiram). U zavisnosti od

aktuelnih meteorolo{kih uslova, neop-

hodno je obaviti od 8 do 16 tretirawa fun-

gicidima kako bi se zasad jabuke optimal-

no za{titio.

Venturia pyrina, prouzrokova~ pegavostilista i ~a|ave krastavosti plodovakru{ke. Venturia pyrina je prouzrokova~ pe-

gavosti lista i ~a|ave krastavosti plo-

dova kru{ke, ekonomski zna~ajnog oboqe-

wa kru{ke. U odnosu na ~a|avu krasta-

Aktuelni problemi u suzbijawu prouzrokova~a bolesti vo}aka

Novica Mileti}, Nenad Tama{, Marko Sretenovi}

Univerzitet u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, Republika SrbijaE-mail: [email protected]


1967–2017.

Predavawe po pozivuMileti} i sar.

vost jabuke, ovo oboqewe je do nedavnoimalo mawi zna~aj. Me|utim, u posledwevreme prime}ena je intenzivnija pojavaoboqewa, naro~ito na sorti Crvena vi-qamovka. Za weno suzbijawe koriste seisti fungicidi kao i u za{titi jabuke odV. inaequalis. Podosphaera leucotricha, prouzrokova~ pe-pelnice jabuke. Pepelnica jabuke, kojuprouzrokuje fitopatogena gqiva Podosp-haera leucotricha, pripada ekonomski zna-~ajnijim bolestima jabuke, naro~ito nasorti Ajdared. Treba ista}i da je mawezna~ajna u odnosu na ~a|avu krastavost.

Suzbijawe pepelnice jabuke treba

sprovesti svake godine. Do po~etka cveta-

wa neophodno je ukloniti bele mladare.

Sa hemijskom za{titom jabuke od ovog pa-

togena treba krenuti od fenofaze mi{i-

jih u{iju, pa sve do prestanka porasta le-

torasta. Intervali izme|u tretirawa su

7–10 dana do precvetavawa i 10–14 dana po-

sle precvetavawa. Od fungicida mogu da

se koriste kontaktni (dinokap i sumpor) i

sistemi~ni (triazoli). Izuzetno dobru

efikasnost u suzbijawu ovog oboqewa is-

poqavaju SDHI fungicidi (ksemijum i

fluopiram) i strobilurini (krezoksim-

metil i trifloksistrobin).

Bolesti jabuke i kru{ke u skladi{tu iwihovo suzbijawe. Bolesti jabuke u skla-

di{tu mogu prouzrokovati zna~ajne {tete

prilikom ~uvawa plodova. Opisano je vi-

{e od 90 vrsta gqiva koje mogu paraziti-

rati uskladi{tene plodove jabuke. Zna~aj

pojedinih patogena zavisi od lokaliteta i

klimatskih uslova u poqu. Pored toga, in-

tenzitet pojave odre|enih patogena zavisi

i od uslova u skladi{tu. Me|u brojnim pa-

razitima plodova jabuke, po u~estalosti

pojave i ekonomskim {tetama koje prou-

zrokuju kod nas, posebno se isti~u fitopa-

togene gqive iz rodova Monilinia, Botrytis,Colletotrychum, Penicillium, Aspergilus.

Suzbijawe bolesti jabuke i kru{ke uskladi{tu sprovodi se agrotehni~kim(indirektnim) i hemijskim (direktnim)merama.

Indirektnim merama se obezbe|ujesmawewe koli~ine inokuluma i dobijaweplodova koji }e biti mawe podlo`ni napa-du patogena u skladi{tu. U indirektne me-re spadaju: mehani~ko uklawawe izvorainokuluma (odstrawivawe plodova tzv.„mumija“ koji nastaju pod uticajem Monili-nia spp.), izbalansirano |ubrewe hranqi-vim elementima (azot, fosfor i kalijum).Plodovi jabuke koji u sebi imaju previ{eazotnih jediwewa podlo`niji su napaduskladi{nih bolesti. Od ostalih agroteh-ni~kih mera veoma je bitno navodwavawekoje mora da bude umereno, zatim berba ko-ju treba obaviti u optimalnom roku, vode-}i ra~una da ne do|e do mehani~kih o{te-}ewa. Spre~avawe o{te}ewa od insekata(npr. Cydia pomonella), tako|e je vrlo zna-~ajno.

Direktnim merama suzbijawa skladi-{nih bolesti spre~avaju se latentne in-fekcije na plodovima koji }e biti uskla-di{teni. Od fungicida za ove namene mo-gu se koristiti ftalimidi (kaptan), ben-zimidazoli (benomil), anilinopirimidi-ni (ciprodinil), dikarboksimidi (ipro-dion), strobilurini (trifloksistrobin),boskalid, fludioksonil i dr. Neophdonoje izvr{iti dva do tri tretirawa tokomleta za spre~avawe latentnih infekcija.Kako bi se usporio razvoj rezistentnostigqiva treba koristiti fungicide razli-~itog mehanizma delovawa.

Najzna~ajniji prouzrokova~i bolestiko{ti~avih vo}aka

Monilinia spp., prourokova~ su{ewa gran~i-ca i truleì plodova. Gqive iz roda Mo-nilinia predstavqaju prouzrokova~e eko-nomski najzna~ajnije bolesti ko{ti~avog

48

vo}a. U uslovima ki{ovitih godina, {te-te mogu biti preko 80% (su{ewe gran~icai trule` plodova). U okviru ko{ti~avihvrsta i sorti vo}aka moè biti razli~itintenzitet pojave ovog oboqewa. Tako jekod breskve ovo oboqewe zna~ajnije naplodu nego na cvetu. Kod sorte {qive Stan-ley cvet je osetqiviji, dok su kod vi{we ikajsije i cvet i plod osetqivi.

Suzbijawe Monilinia spp. zahteva inte-gralni pristup koji ukqu~uje agrotehni~-ke, pomotehni~ke i hemijske mere. Agro-tehni~ke i pomotehni~ke mere podrazume-vaju: izbor otpornih sorti, pravilan uzgoj-ni oblik, orezivawe i spaqivawe suvihgran~ica, izno{ewe mumificiranih plo-dova, optimalno prihrawivawe azotnim|ubrivom, pravilno zalivawe i spre~ava-we o{te}ewa od insekata.

Prvo tretirawe fungicidima za suzbi-jawe ovog oboqewa izvodi se tokom miro-vawa vegetacije bakarnim jediwewima. To-kom vegetacije vr{e se tretirawa u feno-fazi belih balona i punog cvetawa. Suzbi-jawe Monilinia spp. na plodovima izvodi sekada su oni formirani (latentne infekci-je) i u fenofazi poluzrelih i zrelih plo-dova. Sveukupno, u ki{ovitim godinamaneophodno je obaviti 4–5 tretirawa za su-zbijawe Monilinia spp. na cvetu i plodu. Odfungicida mogu se koristiti fungicidi nabazi tiofanat-metila, boskalida, piraklo-strobina, iprodiona, tebukonazola, cipro-dinila i dr. Zbog potencijalnog razvoja re-zistentnosti gqive neophodno je alterna-tivno primewivati fungicide razli~itogmehanizma delovawa.Ostali prouzrokova~i bolesti ko{ti-~avih vo}aka. Pored Monilinia spp., u zasadi-ma {qive mogu biti zna~ajni i Polystigmarubrum, prouzrokova~ pegavoti lista iTranzschelia pruni-spinosae, prouzrokova~r|e. Pojava oba oboqewa je intenzivnijana ~a~anskim sortama {qive. SuzbijawePolystigma rubrum vr{i se u fenofazi pre-

49

Predavawe po pozivuMileti} i sar.

cvetavawa i 7–10 dana kasnije i to fungi-

cidima iz grupe ditiokarbamata. Suzbija-

we r|e {qive izvodi se u ki{ovitim godi-

nama po pojavi prvih simptoma. Od fungi-

cida naj~e{}e se koriste tiofanat-metil

i kaptan.

U zasadima vi{we, pegavost lista koju

prouzrokuje Blumeriella jaapii, predstavqa

ekonomski zna~ajno oboqewe. Javqa se sva-

ke godine, posebno kada su ki{ovita prole-

}a. Sa prvim tretirawem treba zapo~eti u

fenofazi precvetavawa. Kasnija tretira-

wa treba raditi u intervalima od 7–14 da-

na. Ako je ki{ovito vreme, intervali iz-

me|u tretirawa su kra}i i obrnuto. U zavi-

snosti od godine, treba obaviti 2–4 treti-

rawa. Od fungicida naj~e{}e se koriste

ditiokarbamati i dodin.

Taphrina deformans izaziva kovrxavost

lista, ekonomski najzna~ajnije oboqewe

breskve. Javqa se svake godine i kada se

breskva pravilno ne {titi moè do}i do

prerane defolijacije vo}aka. Iako su mno-

ge ~iwenice vezane za weno suzbijawe po-

znate, ~esto se de{ava da i pored tretira-

wa do|e do intenzivnije pojave ovog oboqe-

wa. Taphrina deformans ima samo primarne

zaraze u fenofazi bubrewa pupoqaka.

Osnovu za{tite predstavqa tretirawe

sredstvima na bazi neorganskih jediwewa

bakra, i to u jesen, {to je boqi izbor, ili u

rano prole}e. Naredno tretirawe je nepo-

sredno pre bubrewa pupoqaka preparatima

na bazi cirama, dodina ili ditianona.

Pored navedenih oboqewa, na breskvi

je zna~ajna i pepelnica breskve izazvana

gqivom Sphaeroteca panossa, a posebno je

zna~ajna na nektarinama. Suzbijawe pe-

pelnice treba zapo~eti u fenofazi roze

pupoqka i kasnije u intervalima od 10–14

dana u zavisnosti od vremenskih uslova.

Na osetqivim sortama treba uraditi 4-5

tretirawa. Izbor fungicida je isti kao

kod pepelnice jabuke.

51

Nove tehnologije gajewa vo}aka zahtevajuvelika ulagawa (za borovnice i do 100.000evra po hektaru), visoke prinose i kvali-tet plodova kako bi se obezbedio profit.Uloèni kapital ne prihvata {tete, {tozahteva preventivni pristup u za{titibiqa.

Uvo|ewe novih tehnologija u proiz-vodwi vo}a prati konstantno povla~ewepesticida bez odgovaraju}ih zamena. Zbogtoga se traè novi pristupi u za{titi vo-}a uz istovremeno obezbe|ivawe zdrav-stveno bezbednih plodova.

U praksi se sada koristi pristup, po-pularno nazvan „tri komponente“:

a) u prvom delu vegetacije obezbe|ujese za{tita od primarnih {teto~ina i bo-lesti da bi kasnije izbegli naknadna tre-tirawa: koriste se ve}e koli~ine pesti-cida od registracije sa {irokim spektromdelovawa i ~e{}im tretirawem;

b) u sredwem delu vegetacije koristese ve}i razmaci tretirawa, ali i daqe seprimewuju pesticidi sa {irim spektromdelovawa;

v) pred berbu se koriste 2–3 pesticida(fludioksonil, abamektini, benzoik ema-mektin) koji su ekolo{ki i toksikolo{kipovoqniji, imaju mawe karence i ~iji seostaci mogu utvrditi ispod pragova tole-rancije.

Nave{}emo nekoliko primera novogpristupa suzbijawa zna~ajnijih insekata igriwa:

1. Kalifonijska {titasta va{ (Diaspi-diotus perniciosus) – na plodovima jabukeili drugog vo}a ne dozvoqava se prisustvo{titastih va{i. Nema registrovanih in-sekticida koji to mogu obezbediti. Zato sesada koristi parafinsko uqe u koli~ini40 l ha-1, uz dodatak insekticida hlorpiri-fosa u toku mirovawa vegetacije, a predcvetawe jabuke primewuje se insekticidza suzbijawe imaga mu`jaka. Spre~ava sekopulacija i prekida daqi razvoj kali-fornijske {titaste va{i.

2. Krvava va{ (Eriosoma lanigerum) uEvropi se razvija samo na jabuci. Ima vi-{e generacija. Ve}ina E. lanigerum ìvi uzoni korena gde se hrani. Novi pristup za-sniva se na primeni sumpornih hraniva si-stemom zalivawa (Mg sulfat, Ca sulfat,dva do tri puta u koli~ini od 5–7 kg ha-1).Larve, zbog odbijaju}eg mirisa sumpora,prelaze na korov mle~iku gde se hrane aline zavr{avaju razvi}e. Ovim se prekidarazvi}e E. lanigerum na korenu jabuke.

3. Jabukina osa listarica (Dasineuramali) je relativno novointrodukovana{teto~ina u visokoj tehnologiji gajewa ja-buke. Ima 3–5 generacija koje je te{ko su-zbiti jer larve ìve u galama. Novi pri-

Novi pristup suzbijawu zna~ajnijih {tetnih insekata i griwa usavremenoj proizvodwi vo}a

Marko Iwac1, Gordana Jovanovi}-Nikoli}2

1Chemical Agrosava, Palmira Toqatija 5/úñ, 11070 Novi Beograd, Republika SrbijaE-mail: [email protected] savetodavna i stru~na slu`ba Leskovac, Jug Bogdanova 8a, 16000 Leskovac,Republika Srbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuIwac i Jovanovi}-Nikoli}

stup suzbijawa zasniva se na utvr|ivawuizletawa prezimquju}ih imaga D. mali F1ispod steqe na zemqi u po~etku listawaizboja na podlogama. Rojewe imaga F1 je is-pod dowih grana. Suzbijawem imaga prvegeneracije primenom insekticida sa ga-snom fazom kao {to je bifentrin (kori-stili smo Bifenicus 2 l ha-1 da bi se spre~i-lo izletawe imaga, a dodatno u fazi cveta-wa jo{ 1–2 puta piretroidima u fazi letai polagawa jaja). Suzbijawem F1 spre~avase razvi}e D. mali u jabu~waku.

4. U novije vreme na nektarinama ibreskvama javqa se kalifornijski cvetnitrips (Frankliniella occidentalis) koji izazi-va „silvering“ pokoìce plodova. Kalifor-nijski cvetni trips je zbog stalnog priti-ska insekticida otporan na ve}inu wih.Suzbija se primenom Lasser 240 SC u regi-strovanim koli~inama, 10 dana pred berbusa ograni~enom efikasno{}u. Novi pri-stup se zasniva na razlikama u atraktivno-sti sorti nektarina i bresaka (ranije zre-we kao {to su Caldezi 2000, Ali Top, Royali) ipra}ewu doletawa imaga u fazi po~etkazrewa, biologije tripsa, ~ime se odre|ujevreme prvog tretmana (Dicarzol 1,5 kg ha-1

ili Lasser 240 SC u koli~ini 0,8 l ha-1 + Mo-vento 1,5 l ha-1 prvi put, i drugi put Lasser240 SC 0,8 l ha-1, {to obezbe|uje visokuefikasnost). Dowe dizne se usmeravaju kazemqi da bi se spre~ilo izletawe tripsaposle hrizalidacije iz zemqe.

5. R|asta griwa le{nika (Phytoptus ave-lanae) ili „griwa uve}anih pupoqaka“ – dosada se smatralo da postoje dve forme ovegriwe: galilogena i slobodnoìvu}a. Me-|utim, u novije vreme utvr|eno je da se ra-di o dve vrste griwa. Jedna je Phytoptus ave-lanae, ili galilogena griwa pupoqaka, idruga je griwa koja slobodno ìvi na li-stu ali jo{ uvek nije dobila ime. Ove dvevrste imaju razli~iti ciklus razvi}a.Na{ pristup suzbijawu se zasniva na pra-}ewu vremena migracija ove dve vrste iz

pupoqaka ili mesta prezimqavawa. Vremeprimene akaricida odre|uje se na po~etkuprve migracije jedne od ove dve vrste gri-wa. Zbog duìne bu|ewa i migracija pre-poru~uje se primena akaricida 2–3 puta urazmaku od 10 dana, {to se pokazalo efi-kasnim u praksi.

6. @ilogriz (Capnotis tenebrionis) i {i-qokrilac (Perotis lugubris) – ranije je, prisa|ewu ko{ti~avih vrsta vo}aka, prepo-ru~ivano sukcesivno dodavawe granulisa-nog insekticida u rupe u toku zatrpavawazemqom i prskawe oko stabla u vreme is-hrane imaga, da bi se spre~ilo ubu{ivawelarvi u zemqu do zone korena ili do pri-zemnog dela stabla. Novi pristup suzbija-wu ìlogriza je zasnovan na saznawu daimaga ìlogriza dole}u iz starijeg u mla-|e vo}wake da se hrane. Kod ve}e brojnostimoè do}i do delimi~nog golobrsta. Me-|utim, iako se hrane, ènke ne polaù jajapored sadnica u rasadnicima i mla|ih sta-bala, jer kasnije larve ne bi mogle da zavr-{e razvi}e. U toku ishrane, u vi{e navra-ta, imaga se vra}aju u starije vo}wake i po-laù jaja na zemqu pored osnove stabala.Ovakve slu~ajeve smo imali u leskova~komrasadniku, na 10 hektara mladog {qivikau Kwaèvcu i na vi{wi povr{ine 15 hek-tara u Sremskim Karlovcima. U mladimvo}wacima i rasadnicima ìlogriz se su-zbija vi{ekratno folijarno sa organo-fosfatnim insekticidima, kao {to sufosmet i hlorpirifos, ~ime se uti~e i nasmawewe {teta u starijim vo}wacima ko-{ti~avih vrsta vo}aka.

7. Smrdqive stenice (leskina stenicaGonocerus acueangulatus, {arena smrdqivastenica Halyomorpha halys, Palomena prasina)su primarne {teto~ine jer se hrane plodo-vima u fazi rasta i zrewa. Kod le{nika,sisawem jezgra u raznim fazama razvi}a,plodovi ostaju prazni ili lu~ewem sekre-ta iz pquva~nih `lezda plodovi na mestuishrane gube kvalitet. Imaga lete, ciklus

52

53

Predavawe po pozivuIwac i Jovanovi}-Nikoli}

razvi}a je dug zbog ~ega je te{ko izbe}i{tete. Do sada su kori{}eni folijarniinsekticidi sa pogre{nim izborom (pire-troidi), a time i ograni~enim uspehom.Novi pristup zasniva se na simulirawusmrti imaga stenica i padawem na zemqupri uznemiravawu, pa se koriste kontakt-ni organofosfatni insekticidi (hlorpi-rifos, fosmet i dr.) folijarno sa usmera-vawem dizni i prskawem po zemqi gde suimaga.

8. Vo}ni pipac (Xyleborus dispar) se ja-vqa na vo}kama (jabu~astim i ko{ti~a-vim, le{niku) i {umama, ubu{uju}i se udrveni deo stabla ~ime izbegava kontaktsa insekticidima. Ima jednu generacijugodi{we. Imaga vo}nih pipaca nose u mi-kagijama gqivicu Ambrosia spp. koju unose ugalerije. @enke polaù jaja, a larve sehrane iskqi~ivo sporama gqive ili po-stoji simbioza izme|u vo}nog pipca i Am-brosia spp. Novi pristup se zasniva na tre-tirawu imaga u fazi kopulacije i pre ubu-{ivawa u drvo orgnofosfornim insekti-cidima za suzbijawe imaga i dodatkomfungicida (triazoli, na primer tebukona-zol u ve}oj koli~ini) za suzbijawe Ambro-sia spp. Poreme}ajem simbioze izme|u vo}-nog pipca i gqive uti~e se na smawewe po-

pulacije {teto~ine na duè vreme i u ve-}im lokalitetima.

9. Azijskva vo}na mu{ica (Drosophilasuzukii) prezimqava kao imago, kada dolazido zna~ajnijeg smawewa brojnosti popula-cije. Ima ve}i broj generacija i treba jojvremena (obi~no do kraja jula i po~etkaavgusta) da bi brojnost bila {tetna zavo}ke. Prema literaturnim podacima mo-è do}i do {teta na vo}u ranijeg vremenasazrevawa (na primer jagode, itd). U prak-si, kod maline na sorti Willamette ne pravive}e {tete jer ranije sazreva, ali na sor-tama Polana i Polka, koje kasnije sazrevaju,moè napraviti ve}e {tete. Kod borovni-ce nisu konstatovane {tete na najzna~aj-nijoj sorti Duke, zbog ranijeg sazrevawa.Kod ove vrste vo}aka moè do}i do {tetasamo na sortama kasnijeg vremena sazreva-wa, kao {to su Liberty i Aurora. @enke ima-ju testerastu legalicu za polagawe jaja uplod, u po~etku zrewa, pa se od insektici-da zahtevaju odre|eni toksikolo{ki iekolo{ki uslovi (kontaktno delovawe ikra}a karenca). Ove zahteve ispuwavajucijanotraniprol (Exirel 100 EC), spineto-ram (Delegate), deltametrin (Plures i dr.), ispinosad (Lasser 240 SC), koji se koristenavedenim redosledom.

55

Savremene tehnologije proizvodwe vo}aimaju za ciq postizawe visokog kvalitetaplodova, ali i ostvarivawe visokih istalnih prinosa. Uz sve rizike i isku{e-wa koja nosi vo}arska proizvodwa, mogu}eje ostvariti i visoke prinose i dobar kva-litet plodova. Me|utim, u periodu od ber-be pa dok plodovi ne stignu do potro{a~a,i kvalitet i koli~ina prvoklasnih plodo-va se smawuju, {to je posebno izraènokod jabu~astog i ko{ti~avog vo}a, kao ikod jagodastog vo}a gde su plodovi ~estoveoma osetqivi na manipulaciju i kratkogsu veka trajawa. Smatra se da oko 30%svetske proizvodwe vo}a i povr}a propad-ne nakon berbe. U nerazvijenim zemqamado propadawa dolazi uglavnom zbog nedo-statka odgovaraju}ih tehnika i tehnologi-ja ~uvawa, a u razvijenim zemqama do pro-padawa dolazi ve}im delom u maloprodajii kod samih potro{a~a.

Tehnologija ~uvawa vo}a u Srbiji je,kao i u drugim zemqama, zasnovana na upo-trebi hladwa~a odnosno rashladnih ure|a-ja. Ne postoje ta~ni podaci o ukupnim ka-pacitetima hladwa~a u Srbiji. Po poda-cima Ministarstva poqoprivrede, {u-marstva i vodoprivrede RS ukupan kapaci-tet hladwa~a iznosi oko 600.000 tona, stim {to se ovde ubrajaju i hladwa~e sa ko-morama za zamrzavawe. Stvarni broj je ve-

rovatno ve}i imaju}i u vidu ekspanziju po-dizawa ULO (ULO – ultra low oxygen) hlad-wa~a, ~iji ukupan kapacitet u ovom tre-nutku prelazi 110.000 tona, kao i velikibroj malih, nepopisanih hladwa~a, kod in-dividualnih poqoprivrednih proizvo|a-~a. Uprkos pove}awu broja hladwa~a,ukupni kapaciteti ~uvawa su nedovoqniza trenutnu proizvodwu vo}a u Srbiji.

Najve}i napredak u primeni savreme-nih tehnologija ~uvawa vo}a u Srbiji je vi-dqiv kod jabuke. Kod ove vrste vo}aka se imomenat berbe odre|uje na osnovu odgova-raju}ih metoda (jodno-skrobni test, ~vr-stina mesa ploda, sadràj rastvorqivihsuvih materija), {to je veoma va`na pola-zna osnova za uspe{no dugoro~no ~uvaweplodova. Od 2005. godine, kada u Srbiji ni-je postojala ni jedna ULO hladwa~a, do da-nas je izra|eno preko 20 hladwa~a ovog ti-pa sa razli~itim kapacitetima. Ove hlad-wa~e omogu}avaju ~uvawe plodova jabuke ido godinu dana zahvaquju}i tome da je po-red temperature, mogu}e kontrolisati isastav gasova u komorama odnosno snizitinivo O2 i SO2 i ispod 1%. Daqi napredakomogu}ava DCA (DCA – dynamic controlled at-mosphere) zahvaquju}i kojoj je mogu}e sma-witi nivo kiseonika i do 0,4% (nekad i ni-è). Iako ve}i deo novih ULO hladwa~amoè da primewuje ili ve} ima ugra|enu

Savremene tehnologije u ~uvawu sveèg vo}a

Nenad Magazin1, Dejan \urovi}2

1Univerzitet u Novom Sadu, Poqoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 NoviSad, Republika SrbijaE-mail: [email protected] u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuMagazin i \urovi}

DCA tehnologiju, ona se ne primewuje nina 10% ukupnih kapaciteta. Va`nost ovetehnologije je u tome {to se uz wenu pri-menu mogu spre~iti pojave pojedinih zna-~ajnih fiziolo{kih oboqewa. Od 2011. go-dine proizvo|a~ima jabuke u Srbiji je do-stupan i SmartFresh®, preparat na bazi 1-metilciklopropena (1-MCP). Istu aktiv-nu materiju sadrì i Fitomag, preparat re-gistrovan od 2016. godine. 1-MCP je inhi-bititor delovawa etilena ~ijom primenomse usporava zrewe plodova, a time omogu}a-va duè ~uvawe uz zadràvawe visokog kva-liteta plodova. Sporedan, ali za na{eproizvo|a~e veoma vaàn efekat je i spre-~avawe pojave skalda, odnosno posme|iva-wa pokoìce zelenih plodova. Procene suda se 1-MCP primewuje na oko 30.000 tonajabuke, prvenstveno na sorti Greni smit idrugim sortama sklonim pojavi skalda. Vo-de}i problemi u ~uvawu jabuke ostaju nedo-voqni kapaciteti za ~uvawe jabuke i fizi-olo{ka oboqewa plodova, prvenstvenoskald, gorke pege i staklavost. Pored toga,za uspe{no ~uvawe jabuke, mora se ve}a pa-`wa posvetiti pravilnim agro- i pomoteh-ni~kim merama u samom vo}waku, a pre ber-be plodova, kao {to je adekvatna ishrana,pravilno navodwavawe, optimalna rezid-ba, primena bioregulatora, tretirawe sakalcijumom, optimalan momenat berbe itd.[to se ti~e kru{ke i duwe, mawi deo pro-izvodwe je namewen stonoj potro{wi te jei dugoro~no ~uvawe ovih vo}nih vrsta vrloretko. Odre|ene koli~ine Viqamovke iFetelove se ~uvaju u pojedinim ULO hlad-wa~ama, uglavnom do Nove godine. Imaju}iu vidu sli~nosti sa jabukom kao i iskustvaiz drugih zemaqa, nema razloga da se duì-na ~uvawa kru{ke ne produì, dok je kodduwe ~uvawe samo privremena mera koja sepo nekad primewuje, budu}i da su plodovinameweni preradi.

Ko{ti~ave vrste vo}aka daju najve}ideo proizvedenog vo}a u Srbiji, sa domi-

nantnim u~e{}em {qive. Me|utim, mawideo proizvodwe je namewen stonoj potro-{wi, tako da se plodovi ovih vrsta retkonamenski ~uvaju. Kod vrsta i sorti name-wenih stonoj potro{wi ve} u berbi se ~i-ne zna~ajne gre{ke. Plodovi se beru dale-ko pre optimalnog momenta berbe, uglav-nom samo na osnovu vizuelne ocene, bezpra}ewa parametara poput sadràja ras-tvorqive suve materije ili ~vrstine plo-da. Kao vode}i kriterijum za berbu se ko-risti razvijenost dopunske boje, iako jepromena osnovne boje mnogo pouzdaniji pa-rametar. Nema primera kori{tewa kolorkodova boja, dok je upotreba ure|aja kao{to je „DA meter“ za sada samo u nau~no-is-traìva~ke svrhe. Veoma vaàn korak na-kon berbe ko{ti~avog vo}a je brzo hla|e-we, odnosno brzo predhla|ewe pre skladi-{tewa ili transporta. Pored ~iweniceda vo}e od berbe do hla|ewa ~esto provedei vi{e od {est sati na otvorenom, tako|epostoji i gotovo potpuno odsustvo tehno-logija brzog hla|ewa kao {to su „Hydro co-oling“ ili „Forced air“. Za tzv. predhla|ewese u Srbiji koriste ili postoje}e komoreili se pojedine komore hladwa~a opremajuja~im rashladnim sistemom, {to je dalekood efikasnosti navedenih tehnologija. Una{im uslovima se od ko{ti~avog vo}anaj~e{}e ~uvaju kasne sorte breskve, nek-tarine i {qive, dok se tre{wa i kajsija~uvaju uglavnom samo kratkotrajno i in-terventno. Tehnologije kori{tewa pako-vawa u modifikovanoj atmosferi (MAP –modified atmosphere packaging) se gotovo i nekoriste iako postoji veliki potencijalpogotovo za transport tre{we na dalekedestinacije. Fiziolo{ka oboqewa koja seu Srbiji javqaju tokom ~uvawa breskve,nektarine i {qive (posme|ivawe mesaoko ko{tice, isu{ivawe mesa ploda itd.)su posledica lo{eg reìma ~uvawa, odno-sno ~uvawa na neadekvatnoj temperaturikoja kod ovih vrsta mora biti blizu 0°S.

56

57

Predavawe po pozivuMagazin i \urovi}

Jagodaste vrste vo}aka imaju najdeli-

katnije plodove sa stanovi{ta berbe, ~u-

vawa i transporta. Iako je Srbija poznata

po proizvodwi plodova ovih vrsta, samo

mali deo proizvodwe je namewen trì{tu

sveìh plodova. Pored va`nosti pravil-

nog momenta berbe, kod ovih vrsta vo}aka

je od presudne va`nosti brzi transport i

rashla|ivawe plodova nakon berbe. Kao i

kod ko{ti~avog vo}a, ni kod jagodastog go-

tovo da i ne postoje savremeni, brzi siste-

mi predhla|ewa plodova, od kojih je za ove

vrste „Forced air“ najadekvatniji. Tako|e,

nema primene MAP tehnologije koja je u

svetu upravo kod ovih vrsta vo}aka najza-

stupqenija. Bez obzira na ovakvo stawe,

izvoz sveè jagode i borovnice, ali i dru-

gog jagodastog vo}a postepeno raste. Jago-

de, obrane u optimalnom momentu i brzorashla|ene, stiù iz Srbije na rusko tr-ì{te nekada i posle 10 dana transporta,a bez zna~ajnijeg pada kvaliteta.

Srbija ne poseduje dovoqne kapacite-te za ~uvawe sveèg vo}a. Bez obzira {toje namena dobrog dela proizvodwe preradai zamrzavawe, ulagawe u savremene tehno-logije ~uvawa i ve}a orijentacija ka sto-nom vo}u su neophodni za daqi razvoj vo-}arstva. Na primeru jabuke se vidi kolikoinvestirawe u savremene hladwa~e moèda doprinese ve}oj perspektivi gajewa vo-}aka. Bez savremenih tehnologija ~uvawa,odnosno novih hladwa~a, sistema brzograshla|ivawa, primene MAP-a i drugihtehnologija, sada{we vo}arstvo u Srbijine moè da odgovori na izazove u budu}no-sti.

59

Parametri kvaliteta proizvoda od vo}adefinisani su kroz nekoliko Pravilnika:Pravilnik o kvalitetu proizvoda od vo}ai povr}a i pe~urki i pektinskih prepara-ta (Slu`beni list SFRJ 1/79), Pravilniko kvalitetu vo}nih sokova, koncentrisa-nih vo}nih sokova, vo}nih sokova u prahu,vo}nih nektara i srodnih proizvoda (Slu-`beni glasnik RS, 27/2010), Pravilnik okvalitetu vo}nih xemova, èlea, marmela-de, pekmeza i zasla|enog kesten pirea(Slu`beni glasnik RS, 101/2015) i Pravil-nik o kvalitetu i drugim zahtevima zaosveàvaju}a bezalkoholna pi}a (Slu`be-ni list SCG 18/2006). Pravilnik o kvali-tetu proizvoda od vo}a i povr}a, Pravil-nik o kvalitetu vo}nih sokova i nektara,kao i Pravilnik o kvalitetu osveàvaju-}ih pi}a su sada u proceduri osavremewa-vawa, prilago|avawa i izmena.

Parametri kvaliteta vo}nih sokova inektara definisani su Pravilnikom ovo}nim sokovima (27/2010). Vo}ni sokpredstavqa proizvod koji se dobija meha-ni~kom preradom jedne ili vi{e vrsta teh-nolo{ki zrelog, sveèg, ohla|enog ili za-mrznutog vo}a, konzervisan iskqu~ivo fi-zi~kim postupcima, ~iji miris, boja i aro-ma moraju biti karakteristi~ni za vrstuvo}a od koga je sok proizveden. U zavisno-sti od na~ina obrade i karakteristika po-lazne sirovine, moè se proizvoditi i sta-vqati u promet kao bistri, mutni i ka{a-sti.

Koncentrisani vo}ni sok se dobijauklawawem dela vode iz vo}nog soka fi-zi~kim putem, ~ime se komponente suve ma-terije koncentri{u. Na taj na~in pove}avase odrìvost proizvoda, smawuje zapremi-na proizvoda, a time i tro{kovi skladi-{tewa, transporta i ambalaè. Konzeriv-{e se iskqu~ivo fizi~kim postupcima.Rekonstitucijom koncentrisanog vo}nogsoka (tj. vra}awem prethodno izdvojene vo-de) dobija se proizvod koji treba da imasenzorne i fizi~ko-hemijske osobine po-laznog vo}nog soka.

Vo}ni sok u prahu dobija se fizi~kimizdvajawem vode iz vo}nog soka. Konzervi-{e se iskqu~ivo fizi~kim postupcima.

Vo}ni nektar predstavqa proizvodkoji se dobija dodavawem vode, {e}era ikiselina u vo}ni sok, koncentrisani vo}-ni sok, vo}nu ka{u ili koncentrisanu vo}-nu ka{u, ili me{avinu navedenih proizvo-da. Konzervi{e se fizi~kim postupcima.Vo}ni sokovi proizvode se iskqu~ivo odvo}a (tzv. „100% vo}e“), odnosno vo}nog so-ka. Sadràj vo}nog soka u nektarima zna-~ajno je mawi i kre}e se od 25–50%, u zavi-snosti od upotrebqene vrste vo}a, te po-stoji zna~ajna razlika u kvalitetu vo}nihsokova i nektara, koju prose~an potro{a~veoma ~esto ne uo~ava.

Osveàvaju}a bezalkoholna pi}a (tzv.OBP-ovi) mogu se proizvoditi sa odre|e-nim u~e{}em vo}nog soka, ali se veoma ~e-sto proizvode i bez udela vo}nog soka. Za

Savremeni postupci konzervisawa vo}a

Aleksandra Tepi} Horecki, Zdravko [umi}, Anita Vakula

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnolo{ki fakultet, Bulevar cara Lazara 1, 21000 Novi Sad,Republika SrbijaE-mail: [email protected]


1967–2017.

Predavawe po pozivuTepi} Horecki i sar.

razliku od vo}nih sokova i nektara, oviproizvodi se mogu konzervisati fizi~kimpostupcima, ali i hemijskim konzervansi-ma pa stoga, s obzirom na siroma{niji sa-stav i relativno jednostavan na~in proiz-vodwe, imaju srazmerno niù cenu od vo}-nih sokova i nektara. Na àlost, potro{a-~i naj~e{}e osveàvaju}a pi}a nazivaju„sokovima“, {to je svakako zabluda.

U smislu Pravilnika o proizvodimaod vo}a i povr}a (Sl. list SFRJ 1/79) podproizvodima od vo}a podrazumevaju se sle-de}e grupe proizvoda: smrznuto vo}e, smr-znuta ka{a od vo}a, pasterizovano vo}e,pasterizovana ka{a od vo}a, mati~ni vo}-ni sok, vo}ni sok, koncentrisani vo}nisok, vo}ni sirup, kompot, slatko, xem,marmelada, pekmez, vo}ni èle, vo}ni sir,kandirano vo}e, su{eno vo}e, vo}ni sok uprahu i me{ani proizvodi od vo}a. S obzi-rom da je Pravilnik donet 1979 godine, dodanas je pretrpeo niz izmena, te su Pri-vredna komora Srbije i Ministarstvo po-qoprivrede pokrenuli izmene, za koje jeplanirano da se zavr{e do kraja 2017. godi-ne.

Svi proizvodi od vo}a moraju se, u ci-qu produèwa odrìvosti, konzervisatiodgovaraju}im postupkom. Postupci (meto-de) konzervisawa vo}a i proizvoda od vo}amogu se generalno podeliti na dve velikegrupe: fizi~ke i hemijske postupke. Fi-zi~ki postupci konzervisawa obuhvatajukonzervisawe niskim temperaturama (kojemoè biti, u zavisnosti od opsega prime-wenih temperatura, konzervisawe hla|e-wem ili zamrzavawem), konzervisawe po-vi{enim temperaturama (pasterizacija,sterilizacija), osmoanabioza (koncentri-sawe), su{ewe, konzervisawe zra~ewem.

Pasterizacija je postupak termi~kogkonzervisawa uglavnom kiselih namirni-ca. To je postupak kojim se primewuju tem-perature do 100°C. Kod konzervisawa pro-izvoda od vo}a, ovaj postupak ima efekat

sterilizacije. Proizvodi od vo}a (kiseliproizvodi) konzervisani pasterizacijommikrobiolo{ki su stabilni. Steriliza-cija je postupak koji se primewuje za kon-zervisawe slabo kiselih namirnica (to jeuglavnom povr}e). Pri ovom postupku pri-mewuju se temperature preko 100°C.

Hla|ewem i zamrzavawem vo}a, za raz-liku od primene visokih temperatura,stvaraju se nepovoqni uslovi za rast i raz-voj mikroorganizama. Pored toga, zamrza-vawem se postiè i inaktivacija vode, tese hrana ~uva znatno duè bez kvara. Sni-èna temperatura mora da se odràva to-kom ~itavog vremena ~uvawa proizvoda, jerje ona osnovni ograni~avaju}i faktor zarazvi}e mikroorganizama i dejstvo enzima.Hla|ewe predstavqa sniàvawe tempera-ture na oko 0°C [+4 do (-4)°C], pri ~emu senamirnica odràva u istom stawu sa uspo-renim procesima respiracije i transpira-cije, pri ~emu je i rast i razvoj mikroorga-nizama usporen. Ohla|eni proizvodi moguse ~uvati relativno ograni~eno vreme, za-visno od prirode proizvoda, odnosno siro-vine. Ukoliko se u toku ~uvawa vo}a i po-vr}a na niskim temperaturama koristi ikontrolisana atmosfera, usporavaju seprocesi i transpiracije i respiracije,{to doprinosi boqem i duèm ~uvawu. Za-mrzavawe je sniàvawe temperature do temere da se sadrìna vode u proizvodu pre-tvori u led, tj. proizvod zamrzne. Zamrza-vawem se ne uni{tavaju svi mikroorgani-zmi, ve} se stvaraju nepovoqni uslovi zawihov rast i razvoj. Temperature zamrza-vawa i odràvawa namirnica u zamrznu-tom stawu u preradi vo}a kre}u se ispod-15°C, odnosno -18°C.

Osmoanabioza (koncentrisawe) je po-stupak konzervisawa kojim se stvaraju ne-povoqni uslovi za razvoj mikroorganiza-ma; pove}awem suve materije okolne sredi-ne dolazi do plazmolize }elije mikroorga-nizama, ~ime dolazi do wihove inaktiva-

60

61

Predavawe po pozivuTepi} Horecki i sar.

cije. Zastupqen je postupak pri proizvod-wi èliranih proizvoda, ke~apa, koncen-trata paradajza, koncentrata vo}nih soko-va. Me|u savremenijim i sve vi{e prime-wenim metodama koncentrisawa su mem-branski separacioni procesi (reversnaosmoza, osmotska destilacija, membranskadestilacija i dr.) i koncentrisawe zamrza-vawem (kriokoncentrisawe).

Su{ewe predstavqa postupak konzerv-isawa kojim se smawuje koli~ina vode u na-mirnici dostupna mikroorganizmima, tj.smawuje se tzv. aktivitet vode ili aw vred-nost namirnice. Ure|aji i re{ewa vezanaza ovaj na~in kozervisawa vo}a su brojni(konvektivne, konduktivne su{are, su{arekoje rade na principu toplotnog zra~ewa,su{are sa kombinovanim prenosom toplo-te, dielektri~ne su{are). Posebno je inte-resovawe prera|iva~a za ure|ajima za su-{ewe vo}a u vakuumu, pomo}u kojih se mogudobiti proizvodi sa boqim nutritivnimkvalitetom u pore|ewu sa tradicionalnimproizvodima.

Konzervisawe zra~ewem podrazumevatoplo elektromagnetno zra~ewe (mikrota-lasno zra~ewe) i hladno elektromagnetnozra~ewe (UV zra~ewe, jonizuju}e zra~ewe)i najmawe je popularan vid konzervisawanamirnica uop{te. Ovakav vid konzervi-sawa najmawe je poèqan i najmawe popu-laran.

Konzervisawe primenom hemijskihkonzervanasa je najmawe popularan, aliistovremeno veoma zastupqen postupakkonzervisawa proizvoda od vo}a. Konzerv-

ans se moè definisati kao supstanca kojaima sposobnost inhibicije, usporavawaili spre~avawa rasta mikroorganizamaili bilo kojeg kvarewa namirnice pod de-lovawem mikroorganizama. Pravilnik oprehrambenim aditivima (Slu`beni gla-snik RS, 63/2013) defini{e konzervansekao supstance koje produàvaju trajnosthrane, {tite}i je od kvarewa uzrokovanogmikroorganizmima i/ili koje {tite od raz-voja patogenih mikroorganizama. Na~in de-lovawa konzervanasa moè biti bakteri-cidan ili bakteriostatski. Wihovo delo-vawe moè biti na }elijsku membranu, iza-zivaju}i pove}anu permeabilnost i gubitak}elijskih sastojaka, inaktivacijom esenci-jalnih enzima, ili pak destrukcijom funk-cionalnih aktivnosti. Naj~e{}e primewi-vani hemijski konzervansi za konzervisaweproizvoda od vo}a, sokova i osveàvaju}ihpi}a su sumpor-dioksid, benzoeva kiselinai wene soli, sorbinska kiselina i wene so-li i dimetildikarbonat. Upotreba hemij-skih konzervanasa ograni~ena je na odre|e-ne grupe proizvoda, te se moraju primewi-vati u saglasnosti sa Pravilnikom o pre-hrambenim aditivima.

Pored navedenih postupaka fizi~kog ihemijskog konzervisawa proizvoda od vo}ai povr}a, u stru~noj literaturi posledwihgodina se dosta pomiwu tzv. napredni po-stupci netermi~kog konzervisawa, me|ukojima najvi{e konzervisawe primenompovi{enog pritiska (tzv. HPP – High Pressu-re Processing) i primenom pulsiraju}eg elek-tri~nog poqa (tzv. PEF), ali wihova prime-na za sada nije {iroka.

63

[qiva se smatra nacionalnom vrstom vo-}aka i nalazi se na prvom mestu u vo}ar-stvu Republike Srbije kako po broju sta-bala tako i po godi{woj proizvodwi. Ma-da se najve}i deo roda {qive u Srbiji pre-radi u rakiju, najzna~ajniji proizvod od{qive sa aspekta nutritivne vrednosti jesu{ena {qiva. Krajem 19. i po~etkom 20.veka Srbija je bila zna~ajan proizvo|a~ iizvoznik su{ene {qive. Prose~an godi-{wi izvoz u ovom periodu iznosio je oko26.200 tona. Danas se samo sa ponosom se}a-mo tog vremena. Izgradwom prvih indu-strijskih su{ara tunelskog tipa 50-tih go-dina pro{log veka, a posebno uvo|ewemtunelskih su{ara tipa „CER“, postavqenisu temeqi modernog industrijskog su{ewa{qive. Prose~an godi{wi izvoz u ovomperiodu iznosio je oko 13.800 tona, prven-stveno u Rusiju, a znatno mawe u zemqe Za-padne Evrope i druga konvertibilna tr-ì{ta. Danas, na po~etku 21. veka, prose-~an godi{wi izvoz iznosi svega oko 4.000tona.

Proizvodwa su{ene {qive se moraposmatrati sveobuhvatno kroz tri neras-kidivo povezana segmenta: 1) primarnaproizvodwa plodova {qive namewenih su-{ewu; 2) tehnolo{ki postupak su{ewa; 3)skladi{tewe, dorada i pakovawe. Posta-vqa se pitawe {ta se u stvari promenilotokom vremena, i za{to je do{lo do padaproizvodwe odnosno izvoza su{ene {qi-

ve? Pad izvoza je, sa jedne strane, posledi-ca novih zahteva probirqivog trì{ta zakonstantnim i vrhunskim kvalitetom su-{ene {qive. Naime, su{ena {qiva koja seranije izvozila danas ne bi ispuwavala niosnovne elemente standarda zdravstvenebezbednosti prehrambenih proizvoda.

Zatim, ~iwenica je da se promeniosortiment {qive, da je sortu Poèga~azamenio Stanley, mada se sporadi~no za su-{ewe koriste i sorte Instituta za vo}ar-stvo â~ak, prvenstveno â~anska rodna iVaqevka. Tako|e, ~iwenica je i da se od-nos prera|iva~a prema sirovini nije pro-menio, pa se po niskoj ceni otkupquju tr-ì{ni vi{kovi {qive koja ~esto nijeadekvatnog kvaliteta za preradu su{ewem,usled ~ega dolazi do nepovoqnog randmanasu{ewa, a samim tim i do pove}awa tro-{kova proizvodwe su{ene {qive.

U drugoj polovini 20. veka postojalisu veliki prera|iva~ki centri u {qivar-skim rejonima Srbije koji su postavili iodràvali standardni kvalitet su{ene{qive, koji je bio prepoznatqiv u zemqa-ma uvoznicama na{e su{ene {qive. Danas,na po~etku 21. veka, wihovo mesto zauzima-ju daleko mawi prera|iva~ki kapacitetikoje karakteri{e promenqivi kako obimproizvodwe, tako i kvalitet su{ene {qi-ve. Nesporno je da danas imamo boqe teh-ni~ke mogu}nosti za su{ewe i da su tehno-lo{ka znawa danas neuporedivo ve}a, me-

Savremeni aspekti proizvodwe su{ene {qive

Olga Mitrovi}1, Branislav Zlatkovi}2, Miodrag Kandi}1, Dragana Paunovi}2

1Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika SrbijaE-mail: [email protected] u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuMitrovi} i sar.

64

|utim prera|iva~i uglavnom koriste sta-re tehnologije su{ewa {qive koje su ba-zirane na tehnologiji su{ewa Poèga~e,nerado usvajaju nova znawa i inovacije uovoj oblasti proizvodwe. Tako|e, u ciqusmawewa tro{kova proizvodwe ~esto senabavqa neadekvatna oprema (npr. su{aresa lesama od pocinkovane mreè), stvarnikapacitet su{are je ~esto mawi od onogkoji je ugovoren, ili se vr{e razne impro-vizacije u smislu zanemarivawa odre|enihtehnolo{kih postupaka pre ili posle su-{ewa {qive.

Sa druge strane, odnos prema su{enoj{qivi nije napredovao shodno svim izme-nama u pogledu zahteva za postizawe vr-hunskog kvaliteta. I daqe se na su{enu{qivu gleda kao na poluproizvod, a ne nadelikates koji je energetski bogat, nutri-tivno vredan i trì{no atraktivan. I da-qe se posle sakupqawa {qiva su{i do20% vode jer se zna da je ona tada mehani~-ki dovoqno ~vrsta i mikrobiolo{ki sta-

bilna. Zatim se skladi{ti u velikim „go-milama“. Kada se proceni da je pravi tr-ì{ni trenutak su{ena {qiva se kali-bri{e, pere, rehidri{e i konzervi{e od-nosno vr{i se zavr{na obrada.

Delikatesan proizvod zahteva sasvimdruga~iji pristup preradi. [qiva poslebrawa ili eventualno otresawa mora da sekalibrira i odmah pere. Tako ~istu {qi-vu treba su{iti. Treba je su{iti do higro-skopne vla`nosti (udeo vode je 0,35 do0,40). Tada se lako vadi ko{tica. Takvi su-{eni proizvodi se konzervi{u i pakuju zaskladi{tewe i trì{te. Danas imamo naraspolagawu tri osnovna principa kon-zervisawa su{enih plodova vo}a ({qive):dehidrofrizing, pasterizacija i klasi~nohemijsko konzervisawe. Na ovaj na~in sepostiè vrhunski kvalitet su{ene {qivekoja moè na}i svoje mesto na izbirqivomsvetskom trì{tu zbog sve ve}eg zna~ajakoje su{ena {qiva ima u ishrani qudi ko-ji vode ra~una o svom zdravqu.

65

Vo}e se koristi kao sirovina za proizvod-wu razli~itih kategorija jakih alkohol-nih pi}a. U najbrojniju i najzna~ajniju spa-daju vo}ne rakije. One se dobijaju iskqu~i-vo alkoholnom fermentacijom i destila-cijom plodova ili sokova vo}a. Proizvod-wa, geografska oznaka, kvalitet, opis,predstavqawe i deklarisawe i promet ja-kih alkoholnih pi}a u Srbiji ure|eni suod 2015. godine Zakonom o jakim alkohol-nim pi}ima, koji je, izuzev u segmentimaproizvodwe i prometa, usagla{en sa zakon-skom regulativom EU iz 2008. godine. Zbogpostojawa vekovne tradicije proizvodwevo}nih rakija u doma}instvima Srbije, Za-kon nudi specifi~na re{ewa koja se odno-se na proizvodwu i stavqawe u promet ovegrupe pi}a. Iskqu~ivo pravna lica i pred-uzetnici koji ispuwavaju uslove da se baveovom delatno{}u, i koji su upisani u Regi-star proizvo|a~a jakih alkoholnih pi}a,mogu da proizvode i stavqaju u promet ra-kije za neposrednu potro{wu (iskqu~ivo uoriginalnoj ambalaì). U 2016. godini uRegistar je bilo upisano 369 proizvo|a~a,~iji su kapaciteti od nekoliko hiqada donekoliko stotina hiqada litara godi{we(mali je broj proizvo|a~a koji imaju proiz-vodwu ve}u od milion litara godi{we – toje nekoliko specijalizovanih podruma, ne-

kada u dru{tvenoj svojini, koji su „preì-veli“ tranziciju). Fizi~ko lice (regi-strovano poqoprivredno gazdinstvo) mo-è da proizvodi i stavqa u promet iskqu-~ivo rakije u rinfuzu (naj~e{}e je to{qivovica), odnosno da ih prodaje prav-nim licima ili preduzetnicima radi daqedorade. Na ovaj na~in zna~ajan deo proiz-vodwe je uveden u legalne tokove, pa drà-va moè da ubira novac od akciza i poreza,a na trì{te se stavqaju rakije koje supro{le odgovaraju}u kontrolu kvaliteta.Za razliku od mnogih evropskih zemaqa,zakon u Srbiji ne ograni~ava proizvodwurakija kod fizi~kih lica za sopstvenu po-tro{wu (za koje se ne pla}a akciza), ali nedozvoqava wihovo stavqawe u promet. Naovaj na~in proizvo|a~i vo}a mogu da isko-riste trì{ne vi{kove vo}a i konzumira-ju sopstvene rakije. Problem se, me|utim,javqa kada ova grupa proizvo|a~a po~ne,mimo zakona, da stavqa svoje rakije u pro-met, ulaze}i u sivu zonu, ~ime se dràvao{te}uje za akcizu i poreze, a potro{a~ikonzumiraju rakije veoma neujedna~enog, a~esto i neodgovaraju}eg kvaliteta.

Na svetskom trì{tu je u opadawutrend konzumirawa jeftinih rakija, pro-se~nog i ispodprose~nog kvaliteta. Po-tro{a~ima su danas sve interesantnije vi-

Savremeni aspekti proizvodwe vo}nih rakija

Branko Popovi}1, Ninoslav Niki}evi}2, Vele Te{evi}3, Ivan Uro{evi}2

1Institut za vo}arstvo, Kraqa Petra ú 9, 32000 â~ak, Republika SrbijaE-mail: [email protected] u Beogradu, Poqoprivredni fakultet, Nemawina 6, 11080 Zemun, RepublikaSrbija3Univerzitet u Beogradu, Hemijski fakultet, Studentski trg 12–16, 11000 Beograd, RepublikaSrbija


1967–2017.

Predavawe po pozivuPopovi} i sar.

sokokvalitetne rakije, sa izraènim sort-nim i regionalnim karakteristikama, kojepostiù visoke cene i smatraju se luksu-znim proizvodima. îni se da se do skoroova ~iwenica zanemarivala u Srbiji pa se~esto, na nau~nim i stru~nim skupovima,kao i u medijima, moglo ~uti da se neko vo-}e, zbog trì{nih vi{kova mora „naà-lost preraditi u rakiju“. Ovakva negativ-na „promocija“ nije doprinela unapre|ewuove proizvodwe, o ~emu govori i ~iwenicada je Srbija izvezla svih alkoholnih pi}au vrednosti od samo 129 miliona dolara (u2013. godini), dok je npr. izvoz francuskogkowaka oko 2,5 milijardi evra godi{we, aviski spada u peti izvozni produkt VelikeBritanije.

Za dobijawe vo}nih rakija vrhunskogkvaliteta presudan uticaj imaju sorta ikvalitet vo}a i tehnolo{ki postupak pro-izvodwe rakije.

Sortiment vo}a za proizvodwu vo}nihrakija je veoma konzervativan i sporo semewa. Pojedini parametri kvaliteta vo}akoji su va`ni za kori{}ewe vo}a u sveèmstawu i preradu u druge proizvode nisu odzna~aja za preradu u rakiju. Osnovni zahte-vi kvaliteta vo}a za ovu namenu su: 1) po-stojawe specifi~ne arome koja prelazi udestilat, daje sortni karakter destilatu idobro se harmonizuje sa ostalim sastojci-ma destilata, a naro~ito onim koji nastajupri sazrevawu destilata; 2) visok sadràjfermentabilnih {e}era radi dobijawa vi-sokih prinosa rakije; 3) smawen sadràjkomponenata (pektinskih materija, cijano-genih glikozida i dr.) i delova ploda (ko-{tice, semenke, peteqke) koji tokom pre-rade uslovqavaju nastajawe i prelazak udestilat nepoèqnih, senzorno neprihva-tqivih, ~esto toksi~nih i kancerogenihjediwewa (metanola, HCN, benzaldehida,etilkarbamata, S6 aldehida i sl). Za dobi-jawe rakija se decenijama, pa i vekovima,kao vode}e koriste stare sorte, koje uglav-

nom zadovoqavaju navedene kriterijume idaju visokokvalitetne rakije karakteri-sti~nih i prefiwenih senzornih karakte-ristika: sorte {qive Poèga~a, Crvenaranka, Draga~ica, Trnova~a, Moravka, Cr-no{qiva, Nansijska mirabela i dr.; sortekajsije Ma|arska najboqa, Ke~kemetska ru-à, Berèron i dr.; sorte tre{we Dolen-sepler i dr.; sorte jabuke Budimka, Zlatnideli{es, Bretaher, Graven{tajner, XejmsGriv i dr.; sorta kru{ke Vilijamovka; sor-ta duwe Leskova~ka i dr. Zamena ovih sor-ti ima smisla jedino ukoliko nove sortedaju rakije zna~ajno poboq{anih karakte-ristika, naro~ito u pogledu sortne aromedestilata, pri ~emu problem moè da pred-stavqa navikavawe potro{a~a na prome-wene senzorne karakteristike. Na zamenutradicionalno kori{}enih sorti naj~e-{}e uti~e wihova podlo`nost bolestima idruge neodgovaraju}e biolo{ke i proiz-vodne osobine. Posledwih godina se u sve-tu za proizvodwu vo}nih rakija uvode lo-kalne sorte koje se tradicionalno gaje is-kqu~ivo na ograni~enim podru~jima i dajukvalitetne destilate, sa specifi~nim re-gionalnim karakteristikama, {to je inte-resantno sa stanovi{ta pove}awa ponudelokalnih proizvoda i promocije turisti~-kih potencijala tih regija. Kao sirovinaza proizvodwu vo}nih rakija mogu se kori-stiti i trì{ni vi{kovi u godinama kadaje realizacija vo}a u sveèm stawu (stonesorte) ili kroz druge proizvode (ostalesorte) smawena, pri ~emu je kvalitet raki-ja dobijenih wihovom preradom jako uslo-vqen sortom i kvalitetom plodova, odno-sno dobijaju se rakije naj~e{}e prose~nog,pa i ispodprose~nog kvaliteta.

Za razliku od programa stvarawa no-vih sorata vinove loze i je~ma za proizvod-wu kowaka i viskija, radovi na oplemewi-vawu i stvarawu sorata vo}a za proizvod-wu rakije u svetu gotovo da ne postoje.Ohrabruje ~iwenica da postoje programi

66

kojima se stare, tradicionalno gajene sor-te, ~iji plodovi imaju odgovaraju}e karak-teristike za proizvodwu vo}nih rakija,prevode iz ekstenzivnih sistema gajewa uintenzivne sisteme, kao {to je to slu~aj uSrbiji sa sortom {qive Crvena ranka iliu Nema~koj sa pojedinim sortama kru{ke.

Vo}ne rakije mogu da budu jednosortne,{to je naj~e{}e slu~aj sa rakijama od vo}asa karakteristi~nom aromom (npr. kru{kaVilijamovka koja sadrì zna~ajno ve}i sa-dràj estara dekadienske kiseline od dru-gih sorti). Vi{esortne rakije mogu da ima-ju boqu aromu nego jednosortne rakije, poduslovom da se za to koriste kompatibilnesorte, kao {to je to npr. slu~aj sa kupaòm{qivovica koji ima ve}u senzornu ocenu(18,31) od komponentnih rakija dobijenihod Poèga~e (18,01), Stenleja (17,80) i â-~anske rodne (18,03). Pri kupaìrawu ra-kija nekompatibilnih sorti moè se, me-|utim, dobiti rakija nièg senzornog kva-liteta od jednokomponentnih rakija.

Posledwih godina je izuzetno popular-na rakija od duwe, kao i rakije od jagodastogvo}a (maline, kupine, crne ribizle) i plo-dova samoniklih vrsta vo}aka (zove, drena,i sl.) koje se odlikuju veoma interesantnimsenzornim karakteristikama. êst je slu-~aj da se rakije od ovog vo}a, koje sadrìmalo {e}era i ~iju je aromu te{ko sa~uva-ti u toku tehnolo{kog postupka proizvod-we, umnoàvaju na nezakonit na~in dodat-kom {e}era, alkohola, arome, ili se deo vo-}a zamewuje jeftinijom sirovinom, ~ime sepotro{a~i dovode u zabludu.

Vo}e se naj~e{}e bere u punoj zrelosti(pa ~ak i blagoj prezrelosti) i prera|uje urakiju odmah po berbi. Pojedine sorte vo-}a mogu se brati pre pune zrelosti, ~imese, uz ne{to niè prinose rakije, modifi-kuje aromati~ni profil rakije i dobijaproizvod boqih senzornih karakteristi-ka. Jabu~asto vo}e se ne prera|uje odmah poberbi, ve} se, u zavisnosti od momenta ber-

be, ostavqa kra}e ili duè vreme da dozre-va u ciqu razgradwe skroba i pove}awa sa-dràja fermentabilnih {e}era, kao i ra-di biosinteze karakteristi~nih aroma-ti~nih komponenata. Posebna pa`wa semora posvetiti na~inu berbe i skupqawaplodova, i zdravstvenom stawu sirovine.

Tehnolo{ki postupak proizvodwe vo}-nih rakija obuhvata primarnu preradu vo-}a, alkoholnu fermentaciju kquka ili so-ka, destilaciju, sazrevawe destilata i fi-nalizaciju rakije. Na~in i momenat izvo-|ewa pojedinih operacija zavisi od nivoaopremqenosti proizvo|a~a i zna~ajno uti-~e na ekonomi~nost proizvodwe i finalnikvalitet vo}nih rakija. S obzirom da jeovaj tekst napisan povodom jubileja ~aso-pisa „Vo}arstvo“, glavni akcenat je sta-vqen na vo}e kao sirovinu za proizvodwurakija, dok }e se zbog ograni~enog prosto-ra navesti samo neki od od va`nijih mome-nata pri preradi vo}a. Za dobijawe rakijavrhunskog kvaliteta neophodno je pripre-mu plodova za alkoholnu fermentacijuprilagoditi vrsti, a ~esto i sorti vo}aka,sprovesti kontrolisanu alkoholnu ferm-entaciju i ~uvati prevrelu sirovinu do de-stilacije na odgovaraju}i na~in, ukolikoje nemogu}e wenu destilaciju sprovesti od-mah po vrewu. Ure|aji za destilaciju mora-ju da budu izra|eni od bakra (nikako odinoksa). Potrebno je ta~no odrediti mome-nat odvajawa, odnosno koli~inu, pojedinihfrakcija pri destilaciji, uz pravilnoodràvawe ~isto}e svih delova ure|aja zadestilaciju. Harmonizacija i poboq{awesenzornih karakteristika novih destilatase postiè sazrevawem destilata u stakle-nim ili inoks sudovima (ukoliko se rakijekonzumiraju bezbojne) ili u drvenim sudo-vima – buradima, ba~vama (ukoliko se kon-zumiraju obojene rakije). Za formirawespecifi~nih senzornih karakteristikastarih, obojenih rakija najboqe je koristi-ti drvene sudove od hrasta kitwaka i lu-

67



68

`waka. Naglasimo da se vi{egodi{wimsazrevawem u drvenim sudovima moè do-biti vrhunski kvalitet ne samo {qivovi-ce, ve} i kajsijeva~e, jabukova~e, duweva~ei kru{kova~e (proizvedene od nearoma-ti~nih sorata kru{ke). Finalizacija vo}-nih rakija obuhvata svo|ewe sadràja eta-nola destilovanom ili demineralizova-nom vodom na finalni sadràj etanola(optimalno izme|u 40 i 45 vol%), fizi~kustabilizaciju i razlivawe u boce.

S obzirom da se u Srbiji izme|u 70 i80% godi{weg roda {qive preradi u raki-ju, posveti}emo nekoliko re~i na{em na-cionalnim pi}u – {qivovici. Wena slavaje po~ivala na kori{}ewu prevashodno ra-kijskih sorti, ~ija je proizvodwa znatnosmawena u posledwih pola veka. Danas seza rakiju koriste i mnoge sorte koje nisuuvedene u proizvodwu kao rakijske sorte(Stenlej, â~anska rodna, â~anska lepo-tica, Vaqevka i dr.). One daju rakije pro-se~nog do vrhunskog kvaliteta. Kvalitetrakija od pojedinih sorti se moè u zna~aj-noj meri poboq{ati kupaìrawem sa ra-kijama od tradicionalno gajenih autohto-nih i odoma}enih sorti. Optimisti~kizvu~i ~iwenica da je u predhodnih 20 godi-na kvalitet {qivovice zna~ajno poboq-{an i da je ona ponovo stekla poverewe{irokog kruga potro{a~a. Tome su zna~aj-no doprinele regionalne smotre ocewiva-wa kvaliteta {qivovica, koje su inicira-ne 1998. godine u Gorwoj Trep~i kod â~ka(izbor najboqe {qivovice „[umadijskakraqica“), a zatim se, uz veliku podr{kulokalnih samouprava i dràve, pro{irileu gotovo sve zna~ajnije {qivarske rejoneSrbije (Ose~ina, Topola, Blace, Uìce,

Aran|elovac, Baqevac na Ibru, So~anica,

Gledi}, Mladenovac, Gra~ac, Petrovac na

Mlavi, [qivovica, Prijepoqe, Beograd,

Prawani, Kwaèvac, Ko{tuni}i). Uz oce-

wivawe kvaliteta, na ovim smotrama se re-

dovno odràvaju stru~na predavawa vrhun-

skih poznavalaca rakije kroz koja se proiz-

vo|a~ima ukazuje na specifi~nost pojedi-

nih sorti, neophodnost modifikacije teh-

nolo{kog postupka proizvodwe i zna~aj

mera tehnolo{ke discipline kojih se pro-

izvo|a~i moraju pridràvati kako bi pro-

izveli {qivovice vrhunskog kvaliteta.

Kruna ovih regionalnih takmi~ewa je za-

vr{na „Smotra najboqih srpskih {qivo-

vica“ koja se od 2012. godine odràva u In-

stitutu za vo}arstvo, â~ak, a na kojoj se,

me|u najboqe ocewenim rakijama sa regio-

nalnih smotri, bira najboqa srpska {qi-

vovica za predhodnu godinu, {to je postalo

presti`no priznawe za proizvo|a~e naci-

onalnog pi}a. Ovo je jo{ samo jedan u nizu

koraka za ponovno vra}awe na{e {qivo-

vice, ali i ostalih vo}nih rakija, na me|u-

narodnu scenu, pri ~emu smo svesni da za

dostizawe nivoa koji na svetskom trì{tu

ima francuski kowak ili {kotski viski

treba uloìti jo{ mnogo predanog i kon-

tinuiranog rada samih proizvo|a~a, nau~-

noistraìva~kih institucija i dràve.

Tome doprinose i brojni stru~ni kursevi

za proizvo|a~e rakije organizovani na Po-

qoprivrednom fakultetu u Zemunu, kao i

formirawe nekoliko udruèwa proizvo-

|a~a rakije (Udruèwe „Srpska rakija“ i

dr.) sa ciqem brèg preno{ewa informa-

cija, smawewa tro{kova organizovanog na-

stupa i ve}eg uticaja na dràvne organe.

69

S A D R @ A J

Zoran Keserovi}, Milan Luki}, Dragan Radivojevi}, Nenad Magazin, Biserka Mili}:Savremeni sortiment i tehnologija proizvodwe jabuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dragan Radivojevi}, Dejan \urovi}, Zoran Keserovi}, êdo Oparnica, Milovan Veli~ko-vi}, Milan Luki}: Unapre|ewe proizvodwe kru{ke i duwe u Srbiji . . . . . . . . . . . . . .

Neboj{a Milo{evi}, Ivana Gli{i}, Svetlana A. Paunovi}, Darko Jevremovi}, Tomo Mi-lo{evi}, Ivan Gli{i}: Savremena proizvodwa {qive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vladislav Ogwanov, Gordan Zec, Mirjana Qubojevi}, Goran Bara}, Jovana Duli}, MajaMiodragovi}: Savremena proizvodwa breskve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dragan Milatovi}, Zoran Keserovi}, Tomo Milo{evi}: Savremeni sortiment i tehnolo-gija gajewa kajsije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sawa Radi~evi}, Dragan Milatovi}, Vladislav Ogwanov, Zoran Keserovi}, MilicaFotiri}-Ak{i}: Savremena proizvodwa tre{we i vi{we . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

êdo Oparnica, Dragan Radivojevi}, Rade Mileti}: Savremena proizvodwa oraha i leske

Jasminka Milivojevi}, Marijana Pe{akovi}, Jelena Tomi}: Savremena proizvodwa jagode– kombinovani uticaj sorte i sistema gajewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Aleksandar Leposavi}, Darko Jevremovi}, Slobodan Milenkovi}, @aklina Karaklaji}-Staji}: Savremena proizvodwa maline i kupine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jasminka Milivojevi}, Darinka Koron, Vida @nidar{i~ Pongrac, Dragan Radivojevi}:Novi trendovi i izazovi u proizvodwi visoko`bunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.)

Novica Mileti}, Nenad Tama{, Marko Sretenovi}: Aktuelni problemi u suzbijawu pro-uzrokova~a bolesti vo}aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Marko Iwac, Gordana Jovanovi}-Nikoli}: Novi pristup suzbijawu zna~ajnijih {tetnihinsekata i griwa u savremenoj proizvodwi vo}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Nenad Magazin, Dejan \urovi}: Savremene tehnologije u ~uvawu sveèg vo}a . . . . . . . . . .

Aleksandra Tepi} Horecki, Zdravko [umi}, Anita Vakula: Savremeni postupci konzervi-sawa vo}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Olga Mitrovi}, Branislav Zlatkovi}, Miodrag Kandi}, Dragana Paunovi}: Savremeniaspekti proizvodwe su{ene {qive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Branko Popovi}, Ninoslav Niki}evi}, Vele Te{evi}, Ivan Uro{evi}: Savremeni aspek-ti proizvodwe vo}nih rakija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

11

15

19

23

27

31

35

39

43

47

51

55

59

63

65

SAVETOVAWE „Savremena proizvodwa vo}a“ (2017;

Bawa Koviqa~a) Zbornik apstrakata: 50 godina

~asopisa Vo}arstvo 1967–2017. / Savetovawe „Savremena

proizvodwa vo}a“, Bawa Koviqa~a, 2–3. novembar 2017. godine;

[glavni i odgovorni urednik Zoran Keserovi}]. – â~ak :

Nau~no vo}arsko dru{tvo Srbije, 2017 (â~ak : Svetlost).

– 69 str. : tabele ; 26 cm

Tekst {tampan dvostuba~no. - Tira` 250. - Str. 5: Predgovor /

Zoran Keserovi}.

ISBN 978-86-913763-6-9

634.1/.7(048)664.85(048)COBISS.SR-ID 248567564

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Documents

Izdava~ - institut-cacak.org · 7 Predavawe po pozivu 50 godina ~asopisa VO]ARSTVO 1967–2017. Savremeni sortiment i tehnologija proizvodwe jabuke Zoran Keserovi} 1, Milan Luki}2,