IZDAVAČI INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA BEOGRADSKA … · IZDAVAČI INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd Tel. + 381 11 2622-357, 623 055; faks: +381 11 2181-471 [email protected]

IZDAVAČI

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd

Tel. + 381 11 2622-357, 623 055; faks: +381 11 2181-471

www.ien.bg.ac.rs [email protected]

BEOGRADSKA BANKARSKA AKADEMIJA

Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd

Tel. + 381 11 2621-730; faks: +381 11 2631-926 www.bba.edu.rs

[email protected]

Za izdavače Erić prof. dr Dejan

Vukelić prof. dr Gordana

Specijalni savetnik Hanić prof. dr Hasan

Koordinator istraživačkog tima

Malović dr Marko

A u t o r i Balaban dr Mladenka

Bradić-Martinović mr Aleksandra Danon Marko

Drašković dr Božo Đukić dr Mališa

Erić prof. dr Dejan Grgurević dr Slavenko

Grubišić dr Zoran Ivanović mr Lana

Jeločnik mr Marko Kostić dr Dušan

Kovačević mr Milena Kožetinac dr Gradimir

Malović dr Marko Nikolić Draško Paunović Maja

Pržulj prof. dr Živka Radović-Marković prof. dr Mirjana

Rajković mr Zoran Redžepagić dr Srdjan

Savić Igor Smiljanić Drago

Stošić dr Ivan Vukotić-Cotič mr Gordana

Zubović dr Jovan Živanović dr Branko

Sekretar Redakcije

Paunović Maja [email protected]

Kompjuterska obrada

IEN 2009 Institut ekonomskih nauka Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ovog studijskog izveštaja ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovan u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole Instituta ekonomskih nauka

MAP – zašto ponovo?

Institut ekonomskih nauka je od maja 1994. do decembra 2005. godine izdavao mesečni bilten pod nazivom „Mesečne analize i prognoze“ ili, pod skraćenim nazivom, „MAP“. U tom biltenu su svakog meseca objavljivani rezultati istraživanja tekućih ekonomskih kretanja i efekata mera ekonomske politike u Srbiji, te kratkoročnih prognoza najvažnijih ekonomskih pokazatelja. Prema utvrđenoj metodologiji, u MAP-u su redovno prezentirani rezultati analiza svih važnijih makroekonomskih politika, makroekonomskih agregata i posebnih pokazatelja kao što su: fizički obim proizvodnje, industrijska proizvodnja, poljoprivredna proizvodnja, sektor usluga, spoljno trgovinski odnosi, kreditno monetarna sfera i dr.

Sredinom decembra 2009. godine, dakle četiri godine od publikovanja poslednjeg broja biltena, Naučno veće Instituta ekonomskih nauka donelo je odluku da, u saradnji sa Beogradskom bankarskom akademijom – Fakultetom za bankarstvo, osiguranje i finansije (čiji je jedan od osnivača Institut ekonomskih nauka), ponovo pokrene projekat publikovanja biltena pod starim skraćenim nazivom (MAP) i unekoliko izmenjenim osnovnim nazivom – Makroekonomske Analize i Prognoze. Umesto mesečno, novi MAP će biti publikovan dva puta godišnje.

Prateći i sistematski analizirajući najvažnije mere makroekonomske politike i njene efekte na osnovna ekonomska kretanja u pojedinim segmentima privrede, istraživači Instituta i Fakulteta će rezultate svojih analiza publikovati u polugodišnjoj dinamici, sa namerom da publikacija MAP preraste u svojevrstan časopis iz oblasti makroekonomskih istraživanja, koji bi bio namenjen kreatorima ekonomske politike, poslovnoj, ali i široj javnosti.

Polazeći od „tvdih“ statističkih i „mekih“ kvalitativnih podataka, a koristeći modelski pristup u izučavanju dinamičke međuzavisnosti makroekonomskih, endogenih i egzogenih varijabli, nastojaćemo da na osnovu objektivnih ekonomskih analiza ocenjujemo mere makroekonomske politike, njihove domete i ograničenja, da identifikujemo ključne probleme i ukažemo na njihova moguća rešenja.

Pored „tradicionalnih“ oblasti koje se odnose na analizu ekonomskih kretanja u realnom sektoru privrede, u ovom (pilot) izdanju MAP-a određena pažnja je posvećena analizi finansijskog sektora, odnosima Srbije i Evropske unije sa stanovišta merenja napredovanja Srbije u reformama odnosno evropskim integracijama te analizi ključnih dimenzija sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništa u Srbiji.

Smatramo da će ovako koncipiran sadržaj MAP-a biti od koristi ne samo kreatorima ekonomske politike u Srbiji, već i donosiocima poslovnih odluka, potencijalnim investitorima u oblasti grinfild, braunfild i portfolio investicija.

U Beogradu, 1. februara 2010. Redaktori

Prof. dr Dejan Erić

Prof. dr Hasan Hanić

Vol. 1 Br. 1-2/2009 Decembar 2009.

Sadržaj

MAP – zašto ponovo? ................................................................................................................ 3

DEO I. ODNOS SRBIJE I EU ................................................................................................ 7 Uvod ....................................................................................................................................... 7 1.1. Opšti prikaz stanja i kretanja privrede od 2000. do danas............................................... 8 1.2. Zaposlenost...................................................................................................................... 9 1.3. Realni i finansijski sektor .............................................................................................. 10 1.4. Izveštaj Evropske Komisije o napretku Srbije u 2009. ................................................. 11

DEO II. MAKROEKONOMSKA KRETANJA: Privredni rast Srbije............................ 14 2.1. Bruto dodata vrednost ................................................................................................... 14 2.2. Bruto domaći proizvod.................................................................................................. 16 2.3. Privredni rast Srbije i odabranih zemalja Evrope.......................................................... 18

DEO III. PRIVREDA ............................................................................................................ 21 3.1. Osnovne tendencije privrednih kretanja u realnom sektoru privrede Srbije ................. 21 3.2. Mere ekonomske politike u Srbiji vezane za ekonomsku krizu.................................... 23

Referentna kamatna stopa u Srbiji u periodu 2002-2009.............................................. 24 Prilog 1. .................................................................................................................................... 27

3.3. Industrija........................................................................................................................ 29 3.4. Građevinarstvo .............................................................................................................. 33 3.5. Trgovina ........................................................................................................................ 34 3.6. Energija i privreda......................................................................................................... 37

U traganju za novom paradigmom................................................................................ 37 Kakav razvojni put? ...................................................................................................... 39 Umesto zaključka: koliko mnogo je dovoljno? ............................................................ 40

3.7. Poljoprivredna reforma ................................................................................................. 41 3.8. Upravljanje prirodnim resursima .................................................................................. 43

DEO IV. MONETARNO-FINANSIJSKI SEKTOR.......................................................... 46 4.1. Tri godine primene režima ciljanja inflacije: učinci i ograničenja................................ 46 4.2. Kretanje referentne kamatne stope NBS ....................................................................... 51 4.3. Fiskalni pokazatelji u periodu od januara do juna 2009. godine................................... 58 4.4. Pojedini aspekti analize finansijskog računa bilansa plaćanja: strana direktna ulaganja (SDU) i spoljni dug Srbije .............................................................................. 60

Strane direktne investicije (SDI – FDI) ........................................................................ 60

Makroekonomske analize i prognoze (2009, Vol. 1, br. 1-2, str. 5-6) 6

Spoljni dug Srbije ......................................................................................................... 63

DEO V. TRGOVINSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE U 2009. GODINI ANALIZA I PROGNOZE ZA NAREDNI PERIOD ........................................... 66

Aneks.................................................................................................................................... 73

DEO VI. KRETANJA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU................................................... 76 6.1. Kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u 2008. i 2009. godini....................... 76 6.2. Tržište osiguranja u Republici Srbiji............................................................................. 82

Struktura portfelja osiguravajućih kompanija............................................................... 84 Bilansna suma i bilansna struktura ............................................................................... 86 Pokazatelji poslovanja .................................................................................................. 86 Učesnici na tržištu osiguranja ....................................................................................... 87 Zaključne napomene ..................................................................................................... 88

6.3. Analiza kretanja na finansijskom tržištu ....................................................................... 89 Tržište kapitala.............................................................................................................. 89

6.4. Devizno tržište............................................................................................................... 92 Tržište novca................................................................................................................. 92 Zaključne napomene ..................................................................................................... 94

DEO VII. SEKTOR MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA (MSPP) U SRBIJI.................................................................................................. 95

7.1. Struktura sektora prema veličini i obliku organizovanja .............................................. 95 7.2. Struktura zaposlenosti ................................................................................................... 96 7.3. Sektorski raspored MSPP.............................................................................................. 97 7.4. Regionalni raspored MSPP ........................................................................................... 98 7.5. Spoljnotrgovinska razmena MSPP................................................................................ 99 7.6. Finansijski pokazatelji poslovanja sektora MSPP....................................................... 100

Ostvareni promet......................................................................................................... 100 Bruto dodata vrednost ................................................................................................. 101 Profitabilnost............................................................................................................... 101

7.7. SWOT analiza sektora MSPP ..................................................................................... 102 7.8. Razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji ...................................................................... 102 7.9. Perspektive ženskog preduzetništva............................................................................ 105

DEO VIII. ZAPOSLENOST I RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA.................................. 107 8.1. Gubitak ljudskog kapitala u tranzicionom procesu ..................................................... 107 8.2. Ljudski kapital i zaposlenost ....................................................................................... 108 8.3. Mere za pospešivanje zapošljavanja............................................................................ 110 8.4. Uloga malih i srednjih preduzeća................................................................................ 112 8.5. Efekat privatizacije na zaposlenost ............................................................................. 113 8.6. Zarade.......................................................................................................................... 114

DEO I ODNOS SRBIJE I EU

(Ekonomske politike, stanje reformi, harmonizacija zakonskih propisa, problemi tranzicije, napredak evropskih integracija)

Uvod

U ovom broju bavimo se pitanjem napretka naše zemlje u pogledu evropskih integracija i ekonomskih reformi. Smatramo da se napredak zemlje u reformama ogleda u napretku u evropskim integracijama iz više razloga. Pre svega, evropske integracije podrazumevaju ispunjavanje ne samo političkih, već i ekonomskih kao i institucionalnih uslova postavljenih i ocenjivanih od strane Evropske Komisije (EK). Proces priključenja je, prema tome, veoma sličan standardizaciji organizacije od strane sertifikacionog tela. Evropska Komisija, u svojstvu sertifikacionog tela, postavlja kriterijume koje svaka zemlja kandidat mora da ispuni; potom ista organizacija provodi institucije zemlje kandidata kroz niz sertifikacionih procedura; konačno, EK ocenjuje i napredak pojedinačnih zemalja u kontekstu ispunjavanja postavljenih uslova. Sa druge strane, država kandidat dobija u okvirima tri velika polja – političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi, izvestan broj pitanja na koja mora da se usredsredi. Ovaj proces je uglavnom analogan sertifikaciji poslovnih sistema po određenim standardima. U ovom tekstu istražujemo napredak Srbije u polju ekonomskih reformi, postavljamo pitanje koliko smo napredovali od 2000. godine, i koliko nam je još reformi, i kakvih, potrebno da bismo ispunili uslove koje nam Komisija postavlja.

Mnoge sadašnje članice Evropske unije (EU) nisu imale tokom svog pristupanja ovako formalnu proceduru – prvi i treći talas proširenja (1973. i 1995.) je u okrilje evropske zajednice uveo visoko razvijene zemlje, koje su već imale podobnu institucionalnu strukturu, kao i sazrelu demokratiju. U pitanju su Velika Britanija, Irska, Danska, Švedska, Finska i Austrija. Sa drugim talasom proširenja (1981. i 1986.) u tadašnju EZ su primljene Španija, Portugalija i Grčka, zemlje ispod prosečne ekonomske razvijenosti i u to vreme tek oslobođene lokalnih diktatura. Sa padom Berlinskog zida se počelo razmatrati proširenje na istok, prema bivšim sovjetskim satelitima. Zbog velikog obima, kao i ekstremne nerazvijenosti ovih zemalja u odnosu na zapad, ali i zbog geopolitičke potrebe za stabilnošću mladih demokratija, evropska devetorka je u Kopenhagenu 1993. godine postavila po prvi put konkretne uslove koji moraju biti ispunjeni. Posle manje ili više ispunjenih kriterijuma, kao i deceniju duge tranzicije, u Uniju je iz dva navrata (2004. i 2007.) primljeno 12 zemalja, od toga 10 postsocijalističkih. Zemlje bivše Jugoslavije, osim Slovenije, se iz poznatih razloga, ne nalaze u ovoj grupi; one svoju tranziciju i kretanje ka EU počinju tek 2000. godine. Zemljama regiona, tzv. „Zapadnog Balkana“, tj. svim zemljama bivše Jugoslavije bez Slovenije, ali sa Albanijom, je na solunskom samitu EU 2003. određen status „potencijalnih kandidata“. Time se politički ove zemlje postavljaju u različitu ravan od bivših sovjetskih republika, jer im se daje, diplomatskim jezikom rečeno, nada u evropsku budućnost. Srbija zvanično počinje sa tranzicijom tek posle pada Miloševićevog režima 2000. godine. Tokom prvih devet godina tranzicije, ostvaren je mnogo veći napredak na ekonomskom nego na političkom, institucionalnom i pravnom polju. Iako i dalje izuzetno daleko od ispunjenja kopenhaških kriterijuma, ekonomske reforme su pokazale izvesne rezultate, koje ćemo navesti u nastavku.

Makroekonomske analize i prognoze (2009, Vol. 1, br. 1-2, 7-13) 8

1.1. Opšti prikaz stanja i kretanja privrede od 2000. do danas

Ekonomske reforme u periodu od 2000. do 2008. godine dinamičnije su se odvijale od političkih, pravnih i institucionalnih reformi. U prvoj godini tranzicije ostvarena je stabilizacija cena i kursa dinara, i to u uslovima liberalizacije cena, uz ispravljanje višegodišnjih dispariteta i liberalizaciju spoljnotrgovinske razmene. Ukupni rezultat ekonomske politike i strukturnih reformi u 2001. je bio realni rast BDP od 5,5%. Izvoz robe je povećan za 10,5% a uvoz robe za 28% uz spoljnotrgovinski deficit od 2,5 mlrd. USD. Inflacija je smanjena sa 111,9% u 2000.. na 40,7% u 2001. godini. U drugoj godini tranzicije održana je makroekonomska stabilnost i privredni rast. Inflacija je svedena na 14,8%. Realni rast BDP od 4% je bio rezultat rasta prometa u trgovini od oko 24% i fizičkog obima industrijske proizvodnje od 1,7%. Izvoz robe je povećan za 20,6%, a uvoz robe za 31,8%, uz deficit u spoljnoj trgovini od 3,5 mlrd. USD. Makroekonomska kretanja u 2003. su obeležili skromni ekonomski rezultati. Pokrivenost uvoza izvozom u 2003. godini bila je ispod 40%. U 2004. godini ostvarene su pozitivne tendencije rasta društvenog bruto proizvoda od 8%, kao i rasta industrijske i poljoprivredne proizvodnje od 8%, odnosno 18%, ali i ubrzanje inflacije (13,7%). Rast iz 2004. nije do sada ponovljen.

Kasnije tranzicione godine su u ekonomskom smislu bile dosta skromnije, a rezultati u senci političkih događaja. Dogodila su se dva izborna ciklusa u dve godine (2007. i 2008.), zatim skoro potpuno skretanje pažnje javnosti sa problema ekonomije na probleme vezane za Kosovo i Crnu Goru. Za to vreme je inflacija dva puta bila dvocifrena (2005. i 2007.). Tokom 2008, rast BDP se usporio na 5,4%, najverovatnije zbog toga što su se u zemlji počele krajem godine osećati prve posledice globalne krize. Tokom prvog kvartala 2009, BDP je opao za 3,5%. U 2008. godini, obim industrijske proizvodnje je bio 1% viši nego prethodne godine. Ipak, opadajući trend koji je počeo u drugom kvartalu godine, naglo se ubrzao pred kraj godine, da bi se u 2009. dodatno intenzivirao. U prvoj polovini 2009. godine, industrijska proizvodnja je opala za 17,4% posto u odnosu na isti period prethodne godine. Slično se događa i sa izvozom. Tokom 2008. godine, procentualni rast izvoza je opao na 15,5% u odnosu na 26,1% godinu dana ranije, da bi 2009. ovaj rast bio negativan, čak 23,8% procentnih poena. Kao posledicu svega ovoga, imali smo rebalans budžeta, pošto se već u martu pokazalo da je čak i očekivani rast BDP od 3,5% previše optimistički.

Tabela 1.1. - Osnovni pokazatelji ekonomskog razvoja u Srbiji 2001 – prvi kvartal 2009.

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 BDP, mlrd. EUR 12,8 16,0 17,4 19,1 20,4 23,5 29,5 34,3 14,6BDP, per capita, u EUR 1709 2138 2328 2556 2736 3174 4002 4651 BDP, realni rast, u % 5,6 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,42 -3,5Cene na malo, kraj perioda, % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6Izvoz, rast u % 10 20 32 27 27 43 37,3 24,3 -32,8Uvoz, rast u % 27 31 33 43 -2 25,9 39,3 24 -39Deficit robne razmene, mlrd. EUR

-2,8 -3,8 -4,1 -5,8 -4,8 -5,4 -7,1 -8,2

Deficit tekućeg računa (bez donacija), % BDP

-7,6 -11,5 -9,6 -14,1 -10,1 -13,1 -16,2 -17,4

SDI, neto, mil. EUR 184 502 1.206 777 1.245 3.492 1.821 1.812 650Spoljni dug, mlrd. EUR 12,6 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8 21,8 21,8Izvor: RZS, Statistički godišnjak 2009.

Deo I. Odnos Srbije i EU, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, 7-13) 9

U vezi sa usporavanjem procentualnog rasta izvoza je i trend proširivanja deficita tekućeg računa, koji je u 2008. godini iznosio 17,6% BDP. Ovo je uslovljeno daljim rastom domaće potrošnje, ali i padom izvoza nekih od najvažnijih izvoznih proizvoda – podsetimo se gašenja visokih peći u smederevskoj železari. Strana direktna ulaganja, koja bi mogla eventualno biti motor oživljavanja privrede su u 2008. ostala praktično nepromenjena u odnosu na 2007. godinu. Međutim, kao rezultat sa jedne strane globalne krize, ali i nepromenjene atraktivnosti zemlje, SDI u 2009. godini do polovine godine nisu dostigle prošlogodišnje nivoe. Što se tiče spoljnog duga, i on je značajno porastao na 21,8 milijardi evra, ili 70% BDP u odnosu na prošlogodišnjih 17,8 milijardi ili 58% BDP, što je podatak koji može zabrinuti budući da se Srbija time približava statusu visoko zadužene zemlje.

1.2. Zaposlenost

Indikativan podatak o stanju reformi tiče se zaposlenosti. Od početka tranzicionog procesa, ukoliko se izuzme kratka epizoda iz 2004 – 2005, zaposlenost ima trend stalnog opadanja.

Grafikon 1.1. - Kretanje zaposlenosti u Srbiji, period 2000 – 2008.

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Zaposleni Lica koja traže zaposlenje Nezaposleni

Izvor: RZS, Statistički godišnjak 2009.

Grafikon 1.2 - Lančani indeksi nominalnih i realnih prosečnih neto zarada u Srbiji

125

52

25 23 24 24 2818

91630

14 10 6 1119

4 -0,6

-200

20406080

100120140

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009*

Lančani indeksi nominalnih prosečnih neto zaradaLančani indeksi realnih prosečnih neto zarada

Izvor: RZS, Statistički godišnjak 2009.


Ukoliko posmatramo 2007. i 2008. godinu, čini se da su uslovi na tržištu rada poboljšani. Prema podacima RZS zaposlenost se stabilizovala, dok je nezaposlenost smanjena sa 18,7% na 14,8% u 2008. Međutim, ove podatke treba uzeti sa rezervom, jer su se u međuvremenu počele osećati posledice svetske ekonomske krize. Zbog toga je, uporedo sa padom BDP, porasla i nezaposlenost u 2009.

Pored pomenute stabilizacije zaposlenosti u 2007. i 2008. došlo je i do stabilizacije u rastu i nominalnih i realnih neto zarada. Nominalne zarade u 2008. su porasle za 18%, ali je rast realnih zarada bio svega 4% u poređenju sa 19% iz 2007. U prvih šest meseci 2009, nominalne zarade su porasle oko 9%, ali uz inflaciju, realni rast iznosio svega 0,6%. Ova događanja su realna posledica globalne krize. Ono što dodatno zabrinjava, to je da pad realnih zarada, uz opadanje zaposlenosti, izaziva pesimistička očekivanja, i konsekventno, smanjenu potrošnju. Sa druge strane, Srbija je bila izložena u periodu koji je prethodio drugačijem riziku. U periodu od 2001. do 2007. rast realnih zarada je samo jednom pao ispod 10% (2005.), dok je za sve to vreme rast BDP bio u proseku oko 5%. Ovakav rast zarada i potrošnje je dao doprinos inače visokom spoljnotrgovinskom deficitu, što se prelilo u visoku inflaciju (17,7% u 2005.!).

1.3. Realni i finansijski sektor

Još jedan važan indikator stanja reformi u Srbiji je kretanje pokazatelja sektora poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, industrije, saobraćaja, turizma, poslova sa nekretninama, finansijskog posredovanja i ostalih usluga. U nastavku ćemo ukratko izneti sadašnje stanje, zaključno sa podacima iz prvog kvartala 2009. godine.

Grafikon 1.3. - Rast po sektorima u Srbiji, period 2004 – prvi kvartal 2009.

-20

-10

0

10

20

30

40

2004 2005 2006 2007 2008 2009*

Poljoprivreda, ukupno Industrija, ukupno GrađevinarstvoTrgovina Saobraćaj Hoteli, restoraniFinansijsko posredovanje Nekretnine Ostale uslugeUKUPNO

Izvor: RZS, statistika nacionalnih računa, broj 171; RZS, Statistički godišnjak 2009.

Na grafikonu je prikazano kretanje svakog pojedinačnog sektora, kao i privrede u celini. Vidimo da je u periodu od 2004. do 2008. ekonomski rast pozitivan, čak i visok, uzevši u obzir da u datom periodu on nijednom ne pada ispod 5%, dok je na početku perioda skoro


dvocifren. Kada se pažljivije sagleda razvoj pojedinačnih sektora, slika više nije optimistična. U idealnom slučaju, rast bi bio podjednako raspoređen između sektora; u našem slučaju, rast je veoma neravnomeran. Ukoliko na trenutak apstrahujemo problem pada iz 2009. godine, koji je u velikoj meri uslovljen globalnom krizom, uočavamo sledeće trendove. Pored poljoprivrede, koja je usled niskog tehnološkog nivoa sklona velikim varijacijama u obimu proizvodnje, ni industrijska proizvodnja nije uspešna. Ni posle jedne cele tranzicione decenije, industrijska proizvodnja se nije vratila na nivo iz 1998. godine. Rast od svega 4% je premašen samo dva puta u posmatranom periodu – 2004. i 2006; osim ovoga, rast je bio veoma spor, sve do 2009. kada je katastrofalno opao. Građevinarstvo je sektor koji je doprinosio rastu, ali nije bio u prvom planu kreatora ekonomske politike. Ovaj sektor je takođe značajno opao u 2009. godini. Međutim, sektori koji su tokom ovog perioda imali ubedljivo najbrži rast su sektori trgovine, saobraćaja i telekomunikacija i finansijskog posredovanja. Od toga, finansijsko posredovanje i saobraćaj i telekomunikacije su jedini sektori koji su i u prvom kvartalu 2009. ostvarili visoke stope rasta. Trgovinski sektor je svojim dosadašnjim rastom, podsticao uvoz, time i rast trgovinskog deficita. Verovatno je da rast industrijske proizvodnje ne bi odmah doveo do smanjenja trgovinskog deficita, usled visoke uvozne zavisnosti privrede. Međutim, da je privredni rast podstican industrijskim rastom, i to pre svega rastom prerađivačke industrije, kao što je to bio slučaj u drugim tranzicionim državama, vremenom bi ovaj sektor uticao na smanjenje trgovinskog deficita. Uz to, čak i brzi rast finansijskog i trgovinskog sektora ne može da apsorbuje toliko veliki broj nezaposlenih, ali zato može da utiče na proširenje deficita tekućeg računa.

1.4. Izveštaj Evropske Komisije o napretku Srbije u 2009.

Analogija sa sertifikacijom se nastavlja i u pogledu prirode pridruživanja Uniji. Pridruživanje nije cilj sam po sebi, već je proces, koji tokom izvršavanja donosi rezultate koji bi trebalo da budu blagotvorni po ekonomiju zemlje kandidata. Ekonomski uslovi su postavljeni na taj način da odgovaraju prirodi reformi postsocijalističkih zemalja. Zato se napredak u reformama u isto vreme odražava i na napredak u evropskim integracijama. Ekonomski kriterijum je zapravo veoma širok. Prema zaključcima sa samita u Kopenhagenu, članstvo u Uniji zahteva postojanje funkcionalne tržišne privrede, kao i sposobnosti da se privreda održava u borbi sa konkurencijom iz zemalja Unije. U izveštaju Evropske Komisije o napretku Srbije u 2009. godini, ova dva segmenta se posmatraju odvojeno. Navešćemo ukratko neke od zaključaka Evropske Komisije kada je reč o napretku naše zemlje.

Kao prvo, EK ukazuje na „strukturne slabosti srpskih javnih finansija, i tu pre svega na nereformisan sistem socijalne zaštite“. U ovom okviru, EK navodi da je Vlada zadržala konsenzus o važnosti unapređenja tržišne privrede, ali da joj nedostaje strategija reformi na srednji rok. Što se tiče makroekonomske stabilnosti, prema EK, Srbija prolazi kroz proces spoljnog prilagođavanja, što se ogleda u brzorastućem deficitu tekućeg računa. Sa druge strane, rezerve deviza su osigurane iz zajmova, a kao rezultat obe činjenice nivo spoljnog duga je znatno porastao. Druge makroekonomske varijable koje zabrinjavaju EK su visoka nezaposlenost i inflacija koja je visoka uprkos recesiji (zbog inflatornih očekivanja i velikog rasta administriranih cena). Evropska Komisija ukazuje pored ovoga i na pad vrednosti dinara u odnosu na evro od 23% krajem 2008 godine, i to uprkos intervencijama NBS na međubankarskom tržištu, koje su samo u januaru i februaru 2009. iznosile 480 miliona evra.

Što se tiče fiskalne politike, EK dovodi u vezu rast javne potrošnje sa izbornim ciklusima 2007. i 2008. godine, posle kojih su vlasti bile primorane da povećavanjem potrošnje


ispunjavaju data obećanja. Recimo, u 2008. godini, samo penzije su porasle nominalno 35%, dok su zarade u istom periodu porasle nominalno 18%. Što se tiče prihoda, oni su opali, iz razloga usporavanja i pada ekonomske aktivnosti, kao i jednostrane primene SSP-a. Zato je, kao što smo rekli, budžet koji je usvojen krajem decembra 2008, već u aprilu 2009. morao da bude vraćen na rebalans. Na osnovu ovog, promenjenog budžeta, kojim je planiran deficit od 3% vođeni su pregovori o zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). No, i pored toga, deficit je do juna porastao na 4,5%. Zbog, sa jedne strane, ekspanzivne fiskalne politike, i sa druge strane velikog deficita tekućeg računa, Srbija je, prema mišljenju EK, posebno izložena negativnim uticajima ekonomske krize. Zapravo, Srbija je zbog komplementarnosti uticaja ova dva faktora, izložena dvema krizama – globalnoj i domaćoj. Zbog pritiska javnosti kao i MMF, srpske vlasti nastoje da utiču na one varijable na koje mogu – na javnu potrošnju – kroz racionalizaciju troškova u ovoj oblasti. Prema mišljenju EK, racionalizacija troškova kroz, recimo, otpuštanje viška zaposlenih u administraciji, nije ni dovoljno ni jedino moguće rešenje. Dugoročnije rešenje bi bile strukturne reforme državnih i javnih preduzeća, što bi stvorilo velike uštede u budžetu i omogućilo jačanje i dinamizam privatnog sektora. Sa druge strane, EK kao deo rešenja posmatra reviziju socijalne politike, u prvom redu zdravstva, penzionog sistema i prosvete.

Što se tiče uloge privatnog sektora, što EK smatra bitnim u kontekstu stvaranja tržišne privrede, udeo privatnog sektora je još uvek nizak – 55% do 60% ukupnog proizvoda, kao i 60% od ukupnog broja zaposlenih. Za povećanje ovog udela je važno poboljšanje poslovne atmosfere, koja bi mogla dovesti do jačanja privatnog sektora, i sa druge strane, do privatizacija onih preduzeća koja do sada nisu privatizovana. Zbog globalne krize i pada cena mnogih proizvoda, postoji izvestan broj preduzeća koja se ne mogu lako privatizovati. Do sada su privatizovana skoro sva društvena preduzeća, ali taj proces nije okončan kada je reč o državnim preduzećima. Investicije su u krizi teško pogođene, tako da ni strani ni domaći investitori nisu privučeni da ulažu u Srbiju u ovoj godini. Osim saradnje Fiat-a i Zastave, i privatizacije NIS-a, nije bilo značajnijih aktivnosti na ovom polju.

Kada je reč o ekonomskom delu evropskih integracija, najvažniji događaj je jednostrani početak primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP); međutim, efekte primene ovog sporazuma na uvoz i izvoz je još uvek teško pratiti zbog opšteg pada spoljnotrgovinske razmene. Tokom 2008. godine, izvoz i uvoz su porasli 11,8% odnosno 11% respektivno. Zbog efekata globalne krize, u 2009. razmena je opala, izvoz za 25,3% i uvoz za 26,8%. Sa druge strane, EK ukazuje na blagi rast konkurentnosti naše privrede; realne zarade su porasle oko 4%, dok je produktivnost porasla 6%, što znači da su realni jedinični troškovi rada opali za blizu 2%. Uz smanjenje troškova rada, i dinar je snažno depresirao, tako da su naši izvozni proizvodi dobili na cenovnoj konkurentnosti. Ipak, ova činjenica nije rezultat sistemskog pristupa izvoznoj politici, već je pre rezultat globalnih kretanja.

Što se tiče konkretnih zahteva EU u smislu podobnosti sa njenim standardima, navedene su sledeće primedbe. Na polju unutrašnjeg tržišta, EK se osvrće na standardizaciju, sertifikaciona tela, akreditaciju, metrologiju, nadzor tržišta i zaštitu potrošača. Kao ukupnu ocenu ovog polja, EK zaključuje da je Srbija donekle napredovala u ostvarivanju zahteva postavljenih u SSP. Zakonska regulativa iz oblasti metrologije i akreditacije još nije usvojena. Komisija zamera na nedostatku pažnje usmerene na zaštitu potrošača, budući da je to jedan od osnovnih ekonomskih uslova za priključenje Uniji. U okviru zahteva vezanih za slobodno kretanje kapitala, dobra vest je da su strani rezidenti slobodni da direktno investiraju, ali loša vest je da je ta sloboda ograničena administrativnim preprekama u vidu brojnih licenci. Generalno, i na ovom polju, Srbija mora da nastavi sa liberalizacijom. U domenu carina, Srbija je prema


mišljenju EK ostvarila veliki napredak, ali mora da nastavi da u ovom okviru jača tehničke i administrativne kapacitete. Oporezivanje je takođe napredovalo, ali u tom segmentu najveći problem (neformalna privreda), nije rešen. Što se tiče zaštite konkurencije, u julu 2009. je usvojen novi zakon, ali on se još uvek ne sprovodi u potpunosti. Administrativni kapaciteti su slabi, i to su glavne zamerke u ovoj oblasti. Slične zamerke se daju i na račun javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine. Ohrabruje to što Komisija pohvaljuje napredak Srbije u okviru strategije razvoja malih i srednjih preduzeća. Ipak, i u ovom domenu nam se zamera što nemamo razvijenu dugoročnu strategiju, konkretno, još uvek nismo koncipirali savremenu industrijsku politiku. Kao opšta ocena ukupne ekonomske politike je ta da je Srbija u svim poljima ostvarila izvestan napredak, ali da joj nedostaje mnogo, pre svega na polju administrativnih kapaciteta i institucija.

DEO II

MAKROEKONOMSKA KRETANJA Privredni rast Srbije

Privredni rast Srbije razmotrićemo od 2001. godine, kada je u nas, nakon demokratskih promena potkraj 2000. godine, otpočeo suštinski proces tranzicije, uz veliko zakašnjenje u odnosu na većinu drugih zemalja centralne i istočne Evrope. Posebnu pažnju posvetićemo 2008. godini, u kojoj je privredni rast u svetu, zbog globalne finansijske krize, značajno usporen.

Privredni rast Srbije analiziraćemo najpre na osnovu bruto dodate vrednosti i bruto domaćeg proizvoda, a potom – kada Srbiju budemo upoređivali sa drugim zemljama – samo na osnovu bruto domaćeg proizvoda.

2.1. Bruto dodata vrednost

U početnim godinama tranzicije u nas, 2001–2003, bruto dodata vrednost (BDV), izražena u dinarima po stalnim cenama 2002. godine1, rasla je po skromnoj stopi od 0,5% prosečno godišnje – jer je BDV realnog sektora, usled opsežnog restrukturisanja tog sektora, opadala po prosečnoj godišnjoj stopi od 3,5%. U okviru realnog sektora, prosečan godišnji pad BDV iznosio je 4,5% u prerađivačkoj industriji i, otuda, 3,2% u industriji kao celini – te 5,1% u poljoprivredi.

U razdoblju od 2001. do 2008. godine BDV je pak rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 4,7% u privredi kao celini – a po prosečnoj godišnjoj stopi od čak 7,0% u uslugama i od samo 1,4% u proizvodnji. Usled daleko bržeg rasta BDV u uslužnim nego u proizvodnim delatnostima, učešće potonjih delatnosti u BDV je smanjeno sa 44,6% u 2001. godini na 35,7% u 2008. godini. Brži rast usluga nego proizvodnje karakteriše i razvijene zemlje, ali je – što je bitno za izvoz – sektor razmenljivih dobara u tim zemljama razvijeniji nego u Srbiji.

U Srbiji je najmanji prosečan godišnji porast BDV u periodu 2001–2008. godine zabeležen u poljoprivredi: 0,3%. Tako je poljoprivreda smanjila učešće u ukupnoj BDV sa 15,8% u 2001. godini na 11,7% u 2008. godini. U posmatranom periodu je opalo i učešće industrije – posebno učešće njenog najzastupljenijeg sektora: prerađivačke industrije – kao i učešće građevinarstva u BDV privrede. Zbirno učešće industrije i građevinarstva u BDV privrede iznosio je 28,8% u 2001. godini, a 24,0% u 2008. godini. Od uslužnih delatnosti, porast učešća u ukupnoj BDV registrovan je najpre u saobraćaju, potom u trgovini i najzad u finansijskom posredovanju.

1 U Srbiji se u obračunu realnih agregata Sistema nacionalnih računa ne primenjuje metod lančanih pondera,

kojim se bazna godina stalno pomera unapred i kojim se, tako, ažuriraju odnosi cena u baznoj godini. Od zemalja Evropske unije, taj metod ne koriste samo Letonija, Mađarska i Slovačka.

Deo II. Makroekonomska kretanja, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, 14-20) 15

Tabela 2.1. - Bruto dodata vrednost u Srbiji 2001–2008: Prosečna godišnja stopa rasta i struktura (%)*

Prosečna godišnja stopa

rasta Struktura 2001–2003 2001–2008 2001 2008 Ukupno 0,5 4,7 100,0 100,0Proizvodnja -3,5 1,4 44,6 35,7Poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo -5,1 0,3 15,8 11,7Industrija -3,2 1,6 25,0 20,3 – Vađenje ruda i kamena 2,5 2,7 1,7 1,5 – Prerađivačka industrija -4,5 1,5 19,6 15,8 – Proizvodnja električne energije, gasa i vode 0,7 1,8 3,7 3,0Građevinarstvo 1,3 4,4 3,8 3,7Usluge 3,6 7,0 55,4 64,3Trgovina (na veliko i malo) i opravke 13,3 14,5 7,2 13,6Hoteli i restorani -0,6 -0,7 1,1 0,8Saobraćaj, skladištenje i veze 5,9 15,8 8,1 16,3Finansijsko posredovanje -2,9 7,6 3,9 4,8Poslovi s nekretninama i iznajmljivanje 2,2 3,0 15,9 14,2Ostale usluge 1,6 0,8 19,2 14,7* Na osnovu dinarskih iznosa u stalnim cenama 2002. godine. – Rezultati su preliminarni za 2008. godinu. Izvor: Republički zavod za statistiku, http://www.stat.gov.rs/

Tabela 2.2. - Bruto dodata vrednost u Srbiji 2008–2009: Međugodišnja kvartalna stopa rasta (%)*

2008 2009 I II III IV I II III

Ukupno 8,8 6,9 5,4 3,7 -3,3 -2,9 -1,5Proizvodnja 7,1 5,0 4,2 0,6 -11,1 -10,9 -6,7Poljoprivreda, lov, šumarstvo i ribarstvo 8,4 7,4 9,0 9,0 1,4 3,0 2,4Industrija 6,1 3,2 1,5 -3,8 -16,4 -16,9 -10,7 – Vađenje ruda i kamena 9,6 0,5 4,9 2,8 -7,3 -9,0 -0,1 – Prerađivačka industrija 4,7 4,6 1,0 -4,4 -21,0 -20,0 -14,1 – Proizvodnja električne energije, gasa i vode 11,0 -3,6 2,7 -3,9 -1,0 -1,3 2,9Građevinarstvo 9,2 8,1 2,5 -1,1 -14,0 -16,6 -18,5Usluge 9,8 7,9 6,0 5,5 0,9 1,4 1,5Trgovina (na veliko i malo) i opravke 13,0 5,0 6,1 4,3 -6,3 -8,5 -8,6Hoteli i restorani 1,6 3,9 -1,9 0,7 -9,2 -13,5 -3,0Saobraćaj, skladištenje i veze 17,0 16,8 8,6 9,0 4,0 7,4 8,5Finansijsko posredovanje 17,9 14,0 12,4 10,7 6,1 5,9 4,2Poslovi s nekretninama i iznajmljivanje 6,8 5,8 5,4 4,6 1,3 2,6 2,3Ostale usluge 2,1 2,3 2,4 2,3 2,4 2,1 1,4* Na osnovu dinarskih iznosa u stalnim cenama 2002. godine. – Rezultati su preliminarni za 2008. godinu, a procenjeni za 2009. godinu. Izvor: Republički zavod za statistiku, http://www.stat.gov.rs/

Makroekonomske analize i progmoze (2009, Vol. 1, br. 1-2, 14-20) 16

Efekti globalne finansijske krize u vidu usporenja privrednog rasta ispoljili su se u Srbiji u četvrtom kvartalu 2008. godine. BDV privrede je u tom kvartalu porasla, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, za 3,7% – a to je njen najmanji međugodišnji kvartalni porast od 2004. godine (početne godine tranzicije, 2001–2003, izostavljene su kao atipične). Istovremeno je BDV smanjena za 4,4% u prerađivačkoj industriji i za 3,9% u proizvodnji električne energije, gasa i vode – te, posledično, za 3,8% u industriji kao celini. Ovakav pad BDV industrije, uz pad BDV građevinarstva od 1,1%, predstavlja osnovni uzrok usporenja privrednog rasta Srbije u poslednjem tromesečju 2008. godine.

U 2009. godini privreda Srbije je ušla u recesiju: BDV je na međugodišnjem nivou opala za 3,3% u prvom tromesečju, za 2,9% u drugom tromesečju i za 1,5% u trećem tromesečju2. Pad BDV se proširio i na ekstraktivnu industriju, trgovinu te turizam i ugostiteljstvo – a produbio se u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

2.2. Bruto domaći proizvod

Bruto domaći proizvod (BDP) je bruto dodata vrednost (BDV) umanjena za vrednost usluga finansijskog posredovanja indirektno merenih (FISIM3) i uvećana za neto indirektne poreze. FISIM su, pojednostavljeno, usluge koje finansijski posrednici, na primer banke, zaračunavaju klijentima implicitno: tako što štedišama isplaćuju kamate po stopama koje su niže od stopa po kojima naplaćuju kamate od onih koje kreditiraju. Vrednost FISIM se oduzima od BDV zato što se tretira kao vrednost izdataka za međufaznu potrošnju, a BDP ne uključuje vrednost međufazne potrošnje. Neto indirektni porezi su indirektni porezi po odbitku subvencija. Indirektni porezi, poput poreza na dodatu vrednost, dodaju se na prodajne cene proizvođača i davalaca usluga; nasuprot tome, svrha subvencija sastoji se u tome da tržišne cene nekih proizvoda i usluga budu niže od cena koje ekonomski razlozi nalažu. BDV se uvećava za indirektne poreze a umanjuje za subvencije zato što tržišne cene, u kojima se BDP iskazuje, sadrže indirektne poreze a ne sadrže subvencije.

Rast BDP, izveden iz dinarskih iznosa po stalnim cenama 2002. godine, nije bio primarno zasnovan na rastu neto indirektnih poreza tek od 2004. godine, od kada se rast BDV umanjene za FISIM ubrzava u poređenju sa početnim godinama tranzicije4. Najbolji rezultat u tom pogledu ostvaren je u 2006. godini: u toj godini je BDP porastao iako su neto indirektni porezi opali. Neto indirektni porezi su najveće učešće u BDP imali 2005. godine, kada je uveden porez na dodatu vrednost (koji je zamenio dotadašnji porez na promet).

2 Smatra se, zapravo, da je privreda u recesiji ako je bruto domaći proizvod realno opao na međugodišnjem

nivou u dva uzastopna kvartala. BDV se, međutim, može uzeti kao valjana aproksimacija bruto domaćeg proizvoda jer je ona njegova najznačajnija komponenta.

3 FISIM je uobičajena skraćenica za usluge finansijskog posredovanja indirektno merene, a sastavljena je od početnih slova engleskih reči: Financial Intermediation Services Indirectly Measured.

4 U diskretnom slučaju, stopa rasta r promenljive Z sastavljene od promenljivih X i Y računa se po formuli: rt(Z) = rt(X+Y) = rt(X) X0 /Z0 + rt(Y) Y0 /Z0

gde supskript t označava tekući, a supskript 0 referentni period.


Tabela 2.3. - Godišnji bruto domaći proizvod Srbije 2002–2008: Struktura, rast i doprinos rastu*

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Struktura (%) BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0BDV–FISIM 84,8 83,8 83,6 82,9 83,8 83,4 83,7Neto indirektni porezi 15,2 16,2 16,4 17,1 16,2 16,6 16,3

Rast u odnosu na prethodnu godinu (%) BDP 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5BDV–FISIM 0,5 1,2 8,1 4,7 6,3 6,4 5,9Neto indirektni porezi 27,9 9,5 9,3 10,2 -0,2 9,5 3,8

Doprinos rastu BDP (procentni poeni) BDP 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5BDV–FISIM 0,4 1,0 6,8 3,9 5,2 5,4 4,9Neto indirektni porezi 3,4 1,4 1,5 1,7 -0,0 1,5 0,6

Doprinos rastu BDP (%) BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0BDV–FISIM 11,5 41,0 81,8 70,2 100,6 77,7 88,6Neto indirektni porezi 88,5 59,0 18,2 29,8 -0,6 22,3 11,4

* Na osnovu dinarskih iznosa u stalnim cenama 2002. godine. – Rezultati su preliminarni za 2008. godinu. Izvor: Republički zavod za statistiku, http://www.stat.gov.rs/

Tabela 2.4. - Kvartalni bruto domaći proizvod Srbije 2008–2009: Struktura, rast i doprinos rastu*

2008 2009 I II III IV I II III

Struktura (%) BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0BDV–FISIM 84,2 83,3 83,7 83,5 84,8 84,2 84,2Neto indirektni porezi 15,8 16,7 16,3 16,5 15,2 15,8 15,8

Rast u odnosu na isti kvartal prethodne godine (%) BDP 8,8 6,4 4,6 3,0 -4,2 -4,2 -2,3BDV–FISIM 8,7 6,7 5,2 3,5 -3,6 -3,2 -1,7Neto indirektni porezi 9,6 4,6 2,0 0,4 -7,8 -9,2 -5,3

Doprinos rastu BDP (procentni poeni) BDP 8,8 6,4 4,6 3,0 -4,2 -4,2 -2,3BDV–FISIM 7,3 5,6 4,3 2,9 -3,0 -2,7 -1,4Neto indirektni porezi 1,5 0,8 0,3 0,1 -1,2 -1,5 -0,9

Doprinos rastu BDP (%) BDP 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0BDV–FISIM 82,9 87,7 92,7 97,8 71,0 63,5 62,3Neto indirektni porezi 17,1 12,3 7,3 2,2 29,0 36,5 37,7* Na osnovu dinarskih iznosa u stalnim cenama 2002. godine. – Rezultati su preliminarni za 2008. godinu, a procenjeni za 2009. godinu. Izvor: Republički zavod za statistiku, http://www.stat.gov.rs/


Međugodišnja stopa rasta BDP značajno je smanjena u četvrtom tromesečju 2008. godine, a u prva tri tromesečja 2009. godine imala je negativne vrednosti. Ta stopa je iznela 3,0% u četvrtom kvartalu 2008. godine, a -4,2% i u prvom i u drugom kvartalu te -2,3% u trećem kvartalu 2009. godine. Obrt u rastu BDP u posmatranim tromesečjima dugovao se u većoj meri usporenju rasta odnosno smanjenju BDV bez FISIM nego usporenju rasta odnosno smanjenju neto indirektnih poreza.

2.3. Privredni rast Srbije i odabranih zemalja Evrope

U Evropi je, usled globalne finansijske krize, privredni rast, meren rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) iskazanog u nacionalnim valutama po stalnim cenama, značajno usporen u 2008. godini.

Godišnja stopa rasta u Evropskoj uniji (EU) iznosila je 3,1% u 2007, a 1,0% u 2008. godini. U potonjoj godini je zabeležen čak i pad realnog BDP u pojedinim zemljama EU – i to kako u onima koje nisu, tako i u onima koje jesu članice Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU). Od zemalja EU izvan evro zone, negativne stope rasta imale su Švedska (-0,2%), Danska (-1,2%), Estonija (-3,6%) i Letonija (-4,6%). U evro zoni, BDP je realno smanjen za 0,04% u Portugalu, za 1,0% u Italiji i za 3,0% u Irskoj. Od dvadeset i sedam zemalja EU, privredni rast je ubrzan samo u Rumuniji: sa 6,2% u 2007. godini, na 7,1% u 2008. godini.

Privredni rast je 2008. godine usporen i u svim zemljama koje su kandidati za članstvo u EU: u znatno većoj meri u Turskoj, za 3,8 procentnih poena, i Hrvatskoj, za 3,1 procentni poen, nego u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici (BJR) Makedoniji, za 1,0 procentnih poena.

U skupini zemalja koje su potencijalni kandidati za pristupanje EU5, privredni rast je ubrzan samo u Albaniji: sa 6,3% (u 2007. godini) na 6,8% (u 2008. godini). S druge strane, rast je najviše usporen na Islandu, sa 5,6% na 1,3%, a najmanje u Bosni i Hercegovini, sa 6,8% na 5,5%. U pogledu usporenja rasta, Srbija se našla u boljem položaju nego Crna Gora: privredni rast je usporen za 1,4 procentna poena u Srbiji, a za 3,2 procentna poena u Crnoj Gori.

Srbija je od otpočinjanja tranzicije u tržišnu ekonomiju pa do suočavanja sa efektima globalne finansijske krize ostvarivala rast realnog BDP po stopi od 5,4% prosečno godišnje. U tom razdoblju, od 2001. do 2007. godine (zaključno), veću prosečnu godišnju stopu rasta od Srbije imale su sledeće zemlje EU: Irska (5,5%), Bugarska (5,8%), Rumunija (6,2%), Slovačka (6,7%), Estonija (8,2%), Litvanija (8,2%) i Letonija (9,2%). Od zemalja sa statusom EU kandidata i zemalja bez tog statusa, veći prosečan godišnji rast od Srbije postigle su samo Turska (6,8%) i Albanija (5,5%).

5 Za Kosovo, koje podleže Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, nema podataka.


Tabela 2.5. - Stopa privrednog rasta Srbije i odabranih zemalja Evrope 2001–2010 (%)*

Godišnja stopa rasta Prosečna stopa rasta2001 2007do do

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

2007 20101 Srbija** 3,9 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 -2,9 1,5 5,4 1,32 Albanija 4,2 5,8 5,7 5,8 5,5 6,3 6,8 0,7 2,2 5,5 3,23 Bosna i Hercegovina 5,0 3,5 6,3 3,9 6,9 6,8 5,5 -3,0 0,5 5,4 0,94 Crna Gora 1,9 2,5 4,4 4,2 8,6 10,7 7,5 -4,0 -2,0 5,3 0,45 Island 0,1 2,4 7,7 7,5 4,3 5,6 1,3 -8,5 -2,0 4,6 -3,26 Potencijalni EU kandidati (1–5) 7 Hrvatska 5,4 5,0 4,3 4,2 4,7 5,5 2,4 -5,2 0,4 4,8 -0,98 Makedonija, BJR 0,9 2,8 4,1 4,1 4,0 5,9 4,9 -2,5 2,0 3,6 1,49 Turska 6,2 5,3 9,4 8,4 6,9 4,7 0,9 -6,5 3,7 6,8 -0,7

10 EU kandidati (7–9) 11 Austrija 1,6 0,8 2,5 2,5 3,5 3,5 2,0 -3,8 0,3 2,4 -0,512 Belgija 1,5 1,0 2,8 2,2 3,0 2,6 1,0 -3,2 0,0 2,2 -0,713 Finska 1,6 1,8 3,7 2,8 4,9 4,2 1,0 -6,4 0,9 3,2 -1,514 Francuska 1,1 1,1 2,3 1,9 2,4 2,3 0,3 -2,4 0,9 1,8 -0,415 Grčka 3,4 5,6 4,9 2,9 4,5 4,0 2,9 -0,8 -0,1 4,2 0,716 Holandija 0,1 0,3 2,2 2,0 3,4 3,6 2,0 -4,2 0,7 1,9 -0,517 Irska 6,5 4,4 4,6 6,2 5,4 6,0 -3,0 -7,5 -2,5 5,5 -4,418 Italija 0,5 -0,0 1,5 0,7 2,0 1,6 -1,0 -5,1 0,2 1,0 -2,019 Kipar 2,1 1,9 4,2 3,9 4,1 4,4 3,6 -0,5 0,8 3,5 1,320 Luksemburg 4,1 1,5 4,5 5,2 6,4 5,2 0,7 -4,8 -0,2 4,5 -1,521 Malta 2,6 -0,3 0,4 4,1 3,8 3,7 2,1 -2,1 0,5 2,4 0,122 Nemačka 0,0 -0,2 1,2 0,7 3,2 2,5 1,2 -5,3 0,3 1,2 -1,323 Portugal 0,8 -0,8 1,5 0,9 1,4 1,9 -0,0 -3,0 0,4 0,9 -0,924 Slovačka 4,8 4,7 5,2 6,5 8,5 10,4 6,4 -4,7 3,7 6,7 1,725 Slovenija 4,0 2,8 4,3 4,3 5,9 6,8 3,5 -4,7 0,6 4,7 -0,326 Španija 2,7 3,1 3,3 3,6 4,0 3,6 0,9 -3,8 -0,7 3,4 -1,227 EMU (11–26) 0,9 0,8 2,2 1,7 2,9 2,7 0,7 -4,2 0,3 1,9 -1,128 Bugarska 4,5 5,0 6,6 6,2 6,3 6,2 6,0 -6,5 -2,5 5,8 -1,129 Češka 1,9 3,6 4,5 6,3 6,8 6,1 2,7 -4,3 1,3 4,9 -0,230 Danska 0,5 0,4 2,3 2,4 3,3 1,6 -1,2 -2,4 0,9 1,8 -0,931 Estonija 7,9 7,6 7,2 9,4 10,0 7,2 -3,6 -14,0 -2,6 8,2 -6,932 Letonija 6,5 7,2 8,7 10,6 12,2 10,0 -4,6 -18,0 -4,0 9,2 -9,133 Litvanija 6,9 10,2 7,4 7,8 7,8 8,9 3,0 -18,5 -4,0 8,2 -6,934 Mađarska 4,1 4,2 4,8 4,0 3,9 1,2 0,6 -6,7 -0,9 3,7 -2,435 Poljska 1,4 3,9 5,3 3,6 6,2 6,8 4,9 1,0 2,2 4,5 2,736 Rumunija 5,0 5,3 8,5 4,1 7,9 6,2 7,1 -8,5 0,5 6,2 -0,537 Švedska 2,4 1,9 4,1 3,3 4,2 2,6 -0,2 -4,8 1,2 3,1 -1,338 Velika Britanija 2,1 2,8 3,0 2,2 2,9 2,6 0,7 -4,4 0,9 2,6 -0,939 EU (27–38) 1,4 1,5 2,7 2,2 3,4 3,1 1,0 -4,2 0,5 2,4 -0,9* Na osnovu BDP iskazanog u nacionalnim valutama po stalnim cenama. – Procene počinju od 2008. ili 2009. godine; ** Umesto izvornog podatka za 2009. godinu (-4,0), uzet je ažuriran podatak (-2,9). Izvor: International Monetary Fund (October 2009), World Economic Outlook Database, http://www.imf.org/


Prema procenama na koje je Međunarodni monetarni fond oktobra 2009. godine oslonio svoju redovnu polugodišnju publikaciju posvećenu ekonomskim izgledima u svetu6, realan BDP Srbije će opasti za 4,0% u 2009. godini te porasti za 1,5% u 2010. godini. Tokom misije Fonda u Srbiji potkraj oktobra 2009. godine ocenjeno je, međutim, da će BDP Srbije u 2009. godini realno opasti u manjoj meri: za 2,9%. Otuda bi Srbija u periodu 2007–2010. godine mogla da ostvari, u proseku, privredni rast od 1,3%. Ovakav mogući ishod može se smatrati relativno povoljnim budući da se očekuje da će u istom periodu BDP realno opasti prosečno godišnje za 0,9% u EU i za 1,1% u EMU. Od zemalja obuhvaćenih ovom analizom, veću prosečnu godišnju stopu rasta od Srbije imaće – ukoliko se procene pokažu kao realistične – BJR Makedonija (1,4%), Slovačka (1,7%), Poljska (2,7%) i Albanija (3,2%).

6 International Monetary Fund (October 2009), World Economic Outlook: Sustaining the Recovery

DEO III

PRIVREDA

3.1. Osnovne tendencije privrednih kretanja u realnom sektoru privrede Srbije

U periodu januar-jun 2009. godine privredna kretanja u realnom sektoru privrede Srbije bila su pod snažnim uticajem globalne krize. Pod uticajem negativnih efekata svetske finansijske i ekonomske krize, srpska ekonomija je, nakon dugog perioda rasta, ušla u fazu recesije, koja se tokom prvog polugođa 2009. godine prevashodno ogledala u padu bruto društvenog proizvoda (BDP), osetnom smanjenju industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, te opadanju spoljnotrgovinske razmene, prometa u trgovini na malo i redukciji investicionih ulaganja.

Prelazak iz faze ekspanzije u fazu recesije potencirao je mnoge slabosti realnog sektora domaće privrede, a u prvi plan je istakao pitanje budžetskog deficita, koje se našlo u žiži mera tekuće ekonomske politike. Naime, visok pad privredne aktivnosti, ali i otpočinjanje primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Srbije, determinisali su osetno smanjenje dve glavne stavke budžetskih prihoda – PDV-a i carina. U prvom polugođu 2009. godine ukupni prihodi budžeta iznosili su 281.74 miliona dinara, a ukupni rashodi 336.76 miliona dinara. Ovakva kretanja prihoda i rashoda, rezultirala su visokim budžetskim deficitom od oko 55.23 milijarde dinara na kraju prvog polugođa 2009. godine.

Tabela 3.1. - Indikatori osnovnih privrednih kretanja u Srbiji u periodu 2007-jun 2009. godine

- Indeksi (prethodna godina=100) - Indikatori 2007 2008 I-VI 2009 Društveni proizvod - stalne cene 2002. 107.1 105.4 95.9Obim privredne aktivnosti Industrija 103.7 101.1 82.6Poljoprivreda 92.0 109.0 Građevinarstvo 118.9 104.9 84.2Promet robe na malo – stalne cene 123.0 106.5 91.4Saobraćaj – ukupno 106.9 111.1 85.4Spoljnotrgovinska robna razmena Izvoz 137.3 124.3 67.2 Uvoz 139.3 124.0 61.0Zaposleni 98.9 100.0 99.1Cene Cene na malo 106.8 110.9 109.8Troškovi života 107.0 113.5 107.8Prosečne zarade bez poreza i doprinosa Nominalne zarade 127.9 118.0 111.3Realne zarade 119.5 103.9 102.2

Izvor: Podaci RZS


U prvom polugođu 2009. godine u realnom sektoru privrede Srbije ostvarena su nepovoljna privredna kretanja. Obim industrijske proizvodnje (posebno prerađivačke industrije), građevinarstva, promet u trgovini na malo, turistički promet, kao i obim aktivnosti u saobraćaju bili su niži nego u istom periodu prošle godine, što je uticalo na pad bruto društvenog proizvoda, od 4,1%.

Industrijska proizvodnja je u prvoj polovini 2009. godine smanjena za 17.4% u odnosu na isti perioda prošle godine, a brojna preduzeća su se suočavala sa problemom održavanja proizvodne aktivnosti. Redukcija domaće i inostrane tražnje, uz usporenu kreditnu aktivnost banka, glavni su uzroci smanjenja fizičkog obima industrijske proizvodnje.

U prvom polugođu 2009. godine registrovane su izrazito negativne tendencije u oblasti građevinarstva. Vrednost izvršenih radova u periodu januar-jun 2009. godine smanjena je za 15,8%, dok je vrednost ugovorenih radova opala za čak 46,5% u odnosu na isti period prošle godine (posmatrano u tekućim cenama). Drastično smanjenje domaće investicione tražnje i nepovoljni uslovi kreditiranja stambene izgradnje, uz relativno mali obim aktivnosti na izgradnji Koridora X, i otežana isplata već izvršenih radova, uslovili su krajnje nepovoljno stanje u oblasti građevinarstva.

Ekonomski uslovi privređivanja u agraru su u 2009. godini nepovoljniji u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do smanjenja: veličine stočnog fonda, setvenih površina u prolećnoj setvi (zasejane površine pod kukuruzom manje su za 5,3% u odnosu na prošlu godinu), proizvodnje pšenice (ovogodišnji rod procenjuje se na 1.9 miliona tona, što je za 5,3% manji rod od prošlogodišnjeg), proizvodnje maline (procenjuje na oko 81 hiljadu tona ili 3% manje nego prošle godine), spoljnotrgovinske razmene i suficita, tražnje i cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Klimatski uslovi su različito uticali na pojedine sektore biljne proizvodnje, ali su u osnovi predstavljali manji kritičan faktor u poređenju sa ekonomskim ambijentom i politikom otkupnih cena (u prvom redu žitarica i voća). Ipak, i pored svih nedaća, očekuje se da će obim ukupne poljoprivredne proizvodnje u 2009. godini biti veći (za oko 2-3%) nego u prethodnoj godini.

Negativna kretanja ispoljena su i u turizmu. U prvom polugođu ove, u poređenju sa istim periodom prošle godine, ukupan broj dolazaka turista je smanjen za 9%, a broj noćenja za 6%. Pri tome je inostrani turistički promet zabeležio rast (7% kod dolazaka i 4% kod noćenja turista). Za prvih šest meseci u Srbiji je registrovano oko 995 hiljada dolazaka i 3.367 miliona noćenja turista. Najveći broj dolazaka turista registrovan je u administrativnim centrima (oko 302 hiljade), a najveći broj noćenja u planinskim mestima (blizu 1.07 miliona).

Nepovoljna kretanja u oblasti turizma posledica su kretanja u oblasti domaćeg turističkog prometa.

I u oblasti saobraćaja beleže se nepovoljna kretanja. Fizički obim saobraćaja smanjen je, prema raspoloživim podacima za prvo polugođe 2009. godine, za 14,6%. Posebno nepovoljna kretanja beleže se u teretnom saobraćaju, u kome je prevoz robe smanjen čak za 35,2%. Jedino sektor telekomunikacija beleži rast od 27,3% i to isključivo zbog rasta mobilne telefonije.

Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-jun 2009. godine, u odnosu na isti period prošle godine, smanjen je za 8,6% iskazano u stalnim cenama, a za 2,2% u tekućim cenama. Padu prometa, pored usporavanja rasta zarada i slabljenja kupovne moći stanovništva, doprinela je i neizvesnost vezana za visinu i redovnost priliva svih vidova primanja u

Deo III. Privreda, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, 23-45) 23

narednom periodu, zbog čega je, posebno kod trajnih potrošnih dobara, bila izražena tendencija odlaganja kupovina roba veće vrednosti (ilustrativan je primer uvoznih putničkih automobila, čija je prodaja praktično prepolovljena u odnosu na 2008. godinu).

Ukupan tekući šestomesečni rast cena na malo iznosio je 9,1%. Pri tome su cene usluga povećane za 11,1%, a cene roba za 8,4%. Visok rast cena usluga rezultat je povećanja administrativno regulisanih cena u prvim mesecima 2009. godine. Ostvareni rast cena na malo roba i usluga uslovio je povećanje troškova života za 6,9%, u junu 2009. u odnosu na decembar 2008. godine.

3.2. Mere ekonomske politike u Srbiji vezane za ekonomsku krizu

Na ovom mestu nećemo vršiti inventar svih antikriznih mera koje je u sprovođenju ekonomske politike preduzimala Vlada Republike Srbije tokom 2009. godine. Postoji dosta pitanja kojima se nećemo baviti, kao što su pitanja: spoljnjeg duga, deficita u trgovinskim odnosima sa svetom, kursa dinara, detaljne politike kamatnih stopa, „borbe“ protiv siromaštva i nezaposlenosti, itd. Takođe, u analizu nismo uključili ni mere ekonomske politike koje su vezane za podsticaje u agraru i vođenje agrarne politike, pošto bi to zahtevalo znatno širu analizu. Fokus naše nalize su mere ekonomske politike koje su predstavljale pokušaj kopiranja antikriznih mera koje su preduzimale i preduzimaju vlade pojedinih razvijenih zemalja. Dakle, radi se pre svega o merama podsticaja i subvenciranja finalne potrošnje pre svega trajnih potrošnih dobara, a delom i opreme za proizvodnju, odnosno usluge.

Najpre je potrebno da izvršimo sistematizaciju mera ekonomske politike koje su vezane za podsticaje. Analizirane mere ekonomske politike odnose se na 2009. godinu. (Pregled analize videti u Prilogu 1).

Prezentirani podaci pokazuju da se subvencije dominantno odnose na subvenciranje kamatnih stopa za korišćenje kredita kod banaka. Ukupan iznos subvencija iznosi 14,2 milijarde dinara ili oko 154 miliona evra. Stimulacije povoljnim kreditima za likvidnost i stimulisanje investicija obuhvata oko 11 milijardi dinara ili približno 120 miliona evra. Stimulacije za podsticanje potrošnje su približno 3 milijarde dinara ili oko 32,6 miliona evra.

Stimulativne mere Vlade Republike Srbije namenjene za održavanje likvidnosti i podsticanje investicija su pogrešne u jednom od ključnih aspekata, one su usmerene na subvenciranje bankarskog sektora i održavanje enormno visokih kamatnih stopa denominiranih u kamate iskazane u evrima. Naime, subvencijama kamatnih stopa, deo troškova kamata umesto dužnika plaća država iz budžeta, a banke mogu i dalje da održavaju realno previsoku kamatnu stopu. Od subvenciranih kamata svakako da imaju koristi korisnici kredita, stanovništvo i preduzeća jer im smanjuje deo izdataka za kamate. Međutim, kada se ima u vidu nivo zaduženosti i nelikvidnosti naše privrede, onda politika vlade koja subvenciranjem kamata održava visoke kamatne stope na kratak rok, destimuliše investicije na dug rok, jer su kamatne stope realno previsoke. Visoke kamatne stope održavaju se i uz enormno visoku eskontnu stopu Narodne banke Srbije koja je u jednom trenutku 2008. godine iznosila vrlo visokih 17,75%. Pored toga, visoke kamatne stope generiše i Vlada posredstvom održavanja permanentno visokog nivoa zaduživanja na finansijskom tržištu kroz emisiju državnih zapisa Republike Srbije. Ukoliko na primer Vlada emituje 1 milijardu državnih zapisa na 90 dana sa diskontnom stopom od 16%, koliko je na primer i eskontna stopa NBS bila 2004. godine, onda uz primenu sledeće jednačine dobijamo vrednost zarade banke, koja kupuje dužničke državne hartije od vrednosti:


)365.*(1 danabrds

NDc V

+=

Diskontovana cena CD od 1 milijarde dinara nominalne vrednosti vN državnih dužničkih hartija od vrednosti sa diskontnom stopom „ds“ od 16% za period „br. dana“ od 90 dana daje diskontovanu vrednost od približno 962 miliona dinara. Dakle, razlika između 1 milijarde i 962 miliona čini bankarsku zaradu na plasmane bez rizika od 38 miliona dinara za 90 dana ili zaradu ostvarenu na plasmane po stropi od 3,8% na 90 dana.

Stimulativne mere Vlade koje su usmerene na podsticaj potrošnje domaće proizvodnje automobila, kreditiranja kupovine potrošnih dobara široke potrošnje, izuzimajući kupovine traktora i poljoprivrednih priključnih mašina i remont transportnih sredstava, su - ekonomski posmatrano - pogrešne. Naime, te mere su imitacija mera razvijenih zemalja koje podstiču domaću sopstvenu industriju. Podsticaj za kupovinu Zastavinih automobila sa subvenciranim kamatama i direktnim podsticajima od 1.000 evra po automobilu, po principu zamene „staro za novo“ je podsticaj Fijatove proizvodnje, jer se u Zastavi de facto vrši samo sklapanje kompletno proizvedenih automobila u Italiji. Navedeni podsticaji su samo pogrešno trošenje novca poreskih obveznika, pošto na jednoj strani održavaju i dalje visoke kamatne stope i ne rešavaju ključni problem, a to je problem previsoke stope nezaposlenosti i enormno niskih zarada zaposlenih u Srbiji. Porast nivoa realnih zarada, smanjenje kamatnih stopa, povećanje investicija, podsticanje domaće proizvodnje i izvoza na dug rok trebalo bi da predstavljaju stabilnu i perspektivnu ekonomsku politiku za našu zemlju.

3.2.1. Referentna kamatna stopa u Srbiji u periodu 2002-2009.

Ekonomska politika neoliberalne provenijencije koju sprovode uglavnom vlade svih zemalja u tranziciji, a koja se sadrži u liberalizaciji, deregulaciji i privatizaciji ne sledi razvijene zemlje u pogledu kursa i kamatnih stopa. Dakle, politika cene novca i njegove stabilnosti kao i visine referentnih kamatnih stopa pokazuje da nerazvijeni ne mogu u potpunosti oponašati vođenje ekonomske politike razvijenih zemalja. Razlog tome je, pre svega, razlika u ekonomskoj snazi i nivou tehnološkog razvoja. Pored toga domaća valuta se uvek poredi sa do nedavno stabilnim dolarom, evrom ili nekom drugom „čvrstom valutom“. Ograničenje vođenja potpuno imitatorske ekonomske politike po recepturi liberalno tržišnog fundamentalizma ima ograničenje u racionalnom bežanju domaće štednje u rezervne i stabilnije valute, na jednoj strani, a ograničenja se ispolavaju i kroz visoke stope zaduženosti, niskim stopama ekonomskog rasta, visokim stopama nezaposlenosti i deficitima u robnim odnosima sa inostranstvom, što uslovljava večitu pažnju centralne banke u vezi sa održavanjenm nivoa inflacije i kursa nacionalne valute.

Referentna kamatna stopa vodećih centralnih banaka u 2008. godini prikazana je u tabeli 3.2:


Tabela 3.2. - Referentne stopa vodećih svetskih centralnih banaka u 2008.

Japan BoJ 0%SAD - Federal Reserve (FED) 0,25 %Velika Britanija - Bank of England 0,5 %Evropska unija - Evropska CB (ECB) 1%

Izvor: Štibler, Uticaj globalne krize na C.Goru i Zapadni balkan str. 134 Kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS) možemo videti u tabeli broj 3.3.

Tabela 3.3. - Referentna kamatna stopa NBS, 2002-2009.

2002 9,72%2003 10,63%2004 16,44%2005 15,73%2006 14,00%2007 10,00%2008 17,75%2009 oktobar 11,00%

Izvor: NBS Dok je referentna kamatna stopa razvijenih zemalja odražavala politiku jeftinog novca i tendirala nuli, dotle se referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije kretale od minimalnih 10% do maksimalnih 17,75% (u 2008. godini), što možemo videti i na grafikonu 3.1.

Grafikon 3.1. - Referentna kamatna stopa u Srbij, 2002-2009.

Centralna banka u Srbiji je vodila politiku skupog novca sa ciljem da suzbije inflaciju i očuva stabilnost cena. Međutim, postoje mišljenja da je devizni kurs dinara prema evru bio precenjen, što je uticalo na smanjenje relativnog nivoa investicija i na niže stope privrednog


rasta. Visokom referentnom kamatnom stopom šalje se signal bankama kao kreditorima da aktivnu kamatnu stopu uvećanu za premiju na rizik drže na visokom nivou od 16 do čak i preko 20% na godišnjem nivou za dinarske plasmane i u proseku preko 10% za plasmane koji se obračunavaju u evrima. Najveći problem takve politike jeste rast troškova kapitala za privredne subjekte, koji su pod sve težim uslovima dolazili do sve skupljih izvora finansiranja.

Sadašnja finansijska i ekonomska kriza nije mogla ostati izolovana isključivo u sferi finansija. Nikla je u finansijskom sektoru i prelila se u realni sektor, pogađajući kako razvijene zemlje, tako i druge zemlje sveta. Kriza je uticala na usporavanje svetske trgovine, novih investicija, dovela je do rasta nezaposlenosti, opadanja stope domaćeg proizvoda i niza drugih negativnih efekata. Pojavni oblici krize su nastali u finansijskom sektoru, koji je poslednjih decenija XX veka, a potom i u novom milenijumu, nastavio sa širenjem sistema špekulantskih zarada. Suština uzroka krize je u nedovoljnim dohocima većine stanovništva. Niski sadašnji dohoci prouzrokuju da domaćinstva ne mogu da zadovolje potrebe za trajnim potrošnim dobrima, pre svega za stambenim prostorom, automobilima, opremom za domaćinstva. Finansijska kriza je dodatno generisana sa razvojem tržišta strukturiranih finansijskih derivata, koji su se posebno razvili u oblasti sekundarnog finansijskog tržišta, a koji u osnovi imaju potraživanja vezana za stambene kredite koje su odobravale poslovne banke. Mere antikrizne ekonomske politike Vlada razvijenih zemalja, su usmerene na spasavanje finansijskog i realnog sektora ekonomije. Ključne poluge državne intervencije se obavljaju posredstvom upumpavanja dodatne likvidnosti na teret poreskih obveznika i štampanjem dodatnog novca od strane centralnih banaka. Mere ekonomske politike su u razvijenim zemljama usmerene i na podsticanje potrošnje, poreske olakšice, povećanje minimalnih dohodaka i penzija. Manje razvijene i zemlje u tranziciji usled nedovoljne domaće proizvodnje pojedinih dobara, vrše prekomeran uvoz i povećavaju spoljnju zaduženost zemlje. Mere ekonomske politike koje se u Srbiji primenjuju, kao imitacija antikrizne politiku razvijenih zemalja, u našim uslovima često su nedovoljno efikasne i ne daju željene efekte. Literatura Franjo Štibler, Uticaj globalne krize na Crnu Goru i Zapadni Balkan, Centralna banka Crne Gore, Podgorica,

2009. Joseph A. Schumpeter, Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb, 1975. Ljubomir Madžar, Krize tržište i ekonomska politika, Zbornik radova: Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska

kriza, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009. Miroslav Prokopijević, Ekonomska kriza u svetu i njen uticaj na Srbiju, Zbornik radova: Tranzicija u Srbiji i

globalna ekonomska kriza, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009. Maks Ote, Slom Dolazi, Romanov, Banja Luka, 2009. „Službeni Glasnik Republike Srbije“, period februar-oktobar 2009. (www.nbs.rs)

Prilog 1. Pregled mera sa iznosima subvencija, koje je kreirala ekonomska politika Vlade tokom 2009. godine

Mera Iznos u 000 din Kamatna stopa godišnje Izvor

podataka Napomena/period korišćenja kredita

Subvencirane kamatne stope za potrošačke kredite, finansijski lizing i kupovinu trajnih potrošnih dobara, automobila, traktora, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, kućnih aparata, tepiha i podnih obloga. Dopuna uredbe o subvencijama za građevinski materijal

1.000.000 subvencirana 5% Sl. glasnik RS br. 9/09 Sl. glasnik RS br. 34/09

5 godina za poljoprivrednu mehanizaciju i 7 godina za automobile

Subvencionisane kamatne stope za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava u 2009

2.000.000 subvencirana 5% maksimizirana kamata banke kao dodatak 1m +3% godišnje EURIBOR ili maksimalno do 5,5%

Sl. glasnik RS br. 9/09

rok do 1 godine 50% sredstava za kreditiranje izvoza 30% sredstava za ostale poslovne aktivnosti Maksimalna kamata subvencirana i nesubvencirana na godišnjem nivou 10,5% kao zarada banke

Sredstva za sufinansiranje investicija uz garancije Garancijskog fonda, a preko Fonda za razvoj RS

5.000.000 1% kamata na sredstva Fonda najviša ponderisana kamatna stopa za korisnike kredita je EURIBOR 3m +4%, naknada za obradu kredita 0,5% i provizija garancijskog fonda 0,5%


30% kredita sufinansira država, a 70% banka uz garanciju Garancijskog fonda od 75% Rok otplate 3 do 5 godina, grejs period 6 do 12 meseci korisnici kredita u prve dve godine ne mogu smanjivati broj zaposlenih

Subvencionisanje kupovine automobila proizvedenih u RS Izmena uredbe o subvenciranoj kupovini automobila

500.000

500.000

Sl. glasnik RS br. 15/09 Sl .glasnik RS br. 66/09

Subvencija posredstvom umanjenja kupoprodajne cene za 1.000 € u dinarskoj protivuvrednosti

Podsticanje proizvodnje i prodaje traktora 400.000 Sl. gladnik RS br. 28/09

Direktni podsticaj proizvođačima kroz umanjenje kupoprodajne cene po 2.000 € po traktoru

Subvencionisanje kamatne stope za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava u 2009.

4.000.000 subvencirana 5% maksimizirana kamata banke kao dodatak 1m +3% godišnje EURIBOR ili maksimalno do 5,5%

Sl. glasnik RS br. 34/09 izmena uredbe Sl. gl br. 9/29

Subvencionisani iznos kamate od 5% se prenosi banci odmah Kamarta koju obračunava, dodaje banka kreće se zavisno od uslova koje ispunjava korisnik od 3% do 5% godišnje. Najviša kamata za kredite koji se koriste za reprogram 4,9%, ako korisnik ne ispui uslove uz Uredbe kamata se uvećava za 5% kamata koja se obtračunava korisniku od strane banke može biti najviše do visine referentne kamatne stope NBS – 3,5%, ako je korisnik ispunio uslove, a ukoliko nije kamata se uvećava za 5%

Mera Iznos u 000 din Kamatna stopa godišnje Izvor

podataka Napomena/period korišćenja kredita

Subvencije za proizvodnju remont remont i prodaju građevinskih mašina i kamiona proizvedenuh,odnosno remontovanih u Srbiji

120.000 Sl. glasnik RS br. 81/09

Subvencira se umanjenjem za 20% proizvođačke cene, odnosno cene remonta. Država doplaćuje razliku u ceni, proizvođaču, odnosno remoteru

Uredba o načinu subvencionisanja kupovine kamiona proizvedenih u Srbiji

50.000 Sl. glasnik RS br. 81/09

Subvencira se umanjenjem za 10% proizvođačke cene, odnosno, država doplaćuje razliku u ceni proizvođaču

Subvencionisanje kamatnih stopa za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje, podrška građevinskoj industriji u Srbiji

450.000 Kamatna stopa na sredstva koja subvencira država je 0% godišnje bez interkalarne kamate. Na deo kredita koji obezbeđuje poslovna banka obračunava se fiksna kamata od 5,25% godišnje, koju banci subvencira država preko Nacionalne korporacije unapred za godinu dana. Subvencionisano plaćanje kamate traje do 31 oktobra 2012. Nakon toga banka obračunava korisniku kredita kamatu EURIBOR 6m+4,9% 1


Subvencionisanje kamatnih stopa se obavlja preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Korisnik kredita ne može biti stariji od 45 godina, odnosno starosna granica za otplatu kredita je 70 godina. Rok za otplatu je najviše 30 godina, mesečna zarada korisnika ne prelazi 120.000 dinara, zabrana davanja stana u zakup, maksimalni iznos odobrenog kredita korisniku je 100.000 €. Korisnik kredita obezbeđuje učešće od 5%, a država 20% /ukupno učešće je 25%/ preostali iznos od 75% obezbeđuje poslovna banka, a taj iznos osigurava Nacionalna korporacija. Sredstva kredita dobijena od banke korisnik otplaćuje u prvih 25 godina, a sredstva koja su dobijena od države u periodu od 25 do 30 godine.

Ukupno: 14,2 milijarde dinara

Izvor: Odgovaraju'e Uredbe Vlade Republike Srbije, objavljene tokom 2009. godine u „Službenom glasnku Republike Srbije“ koje su navedene u pretposlednjoj koloni u Tabeli.

1 Realni instrumenti obezbeđenja kredita se uzimaju u srazmeri 0,95:1 (kao odnos ukupnog iznosa kredita – glavni dug prema tržišnoj vrednosti nekretnine pod

hipotekom).


3.3. Industrija

Uz već kumulirane dugoročne probleme, industrijski sektor Srbije je, pod uticajem globalne ekonomske krize, dospeo u prvom polugođu 2009. godine u duboku recesiju. Ukupna proizvodnja smanjena je za čak 17,4% u odnosu na isti period prošle godine, a brojna preduzeća se suočavaju sa problemom održavanja kontinuiteta proizvodnje. Pored smanjenje domaće i inostrane tražnje, kao osnovnog kritičnog faktora poslovanja, na negativne trendove u industriji snažan uticaj imali su problemi vezani za održanje likvidnosti i finansiranja osnovnih troškova (proizvodni inputi, energija i zarade zaposlenih). U takvim okolnostima broj zaposlenih, posebno u prerađivačkoj industriji, opada u prvom polugođu 2009. godine.

Najmanju stopu pada imali su energetski sektor (elektroprivreda i vađenje nafte i gasa), vodosnabdevanje i duvanska industrija.

Opadajući trendovi u proizvodnji samo su donekle ublaženi merama Vlade vezanim za subvencionisano kreditiranje kupovine trajnih potrošnih dobara domaće proizvodnje (automobili, nameštaj i tepisi, kućni aparati i sl.). I pored povoljnih uslova kreditiranja, ove mere imaju ograničene efekte na tražnju. Glavni razlozi niskog nivoa tražnje (sa izuzetkom automobila) su: pad kupovne moći stanovništva, znatno «asortimanski» bogatija i cenovno konkurentnija ponuda uvoznih roba, pooštravanje uslova odobravanja kredita od strane banaka i psihološki pritisak, koji otežava donošenje odluke o ulasku u kreditna zaduženja u periodu krize i neizvesnosti.

Posmatrano po robnim sektorima u okviru industrije, tokom prvog polugođa 2009. godine, najveći pad registrovan je u proizvodnji intermedijarnih proizvoda (34,2%), trajnih potrošnih dobra (33,3%) i opreme (24,9%). Proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju smanjena je za 9,7%. Najmanje nepovoljniji trendovi zabeleženi su u energetskom sektoru industrije, koji je zabeležio pad od 2,4%.

Padu industrijske proizvodnje u najvećoj meri su doprinela nepovoljna kretanja u proizvodnji osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, prehrambenih proizvoda i nameštaja. Najviše je redukovana proizvodna aktivnost u granama koje su bile oslonjene na izvoz.

Sa druge strane, rast proizvodnje je zabeležen samo u vađenje ruda metala (koja je zabeležila visok rast od oko 25%), te izdavačko-štamparskoj delatnosti (1,4%). I u proizvodnji komunikacione opreme je ostvareno povećanje proizvodnje od 6,6%, ali pre svega kao posledica niskog obima proizvodnje u prethodnoj godini.


Tabela 3.4. - Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji po granama

- prethodna godina = 100 -

2007 2008 I-VI 2009. I-VI 2008.

Industrija - ukupno 103.7 101.1 82.6Energija 101.2 101.5 97.6Intermedijarni proizvodi, osim energije 104.9 100.0 65.8Kapitalni proizvodi 105.4 105.5 75.1Trajni proizvodi za široku potrošnju 119.0 96.7 66.7Netrajni proizvodi za široku potrošnju 103.3 101.5 90.3Vađenje ruda i kamena 99.4 103.6 91.5Vađenje i briketiranje uglja 99.7 104.7 96.1Vađenje sirove nafte i gasa 97.5 99.9 97.2Vađenje ruda metala 112.0 120.4 125.5Vađenje ruda nemetala i kamena 101.9 107.2 59.0Prerađivačka industrija 104.2 100.7 77.9Proizv. prehrambenih proizvoda i pića 105.8 98.9 91.4Proizv. duvanskih proizvoda 97.5 99.6 97.7Proizv. tekstilnih prediva i tkanina 94.5 88.8 69.8Proizv. odevnih predmeta i krzna 85.9 88.5 69.5Proizv. kože. predmeta od kože i obuće 97.8 97.3 78.3Proizvodi od drveta i plute. sem nameštaja 124.1 82.4 54.5Proizv. celuloze. papira i prerada papira 111.7 101.6 85.5Izdavanje. štampanje i reprodukcija zapisa 111.6 106.0 101.4Proizv. koksa i derivata nafte 96.8 98.4 90.9Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda 105.0 104.5 74.8Proizvodi od gume i plastike 108.0 99.2 72.4Proizvodi od nemetalnih minerala 100.3 95.1 78.4Proizv. osnovnih metala 98.0 103.4 48.1Proizv. metalnih proizvoda. osim mašina 108.7 109.8 72.7Proizv. mašina i uređaja. osim električnih 118.7 106.5 87.7Proizv. kancelar. i računskih mašina 93.7 124.2 98.9Proizv. električnih mašina i aparata 110.1 111.0 80.1Proizv. radio, TV i komunikacione opreme 111.6 65.0 106.6Proizv. preciznih i optičkih instrumenata 85.2 75.6 88.7Proizv. motornih vozila i prikolica 97.8 86.2 41.6Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava 133.7 134.3 86.5Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda 104.6 110.1 59.2Reciklaža 123.7 96.4 55.5Proizv. i distr. el. energije., gasa i vode 102.8 101.8 98.9Proizv. i distribucija el. energ., gasa i tople vode 103.2 102.0 99.0Sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode 98.4 99.5 98.7

Izvor: RZS Regionalno posmatrano, u kretanju industrijske proizvodnje ne uočavaju se velike razlike u između Centralne Srbije i Vojvodine, što ilustruju sledeći podaci:


Tabela 3.5. - Indeksi industrijske proizvodnje u Republici Srbiji, po granama i područjima

2009 2008

I- VI 2009 I- VI 2008

Centralna Srbija Vojvodina Centralna

Srbija Vojvodina

Industrija - ukupno 100.7 101.8 82.8 82.4Energija 102.6 97.9 98.9 92.8Intermedijarni proizvodi. osim energije 102.1 96.1 63.4 71.2Kapitalni proizvodi 104.6 107.8 73.2 81.5Trajni proizvodi za široku potrošnju 95.4 108.9 67.3 61.1Netrajni proizvodi za široku potrošnju 96.7 106.1 94.6 86.2Vađenje ruda i kamena 105.1 101.0 89.9 94.2Vađenje i briketiranje uglja 104.3 157.8 96.7 38.6Vađenje sirove nafte i gasa 91.9 100.1 98.6 97.1Vađenje ruda metala 120.4 - 125.5 -Vađenje ruda nemetala i kamena 107.0 108.4 59.1 58.0Prerađivačka industrija 99.7 102.2 75.5 81.4Proizv. prehrambenih proizvoda i pića 97.4 100.2 93.7 89.3Proizv. duvanskih proizvoda 93.7 124.5 94.8 108.8Proizv. tekstilnih prediva i tkanina 93.8 84.7 64.6 74.7Proizv. odevnih predmeta i krzna 91.4 73.2 70.5 63.0Proizv. kože. predmeta od kože i obuće 93.5 100.1 74.2 81.5Proizvodi od drveta i plute. sem nameštaja 71.3 94.1 52.3 56.3Proizv. celuloze. papira i prerada papira 102.7 95.9 87.1 76.0Izdavanje. štampanje i reprodukcija zapisa 97.7 126.2 113.5 80.4Proizv. koksa i derivata nafte 103.9 98.3 89.6 91.0Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda 105.3 104.2 86.0 70.2Proizvodi od gume i plastike 99.6 98.5 74.6 66.7Proizvodi od nemetalnih minerala 92.4 99.4 77.6 79.4Proizv. osnovnih metala 103.2 107.6 45.6 96.1Proizv. metalnih proizvoda. osim mašina 105.7 117.2 66.8 81.1Proizv. mašina i uređaja. osim električnih 102.4 129.3 92.4 69.4Proizv. kancelar. i računskih mašina 124.8 114.0 99.1 95.9Proizv. električnih mašina i aparata 116.1 101.5 84.5 70.2Proizv. radio, TV i komunikacione opreme 65.0 - 106.6 Proizv. preciznih i optičkih instrumenata 76.1 68.6 88.3 94.2Proizv. motornih vozila i prikolica 84.3 114.2 34.9 140.5Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava 165.6 93.9 87.7 83.4Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda 109.7 112.4 58.8 61.2Reciklaža 97.0 88.9 56.6 40.1Proizv. distr. el. energije., gasa i vode 102.3 86.6 99.3 89.7Proizv.i distribucija el. energ. gasa i tople vode 102.6 77.2 99.2 80.6Sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode 99.1 101.3 98.8 97.6Izvor: RZS Trendovi ispoljeni od početka 2009. godine prete da dodatno ugroze već nepovoljna kretanja u industrijskom sektoru ostvarena u periodu tranzicije, u kome je učešće industrije u bruto dodatoj vrednosti privrede Srbije smanjeno sa 24,8% u 2001. na 20,4% u 2008. godini.


Istovremeno, kao posledica negativnih efekta svetske finansijske krize, proces privatizacije i priliv direktnih stranih investicija, značajno su usporeni, što ne doprinosi formiranju savremenije industrijske strukture zasnovana na znanju i visokim tehnologijama.

U prvom polugođu privatizovano je 77 društvenih preduzeća i ostvaren je prihod od 7.5 miliona EUR, a ugovorene su investicije od 40.8 miliona EUR. Pri tome, problemi u privatizaciji su bili veoma izraženi i ogledali su se u slabom interesovanju potencijalnih kupaca za preostala neprivatizovana društvena preduzeća (posebno ona velika i u restrukturiranju), povećanom obimu poništavanja privatizacija (zbog neizvršavanja preuzetih obaveza od strane kupaca), a posebno u funkcionisanju velikog broja ranije privatizovanih preduzeća.

Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar-jun 2009. godine iznosio je 779,3 miliona EUR i bio je znatno manji nego u istom periodu prošle godine. Imajući u vidu da se veliki deo ovoga priliva odnosi na uplatu za privatizaciju 51% vrednosti NIS, koja je bila ugovorena u prethodnoj godini, može se konstatovati da su u oblasti priliva stranih direktnih investicija u 2009. godini ostvareni veoma nepovoljni rezultati.

Tokom trećeg tromesečja 2009. godine došlo je do zaustavljanja pada industrijske proizvodnje i postoje određeni, mada slabi signali, neznatnog oporavka proizvodne aktivnosti u nekim oblastima industrije (posebno u proizvodnji metalnih proizvoda - zbog privremenog obnavljanja proizvodnje US Steel, proizvodnji motornih vozila, proizvodnji celuloze i papira i dr.). Održivost oporavka industrijske proizvodnje pre svega će zavisti od inostrane tražnje. Ipak, do kraja godine ne može se računati sa značajnijim oporavkom industrijske proizvodnje i ona će u 2009. godini biti za oko 13% niža nego u 2008. godini.

Privredna kretanja u Srbiji do kraja godine i u prvom polugođu 2010. godine biće pod snažnim uticajem efekta svetske ekonomske i finansijske krize, kao i tekućih mera ekonomske politike.

Procenjuje da će ukupan pad BDP u Srbiji u 2009. godini iznositi oko 3-3,5%, što imajući u vidu nepovoljni globalni privredni ambijent i brojne lomove na svetskom tržištu kapitala i nije previše loš rezultat svega što je «donela» krizna 2009. godina. Naime, nepovoljna kretanja BDP beleže gotovo sve susedne zemlje. Prema procenama MMF, u 2009. godini pad BDP će iznositi u Mađarskoj 6,7%, Hrvatskoj 5,2%, BiH 3,0%, Crnoj Gori 4%, Makedoniji 2,5%, Bugarskoj 6,5% i Rumuniji 8,5%. Jedino se manji rast BDP predviđa u Albaniji od 0,7%.

Srbija treba da dobije kreditna sredstva od Ruske Federacije, što sa sredstvima po osnovu drugih ranije odobrenih kredita (Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke) treba da doprinese dinamiziranju investicija i ukupne proizvodne aktivnosti u industriji. Sa podsticajima rastu domaće industrije po ovim osnovama može se računati tek u 2010. godini (za koju se predviđa rast BDP od 1.5%).

Imajući u vidu da se zbog «zamrzavanja» zarada i penzija ne može računati sa većim podsticajima po osnovu domaće finalne tražnje, dinamika industrijske proizvodnje će u narednoj godini biti u najvećoj meri determinisana kretanjima izvozne tražnje. Imajući u vidu da se uočavaju izvesni znaci oporavka svetske privrede, uključujući tu i privrede zemalja EU, na koju je domaća industrija najviše upućena, postoje realni izgledi za izvesno oživljavanje industrijske proizvodnje tokom 2010. godine, s tim da će njen nivo i dalje biti niži od ostvarenog u 2008. godini.


3.4. Građevinarstvo

Podaci o kretanju građevinske aktivnosti i ugovaranju novih poslova u prvom polugođu 2009. godine ukazuju na izrazito negativne tendencije u ovoj delatnosti. Vrednost izvršenih radova je u odnosu na I polugođe 2008. godine (posmatrano u tekućim cenama) smanjena za 12,4%, a u II kvartalu 2009. u odnosu na II kvartal 2008. godine za 15,8%. U poređenju sa prvim polugođem 2008. godine vrednost ugovorenih radova opala je za čitavih 46.5%.

Uočava se izrazita regionalna neravnomernost u obimu izvedenih radova s obzirom da je oko 51% svih izvedenih radova realizovano u Beogradu, 9,2% u Južnobačkom okrugu, 3,9% u Zlatiborskom okrugu i 3,1% u Raškom okrugu. To ukazuje da se najviše građevinskih radova izvodi u Beogradu i Novom Sadu i na turističkim destinacijama Zlatiboru i Kopaoniku. Nivo građevinske aktivnosti na svim ostalim lokalitetima u Srbiji manji je za 23% od ukupno izvedenih radova u analiziranom periodu.

Pozitivni trendovi zabeleženi su jedino kod radova u inostranstvu, čija je vrednost u prvom polugođu 2009. godine povećana za 73,7%. Međutim, za razliku od davnih osamdesetih godina prošlog veka, u strukturi realizovane građevinske aktivnosti, radovi u zemlji učestvuju sa oko 92%, a radovi u inostranstvu sa oko 8%.

Tabela 3.6. - Indeksi građevinarstva u Srbiji

- prethodna godina = 100 -

2007 2008 I-VI 2009. I-VI 2008.

Vrednost izvedenih radova ukupno 125.0 110.4 87.6Zgrade 125.0 111.2 103.7Ostale građevine 125.8 109.7 79.0Vrednost izvedenih radova u inostranstvu 102.2 136.0 173.7Vrednost ugovorenih radova 90.4 129.0 53.5

Izvor: RZS U toku 2007. i 2008. zabeležen je konstantan rast prosečnih cena stanova u novogradnji u Srbiji. U I polugođu 2009. godine takođe je zabeležen skok cena u nominalnom iznosu od 10,6%. Međutim, uzimajući u obzir da se cene stanova formiraju uglavnom u eurima i kako je došlo do promene kursa EUR u I polugođu 2009. u odnosu na II polugođe 2008. godine cene stanova su realno pale za oko 4.7%. Istovremeno prema podacima statistike broj prodatih stanova u I polugođu 2009. godine opao je za 38.9% u odnosu na prosečan broj prodatih stanova u I i II polugođu 2008. godine.

Najveća prosečna cena stanova u I polugođu 2009. godine ugovarana je u Beogradu oko 174.000 dinara po kvadratu, dok je prosečna cena ugovaranja na nivou Srbije 125.000 dinara po kvadratu, a najniže prosečne cene se postižu u Vojvodini oko 82.000 dinara po kvadratu.

Tabela 3.7. - Indeksi kretanja cena stanova novogradnje u Srbiji

I polugođe 2007

II polugođe 2007

I polugođe 2008

II polugođe 2008

I polugođe 2009

Srbija - ukupno 98.0 105.6 110.8 114.7 110.6Centralna Srbija 96.8 106.2 109.8 113.7 112.5Vojvodina 107.1 104.0 114.4 118.5 100.8

Izvor: RZS


Raspoložive informacije o intencijama ekonomske politike za narednu godinu ukazuju da postoje realni izgledi za jačanje obima građevinske aktivnosti u 2010. godini, posebno u oblasti niskogradnje, pre svega imajući u vidu očekivanu intenziviranu aktivnost radova na putnom i železničkom koridoru X. Istovremeno, može se računati i sa izvesnim jačanjem građevinske aktivnosti u oblasti visokogradnje, mada će ona, naročito u prvoj polovini 2010. godine, biti i dalje pod snažnim uticajem negativnih efekata ekonomske krize.

3.5. Trgovina

U periodu od 2000. pa do 2008. godine promet robe u trgovini na malo beleži kontinuirani rast. Ukupan obim prometa preduzeća i radnji u trgovini na malo u 2008. godini dostigao je nivo od oko 1.326 milijardi dinara ili približno 15 milijardi EUR. Posmatrano teritorijalno, 23,59% prometa realizovano je u Vojvodini, a 76,41% na teritoriji Centralne Srbije.

Tabela 3.8. - Indeksi prometa (u tekućim cenama) po granama delatnosti

u periodu januar-juni 2009. godine

Republika Srbija Centralna Srbija Vojvodina I-VI 2009 I-VI 2009 I-VI 2009 Promet

Ø 2008 Ø 2008 Ø 2008 U nespecijalizovanim prodavnicama 113,6 128 83,3Hrana, piće i duvan u specijalizovanim prodavnicama 56,9 62,2 37

Farmaceutski, medicinski, kozmetički i toaletni proizvodi 92,8 91 101,6

Motorna vozila, motorcikla, delovi, pribor i motorno gorivo 108 107,8 108,8

Ostalo 68,7 68,6 69,5Ukupno 91,3 93,1 85,4Izvor: RZS Globalna finansijska, odnosno ekonomska kriza uticala je na pad prometa robe u trgovini na malo. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2009. godine u odnosu na prethodnu godinu manji je za 8,7% u tekućim cenama. Posmatrano teritorijalno, pad prometa u trgovini na malo iznosio je 6,7% u Centralnoj Srbiji i 14,6% u Vojvodini. Posmatrano po granama delatnosti pad prometa je najveći u prodavnicama hrane, pića i duvana i specijalizovanim prodavnicama i iznosi 43,1% na nivou Srbije.

Robnu strukturu prometa karakteriše visok udeo prehrambenih proizvoda, alkoholnih pića i duvana (oko 26%) u prvom polugodištu 2009. godine. Takođe, visoko je i učešće goriva za motorna vozila i motorcikle (iznosilo je 20% u drugom tromesečju). Evidentno je i povećanje učešća motornih vozila, motorcikala pribora u ukupnom prometu sa 12,2% u prvom polugodištu na 14% u drugom kvartalu 2009. godine. To je rezultat, pre svega, stimulativnih mere Vlade RS da se za kupovinu „Zastave 10“ subvencioniše kamata na kredit i umanji cena za 1.000 EUR recikliranjem starog automobila.


Tabela 3.9. - Struktura prometa u trgovini na malo po robnim grupama u %

Robna grupa II tromesečje 2009 I-VI 2009 Prehrambeni proizvodi i alkoholna pića 22,9 23,6Duvan 2,6 2,8Odeća i obuća 6,1 5,8Nameštaj, tepisi i kućni aparati za domaćinstvo 4 4,3Farmaceutsko proizvodi 10,9 11,4Motorna vozila, motorcikli, delovi i pribor 14 12,2Gorivo za motorna vozila i motorcikle 20 19,1Ostalo 19,5 20,8Ukupno 100 100 Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u septembru 2009. u odnosu na septembar 2008. godine manji je u tekućim cenama za 8,7%, a u stalnim cenama za 14,7%. Kada uporedimo promet u septembru i avgustu 2009. god. uočavamo pad prometa za 3,2% u tekućim cenama i 3,3% u stalnim cenama. Posmatrano teritorijalno, veći pad prometa robe zabeležen je u Vojvodini nego u Centralnoj Srbiji.

Poredeći prvih devet meseci 2009. godine sa celom prethodnom godinom uočavamo pad prometa robe u trgovini na malo za 5% u tekućim cenama, odnosno za 12,8% u stalnim cenama. Teritorijalno, u Centralnoj Srbiji pad prometa je iznosio 3,1% u tekućim cenama i 11,1% u stalnim cenama. U Vojvodini pad prometa robe u trgovini na malo iznosio je 11,5% u tekućim cenama i 18,3% u stalnim cenama.

3.10. - Indeks prometa robe u trgovini na malo u tekućim i stalnim cenama

IX 2009 IX 2009 I-IX 2009 VIII 2009 IX 2009 IX 2008 VIII 2009 I-IX 2008 Ø 2008 Ø 2008

Tekuće cene 91,3 96,8 96 98,1 95Republika Srbija Stalne cene 85,3 96,7 89,8 90,2 87,2Tekuće cene 92,1 98,1 98,2 98,9 96,9Centralna Srbija Stalne cene 85,8 97,8 92 90,8 88,9Tekuće cene 88,5 92,6 88,9 95,6 88,5Vojvodina Stalne cene 83,3 92,5 83,1 87,9 81,7

Izvor: RZS Ekonomska kriza uticala je i na promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji. Za prvih šest meseci 2009. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine zabeležen je pad prometa ukupno na teritoriji Srbije za 0,5% u tekućim cenama. U centralnoj Srbiji pad prometa je 4,5%, a u Vojvodini promet na pijacama je povećan za 14,1% u tekućim cenama.

3.11. - Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u tekućim cenama

IV-VI 2009 I-VI 2009

IV-VI 2008 I-VI 2008 Republika Srbija 92,3 99,5Centralna Srbija 87 96,5Vojvodina 121,3 114,1Izvor: RZS


Razvoj trgovine u Srbiji i viši nivo koncentracije tržišta povećavaju moć trgovaca kao kupca i odražavaju se na pregovaračku snagu i položaj dobavljača. U cilju sagledavanja pregovaračke snage postojećih konkurenata analizirani su ugovori o kupoprodaji robe između dobavljača i jednog broja maloprodajnih kompanija.

Prezentiraćemo rezultate analize tri grupe prehrambenih proizvoda i uslove pod kojima ih pojedini maloprodavci dobijaju od dobavljača. Analizom su obuhvaćeni: (A) hleb T-500, brašno peciva i testenine; (B) mleko, kiselomlečni napitci, sirevi i drugi mlečni proizvodi; (C) meso, i mesne prerađevine. 3.12. - Uslovi nabavke tri grupe prehrambenih proizvoda u prvom polugodištu 2009. godine

Malopro-davac Proizvod

Rabat iskazan na fakturi (%)

Dodatni rabati (periodični, mesečni,

godišnji) (%)

Ukupni rabat (%)

Valuta plaćanja

(dani) Grupa proizvoda A 29 4 33 90Grupa proizvoda B 13 7 20 35MP1 Grupa proizvoda C 10 4 14 90Grupa proizvoda A 29 2 31 60Grupa proizvoda B 9 3 12 60MP2 Grupa proizvoda C 9 3 12 50Grupa proizvoda A 24 3 27 60Grupa proizvoda B 8 3 11 30MP3 Grupa proizvoda C 7 3 10 30Grupa proizvoda A 25 2 27 60Grupa proizvoda B 4 0 4 30MP4 Grupa proizvoda C 6 2 8 45Grupa proizvoda A 20 3 23 45Grupa proizvoda B 6 2 8 30MP5 Grupa proizvoda C 7 3 10 45Grupa proizvoda A 5 0 5 AGrupa proizvoda B 3 0 3 30

STR i mala trgovinska preduzeća Grupa proizvoda C 6 0 6 AOznaka “A” Znači avansno plaćanje. Na primeru analiziranih ugovora za odabrane tri grupe proizvoda uočavamo, pored ostalog, i sledeće:

− Veliki trgovinski lanci obezbeđuju znatno povoljnije uslove (visina rabata i odloženo plaćanje) od dobavljača. Po pravilu, oni diktiraju uslove nabavke, a dobavljači su stavljeni u poziciju «uzmi ili ostavi». Za odloženo plaćanje dobavljačima ne daju obezbeđenje.

− Samostalne trgovinske radnje i mala trgovinska preduzeća imaju nepovoljne uslove nabavke robe merene visinom rabata i rokovima plaćanja. U analiziranim slučajevima “mali” trgovci dobijaju rabat do 5% i robu plaćaju avansno ili na odloženo plaćanje uz odgovarajuće garancije (blanko popunjene menice, bankarske garancije). Najduži odobreni rokovi za odloženo plaćanje iznose 30 dana, a ugovoreni rabati (na fakturi) se kreće od 3% do maksimalno 5%. Super rabate i druge pogodnosti “mali” trgovci ne dobijaju.


Moć maloprodavca u pregovorima sa dobavljačima najdirektnije se ispoljava u visini odobrenog rabata i vremenu odloženog plaćanja. Ukupni rabat koji dobavljač odobrava maloprodavcu sastoji se od rabata iskazanog na fakturi i dodatnih rabata koji se obračunavaju, mesečno, kvartalno i godišnje.

Dodatni rabati se vezuju za ostvareni plan prodaje, za unapređenje prodaje, za određene proizvode gde se dobavljač obavezuje da obezbedi trajno niske cene, za uključivanje novih proizvoda u asortiman i sl. Učešće dodatnog u ukupnom rabatu zavisi od moći i poslovne politike maloprodavca.

Smanjenje broja zaposlenih kao i smanjenje zarada u javnom sektoru i zamrzavanje penzija uticaće na pad tražnje u narednom periodu. Prema relevantnim pokazateljima realno je očekivati dalji pad prometa u trgovini na malo do kraja 2009. godine. Povećanje prometa u trgovini na malo može se očekivati u drugom kvartalu 2010. godine.

U uslovima krize i manje kupovne moći stanovništva veliki trgovinski lanci nastojaće da povećaju pritisak na dobavljače. Veliki trgovinski lanci vršiće pritisak na dobavljače, pre svega na proizvođače, da povećaju trgovinski rabat i produže period plaćanja. U uslovima smanjene tražnje i pojačane konkurencije velikih trgovinskih lanaca mala porodična trgovinska preduzeća i radnje teško će uspeti da opstanu na tržištu. Država u narednoj 2010. godini treba da preduzme mere, u vidu poreskih olakšica, i zaštiti mala trgovinska preduzeća i radnje sa ciljem da se obezbedi kvalitetno snabdevanje stanovništva na celoj teritoriji Srbije.

3.6. Energija i privreda

Višedecenijsko odsustvo „ekonomske logistike“ i višegodišnje razaranje privrede u Srbiji-SRJ nalaže temeljnu rekoneceptualizaciju i dubinsku promenu privredne i energetske strukture. Ovo tim pre kada se sazna da se ceo svet na početku XXI veka našao u dubokim preispitivanjima, gde je energiji – kao epohalnom konstituentu i osnovnoj determinanti u oblikovanju naše civilizacije – dato centralno mesto. Slične rasprave prožete lokalnim specifičnostima nisu, krajem osamdesetih godina, mimoišle skupove energetičara bivše Jugoslavije. Potonja događanja na ovim prostorima su usmerila pažnju na druge teme koje su, uz mnogostuka razorna dejstva, dovele do degradacije energetskog sektora Srbije, ostavljajući pri tome vrlo malo interesa za pojedinačne vizuelizacije trendova razvoja svetske energetike u traganju za određenjem profila energetike i privrede Srbije u budućnosti.

Danas kada su srpska energetika i privreda u teškoj situaciji, odgovorno promišljanje budućnosti ne može mimoići ni takva razmatranja koja su od značaja za novo dimenzionisanje i kvalitativno novo određenje mesta i uloge energije i privrede u društvu u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i životnog standarda građana Srbije. Takav pristup nalaže razumevanje savremenih tumačenja o energiji u svetu koja su na tragu novih spoznaja o očuvanju i unapređenju svih raspoloživih ljudskih i ostalih prirodnih resursa.

3.6.1. U traganju za novom paradigmom

Na jednom mestu u svojoj knjizi «Fizika i metafizika» Verner Hajsenberg (1969) kaže: „Ako postavimo pitanje u čemu se sastojao veliki podvig Kristifora Kolumba kada je otkrio Ameriku, odgovor će morati da glasi: To nije bila zamisao da se loptasti oblik zemlje iskoristi za putovanje u Indiju zapadnim pravcem, tu zamisao razmatrali su i drugi ljudi. Pa ni brižljivo pripremanje ekspedicije, ni stručna oprema brodova jer bi to i drugi mogli da urade.


Najteže u tom istraživačkom putovanju bila je upravo odluka da se napusti sva do tada poznata zemlja i otplovi na zapad tako daleko da se postojećim zalihama vraćanje više nije bilo mogućno. Na sličan način se nova zemlja u nauci može osvojiti: samo ako je čovek na nekoj presudnoj tački spreman da napusti podlogu na kojoj počiva dotadašnja nauka i takoreći skoči u prazninu. Ali kada se prvi put kroči u zaista novu zemlju, često nije dovoljno samo prihvatanje novih sadržaja nego se mora menjati i struktura mišljenja, ako čovek hoće da shvati novinu“

U nameri da naprave taj skok u prazninu i da otkriju pravu prirodu fizičke i društvene stvarnosti i budućnosti života na zemlji, tvorci nove globalne sinteze (Georgesku-Roegan, Jeremy Rifkin, Herman Dely, Amory Lovins, Ernst von Veizsacker, Magnus Encesberger, Capra i dr.) raspravljajući o energiji, prirodi i društvu slažu se da rešenje temeljnih pitanja naše civilizacije podrazumeva paradigmu o entropiji. Naime, prilagođavanje ritma civilizacijskog razvoja, odnosno ekonomskih, tehnoloških i antropoloških pretpostavki, uslovima koji vladaju u prirodi – svi pomenuti autori nove globalne sinteze vide kao jedini način za usporavanje procesa entropije, očuvanje biosfere i čovekove misije na Zemlji.

U tom pogledu vredi podsećanje da su prvi i drugi zakon termodinamike i na njemu zasnovane Hajsenbergove ideje o indeterminaciji potpuno poništile naučnu zasnovanost mehanicističkog tumačenja pojavnog sveta. Naime, kao kontrapunkt mehanicističkoj epistemologiji koja se bazira na neprestanom materijalnom rastu (i tako shvaćenom „progresu“) entropijska paradigma predstavlja nov pogled na svet koji se temelji na očuvanju prirodnih resursa i usporavanju energetskog toka. Tako dolazimo do njihove teze značajne za sudbinu naše civilizacije koja se sastoji u činjenici da zakon entropije favorizuje mišljenje da klasična nauka i moderna tehnologija stvaraju haotičan, a ne sređen svet. Slično tome efikasnost kao vodeći princip moderne civilizacije – meren novim tehnologijama, koja ima za cilj da ubrza protok energije (od upotrebive ka neupotrebivoj) – samo ubrzava proces trošenja energije i povećava nered u svetu. Suprotno opštem mišljenju, sve veća količina energije potrebna za opstanak ljudske vrste ne znači i veću efikasnost, jer efikasnost podrazumeva manju količinu rada. Ako dobro razmislimo, rad nije ništa drugo nego trošenje korisne energije. Danas u modernom svetu, na kraju industrijske ere, mora se postići hiljadu puta više energije po čoveku nego što je to bilo potrebno pre milion godina. Zabluda je da se obavlja manje rada zato što ga obavljaju mašine, a ne mišići.

Usporavanje procesa entropije na tempo koji je bolje prilagođen procesu entropije u prirodi zahteva:

− smanjenje energetskog toka, ali i − pravedniju preraspodelu smanjene količine energije za potrebe života na Zemlji.

Prelaz od mehanicističkog koncepta baziranog na ideji o neprestanom materijalnom rastu, na entropijski koncept utemeljen je na ideji o očuvanju prirodnih resursa, a to je u stvari prelaz od industrijske ka solarnoj eri. To je istovremeno i kraj ere neobnovljivih izvora energije, jer se na ovoj energetskoj osnovi bazira industrijska etapa u razvoju čovečanstva. Budući da su zalihe neobnovljive energije sve bliže potpunom iscrpljenju, celoj ekonomskoj nadgradnji zasnovanoj na ovoj podlozi preti raspad. Prelazni period prema solarnoj eri iziskuje temeljnu rekonceptualizaciju privrednih delatnosti jer se ona odnosi na premeštaj energetske osnove društva sa koncentrisanih zaliha (fosilni resursi) na difuzni tok (sunčeva energija). To je razlog za tvrdnju da je postojeća industrijska visokocentralizovana struktura neupotrebljiva u solarnoj budućnosti.


3.6.2. Kakav razvojni put?

Potreban je neodložan prelaz ka novoj organizaciji života i novoj filosofiji razvoja. Postavlja se pitanje: koje su temeljne odrednice ovog prelaza? Odgovor je u osnovnim konturama novog koncepta razvoja koji se može prepoznati u sledećem:

1. Mimikrija tradicionalnih tokova razvoja putem „normalne“ industrijalizacije zapostavlja kako greške razvijenih zemalja, tako i nove mogućnosti zemalja u razvoju. Ne znači da druge zemlje koje teže sličnom stepenu materijalnog bogatstva, kakav imaju razvijene zemlje, moraju preći isti razvojni put kao i visokoindustrijalizovane. Male azijske i evropske zemlje (Singapur, Južna Koreja, Malta, Luksemburg, Lihtenštajn i dr.) pretvorile su stručne, dobro organizovane i vredne ljude u glavnu ekonomsku snagu bez iole značajnije „teške“ industrije. Pri tome teška industrija, koja više nije atraktivna za razvijene zemlje seli se u one manje razvijene, kojima je očajnički potrebna bilo koja vrsta investicija – iako je pri tome sasvim poznato da su ova ulaganja nisko akumulativna i ekološki nestabilna.

2. Tehnologije koje su danas nosioci razvoja veoma su raznovrsne i po pravilu znatno manje materijalno-intenzivne, a više informacijski-intenzivne nego što su bile u doba kada su zemlje OECD gradile svoju infrastrukturu. Nijedna „pametna” vlada neće ponoviti slučaj velike zavisnosti Los Anđelesa od automobila ili graditi sličan sistem autoputeva, sa svim pratećim troškovima, intenzivnim korišćenjem goriva i zagađenošću okoline: umesto toga, podsticaće ljude da žive blizu mesta gde žele da budu, da rade bliže kući, obavljaju što više poslova pomoću uređaja za komunikacije na daljinu i koriste moderan sistem javnog saobraćaja. Nijedna razumna zemlja neće planirati proširenje mreže za prenos električne energije na udaljena seoska područja, kada je iz iskustva razvijenih zemalja već sada neekonomično dovoditi struju na veće udaljenosti, te je stoga ekonomičnije koristiti lokalne izvore, zatim fotovoltične ćelije ili superefikasne kućne uređaje.

3. Sličan pristup je posebno značajan za ruralna područja. To je model “ekorazvoja” koji u sebi integriše energiju, vodu, otpatke, hranu i ostale usluge na nivou sela, čime se obezbeđuje zdrava alternativa preseljenju u gradske četvrti gde se socijalne tenzije permanentno nagomilavaju.

4. Sama pretpostavka da je za razvoj potreban veliki porast određenih baznih industrijskih grana (energetski najintenzivnija vrsta), bilo u sopstvenoj zemlji ili drugde, zaslužuje preispitivanje. Da li je privredi koja gradi uz pomoć domaćih materijala potrebno mnogo cementara? Da li je privredi koja odmah prelazi na najsavremenije materijale potrebno mnogo čelika? Da li je privredi koja u ranom stadijumu razvije elektroniku potrebno mnogo papira? Da li je zemlji koja se ab initio opredelila za dugotrajnost proizvoda, reciklažu, ponovnu upotrebu, ponovnu preradu, korišćenje otpadaka, smanjenje upotreba ambalaže itd. potrebno toliko bilo koje vrste materijala da bi imala velike zalihe (a ne tok) materijalnih dobara? Kakva je industrijska potpora potrebna „ekorazvoju“ na nacionalnom ili regionalnom nivou? To su samo neka pitanja na koja jedino ima smisla tražiti odgovor.

5. Neuspeh tradicionalne teorije privrednog rasta u odnosu na sve veći uspeh takvih društava kao što su male razvijene zemlje u Aziji, Južnoj Americi (Kostarika) i Evropi, posebno upućuju da se na drugačiji način poima značaj razvoja ljudi, a ne samo privrede. Sve više je istraživanja koja među najznačajnije indikatore nivoa razvijenosti ubrajaju: a) zdravlje i obrazovanje ljudi, b) odsustvo subvencija za osnovne proizvode, c) efikasnost javnog faktora tj. države. Pri tome kao važan


vrednosni izbor ostaje izmena klasične ekonomske analize koja se bazira na teoriji o racionalnoj alokaciji resursa i permanentnom materijalnom rastu i tako shvaćenom progresu. Herman Dely (1989) kaže da većina ekonomskih mislilaca, prenebegavajući protok energije, tretira svet kao preduzeće u likvidaciji, a iscrpljivanje prirode računa kao prihod (uprkos klasičnoj definiciji Hiksa koja nas uči da je prihod maksimalna količina koju pojedinac ili društvo mogu da potroše tokom nekog perioda a da ipak po isteku tog perioda budu jednako imućni kao na njegovom početku). To ukazuje na razoran učinak glavne teorije klasične ekonomske analize: teorije o racionalnoj alokaciji resursa. Mi možemo racionalno raspoređivati teret na jednom brodu koliko nam je volja, ali ako on prelazi granice nosivosti broda, on će potonuti.

3.6.3. Umesto zaključka: koliko mnogo je dovoljno?

Ozbiljna pitanja o tome da li energija može, sme ili treba da ograničava razvoj ne mogu se uputiti nezavisno od pitanja o kakvom razvoju se razmišlja, sa čije strane potiče razmišljanje, i za koga, i ko ga i kako bira. Ova pitanja se opet baziraju na još dubljim pitanjima društvenog cilja.

Pri tome, izvesno je da traganje za suštinom društvenog cilja, za njegovom svrsishodnošću pojava filosofske, sociološke i psihološke prirode. Traganje za smislom života pojedinca nije jednostavan čin, kao što nije ni blizu jednostavno pitanje organizacije njegove komunikacije sa drugim pojedincima i svetom oko njih. Filosofija razvoja jednog društva nije ni izbliza samo ekonomsko i tehnološko pitanje već je čin onolike neizvesnosti koliko su značajna nematerijalna (filosofska, sociološka i psihološka) pitanja razvoja. Sve više uvažavanje etike „dobrovoljne jednostavnosti“ u najbogatijim zemljama ukazuje da će se jeretičko pitanje – Koliko mnogo je dovoljno? – postavljati sve upornije kako se ispostavlja da privredni rast i tehnički napredak, najveća dostignuća naše istorijske epohe, nisu odgovarajući izvori opšteg zadovoljstva i nade. Često uočavana korelacija spoljnog bogatstva i unutrašnjeg siromaštva govori u prilog neočekivane fleksibilnosti strukture tražnje bogatih zemalja do koje se dolazi brzom evolucijom društvenih vrednosti. Pošto globalne komunikacije podrivaju solipsizam i kulturnu aroganciju, postaje jednostavnije ceniti mudrost i ostalih kultura, čije pouke ukazuju da je put ka blagostanju određen unutrašnjom prirodom čoveka od koje zavisi jedinstvo sa svetom koji ga okružuje. Renesansa religioznih vrednosti mnoge takođe navodi da posumnjaju u privredu koja sredstva tretira kao ciljeve, a materijalna dobra stavlja iznad ljudi.

Ukoliko naš izbor bude put koji uspeh meri ne samo stopom rasta potrošnje robe i usluga nego rezultatima postignutim u pravcu zadovoljstva ljudi, radosti i unutrašnjeg razvoja ličnosti uz minimum potrošnje, onda će efekat na energetiku, ekologiju i privrednu aktivnost potrebnu za dobar život verovatno prevagnuti nad strukturnim varijacijama u efikasnosti posmatranim u većini tehničkih analiza. Ukratko, ne znamo skoro ništa o „industrijskoj strukturi“ pravilnog života, a trebalo je već odavno za njom da tragamo.

Premisa na kojoj se temelji sličan pristup jeste nov stil življenja i privređivanja koji ukazuje da prvenstveno ulaganje u ljude i njihovo znanje i nove tehnologije izvlači znatno veći učinak iz energetskih resursa (i to najčešće uz znatno niža ulaganja) u odnosu na njihovu proizvodnju i diversifikaciju.

Ovakav pristup se temelji na poimanju energije u njenom iskonskom značenju kao pokretača i počinioca svega na planeti Zemlji. Cilj kome ljudi teže je blagostanje. Energija tu može odmoći i pomoći. Od toga kako je koristimo zavisi naš cilj, a za vreme za koje taj cilj možemo postići zavisi od našeg saznanja koje je koncentrisano u sledećem:


− koliko će se korisne energije isporučiti ne zavisi samo od toga koliko se primarnog goriva unese u energetski sistem (u proizvodnju energije) nego od efikasnosti konverzije u sistemu,

− nivo energetske efikasnosti ne zavisi od toga koliko korisne energije se isporučuje privredi nego od efikasnosti krajnje potrošnje,

− da li je ono što je učinjeno uz pomoć energije vredelo učiniti ne zavisi od toga koliko je korisno energije isporučeno.

Kvalitativno i kvantitativno dimenzionisanje srpske energetike u budućnosti ne bi smelo da mimoiđe navedene činjenice. Literatura Herman E. Dely, Steady, State versus Growth Economics: Issues for the Next Centery, Hoover Institute

Conference of Population, Resources and Environment, Stanford University, 1-3 Februar 1989. Proseeding: Economic and Bussines Development in Middle East and Medditarrenian Countries, Malta 1992. Werner Heisenberg, Der teil und das ganze, R. Piper & Co. Verlag, Munchen, 1969. Institute Conference of Population, Resources and Environment, Stanford University, 1-3 Februar 1989.

3.7. Poljoprivredna reforma

Jedan od oblika upravljanja prirodnim dobrima je i davanje koncesija, odnosno prava korišćenja prirodnog bogatstva, dobara u opštoj upotrebi, ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, koje nadležni državni organ ustupa domaćem ili stranom licu na određeno vreme, pod propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade. Koncesija se daje na rok korišćenja do trideset godina. Tokom određivanja roka, posebno u slučaju ustupanja ekskluzivnih prava, uzima se u obzir stepen preuzetog poslovnog rizika, potreba za izgradnjom objekata u početnom periodu korišćenja koncesije, kao i potreba za razvojem konkurentnog tržišta u domenu delatnosti koja predstavlja predmet koncesije.

U strategiji podsticanja i razvoja stranih ulaganja, poseban značaj dat je koncesijama kao jednom od vidova saradnje između javnog i privatnog sektora. Pošavši od činjenice da koncesija predstavlja način obezbeđenja investicionih sredstava od koristi na svim nivoima upravljanja, treba istaći i njene najvažnije pozitivni efekte: priliv kapitala, zapošljavanje radnika i transfer novih tehnologija.

Zakonom o koncesijama (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 55/2003 od 23. maja 2003. godine), kao predmet koncesije definisana su skoro sva rudna i prirodna nacionalna bogatstava.

Prema važećem Zakonu, koncesiona naknada plaća se u skladu s koncesionim aktom i ugovorom o koncesiji, a određuje se u zavisnosti od vrste, kvaliteta, kategorije, količine, namene i tržišne cene prirodnog bogatstva, ili dobra u opštoj upotrebi, to jest u zavisnosti od vrste delatnosti, tržišnih uslova poslovanja, dužine trajanja koncesije, procenjenog rizika i očekivane dobiti. I pored toga sto su sredstva prikupljena naplatom koncesionih naknada značajan, kako za Republiku, tako i za lokalne samouprave, u praksi se javlja problem da primena Zakona još nije zaživela u pravom smislu, te je još uvek prisutna eksploatacija prirodnih bogastva bez ikakve nadoknade, odnosno loša zaštita rudnog bogatstva i neobnovljivih prirodnih resursa od dalje eksploatacije.


Donošenjem Zakona o poljoprivrednom zemljištu (Službeni glasnik Republike Srbije 62/2006, 65/2008 i 41/2009), postignut je određen stepen napredovanja u pogledu reformisanja poljoprivrednog sektora. Njime su definisani planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem samog zakona, te druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa. Pored ovog Zakona, aktuelni su i Zakon o pretvaranju društvene svojine nad poljoprivrednim zemljištem u druge oblike svojine, Zakon o privatizaciji, Zakon o zadrugama, Zakon o zaštiti konkurencije i brojni drugi. Zaštiti i unapređenju životne sredine i racionalnom korišćenju prirodnih resursa, kroz uzajamno delovanje i ostvarivanje efekata između zaštite životne sredine i ekonomskog rasta, dodeljen je status prioriteta unutar Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije. Oni bi trebalo da se ostvaruju prvenstveno uključivanjem politike zaštite životne sredine u sektorske razvojne politike.

Fokusiravši se na poljoprivredu, Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije kao opšti cilj održivog razvoja definiše stvaranje ekonomski isplative i ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje:

1. Usklađivanjem nacionalnih propisa i aktivnosti unutar oblasti poljoprivrede sa zakonodavstvom i praksom EU;

2. Podsticanjem investicija u smanjenje zagađenja iz poljoprivrede, očuvanje agrodiverziteta i tradicionalnih (kombinovanih) sistema farmi, kojima će se doprineti očuvanju predeonog i specijskog biodiverziteta u osetljivim agroekološkim uslovima, razvoj sistema zaštite dobrobiti životinja, smanjenje erozije zemljišta, te očuvanje i unapređenje životne sredine u celini;

3. Povećanjem površina pod organskim i drugim ekološki prihvatljivim sistemima poljoprivredne proizvodnje;

4. Podizanjem i razvijanjem svesti poljoprivrednih proizvođača o problemima životne sredine, uz uvažavanje principa zaštite biodiverziteta i dobrobiti životinja; i

5. Uvođenjem kodeksa dobre poljoprivredne prakse (NSOR, 2008).

U svakom slučaju kao opšti dugoročni cilj razvoja poljoprivrede (korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta) utvrđuje se harmonično povezivanje proizvodnih, ekonomskih, ekoloških, pejzažnih i socio-kulturnih funkcija poljoprivrednog zemljišta i ruralnog prostora u jednu celinu, uporedo sa postepenim, ali konstantnim poboljšanjem materijalnog položaja poljoprivrednog stanovništva i povećanjem kvaliteta življenja na selu.

Proces industrijalizacije je odigrao značajnu ulogu u smanjenju broja poljoprivrednog stanovništva. Njihova migracija ka urbanim sredinama je velikim delom uslovljena razlikom ekonomske razvijenosti sela i grada, odnosno socijalnim položajem zemljoradnika i radnika u drugim delatnostima. Na smanjenje broja poljoprivrednog stanovništva uticala je i promena strukture potrošnje stanovništva u pravcu većeg učešća industrijskih proizvoda. Sa druge strane, smanjenje broja poljoprivrednog stanovništva, naročito aktivnog, trebalo bi da vodi produktivnijoj i racionalnijoj poljoprivrednoj proizvodnji. Generalno posmatrano, poljoprivredno stanovništvo ostaje značajan faktor ukupnog razvoja. Njihova pokretljivost doprinosi umanjenju razlika između seoskih i gradskih naseobina, te obezbeđuje ravnomerniji razmeštaj radno aktivnih kadrova unutar nacionalne teritorije.

U Srbiji postoje još uvek četiri oblika svojine nad zemljištem, i to državno, društveno, privatno i zadružno. Zakon o korišćenju zemljišta donekle je regulisao korišćenje državnog zemljišta sa raznih aspekata. Zakonom je obuhvaćeno planiranje zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta, sa aspekta opštih pravila uređenja, komasacije, dobrovoljnog


grupisanja zemljišnih poseda, uređenja melioracija i drugog. Zakon o privatizaciji zemljišta se prvenstveno bavi pitanjima vezanim za društveno zemljište, koje je dug vremenski period imalo komparativnu prednost nad usitnjenim (atomizacija) individualnim seoskim gazdinstvima (bolja uređenost i obezbeđenost infrastrukturnim sadržajima).

3.8. Upravljanje prirodnim resursima

Da li je trenutno započeta bilo kakva velika reforma koja se odnosi na upravljanje prirodnim resursima ili životnom sredinom? Tokom 2009. godine donet je veći broj zakona koji se odnose na pitanja zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja. Maja meseca stupio jena snagu tzv. Zeleni paket, set koji obuhvata ukupno 16 zakona, a koji bi trebalo da u značajnoj meri poboljša rešavanje brojnih ekoloških problema. Među najznačajnijim zakonima nalaze se i oni koji rešavaju pitanja otpada, a obuhvataju Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Pored njih donet je i niz zakona koji se odnose na prisustvo i upravljanje hemijskim sredstvima, kao što su Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o ratifikaciji. Roterdamske konvencije (tretman hemikalija i pesticida u međunarodnoj trgovini). Takođe, stupila su na snagu zakonska akta koja se odnose na zračenje i hemijsku sigurnost, a pre svega Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti i Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, sa procedurama njegovog uništenja. Pored navedenih, usvojeni su i Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i dva zakona koja se odnose na izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, te zaštitu iste. Uporedo su doneti i Zakon o ratifikaciji Aruske konvencije, koji podrazumeva dostupnost informacija vezanih za životnu sredinu, učešće javnosti u donošenju odluka, te pravo na pravnu zaštitu pri rešavanju pitanja vezanih za životnu sredinu, kao i Zakon o ratifikaciji Stokholmske konvencije. Pored navedenih zakona, usvojen je i Pravilnik o dodeli Ekoznaka. Usvojenim setom zakona državni organi Republike Srbije pokazali su želju za pridavanje većeg značaja pitanjima životne sredine, prihvatanje međunarodnih standarda u ovoj oblasti, kao i za uspostavljanje funkcionalne veze između ekologije i privrede. Navedeni zakoni su u skladu sa ciljevima Nacionalne Strategije održivog razvoja, donete 2008. godine, u kojoj su objedinjeni održivi razvoj društva, ekonomije i životne sredine. Takođe, urađena je i Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji, a u planu je kreiranje Akcionog plana njegove primene. Čistija proizvodnja se ne fokusira samo na segment proizvodnog procesa, već se pažnja usmerava na čitav životni ciklus proizvoda, od njegovog stvaranja, do faze odlaganja upotrebljenog proizvoda. Ustanovljeno je da je ovo kvalitetniji pristup u upravljanju životnom sredinom, odnosno ekološkim problemima, u odnosu na tehnologiju tretmana zagađenja na kraju proizvodnog procesa.

Paralelno sa navedenim, kreiran je i nacrt EMAS Programa (Eco Management and Audit Scheme) Republike Srbije. Naredni koraci bi trebalo da budu usmereni ka osnivanju EMAS saveta i sekreterijata, te izradi Zakonske regulative koja će ga pokrivati. EMAS predstavlja sistem upravljanja zaštitom životne sredine sa proverom, koji je na snazi u EU, a koji omogućava dobrovoljno učešće organizacija u sistemu za upravljanje zaštitom životne sredine i uz njegovu proveru. Pored dobrovoljnosti, karakteristika ovog sistema je i primenjivost kod svih tipova organizacija, bez obzira na njihovu delatnost i veličinu.


Da li u zemlji postoji bilo kakav napredak u pogledu postizanja ciljeva 7 MDG koji teže obezbeđivanju održivosti životne sredine? Milenijumski razvojni ciljevi (Millenium Development Goals - MDGs), kao težnja zemalja UN, a koji bi trebalo da se ostvare do 2015. godine, podrazumevaju realizaciju niza aktivnosti vezanih za smanjenje siromaštva i gladi u svetu, postizanje univerzalnosti osnovnog obrazovanja, polnu jednakost i veća prava žena, smanjenje smrtnosti kod dece i poboljšanje zdravlja majki, uspešniju borbu sa bolestima poput HIV/AIDS, malarija i druge, održivost životne sredine i razvijanje globalnog partnerstva za dalji razvoj. Tokom ispunjenja cilja održivosti životne sredine u Srbiji, najviše aktivnosti je ostvareno u pogledu ustanovljavanja pravne regulative i donošenja većeg broja dokumenata, podjednako na Republičkom i lokalnom nivou. Unutar Republike je donet veći broj zakonskih i podzakonskih akata koji se odnose na upravljanje životnom sredinom i pravilno korišćenje prirodnih resursa, dok je na nivou lokalnih zajednica ustanovljen znatan broj strateških dokumenata vezanih za dalji razvoj na principima održivosti. Osim postavljanja pravnog okvira pristupilo se i konkretnom rešavanju ekoloških problema u državi, poput pokretanja aktivnosti koji se odnose na problem otpada u Republici (rezultat je uklanjanje niza deponija i smetlišta u mnogim opštinama Srbije, izgradnja dve regionalne deponije za odlaganje otpada i uspostavljanje centara za reciklažu otpada).

Koliki su javni prihodi poreklom iz sektora koji se bave prirodnim resursima, kao što su takse, ili zajednička dobit? Ekonomski instrumenti, u oblasti zaštite životne sredine, usvojeni su 2009. godine (Službeni Glasnik RS, br. 22/09). Cilj njihove primene je očuvanje životne sredine putem stimulisanja uvođenja novih tehnoloških rešenja sa manjom emisijom zagađenja. Najčešći ekonomski instrumenti su takse i nadoknade, koji proizilaze iz ekološkog principa - zagađivač plaća. Fond za zaštitu životne sredine, je zvanično javno telo koje nadgleda sprovođenje ekonomskih instrumenata i tako ostvarenih prihoda. Pomenuti prihodi su prevashodno namenjeni finansiraju programa i projekata iz oblasti prevencije i zaštite životne sredine u Republici. Tokom 2008. godine, Fond je zabeležio prihod od skoro 12 miliona evra pri čemu je najviše sredstava prikupljeno naplatom naknade za emisiju SO2, NO2, praškaste materije, proizvedeni i odloženi otpad.

Da li je skoro bilo promena koje su dovele do poboljšanja uslova ugovaranja sa velikim multinacionalnim kompanijama u ovom sektoru? U Republici Srbiji su prisutni institucionalni problemi tokom sprovođenja propisa vezanih za zaštitu životne sredine, prvenstveno na nivou organa lokalne samouprave. Takođe, nezadovoljavajuće je učestvovanje lokalne samouprave u procesima donošenja aktuelnih propisa. Dakle, potrebno je iznaći najefikasnija rešenja koja bi ojačala participativnost predstavnika lokalne samouprave tokom procesa donošenja propisa unutar oblasti zaštite životne sredine, s obzirom da se sprovođenje odredbi propisa najčešće odnose na njih.

U Srbiji je tokom 2008. godine kreirano Nacionalno telo za sprovođenje projekata Mehanizama čistog razvoja Kjoto protokola u Republici (DNA). Pomenuto telo vrši evaluaciju predloženih CDM projekata (Clean Development Mechanism), to jest proveru usaglašenosti ovih projekata sa odredbama Kjoto protokola, CDM indikatorima održivog razvoja i relevantnim pozitivnim propisima Republike Srbije. Sekretarijat unutar ovog tela izvršava stručno-administrativne poslove, a prvenstveno: prijem predloga CDM projekata; uspostavljanje kontakata sa zainteresovanim subjektima; koordiniranje rada DNA; proveru da


li je predlagač projekta ispunio obaveze koje proističu iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu; dostavljanje predloga CDM projekata Stručnoj grupi; pripremu Nacrta pisma odobrenja; podnošenje ovih pisama na saglasnost ministarstvima nadležnim za predloženi CDM projekat; pripremu konačnog Pisma odobrenja ili odbijanja; dostavljanje Pisma odobrenja ili odbijanja predlagaču projekta; vršenje ostalih administrativnih poslova DNA.

Saradnja na sprovođenju projekata mehanizma čistog razvoja (CDM) jedna je od aktivnosti definisanih Aneksom VII, Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Ministarstva za zaštitu životne sredine, kopna i mora Republike Italije. Na osnovu planirane saradnje, novembra ove godine potpisani su ugovori između predstavnika Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije i italijanskih kompanija, vezani za učestvovanje na izradi projektne dokumentacije koja se odnose na mehanizam čistog razvoja. Od ukupno planiranih 6 ugovora, do sada je potpisano 3. Izabrani projekti se odnose na oblasti energetske efikasnosti, proizvodnju električne energije i toplote iz biomase, kao i redukciju emisije gasova staklene bašte. Benefiti vlasnika lokacija na kojima će se izvoditi pomenuti projekti, po potpisivanju ugovora, se ogledaju u obezbeđenju savremenih, dosta čistijih tehnologija pod krajnje povoljnijim uslovima, s obzirom da će se deo investicija otplatiti kroz CERS stimulisanje (Certified Emission Reduction - Sertifikovano smanjenje emisije). Trenutno su potpisani ugovori za sledeće kompanije i projekte:

1. Gruppo Gesenu S.p.A, za projekat „Sakupljanje i korišćenje deponijskog gasa na deponiji Jovanovac“;

2. MGM Engineerig&Contracting S.r.l., za projekat „Mere energetske efikasnosti u fabrici Hipol a.d.“;

3. GEA S.r.l., za projekat „Kogeneracija za drvnu masu“.

Sprovođenje ovih projekata je od velikog značaja za ispunjenje kriterijuma održivog razvoja, koji pored smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, uključuju i instalaciju modernih tehnoloških rešenja pod povoljnim finansijskim uslovima. Literatura Dragana Petrović, Dragoljub Todić, Zorica Isoski, EMAS u Srbiji - korak bliže Evropskoj Uniji Knjiga preporuka nacionalnog konventa o EU u Srbiji 2008-2009 Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Službeni glasnik SR, 62/2006, 65/2008 i 41/2009 Zakon o koncesijama, Službeni glasnik RS, 55/2003 www.eukonvent.org/downloads2/090407-BiljanaBlazevicZec.pps http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php sekopak.com/files/Aleksandar-Vesic. ppt

DEO IV

MONETARNO-FINANSIJSKI SEKTOR

4.1. Tri godine primene režima ciljanja inflacije: učinci i ograničenja

Krajem avgusta 2006. godine Narodna banka Srbije (NBS) usvojila je novi okvir monetarne politike i način njegove implementacije. Novi principi i mere sprovođenja monetarne politike bili su sadržani u Memorandumu NBS o principima novog okvira monetarne politike na putu ka ostvarenju ciljeva niske inflacije. Novi okvir monetarne politike (u inicijalnom obliku) primenjivao se od septembra 2006. godine do kraja 2008. godine i bio je vrlo sličan režimu ciljanja inflacije. U momentu predstavljanja novog okvira, NBS je istakla da je u pitanju režim koji će važiti u prelaznom periodu do prelaska na puni režim targetiranja inflacije. Narodna banka Srbije ostavila je sebi vreme da kompletira novi okvir za vođenje monetarne politike, nameravajući da postepeno uvodi u praksu sve neophodne pretpostavke i principe tog okvira. Formalni prelazak na puni režim ciljanja inflacije usledio je krajem 2008. godine kada je Narodna banka Srbije sa Vladom Republike Srbije potpisala Sporazum o ciljanju inflacije. Na osnovu tog sporazuma, NBS je usvojila Memorandum o ciljanju inflacije kao monetarnu strategiju. U centru monetarne politike NBS nalazi se održavanje niske i relativno stabilne stope inflacije. To predstavlja primarni cilj monetarne politike. Ovaj cilj definisan je u vidu raspona fluktuacije (sa utvrđenom i objavljenom centralnom vrednošću) godišnjih procentualnih promena indeksa potrošačkih cena. Na osnovu prethodnog memoranduma Narodna banka Srbije je usvojila i Memorandum o utvrđivanju ciljane stope inflacije za period 2009-2011. godina. Tim dokumentom definisani su srednjoročni ciljevi monetarne politike. Putanja ciljanih stopa inflacije do 2011. godine usklađena je s potrebom postizanja srednjoročne stabilnosti cena i iznosi 2-4% na godišnjem nivou. Za 2009. godinu predviđeno je da se inflacija kreće u ciljanom rasponu 6-10%, sa centralnom (srednjom) vrednošću od 7,5%.

Za prelazak na novi monetarni režim NBS se odlučila u okolnostima kada je dugi niz godina unazad praktično vodila monetarnu politiku bez neke jasne monetarne strategije. Izbor je pao na koncept ciljanja inflacije. Danas sve centralne banke sa režimom targetiranja inflacije sprovode ono što se uobičajeno naziva fleksibilnim ciljanjem inflacije. Jednostavno rečeno, fleksibilno targetiranje inflacije znači da centralna banka određuje svoju referentnu kamatnu stopu tako da je u stanju da stabilizuje ne samo inflaciju oko ciljane stope, već da pomogne u stabilizaciji realnih tokova privrede. Drugim rečima, ova fleksibilnost znači da – pored dugoročnog inflacionog cilja – centralne banke, takođe, nastoje da stvore takve uslove u kojima će fluktuacije inflacije i realnih tokova privredne aktivnosti moći da drže u okviru prihvatljivih granica. Pogoditi pravi balans između inflacije i veličina (ili varijabli) sa realnog sektora ekonomije predstavlja ono što se obično naziva dobro uravnoteženom monetarnom politikom.

U praksi su prisutni različiti načini za izražavanje ove fleksibilnosti: neke centralne banke (među kojima i NBS) odlučile su se da definišu cilj u pogledu inflacije u izrazima tzv. bazne inflacije koja se izračunava na osnovu indeksa potrošačkih cena, pri čemu se iz ovog indeksa

Deo IV. Mmonetarno-finansijski sektor, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, 46-65) 47

isključuju promene cena za određena dobra i usluge. Svrha isključivanja određenih komponenata indeksa potrošačkih cena jeste da se dobije takva mera inflacije koja će biti pod manjim uticajem kratkoročnih promena u tehnologiji i ponudi sirovina (tzv. šokovi ponude), koje mogu dovesti do privremenog porasta inflacije izražene preko indeksa potrošačkih cena. Formulisanje inflacionog cilja u izrazima bazne inflacije može da bude shvaćeno kao način da se ukaže na potrebu uzimanja u obzir realnih privrednih kretanja, tj. to može da bude protumačeno kao fleksibilno targetiranje inflacije.

Drugi način iskazivanja fleksibilnosti targetiranja inflacije odnosi se na brzinu i vremenski okvir u kojem centralna banka pokušava da vrati inflaciju na ciljanu stopu (ili u okvir ciljanog raspona) nakon njenog odstupanja. Centralne banke obično podrazumevaju da bi (u normalnim okolnostima) inflaciju trebalo vratiti na ciljani nivo u okviru vremenskog perioda od dve godine. Korektivna akcija centralne banke koja bi suviše brzo vratila inflaciju na prognoziranu putanju mogla bi da generiše nepotrebna kolebanja u realnim tokovima privredne aktivnosti. Sporije vraćanje nego što bi bilo normalno, moglo bi da bude opravdano u slučaju nekog šoka ponude koji je izuzetno veliki. Izbegavanje da se uđe bilo u jednu ili drugu od navedenih situacija znači da se centralna banka ne fokusira samo na inflaciju, već da vodi računa i o prilikama na realnom sektoru ekonomije (tj. da sprovodi fleksibilno targetiranje inflacije).

U svojim saopštenjima, centralne banke sa režimom targetiranja inflacije unapred ukazuju na potencijalni trade-off između stabilizacije proizvodnje i stabilizacije inflacije. Ako one to čine, postavlja se pitanje kako centralne banke prave balans između ta dva zahteva koja stoje pred njihovim monetarnim politikama i da li uspevaju u tome, s obzirom da zahtevi o kojima je reč mogu da budu (i često jesu) među sobom konfliktni. Ovo pitanje se s puno opravdanja može da postavi i pred Narodnu banku Srbije. Jer, ono što je u krajnjoj liniji važno jeste kako centralna banka sa režimom targetiranja inflacije (kakva je i NBS) zaista radi i kakve ima rezultate, a ne šta ona saopštava (i obećava). Od uvođenja novog monetarnog okvira Narodne banke Srbije prošlo je dovoljno vremena da je moguće analizirati postignute rezultate izabrane monetarne strategije i izvući odgovarajuće zaključke o njenim mogućnostima. Pri tome, potrebno je oceniti postignute rezultate ne samo kada je reč o stabilizovanju inflacije oko utvrđenog inflacionog cilja, nego i kada je u pitanju stabilizacija realne sfere privrede (dakle, rezultati sa aspekta proizvodnje, zaposlenosti, platnobilansnih kretanja).

Nakon pune tri godine (2006-2008) iskustva sa režimom ciljanja inflacije (bez obzira što je u većem delu tog perioda imao status „prelaznog režima“), svedočanstvo o njegovim učincima mnogo manje ohrabruje, a znatno više pruža osnovu za nezadovoljstvo. Relativno zadovoljavajući rezultati su postignuti na planu snižavanja stope inflacije i njenom održavanju na sniženom nivou, sve posmatrano u odnosu na period pre prihvatanja novog okvira vođenja monetarne politike. U 2006. godini došlo je do snažnog obaranja inflacije sa nivoa od 17,7% (bazna inflacija 14,5%), koliko je iznosila u 2005. godini, na nivo od 6,6% (bazna inflacija 5,9%). U 2007. godini inflacija se ponovo ubrzala, ali je NBS uspela da svoju inflacionu metu za tu godinu ostvari – bazna inflacija (7,9%) bila je u granicama ciljanog raspona (4-8%). Bazna inflacija je u 2008. godini premašila gornju granicu ciljanog raspona (3-6%) i na kraju godine je iznosila 10,1%. Inflacija u trećem tromesečju 2009. godine bila je niža nego u prethodna dva i kretala se u granicama ciljanog raspona. Narodna banka Srbije očekuje da će i u poslednjem kvartalu ove godine kretanje inflacije ostati u granicama utvrđenog raspona.


Tabela 4.1. - Inflacioni cilj monetarne politike 2006 2007 2008 2009 I kv

2009 II kv 2009

III kv 2009

Potrošačke cene (u odnosu na isti mesec prethodne godine, u %)

6,6 11,0 8,6 - 9,4 8,3 7,3

Bazna inflacija (u odnosu na isti mesec prethodne godine, u %)

5,9 7,9 10,3 - 10,2 6,9 5,7

Ciljani raspon bazne inflacije 7-9% 4-8% 3-6% 6-10% - - -Izvor: Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku Podaci o ostvarenim stopama realnog rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije za period 2006-2008. godine i o proceni tog rasta za 2009. godinu nisu ohrabrujući. Usporavanje privredne aktivnosti se beleži tokom čitavog perioda 2006-2009. godine. U 2009. godini privreda Srbije je u dubokoj recesiji i procena je da će ostvareni realni rast BDP u ovoj godini imati negativan predznak i da će iznositi između 3 i 4%.

Podaci o stopi nezaposlenosti pokazuju da je u periodu posle usvajanja režima targetiranja inflacije došlo do sasvim blagog opadanja ovih stopa, upoređeno sa stopama koje su zabeležene u nekoliko godina pre prihvatanja tog režima. Stopa nezaposlenosti se već dugi niz godina u Srbiji zadržava na veoma visokom nivou. Ako se posmatra period 2006-2009. godine, može se zaključiti da zaposlenost u Srbiji umereno opada i da se taj trend posebno uočava od sredine 2008. godine.

Kada su platnobilansna kretanja u pitanju, deficit tekućeg računa jedna je od najbolnijih tačaka domaće ekonomije. Takva kvalifikacija naravno nije vezana samo za posmatrani vremenski period 2006-2009. godine. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2006. godini iznosio je 13,3% BDP, u 2007. godini 15,6% BDP, a u 2008. godini 17,2% BDP. Ovaj deficit je prvenstveno posledica deficita u trgovinskom bilansu (veći uvoz od izvoza), koji je u 2007. godini iznosio 7 milijardi evra, a u 2008. godini 8 milijardi evra. Ovakvo ponašanje trgovinskog bilansa ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu i obim apresijacije kursa domaće valute (dinara) u odnosu na evro. Kao rezultat obimnog priliva kapitala iz inostranstva tokom 2006. godine, apresijacija dinara u odnosu na evro iznosila je oko 4%, pri stopi inflacije koja je iznosila 6%. To znači da se u 2006. godini između kretanja inflacije i deviznog kursa stvorio jaz od oko 10%. Tokom 2007. i 2008. godine taj jaz je bio dodatno povećan.

Primenu režima targetiranja inflacije u Srbiji otežavali su (i otežavaće u budućnosti) brojni problemi. Veći deo tih problema posledica je činjenice što relativno uspešno sprovođenje strategije targetiranja inflacije traži zadovoljenje određenih preduslova. S obzirom na stepen institucionalne i privredne razvijenosti (posebno razvijenosti finansijske strukture), Srbija te preduslove još uvek ne može u punoj meri da ispuni.

Nezavisnost centralne banke – Postoje ograničenja za delotvornost monetarne politike u obuzdavanju inflacije kada je ona suočena sa jednom manje ili više ekspanzionom fiskalnom politikom. Dakle glavni preduslov je da zemlja ne pokazuje bilo kakve simptome dominacije fiskalne politike vis-á-vis ostalih ekonomskih politika. U slučaju Srbije ovaj preduslov nije zadovoljen. U sadašnjim okolnostima (koje se verovatno neće izmeniti ni i u doglednoj budućnosti) prisutna je stalna realna opasnost da će vođenje monetarne politike u zemlji biti diktirano obzirima fiskalne politike.


Tabela 4.2. - Izabrani osnovni makroekonomski indikatori privrede Srbije, 2003-2009. 2003 2004 2005 2006 2007 2008 I 2009 II 2009 III

2009 Realni rast BDP (u %)

2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5 -4,2 -4 -2,31

Potrošačke cene (u odnosu na isti mesec prethodne godine, u %)2

7,8 13,7 17,7 6,6 11,0 8,6 9,4 8,3 7,3

Bazna inflacija (u odnosu na isti mesec prethodne godine, u %)2

6,1 11,0 14,5 5,9 7,9 10,3 10,2 6,9 5,7

Devizne rezerve NBS (u mln evra)

2.840 3.117 4.935 9.025 9.641 8.160 8.113 8.885 9.523

Izvoz (u mln evra)3 3.856 4.458 5.330 6.949 8.686 10.152 1.859 2.135 2.218 Uvoz (u mln evra)3 -7.220 -9.500 -9.613 -11.971 -15.578 -17.956 -3.201 -3.186 -3.306 Tekući račun platnog bilansa4 (u mln evra) u % BDP

-7,2 -11,9 -8,9 -13,3 -15,6 -17,2 -12,3 -2,4 -3,4

Nezaposlenost po Anketi (u %)5

14,6 18,5 20,8 20,9 18,1 14,0 - 15,6 -

Republički budžetski deficit/suficit (u % BDP)6

-2,3 -0,3 0,3 -1,9 -1,7 -1,8 -3,7 -5,8 -

Javni dug Republike Srbije (spoljni+unutrašnji, u % BDP)6

69,9 55,4 48,0 39,6 30,6 26,1 27,1 29,4 32,0

Kurs dinara prema evru (kraj perioda)

68,31 78,89 85,50 79,00 79,24 88,60 94,78 93,44 93,01

Izvor: Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija RS 1 Procena NBS 2 Cene na malo do 2006. 3 Razmena s Crnom Gorom registrovana je prema pripadajućim transakcijama od 2003. godine. 4 Deo procenjenih doznaka prebačen je iz finansijskog u tekući bilans. 5 Anketa o radnoj snazi-republički zavod za statistiku. 6 Izvor: Bilten Ministarstva finansija RS. Iako posmatrano kroz zakonsku regulativu NBS ima zadovoljavajući stepen nezavisnosti, stepen stvarne nezavisnosti se ne može oceniti zadovoljavajućim. To se može najbolje videti preko broja guvernera koji su obavljali ovu funkciju u periodu 2000 - 2008. godine. U tom periodu promenjeno je nominalno pet guvernera, prevashodno iz isključivo političkih razloga. To je unosilo određene elemente nesigurnosti i nepoverenja kod ekonomskih subjekata, koji u takvim okolnostima jedino mogu da zaključe da će promene političke vlasti značiti promenu guvernera. Promena guvernera dalje može da znači i promenu kursa monetarne politike. Ukoliko se jednom izgubi poverenje u koncept ciljanja inflacije, primena ovog režima ima vrlo malu verovatnoću na uspeh. Ono što ocenjujemo kao pozitivno jeste činjenica da od 2004. godine nije menjana ličnost guvernera uprkos promenama čak tri vlade.

Primena režima targetiranja inflacije podrazumeva i odgovornost u slučaju neostvarivanja cilja. Ova pretpostavka je prisutna u teoriji, ali odgovornost nije predviđena u svim zemljama


koje primenjuju ovaj sistem. U Srbiji, takođe, nije predviđena odgovornost za neispunjenje inflacionog targeta. Smatra se da odgovornost za ispunjenje targetirane stope inflacije povećava kredibilitet samog sistema za sprovođenje monetarne politike.

Uzdržavanje od korišćenja drugog nominalnog sidra – Za uspešno prihvatanje režima targetiranja inflacije važan zahtev bio bi da monetarne vlasti odustanu od targetiranja bilo koje druge nominalne varijable, kao što je, na primer, devizni kurs. Naime, fokus na inflaciju podrazumeva da centralna banka, između ostalog, ne bi trebalo da pokušava da posredstvom monetarne politike upravlja deviznim kursevima. Zna se da čak i u razvijenim privredama koje su se jasno opredelile za targetiranje inflacije, ova strategija monetarne politike je povezana sa režimom fleksibilnog deviznog kursa. Međutim, za razliku od tih privreda, zemlje u razvoju su mnogo ranjivije na velika pomeranja deviznog kursa svojih valuta. Te zemlje imaju relativno nisku konkurentnost, nedovoljan kredibilitet kreatora ekonomske politike i nedovoljno razvijena finansijska tržišta. I Srbija bi trebalo da bude veoma oprezna kod preterane fleksibilnosti deviznog kursa.

Zvaničan stav Narodne banke Srbije je da devizni kurs «nije bio, niti će ubuduće biti sidro za inflaciju». Da li je moguće zadržati takav stav i u budućnosti? NBS se poslednjih meseci suočava sa velikim oscilacijama deviznog kursa. Postoje brojni razlozi koji idu u prilog činjenici da se u dugom roku može očekivati snažno fluktuiranje kursa dinara ukoliko se njegova visina slobodno formira na tržištu. Prvo, kretanje kursa je do sada u velikoj meri bilo bazirano na obilnom prilivu kapitala iz inostranstva (kroz proces privatizacije, na osnovu stranih ulaganja, na osnovu zaduživanja). U uslovima delovanja svetske ekonomske krize može se pretpostaviti da će obim priliva inostranog kapitala postepeno slabiti i da ti prilivi neće moći istom snagom da utiču na jačanje, odnosno stabilizaciju kursa dinara. Drugo, u periodu 2006-2009. godine produbile su se razlike između kretanja stope inflacije i kretanja nivoa deviznog kursa, odnosno povećao se tzv. apresijacijski jaz. Treće, u uslovima dugoročno visokog deficita tekućeg računa platnog bilansa neminovno je da pre ili kasnije dođe do depresijacije kursa dinara. Konačno, porast političke neizvesnosti može da utiče na slabljenje kursa dinara. Ukoliko ovi faktori dovedu do znatnog slabljenja, odnosno nestabilnosti kursa domaće valute u budućnosti, izvesno je da se sa povećanjem referentne kamatne stope centralne banke neće moći efikasno da deluje na obaranje stope inflacije. U takvim okolnostima biće nužne relativno česte intervencije centralne banke na deviznom tržištu.

Efikasnost kanala kamatne stope – Transmisioni mehanizam monetarne politike odnosi se na niz procesa preko kojih monetarna politika utiče na cene, vrednost različitih finansijskih instrumenata i konačno na tokove realne ekonomske aktivnosti. U sistemu targetiranja inflacije kanal kamatne stope je važan, pošto je to sistem gde se kratkoročna kamatna stopa koristi kao operacioni cilj na putu ostvarivanja glavnog cilja – stabilnost cena. Teorijski, kanal kamatne stope karakterišu dva procesa. Prvi je predstavljen transmisijom efekata kratkoročnih nominalnih kamatnih stopa (na čije promene centralna banka može da utiče) na realne kratkoročne i dugoročne kamatne stope. Uticaj realne kamatne stope na agregatnu tražnju i proizvodnju je drugi proces. Kamatna stopa bi kao instrument monetarne politike primarno trebalo da deluje (kroz tzv. kreditni kanal) na poskupljivanje kredita banaka. U Srbiji, međutim, delovanje ovog kanala monetarne politike veoma je slabo. Delovanje kanala deviznog kursa je preovlađujuće. Empirijski podaci za Srbiju potvrdili su da u početnom periodu primene koncepta ciljanja inflacije (2006-2007), kamatna stopa centralne banke nije imala znatnijeg uticaja na rast kredita banaka. Drugim rečima, pokazalo se da je kredit u odnosu na kamatnu stopu centralne banke egzogena varijabla koju najverovatnije determiniše


tražnja. Postoji nekoliko razloga zašto kanal kamatne stope nije u potpunosti delotvoran u uslovima ciljanja inflacije u Srbiji. Prvo, veliki broj banaka u Srbiji je u većinskom vlasništvu inostranih banaka. Pored domaćih izvora sredstava, banke mogu da se oslone i na dodatna sredstva iz svojih centrala u inostranstvu. To znači da kamatna stopa centralne banke ne predstavlja realnu cenu izvora sredstava i za ponašanje domaćih banaka nije od presudnog značaja. Drugi razlog su monopolski uslovi na bankarskom tržištu. Ukoliko ne postoji stvarna konkurencija na bankarskom tržištu, kamatne stope na depozite i kredite neće reagovati na promene na novčanom tržištu, jer i pri promeni troškova refinansiranja banke mogu da ostvare znatan profit. Još jedan razlog koji umanjuje delotvornost kanala kamatne stope je činjenica da je tražnja stanovništva za kreditima relativno malo osetljiva na kamatnu stopu.

4.2. Kretanje referentne kamatne stope NBS

Narodna banka Srbije odabrala je REPO-kamatnu stopu (kamatnu stopu na dvonedeljne repo transakcije) za glavnu referentnu kamatnu stopu. Koristeći ovu stopu, kao ključni instrument monetarno-kreditne politike, NBS je imala nameru da kontroliše ostvarenje glavnog cilja – ciljanu stopu bazne inflacije, i u ovoj godini je taj cilj u velikoj meri ostvaren. Pravi efekti su se, međutim, ogledali u stabilizaciji vrednosti nacionalne valute i kontrolisanju neželjenih fluktuacija kursa dinara. S jedne strane ostvaren je potpuni uspeh, ali na drugoj strani je dugo zadržavan precenjen devizni kurs otežao kreditnu aktivnost i ponekad ozbiljno narušio likvidnost makro-sistema.

REPO stopa na dvonedeljne transakcije blagajničkim zapisima NBS, sa dve kamatne stope koje imaju ulogu sub-referentnih kamatnih stopa u modelu koridora - kamatna stopa na depozitne olakšice (referentna stopa - 2,5 p.p.) i kamatna stopa na kreditne olakšice (referentna stopa + 2,5 p.p), potpuno je potisnula eskontnu stopu u drugi plan i postala signalna kamatna stopa u odnosu na koju komercijalne banke determinišu svoje kamatne stope prema drugim bankama i klijenteli. Nema dileme da je NBS pokušala pomoću regulisanja REPO stope fokusirano da signalizira glavne pravce monetarne politike i izaziva implikacije isključivo u monetarnoj sferi, ali pridajući preveliki značaj ovoj formi komunikacija sa bankama, prouzrokovala je i negativne sekvence u realnom sektoru. Veći deo kreditnog potencijala komercijalne banke su preusmeravale iz kreditnih aranžmana sa corporate i retail sektorima u neproduktivni i skup kanal prema NBS.

REPO modelom NBS kreirala je relativno efikasan instrument za kontrolu likvidnosti makro-sistema. Paradoksalno je međutim da NBS permanentno obnavlja i uvećava dospeli REPO stok čime dodatno redukuje, već ugroženu makro-likvidnost. Potrebno je da REPO strukturu dospeća NBS podešava tako, da u kritičnim momentima već prenaglašene zalihe REPO-a oslobađa, čime bi povećala tekuću likvidnost. Očigledno je da monetarne vlasti ovu tehniku kontrolisanja nivoa likvidnosti koriste isključivo za održavanje ciljanog kursa dinara kao i obima aktivnosti i prisustva ključnih banaka sa većinskim ino-kapitalom. Ugroženu likvidnost dodatno otežava i divergentno kretanje referentne kamatne stope, s jedne strane, i kontinuiranog rasta REPO stoka s druge strane. Naime, poslovne banke permanentno povećavaju obim REPO aktivnosti sa NBS ne uzimajući u obzir činjenicu da referentna stopa tendencijski pada. REPO tražnja se pokazala kao izuzetno cenovno neelastična. U prilog navedenom govori i konstantan rast ukupnog iznosa zaduženja po osnovu REPO operacija koji nije u korelaciji sa usporenim smanjenjem referentne kamatne stope. Dakle i pored smanjenog “kolača“ (smanjene atraktivnosti kamate na REPO operacije) banke nisu odustale od ulaganja u na ovaj način izdate hartije od vrednosti (HoV).


Razlozi za prepakivanje kreditnih potencijala komercijalnih banaka leže u činjenici da dvonedeljni REPO aranžmani sa NBS za komercijalne banke predstavljaju plasman „par exellance“ s obzirom na činjenicu da nose minimum kreditnog rizika (gotovo da ga teorijski i isključuju) i da se na njih ne vrše nikakva rezervisanja po potencijalnim gubicima. Vođene predvidljivom dobiti, minimumom rizika, kao i mogućnošću ostvarenja špekulativne dobiti carry trade-om u izvesnom intervalutarnom ambijentu komercijalne banke su prosto preferirale REPO komunikaciju sa NBS u odnosu na kreditne aranžmane sa sve rizičnijim retail i corporate sektorima.

Grafikon 4.1. - Aktuelni REPO stok

40.000.000.075,00

60.000.000.075,00

80.000.000.075,00

100.000.000.075,00

120.000.000.075,00

140.000.000.075,00

160.000.000.075,00

180.000.000.075,00

200.000.000.075,00

8.jan

.098.f

eb.09

8.mar.

098.a

pr.09

8.maj.

098.j

un.09

8.jul.

098.a

vg.09

8.sep

.098.o

kt.09

8.nov

.09

Sve navedeno je prouzrokovalo određene devijacije novčanih tokova. Na primer, nivo REPO transakcija na dan 4. decembra 2009. godine dostigao je nivo od 175.108.342.827 dinara dok će u vidu godišnje kamate NBS izvršiti plaćanje od 14.287.655.623,50 dinara zaključno sa 18. decembrom 2009. godine. Postavljajući pitanje u vezi sa visinom referentne kamatne stope i njenim kretanjem u 2009. godini lako se izvodi zaključak da je do smanjenja njenog nivoa trebalo i moralo doći znatno ranije nego što je to činio monetarni odbor NBS. Vlada Republike Srbije je od početka godine počela sa emitovanjem trezorskih zapisa čiji nivo početkom decembra 2009. godine iznosi oko 93 milijarde dinara. Kamatna stopa korišćena prilikom izdavanja ovih hartija je u bliskoj korelaciji sa referentnom kamatnom stopom i trenutno iznosi 10,3%. Pozitivan efekat koji ova emisija ima na razvoj finansijskih tržišta u zemlji potpuno je umanjen visokim nivoom rizika od nelikvidnosti budžeta i daljim produbljivanjem zaduženosti države kao i činjenicom da će značajna sredstva biti isplaćena u vidu kamate. Obaveza države po osnovu ove vrste zaduživanja mogla je biti manja u slučaju da je referentna kamatna stopa smanjena na adekvatan nivo u prvoj polovini godine. Paralelno s tim, bankarski sektor je više nego skromno “povećavao” svoje plasmane u privredu koji su rasli od početka 2009. – januar 660 milijardi dinara do septembra, na tek, nekih 736 milijardi


dinara. Plasmani stanovništvu su gotovo da se nisu ni povećavali i čitave godine nalaze se na nivou od nekih 380-390 milijardi dinara. Realno pozitivne stope – repo i stopa na trezorske zapise preusmeravaju kreditne plasmane banaka u sigurne “kreditne niše” i time još više zaoštravaju prisutnu deklinaciju privrede.

Realno pozitivna referentna kamatna stopa otvara pitanje opravdanosti plaćanja kamate od strane NBS koja će u 2009. godini iznositi preko 150 miliona €.

Tabela 4.3. - Aktuelni REPO stok

Stanje HoV/Outstanding of securities Datum aukcije/ Auction date

Datum dospeća/ Maturity

date

Ročnost transakcija/ Maturity of transaction

Diskontni iznos/ kupovna cena/ Discount value/ purchase price

Nominalni iznos/ reotkupna cena/ Nominal value/

repurchase price

Razlika između neotkupne i

kupovne cene HOV

8.jan 21.jan 13 108.580.968.346,36 110.259.828.933,50 248.215.632,509.jan 23.jan 14 118.220.968.346,36 119.966.371.925,50 186.306.572,00

14.jan 28.jan 14 114.210.968.346,36 115.928.691.697,50 124.250.400,0016.jan 30.jan 14 104.400.968.346,36 106.032.860.572,50 59.087.968,0021.jan 4.feb 14 115.015.968.346,36 116.740.229.092,00 340.584.152,0023.jan 6.feb 14 104.235.968.346,36 105.877.937.227,00 104.014.707,0026.jan 27.jul 182 103.757.285.658,66 105.377.937.227,00 166.135.957,1028.jan 11.feb 14 98.607.285.658,66 100.186.141.422,00 82.454.595,0030.jan 13.feb 14 96.507.285.658,66 98.068.505.336,00 41.451.882,004.feb 18.feb 14 67.897.285.658,66 69.250.939.375,00 133.018.191,006.feb 20.feb 14 62.027.285.658,66 63.343.273.346,00 66.348.678,00

11.feb 25.feb 14 65.147.285.658,66 66.483.293.450,00 102.474.699,0013.feb 27.feb 14 67.507.285.658,66 68.858.436.862,00 56.595.294,0018.feb 4.mar 14 69.017.285.658,66 70.378.126.079,00 142.707.408,0020.feb 6.mar 14 77.197.285.658,66 78.610.614.685,00 118.837.284,0025.feb 11.mar 14 76.521.297.728,66 77.761.138.073,00 112.998.087,0027.feb 13.mar 14 78.531.297.728,66 79.784.035.640,00 69.492.861,004.mar 18.mar 14 82.941.297.728,66 84.222.333.287,00 171.005.055,006.mar 20.mar 14 87.541.297.728,66 88.851.850.107,00 148.354.104,00

11.mar 25.mar 14 88.651.297.728,66 89.968.972.644,00 120.120.624,0013.mar 27.mar 14 91.841.297.728,66 93.179.441.917,00 89.962.134,0018.mar 1.apr 14 88.011.297.728,66 89.324.865.956,00 146.429.094,0020.mar 3.apr 14 87.881.297.728,66 89.194.031.785,00 147.519.933,0025.mar 8.apr 14 91.506.971.478,66 92.682.211.150,00 158.299.989,0027.mar 10.apr 14 98.436.971.478,66 99.656.678.881,00 134.429.865,001.apr 15.apr 14 98.156.971.478,66 99.374.882.205,00 144.632.418,003.apr 16.apr 13 98.236.971.478,66 99.444.820.253,00 137.457.981,008.apr 22.apr 14 97.946.971.478,66 99.138.736.118,00 142.215.854,00

10.apr 24.apr 14 98.136.971.478,66 99.317.622.215,00 123.315.962,0015.apr 29.apr 14 94.696.971.478,66 95.844.405.827,00 111.416.030,0016.apr 30.apr 14 95.936.971.478,66 97.088.755.369,00 141.807.523,0022.apr 6.maj 14 89.476.971.478,66 90.584.103.163,00 97.563.648,0024.apr 8.maj 14 90.546.971.478,66 91.651.707.325,00 120.920.124,0029.apr 13.maj 14 93.958.481.641,94 94.895.421.303,00 135.130.008,0030.apr 15.maj 15 91.518.481.641,94 92.441.188.051,00 127.574.271,006.maj 20.maj 14 97.768.481.641,94 98.725.215.551,00 131.591.148,00




date




repurchase price


kupovne cene HOV

8.maj 22.maj 14 104.558.481.641,94 105.552.183.027,00 157.887.600,0013.maj 27.maj 14 106.268.481.641,94 107.271.492.951,00 144.439.932,0015.maj 29.maj 14 102.778.481.641,94 103.753.986.752,00 100.068.072,0020.maj 3.jun 14 108.228.481.641,94 109.233.658.732,00 161.263.128,0022.maj 5.jun 14 100.048.481.641,94 101.009.123.540,00 113.352.408,0027.maj 10.jun 14 104.177.025.476,94 105.067.271.088,00 172.587.480,0029.maj 12.jun 14 107.517.025.476,94 108.425.455.384,00 118.252.368,003.jun 17.jun 14 109.657.025.476,94 110.577.106.400,00 172.914.144,005.jun 19.jun 14 119.007.025.476,94 119.978.011.540,00 164.257.548,00

10.jun 24.jun 14 112.477.025.476,94 113.402.673.512,00 127.249.452,0012.jun 26.jun 14 105.677.025.476,94 106.559.850.696,00 75.429.552,0017.jun 1.jul 14 97.747.025.476,94 98.577.411.500,00 120.474.948,0019.jun 3.jul 14 105.297.025.476,94 106.153.851.184,00 190.697.232,0024.jun 8.jul 14 115.033.864.042,90 115.772.293.920,00 185.692.188,0026.jun 10.jul 14 119.103.864.042,90 119.862.870.212,00 96.005.844,001.jul 15.jul 14 118.523.864.042,90 119.279.937.964,00 117.542.700,003.jul 17.jul 14 117.513.864.042,90 118.264.831.808,00 185.591.076,008.jul 22.jul 14 121.023.864.042,90 121.792.576.964,00 203.437.344,00

10.jul 24.jul 14 117.743.864.042,90 118.489.884.977,00 73.313.857,0015.jul 29.jul 14 110.923.864.042,90 111.629.016.158,00 76.673.881,0017.jul 31.jul 14 109.533.864.042,90 110.218.252.926,00 164.827.844,0022.jul 5.avg 14 113.513.864.042,90 114.201.177.056,00 206.361.474,0024.jul 7.avg 14 131.763.864.042,90 132.536.344.331,00 158.481.132,0029.jul 12.avg 14 146.035.000.000,00 146.716.501.534,50 151.831.084,5031.jul 14.avg 14 145.265.000.000,00 145.942.908.175,50 161.234.485,005.avg 19.avg 14 136.185.000.000,00 136.820.534.539,50 163.987.838,007.avg 21.avg 14 153.055.000.000,00 153.769.261.768,50 237.208.361,00

12.avg 26.avg 14 139.735.000.000,00 140.387.101.324,50 89.670.640,5014.avg 28.avg 14 123.215.000.000,00 123.790.007.440,50 84.140.601,0019.avg 2.sep 14 130.835.000.000,00 131.445.567.694,50 199.548.092,0021.avg 4.sep 14 126.505.000.000,00 127.095.360.883,50 217.001.550,0026.avg 9.sep 14 146.370.000.000,00 147.053.064.879,00 182.374.636,0028.avg 11.sep 14 157.500.000.000,00 158.235.005.250,00 136.080.972,002.sep 16.sep 14 159.300.000.000,00 160.043.405.310,00 207.948.152,004.sep 18.sep 14 151.200.000.000,00 151.905.605.040,00 179.201.280,009.sep 23.sep 14 146.630.000.000,00 147.314.278.221,00 161.047.817,00

11.sep 25.sep 14 147.710.000.000,00 148.399.318.257,00 141.121.008,0016.sep 30.sep 14 121.400.000.000,00 121.966.537.380,00 85.167.275,0018.sep 2.okt 14 133.655.000.000,00 134.278.727.788,50 236.391.688,5023.sep 7.okt 14 142.405.000.000,00 143.069.561.413,50 201.881.442,0025.sep 9.okt 14 143.945.000.000,00 144.616.748.131,50 148.307.726,0030.sep 14.okt 14 160.015.000.000,00 160.761.742.000,50 160.161.144,002.okt 16.okt 14 153.760.000.000,00 154.477.551.792,00 207.201.480,007.okt 21.okt 14 155.900.000.000,00 156.627.538.530,00 211.868.180,009.okt 23.okt 14 148.570.000.000,00 149.253.823.014,00 104.592.210,00

14.okt 28.okt 14 133.850.000.000,00 134.457.506.750,00 83.844.880,00




date




repurchase price


kupovne cene HOV

16.okt 30.okt 14 118.550.000.000,00 119.074.789.250,00 124.483.980,0021.okt 4.nov 14 120.005.000.000,00 120.518.357.389,00 200.436.319,0023.okt 6.nov 14 154.345.000.000,00 155.005.257.041,00 251.491.862,0028.okt 11.nov 14 166.828.000.000,00 167.541.656.818,40 137.244.657,4030.okt 13.nov 14 169.165.000.000,00 169.888.654.037,00 134.481.198,604.nov 18.nov 14 171.380.000.000,00 172.113.129.364,00 209.911.646,006.nov 20.nov 14 157.633.000.000,00 158.289.805.224,70 175.167.722,70

11.nov 25.nov 14 161.320.000.000,00 161.978.666.520,30 139.105.953,0013.nov 27.nov 14 157.238.000.000,00 157.868.566.181,20 106.380.859,5018.nov 2.dec 14 163.538.000.000,00 164.173.982.928,20 215.328.393,0020.nov 4.dec 14 167.853.000.000,00 168.505.763.531,70 191.948.326,2025.nov 9.dec 14 177.453.000.000,00 178.143.096.971,70 176.439.393,0027.nov 11.dec 14 185.373.000.000,00 186.093.897.059,70 137.180.947,502.dec 16.dec 14 176.423.000.000,00 177.109.091.404,70 180.522.738,004.dec 18.dec 14 174.430.000.000,00 175.108.340.827,00 184.197.748,50

14.287.655.623, 50 Po osnovu operacija na otvorenom tržištu i REPO poslova NBS je tokom 2009 godine izvršila plaćanje kamate u ukupnom iznosu od 14.287.655.623,50 dinara. Do početka decembra ukupan iznos zaduženja po ovako izdatim HoV dostigao je iznos od 175.108.342.827 dinara.

Grafikon 4.2. - Referentna kamatna stopa NBS


Grafikon 4.3. - Kamatna stopa na tromesečne Zapise trezora (T-bills)

Grafikon 4.4. - Kamatna stopa na šestomesečne Zapise trezora (T-bills)

Grafikon 4.5. - Kamatna stopa na godišnje Zapise trezora (T-bills)


Grafikon 4.6. - Aktuelni iznosi plasmana u tromesečne Zapise trezora (T-bills)

Grafikon 4.7. - Aktuelni iznosi plasmana u šestomesečne Zapise trezora (T-bills)

Grafikon 4.8. - Aktuelni iznosi plasmana u godišnje Zapise trezora (T-bills)


Tabela 4.4. - Kretanje referentne kamatne stope u 2009. godini

8. januar 17,75%23. januar 16,50%8. april 15,00%22. april 14,00%10. jun 13,00%10. jul 12,00%9. oktobar 11,00%6. novembar 10,00%

4.3. Fiskalni pokazatelji u periodu od januara do juna 2009. godine

Prema podacima Ministarstva finansija, pokazatelji koji se tiču fiskalne sfere ukazuju na pogoršanje stanja javnih finansije Srbije. Sa aspekta konsolidovanog sektora države, za prvih šest meseci 2009. godine deficit iznosi 56,3 milijarde dinara dok je u istom periodu prošle godine iznosio 11,6 milijardi dinara, što je doprinelo povećanju zaduživanja odnosno povećanju javnog duga u BDP sa 25,3% u 2008. godini na 30,4% u 2009. godini. Imajući u vidu kriterijume misije MMF za drugo razmatranje stand-by aranžmana, prekoračena je gornja granica deficita sektora države za 1 procentni poen godišnjeg BDP. Recesioni trendovi i pad spoljnotrgovinske razmene doveli su do drastičnog pada nominalnih i realnih javnih prihoda u prvoj polovini 2009. godine u odnosu na isti period prethodne godine.

Grafikon 4.9. - Javni prihodi konsolidovanog sektora države u periodu januar–jun 2008. i 2009. godine


Poreski prihodi su manji za oko 11,4% realno u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći realni pad se beleži po osnovu uvoza odnosno carine i PDV na uvoz (33,3% i 28,2% pojedinačno) dok je nešto blaži pad evidentiran kod poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje od 7,8% i 3,8% pojedinačno. Kao posledica akcizne politike tokom 2009. godine, akcize su jedini poreski oblik koji beleži blag realan rast od 0,2%.

Grafikon 4.10. - Javni rashodi konsolidovanog sektora države u periodu

januar–jun 2008 i 2009. god.

Revidiran stand-by aranžman sa MMF podrazumeva smanjenje javne potrošnje putem smanjenja prvenstveno diskrecionih rashoda države (subvencije, neto budžetske pozajmice, kupovina roba i usluga i ostali tekući rashodi) što je dovelo i do njihovog najvećeg realnog pada (33,8%, 47,2%, 2,7% i 33,5% pojedinačno) u prvoj polovini 2009. u odnosu na isti period prethodne godine. Na osnovu raspoloživih podataka Ministarstva finansija, zaključuje se da rashodi za socijalnu pomoć i drugi transferi beleže realan i nominalni rast od 3,4% i 13,1% pojedinačno što je posledica rasta penzija u 2008. godini.

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije je na dan 31.7.2009. godine iznosio 9.379,1 milijardi evra što je u odnosu na 31.12. 2008. povećanje od 597,6 milijardi evra.

Tabela 4.5. - Javni dug Srbije od 2005. do 31.7.2009. godine u mlrd. evra

31.12.2005. 31.12.2006. 31.12.2007. 31.12.2008. 31.7.2009.Ukupne direktne obaveze 9,6 8,6 8,0 7,9 8,4 Unutrašnji dug 4,3 3,8 3,4 3,2 3,6 Spoljni dug 5,4 4,7 4,6 4,7 4,8Indirektne obaveze 0,7 0,8 0,9 0,9 1,0Ukupan javni dug 10,3 9,4 8,9 8,8 9,4Javni dug / BDP 50,2% 36,2% 29,4% 25,6% 30,4%


Emitovanje državnih zapisa kao instrumenta za povećanje likvidnosti budžeta je u najvećoj meri doprinelo povećanju javnog duga. Pored emisije hartija od vrednosti, izdavanje garancija radi izmirivanja obaveza prema putarima je značajno uticalo na povećanje indirektnih obaveza. Rast učešća javnog duga u bruto društvenom proizvodu do nivoa od 30,4% bi mogao biti ubrzan ako se ostvare najave ruskog ministra finansija Alekseja Kudrina koji je na pres konferenciju u Istanbulu početkom oktobra 2009. izjavio da će Rusija izdvojiti 1 milijardu evra kredita za Srbiju od kojih bi 350 miliona evra bilo iskorišćeno za finansiranje budžetskog deficita, a ostatak od 650 miliona evra za infrastrukturne projekte poput izgradnje metroa i završetka zaobilaznice oko Beograda. Imajući u vidu izjave zvaničnika, Vlada se nada i kreditu Svetske banke od oko 400 miliona dolara za finansiranje budžetskog deficita. U slučaju dodatnih zaduživanja, ukupna zaduženost Srbije bi bila značajno uvećana što bi se negativno odrazilo na održivost servisiranja javnog duga.

Prema predloženom drugom rebalansu za 2009. godinu, primanja srpskog budžeta u 2009. iznose 614,9 milijardi dinara, rashodi 719,8 milijardi dinara i deficit 104,8 milijardi dinara. Usvojeni Zakon o budžetu za 2010. godinu predviđa ukupan fiskalni deficit od 107 milijardi dinara odnosno u 2010. godini prihodi budžeta trebalo bi da budu veći od prihoda iz 2009. godine za 41 milijardu, a rashodi za 43 milijarde dinara. Na strani rashoda, najveći pojedinačni rashod će u 2010. godini biti dotacije i transferi odnosno dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 263,3 milijarde dinara od čega najviše za penzije 215 milijardi dinara. Usvajanjem budžeta su ispunjeni ključni uslovi za potvrđivanje aranžmana MMF sa Srbijom, preciznije, predviđen je deficit od 107 milijardi dinara, penzije i plate u javnom sektoru su zamrznute do kraja 2010. godine i projekcija rasta društvenog proizvoda u 2010. godini iznosi 1,5%.

4.4. Pojedini aspekti analize finansijskog računa bilansa plaćanja: strana direktna ulaganja (SDU) i spoljni dug Srbije

4.4.1. Strane direktne investicije (SDI – FDI)

Uprkos visokim očekivanjima nakon petooktobarskih promena 2000., priliv stranih direktnih investicija (SDU – Foreign Direct Investments – FDI) u Srbiju može se, caeteris paribus, opisati kao niti spektakularan, niti razočaravajući. S jedne strane, na Srbiju u pomenutom razdoblju otpada jedna trećina kumulativnog priliva SDU u Zapadni Balkan, pa se čini impresivnim da je Srbija (sa Crnom Gorom dok su bile u državnoj zajednici) uspela da privuče više SDU u odnosu na svetski prosek. Sa druge strane, ako izuzmemo gigantsku investiciju Telenora iz 2006. i zanemarimo skorašnji svetskom finansijskom krizom uslovljen pad priliva, trend rasta SDU za Srbiju ispostavlja se prilično skromnim. Srpski indeksi SDU, doduše, uporedivi su sa odgovarajućim indeksima zemalja iz regiona, ali ipak zaostaju za performansama Centralne i Istočne Evrope ili pak Irske iz njihovih zlatnih perioda.

Tabela 4.6. - SDU indeksi u Srbiji (sa jednoperiodnim vremenskim zaostajanjem 2002 2003 2004 2005 2006 2007

1,13% 2,83% 6,3% 3,8% 5,27% 6,25%Izvor: kalkulacija IEN


Grafikon 4.11. - Neto prilivi SDU u Srbiju, u milionima € (2001-2009)

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Kompozicija SDU po sektorima je dosta neravnomerna i usuđujemo se reći ne naročito povoljna po izglede za ozbiljniji privredni rast. Kao ubedljivo najveći primalac SDU dominira sektor finansijskog posredovanja (5,2 mlrd. $), dok se na drugom mestu nalazi sektor transporta i telekomunikacija (3,1 mlrd. $). Industrijski sektor nalazi se na tek trećem mestu, a poljoprivreda i uz nju vezana prehrambena industrija, po mnogima izvozna šansa i potencijalni promotor srbijanskog privrednog razvoja, dosad zahvataju svega oko 10% ukupnog priliva SDU u Srbiji.

U 2009. godini, osim načelnog smalaksavanja priliva SDU uslovljenog globalnom finansijskom krizom, uočava se nešto bolji kvantitativni odnos green-field u odnosu na brown field investicije, tj. ulaganja preduzetih posredstvom privatizacije odnosno preuzimanja.

Ulaganja u energetiku (ako se uzmu u obzir i buduća ulaganja na koja su se investitori obavezali) i nekretnine u 2009. godini drastično dominiraju ostatkom destinacija za SDU u Srbiji, a na trećem mestu takođe se ističu i ulaganja u maloprodaju. Takođe, za 2010. najavljena su i horizontalna ulaganja švedske IKEA u maloprodajne objekte na par različitih lokacija (3-4 prodajna kompleksa, vrednost investicije po lokaciji 250-300 miliona Eur, s tim da se realizacija ovog projekta stalno prolongira), zatim Mr Bricolage" prodajni centri (prvi od 4-5 centara završen je u Nišu), horizontalne investicije u dva nova Merkur prodajna objekta (2 nova objekta u 2010. godine i još 5 do kraja 2012. godine), itd.

Sve u svemu, prilivi SDU u Srbiji poslednjih godina mogli bi se okarakterisati na sledeći način: ulaganja su preduzimana pre radi kupovine tržišta nego proizvodnih kapaciteta, još uvek je nedovoljno investicija «od ledine» (greenfield), mada se u tom pogledu struktura u novije vreme poboljšava. Uz to mora se konstatovati da oko 60% biznisa kontrolisanog posredstvom SDU u Srbiji ima bilo kakvu izvoznu orijentaciju, neki od najvećih izvoznika su istovremeno i najveći uvoznici (npr. US Steel), postoje značajne tržišne distorzije na mnogim segmentima privrede gde su prisutne SDU (oligopoli na tržištu lanaca hipermarketa, u bankarstvu, tržištu veleprodavaca kafe, u proizvodnji mleka itd). Ako izuzmemo grane koje su lako podložne lokalnoj oligopolizaciji, one koje su zbog visokih transportnih troškova prilično imune na eventualni uvoz i one koje su pogodne za momentalnu eksploataciju bez preterano mnogo dokapitalizacije ili zavisnosti od šire infrastrukture, u ostalim privrednim segmentima Srbija je po svoj prilici neprivlačna i za strane i za domaće investitore. Uzrok ili bolje rečeno opravdanja možemo tražiti u međunarodnoj finansijskoj krizi, ali isto tako i u


neadekvatnoj industrijskoj politici (pravo pitanje jeste da li ona uopšte i postoji u Srbiji?) i odsustvu adekvatne implementacije strategije privrednog rasta.

Tabela 4.7. - Najveće strane direktne investicije u Srbiji u 2009. godini

Kompanija Zemlja porekla Delatnost Vrsta

investicije

Iznos investicije (mil. EUR)

Broj zaposlenih

Datum objave

Gazprom Neft/NIS Rusija Energetika Privatizacija 400,0+547,0 (118,0)

/ 24.12.2008.

Bernardi Italija Nekretnine Grinfild 250,0 1.000-5.000

28.5.2009.

MPC Properties & Merrill Lynch

Srbija i SAD Nekretnine Grinfild 150,0 1.200 31.3.2009.

Industricum/Matroz Švajcarska Reciklaža Privatizacija 2,75+75,0 250 5.10.2009.BIG CEE Izrael Nekretnine Grinfild 70,0 1.000 1.4.2009.Heineken Holandija Prehrambena Preuzimanje 50,0 / 21.4.2009.Japan Tobacco International Japan Duvanska Privatizacija 43,0 / 12.6.2009.

Mr. Bricolage Francuska Maloprodaja Grinfild 40,0 (9,0) / (90) 12.6.2009.EDDS/JRB Austrija Saobraćaj Privatizacija 24,5+15,7 / 5.2.2009.Mercator Slovenija Maloprodaja Grinfild 30,0 / 14.9.2009.Electrawinds i Kafilerija Klenj

Belgija i Srbija Reciklaža Grinfild 25,0 50 18.3.2009.

Merkur Slovenija Maloprodaja Grinfild 25,0 / 1.4.2009.Calzedonia Italija Tekstilna Grinfild 20,0 500 15.9.2009.Leoni Nemačka Automobilska Braunfild 20,0 2.000 22.4.2009.MidEuropa i EBRD (SBB)

Velika Britanija Telekomunikacije Grinfild 15,0 / 15.5.2009.

Tetra Pak Švedska Papirna Grinfild 13,0 / 24.10.2009.Vindija Hrvatska Prehrambena Braunfild 12,0 160 7.5.2009.Nexe grupa Hrvatska Građevinska Braunfild 11,5 40 13.7.2009.East Point Holdings/Novkabel Kipar Elektronska Privatizacija 0,1+11,4 / 26.1.2009.

Reum Nemačka Automobilska Grinfild 10,0 325 30.1.2009.Eurogroup Italija Metalska Grinfild 10,0 50 19.6.2009.Keraben i Zorka keramika

Španija i Srbija Nemetali Grinfild 3,0 / 15.10.2009.

Messer/Kisikana RTB Bor Nemačka Energetika Privatizacija 2,6 / 22.6.2009.

Nexe grupa Hrvatska Građevinska Grinfild 2,5 / 16.10.2009.Vapiano Nemačka Ugostiteljstvo Grinfild 2,2 60 7.5.2009.Hidrone Italija Energetika Grinfild 2,0 / 18.3.2009.Borgman i LJ. Drinjaković Nemačka Prehrambena Zajedničko

ulaganje 1,2 7 28.1.2009.

Fiorentino Italija Tekstilna Grinfild 1,0 70 21.4.2009.Elrad Slovenija Elektronska Grinfild / 150 29.1.2009.Napomena: Zbog nepostojanja zvaničnih podataka o visini ulaganja po pojedinačnim kompanijama, navedeni podaci dobijeni su na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA i obuhvataju kako realizovane, tako i planirane investicije. Iako SIEPA nastoji da obezbedi što tačnije informacije o investicijama, Agencija ne prihvata odgovornost za eventualne netačne ili nepotpune podatke. Vodeći strani investitori u Srbiji kao prednosti srpskog tržišta kao povoljnoj investicionoj destinaciji za SDU najčešće ističu: a) povoljne razvojne perspektive (po ostvarenju


makroekonomske stabilnosti oličene trenutno solidnim makroekonomskim pokazateljima), b) sposobnu i dobro obučenu radnu snagu uz relativno izdašne prirodne resurse, c) liberalizovanu spoljnu trgovinu uz atraktivnu lokaciju zemlje, i interesantno d) «dobro razumevanje» domaćeg tržišta.

Najzad, najfrekventnije iznošeni prigovori prisutnih investitora (odnosno barijere za one potencijalne strane ulagače koji su ipak odustali od investiranja u Srbiji) identifikovani za Srbiju kao destinaciju SDU su: 1) birokratizovanost privrede i korupcija, 2) nedovoljno poštovanje prava svojine, 3) nedovoljno razvijena infrastruktura i 4) politički rizik.

4.4.2. Spoljni dug Srbije

Spoljni dug Srbije na dan 31. avgusta 2009. godine iznosio je skoro 22 mlrd. €, pa odmah na početku možemo zaključiti da u odnosu na kraj 2008. nije osetnije varirao. Ukupno korišćenje inostranih zajmova u osam meseci 2009. iznosi 2,7 mlrd. €, dok je u istom periodu servis duga odneo 2,5 mlrd. €. Međutim ako izuzmemo kredite Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jasno je da je usled međunarodne finansijske krize došlo do fenomena iznenadnog zastoja, pa čak i neto odliva kapitala.

Za razliku od većine domaćih analitičara, kada je sektorska struktura spoljnog duga u pitanju, smatramo da nije logički i moralno održivo biti ciničan i u pogledu nedovoljnog priliva SDU i u pogledu porasta privatnog spoljnog duga. Ovo dakako ne znači da ekonomske vlasti u Srbiji ne treba da kontrolišu ukupnu dinamiku duga i još više indirektno kanališu korišćenje i privatnog duga (pogotovu usled trenda faktičke suverenizacije privatnog duga u slučaju dužničkih kriza).

Grafikon 4.12. - Sektorska struktura spoljnog duga Srbije

- na dan 31. avgust 2009. -

Јavni sektor32%

Banke18%

Preduzeća50%

Valutna struktura spoljnog duga Srbije mogla bi se proglasiti uravnoteženom (nekih 77% duga je denominovano u evrima i oko 14% u dolarima). Ročna struktura duga je još uvek relativno povoljna (kratkoročni dug učestvuje u totalu sa svega 9%), ali zato učešće različitih vrsta kredita reflektuje nemogućnost vraćanja prethodno uzetih zajmova i naročito još uvek slabu izvoznu orijentisanost srpske privrede.


Таbela 4.8. - Učešće vrsta kredita u spoljnom dugu Republike Srbije

Učešće Od toga javni sektor

Od toga privatni sektor

Finansijski krediti 71% 17% 83% Reprogramirani krediti (Pariski i Londonski klub, IBRD, itd) 22% 100% Subordinirani zajmovi 5% 100% Spoljnotrgovinski krediti 2% 30% 70%

Izvor: NBS Najzad, korišćenje dugoročnih zajmova je odskora u osetnom padu, dok je po privrednima granama i dalje u korist neproizvodnih sektora privrede.

Grafikon 4.13. - Krizom uslovljen pad kreditiranja iz inostranstva po granama

Коrišćenje dugoročnih inostranih кredita provatnog sektora po granama u periodu januar 2008.-avgust 2009.

Nekretnine i rentiranje

Prerađivačka industrija

Тrgovina

Fin. posredovanje

Građevinarstvo

Тransport i telekomunikacijе

50.0

100.0

150.0

200.0

250.0

300.0

350.0

400.0

450.0

IQ 08 IIQ 08 IIIQ 08 IVQ 08 IQ 09 IIQ 09 Aug-09 Izvor: NBS Prema većini standardnih pokazatelja MMF/Svetske banke, Srbija još uvek spada u umereno zadužene zemlje. Ipak, spoljni dug je inherentno dinamički, intertemporalni koncept i treba ga uvek posmatrati u kontekstu tranzicionih procesa i kinetičke održivosti. Naime, itekako ima i razloga za zabrinutost: na kraju drugog kvartala 2009. učešće otplate duga u BDP Srbije dostiže 13%, dok otplata duga kao procenat od ostvarenog izvoza robe i usluga doseže čak 44%! Kvantitativni odnos ukupnog spoljnog duga prema BDP na dan 30. juna 2009. premašuje 68%! Polovinom 2001. spoljni dug SRJ iznosio je nekih 12 mlrd. $, da bi u međuvremenu spoljni dug samo Srbije narastao 2,5 puta na 30-ak mlrd. $ sredinom 2009. Prisutna je tendencija povećanja nivoa spoljnjeg duga, posebno u uslovima globalne ekonomske krize. Takođe, ostaju mnogobrojni i bolni zahvati koje kreatori ekonomske politike u Srbiji moraju da obave. Odgovornost za ove procese nije isključivo u nadležnosti NBS, već šire u potrebi da se temeljno revidiraju i sprovedu antikorupcijska, privredno-


razvojna i osobito poljoprivredna i industrijska politika Srbije, kao i politika obrazovanja koja bi gore označene strategije dugoročno podržala. Spoljni dug Srbije samo je odraz privredne strukture i socio-ekonomskih propusta naše privredne politike.

DEO V

TRGOVINSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE U 2009. GODINI ANALIZA I PROGNOZE ZA NAREDNI

PERIOD Srbija je još uvek nedovoljno razvijena i nedovoljno konkurentna zemlja koja raspolaže skromnim resursima i prilično je uvozno zavisna. Poslednjih pet godina Srbija u trgovinskom bilansu beleži sve veći deficit, koji je posledica bržeg rasta obima uvoza od izvoza.

Najvažniji faktori koji su u periodu od 2005. do 2008. godine uticali na rast izvoza su: − postupno restrukturiranje i privatizacija preduzeća; − realizacija sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA; − višak u trgovini sa tekstilnim i poljoprivrednim proizvodima; − rast izvoza US Steel Srbija i − izvoz viškova poljoprivrednih proizvoda.

Rast uvoza je u posmatranom periodu bio izazvan: − rastom uvoza energenata (pre svega, nafte i gasa); − rastom uvoza rude gvožđa i bakra i − rastom domaće potrošnje.

Na osnovu podataka iz tabele 5.1. može se zaključiti da je u poslednje četiri godine Srbija više uvozila nego što je izvozila. Veći obim uvoza od izvoza za posledicu je imao povećanje spoljnotrgovinskog deficita u posmatranom periodu. U 2009. godini (zaključno sa novembrom) Srbija je zabeležila smanjenje deficita od 6.520,5 mil USD, pri čemu je obim izvoza i uvoza u odnosu na 2008. godinu smanjen za 3.381 mil. USD i 8.763 mil. USD respektivno.

Padu privredne aktivnosti kako u svetu tako i kod nas u 2009. godini (zaključno sa novembrom) doprinela je svetska ekonomska kriza koja je kao glavni faktor uticala na smanjenje obima uvoza i izvoza pre svega sa zemljama članicama Evropske unije. Pored finansijske krize niz drugih faktora doprinelo je smanjenju obima spoljnotrgovinske razmene Srbije u 2009. godini, kao što su:

− neodgovarajuća struktura izvoza; − pad industrijske proizvodnje; − povećana domaća potrošnja i − smanjenje cena nekih primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

U oceni strukture izvoza treba imati na umu da se u Srbiji ona temelji prevashodno na primarnim proizvodima i proizvodima nižih faza prerade (poluproizvodi i sirovine), pa kao takva ne garantuje stabilan i dugoročan rast izvoza. Posmatrano na dugi rok eksploatacija rudnih i prirodnih bogatstva je ograničena, dok cene primarnih proizvoda vremenom pretežno padaju. Najveći uticaj na smanjenje obima izvoza u 2009. godini imali su intermedijarni

Deo V. Trgovinski bilans RS u 2009. godini, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, 66-75) 67

proizvodi (smanjenje od 41%), trajni proizvodi za široku potrošnju (smanjenje od 9,6%) i kapitalni proizvodi (smanjenje od 17,2%)1.

Da bi ostvarila stopu privrednog rasta i postigla održivu konkurentnost na svetskom tržištu Srbija u dugom roku mora naći način da značajno poveća izvoz i promeni njegovu strukturu. Trenutno ne možemo biti optimisti kada je u pitanju takmičenje sa razvijenijim tranzicionim zemljama i zemljama članicama Evropske unije. Srbija često nije dovoljno ni cenovno ni kvalitativno konkurentna i potreban je niz godina kako bi poboljšala svoju poziciju na svetskom tržištu. Primera radi, da bi prestigla Sloveniju u izvozu potrebno je da slovenački izvoz stagnira, a da srpski izvoz per capita preko 10 godina raste po stopi od 26%2, što nije realno ostvarivo. Međutim, ukoliko pretpostavimo će da Srbija zadržati stopu rasta izvoza po stanovniku iz 2008. godine i da se Slovenija razvija i dalje svojim tempom, Srbiji će trebati više od četvrt veka da dostigne slovenački nivo izvoza po stanovniku!

Najveći deo naše spoljnotrgovinske razmene u 2009. godini, zaključno sa septembrom odvijao se sa zemljama članicama Evropske unije (izvoz 52,8%, a uvoz 55,3%). Srbija je u ovom periodu realizovala 92,9% izvoza3 na evropskom kontinentu što je u poređenju sa istim periodom 2008. godine smanjenje od 26%. U odnosu na 2008. godinu (zaključno sa trećim tromesečjem) u 2009. obim izvoza roba smanjen je za 31,1% (sa 8.670,7 mil. USD u 2008. na 5.971,3 mil. USD u 2009.) 4, a uvoza za 38,2% (sa 17.960,9 mil. USD u 2008. na 11.102 mil. USD u 2009.).

Grafikon 5.1. - Najvažniji partneri Srbije u izvozu i uvozu

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

Udeo u ukupnom izvozu (%)

2008 19,1 18,8 5,8 8,4

2009 20,2 17,9 9,6 7,3

Nemačka Italija Rumunija Slovenija

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

Udeo u ukupnom uvozu (%)

2008 21,6 17,3 6,0 6,8

2009 23,1 17,8 6,3 5,5

Nemačka

Italija Francuska

Mađarska

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST16/st16092009.pdf

Najznačajniji evropski partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuju u polovini srpskog izvoza i uvoza. Na prvom mestu po udelu u ukupnom izvozu 2008. i 2009. godine (zaključno sa septembrom) nalazila se Nemačka (19,1% i 20,2% respektivno), a sledile su je Italija (18,8% i 17,9% respektivno), Slovenija (u 2008. sa učešćem od 8,4%) i Rumunija (u 2009. sa učešćem od 9,6%). Najveće učešću u uvozu zabeležile su Nemačka i Italija (čije je 1 Podaci preuzeti sa sajta Ministarstva finansija: Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj

politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, str. 4 2 Podaci preuzeti sa sajta http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 3 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st15/st15092009.pdf 4 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=373&Link=


procentualno učešće u ukupnom uvozu roba i usluga bilo 39% u 2008. i 41% u 2009. godini zaključno sa septembrom), a sledile su ih Mađarska (u 2008. sa učešćem od 6,8%) i Francuska (u 2009. sa učešćem od 6,3%, videti u tabeli 5.2).

Srbija je u 2009. godini najviše uvozila od Ruske Federacije prema kojoj ima najveći spoljnotrgovinski deficit od 1.208,8 mil USD (pri čemu je izvoz imao vrednost od 242,8 mil USD a uvoz 1.451,6 mil USD) isključivo zbog uvoza energenata (nafte i gasa).

U spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija sarađuje i sa zemljama članicama CEFTA. Najveći suficit (1.046,6 mil. USD) ostvaren je sa Crnom Gorom, Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom u 2009. godini (zaključno sa septembrom). Najveći uvoznici srpskih proizvoda i usluga među zemljama CEFTA su Crna Gora i Bosna i Hercegovina sa 12% u 2008. godini, dok je zaključno sa septembrom 2009. godine samo Crna Gora zadržala poziciju lidera uvoznika srpskih proizvoda i usluga, dok je uvoz Bosne i Hercegovine smanjen za 1,5 procentnih poena u odnosu na isti period 2008. godine. Srbija je najviše izvozila poljoprivredne proizvode, a uvozila gvožđe, čelik i električnu energiju najviše od Bosne i Hercegovine i Hrvatske u 2009. godini (2,8% i 2,3% respektivno). Pretpostavlja se da će Srbija i u narednom periodu održati visoke godišnje stope rasta izvoza (20%-25%) na tržištima Evropske unije i CEFTA.

U poređenju sa X i XI mesecom 2008. godine, u istom periodu 2009., obim izvoza i uvoza je smanjen, u septembru za 19,8% (779,3 mil. USD) i 33,5% (1.325,8 mil. USD) respektivno, a u oktobru ukupno za 47,5%5. Na kraju 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom bila je 48%, a u 2009. godini (zaključno sa novembrom) 53,8% (tabela 5.1)

Sredinom 2009. godine Svetska banka je objavila da je u prethodnoj godini zabeleženo najveće smanjenje obima globalne trgovine u poslednjih 80 godina od čak 12%. Prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je na kraju 2008. godine zabeležila deficit od 11.902 mil. USD6, dok je u 2009. godini (zaključno sa novembrom) deficit smanjen za 5.381 mil USD (Tabela 5.1).

Srbija bi u naredne dve godine trebalo da beleži postepen rast obima uvoza, u proseku po stopi od oko 8%. U 2008. godini uvezeno je 23.179 mil USD roba i usluga pri čemu je učešće robe u ukupnom uvozu bilo 95,4%. Ukupan uvoz je u 2009. godini povećan za 8,4% u odnosu na 2008. godinu, dok je struktura učešća roba i usluga ostala nepromenjena.

Učešće izvoza i uvoza u BDP, posmatrano po godinama trebalo bi da ima rastući trend. Pri tome, na grafikonu 5.2. možemo uočiti da će se mnogo brže povećavati učešća izvoza (sa 31,2% u 2008. godini na 43,4% u 2011.), nego uvoza (sa 52,7% u 2008. godini na 58,3% u 2011.). Oporavak izvoza i uvoza roba i usluga (izražen u evrima) očekuje se u naredne dve godine kada bi prosečna stopa rasta trebalo da se kreće oko 10% i 10,4% respektivno7. Na taj način spoljnotrgovinski deficit će u BDP na godišnjem nivou učestvovati sa oko 16%.

5 Na osnovu predviđanja Narodne banke Srbije 6 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0009&izbor=odel&tab=3 7 Ministarstvo finansija – Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa

projekcijama za 2011. i 2012. godinu, str. 13


Grafikon 5.2. - Učešće izvoza i uvoza u BDP

2008; 31,2

2009*; 35,0

2010*; 39,1

2011*; 43,4

0,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0

Učešće izvoza roba i usluga u BDP (%)

2008; 52,7

2009*; 54,5

2010*; 56,5

2011*; 58,3

48,0 50,0 52,0 54,0 56,0 58,0 60,0

Učešće uvoza roba i usluga u BDP (%)

*predviđanje Izvor: http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678

Poslednjih meseci u svetu su prisutni određeni nagoveštaji oporavka svetske privrede, koje se još uvek ne oslikavaju i u našoj privredi. Međutim, postoje sektori u kojima je vidljiv odgovarajući oporavak, kao na primer u prerađivačkoj industriji koja beleži najveće učešće u spoljnotrgovinskoj razmeni (82,8% zaključno sa septembrom 2009.), što je za 2 procentna poena veće u odnosu na isti period 2008. godine (Tabela 5.3). U okviru prerađivačke industrije Srbija je najviše uvozila hemikalije i hemijske proizvode (15,7%), a u okviru sektora vađenje ruda i kamena sirovu naftu i gas (11,5%). U okviru prerađivačke industrije prehrambeni proizvodi i piće i osnovni metali u posmatranom periodu zajedno čine trećinu izvoza prerađivačke industrije.

Predviđamo da će u narednom periodu izvozni lideri biti: − osnovni metali, − prehrambeni proizvodi, − proizvodi hemijskog sektora i − proizvodi sektora guma i plastike.

Ukupan izvoz po ekonomskoj nameni smanjen je za 23% u odnosu na isti period 2008. godine. Učešće intermedijarnih proizvoda u ukupnom izvozu u odnosu na isti period 2008. godine smanjeno je za 43% za razliku od netrajnih proizvoda za široku potrošnju koji su svoje učešće u ukupnom izvozu povećali za 6,6 procentnih poena. Kada je reč o uvozu prednjače intermedijarni proizvodi i kapitalni proizvodi koji zajedno čine više od polovine ukupnog uvoza (58,6% u 2009. godini). Procentualno najveće smanjenje od 43% (sa 20,6% u 2008. na 16,8% u 2009. godini) beleži uvoz energije, a slede ga netrajni proizvodi za široku potrošnju sa smanjenjem učešća uvoza od 11%. Inetermedijarni, kapitalni i trajni proizvodi imali su procentualno isto učešće u ukupnom uvozu kao i u 2008. godini. (Tabela 5.4.) Primarni proizvodi (agrarni i rudni proizvodi) u ukupnom izvozu u 2009. godini su učestvovali sa oko 7%, pri čemu je sektor poljoprivrede zabeležio porast učešća u ukupnom izvozu za 67% (sa 251,3 mil USD na 379 mil USD), dok je sektor vađenja ruda i kamena smanjio svoje učešće za 40% (sa 49,5 mil USD na 26,8 mil USD) u odnosu na period januar-septembar 2008. godine. Primarni proizvodi su u posmatranom periodu činili 3,5% ukupnog izvoza pri čemu su poljoprivredni proizvodi prednjačili sa 2,9% (smanjenje od 9% u odnosu


na 2008.), a vađenje ruda i kamena je učestvovalo sa samo 0,6% (smanjenje od 43,5% u odnosu na 2008.). Kada je reč o uvozu, prednjači sektor vađenja ruda i kamena sa 13% a u okviru njega se izdvaja uvoz sirove nafte i gasa prvenstveno iz Ruske Federacije.

Srbija je u 2009. godini (zaključno sa septembrom) najviše izvozila: − proizvode svrstane po materijalu (26%), − hranu (18%) i − mašine i transportne uređaje (17,7%).

U okviru proizvoda svrstanih po materijalu najviše se izvozilo gvožđe i čelik (7,3%) i obojeni metali (5,3%). Na svetskom tržištu u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu pala je cena metala i minerala za 25%, a prognoza Svetske banke je da će pasti za dodatnih 5,5% u 2010. godini8. Što se obojenih metala tiče (prvenstveno bakra) cena na svetskom tržištu je u 2009. godini pala za 32,2%, a predviđanja su da će u 2010. pasti za još 4,2% (Tabela 5.5). Negativni efekti svetske ekonomske krize i pad cene metala na svetskom tržištu doprineli su smanjenju učešća gvožđa, čelika i obojenih metala (pre svega bakra) u ukupnom izvozu Srbija u 2009. godini (sa 21,5% u 2008. godini na 12,6%9).

Grafikon 5.3. - Procentualne promene u ceni metala, minerala i bakra

Procentualne promene u ceni

5,0

-5,5

-25,5

-4,2

-32,2

-0,6

-40,0

-30,0

-20,0

-10,0

0,0

10,0

Metali i minerali 5,0 -25,5 -5,5

Bakar -0,6 -32,2 -4,2

2008 2009* 2010*

* predviđanje Izvor: http://sitresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/10363_WebPDF-w47.pdf The World Bank – Global Ecomomic Prospect 2009 U 2008. godini brz rast cene hrane (35,2%) bio je prouzrokovan rastom cene energenata (70%), povećanjem troškova proizvodnje i distribucije. Međutim, cena hrane je početkom 2009. godine naglo pala na svetskom tržištu (23,4%), a u narednoj godini prema prognozi Svetke banke očekuje se još jedan blaži pad od 0,3% (Tabela 5.8). Cena žitarica na svetskom tržištu u 2009. pala je za 27,7% u odnosu na 2008. godinu. Srbija je u 2009. godini, u grupi proizvoda hrana i žive životinje, najviše izvozila žitarice (5,5%), čiji je obim izvoza smanjen za 41,4% (sa 328,7 mil USD u 2008. na 232,4 mil USD u 2009. godini zaključno sa septembrom, videti podatke iz tabele 5.8).

8 World Bank – Global Economic Prospects 2009, str..40.

http://sitresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/10363_WebPDF-w47.pdf 9 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st12/st12092009.pdf


U prvih devet meseci 2009. godine najveći prihodi od izvoza zabeleženi su:10 izvozom šećera (23 mil USD), električne energije (21 mil USD), toplo valjanih proizvoda (20 mil USD) i malina (17 mil USD).

U toku 2009. godine (zaključno sa septembrom) Srbija je najviše uvozila mašine i transportne uređaje (26,9%), a u okviru ove grupe proizvoda najviše drumska vozila 8,3% (Tabela 5.6). Najveće procentualno učešće u uvozu imala je nafta i naftni derivati (9,3%, smanjenje od 56,3% u odnosu na 2008. godinu). Cena nafte i naftnih derivata je u 2009. godini pala za 26,4%, a prognoza Svetske banke je da će u 2010. cena porasti za 1,8% (Tabela 5.5). Svetska banka predviđa da će cena nafte na kraju 2009. godine biti 55,5 USD po barelu, dok bi cena nafte u narednim godinama trebalo postepeno da raste, 63 USD po barelu u 2010. pa 65,9 USD11 po barelu u 2011. godini. Prirodni gas je posle nafte (u okviru grupe proizvoda mineralna goriva i maziva) najuvoženiji proizvod (5,2% ukupnog uvoza). Očekuje se da će se cena prirodnog gasa na svetskom tržištu smanjiti za 10,8% do kraja 2009., a dalji pad cene od 4,2% može se očekivati u 2010. godini.

Grafikon 5.4. - Procentualne promene u ceni nafte i prirodnog gasa

Procentualne promene u ceni

42,3

1,8

-26,4

57,2

-10,8

-4,2

-40,0

-20,0

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

Nafta 42,3 -26,4 1,8

Prirodni gas 57,2 -10,8 -4,2

2008 2009* 2010*

*predviđanje

Izvor: http://sitresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/10363_WebPDF-w47.pdf

Prilikom uvoza najveći rashodi su zabeleženi uvozom nafte (92 mil USD), plinskog ulja (32 mil USD), lekova za maloprodaju (29 mil USD), putničkih automobila (25 mil USD) i prirodnog gasa (24 mil USD)12.

10 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=373&Link= 11 The World Bank – Global Ecomomic Prospect 2009

http://siteresources.worldbank.org/INTGDF2009/Resources/pdf combined web.pdf 12 Podaci preuzeti sa sajta http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=373&Link=


Literatura The World Bank – Global Ecomomic Prospect 2009.

http://sitresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/10363_WebPDF-w47.pdf Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i

2012. godinu - http://www.mfin.gov.rs/ Strategija povećanja izvoza Republike Srbiije za periodu od 2008. do 2011. godine – www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012.

godinewww.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 Narodna banka Srbije – Izveštaj o inflaciji, novembar 2009. godine – www.nbs.rs http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0009&izbor=odel&tab=3 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st12/st12092009.pdf http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st15/st15092009.pdf http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST16/st16092009.pdf http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0009&izbor=odel&tab=3 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=373&Link= http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0009&izbor=odel&tab=4


Aneks

Tabela 5.1. - Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije

- u mil. USD- Izvoz Uvoz Saldo Pokrivenost uvoza izvozom (%)

2005 4.482 10.461 -5.979 42,8 2006 6.428 13.172 -6.744 48,8 2007 8.825 18.554 -9.729 47,6 2008 10.973 22.876 -11.902 48 2009* 7.592 14.113 -6.521 53,8

*uzeti su podaci za period januar-novembar Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0009&izbor=odel&tab=3

Tabela 5.2. - Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa odabranim zemljama članicama EU (januar-septembar)

- u mil. USD -

Izvoz Uvoz % u ukupnom izvozu

% u ukupnom uvozu

2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 Nemačka 922,0 652,4 2.140,0 1.419,6 19,1 20,2 21,6 23,1Italija 909,4 578,4 1.713,6 1.095,8 18,8 17,9 17,3 17,8Rumunija 279,8 309,1 482,5 371,3 5,8 9,6 4,9 6,0Slovenija 407,9 236,7 490,0 324,6 8,4 7,3 5,0 5,3Francuska 289,0 172,1 590,2 385,1 6,0 5,3 6,0 6,3Austrija 364,2 207,8 449,0 313,7 7,5 6,4 4,5 5,1Mađarska 251,1 186,4 669,4 335,4 5,2 5,8 6,8 5,5Bugarska 207,1 135,9 590,3 246,2 4,3 4,2 6,0 4,0Slovačka 180,2 85,4 294,4 256,3 3,7 2,6 3,0 4,2Ukrajina 166,9 136,5 560,5 192,3 3,5 4,2 5,7 3,1Holandija 140,5 113,3 277,4 176,8 2,9 3,5 2,8 2,9Češka 128,3 68,9 284,7 184,0 2,7 2,1 2,9 3,0Grčka 162,5 88,8 224,2 150,8 3,4 2,7 2,3 2,5Poljska 133,8 49,2 321,1 187,2 2,8 1,5 3,2 3,0Velika Britanija 124,1 73,8 212,1 146,4 2,6 2,3 2,1 2,4Belgija 86,7 74,8 205,5 110,1 1,8 2,3 2,1 1,8Španija 48,2 41,0 188,7 124,1 1,0 1,3 1,9 2,0Švedska 35,0 24,6 194,3 120,4 0,7 0,8 2,0 2,0Ukupno 4.836,7 3.235,1 9.887,9 6.140,1 100,0 100,0 100,0 100,0

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST16/st16092009.pdf

Tabela 5.3. - Izvoz i uvoz Srbije po sektorima i oblastima (januar-septembar) - u mil. USD -

Izvoz Uvoz % u ukupnom izvozu % u ukupnom uvozu Saldo 2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 Poljoprivreda, lov i šumarstvo 251,3 379,0 384,5 311,3 2,9 6,3 2,1 2,8 -133,2 67,7Ribarstvo 1,9 1,1 34,2 36,6 0,0 0,0 0,2 0,3 -32,3 -35,5Vađenje ruda i kamena 49,5 26,8 2.852,2 1.443,4 0,6 0,4 15,9 13,0 -2.802,7 -1.416,6Prerađivačka industrija 8.232,2 5.409,5 14.537,6 9.193,6 94,9 90,6 80,9 82,8 -6.305,4 -3.784,1Proizvodnja električne energije, gasa i vode 130,9 151,8 146,3 112,1 1,5 2,5 0,8 1,0 -15,4 39,7Usluge 5,0 2,9 6,1 5,0 0,1 0,0 0,0 0,0 -1,1 -2,1Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 3,0 0,7 0,6 0,8 0,0 0,0 0,0 0,0 2,4 -0,1Ostale usluge 0,0 0,0 0,8 0,4 0,0 0,0 0,0 0,0 -0,8 -0,4Nerazvrstano 2,0 2,2 4,7 3,8 0,0 0,0 0,0 0,0 -2,7 -1,6Ukupno 8.670,8 5.971,1 17.960,9 11.102,0 100,0 100,0 100,0 100,0 -9.290,1 -5.130,9

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st12/st13092009.pdf

Tabela 5.4. - Izvoz i uvoz Srbije po ekonomskoj nameni (januar-septembar) - u mil. USD -

Izvoz Uvoz % u ukupnom izvozu

% u ukupnom uvozu Saldo

2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 2008 2009 Energija 289,2 273,7 3.707,7 1.862,8 3,3 4,6 20,6 16,8 -3.418,5 -1.589,1Intermedijalni proizvodi 4.396,2 2.237,5 6.198,3 3.820,6 50,7 37,5 34,5 34,4 -1.802,1 -1.583,1Kapitalni proizvodi 1.321,8 984,0 4.495,7 2.690,4 15,2 16,5 25,0 24,2 -3.173,9 -1.706,4Trajni proizvodi 361,0 289,9 666,4 415,8 4,2 4,9 3,7 3,7 -305,4 -125,9Netrajni proizvodi 2.044,4 1.803,1 2.467,9 1.959,3 23,6 30,2 13,7 17,6 -423,5 -156,2Ostalo 258,2 383,1 424,8 353,0 3,0 6,4 2,4 3,2 -166,6 30,1Ukupno 8.670,8 5.971,3 17.960,8 11.101,9 100,0 100,0 100,0 100,0 -9.290,0 -5.130,6Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st12/st12092009.pdf


Tabela 5.5. - Procentualne promene u ceni dobara

2008 2009* 2010* Energija 45,1 -25,0 0,9Nafta 42,3 -26,4 1,8Prirodni gas 57,2 -10,8 -4,2Ugalj 97,8 -23,1 -10,0Hrana 35,2 -23,4 -0,3Žitarice 50,9 -27,7 2,6Sirovine 13,0 -14,9 -2,7Metali i minerali 5,0 -25,5 -5,5Bakar -0,6 -32,2 -4,2*predviđanje Izvor: http://sitresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/10363_WebPDF-w47.pdf- World Bank - Global Economic Prospect 2009

Tabela 5.6. - Izvoz i uvoz Srbije po sektorima i odsecima (januar-septembar)

% u ukupnom izvozu % u ukupnom uvozu 2008 2009 2008 2009 Hrana i žive životinje 12,5 18,0 4,5 6,0

Žitarice 2,7 5,5 0,4 0,5Piće i duvan 2,2 3,1 0,7 1,1Sirove materije, osim goriva 4,5 3,5 4,1 3,0Mineralna goriva i maziva 3,3 4,6 20,6 16,8

Nafta i naftni derivati 1,5 2,1 13,1 9,3Životinjska i biljna ulja i masti 1,3 1,3 0,3 0,3Hemijski proizvodi 10,5 7,7 13,8 16,5Proizvodi svrstani po materijalu 34,8 25,9 20,0 19,5

Gvožđe i čelik 14,7 7,3 5,1 4,3Obojeni metali 6,8 5,3 3,4 2,8

Mašine i transportni uređaji 16,8 17,7 27,4 26,9Drumska vozila 2,4 1,9 8,6 8,3

Razni gotovi proizvodi 13,5 16,5 8,6 9,8Proizvodi i transakcije, nigde napomenuti 0,7 1,6 0,0 0,1Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/st12/st12092009.pdf

DEO VI

KRETANJA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

6.1. Kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u 2008. i 2009. godini

Prikaz kretanja deviznog kursa u RS tokom 2008. i 2009. godine zajedno sa predviđanjem krajem tekuće i tokom 2010. godine dat je na bazi činjeničnih podataka (zabeleženih oscilacija „par-a” EUR/RSD), uvažavanja relevantnih događaja kako u zemlji tako i svetu (predsednički izbori, finansijska kriza, likvidacija ključnih bankarskih institucija i slično) koji analizom ukazuju na ostvarene promene i kretanje deviznog kursa dinara i održivost aktuelnog devizno-kursnog modela nacionalne valute. Analiza je izvršena prema kvartalnim promenama.

Grafikon 6.1. - Kretanje deviznog kursa euro - dinar u 2008. godini

EUR/RSD 2008

75

77

79

81

83

85

87

89

91

93

1.jan

.08.

1.feb

.08

01.m

ar.08

.

1.apr

.08

01.m

aj.08

.

01.ju

n.08.

1.jul.

08

1.avg

.08

1.sep

.08

1.okt

.08

01.no

v.08.

1.dec

.08

I kvartal 2008 Prvi kvartal obeležila je depresijacija dinara od 3,5% u odnosu na početak godine. Ukoliko posmatramo po mesecima možemo uočiti sledeće:

− Januar: Slabljenje kupovne moći dinara tipično je za prvi mesec u godini, usled smanjenog priliva gotovine i doznaka iz inostranstva koji su po tradiciji, naglašeni, u susret praznicima, na kraju godine. Kurs domicilne valute u januaru krenuo je sa nivoa 79,53 i do kraja meseca skočio za 4,07% i zatvorio se na intervalutnom nivou 82,77 EUR/RSD.

− Februar: U februaru, nacionalna valuta je deprecirala za 1% te se kurs kretao u rasponu između 81,43 i 83,56 EUR/RSD u zavisnosti od tražnje na međubankarskom

Deo VI. Kretanja na finansijskom tržištu, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, str. 76-97)

77

deviznom tržištu. Pobeda predsedničkog kandidata demokratske stranke, Borisa Tadića na predsedničkim izborima je uticala psihološki na sve učesnike i dinar je aprecirao do nivoa 81,43 EUR/RSD. To je trajalo nekoliko dana i nakon toga se vratio na nivo preko 83 EUR/RSD. Repo stopa je menjana 2 puta, poslednji put 28. februara i iznosila je 11,50% što je delimično stabilizovalo prilike na MTD i usporilo deklinaciju dinara.

− Mart: Energičnim intervencijama na bid-u sa simultanim podizanjem REPO stope na 14,50% sa prethodnih 11,50%, NBS lomi trend apresirajući domicilnu valutu za 1,65%. Dinar je „vođeno” fluktuirao u rasponu 83.70 -82.3146 EUR/RSD.

II kvartal 2008 Drugi kvartal karakteriše nastavak politike odbrane vrednosti nacionalne valute koja aprecira za 4%. Po mesecima to izgleda:

− April: usled blagog pada tražnje i otkupa od menjača dinar aprecira za 2,6% fluktuirajući u rasponu 82,26 do 80,13 EUR/RSD.

− Maj: dolazi do veće tražnje klijenata za devizama što ponovo izaziva slabljenje domicilne valute. Dolazi do depresijacije dinara za 2.20% koji se zadržava u okvirima 80,66 do 82,43 EUR/RSD. Promena REPO stope za 50 baznih poena nije značajnije uticala na jačanje RSD.

− Jun: donosi signifikantnu aprecijaciju dinara za 4,23% (82,47 do 78,98 EUR/RSD). Veća aktivnost menjača usled odmora i priliva iz inostranstva i spekulativne radnje na MTD doprineli su jačanju dinara što je i očekivano za ovaj period u godini.

III kvartal 2008 Treći kvartal karakteriše nastavak aprecijacije domicilne valute koja fluktuira u opsegu od 78,75 do najnižih 75,75 EUR/RSD. Stavljanje težišta na tzv. index-kredite (EUR&CHF) kao i visoki kamatni diferencijal između RSD i EUR (RSD 15,75% a EUR na 5%) u predvidljivom intervalutnom ambijentu, doveli su do ovakvog razvoja događaja. Ključne banke, domicilni market maker-i sprovodeći tzv. carry trade strategiju, prodavale su niže kamatonosnu valutu (EUR) i kupovale kamatonosniju, RSD. Hot money efekat, prirodno je doveo do naglašenog upliva evra što je «naduvalo» dinar. Na to su se nadovezale spekulativne radnje domaćih učesnika koji su predviđali jačanje RSD. IV kvartal 2008 Za poslednji kvartal 2008. godine karakteristično je lomljenje trenda u obliku nagle i oštre deprecijacije dinara koja kreće u oktobru rekordnim slabljenjem vrednosti dinara od 10,76%. Po mesecima:

− Oktobar: kurs je u oktobru krenuo sa nivoa 76,73 a završio je na 84,99 EUR/RSD. − Novembar - globalna finansijska kriza, posebno nakon likvidacije Lehman Brothers

banke kao i strah od odliva ino depozita usled efekta safe heaven-a prouzrokovali su dalje slabljenje dinara. Tradicionalno velika tražnja za devizama usled plaćanja obaveza prema inostranstvu je još jedan faktor koji je uticao na slabljenje RSD.

− Decembar: Najnižu vrednost domicilna valuta dostiže 4. decembra – 91,63 EUR/RSD. NBS energično reaguje intervenišući sa oko 900 mil. EUR na MTD na strani bid-a u cilju sprečavanja velikih dnevnih oscilacija domicilne valute. U periodu od 4. do 10. decembra javila se paradoksalna situacija aprecijacije domicilne valute sa nivoa 91,63

Makroekonomske analize i prognoze (2009, Vol. 1, br. 1-2, 76-94)

78

do 84,01 EUR/RSD kada je NBS intervenisala na strani ask-a, dokazujući da je cilj da spreči velike oscilacije u oba pravca. Nagla i privremena aprecijacija dinara rezultat je spekulativnih radnji banaka ključnih - učesnica na MTD. Dostizanje „peak-ova” REPO stope na nivou 17,75% u novembru nije značajnije sprečilo eroziju vrednosti nacionalne valute. Četvrti kvartal obeležilo je slabljenje nacionalne valute od 15,76% koja godinu završava na intervalutnom nivou 88,60 EUR/RSD.

Tokom 2008. godine dinar je nominalno depresirao u odnosu na evro 10,6% za razliku od 2007. godine kada je nominalno apresirao za 0,3%.

Kretanje deviznog kursa u 2009. godini možemo videti na grafikonu 6.2.

Grafikon 6.2. - Kretanje deviznog kursa euro - dinar u 2009. godini

EUR/RSD 2009

87

88

89

90

91

92

93

94

95

96

97

01.jan.0

9.

01.feb.09.

01.mar

.09.

01.apr.09.

01.maj.

09.

01.jun.0

9.

01.jul.0

9.

01.avg.09.

01.sep.0

9.

01.okt.09.

01.nov.09.

01.dec.09.

I kvartal 2009

− Januar: Manjak poverenja u domicilnu valutu, aktere na međubankarskom tržištu deviza okreće ka kontinuiranoj kupovini inostrane valute. Januar karakteriše i smanjenje obima trgovanja na MTD sa nivoa 878 na nivo od 727 mil. EUR u odnosu na prethodni mesec. Deprecijacija dinara u januaru u odnosu na prethodni mesec je iznosila 5,8% uprkos povremenim zanemarljivim poboljšanjima vrednosti. Nesignifikantna povremena jačanja dinara delimično su bila rezultat velikog (40%) izdvajanja dinarske komponente u deviznoj obaveznoj rezervi (45%).

− Februar: Strah od slabljenja kao i slaba kreditna aktivnost su uzroci koji su doveli do daljeg slabljenja domicilne valute. Dinar završava mesec 94,10 EUR/RSD uprkos permanentnim i signifikantnim intervencijama NBS na dnevnoj bazi i organizovanju fixing sastanaka. Dinar je dostigao najnižu vrednost od 96,34 EUR/RSD dva dana pre kraja meseca, što je i najniža vrednost koju je dinar dotakao od uvođenja evra. MTD i dalje pati od niske devizne likvidnosti i kontinuiranog smanjenja obima trgovanja sa nivoa sa 544,7 na 525 mil. EUR-a u odnosu na prethodni mesec. Za razliku od naglašene deprecijacije u januaru (5,8%) u odnosu na prethodni mesec izražena volatilnost dinara se nastavila i usled agresivne intervencije NBS pred kraj meseca na strani prodaje vrednost domicilne valute se zaustavlja na nivou 93,80 EUR/RSD blago


79

aprecirajući u iznosu od 0,3% u odnosu na prethodni mesec. Na kraju, dinar je deprecirao u prva dva meseca za 5,5%.

− Mart: Nakon izražene depresijacije u prethodna dva meseca, dinar se blago revertovao i depresirao za 1%. Došlo je do daljeg smanjenja obima prometa na MTD za 56 mil. EUR-a (sa 525 na 469 mil. EUR-a). Mesec je karakterisalo izjednačavanje ponude na strani bid-a i ask-a. Iščekivanje finalizacije pregovora sa MMF o novom stand-by aranžmanu uticalo je da kurs ne oscilira previše.

II kvartal 2009

− April: karakterišu skromne fluktuacije domicilne valute. Dinar je u tekućem mesecu deprecirao za 0,5% u odnosu na prethodni mesec. Početkom meseca tržište se povratilo i dinar je brzo pao na nivo od 92,60 EUR/RSD sa značajnim manjkom tražnje. Porast kreditne aktivnosti i očekivani priliv iz inostranstva uslovili su veće promete na međubankarskom deviznom tržištu respektivno preko 50 mil. EUR dnevno. Trgovina se obavljala na intervalutalnom nivou aproksimativno od 93,00 EUR/RSD. Kratke pozicije i inspirativna cena dinara su prouzrokovali slabljenje dinara od sredine meseca kao i povećanje obima trgovine. Smanjenje udela dinarske komponente u obaveznoj deviznoj rezervi je doprinelo dodatnom slabljenju dinara. Domicilna valuta je u tom periodu premašila nivo od 95,00 EUR/RSD, ali se nije dugo zadržala iznad tog nivoa. Nivo od 95,00 EUR/RSD se više puta pokazao kao psihološka granica. Psihološki pik branjen je energičnom rasprodajom EUR do nivoa 94,50 EUR/RSD koji se nekoliko puta pokazao kao mesečna pivot tačka za par. Trgovanje na MTD poraslo je za 314 mil. EUR i dostiglo je nivo od 783,20 mil. EUR što je najveći promet zabeležen od novembra 2008. godine.

− Maj: Početak maja donosi smanjenu volatilnost dinara i veoma mali promet dinara na deviznom tržištu. Jasan stav NBS da pomogne smanjenoj dinarskoj likvidnosti kao približavanje potpisivanja aranžmana sa MMF su doprineli stabilizaciji kursa. Povećana kreditna aktivnost kao i verovanje tržišnih učesnika u dinar doprineli su većim prometima i jačanju domicilne valute. Porast tražnje za ino valutom delimično se može objasniti i porastom cene energenata na svetskom tržištu. Uprkos fundamentalnim uslovima, promenljivi volatilni dinar se pokazao otpornim na tržišna kolebanja. Sve u svemu, dinar je na neki način ojačao u iznosu od 0,6% u odnosu na prethodni mesec. Ukupan promet na međubankarskom tržištu deviza je iznosio 570,8 mil. EUR što je manje za 212,4 mil. EUR za prethodni mesec.

− Jun: počeo je tradicionalno nešto manjim obimom trgovine na međubankarskom tržištu deviza. Sezona godišnjih odmora takođe je smanjila zainteresovanost klijenata za ino valutu. Kraj juna doveo je do dodatnih teškoća za „par“ sa nemogućnošću da se izvrši proboj nivoa od 94,10 EUR/RSD. Dinar nije uspeo da probije nivo od 94,10 EUR/RSD uprkos većim očekivanjima u pogledu kreditne aktivnosti kao i zbog spekulativnih radnji na strani dinarskog bid-a. Domicilna valuta je ojačala od 1,4% u odnosu na prethodni mesec. Smanjenje REPO stope nije bitnije uticalo na slabljenje dinara. Promet „par-a“ na MTD porastao je za 40,5 mil. EUR-a i dostigao nivo od 611,3 mil. EUR.

III kvartal 2009

− Jul: Jačanje dinara se nastavlja i u julu. NBS permanentno kontroliše fluktuacije „par-a“. Dinar je ojačao na nivo od 92,00 EUR/RSD na početku meseca. Jačanje dinara je


80

bilo pre svega rezultat intervencija NBS u cilju stabilizovanja prilika na finansijskom tržištu. Tražnja za dinarom bila je prouzrokovana i budžetskim finansiranjem investicija u javnom sektoru kao i povećanjem tražnje za dinarom privatnih kompanija usled povećane potrebe za likvidnošću. Nakon svega, vrednost trgovine na međubankarskom tržištu deviza porasla je za 104,3 mil. EUR u odnosu na prethodni period i dostigla je nivo od 715,6 mil. EUR. U toku meseca, dinar je zabeležio neznatan porast u iznosu od 0,3% u odnosu na prethodni mesec.

− Avgust: Početak avgusta karakteriše preovlađujuće kretanje „par-a“ u tunelu od 93,00 – 93,5 EUR/RSD. U tom smeru EUR likvidnost bila je potpomognuta sezonskim prilivom na gotovinskom deviznom tržištu. Tražnja je bila pogođena sezonom godišnjih odmora. Poslednja nedelja avgusta beležila je povećanu ponudu na tržištu koja je rezultirala jačanjem dinara do nivoa 93,00 EUR/RSD. Aktivnost na deviznom tržištu se povećavala kako se približavao kraj sezone. Čvrsta odluka NBS da zadrži referentnu stopu na nivou od 12% kao i pojačana aktivnost na međubankarskom tržištu deviza zadržali su odnos «par-a» na nivou od 93,20 EUR/RSD. Tokom meseca, dinar aprecira za 0,1% u odnosu na prethodni mesec, dok su mesečni prometi na međubankarskom tržištu deviza doživeli pravi krah smanjenjem obima trgovanja za 274 mil. EUR u odnosu na prethodni mesec. Mesečna vrednost trgovanja je bila na nivou od 442 mil. EUR što predstavlja najniži nivo od početka 2007. godine.

− Septembar: u ovom mesecu zabeleženo je nekoliko pokušaja proboja nivoa dinara od 93,50 EUR/RSD. Napadi na domicilnu valutu delimično su bili izazvani i izjavama guvernera o budućim smanjivanjima referentne kamatne stope. Negativne anticipacije tržišnih transaktora u pogledu pada vrednosti referentne kamatne stope kao i povećana percepcija rizika i interesa za carry trading podigli su nivo tražnje za lokalnom valutom, uprkos činjenici da ona ne predstavlja karakteristiku međubankarska tržišta deviza u ovo doba godine. Poslednjih nekoliko dana u trećem kvartalu beleži dalje pritiske u pravcu smanjenja vrednosti nacionalne valute. Približavanje kraja meseca dovodi do povećane tražnje tržišnih učesnika na tržištu, usled čega dinar blago aprecira za 0,07% u odnosu na prethodni mesec. Buduće nedelje donosile su nekoliko bitnih vesti za domicilno finansijsko tržište - nova runda pregovora sa MMF kao i potpisivanje nekoliko ugovora o kreditnim linijama međunarodnih finansijskih institucija. Ključni faktor za povećanje tražnje za inovalutom svakako je praksa zatvaranja obaveza domicilne privrede u poslednjem kvartalu poslovne godine.

IV kvartal 2009 U okviru naše analize poslednji mesec koji posmatramo je oktobar. U njemu je zabeležen oporavak tražnje za ino valutama usled sve veće potrebe za zatvaranjem ino obaveza. Valutni „par“ ponovo pojačano fluktuira i usled povećane tražnje razbija se otpor kursa na nivou 93,40-50 EUR/RSD. Depresijaciju nacionalne valute potpomogao je i porast indeksa cena na malo u iznosu od 0,1% u odnosu na prethodni mesec kao i sve češći pad REPO stope i stope na državne zapise Trezora. Ključni akteri na tržištu bili su obazrivi u pogledu trgovine većim lotovima u iščekivanju ishoda pregovora sa delegacijom MMF. Dalji pad dinara u dobroj meri sprečila je i izjava guvernera o spremnosti NBS da stane u odbranu vrednosti dinara koristeći sredstva stand by aranžmana. Razvoj događaja više na diplomatsko-političkoj nego na privrednoj sceni imao je uticaj na kretanje „par-a“ posebno vladine aktivnosti vezane za posetu ruskog predsednika. Takođe, nekoliko međunarodnih kreditnih aranžmana, posebno vezano za finansiranje energetskog sektora, delimično su stabilizovali sve izraženiju volatilnost dinara. Finalno, dinar je depresirao u iznosu od 0,1% u odnosu na prethodni


81

mesec, dok je vrednost mesečnog trading-a pala na 477 mil. EUR u odnosu na prethodni mesec, odnosno -88% u odnosu na isti period u protekloj godini. Predviđanja kretanja kursa u 2010. godini Na kretanje „par-a“ će uticati dalji pad REPO i stope na zapise Trezora. Prevashodno, veće fluktuacije dinara će biti sprečene i sve izraženijim smanjenjem likvidnosti deviznog tržišta usled nastavka razvoja kreditnih aranžmana na relaciji komercijalne banke - NBS (REPO) – državni Trezor. Za očekivati je da će REPO stopa u narednoj godini „klizati“ do nivoa od 8-8,5%. Njoj će se sa blagim spred-om asimptotski približavati stopa na zapise Trezora. Bez obzira na tendencijski pad navedenog kamatnog „para“ ne treba očekivati preusmeravanje linija kreditiranja komercijalnih banaka ka realnom sektoru. Naprotiv, za očekivati je dalje povećanje plasmana sektora komercijalnih banaka u pravca REPO-a i trezorskih zapisa. Fluktuacije valutnog para zadržaće se sigurno unutar gornje psihološke margine od 100 EUR/RSD, a za očekivati je da se veći period u godini intervalutarno kretanje odvija u gepu 95,00-98,00 EUR/RSD.

Takođe, moguće je da će doći i do preispitivanja devizno-kursnog modela, sredinom naredne godine. Da li će do toga doći, zavisi od održivosti finansiranja trezorskih zapisa i produžetka njihove ročnosti. Ukoliko banke i drugi poverioci prihvate da finansiraju takav aranžman vlade i Ministarstva finansija, onda će fiksirani devizni kurs dinara u senci ostati netaknut, pre svega zbog rigidne monetarno-kreditne politike kao i mogućnosti Narodne banke Srbije za permanentnim intervencijama kako iz deviznih rezervi, koje su još uvek na zadovoljavajućem nivou, tako i iz sredstava stand by aranžmana sa MMF

Tabela 6.1. - Kretanje kursa euro – dinar u 2008. godini

Datum EUR/RSD 01.jan. 08 79,2300 16.jan.08 80,8665 28.jan.08 82,9943 01.feb.08 82,6286 07.feb.08 83,0005 27.feb.08 83,8286 01.mar.08 83,4635 25.mar.08 82,0200 01.apr.08 82,2641 28.apr.08 79,7047 01.maj.08 80,1295 12.maj.08 83,8674 26.maj.08 80,7545 28.maj.08 81,0253 01.jun.08 82,4302 03.jun.08 82,6206 17.jun.08 79,0210 19.jun.08 80,3466

01.jul.08 78,6555 22.jul.08 78,6590 01.avg.08 76,8574 07.avg.08 75,7543 01.sep.08 76,1816 01.okt.08 76,7350 17.okt.08 82,9924 22.okt.08 81,0721 01.nov.08 84,9910 04.nov.08 84,2687 07.nov.08 86,7984 13.nov.08 84,5544 21.nov.08 88,2883 28.nov.08 89,1953 01.dec.08 89,5083 4.dec.08 91,6317

10.dec.08 84,0138 31.dec.08 88,6010


82

Tabela 6.2. - Kretanje kursa euro – dinar u 2009. godini

Datum EUR/RSD 01.jan.09. 88,6010 05.jan.09. 89,5436 09.jan.09. 94,3878 14.jan.09. 92,0368 16.jan.09. 93,0163 19.jan.09. 92,3840 20.jan.09. 94,3217 28.jan.09. 96,3388 30.jan.09. 94,1012 01.feb.09. 94,1012 02.feb.09. 94,7192 09.feb.09. 91,8676 23.feb.09. 95,2499 01.mar.09. 93,8022 01.apr.09. 94,8637 07.apr.09. 93,0760

15.apr.09. 94,1357 21.apr.09. 93,1116 29.apr.09. 95,4373 01.maj.09. 95,2396 04.maj.09. 94,8182 01.jun.09. 94,8363 22.jun.09. 92,6439 26.jun.09. 94,1573 01.jul.09. 93,6463 09.jul.09. 92,4959 01.avg.09. 93,1932 03.avg.09. 93,0408 01.sep.09. 92,9338 01.okt.09. 93,0862 01.nov.09. 93,4346 01.dec.09. 95,0682

Napomena: Osenčeni redovi pokazuju prvi dan u mesecu, kao i ostvarene minimalne i maksimalne devizno kursne vrednosti u konkretnoj godini, 2008, odnosno 2009.

Grafikon 6.3. - Kretanje kursa dinar - euro u 2008-2009. godini

EUR/RSD 2008‐2009

75

77

79

81

83

85

87

89

91

93

95

97

1.jan.08.

1.feb.08

01.mar

.08.

1.apr.0

8

01.maj.

08.

01.jun

.08.

1.jul.0

8

1.avg.0

8

1.sep.08

1.okt.08

01.nov.0

8.

1.dec.08

01.jan

.09.

01.feb.09.

01.mar

.09.

01.apr

.09.

01.maj.

09.

01.jun

.09.

01.jul.

09.

01.avg

.09.

01.sep.09.

01.okt

.09.

01.nov.0

9.

01.dec.0

9.

Izvor: NBS, sektori Treasury poslovnih banaka

6.2. Tržište osiguranja u Republici Srbiji

Stepen razvoja osiguranja, sa makroekonomskog stanovništva, određuje se kao stepen učešća premije osiguranja u društvenom proizvodu zemlje. On predstavlja jedan od najznačajnijih pokazatelja za praćenje dostignutog nivoa razvijenosti osiguravajuće delatnosti. Ovaj pokazatelj je upravo srazmeran dostignutim nivoima privrednog razvoja delatnosti. Po


83

stepenu razvijenosti, Srbija se nalazi znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, na šta ukazuju sledeći podaci, pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja, tj. odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda, kao i ukupna premija po stanovniku.

Tabela 6.3. - Učešće premije osiguranja u BDP

Premija/BDP%

2006 2007 2008 Austrija 6.1 5.8 5.8Bugarska 2.6 2.7 2.7Mađarska 3.4 3.5 3.1Rumunija 1.7 1.8 1.8Slovenija 5.8 5.7 5.4Srbija 1.8 1.8 1.9Turska 1.6 1.7 1.8Hrvatska 3.3 3.3 3.2Češka 3.8 3.7 3.5BIH 3.6 3.6 3.5

Grafikon 6.4. Učešće premija u BDP (u %) u Srbiji i odabranim zemljama

Izvor: www.swissre.com

Jedan od najznačajnijih pokazatelja stepena razvijenosti osiguranja u zemljama u regionu, jeste učešće premije osiguranja u BDP-u. Ukoliko pogledamo tabelu 6.3. uočićemo da je učešće premije u bruto društvenom proizvodu Srbije u 2008. godini bilo oko 1,9% (1,8% u 2007. godini), pa je Srbija na 58. mestu u svetu (prema podacima Swiss Re). U Sloveniji, u istoj godini, ovaj pokazatelj je iznosio 5,4%, u Hrvatskoj 3,2%, a u 25 zemalja članica Evropske unije čak 8,4%. Najveći procenat učešća premije u bruto društvenom proizvodu je u 2008. godini imao Tajvan, a slede Južnoafrička Republika i Velika Britanija.

U tabeli 6.4. možemo uočiti da je premija osiguranja po stanovniku u 2008. godini u Srbiji iznosila 1261 dolara ili 85 evra (u 2007. godini 103.10 dolara, odnosno 70 evra), Srbija zauzima tek 63. mesto u svetu. Na prvom mestu je Švajcarska sa 5.558 dolara ili 3.752 evra, po glavi stanovnika.

1 Po zvaničnom kursu NBS.


84

Na kom stepenu razvoja je tržište osiguranja u Srbiji, pokazuju i podaci iz 2008. godine, koji ukazuju da je učešće Slovenije u ukupnom portfelju tržišta osiguranja regiona 49,44%, Hrvatske 30,70%, Makedonije 2,46%, i Srbije 12,28%.

Tabela 6.4. - Premija po stanovniku u USD u Srbiji i odabranim zemljama Premija/Stanovnik u USD

2006 2007 2008 Austrija 2.397 2.621 2.858Bugarska 101 139 179Mađarska 376 492 501Rumunija 95 135 165Slovenija 1.101 1.295 1.484Srbija 77 103 126Turska 89 111 116Hrvatska 308 371 431Češka 520 631 804BIH 102 124 145

Grafikon 6.5. Premija po stanovniku (u USD) u Srbiji i odabranim zemljama

Izvor: www.swissre.com

6.2.1. Struktura portfelja osiguravajućih kompanija

Struktura portfelja osiguravajućih kompanija u Srbiji u drugom tromesečju 2009. godine i dalje je u korist neživotnih osiguranja, s obzirom da se 13,1% ukupne premije osiguranja odnosi na životno osiguranje, a 86,9% na neživotna osiguranja. U istom posmatranom periodu u 2008. godini, u strukturi ukupne premije osiguranja u Srbiji, na životno osiguranje se odnosilo 10,4%, a na neživotna osiguranja 89,6%. Uporedna analiza ukazuje da dolazi do poboljšanja strukture premije u korist kvalitetnije premije – premije životnog osiguranja.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u drugom tromesečju 2009. godine, osiguravajuće kompanije u Srbiji su ostvarile ukupnu premiju osiguranja u visini od 28.5 milijardi dinara (305 miliona evra, odnosno 430 miliona dolara), što predstavlja pad od 0,7% u odnosu na isti


85

period u 2008. godini. Razlog ovog pada je uticaj finansijske krize, koji se u sektoru osiguranja reflektuje kroz pad tražnje za proizvodima osiguranja.

Grafikon 6.6. - Struktura premije osiguranja u Srbiji

Izvor: www.nbs.rs

U strukturi ukupnog portfelja neživotnih osiguranja, preko 80% ostvareno je u samo pet vrsta osiguranja i to: osiguranje od posledica nezgode, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, kao i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila. Imovinska osiguranja, koja su do sada imala najveće učešće u ukupnoj premiji sa 33,2%, na dan 30.06.2008. godine, smanjuju učešće na 27,9% u drugom tromesečju 2009. godine i prepuštaju vodeće učešće osiguranju od odgovornosti, koje čini 30,4%, zatim sledi osiguranje motornih vozila – kasko od 13,9%. Može se uočiti da su efekti finansijske krize na sektor osiguranja ispoljeni u pogledu smanjenja premije neživotnih osiguranja, a posebno u smanjenju premije neobaveznih osiguranja (osiguranje auto kasko - pad za 9,6%). Iako je malo zastupljeno, značajan godišnji porast premije u grupi neživotnih osiguranja u posmatranom periodu beleži dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Grafikon 6.7. - Struktura premije osiguranja u Srbiji po vrstama osiguranja

Izvor: www.nbs.rs


86

6.2.2. Bilansna suma i bilansna struktura

Obim poslovanja sektora osiguranja, meren bilansnom sumom osiguravajućih kompanija, u drugom tromesečju 2009. godine, povećan je, u odnosu na isti period 2008. godini, za 16.4%, odnosno sa 83 milijarde dinara na 96.7 milijardi dinara. U strukturi aktive osiguravajućih kompanija, sa stanjem na dan 30.06.2009. godine, 39,1% se odnosi na stalnu imovinu (od čega 20,1% čine nekretnine, a 18.1% dugoročni finansijski plasmani), dok se 60,9% odnosi na obrtnu imovinu (od čega se na potraživanja po premijama odnosi 14,5%, a na kratkoročne finansijske plasmane 25,6%). U poređenju sa drugim tromesečjem 2008. godinom, kada je učešće stalne imovine iznosilo 40.8% (od čega je učešće nekretnina iznosilo 20,3%, a učešće dugoročnih finansijskih plasmana 19,7%), a učešće obrtne imovine 59,2% (od čega su učešća potraživanja bila 16,2% i kratkoročnih finansijskih plasmana 26,2%), može se zaključiti da se struktura aktive nije znatno promenila i da i dalje dominiraju obrtna sredstva.

Na dan 30.06.2009. godine najveće učešće u strukturi pasive imale su tehničke rezerve sa 62% ili 59.7 milijardi dinara. Preostali deo pasive čine kapital i rezerve 27,3%. Rast tehničkih rezervi ukazuje da osiguravajuće kompanije realnije procenjuju svoje rezerve, čime povećavaju svoju sigurnost.

Grafikon 6.8. - Struktura aktive i pasive osiguravajućih kompanija u Srbiji

Izvor: www.nbs.rs

6.2.3. Pokazatelji poslovanja

Solventnost osiguravajućih kompanija zavisi od dovoljnosti tehničkih rezervi za preuzete obaveze kao i od dovoljnosti garantne rezerve kao vida zaštite osiguranika u slučaju nepredviđenih gubitaka u poslovanju, odnosno kao amortizera za gubitke koji nisu pokriveni tehničkim rezervama. Zakonom o osiguranju, počev od 30.06.2005. godine prvi put je u Srbiji uvedena obaveza osiguravajućih kompanija da održavaju garantnu rezervu na nivou koji je iznad margine solventnosti. Podzakonskom regulativom, sačinjenom u skladu sa direktivama Evropske unije, margina solventnosti se od juna 2005. godine obračunava na osnovu kriterijuma koji uvažavaju vrstu poslova kojima se osiguravajuće kompanije bave, kao i obim poslovanja i štete u trogodišnjem periodu. Margina solventnosti je na dan 30.06.2009. godine u Srbiji iznosila 12.2 milijarde dinara, a garantna rezerva 22.7 milijardi dinara. Na nivou svih osiguravajućih kompanija u Srbiji koje se pretežno bave neživotnim osiguranjima, odnos garantne rezerve i margine solventnosti je iznosio 198,48%, dok je kod osiguravajućih


87

kompanija koje se pretežno bave životnim osiguranjima taj odnos iznosio 177,91%. Kretanje ovog pokazatelja u posmatranom periodu 30.06.08-30.06.09. godine ukazuje na bolju sposobnost apsorpcije rizika osiguranja. Mereno standardnim odstupanjem ovog pokazatelja po osiguravajućim kompanijama od srednje vrednosti na nivou Srbije, primetan je i stabilniji odnos u drugom tromesečju 2009. u odnosu na 2008. godinu, što ukazuje na veću stabilnost u čitavom sektoru osiguranja.

U osiguravajućim kompanijama koja se pretežno bave neživotnim osiguranjem, u drugom tromesečju 2009. godine, primetan je rastući trend pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive u odnosu na isti period 2008. godine. Prema podacima dostavljenim od strane osiguravajućih kompanija, pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive iznosi 93,18% (najveći deo 26% odnosi se na deponovanje kod banaka), dok je u 2008. godini pokrivenost iznosila 90,41%. U osiguravajućim kompanijama koje se pretežno bave životnim osiguranjem pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive, na dan 30.06.2009. godine iznosi 100,47% dok je 30.06.2008. godine ta pokrivenost iznosila 100,3%.

Da bi odgovorile na preuzete obaveze, osiguravajuće kompanije moraju uspostaviti adekvatan sistem upravljanja likvidnošću. U osiguravajućim kompanijama koje se bave neživotnim osiguranjem, pokazatelj usklađenosti kratkoročne aktive i kratkoročnih obaveza je u drugom tromesečju 2009. godine iznosio 104,02%, a u drugom tromesečju 2008. godine 103,18%. Kretanje ovog pokazatelja u dve posmatrane godine ukazuje na značajno povećanje likvidnosti osiguravajućih kompanija. U osiguravajućim kompanijama koja se bave životnim osiguranjem, pokazatelj usklađenosti kratkoročnih sredstava (obrtna imovina umanjena za zalihe) i kratkoročnih obaveza je 30.06.2009. godine iznosio 211,40%, a u istom periodu 2008. godine 197,45%, što ukazuje na njihovu visoku likvidnost. Posmatrajući bilanse osiguravajućih kompanija, uočava se da su strane osiguravajuće kompanije opreznije u pogledu ulaganja i likvidnosti. Kretanje ovog pokazatelja ukazuje na adekvatan iznos likvidnih sredstava za izmirenje kratkoročnih obaveza. Visok iznos potraživanja, tako i tzv. brže utržive aktive, uslovljen je pre svega plasmanima osiguravajućih kompanija koje se bave poslovima životnih osiguranja u hartije od vrednosti izdate od strane države i centralne banke.

6.2.4. Učesnici na tržištu osiguranja

Na tržištu osiguranja u Srbiji na dan 30.06.2009. godine posluje 24 društva, od čega je 17 u većinskom stranom vlasništvu, a 7 u većinskom domaćem vlasništvu. Od osiguravajućih kompanija koja se bave poslovima osiguranja, 6 se bavilo isključivo životnim osiguranjem, 9 se bavilo isključivo neživotnim osiguranjem, dok se i životnim i neživotnim osiguranjem bavi 6 osiguravajućih kompanija. Dolazak stranih osiguravajućih kompanija najviše utiče na razvoj životnog osiguranja, kao i na unapređenje poslovanja celokupnog sektora osiguranja kroz: unapređenje korporativnog upravljanja, povećanje transparentnosti, veću konkurenciju, uvođenje novih proizvoda, itd.

U drugom tromesečju 2009. godine najveći deo premije neživotnih osiguranja odnosi se na društva za osiguranje u stranom vlasništvu i to 60%, dok je u istom periodu prethodne godine ovo učešće iznosilo 59,4%. Kada je reč o premiji životnog osiguranja na dan 30.06.2009. godine najveće učešće imala su takođe društva za osiguranje u stranom vlasništvu sa 92,1%, što je neznatno manje u odnosu na 30.06.2008. godine kada je to učešće iznosilo 92,6%.


88

Grafikon 6.9. - Struktura premije osiguranja u Srbiji po vlasničkoj strukturi

Izvor: www.nbs.rs

6.2.5. Zaključne napomene

Uporedni podaci drugog tromesečja 2009. i drugog tromesečja 2008. godine, ukazali su na to da je finansijska kriza kroz trend smanjenja tražnje za proizvodima osiguranja uspela da uspori rast tržišta osiguranja. Ali, prema posmatranim pokazateljima može se konstatovati da je pozitivan trend nastavljen u pogledu razvoja ovog tržišta U narednom periodu očekuje se ulazak svetskih lideri na tržište osiguranja u Srbiji. Assicurazioni Generali, Uniqa, Wiener Städtische ili Grawe su se već pojavili na našem tržištu, bilo preuzimanjem srpskih kompanija, kao što je to bio slučaj sa Generali-jem, koji je preuzeo Deltu ili Uniqom, koja je preuzela Zepter, bilo otvaranjem sopstvenih kompanija, kao što su to uradili Wiener i Grawe. Pored njih, i velike osiguravajuće kuće koje su imale zapaženo tržišno učešće u Srbiji za vreme bivše države, Zavarovalnica Triglav i Croatia osiguranje, vratile su se na naše tržište preuzimanjem kompanija Kopaonik i Milenium osiguranje. Pored osiguravajuće kompanije Allianz, veliko interesovanje za početak poslovanja u Srbiji pokazale su VHV Group, Eureko, KBC, AXA. U perspektivi, možemo očekivati da će se poboljšati struktura premije osiguranja u korist životnog osiguranja i da će dolazak ovih osiguravajućih kompanija povećati kvalitet usluga i veću konkurenciju na tržište osiguranja u Srbiji. Literatura Rejda G. E., Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York, 2005. Scciper H.D., International Risk and Insurance, An Enviromental – Managerial Approach, Boston,

Massachussets, 2000. Vaughan E., Baughan T ., Risk management and insurance, Translation MATE, Zagreb, 2002. Wiening E., Foundations of Risk Management and Insurance, Insurance Institute of America, New York, 2002. www.belex.co.yu www.nbs.yu www.osiguranje.hr www.swissre.com


89

6.3. Analiza kretanja na finansijskom tržištu

6.3.1. Tržište kapitala

U prva tri meseca 2009. godine produžio se trend pada domaćih berzanskih indeksa i indeksi Belexline i Belex 15 dostižu istorijske minimume (Belexline od svog konstruisanja kao naslednik bivšeg Belex fm indeksa pada na nivo od ispod 1000 indeksnih poena, dok Belex 15 pada na nivo od ispod 400 indeksnih poena). U aprilu se zaustavlja pad indeksa, da bi u poslednja dva meseca došlo do značajnog oporavka tržišta i oba berzanska indeksa beleže značajan rast i vraćaju se na nivoe od početka godine. Ovaj trend, uz neke druge podatke iz realnog sektora, daje signale oporavka privrede i predstavlja povod za mnoge naše političare i ekonomiste da zvanično saopšte da je kriza završena i da sledi oporavak. Tu se mišljenja razlikuju između onih koji očekuju da će oporavak biti u obliku latiničnog slova V i latiničnog slova U. Nije loše napomenuti da se ne mali broj ekonomista plaši i scenarija W, dakle nakon početnih znaka oporavka, dalje produbljivanje krize. Treba napomenuti da berzanski indeksi u većini razvijenih privreda igraju značajnu ulogu u konstruisanju indeksa vodećih indikatora privredne aktivnosti koji bi trebalo da najave sledeću fazu privrednog ciklusa.

Grafikon 6.10. - Kretanje Belexline indeksa od 1.1.2009 godine do 30.6.2009. godine

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

5.1.

19.1. 2.2

.16

.2. 2.3.

16.3.

30.3.

13.4.

27.4.

11.5.

25.5. 8.6

.22

.6.

Datum

Baz

ni p

oeni

Ono što treba posebno uzeti u obzir je kretanje prometa. U prvih 6 meseci vrednost prometa se kretala od 15 miliona evra do nešto preko 25 miliona evra na mesečnom nivou, što upućuje na veliku slabost srpskog tržišta kapitala kao tradicionalno plitkog tržišta sa izuzetno slabim prometom.


90

Grafikon 6.11. - Kretanje Belex15 indeksa od 1.1.2009 godine do 30.6.2009. godine

0

100

200

300

400

500

600

700

5.1.

19.1. 2.2

.16

.2. 2.3.

16.3.

30.3.

13.4.

27.4.

11.5.

25.5. 8.6

.22

.6.

Vreme

Baz

ni p

oeni

Grafikon 6.12. – Kretanje mesečnog prometa na Beogradskoj berzi u prvih 6 meseci 2009. godine

Ako posmatramo tržišnu kapitalizaciju akcija, primetno je da važi isti zaključak kao i za kretanje berzanskih indeksa. Tržišna kapitalizacija državnih obveznica serije A je u celom periodu bila stabilna, što je logično uzimajući u obzir da se rizik zemlje nije menjao u proteklih 6 meseci (BB-).2 Linija iznad stubića tržišne kapitalizacije akcija i obveznica 2 Nedavno je Srbija ipak dobila bolji, BB status.


91

predstavlja zbirnu tržišnu kapitalizaciju na finansijskom tržištu Srbije. Kao posledica svetske finansijske krize ukupna tržišna vrednost srpskih firmi na beogradskoj berzi je pala na oko 8 mlrd. evra.

Grafikon 6.13. - Kretanje tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi u prvih 6 meseci 2009. godine

Potvrdu teze o postojanju plitkog tržišta kapitala u Srbiji, koje podrazumeva veći rizik izvođenja zaključaka na osnovu tehničke analize, možemo videti i kroz kretanje racija likvidnosti na Beogradskoj berzi koji podrazumeva promet koji se ostvari na jedan evro tržišne kapitalizacije.

Grafikon 6.14. - Kretanje mesečnog racija likvidnosti na Beogradskoj berzi

u prvih 6 meseci 2009. godine


92

6.4. Devizno tržište

Na deviznom tržištu, od početka 2009. produžava se trend pritiska kao posledica smanjene devizne likvidnosti. Skoro milijardu evra je povučeno krajem prošle godine iz deviznih depozita, dok je uzimajući period od početka finansijske krize (oktobra meseca) Narodna Banka Srbije potrošila oko 1,3 milijardi evra na intervencije na deviznom tržištu. To je, međutim, samo smanjilo prevelike dnevne oscilacije, ali se trend rasta produžava u mesecu januaru i evro dostiže svoj istorijski maksimum sa nivoom od preko 95 dinara. U februaru, NBS pribegava nepopularnim direktivnim merama, menja strukturu držanja obaveznih rezervi i time bankarskom sektoru diže deviznu likvidnost za nekih 600 miliona evra, smanjuje otvorenu poziciju banaka na 10% od kapitala i time privremeno obara nivo deviznog kursa. Kako se bliži kraj prvog kvartala, loše informacije o naplati poreza u fiskalnoj sferi, kao i potpuna prevaziđenost prethodno potpisanog aranžmana sa MMF iz decembra meseca doprinose novom pritisku na deviznom tržištu i kurs ponovo raste. Kreću novi pregovori sa MMF i najava potpisivanja klasičnog stand-by aranžmana ponovo umiruje tržište. Kao posledica ukupne vrednosti stand-by aranžmana od oko 3 mlrd. evra, guverner Jelašić na sastanku u Beču dogovara sa većim poslovnim bankama koje su aktivne u regionu održavanje kreditne aktivnosti na prethodnom nivou. Rejting zemlje ostao je BB-, i to sve zajedno doprinosi stabilizaciji kursa u sledećem kvartalu.

Grafikon 6.15. - Kretanje kursa euro-dinar u prvih 6 meseci 2009. godine

86.0000

87.0000

88.0000

89.0000

90.0000

91.0000

92.0000

93.0000

94.0000

95.0000

96.0000

5.1.

19.1. 2.2

.16

.2. 2.3.

16.3.

30.3.

13.4.

27.4.

11.5.

25.5. 8.6

.22

.6.

Vreme

Sred

nji k

urs

jedn

og e

vra

u di

narim

a

6.4.1. Tržište novca

Početkom 2009. Narodna banka Srbije je sprovodila politiku izrazito visoke referentne kamatne stope na nivou od 17,75% u sklopu restriktivne monetarne politike. Na primedbe privrednika da tako visoka referentna stopa guši privredu čineći dinarske kredite skupim, guverner odgovara da je glavni razlog skupe monetarne politike preterano ekspanzivna fiskalna politika, još uvek prisutna inflaciona očekivanja, pritisak na devizni kurs, kao i


93

nedovoljno pouzdanih informacija o kretanju privredne aktivnosti. U drugom kvartalu, kao posledica stabilizacije deviznog kursa i potpisanog aranžmana sa MMF koji daje pozitivni signal održivosti fiskalne politike, NBS postepeno obara referentnu kamatnu stopu do nivoa od 13% u junu mesecu. U drugoj polovini godine, referentna kamatna stopa se spušta do 10%.

Grafikon 6.16. - Kretanje referentne kamatne sope u prvih 6 meseci 2009. godine

Referentna kamatna stopa NBS

17.75%16.5% 16.5% 16.5% 16.5%

15.0%14.0% 14.0% 14.0%

13.0%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%

Januar

Februar

Mart April Maj Jun

Kretanje stope prinosa na tromesečne trezorske zapise potvrđuje trend stabilizacije koji je počeo od drugog kvartala, pri čemu se kao posledica pojavljuju i šestomesečni i jednogodišnji trezorski zapisi. Stopa prinosa na trezorske zapise pada sa rekordnih 17% sa početka godine na 14% u junu mesecu. U drugoj polovini godine, ova stopa se spušta na oko 11%.

Grafikon 6.17. - Kretanje stope prinosa na trezorske zapise u prvih 6 meseci 2009. godine

Stopa prinosa na trezorskim zapisima

10%

11%

12%

13%

14%

15%

16%

17%

18%

05.0

2.09

17.0

2.09

03.0

3.09

10.0

3.09

17.0

3.09

24.0

3.09

31.0

3.09

07.0

4.09

09.0

4.09

14.0

4.09

21.0

4.09

28.0

4.09

05.0

5.09

12.0

5.09

14.0

5.09

19.0

5.09

21.0

5.09

26.0

5.09

02.0

6.09

09.0

6.09

16.0

6.09

23.0

6.09

25.0

6.09

30.0

6.09

Februar Mart April Maj Jun


94

6.4.2. Zaključne napomene

Prvi kvartal 2009. pokazuje jasne signale produbljavanja efekata krize na finansijsko tržište Srbije koji se manifestuju kroz dalji pad berzanskih indeksa koji dostižu istorijske minimume, mali promet na tržištu kapitala i pritiske na deviznu likvidnost finansijskog sistema. U uslovima neizvesnosti, NBS se odlučuje za politiku skupog novca i drži referentnu kamatnu stopu na visokom nivou. Drugi kvartal pokazuje znake stabilizacije na svim segmentima finansijskog tržišta, berzanski indeksi se oporavljaju, devizni kurs je stabilan, dok NBS pojeftinjuje novac kako bi dinarski krediti bili dostupniji.

DEO VII

SEKTOR MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA (MSPP) U SRBIJI

U 2008. godini sektor MSPP Srbije u značajnoj meri je doprineo ostvarenom ekonomskom i privrednom rastu. Sektor MSPP je u 2008. godini učestvovao u:

− Ukupnom broju preduzeća sa 99,8% (303.449); − Ukupnom broju zaposlenih sa 67,2% (940.159); − Ukupnom prometu sa 66,6% (4.662 mlrd. dinara); − BDV Republike Srbije sa 35% (837,9 mlrd. dinara); − BDV nefinansijskog sektora1 sa 59,1% (837.990); − Spoljnotrgovinskoj aktivnosti: izvoz 45,9% (274.506 mil. dinara) i uvoz 60,5%

(751.817 mil. dinara); − Ostvarenom profitu sa 58,7%.

Tabela 7.1. - Indikatori razvijenosti sektora MSPP u Srbiji – 2007-2008.

MSPP Učešće MSPP

2007 2008 2007 2008 Br. preduzeća 296.086 303.449 99,8 99,8Br. zaposlenih 906.669 940.159 65,5 67,2Promet (mil. Din.) 4.106.838 4.662.624 67,6 66,6BDV (mil. din.) 719.659 837.990 58.3 59,1Izvoz (mil. din.) 226.786 274.506 44,5 45,9Uvoz (mil. din.) 652.587 751.817 61,7 60,5Robni bilans (mil. din.) -425.802 -477.311 77,8 74,2Investicije (mil. din.) 288.960 ... 58,7 ...

Izvor: Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 16

7.1. Struktura sektora prema veličini i obliku organizovanja

Izbor pravne forme poslovanja malih i srednjih preduzeća, prednost daje društvu sa ograničenom odgovornošću (DOO)–85,4%2. Ovaj oblik dominira kod svih vidova MSP nezavisno od veličine preduzeća. Komanditna (KD) i ortačka društva (OD) su pravna forma poslovanja svega 3,8% MSP.

1 Nefinansijski sektor čine profitne jedinice u kojima se proizvodnjom robe i usluga ostvaruje profit, ali koje nisu

uključene u finansijski sektor i NPI jedinice koje obezbeđuju dobra i usluge za tržište po ekonomskim cenama, tj. pokrivaju više od 50% troškova proizvodnje Izvor: RZS

2 Razlog za izbor ove forme se nalazi u njenoj fleksibilnosti u pogledu organizacionih transformacija i formalnih uslova organizovanja upravljačkih funkcija, ali i u nepostojanju rizika gubitka lične imovine osnivača u slučaju poslovanja sa nepovoljnim ishodom.

Makroekonosmke analize i prognoze (2009, Vol. 1, br. 1-2, 95-106)

96

Tabela 7.2. - Broj i struktura privrednih subjekata3 u MSPP sektoru u 2008.

Mikro Mala Srednja Ukupno Oblik organizovanja Broj Broj Broj Broj Struktura (%)

Preduzeća 75.540 10.415 2.675 88.630 29,2AD 1.008 783 757 2.548 0,8DOO 67.405 8.894 1.583 77.882 25,7Ostalo4 7.127 738 335 8.200 2,7Preduzetnici 214.819 0 0 214.819 70,8Ukupno 290.359 10.415 2.675 303.449 100,0Struktura (%) 95,7 3,4 0,9 100,0 Izvor: Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 19

U Srbiji u 2008. godini je poslovalo ukupno 304.017 preduzeća, 303.449 (99,8%) u MSPP sektoru (u Topličkom okrugu sva preduzeća su bila MSPP). U okviru sektora MSPP posmatrano po veličini mikro preduzeća u ukupnom broju MSPP učestvuju sa približno 96% (290.359), za razliku od malih i srednjih preduzeća kojih ima oko 13.090. U poređenju sa mikro preduzećima, mala i srednja preduzeća dominiraju:

− u zaposlenosti (52,8%), − prometu (58%), − BDV (60,1%), − izvozu (76,6%) i − uvozu (73,9%).

7.2. Struktura zaposlenosti

U sektoru MSPP u periodu od 2004-2008. godine smanjena je stopa nezaposlenosti i povećan je broj radnih mesta za 24,9% (187.419 radnika). Rast zaposlenosti u nefinansijskom sektoru, kao i u prethodnim godinama, ostvaren je na osnovu povećanja zaposlenosti u sektoru MSPP. U 2008. godini ukupno je radilo 1.398.721 lica, pri čemu je 940.159 radnika (67,2%) radilo u sektoru MSPP. Polovina zaposlenih lica sektora MSPP (444.158 radnika) bila je angažovana u mikro preduzećima.

Tabela 7.3. - Broj i struktura zaposlenih u nefinansijskom sektoru u 2008. godini

MSPP Velika Ukupno Oblik organizovanja Broj Broj Broj Struktura (%) Preduzeća 649.568 458.562 1.108.130 79,2Preduzetnici 290.591 0 290.591 20,8Ukupno 940.159 458.562 1.398.721 100,0Struktura (%) 67,2 32,8 100,0 Izvor: Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 21.

3 Struktura privrednih subjekata rađena je na osnovu broja zaposlenih: mikro do 10 (preduzetnici ulaze u ovu

grupu), mala do 50 i srednja do 250 zaposlenih. 4 Obuhvata: ortačko društvo, komanditno društvo, društveno preduzeće, javno preduzeće, zadruga

Deo VII. Sektor MSPP u Srbiji, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, str. 95-106)

97

U 2008. godini sektor MSPP je zapošljavao preko 60% radnika (osim u Beogradu 56,9% i Borskom okrugu 59,7%). Posmatrano po okruzima najveći broj zaposlenih u sektoru MSP u periodu 2008. godine zabeležen je na teritoriji Grada Beograda (31,2%) i u Južno-bačkom okrugu (10,4%), dok je procentualno najmanje zaposlenih lica bilo u Topličkom okrugu (0,8%), Pirotskom (1,1%), Bosrkom (1,2%) i Zaječarskom okrugu (1,3%).

7.3. Sektorski raspored MSPP

U 2008. godini trgovina, prerađivačka industrija, poslovi sa nekretninama i iznajmljivanjem i građevinarstvo su imali najveće učešće u sektoru MSPP:

− Po broju preduzeća (73,9%); − Po broju zaposlenih (78,6%); − Ostvarenom prometu (85,3%) i − BDV-u (80,1%.).

Grafikon 7.1. - Sektorski raspored MSPP

Grafikon 7.2. - Sektorski raspored zaposlenosti u MSPP


98

Grafikon 7.3. - Bruto dodata vrednost po sektorima u MSPP


Uslužni sektor (trgovina, saobraćaj, hoteli i restorani, poslovi sa nekretninama) u sklopu sektora MSPP u 2008. godini ostvario je 42,6% prometa i 31,9% BDV nefinansijskog sektora, dok je sektor industrije (vađenje ruda i kamena, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, gasa i vode) generisao 15,3% prometa i 16,4% BDV.

U toku 2008. godine u sektoru MSPP poslovna aktivnost najčešće je započinjana u: − trgovini na veliko i malo (4.042 ili 35,6% ); − poslovima s nekretninama (2.408 ili 21,2%) i − prerađivačkoj industriji (1.756 ili 15,5%).

7.4. Regionalni raspored MSPP

U 2008. godini najveće učešće u strukturi sektora MSPP imali su Grad Beograd i Južno-bački okrug (88.872 ili 29,3% i 27.991 ili 9,2%, respektivno). Ova dva okruga su u posmatranom periodu zapošljavala 41,6% radnika (293.352 ili 31,2% i 98.088 ili 10,4%) ostvarivala ,,55,1% prometa (2.054,2 mlrd. dinara ili 44,1% i 514,4 mlrd. dinara ili 11,0%) i 55,5% BDV sektora MSPP (374,7 mlrd. dinara ili 44,7% i 90,0 mlrd. dinara ili 10,7%)’’5.

Na visinu ostvarenog prometa velike kompanije jedino su imale uticaj u Južno-bačkom i Podunavskom okrugu, a na visinu ostvarene BDV u Podunavskom, Braničevskom i Borskom okrugu.

5 Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 24.


99

Tabela 7.4. - Regionalni raspored MSPP u Srbiji

Regije Broj MSPP (%) Sektor MSPP ukupno 100,0 Grad Beograd 29,3 Severno-bački okrug 2,6 Srednje-banatski okrug 2,1 Severno-banatski okrug 1,6 Južno-banatski okrug 4,3 Zapadno-bački okrug 2,2 Južno-bački okrug 9,2 Sremski okrug 4,1 Mačvanski okrug 3,8 Kolubarski okrug 2,7 Podunavski okrug 2,4 Braničevski okrug 2,2 Šumadijski okrug 3,9 Pomoravski okrug 2,8 Borski okrug 1,2 Zaječarski okrug 1,3 Zlatiborski okrug 3,9 Moravički okrug 3,4 Raški okrug 3,7 Rasinski okrug 3,0 Nišavski okrug 4,4 Toplički okrug 1,0 Pirotski okrug 1,0 Jablanički okrug 2,1 Pčinjski okrug 1,9


7.5. Spoljnotrgovinska razmena MSPP

U spoljnotrgovinskom bilansu u 2008. godini u MSPP sektoru ostvaren je deficit od 417,3 mil. dinara. U sektoru MSPP u 2008. godini uvoz proizvoda je rastao nešto brže od izvoza, a njegova pokrivenost je bila samo 36%. Učešće izvoza u sektoru MSPP je relativno stabilna poslednje tri godine i u 2008. godini je bila 7,2%.

U 2008. godini posmatrano po sektorima ubedljivo najveći deficit je ostvario sektor trgovine (386.017 mil. dinara), dok su podsektori prerađivačke industrije (prehrambena industrija i prerada kože) ostvarili najveći suficit (14.996 mil. dinara i 1.048 mil. dinara respektivno).

Najveći deficit u poslovanju u toku 2008. godine ostvarila su MSPP na teritoriji Grada Beograda (3/4 ukupnog deficita – 34,7% izvoz; 61,3% uvoz), dok su suficit ostvarila MSPP iz 5 okruga: ,,Zlatiborski (1.191,0 mil. dinara), Severno-banatski (1.104,0 mil. dinara), Borski (706,7 mil. dinara), Zaječarski (356,6 mil. dinara) i Toplički (250,8 mil. dinara)’’6.

6 Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 26


100

Tabela 7.5. - Spoljnotrgovinska razmena MSP po regionima u 2008. godini

Izvoz (%) Uvoz (%) Sektor MSPP ukupno 100,0 100,0Grad Beograd 34,7 61,3Severno-bački okrug 3,8 3,9Srednje-banatski okrug 2,0 0,7Severno-banatski okrug 2,8 0,9Južno-banatski okrug 2,5 1,6Zapadno-bački okrug 1,7 0,6Južno-bački okrug 11,7 9,1Sremski okrug 7,0 3,4Mačvanski okrug 3,7 1,7Kolubarski okrug 2,4 0,9Podunavski okrug 1,1 0,5Braničevski okrug 0,6 0,4Šumadijski okrug 2,4 2,3Pomoravski okrug 1,0 0,9Borski okrug 3,9 1,3Zaječarski okrug 0,6 0,2Zlatiborski okrug 3,6 1,2Moravički okrug 4,5 3,1Raški okrug 2,4 1,4Rasinski okrug 1,4 0,9Nišavski okrug 2,9 2,3Toplički okrug 0,3 0,1Pirotski okrug 0,4 0,2Jablanički okrug 1,3 0,6Pčinjski okrug 1,2 0,5Izvor: Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 25

7.6. Finansijski pokazatelji poslovanja sektora MSPP

7.6.1. Ostvareni promet

U 2008. godini sektor MSPP ostvario je 4.662,6 mlrd. dinara prometa (rast od 2,4% u odnosu na 2007. godinu). U ostvarenom prometu nefinansijskog sektora MSPP su učestvovala sa preko 66% i tako dva puta nadmašila vrednost ostvarenog prometa velikih sistema.

Najdinamičniji rast prometa ostvarila su srednja preduzeća čije je procentualno učešće u prometu MSPP poraslo sa 24,7% u 2007. godini na 28,1% u 2008. godini. Najveći uticaj na visinu ostvarenog prometa, posmatrano prema obliku organizovanja preduzeća, imala su mala DOO, koja su u prometu nefinansijskog sektora učestvovala sa 17,7%, a u prometu MSPP sa 39,8%.

Posmatrano po okruzima, u 2008. godini najveći promet u sektoru MSPP ostvaren je na teritoriji grada Beograda (44,1%) i u Južno-bačkom okrugu (11%). Najmanji promet ostvarila su MSP u Topličkom (0,4%), Pirotskom (0,5%), Zaječarskom (0,7%) i Pčinjskom okrugu (0,9%).


101

7.6.2. Bruto dodata vrednost

Sektor MSPP je sa 51,9% (837.990 mil. dinara) učešća u BDV najviše uticao na visinu ostvarene BDV, koja je u 2008. godini u nefinasijskom sektoru iznosila 1.418,2 mlrd. dinara.

U toku 2008. godine najveću BDV posmatrano prema obliku organizovanja preduzeća ostvarila su DOO sa 60% učešća, dok su mikro preduzeća sa učešćem od 39,9% bila najzastupljenija u strukturi BDV prema veličini preduzeća.

U odnosu na 2007. godinu, u 2008. godini srednja preduzeća beleže najvišu stopu realnog rasta BDV od 7,9%. U 2008. godini MSPP su zabeležila realne stope rasta produktivnosti u odnosu na 2007. godinu: ,,BDV po preduzeću povećana za 2,4% (u nefinansijskom sektoru 1%), a BDV po zaposlenom za 1,3% (u nefinansijskom sektoru 2,4%), pre svega zahvaljujući rastu ovih pokazatelja u srednjim preduzećima’’7.

U toku 2008. godine najveće učešće u BDV-u (posmatrano po okruzima) imao je Grad Beograd (44,7%) i Južno-bački okrug (10,7%). Najmanje učešće u ukupnom BDV-u ostvarili su Toplički (0,5%), Pirotski (0,6%) i Borski i Zaječarski okruzi (0,7%).

7.6.3. Profitabilnost8

U 2008. godini sektor MSPP je ostvario 58,7% ili 319,0 mlrd. dinara (ukupni profit nefinansijskog sektora bio je 543,1 mlrd dinara). Procentualno najveći deo profita ostvarila su mala preduzeća 35,6% (20,9% profita nefinansijskog sektora) za razliku od srednjih koja su stvorila 28,9% profita MSPP (17,0% nefinansijskog sektora). Najveći uticaj na visinu ostvarenog profita, posmatrano prema obliku organizovanja preduzeća, imala su DOO, koja su u profitu nefinansijskog sektora učestvovala sa 62,3%, a u profitu MSPP sa 74,7%.

U 2008. godini najprofitabilnija MSPP poslovala su u sektorima: ,,vađenje rude i kamena (46,3%), trgovina na veliko i malo (44,1%) i građevinarstvo (41,7%).''9 U periodu 2008. godine procentualno najveće učešće u ostvarenom profitu (3/4 ili 237.173 mil. dinara profita sektora MSPP) imali su sektori:

− trgovina na veliko i malo 35% (111.686 mil. dinara); − prerađivačka industrija 25% (79.665 mil. dinara pri čemu je 70% ostvarenog profita

stvoreno u podsektorima koji ne poseduju visoku tehničku-tehnološku opremljenost, imaju problema sa visokim troškovima proizvodnje, kvalitetom proizvoda i niskim nivoom konkurentnosti na tržištu) i

− poslovi sa nekretninama i iznajmljivanjem 14,4% (45.822 mil. dinara).

U 2008. godini najveće učešće u ostvarenom profitu MSPP imala su mala preduzeća u sektorima: saobraćaj, skladištenje i veze i poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje, dok su srednja preduzeća najbolje poslovala u sektorima: poljoprivreda, prerađivačka industrija, građevinarstvo i vađenje ruda i kamena.

Posmatrano po okruzima, u periodu 2008. godine najveće učešće u ostvarenom profitu u sektoru MSPP imao je Grad Beograd (50,4% ili 160.790 mil. dinara) i Južno-bački okrug (11,8% ili 37.766 mil. dinara), dok je najmanje učešće u profitu MSP zabeleženo u Pirotskom

7 Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 31. 8 Profit= BDV-troškovi 9 Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, str. 34.


102

(0,2% ili 578 mil. dinara), Topličkom (0,4% ili 1.279 mil. dinara), Pčinjskom (0,6% ili 1.932 mil. dinara) i Jablaničkom okrugu (0,7% ili 2.318 mil. dinara).

7.7. SWOT analiza sektora MSPP

Prednosti Nedostaci

− fleksibilnost u poslovanju − brzo reagovanje i prilagođavanje

novonastalim uslovima na tržištu − mogućnost brzog unapređenja poslovanja − uvođenje novih metoda poslovanja

− nedovoljno korišćenje informacionih tehnologija u poslovanju

− teškoće u privlačenju najkvalifikovanije radne snage

− nedovoljna inovativnost − nerazvijen sistem upravljanja kvalitetom − nedovoljna orijentisanost na izvoz − slabo korišćenje outsourcing-a

Šanse Pretnje

− Značajna podrška (finansijska i nefinansijska) razvoju MSP sektora od strane institucija EU, koja je prepoznala ulogu i značaj MSP sektora za razvoj privrede Srbije i koja je praktično realizovana kroz veliki broj projekata EU iz kojih se finansiraju različiti projekti i inicijative razvoja MSP

− Posvećenost Vlade Srbije razvoju preduzetništva

− Raspoloživa nefinansijska podrška (trening, konsalting, informacije) kroz različite institucije kako na nivou Srbije (Republička Agencija za razvoj MSPP, Privredna komora Srbije) tako i na lokalnom nivou (mreža regionalnih agencija za razvoj MSPP, poslovni inkubatori, poslovni klasteri)

− Raspoloživi različiti oblici finansijske podrške iz budžeta - bespovratna sredstva, dugoročni krediti pod izuzetno povoljnim uslovima za pokretanje poslovanja, podrška razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama RS, krediti za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica, kao i malih i srednjih preduzeća iz oblasti turizma, kreditiranje izvoza MSP, osiguranje izvoznih poslova i izdavanje garancija za kreditiranje MSP

− još uvek nedovoljno izgrađena zakonska regulativa i pravni okvir, međusobna neusaglašenost i česte promene propisa

− poreski propisi i procedure − nedostatak povoljnih izvora finansiranja − otežana naplata potraživanja − monopolističko ponašanje velikih preduzeća − otežani postupci prilikom izdavanja

građevinskih dozvola

7.8. Razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji

Masovna nezaposlenost postala je ekonomski trend u 90-tim godinama, koji se nastavio i u 2000-tim. Stopa nezaposlenosti prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2004.


103

godine je iznosila 18,5% u Srbiji. Ova stopa je znatno bila veća kada su žene u pitanju (22,8%) u poređenju sa muškarcima (18,5%). U strukturi nezaposlenih lica, takođe su žene imale najveći udeo sa 54,3%. Upoređivanjem učešća nezaposlenih žena prema stepenu školske spreme sa nezaposlenim muškarcima, uočava se da one sada prednjače, mada ta razlika nije toliko drastična kao u nekim drugim zemljama u tranziciji. Razlozi za ovakvu visoku stopu nezaposlenosti su višestruki.10 Naime, pad produktivnosti rada, visoka stopa inflacije koja je 1993. godine bila najveća u svetu i shodno tome naglo osiromašenje društva, povećanje nezaposlenosti i pad životnog standarda, posebno su pogodili žensku populaciju i pogoršali njen položaj. Ako se uzme u obzir da su žene već više decenija među onim segmentom stanovništva koji je najviše zastupljen u strukturi nezaposlenih lica, zatim da one takođe u proseku duže čekaju na zasnivanje radnog odnosa u poređenju sa muškarcima, a da po nekom nepisanom pravilu među prvima u kriznim ekonomskim, socijalnim i političkim situacijama ostaju bez zaposlenja i izvora prihoda, sasvim je lako naći obrazloženje za izuzetno otežan položaj žena.

U pogledu ocene stanja ženskog preduzetništva možemo konstatovati sledeće: − Razumevanje pozicije žena u Srbiji i na Balkanu nije adekvatno, niti je moguće bez

razumevanja jednog specifičnog koncepta „žrtvenog mikro matrijarhata“ (Blagojević, 2004)11, koji je dugotrajni obrazac života žena na ovim prostorima i obnavlja se u svakom društvenom sistemu, pa tako i u socijalizmu i tranziciji. Ovaj žrtveni model je jedan od kontinuiteta u našem društvu, kao i specifična vrsta patrijarhata, koji su međusobno isprepleteni i obnavljaju se uspostavljanjem relativno trajnih starih obrazaca i strukturiranjem novih, koji su pojačano rodno determinisani u periodu tranzicije. U osnovi ovakvog matrijarhata je eksploatacija ženskih resursa radi zadovoljenja potreba porodice (dece, odraslih muških članova porodice, starih, itd), a one stiču time veoma veliki uticaj na donošenje odluka u porodici. Ovakav žrtveni mikro matrijarhat je u korelaciji sa specifičnim patrijarhatom sa ruralnim, kolektivističkim i ratničkim karakteristikama i oba obnavljaju patrijarhalnu strukturu na globalnom društvenom nivou, tj. u javnoj sferi (Blagojević,1997)12. Tumačenje rodnih režima na Balkanu uveliko zavisi i od toga sa kim se Balkan poredi: da li su to zemlje Centralne i Istočne Evrope, što implicira tranziciju kao glavnu odrednicu položaja žena; ako se poredi Balkan sa zemljama Mediterana, onda dolazimo do zaključka da je mizoginija kao kulturalna praksa taj zajednički imenitelj položaja žena; ako se Balkan poredi sa zemljama Zapadne Evrope, onda u fokus dolazi problem (ne)usklađenosti privatnog, porodičnog i profesionalnog života, kao ključni problem života žena bez obzira na zemlju odakle dolaze.

− Proklamujući ravnopravnost žena i muškaraca u socijalističkim zemljama u svim sferama života, socijalistički sistemi su dali ženama pravni subjektivitet i ličnu autonomiju, koju ranije nisu imale (Einhorn,1993)13 i koja se bitno razlikovala od pozicije žena u zapadnim zemljama ili zemljama Trećeg sveta.

10 Radović Marković, Mirjana ”Preduzetništvo-Vrste preduzetništva i preduzetnika“, Institut ekonomskih nauka,

Beograd, 2009., str. 135-137. 11 Blagojevic, Marina „Preduzetnice u Srbiji: Kako od nužde napraviti vrlinu?“. Žensko preduzetništvo u Srbiji –

šanse i perspektive. Zbornik radova sa okruglog stola 13.02.2006. Downloads. Akademija ženskog preduzetništva. Regionalna privredna komora Kikinda. Pristupljeno 22.06.2007. http://www.ewa.org.yu/nav.php?naziv=downloads

12 Blagojevic, Marina Roditeljstvo i fertilitet × Srbija devedesetih × Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1997.

13 Einhorn, Barbara Cinderella Goes to Market. London: Verso, 1993, str. 27.


104

− Iako je emancipacija žena kod nas od 1945. doživela kvalitativni skok, usled državnih politika usmerenih na žene i njihova prava, dostupnosti besplatnog obrazovanja i plaćenog rada, te proklamovane jednakosti, socijalizam je radikalno preoblikovao rodne odnose, kreirajući ponovo različite oblike privilegovanja muškaraca, jer su žene dobile duplu ulogu i dupli teret „radnice“ i „majke“, čime je „okamenjena“ njihova „prirodna“ tradicionalna uloga u porodici i društvu (Einhorn,1993).14

− Nisu preispitivani rodni odnosi u porodici, gde u stvari leži problem velikog dela neravnopravnosti žena. Na to sve, žene su dobile i „treću ulogu“ u obliku društvenog angažovanja u socijalističkom samoupravljanju, a sve to je za svakodnevicu većine njih značilo da im je emancipacija zapravo donela samo još veći teret obaveza (Šinko, 2004).15 Može se reči da je „socijalizam emancipovao žene ne kao ravnopravne građane, već kao radnice-majke“ (Einhorn, 1993)16. Međutim, i pored toga, stečena prava i relativna ekonomska i socijalna sigurnost su ipak ženama doneli veliki korak napred.

− Od 1989. godine, došlo je do radikalnih promena društvenog sistema – privatizacija i tržišno poslovanje su transformisali sve institucije, državu, škole, radna mesta, domaćinstva, preko kojih je konstituisan socijalistički društveni režim.

− Privatizacija je za žene imala mnoge negativne efekte. Porast siromaštva je posebno pogodio žene, naročito porodice samohranih majki. Ekonomski i fizički teret biološke reprodukcije „svaljen je na leda žena“, a privatizacija je podstakla rodnu diskriminaciju.

− One žene koje nisu ostale van procesa rada u pomenutim otežavajućim okolnostima, radile su pretežno u onim granama privrede koje su najmanje profitabilne ili su radile u sivoj ekonomiji.

− Ekonomsku situaciju žena određuju obrazovanje, položaj na tržištu rada i direktne i indirektne forme diskriminacije koje one doživljavaju.

− Skroman porodični budžet nije im dozvoljavao da samostalno započnu vlastiti biznis sopstvenim sredstvima ili sredstvima štednje, koja žene najviše koriste za pokretanje novih biznisa. Takođe, nije bilo pomoći od strane društva - niti je bilo namenskih kredita kao ni zajmova, što se odrazilo na nemogućnost žena da svoje nesumnjive preduzetničke i menadžerske potencijale realizuju u praksi. Stoga, većina njih se zadovoljavala marginalnim poslovima u neformalnoj ekonomiji ili radeći na nekim mestima u državnim ili društvenim firmama, koja uglavnom nisu bila rukovodeća.

− Sa većim prilivom kapitala u zemlju i davanjem finansijske podrške malim firmama, kao i sprovođenjem opštih reformi u privredi i društvu, može se s pravom očekivati značajniji rast privatnih biznisa u kojima će žene igrati važniju ulogu. Istovremeno će se stvoriti uslovi i za opšte poboljšanje položaja žena u društvu, koje su u opštoj ekonomskoj nesreći zemlje, u prošloj deceniji bile među onim segmentom društva koji je bio i najviše pogođen. Takođe se očekuje da će formiranje većeg broja ženskih organizacija i njihovo umrežavanje poput sličnih u svetu, doprineti ne samo da se žene bolje međusobno povežu, razmene iskustva i znanja, već i da stvore zajedničkim angažovanjem novi prostor za njihovo zapošljavanje. Davanje mikro kredita za razvoj ženskih preduzetničkih aktivnosti je takođe od izuzetnog značaja za pospešivanje

14 Op. cit. str. 34 15 Šinko, Marjeta, „(D)evolucija politickog statusa žena: tranzicijski kontekst“. Gyné politiké ili o politickoj

gradanki. Ur. Biljana Kašic i Marjeta Šinko. Zagreb: Centar za ženske studije, 2004, str. 27-74. 16 Op. cit. str. 40


105

samozapošljavanja žena i smanjivanje njihove nezaposlenosti, što je inače trend svuda u svetu, a posebno u zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju.

7.9. Perspektive ženskog preduzetništva

Globalizacija vrši veliki uticaj na menjanje uloge i odnosa među polovima. Mnogi kritičari globalizacije smatraju da će se u narednim godinama zaoštriti razlike među polovima i još više uticati na njihovu nejednakost, integrisanjem nacionalnih ekonomija u globalno društvo. Shodno tome zagovornici ovakvih stavova, očekuju da će žene biti višestruko oštećene i to u sledećim domenima:17

1. Ekonomski, kroz još veću marginalizaciju rada žena nego što je to bio slučaj do sada i nisko plaćen rad u neformalnom sektoru privrede, prekovremen i neuslovan rad lišen zdravstvene i socijalne zaštite

2. Politički, kroz isključivanje žena iz nacionalnih političkih procesa, čime se smanjuje njihov uticaj i kontrola nad globalnim političkim pritiscima

3. Kulturološki, preko gubitka nacionalnog i kulturnog identiteta utapanjem u globalnu kulturu.

S druge strane, mogu se čuti mišljenja poput onog koje je iznela Janet Momsen sa London School of Economics da globalizacija donosi ženama mnogo svetliju budućnost, a posebno siromašnim ženama. Ona prvenstveno naglašava da će žene imati više koristi od globalizacije u političkom i socijalnom smislu, nego u ekonomskom.

Uloga i položaj žena u uslovima globalizacije i nove ekonomije, zavisiće i biće određena mnogobrojnim faktorima. Međutim, ukoliko globalizacija nudi izvesne prednosti, one će se sigurno desiti u sferi većeg protoka informacija i razmene znanja, zahvaljujući internetu i razvoju savremenih tehnologija. Naime, nova tehnologija i internet su pomogli globalizaciju i mi smo mišljenja da ona može da pomogne da se smanji jaz između bogatih i siromašnih, ali ne u toj meri kako bi moglo. Pristup internetu i u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama će omogućiti brži protok znanja nego što je to ikada bio slučaj do sada. A nova znanja će pomoći ženama preko stvaranja novih mogućnosti razvoja, koje nikada nisu imale. Već sada se pojavljuju globalne veze među ženama, koje zajednički pokušavaju da rešavaju svoje probleme – od problema diskriminacije do pitanja kako osnovati vlastiti biznis. Drugim rečima, uz pomoć interneta ukazala se mogućnost da se ideje i mišljenja brzo dele širom sveta. Ove informacije i znanja se neće prenositi samo između siromašnih i razvijenih zemalja, već i između najrazvijenijih zemalja međusobno, što će doprineti da se i njihova znanja stalno unapređuju i uvećavaju. To će se direktno odraziti na prosperitetnost svih zemalja sveta.

17 Radović Marković M., “The Perspective of Women’s Entrepreneurship in the Age of Globalization“, IAP,

Charlotte, USA, str. 10.


106

Literatura Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008. godinu, Ministarstvo ekonomije i regionalnog

razvoja, Republički zavod za razvoj, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

Stanje, potrebe i problemi malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, jul 2009. godine

Zbornik radova sa okruglog stola: Ambijent za preduzetništvo - Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća

Support Programs to SME and Entrepreneurs in Serbia – 1st European SME Week 2009, Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Ana Žegarac, Support Programs to Start up Companies, Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, The ERENET 4th Annual Meeting,

DEO VIII

ZAPOSLENOST I RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA

8.1. Gubitak ljudskog kapitala u tranzicionom procesu

Proces tranzicije je doveo do znatnog gubitka ljudskog kapitala u Srbiji, što se negativno odrazilo na konkurentsku sposobnost radne snage i ukupan razvojni potencijal zemlje. Gubitak ljudskog kapitala u procesu tranzicije nastaje kao posledica promene vlasništva sredstava za proizvodnju, ukupne privredne strukture, kao i zahteva za znanjima, veštinama, ponašanjima i vrednostima do koje dolazi promenom ekonomskog i društvenog sistema i nemogućnosti prilagođavanja velikog broja radno sposobnog stanovništva tim novim zahtevima. On se ispoljava u povećanju nezaposlenosti usled smanjene mogućnosti apsorpcije generacija prispelih za rad, a posebno smanjenjem broja radnih mesta u okviru prilagođavanja tržišnim zahtevima, privatizacije i restrukturiranja privrednih subjekata.

Kao posledica tranzicionih procesa javlja se ne samo nezaposlenost, nego i gubitak motivacije i percepcije perspektive, što dodatno smanjuje potencijal ljudskog kapitala i otežava prilagođavanje nastalim okolnostima i uslovima. Sve to ima negativni uticaj na mentalno zdravlje nacije, posebno za ljude u poznim godinama koji su najviše pogođeni ovim procesima, ali i mlade koji ne vide perspektivu i gube uporište za razvijanje koncepta sopstvenog profesionalnog razvoja.

Za savremenu ekonomiju koristi se pojam „ekonomija znanja“ kao karakteristično obeležje ekonomije 21. veka. Znanje kao izvor dodatne vrednosti je osnovni resurs i pokretač ekonomskog razvoja. Radi se o novoj ekonomskoj paradigmi koja je zamenila industrijsku i fokus usmerila ka ljudskom ili intelektualnom kapitalu. Stoga je od strateškog značaja za konkurentnost neke privrede u današnje vreme da se sagleda stanje i preduzmu mere za jačanje ljudskog kapitala.

Kašnjenje Srbije u procesima tranzicije nastalo usled građanskih ratova u zajedničkoj zemlji (koji su pokidali politički, društveni i privredni sistem) i nedovoljno političke volje i opredeljenja da se ozbiljno pristupi ovom procesu, imalo je velike posledice u smislu izostajanja podrške i pomoći ovom procesu od strane međunarodne zajednice. Štaviše, dugi period ekonomskih sankcija onemogućio je uključivanje privrede u svetsku razmenu i otvaranje tržišta i konkurencije kao uslova za ubrzanje procesa tranzicije i podsticanje efikasnosti privrede. Iz istih razloga izostale su strane investicije i sa njima prenošenje znanja i tehnologije iz razvijenih ekonomija. Stoga Srbija mora da se posmatra kao specifičan slučaj tranzicije i njene posledice za gubitak ljudskog kapitala imaju drugačiji oblik nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje su taj proces prošle uz podršku ujedinjene Evrope.

Uticaj tranzicije na ljudski kapital u Srbiji može da se sagleda prvenstveno preko posledica na stanje zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, što je osnovni preduslov očuvanja ljudskog kapitala. Tome se mogu dodati i ulaganja u obrazovanje i razvoj ljudskih resursa u organizacijama. Investicije u obrazovanje gube efekat i postaju trošak ako obrazovani ljudi


108

nemaju šansu da koriste svoja znanja i ako organizacije koje ih zapošljavaju ne koriste metode i instrumente za identifikovanje, razvoj i korišćenje tog znanja.

8.2. Ljudski kapital i zaposlenost

Zaposlenost u Srbiji karakterišu dva perioda sa aspekta uticaja na razvoj ljudskog kapitala. Jedan je ekstenzivna zaposlenost, koja je nepovoljna za razvoj ljudskog kapitala zato što ne omogućava ambijent za generisanje znanja. Nedovoljna razvijenost tržišnih mehanizama stvara lažnu sliku o zaposlenosti koja je u stvari latentna nezaposlenost, jer ljudi koji imaju radni odnos nemaju posla na kojem bi koristili svoja znanja i sposobnosti i razvijali takmičarski duh i motiv za stvaranjem rezultata i daljim učenjem. Ovaj period traje do 2000. godine i stvara lažnu sliku o postojanju ljudskog kapitala na osnovu broja radno angažovanih i strukture formalnog obrazovanja. Radeći u stabilnom sistemu koji se odjednom raspao usled neefikasnosti, ovi zaposleni su imali iluzije o svojoj stručnosti, gubeći iz percepcije činjenicu da se svet u međuvremenu tehnološki intenzivno menjao i da se oni nisu prilagođavali tim promenama. Najveći broj tih zaposlenih se odjednom našao na spiskovima tehnoloških i organizacionih viškova, njihova preduzeća su propadala, a novonastala su tražila drugačije veštine, znanja i posebno sposobnost prilagođavanja i prihvatanja drugačijih vrednosti, u čemu su mladi imali veliku prednost. Ako pod ljudskim kapitalom podrazumevamo ukupnost ljudskih potencijala da stvore novu ekonomsku vrednost, onda je u ovom prelomu došlo do ogromnog gubitka ljudskog kapitala.

Drugi period karakteriše intenzivna promena vlasničke strukture sa novim zahtevima u odnosu na znanja, veštine, ponašanje i vrednosti, kao i prilagođavanje postojećih privrednih subjekata tržišnim zahtevima, što podrazumeva i prilagođavanje broja i strukture zaposlenih stvarnim potrebama privređivanja, osnivanje novih privrednih subjekata i gašenje neefikasnih. U ovom periodu dolazi do smanjenja zaposlenosti, a tako i šansi da se razvija i koristi ljudski kapital. Doduše, javlja se konkurencija i takmičarski duh, ali nerešena pitanja monopola, neravnoteža ponude i tražnje na tržištu rada i velika moć donosioca odluka podstiču strahove i izrabljivanje (radno vreme, niske zarade, mobing), što uništava posvećenost i motiv za učenjem i razvojem.

Tabela 8.1. - Bazni i lančani indeksi zaposlenosti u Srbiji

- 2000 - mart 2009. -

Godina Zaposlenost u hiljadama

Bazni indeks 2000=100 zaposlenosti

Lančani indeksi zaposlenosti

2000 2097 100,0 97,42001 2102 100,2 100,22002 2066 98,5 98,32003 2041 97,3 98,82004 2050 97,8 100,42005 2069 98,7 100,92006 2026 96,6 97,92007 2002 95,5 98,82008 2000 95,4 99,9mar.09 1860 88,7 93,0

Izvor: Saopštenja RZS - više brojeva

Deo VIII. Zaposlenost i razvoj ljudskih resursa, MAP (2009, Vol. 1, br. 1-2, str. 107-116)

109

Nepovoljan poslovni ambijent u Srbiji, koji se ogleda kroz veliki uticaj politike na ekonomske tokove, neadekvatna pravna regulativa, nedovoljan priliv stranih direktnih investicija, kao i neadekvatna mere pomoći države razvoju malih i srednjih preduzeća (ograničeni izvori finansiranja, velike administrativne barijere, korupcija, itd), nije mogao biti generator novih radnih mesta, te se Srbija sa visokom stopom nezaposlenosti i dalje nalazi na vrhu evropske liste država. Ekonomska kriza je uzdrmala ekonomiju Srbije koja je već bila na klimavim nogama. Ali, čini se da je snažno ugrozila postojeća radna mesta posebno u sektoru preduzetništva.

Imajući u vidu velike probleme u poslovanju domaćih privrednih subjekata koje se manifestuje prevashodno kroz opadanje ukupnih privrednih aktivnosti (naročito obima industrijske proizvodnje), trend rasta nezaposlenosti je konstantno prisutan. Privatizacija i procesi restrukturiranja domaćih preduzeća otkrili su prividnu zaposlenost ljudi, što je rezultiralo konstantnim rastom nezaposlenosti od 2001. godine sve do kraja 2006. godine. Nakon toga dolazi do smanjenja broja nezaposlenih sve do početka 2009. godine, kada ponovo počinje da raste broj nezaposlenih kao posledica efekata ekonomske krize. Ipak se mora napomenuti da smanjenje nezaposlenosti tokom 2007. i 2008. godine nije nastalo kao posledica povećane zaposlenosti, već je prevashodno nastalo kao posledica promene načina vođenja evidencije od strane nadležnih službi. Veliki broj nezaposlenih je prividno dobio zaposlenje tako što su u evidenciji prebačeni u kategoriju „pomažući članovi domaćinstva“, što je posebno bio slučaj u ruralnim predelima gde se na ovaj način značajno povećao broj aktivnog stanovništva u poljoprivredi.

Tabela 8.2. - Bazni i lančani indeksi nezaposlenosti u Srbiji

- 2000 – mart 2009 -

Godina Nezaposlenost U 000

Bazni indeks 2000=100 nezaposlenosti

Lančani indeksi nezaposlenosti

2000 721,8 100 98,12001 768,6 106,5 106,52002 842,6 116,7 109,62003 947,3 131,3 112,42004 947,7 131,3 100,02005 996,2 138,0 105,12006 1005,4 139,3 100,92007 949,6 131,6 94,42008 824,8 114,3 86,9mar.09 830,4 115,0 100,7

Izvor: Saopštenja RZS - više brojeva Statistički pokazatelji često predstavljaju brojke o zaposlenosti na veoma komplikovan način. Uz svaki zvanično objavljen podatak obično sledi komentar koji zalazi u sferu subjektivnih procena, a služi da se prezentirani podatak ''koriguje'' na bolje. Metodologija prezentiranih podataka se jasno ne obrazlaže. Na primer, pored evidencije ''nezaposlena lica'' Nacionalna služba vodi i evidenciju ''tražioca zaposlenja''. Ta lista je manja, jer nastaje tako što se sa prve liste skidaju lica koja su na odsluženju vojnog roka, bolovanju i slično, odnosno lica koja trenutno aktivno ne traže posao usled privremene sprečenosti. Sa stanovišta statističke analize postojanje obe liste ima svoju svrhu, ali korišćenje manjih brojki (privida) u cilju dokazivanja uspešnosti borbe protiv nezaposlenosti svakako ne.


110

Istovremeno je rad na crno u Srbiji ponovo sve prisutniji, a stigao je i sekundarni talas otpuštenih u privatizaciji, zaposlenih koji su pristali na otpremnine. Još uvek predstoji suočavanje sa viškovima zaposlenih u velikim javnim sistemima.

Negativan uticaj nezaposlenosti na održavanje i razvoj ljudskog kapitala kao konkurentske prednosti nekog društva ne odražava se samo kroz broj nezaposlenih, nego i obrazovnu i starosnu strukturu, a posebno dužinu trajanja nezaposlenosti. Tako je u Srbiji krajem oktobra 2009. godine bilo nezaposleno 76.971 osoba u nivou obrazovanja iznad srednje škole, a 462.712 lica ili 63,63% od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji je duže od godinu dana. Koliko je to gubitak ljudskog kapitala govori prosta činjenica da se znanje izvan upotrebe prepolovi za 1 godinu. Ako uporedimo broj lica koja traže zaposlenje sa visokom stručnom spremom (35.545) sa brojem svršenih studenata koji je npr. 2007. godine iznosio 34.671, lako se može uočiti da je cela jedna generacija svršenih studenata bez mogućnosti da svoje znanje iskoristi u procesu rada.1

Grafikon 8.1. - Kretanje nivoa zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji (u 000)

1700

1800

1900

2000

2100

2200

2300

2400

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

mar.09

600

650

700

750

800

850

900

950

1000

1050

Zaposlenost u 000 Nezaposlenost u 000

Izvor: Tabele 8.1. i 8.2.

8.3. Mere za pospešivanje zapošljavanja

Suočena sa porastom nezaposlenosti, nadležni organi u Republici Srbiji preduzimaju niz podsticajnih mera koje imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti. Tako je na početku 2009. godine Vlada donela aktivne mere za povećanje zapošljavanja koje su trebale da obezbede smanjenje efekata ekonomske krize na nivo zaposlenosti. Prioriteti koji su definisani su sledeći: 1 Podaci iz statističkih biltena Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog zavoda za statistiku.


111

1. Zadržavanje nivoa zaposlenosti iz 2008. godine i rešavanje radnopravnog statusa viška zaposlenih;

2. Povećanje formalne zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjivanje regionalnih razlika;

3. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada realizacijom mera aktivne politike zapošljavanja;

4. Unapređivanje socijalnog dijaloga i povećanje efikasnosti Nacionalne službe za zapošljavanje.

U cilju kvalitetnijeg sprovođenja definisanih prioriteta, formulisane su mere aktivne politike zapošljavanja koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, i to:

1. Mere karijernog vođenja, aktivno traženje posla, klub za traženje posla, sajmovi zapošljavanja i drugo.

2. Programi dodatnog obrazovanja i obuke radi sticanja dodatnih znanja i veština za poslove radnog mesta i za tržište rada, putem dokvalifikacije (nova potrebna znanja i veštine za rad u istom ili nižem stepenu stručne spreme), prekvalifikacije (promena zanimanja), stručnog osposobljavanja kroz programe pripravnika, volontera, uključivanjem u praktikantsku obuku i drugo.

3. Mere za podsticanje i razvoj preduzetništva putem nefinansijske podrške, kroz edukativne programe za nezaposlena lica i preduzetnike – korisnike subvencije za samozapošljavanje, prevashodno u prvim godinama poslovanja.

4. Subvencije za samozapošljavanje radi osnivanja privrednih društava, radnji i drugih oblika preduzetništva od strane nezaposlenog lica ili lica koje je višak zaposlenih. Subvencija se u 2009. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara po korisniku.

5. Subvencije za otvaranje novih radnih mesta radi zapošljavanja do 50 nezaposlenih lica u preduzećima. Visina subvencije u 2009. godini, u zavisnosti od razvijenosti opštine, iznosi 160.000 dinara po korisniku u najnerazvijenijim, 130.000 dinara po korisniku u nerazvijenim i 80.000 dinara po korisniku u ostalim opštinama.

6. Organizovanje javnih radova radi zapošljavanja teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica.

Pored bespovratnih sredstava za subvencije za zapošljavanje, podsticanje privrednog razvoja je planirano kroz kreditiranje privrednih subjekata odobravanjem dugoročnih i kratkoročnih kredita preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i to:

1. Start up krediti za početnike kroz kreditiranje preduzetnika odobravanjem kredita u iznosu od 500.000 dinara do 1.300.000 dinara i kreditiranje pravnih lica, odobravanjem kredita u iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara.

2. Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama u Republici Srbiji radi izgradnje novih objekata, proširenja kapaciteta postojećih objekata i proširenja poslovanja postojećih zanatskih radnji.

Ovakve mere koje je Vlada preduzela su bile kvalitetno osmišljene po našem mišljenju, ali je bez obzira na to došlo do velikog pada zaposlenosti, po podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u periodu od septembra 2008. do marta 2009. godine, posebno u sektoru preduzetnika, i to sa 567.000 na 431.000 lica.


112

Tabela 8.3. - Mere politike zapošljavanja i rezervisana sredstva (mil. dinara)

Mera aktivne politike zapošljavanja Sredstva Aktivno traženje posla 5Dodatno obrazovanje i obuke: 1.495 Pripravnici 1.300 Obuke 195Subvencije za zapošljavanje: 700 Subvencije za samozapošljavanje 300 Subvencije za otvaranje novih radnih mesta 400Javni radovi 1.300

Ukupno 3.500 Preduzete državne mere su svakako imale efekta na očuvanje ljudskog kapitala, ali je izostalo najefikasnije rešenje koje se nalazi u stvaranju boljeg investicionog ambijenta i privlačenju stranih investicija. Na ovom mestu ne pominjemo uticaj globalne ekonomske krize koja je svakako ostavila dubok trag i na ovom segmentu.

8.4. Uloga malih i srednjih preduzeća

Važnost sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji ilustruje osnovni pokazatelji - ova preduzeća čine 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća nefinansijskog sektora. U sektoru MSP, prema poslednjim zvaničnim izveštajima, zaposleno je 940.000 radnika, što je oko 43,2 odsto od ukupno zaposlenih u Srbiji. Ovaj sektor je odigrao važnu ulogu u otvaranju novih radnih mesta u periodu od 2004. do 2008. godine kada je usled restrukturiranja privrede broj radnih mesta smanjen za 163.620, ali je u istom periodu u sektoru MSP zaposleno 187.419 radnika.

Važnost podrške države razvoju i stabilnosti ovog sektora je neprocenjiva, posebno znajući da je sektor preduzetništva najviše pogođen ekonomskom krizom u Srbiji, a preduzetnici imaju veliko učešće u MSP. Od 1. januara 2010. biće modifikovan sistem subvencionisanih kredita jer se očekuje da će biti potrebno više novca za investicije, a manje za likvidnost.

Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju regulatorne reforme za period od 2008. do 2011. sa akcionim planom. Cilj je da se stvori povoljan privredni ambijent, smanji pravna nesigurnost i poveća konkurentnost. Deo strategije je i sveobuhvatna reforma propisa kako bi se u kratkim rokovima stavili van snage ili izmenili neefikasni propisi, to jest svi propisi koji se ne primenjuju, zastareli su ili nameću nepotrebne administrativne procedure i troškove.

Kada se Srbija poredi sa EU po gustini MSP na 1.000 stanovnika, pokazatelji su dosta povoljni. Srbija se nalazi na nivou proseka EU sa 41 MSP na 1.000 stanovnika. Međutim, u EU postoje velike razlike po pojedinim zemljama - Češka, na primer, ima čak 91 preduzeće na 1.000 stanovnika. To ukazuje i da na tržištu ima dovoljno prostora za nova preduzeća. Osim toga, u uslovima tranzicije i smanjenja broja radnih mesta jača opredeljenost nezaposlenih za samostalni posao. Ovome svakako treba pridodati i podršku države, a perspektive MSP nalaze se i u kooperaciji sa velikim sistemima i uključivanju u velike lance dobavljača i van granica Srbije.

Preduzetnici su ukazali da u Srbiji nedostaju povoljni izvori finansiranja, da postoji otežana naplata potraživanja, nedovoljna usklađenost poslovanja sa standardima kvaliteta, ali i nedostatak radnika odgovarajućih stručnih kvalifikacija. Mnogi od ovih problema biće rešeni


113

giljotinom propisa, ali i podizanjem nivoa znanja preduzetnika kroz uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem, jačanje kreditne podrške u investiranje, ulaganjem u razvoj malih i srednjih preduzeća u nerazvijenim područjima, kao i radom na podizanju nivoa konkurentnosti i inovativnosti MSP.

8.5. Efekat privatizacije na zaposlenost

Kao rezultat tranzicije u kojoj je došlo do značajne promene vlasničke strukture kroz proces privatizacije i restrukturiranja društvenih i državnih preduzeća, promenjena je i struktura zaposlenosti prema obliku svojine. Iz tabele ispod možemo uočiti da je u 2004. godini više od 38% svih zaposlenih u Srbiji radilo u društvenim i državnim firmama, dok je nešto više od 27% bilo zaposleno u privatnim firmama i 22% je bilo samozaposleno. Početkom 2009. godine je došlo do velikih promena, kada je procenat zaposlenih u državnom i društvenom sektoru opao na 19,7%, dok je povećano učešće zaposlenih u privatnom sektoru na 46,4% uz procenat samozaposlenih od 23,7%. Ovakav trend je pokazatelj da je Srbija na kraju procesa privatizacije društvenog sektora, dok će se privatizacija državnog sektora sprovoditi bar još nekoliko godina.

Tabela 8.4. - Zaposlenost u Srbiji prema obliku svojine

2004 2005 2006 2007 2008 03.2009 Samozaposleni 659427 563448 529224 534824 700211 626999 Zaposleni Društvena 444929 329271 234491 159672 83329 39171 Privatna 802062 863376 928131 1019529 1052585 1226756 Državna 678917 651498 691223 677198 688583 482512 Ostalo 133508 112504 66998 84432 42709 32049 Pomažući članovi domaćinstva 212002 219802 180624 180081 254307 235199

Ukupno 2930846 2733412 2630691 2655736 2821724 2642686 Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi, više godina Ukoliko isključimo efekte finansijske krize koja se dešava u svetu od druge polovine 2008. godine, i u Srbiji od poslednjeg kvartala iste godine, može se reći da je tranzicija u Srbiji počela da donosi pozitivne efekte u oblasti zaposlenosti, iako je neophodno još puno uraditi da se približi evropskim standardima.

Još jedan veoma indikativan pokazatelj tranzicije u Srbiji, kao što se vidi u tabeli 6.10. jeste menjanje strukture firmi u kojima su radnici zaposleni. Dok je 2002. godine najveći broj zaposlenih radio u velikim firmama, koje imaju preko 250 zaposlenih, već 2008. godine je samo 9.2% ljudi radilo u velikim firmama. Očigledno je da konkurentnost velikih državnih sistema na kojima je bila bazirana srpska privreda u prethodnom sistemu nije bila dovoljno visoka da bi mogla da ostane nedirnuta sa otvaranjem tržišta. Danas je u privredi Srbije preko 40% zaposlenih u mikro firmama koje imaju manje od 10 zaposlenih. Iako je ovakav trend u skladu sa strategijama koje je Srbija postavila u smislu razvoja malih i srednjih preduzeća, ako se posmatra iz ugla razvoja ljudskih resursa, situacija je nepovoljnija, pošto se u malim organizacijama mnogo teže razvija sistem kvalitetnog upravljanja razvojem ljudskih resursa,


114

već se veći naglasak stavlja na maksimiziranje iskorišćenosti postojećih sposobnosti i veština zaposlenih.

Tabela 8.5. - Struktura zaposlenog stanovništva u Srbiji prema veličini firme (u %)

2007 po obrazovnom nivou 2002 Ukupno nisko srednje visoko Mikro (manje od 10) 13,7 42,1 43,5 46,1 26,4Malo (10-50) 13,9 30,5 29,4 28,3 39,3Srednje (50-250) 23,6 18,2 16,6 16,1 25,1Veliko (250+) 48,9 9,2 10,7 9,4 9,6 Izvor: Prilagođeno po RZS, anketa o radnoj snazi 2008. Kao što priložena tabela pokazuje, mala i srednja preduzeća su značajan faktor zapošljavanja u procesu tranzicije u Srbiji. Naročito su mikro i mala preduzeća pokazala trend povećanja zapošljavanja, i što je najznačajnije, povećan je procenat zapošljavanja osoba sa visokim obrazovanjem, što stvara pretpostavke za dalji razvoj ovih preduzeća.

8.6. Zarade

Prosečna neto zarada isplaćena u prvoj polovini 2009. godine u Republici Srbiji iznosi 30.953 dinara. Posle desetogodišnjeg realnog rasta zarada u tekućoj godini je prvi put došlo do pada. U prvoj polovini 2009. godine zarade su realno bile manje za 1,8% u odnosu na prosek zarada u 2008. godini.

Tabela 8.6. - Kretanje zarada u Srbiji

Godina Neto

zarade u dinarima

Nominalna promena

neto zarada

Realna promena

neto zaradaGLO Index2

Neto zarade u

GLO

Neto zarade u €

2000. 2389 89,5 5,5 25,94 92,11 47,162001. 5375 125 16,4 32,07 167,60 88,652002. 9208 71,3 46,9 31,07 296,34 151,872003. 11500 24,9 13,6 30,64 375,30 176,842004. 14108 22,68 10,1 32,80 430,19 193,982005. 17443 23,64 6,4 38,06 458,30 204,372006. 21707 24,45 11,4 37,78 574,56 258,082007. 27759 27,88 19,5 34,60 802,40 347,122008. 32746 17,97 3,9 34,27 955,46 402,381-6 2009.* 30953 6,1** -1,8 41,16 752,11 329,15

Od januara 2009. godine RZS je proširio obuhvat jedinica posmatranja. Pored zarada isplaćenih zaposlenima kod pravnih lica, pri izračunavanju prosečnih zarada, uzimaju se u obzir i zarade isplaćene zaposlenima kod preduzetnika (fizičkih lica) ** Prilikom izračunavanja promene neto zarada, podaci za 2008. godinu su preračunati prema metodologiji koja se primenjuje od januara 2009. godine

2 GLO index se izračunava kao polovina srednje vrednosti US$ i €. Za period pre uvođenja € korišćena je

revalorizovana vrednost DEM po kursu 1,95583.


115

Zbog promene načina obračunavanja zarada, odnosno proširenju obuhvata RZS, prosečna neto zarada iako nominalno u manjem iznosu u odnosu na 2008, kada se podaci za 2008. godinu preračunaju prema novoj metodologiji, ipak je za 6,1% veća u 2009. godini. Kako je u prvoj polovini 2009. godine došlo do rasta troškova života za 6.9% to je, iz tog razloga, došlo do realnog pada zarada.

Grafikon 8.2. - Kretanje zarada u Srbiji

0,00

200,00

400,00

600,00

800,00

1000,00

1200,00

1994

.19

95.

1996

.19

97.

1998

.19

99.

2000

.20

01.

2002

.20

03.

2004

.20

05.

2006

.20

07.

2008

.

1-6 200

9.**

0,00

50,00

100,00

150,00

200,00

250,00

300,00

350,00

400,00

450,00

Neto zarade u GLO Neto zarade u €

Grafikon 8.3. - Godišnje realne promene neto zarada u Srbiji (u %)

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

1995

.19

96.

1997

.19

98.

1999

.20

00.

2001

.20

02.

2003

.20

04.

2005

.20

06.

2007

.20

08.

1-6 200

9.**

Realna promena neto zarada -


116

Po GLO indeksu Instituta ekonomskih nauka, prosečne neto zarade su u prvoj polovini 2009. godine pale za skoro 200 indeksnih poena u odnosu na 2008. godinu ili za 21.3%, dok je taj pad izražen u evrima bio 18.2%.

Pad zarada do kojeg je došlo tokom 2009. godine dovodi u pitanje egzistencijalni minimum, spremnost i sposobnost zaposlenih da uče, usavršavaju i koriste svoja znanja i sposobnosti. Nizak nivo zarada obično generiše rad na crno posle radnog vremena, apsentizam i fluktuaciju, što se povratno negativno odražava na troškove organizacije i njenu konkurentsku sposobnost. Pad zarada kako dodatnu negativnu posledicu ima smanjenje kupovne moći i time ima veliki uticaj na smanjenje obima trgovine u zemlji, što ima dalekosežne posledice na privredu u celini.

Documents

IZDAVAČI INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA BEOGRADSKA … · IZDAVAČI INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA Zmaj Jovina 12, 11000 Beograd Tel. + 381 11 2622-357, 623 055; faks: +381 11 2181-471 [email protected]