Izdvajamo iz sadr`aja · 2014. 8. 24. · The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St. Predsednik SPOS-a

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2007. godi-ni za ~lanove p~elarskih organi-zacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara,iz Republike Srpske 28,8 KM, izFederacije BiH 40,5 KM, izHrvatske 228 kuna, iz Slovenije5 273 tolara, za p~elare iz CrneGore, Makedonije i ostalih inos-tranih zemaqa gde se ~asopis {aqeobi~nom po{tom 32 evra, a gde se{aqe avionom 40 evra. ^lanstvopodrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar.

Ra~un SPOS-a:160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadràva pravoredigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori, a zasadràj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdaje Srpskap~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine uBeogradu. Januara 1934. godine spo-jili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze podnazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odlikovanOrdenom zasluga za narod sa srebrn-im zracima za izvanredne zasluge,popularisawe i unapre|ewep~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984.godine Vukovu nagradu za rad urazvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Fotografija na naslovnoj strani: Sa dodele znakaNajboqe iz VojvodineVladimiru Huwadiju

Foto: @ivoslav Stojanovi},Pali}

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Zoran Stanimirovi},Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac),

Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}

(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija),

Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina),

Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija), Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2007

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

PÊLAR, januar 2007. 1

Rajko Pejanovi}PISMO PÊLARIMA ZA JANUAR 3Milija Ratkovi} DVOMATI^NO PÊLAREWEFARAROVIM KO[NICAMA 6Stevo Gali} DOBIJAWE MATI^NOG MLEÂPO METODI STEVE GALI]A 11Rodoqub @ivadinovi} JEDNOSTAVNO O AMERI^KOJ TRULE@I 14Danijela Stojkovi}KOLIKO VAROA IMA U KO[NICAMA 19Danijela Stojkovi}PRAVILNA PROCENA ZARA@ENOSTIVAROOM 22Zorica GregoKONA^NO JE ODRE\ENA OTROVNOST OKSALNE KISELINE ZA VAROU I PÊLU 26Dragorad Kova~evi}DA LI JE EKONOMSKI OPRAVDANOBITI PÊLAR PROFESIONALAC 30Zorica Pele{ZABORAVQENO TRUDOQUBQE PROTESTEVANA M. DIMITRIJEVI]A 32@ivoslav Stojanovi}NA[ PRVI PÊLARSKI BREND 35APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR 36UPUTSTVO SARADNICIMA ZAPRIPREMU TEKSTOVA I OGLASA 38CENOVNIK OGLA[AVAWA 39AUTORSKI HONORARI U PÊLARU 40

Rajko Pejanovi}PISMO PÊLARIMA ZA JANUAR 3Iako je mesec sa najmawep~elarskih radova, januar jeidealan za dodatno obrazo-vawe p~elara, izradu i

popravku opreme pred predstoje}u sezonuMilija Ratkovi}

DVOMATI^NOPÊLAREWEFARAROVIMKO[NICAMA 6U toploj sobi, dok napo-qu provejava sneg,najboqe je pravitiplanove za radove na

p~eliwaku tokom godine. Nadamo se da }evam Milija Ratkovi} pruìti dobre idejeStevo Gali}

DOBIJAWE MATI^NOG MLEÂPO METODI STEVE GALI]A 11

Uz pomo} priloènog filma naDVD-u i ovog teksta, zaista tokom

naredne sezone moète po~eti saproizvodwom mati~nog mle~a. Mo`da idu}egodine u P~elaru budemo ~itali tekst ova{oj metodi dobijawa mati~nog mle~a?@ivoslav Stojanovi}NA[ PRVI PÊLARSKI BREND 35

Pravi po~etak u pravo vreme.Sledimo primer na{eg kolegeVladimira Huwadija!

Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko ne zna, neka u~i ~itaju}i P~elar.Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva. Ko zna, neka uìva u obnavqawu gradiva.

Ko zna boqe, neka to i napi{e. Ko zna boqe, neka to i napi{e.

Izdvajamo iz sadràja

KALENDAR VA@NIJIH PÊLARSKIH SKUPOVA U NAREDNOM PERIODU1 – Bjelovar (Gudovac), III p~elarski sajam, 3. i 4. II 2007. 2 – Aleksinac, Seminar o HACCP i GAP (GBP) u p~elarstvu pod pokroviteqstvomMinistarstva poqoprivrede Srbije, ta~an datum jo{ nepoznat (po~etkom februara) 3 – Beograd, XV savetovawe na Poqoprivrednom fakultetu, 10. i 11. II 2007. 4 – Ni{, V me|unarodni stru~ni seminar, 17. II 2007. 5 – Vinkovci, IV p~elarski dani, 9, 10. i 11. III 2007.

2 PÊLAR, januar 2007.

RRee~~ uurreeddnniikkaaDragi prijateqi, evo nas na po~etku 2007.

godine. Ovo je jubilarna godina za Savezp~elarskih organizacija Srbije u kojoj }enapuniti 110 godina! Ujedno, ovo }e biti i110. godina izlaèwa ~asopisa P~elar. Ovajvaàn jubilej SPOS }e proslaviti dosto-janstveno.

âsopis P~elar }e u toj proslavi zauzeticentralno mesto koje mu i pripada, jer je uve}em delu ovih 110 godina bio stoèr okokoga su se okupqali p~elari. Kad je ~asopisimao dobar sadràj, broj ~lanova Saveza jerastao i obrnuto.

Danas se mnogo toga promenilo. Od ovogbroja, P~elar se {tampa i }irilicom ilatinicom! Tako postaje dostupniji {iremtrì{tu jugoisto~ne Evrope. Pored toga,Savez je u~inio napor da ga i po ceni prib-liì p~elarima ove regije, tako {to je prekosvojih zastupnika obezbedio niù cenu~asopisa za odre|ene zemqe (Bosna iHercegovina, Hrvatska, Slovenija). Naàlost, Crne Gore nema na ovom spisku, jer jedo prevo|ewa cena po{tarine u me|unarodnu,

do{lo u posledwi ~as, tako da nije bilo vre-mena da za ovu zemqu na|emo zastupnika, te }eona ove godine imati pretplatu na ~asopis nanivou drugih inostranih zemaqa. Po{totamo imamo vernu grupu ~italaca, nadamo seda im to ne}e praviti smetwe. Za idu}u god-inu obe}avamo da }emo i u Crnoj Gori na}izastupnika i tako sniziti cenu pretplate.Sli~no je i sa Makedonijom.

Od ove godine, P~elar je postao i prvip~elarski ~asopis na svetu koji ~itaocimapoklawa DVD sa bogatim sadràjem. Za ovugodinu pripremamo i druga iznena|ewa (nekaza sada ostanu mala tajna). Pripremamo iveoma bogat sadràj koji }e i posledwim nev-ernim Tomama dokazati da je P~elar ozbiqan~asopis koji radi za svoje ~itaoce i pomaèim da boqe i uspe{nije p~elare. Kratkore~eno, ne}emo vas razo~arati. îtajteP~elar i nikome ga ne pozajmqujte na~itawe! Neka on bude samo va{a privilegija.Zasluìli ste je svojim poverewem u wega!

Kao {to ste primetili, uz ovaj broj ~a-sopisa P~elar, od SPOS-a ste na poklondobili DVD sa dva p~elarska filma, pla-kat protiv prskawa vo}a u cvetu i stonikalendar za 2007. godinu sa p~eliwakomTome Radivojevi}a iz Kwaèvca iko{nicom Vojislava Stojanovi}a iz@itkovca).

DVD disk sadrì: 1) Film o proizvodwi mati~nog mle~a

po metodi Steve Gali}a. U ovom broju ~a-sopisa priloèn je i tekst autora kojiovaj film dodatno poja{wava.

2) Film o draga~evskim p~elarima iborbi protiv prskawa vo}a u cvetu. Pred-stavqa dirqivu storiju o p~elarstvu kojase zavr{ava jednim od najve}ih problemap~elarstva, prskawem vo}a u cvetawu.

ZAHVALNOST: Oba filma su potpu-no besplatno ~lanovima SPOS-a pokloni-li wihovi autori, a va{i i na{i dobriprijateqi, Damqan Dramli}, Petar Vla-di} i Ratko Jokovi}. Ovom prilikom im seu va{e ime najsrda~nije zahvaqujemo!

3) Englesko-srpski re~nik p~elarskihtermina u digitalnom obliku, na }irilicii latinici.

4) Prvi i drugi vanredni latini~nipilot broj ~asopisa P~elar u digitalnomobliku.

5) Plakati SPOS-a protiv prskawavo}a u cvetu od 2004–2007. godine u digi-talnom obliku.

6) Digitalne fotografije snimqenetokom odràvawa Kongresa Apimondije uIrskoj 2005. godine.

O PRILO@ENOM DVD-u I DRUGIM POKLONIMA

SSrree}}nnuu NNoovvuu 22000077.. ggooddiinnuu ii BBoo`̀ii}}`̀eellee vvaamm SSPPOOSS ii ~~aassooppiiss PP~~eellaarr!!

Obavestite kolege da se na P~elarmogu pretplatiti sve do kraja marta!Druìmo se uz razmenu znawa!


Od decembarske kratkodnevice po~iwenova sezona, novi razvojni ciklus prirode uneprekidnoj smeni perioda ekspanzije imirovawa. Iako zima tek po~iwe, stalniporast duìne dana podsti~e ìvi svet naaktivnost. U svetu biqaka najpre reagujuvrste iz grupe prole}nih efemera. Wihovhormonski kompleks daje signal za po~etakrazvoja, pa uskoro, ~im dovoqno otopli,krhki cvetovi proviruju iz snega koji setopi.

I u p~eliwem dru{tvu nastaju velikepromene. Dvomese~ni period mirovawa sezavr{ava, jer p~eliwa zajednica posledwihdana decembra ili po~etkom januara ose}apotrebu za obnavqawem. Iako i daqe~vrsto zbijene u klube, p~ele podiù tem-peraturu wegove unutra{wosti, maticapolaè jaja i uzgaja se leglo. Po~iwe novasezona, novi ciklus razvoja u ìvotup~eliwe zajednice. Za{to ba{ tada, otkudto „tajno leto u sred zime“ kako kaèp~elarski pisac Moris Meterlink(Maurice Maeterlinck)?

Tokom miliona godina dugog procesaevolucije, p~ele su se u potpunosti pri-lagodile uslovima prirodnog okruèwa iizgradile mehanizam sigurnog opstanka,zasnovan na promenqivosti broja jedinki uzajednici, sposobnosti regulisawa duìneìvota pojedinih generacija i sakupqawu,preradi i skladi{tewu dovoqnih rezervihrane za period kada je u prirodi nema.Navedeni mehanizam i wegove karakteris-tike prikazane su na dijagramu, koji jeura|en na osnovu izlagawa nau~nika ruskogp~elarskog instituta, doktora Krivcova iLebedeva, u Beogradu, pri ~emu sam wihovestavove nastojao prilagoditi na{im kli-

matskim uslovima i krawskoj rasi p~ela.Po ovom stanovi{tu u ìvotu p~eliwezajednice, tokom godine, postoji 5 jasno izd-vojenih perioda:

Prvi po~iwe sa polagawem prvih jaja,po~etkom januara, a traje do polovinemarta, odnosno do pojave zna~ajne koli~inehrane u prirodi. To je period smene gen-eracija. Zimskim p~elama (prikazanim nadijagramu crnom bojom) isti~e vek, tepostepeno nestaju a wihovo mesto zauzimajumlade (ozna~ene crvenom bojom). Smena gen-eracije starih p~ela u toku zime je uslovopstanka zajednice, koja je na broj~anomminimumu snage jer ima najvi{e do 15 000p~ela. Zahvaquju}i dugom veku, naslagamamasnog tkiva u svom organizmu i zimskimrezervama prera|ene hrane u ko{nici, one

Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~elarisa oko 200 p~eliwih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listi jepredava~a SPOS-a. Dobitnik je diplome profesora @ivanovi}a,najve}eg priznawa SPOS-a.

PISMOPISMO PÊLARIMAPÊLARIMA

ZAZA JANJANUUARARRajko Pejanovi}Ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968

Foto: Milo{ Milosavqevi}


odràvaju zajednicu u surovim uslovimakada nema unosa iz prirode. U procesuzamene, kao {to je prikazano na dijagramu,broj~ano stawe zajednice se ne pove}ava.Ra|a se u proseku onoliko mladih p~elakoliko starih odumire. A rezerve hrane iìvotna energija p~ela, tro{e se pri tomna najracionalniji na~in.

Polovinom marta, sa pojavom hrane uprirodi, po~iwe drugi period, nazvan peri-odom ubrzanog razvoja legla. On traje dotrenutka kada zajednica uspe da uzgoji mak-simalnu koli~inu legla. To se u na{imuslovima ostvaruje obi~no u prvoj polovinimaja, kad po~iwe i bagremova pa{a.P~eliwa zajednica, pojavu ve}ih koli~inasveè hrane i toplije vreme, do~ekujespremno, jer je do tada izvr{ila gotovokompletnu smenu generacija zimskih p~ela,pa kre}e u buran razvoj karakteristi~an zakrawsku rasu. Sposobnost mladih p~ela dauzgajaju leglo vi{estruko je ve}a, zato jeuspe{no obavqawe smene generacija prviuslov za brzi prole}ni razvoj. Na kraju ovogperioda zajednica neguje maksimalnukoli~inu legla. I broj p~ela u woj sepove}ao. Tada ih moè imati do 30 000,odnosno dvostruko vi{e nego u toku zime.

Sa dostizawem maksimuma koli~inelegla, po~iwe tre}e razdobqe u ìvotuzajednice, odnosno period stvarawa vi{kap~ela (ozna~en na dijagramu plavom bojom).Na wegovom kraju, obi~no u prvoj polovinijuna, zajednica dostiè maksimum razvoja ibroj~ane snage. Leglo je i daqe maksimalno

razvijeno, a p~ela moè biti, u optimalnimuslovima (prema prof. dr JovanuKulin~evi}u) do 45 000, odnosno trostrukovi{e nego tokom zime. Glavna karakteris-tika ovog perioda je broj~ano ja~awe zajed-nice. Vi{ak p~ela, koji u wemu nastaje imadvojaku ulogu. Najpre da sakupi velikukoli~inu hrane u stani{tu, koje u prirodiima sve vi{e, a zatim da omogu}i nastajawenovih zajednica deobom, odnosno rojewem.

Rojewem se ovaj period zavr{ava ipo~iwe ~etvrti, najduì, koji traje sve dokzajednice ne prestanu sa uzgojem legla kra-jem oktobra. To je period pripreme za zimu.On ima dve faze. Prvu, koja se zavr{avakrajem jula, a karakteri{e je ubrzan razvojlegla i ja~awe broj~ane snage mladih zajed-nica i drugu, koja po~iwe dolaskom avgusta,a glavno obele`je joj je uzgoj zimskih p~elai ponovna smena generacija. Tada se smawujei broj~ana snaga, jer je i mawe hrane uprirodi, a letwe p~ele i{~ezavaju.

U posledwi, peti po redu period ugodi{wem razvojnom ciklusu, nazvan peri-odom mirovawa, zajednica ulazi sa polovi-nom broj~ane snage u odnosu na junski maksi-mum i generacijom zimskih p~ela dugog veka(ozna~enom crnom bojom na dijagramu).Wegove osnovne karakteristike su potpunoodsustvo legla i svo|ewe ìvotnih funkci-ja kao i potro{we rezervi prera|ene hranena minimum.

Poznavawe karakteristika navedenihperioda ìvota i razvoja p~eliwe zajed-nice je uslov dobre i uspe{ne p~elarske

Periodi godi{weg ciklusa razvoja p~eliwih zajednica (po Krivcovu i Lebedevu)


prakse. Jer, kao i u svakom poslu, svojimradwama, p~elar moè pospe{iti procesrazvoja p~eliwih zajednica, ali ga i uspori-ti nesmotrenim postupcima. Tako, naprimer, postavqawe {e}ernog testa(poga~e) iznad klubeta u januaru, koje je una{oj praksi {iroko prihva}eno, zajednicine pomaè, ve} naprotiv, stvara velikeprobleme. Rezerve prera|ene hrane zazimske p~ele su pripremile letwe p~elekrajem leta prethodne godine. Zimske p~elese preradom {e}era iscrpquju, brè tro{ei tako skra}uju svoj vek. A ve} krajem feb-ruara ili po~etkom marta, kad mladihp~ela ima u velikom broju, a po~iwe i unospolena, {e}erna poga~a moè u izvesnojmeri doprineti razvoju zajednice. Ali itada, vi{e se postiè smawewem brojadru{tava na mestu zimovawa, naro~ito nave}im p~eliwacima.

Kod nas je ra{ireno shvatawe, da nadobro vo|enom p~eliwaku, uzgoj legla trebada po~iwe {to kasnije, po mnogima tek umartu, kada }e „sa~uvana ìvotna energija“zajednice u povoqnijim uslovimaokruèwa, dovesti do eksplozivnog razvoja.Ono je potpuno suprotno napred iznetomstavu nauke, da te povoqnije prirodneuslove dru{tvo obi~no do~ekuje sa deli-mi~no obavqenom smenom generacije starihp~ela.

Jednom, pre desetak godina, bio sam pri-moran da prihvatim opkladu sa starijimkolegom, relativno poznatim p~elarom,koji je na p~elarskim skupovimakategori~no tvrdio, da u januaru ni jedna odstotinak wegovih zajednica nema legla.Kako sam imao suprotno mi{qewe, kolegami je, pred p~elarima, predloìo opkladu,da ru~ak za ~etvoro~lanu komisiju plationaj ko izgubi, u restoranu „Srpska kruna“na polovini puta ka p~eliwaku. Prihvatiosam. êtvoro~lana komisija u kojoj smobili i nas dvojica, oti{la je na p~eliwakkoji je zimovao kod manastira Kaona, na35 km od [apca. Bio je 14. januar sa snegomdo kolena. Otvorena je prva ko{nica, kojusam ja nasumice predloìo, sa dobrom zajed-nicom i solidnom rezervom hrane. I gle~uda, ve} u woj, prvoj koju smo otvorili,na{li smo zatvoreno leglo na dva rama saobe strane, ~iji krugovi su imali pre~nikoko 20 cm. Kolega je zanemeo odzaprepa{}ewa, a na{ zajedni~ki prijateqBrana \uri~i}, stari p~elar, poku{ao je da

spase situaciju srda~no ~estitaju}idoma}inu na sna`noj zajednici, dovoqnimrezervama hrane i naro~ito na velikom izdravom leglu. Druge ko{nice nismo otvar-ali. Na povratku, mokri i gladni, pro{lismo pored „Srpske krune“ ali nismosvratili, opklada nije ispuwena.Povre|ena sujeta p~elara, koji je bioube|en u ispravnost svojih shvatawa, bila jeja~a od pravila pristojnog pona{awa iobe}awa koje je dao, a koje je o~igledno bilobezvredno. Nadam se da prikazana maladogodov{tina ne}e opteretiti ovaj tekst,jer ubedqivo pokazuje da mi o p~elama jo{uvek malo znamo i da nikada ne smemo datvrdimo kako smo eksperti za bilo koji seg-ment p~eliweg ìvota, jer nas one stalnoiznena|uju.

U januaru, na p~eliwaku obi~no nemanikakvih poslova. Izuzetno, ako seporemeti mir koji na wemu vlada, potrebnoje intervenisati. Slika prikazuje jednutakvu situaciju koju moè izazvati detli}ili ùna.

Ali, pravo je vreme za obavqawe nekihposlova koji }e olak{ati rad u predstoje}ojsezoni. Mogu se izvr{iti popravke na pos-toje}oj opremi ili nabaviti ne{to od nove.Korisno je uì~iti potreban broj ramova,nabaviti satne osnove, koje pre upotrebetreba da odleè izvesno vreme i sli~no.

Rastere}en fizi~kih poslova, p~elarmoè i treba da odvoji vreme za podizawenivoa svog p~elarskog obrazovawa. Mla|ida nau~e, a stariji da ne izgube korak, kakose to kod nas kaè. Tome sluè posete pre-davawima, prou~avawe stru~ne literature,~itawe ~asopisa P~elar i kontakti sakolegama koji imaju vi{e iskustva, anaj~e{}e i vi{e uspeha u p~elarskoj delat-nosti.

Foto: Petar Pejanovi}


Dvomati~ne polo{ke, kojima sam nekadp~elario, bile su razdvojene vertikalnomì~anom pregradom. Iznad oba plodi{ta,preko mati~ne re{etke, nalazilo se zajed-ni~ko medi{te.

Sedamdesetih godina zamenio sam polo-{ke DB ko{nicama, koje i danas koristimkao startere i odgajiva~ka dru{tva. One su,dakle, uz malu prepravku i dogradwu, posta-le ko{nice za posebnu namenu.

Od 1990. godine p~elarim tzv. Fararo-vom ko{nicom, {to je op{teprihva}eni na-ziv u Srbiji za ko{nicu {irokoniskihokvira. To su proizvodne p~eliwe zajednicei za svaku ko{nicu potrebno je 8 nastavaka,da bi se komotno radilo. Po{to ova ko{ni-ca u praksi ima vi{e razli~itih spoqnihvisina nastavaka (naj~e{}e 17 cm – napome-na urednika), morao sam da odaberem, pa ra-dim sa ko{nicom spoqne visine nastavaka

od 20 cm. Svaki nastavak na sredini ~eonestrane ima okrugli otvor pre~nika 25 mm,koji se moè zatvoriti drvenim ~epom ililimom. Podwa~e su sa mreòm i ulo{komispod od lesonita ili lima. Grani~nik letai poletaqka mogu se ukloniti.

U nastavak staje 12 ramova unutra{wemere 420×156 mm ili spoqne mere470×181 mm. Krovovi su ne{to dubqi, is-pod lima je stiropor kao izolator. Za svakuko{nicu potrebne su dve mati~ne re{etke ijedan pregradni prsten. Pregradni prsteno-vi su falcovani kao i nastavci, visine su50 mm. Po sredini, prsten je pregra|en da-skom (horizontalno) debqine 10 mm. Nasredini daske nalazi se otvor 100×150 mm.Na ~eonoj strani prstena nalaze se dva, a nazadwoj jedan par paralelnih otvora iznad iispod pregradne daske, tako da prsten moèda posluì i kao Snelgrova daska. Otvor na

Ro|en 1938. godine, p~elari od {ezdesetih godina pro{log veka. Po-~eo je sa polo{kama sa 18 i 20 ramova, a danas ima 50 dvomati~nih Fa-rarovih ko{nica {irokoniskih okvira, 20 DB ko{nica i 150 oplodwa-ka u Fararovim nastavcima.

DVOMATI^NODVOMATI^NO PÊLAREWEPÊLAREWE

FARAROVIMFARAROVIMKO[NICAMAKO[NICAMA

Milija Ratkovi} Selo Cvetke

36204 La|evci (036) 851-852

(064) 30-9-1965


sredini prstena moè se zatvoriti mati~-nom re{etkom, zrakastom beàlicom, du-plom ì~anom mreòm ili komadom leso-nita, zavisno od toga za koju ga namenu kori-stimo.

Rodona~elnica koristi dva nastavka utoku cele godine. Gorwi je prorezan na ~eo-noj i zadwoj unutra{woj strani zbog fiksi-rawa nepomi~ne mati~ne pregrade. Sa dru-gom pokretnom mati~nom pregradom, mati-ca se moè izolovati na èqeni broj ramo-va. Ko{nici sa rodona~elnicom se nikadane dodaju medi{ni nastavci.

Od 20 DB ko{nica formiram startere iodgajiva~ka dru{tva, a one obezbe|uju ifond p~ela za oplodwake.

Tokom zime, u Fararovim ko{nicamanalaze se po dve p~eliwe zajednice u ~etirinastavka, odvojene pregradnim prstenom ko-ji je na sredini zamreèn. U aktivnom peri-odu, te dve zajednice spojene su preko mati~-ne re{etke.

Dowa zajednica je sa maticom starom oko15 meseci, a gorwa sa maticom iz teku}e go-dine. Na po~etku unosa nektara, u ko{nica-ma se izvr{i zamena mesta p~eliwih zajed-nica. Na kraju aprila, gorwu zajednicu svo-dim na jedan nastavak, a od legla drugog na-stavka formiram oplodwake. Za vreme ba-gremove pa{e u gorwoj p~eliwoj zajedniciodgajim novu mladu maticu. Po zavr{etkubagremove pa{e, po~etkom juna, proizvodnadru{tva selim na livadsku pa{u. Oko 5. ju-la dru{tva se nalaze na suncokretovoj pa-{i.

Oduzimawem ramova sa p~elama i zatvo-renim leglom i mladom maticom, pojava ro-jevog nagona svedena je na minimum, skoro daga i nema. Dvomati~ne ko{nice sa ovako

mladim maticamaprakti~no nemajuinstinkt rojewa.

Naredni tekstprati}e radove namom p~eliwaku, ko-ji su u potpunostiprimenqivi i koddrugih ko{nica uzmawe modifikaci-je.

Zimovawe

P~eliwe zajed-nice u dvomati~-

nim Fararovim ko{nicama zimuju jedna iz-nad druge. Svaka p~eliwa zajednica zimuje udva nastavka, izme|u wih nalazi se pregrad-ni prsten, koji je na sredini zamreèn saobe strane i stavqa se po dolasku sa sunco-kretove pa{e na mesto mati~ne re{etke.

U ko{nicamagde su zazimqenerezervne matice, u~etiri nastavka podve matice, izme|unastavaka nalazi sepregradni prstensa dva leta. Osamzajednica sa po 6ramova, mladim ma-ticama i me|usob-nim grejawem izu-zetno dobro zimuje.Krajem decembraili po~etkom janu-ara, sve p~eliwezajednice dobijajupo 500 g {e}ernog testa sa 2 g fumagilina.Po~etkom februara svim dru{tvima doda-jem medno-{e}erno testo od 1,2 kg, koje sadr-ì mleveni {e}er, med, polen (pelud), piv-ski kvasac, kobalt i ekstrakt pelina (re-cept za ekstrakt pelina moète na}i napriloènom DVD-u, u prvom latini~nompilot broju ~asopisa P~elar na 7. strani,ili u P~elaru za januar 2006. na istoj stra-ni – napomena urednika).

Ako krajem februara ili po~etkom mar-ta nastupe topliji dani, aktiviram pojili-cu na p~eliwaku. Ujutru dodajem toplu vodu,struk bosiqka, nozecid i so. Izvr{im leti-mi~ni pregled dru{tava radi ocene stawa.O~istim podwa~e i opalim ih plamenom go-rionika. Uzorke mrtvih p~ela nosim na ve-terinarski pregled. Dru{tvima dodajem poram hranilicu sa re|im testom do legla.

Vreme razvoja

U drugoj polovini marta po~iwe prviunos nektara, polena ima u izobiqu, p~elesu izuzetno aktivne. Tada kod dvojnih dru-{tava pregradni prsten zamewujem mati~-nom re{etkom. Ko{nice postaju dvomati~-ne. P~eliwoj zajednici iznad mati~ne akti-viram okrugli otvor kao leto. Spajawem za-jednica preko mati~ne re{etke, u ko{nica-ma nastaje nova situacija. P~ele se me{aju ipo~iwu da se pona{aju kao jedno dru{tvo.

1

2

3

4


Med koji se na-lazi u nastavku is-pod mati~ne re-{etke, p~ele po~i-wu da prenose u vr-{ni nastavak, takoda dowa matica do-bija ve}i broj }e-lija za polagawe ja-ja. Preno{ewe hra-ne delova}e stimu-lativno na razvoj.Tada se u ko{niciukupno nalazi 30 do40 hiqada p~ela.Jednomati~na dru-{tva ima}e ovakvusnagu tek krajem aprila. Zbog mnogo p~ela idve matice i razvoj legla je brì.

P o ~ e t k o maprila, vo}na pa{aje u punom jeku. Le-glo se {iri u obezajednice. Brojp~ela je sve ve}i.Kod gorwe zajedni-ce moè do}i doblokade maticezbog zna~ajnog uno-sa nektara. Tada uko{nicama zame-nim mesta p~eli-wim zajednicama.Zajednicu sa mla-dom maticom sta-vqam na podwa~u, asa starijom, koja je

dotle bila na podwa~i, stavqam iznad ma-ti~ne re{etke. Sada dowoj zajednici zatvo-rim okruglo leto (jer ga ima na podwa~i), agorwoj ga otvorim. Vadim ram hranilicekoje su ispra`wene, a u sredinu zajednicedodajem satnu osnovu. Tako je leglo pocepa-no, dok se medna kapa na{la ispod mati~ne.I u dvomati~nim zajednicama p~ele ispoqa-vaju te`wu da leglo ostane kompaktno, iakoga proizvode dve zajednice razdvojene ma-ti~nom re{etkom. Zato p~ele nastoje damednu kapu koja je sada ispod mati~ne re-{etke prenesu u vr{ni nastavak. Poja~avase rad p~ela, a mlada matica ispod mati~nedobija sve uslove za ubrzano polagawe jaja.Preno{ewe medne kape deluje stimulativ-no i kada zahladi, pa p~ele privremeno neop{te sa okolinom. U slu~aju da masla~ak i

jabuka dobro zamede, gorwoj zajednici doda-je se ram gra|evwak. Ako vreme bude nesta-bilno, sa stalnom ki{om, dru{tva se pri-hrawuju.

U tre}oj dekadi aprila u ko{nicama susva ~etiri nastavka puna p~ela, legla i hra-ne. Dowa zajednica ima od 12 do 14 ramova saleglom, a gorwa i neki ram vi{e. U ko{ni-ci ima skoro 60 000 p~ela. Postoji opasnostda do|e do bu|ewa rojevog nagona. Bagremo-va pa{a je za 15 do 20 dana. Potrebno je u ko-{nicama narednih dana aktivirati rad p~e-la i podsta}i nagon za sakupqawem nektara.Treba stvoriti uslove da p~ele neometaneni~im sakupqaju nektar na bagremu.

Tada sa ko{nica skidam krov i poklopnudasku. Vr{ni nastavak dobro nadimim sa ci-qem da matica mo`da si|e u dowi, ako je ugorwem. Zatim podignem vr{ni nastavak istavim novu mati~nu re{etku ispod wega.Maticu ne traìm, ve} se vra}am nakon tridana, odnosno ~etvrtog dana, i proverim dali u vr{nom nastavku u sredi{wim ramovi-ma ima jaja. Ako ima, nalazim maticu i spu-{tam je u dowi nastavak. Ciq je da maticabude u dowem nastavku i tako se plodi{tegorweg dru{tva svodi na samo jedno telo.

Matice

Nedequ dana nakon prethodnog manevra,od ramova sa leglom i medom vr{nog nastav-ka pravim oplodwake. To su trodelnioplodwaci u Fararovim nastavcima kojimap~elarim. Na ~eonoj i zadwoj strani nastav-ka ostavqeni su prorezi za dve pregradnedaske debqine 15 mm. Svaki oplodwak imasvoju poklopnu dasku. Sredi{wi oplodwaciimaju po 3 rama, a druga dva sa strane po 4 ra-ma. Pre formirawa, na pod svakog oplodwa-ka dodajem po 400 g {e}ernog testa paze}i dane zatvorim otvor za ventilaciju. Oplod-wak formiram od dva rama legla i jednograma sa medom.

Iz ko{nica koje sluè za formirawefonda p~ela, koje su prethodnog dana obez-mati~ene, dopune se oplodwaci sa p~elama.Pred samo ve~e oplodwacima dodajem po dvazrela mati~waka iz kojih se u naredna 24 sa-ta izlegu matice. Nakon 36 sati, odnosnotre}eg dana, proverim da li su matice iza-{le iz mati~waka, a zbog velikog broja iz-laze}ih p~ela oplodwacima dodajem ram sasatnom osnovom. Dvanaestog dana oplodwa-ke tretiram oksalnom kiselinom ili nekim

1

2

3

4

1

2

3

4


sistemikom, da mi oplodwaci u toku eksplo-atacije ne bi bili optere}eni varoom. Pro-cenat oplodwe matica je preko 90%. Vadimih iz oplodwaka nakon poklapawa legla, od-nosno 20. dan od dodavawa mati~waka. Pro-pusna mo} oplodwaka je samo 5 matica jer se~eka poklapawe legla. Pravo je zadovoq-stvo iz ovakvih oplodwaka punih p~ela, saizvu~enom i zaleènom satnom osnovom, va-diti „kraqice“ koje, ne gube}i vreme, na iz-va|enom ramu na va{e o~i polaù jaja.

Bagremova pa{a

Dan nakon formirawa oplodwaka, pro-izvodnim dru{tvima dodajem dva medi{nanastavka iznad prve p~eliwe zajednice, pre-ko mati~ne re{etke. Iznad medi{nih na-stavaka, preko zamreènog pregradnog pr-stena, stavqam obezmati~enu drugu zajedni-

cu, kao peti nasta-vak. U ve~erwimsatima obezmati-~enom gorwem dru-{tvu dodajem 2 zre-la mati~waka.

Dowa p~eliwazajednica sa dvamedna nastavka bi-}e oja~ana izletni-cama gorweg dru-{tva. U narednih10 dana gorwa za-jednica dobi}emladu oplo|enu ma-ticu i veliki brojmladih p~ela, sakojima se vr{i po-ja~avawe dowegdru{tva u jeku ba-

gremove pa{e. Ram gra|evwak, koji je bio ugorwoj zajednici u momentu stavqawa medi-{nih nastavaka, preme{tam u dowu zajedni-

cu, a odstrawujem ga iz ko{nice prilikompodmetawa novih medi{nih nastavaka zavreme bagremove pa{e. Nakon skidawa medaod bagrema obe p~eliwe zajednice dobijajupo jedan ram gra|evwak u sredinu legla.

Livadska pa{a

Oko 1. juna pro-izvodna dru{tvaselim na livadskupa{u na Pe{ter, umesto Raspoga~a.Raspored nastava-ka u ko{nici jeisti kao na po~et-ku bagremove pa-{e, jedino se ume-sto pregradnog pr-stena stavqa ma-ti~na re{etka is-pod gorwe p~eli-we zajednice. Kadapro|e 15–20 danana livadskoj pa{i,kod proizvodnihdru{tava zamenimmesta nastavcimana podwa~i. Izva-dim ramove gra|evwake koji sada imaju za-tvoreno trutovsko leglo i umesto wih sta-vqam nove. Na osnovu gra|evwaka donosimsud o stawu p~eliwih zajednica. Zatim nazajednicu na podwa~i stavqam mati~nu re-{etku, preko we drugu p~eliwu zajednicu,pa zatim drugu mati~nu, i na wu medi{ne na-stavke, paze}i da puniji budu na vrhu.

Suncokretova pa{a

Po okon~awu livadske pa{e, izme|u 1. i5. jula iz baznog p~eliwaka dovozim polovi-nu podwa~a u odnosu na broj ko{nica koje senalaze na livadskoj pa{i. Na svaku podwa~ustavqam po plodi{ni nastavak sa mladommaticom u kavezu i po ~etiri medi{na na-stavka za zamenu. Na p~eliwaku jednostavnoskidam medi{ne nastavke sa p~elama i po~etiri stavqam na beàlicu iznad plodi-{nog nastavka u kome se nalazi matica u ka-vezu. Proizvodnim dru{tvima dodajem dvaprazna medi{na nastavka i vozim na sunco-kretovu pa{u. Kada pune medi{ne nastavkevratim u bazni p~eliwak, bi}e bez p~ela,

3

4

1

Priprema za drugi bagrem

4

3

1


jer su usput pre{le preko beàlice kod ma-tice u plodi{ni nastavak na podwa~i. Izmedi{ta vrcam med, a novim rojevima obez-bedim sme{taj i prihranu. Izme|u 10. i 15.jula, ako suncokret dobro zamedi, proizvod-nim dru{tvima dodajem po jedan medi{ninastavak. Tada mi je potreban jo{ jedan rad-nik i radimo ceo dan. Zamenimo mesta na-stavcima plodi{ta na podwa~i. Vadimo ramgra|evwak i na wegovo mesto stavqamo ramsa satnom osnovom. Preko mati~ne re{etkestavqamo dovezeni nastavak sa otvorom na~eonoj strani, pa medi{ne nastavke u koji-

ma je ve} zna~ajna koli~ina meda. Na vrhu,preko mati~ne re{etke, stavqa se drugap~eliwa zajednica, iz koje se vadi ram gra-|evwak i dodaje ram sa satnom osnovom. Do-wa p~eliwa zajednica bi}e oja~ana izletni-cama gorwe zajednice.

Priprema za zimovawe

Po zavr{etku ce|ewa suncokretovog me-da, ko{nice se vra}aju u bazni p~eliwak.Medi{ni nastavci se nose u magacin. Zatimse sre|uje zajednica na podwa~i. U sredinioba nastavka nalaze se ramovi sa leglom, ana krajevima sa poklopqenim medom. U tojzajednici, koja je na podwa~i, ima najmawe20–25 kg meda i po dva rama sa polenom ipergom (fermentisani polen).

Iznad mati~ne re{etke u jednom nastav-ku nalazi se druga p~eliwa zajednica. Gor-wa zajednica je na suncokretovoj pa{i bilana vrhu ko{nice, pa ima ve}u koli~inu me-da, a samo 5 do 6 ramova sa leglom. U to vre-me iz oplodwaka vadim posledwe matice, asvaki oplodwak ima najmawe 2 rama legla i

ramove sa novoizgra|enim sa}em u toku le-ta.

Nastavak u kome su bila tri oplodwaka,preko novinskog papira spajam sa gorwomp~eliwom zajednicom. U oba dru{tva doda-jem po ram hranilicu sa 2,5 kg re|eg {e}er-nog testa.

Vr{im tretirawe protiv varoe uz kon-trolu opadawa na ulo{ku ì~ane podwa~e.

Oko 20. avgusta iz dvomati~nih zajedni-ca vadim mati~nu re{etku i zamewujem jezamreènim pregradnim prstenom. Vade seprazne ram hranilice i nastavci se svode na10 ramova.

Gorwoj p~eliwoj zajednici do kraja av-gusta dajem po punu hranilicu sirupa.

Po~etkom septembra sva dru{tva imajudovoqno hrane za zimovawe. Krajem oktobraili u novembru, kad nestane leglo, sve zajed-nice tretiram oksalnom kiselinom.

Tokom zime dru{tvima obezbe|ujem miri za{titu od jakih vetrova. Zadovoqan po-stignutim rezultatima u teku}oj godini,o~ekujem novu sa nadom da }e biti jo{ boqa.

Povratak sa posledwe pa{e

Oplodwaci su spojeni u novim nastavcima i kao takvi su spremni za oja~avawe gorwe

p~eliwe zajednice pred uzimqavawe

Proizvodwu mati~nog mle~a treba po~e-ti kada su p~eliwa dru{tva u punoj snazi,kada ima dosta p~ela u ko{nici svih uzra-sta, dosta meda i polena u ko{nici i kada jevreme stabilno. Utvr|eno je da se najboqirezultati postiù kada je matica prisutnau ko{nici.

Mati~ni mle~ je lu~evina mladih p~elahraniteqica starosti od 5 do 15 dana, kojimhrane maticu. To je gusta, ka{asta, mle~nobela neprozirna masa nalik na pavlaku, na-kiselog ukusa. Nakon stajawa na vazduhu, bo-ja mle~i prelazi u prqavo ùtu. Ukoliko jetako ostavimo nekoliko dana, vi{e se womene mogu hraniti matice, jer izgubi hranqi-vu vrednost.

Kako do}i do mati~nog mle~a?

Svaki p~elar, bez obzira na broj i tipko{nica koje poseduje, moè sa lako}om daproizvodi mati~ni mle~. Ko{nicu trebaminimalno adaptirati, a glavni rekvizit utom poslu je „izolator“, tj. prostor od trirama izolovan mati~nom re{etkom sa svihstrana u jednom nastavku ko{nice.

Bez izolatora nema dobrog rada, jer onobezbe|uje da se ceo postupak odvija samo ujednom jedinom jakom p~eliwem dru{tvu.P~eliwa zajednica sa izolatorom omogu}a-va:

– Dobijawe larvi iste starosti; – Sluì kao starter; – Sluì kao odgajiva~ko dru{tvo;

– Sluì za odgajawe matica, i sve to uz prisustvo matice, {to je i po-

èqno.

[ta nam je sve potrebno?

– îsta i svetla prostorija. – Naslon za ram sa pode{avawem nagiba. – Ram {irine

14 mm, na koji selepe izliveni po-~eci mati~waka.

– Igla od pro-hroma ili kineskaigla za presa|iva-we larvi.

– Sijalica na12 V (automobil-ska) za osvetqava-we }elija pri pre-sa|ivawu larvi.

– Zubarska pinceta (povijena na vrhu)kojom se vade mati~ne larve iz mati~wakaprilikom sakupqawa mle~a u bo~ice.

Na DVD-u koji ste dobili uz ovaj broj ~asopisa P~elar nalazi sefilm o proizvodwi mati~nog mle~a po metodi Steve Gali}a. Autorje za vas napisao i tekst koji prati film i poja{wava svaki deo pro-izvodwe. Redakcija se nada da }e takav postupak pove}ati proizvodwumle~a na na{im prostorima i tako uve}ati ekonomsku dobit p~elara.Stevo se potrudio da ceo postupak uprosti do savr{enstva i pribli-ì ga svakom p~elaru. Nadamo se da }ete nakon ~itawa ovog teksta po-~eti da pravite planove za proizvodwu mati~nog mle~a ve} ove sezone!

DOBIJAWEDOBIJAWEMATI^NOGMATI^NOG MLEÂMLEÂ

POPO METODIMETODI STEVESTEVE GALI]AGALI]A

Stevo Gali} ul. Milana Blagojevi}a br. 334000 Kragujevac (034) 381-019 (stan)(034) 338-683 (034) 570-384 (p~eliwak)



– Drvena ka{i~ica kojom se vadi mati~-na mle~ {irine 8 mm kako bi mogla da u|e umati~wak (u novije vreme u tu svrhu se ko-riste jednostavne pneumatske pumpice ko-je svako moè sam da napravi – napomenaurednika).

– Plinska boca od nekoliko litara. – Tegla sa alkoholom (96%) u kojoj se

drì slede}i pribor: pinceta, ka{i~ica,{pric za izvla~ewe vazduha iz bo~ice samati~nim mle~om i igla za presa|ivawe.

– Precizna vaga za merewe mase mati~-nog mle~a.

– Postoqe – drà~ fla{ica za mati~nimle~, kako se ne bi prevrtale prilikomubacivawa mati~ne mle~i.

– Dosta staklenih fla{ica za mati~numle~. Ako su ve} upotrebqavane, {to nijepoèqno, treba ih dva puta prokuvati u me-koj vodi, ki{nici ili re~noj vodi i osu{i-ti na suncu.

– Instrument za merewe vla`nosti itemperature vazduha u prostoriji u kojoj seradi.

– Kalup za izlivawe po~etaka mati~wa-ka (nacrt moète na}i u P~elaru za maj2006. na 219. strani, u drugom pilot lati-ni~nom P~elaru za oktobar 2006. na 36.strani ili na DVD disku priloènom uzovaj broj ~asopisa P~elar – napomena ured-nika).

– Dosta izlivenih po~etaka mati~waka. – Elektri~ni letkon ili na vrhu povi-

jena gvozdena {ipka pre~nika 6 ili 8 mili-metara, zagrejana na plinskom ili elek-

tri~nom {poretu. – Pekarska keceqa

da nam se ode-lo ne umr-

qa me-dom pri-l i k o mpresa|i-v a w alarvi.

– Hi-gijenski

{ t i t n i kza usta i nos.

– B e l imantil.

– O { t a rno` koji }e se za-

grejan na plinskomplameniku koristiti

prilikom sasecawa ma-

ti~waka do samog mati~nog mle~a prilikomwegovog va|ewa iz mati~waka.

– Friìder i/ili zamrziva~. – Izolator u jednom nastavku od tri ra-

ma.

Kad po~eti sa proizvodwom mati~nog mle~a?

Proizvodwa mati~nog mle~a je sezonskiposao koji traje od oko 15. maja do kraja jula.Dru{tvo je spremno za startovawe kada je navrhuncu snage u 3 LR tela ili dva nastavkaDB ko{nice.

Formirawe zajednice

Kod LR ko{nice u tri tela, treba na}imaticu i staviti je u troramni izolator saramom na kojem smo je na{li. Izolator seformira u tre}em nastavku, do zida ko{ni-ce. U izolator se pored matice stavqaju idva rama sa praznim pravilno izgra|enimradili~kim sa}em.

U prvi nastavak ko{nice se stavqaju ra-movi sa medom, a u drugi dominantno sa za-tvorenim leglom. U ostatku tre}eg nastavkau kome je izolator, do izolatora se stavqaram sa medom, do wega ram sa otvorenim le-glom i na kraju ram sa polenom. U preosta-lom delu nastavka se postavqa otvoreno le-glo. Ostavqa se mesto u sredini tog dela na-stavka van izolatora za ram sa presa|enimlarvama.

Kod DB ko{nice, koriste se dva plodi-{na tela na slede}i na~in. U dowem plodi-{nom telu stavqa se zatvoreno leglo i med.U gorwem telu se do zida stavqa izolator, aostatak tog nastavka se formira na potpunoisti na~in kao i kod LR ko{nice.

U tako formiranom dru{tvu, sti~u seslede}e pogodnosti:

– Za 6 dana i nadaqe dobijaju se larveiste starosti.

– Dobija se odgajiva~ko dru{tvo, ako sene koristi drugo dru{tvo kao odgajiva~ko.

– Dobija se klasi~ni starter, ako se ko-riste druga p~eliwa dru{tva kao odgajiva~-ka.

– Dobija se proizvodwa matica za svojepotrebe.

Ovo p~eliwe dru{tvo mora se prihra-wivati. Tako formirano ostavi se na mirutokom 4 sata, nakon ~ega mu se doda ram sazapo~etim po~ecima mati~waka na polira-


we. Posle 6 sati, kada su p~ele zavr{ile po-lirawe, vadi se ram i vr{i presa|ivawe nasuvo sa larvama iz istog p~eliweg dru{tva.One se, prema Taranovu, mnogo boqe prima-ju. Naredna presa|ivawa se vr{e iz izola-tora gde je matica zalegala jaja tokom pret-hodnih dana.

Presa|ivawe larvi

To je rutinski posao i vrlo brzo se sa-vladava uz malo truda. Pre nego pristupitepresa|ivawu, morate se upoznati sa podaci-ma o preìvqavawu jaja i larvi u razli~i-tim uslovima van ko{nice, pa se morajuobezbediti odgovaraju}i uslovi. Pre svega,potrebna je visoka relativna vla`nost va-zduha (izme|u 60 i 70 procenata) u prostori-ji za presa|ivawe, ali i temperatura od oko30 °C.

Larve se presa|uju specijalnom iglom.Zahvataju se sa le|ne strane.

Nakon presa|ivawa, ram se vra}a na me-sto gde je bio prilikom polirawa i tu osta-je naredna 52 sata. Zatim se vadi, p~ele sezbri{u sa rama, i nosi se u prostoriju gde gatreba staviti u specijalni nosa~ rama. Za-grejanim o{trim noèm mati~waci se sase-caju do mle~a. Pincetom se uklawaju larveiz mati~waka i stavqaju u ~a{u u kojoj senalazi alkohol (40%).

Mle~ se vadi lopaticom, kojom se povre-meno pritiska u bo~ici kako bi istisnulivazduh. Nakon puwewa bo~ice, na vrh mle~anakapa se 10 kapi alkohola (40%) i zatvorigumenim ~epom. Pomo}u {prica izvla~i sevazduh iz praznog prostora bo~ice, i grli}bo~ice sa poklopcem zaliva voskom. Bo~icase stavqa u zamrziva~ na temperaturu odoko –20 °C.

Ovaj postupak je ovakav ako izolatorsluì kao odgajiva~ko dru{tvo. Ako izola-tor sluì za odgajawe matica, onda se presa-|uje samo 20 larvi i dodaje u izolator na me-sto gde je ram bio na polirawu, kao i kodproizvodwe mle~a. Presa|ene larve sada ta-mo ostaju {est dana dok p~ele zatvore ma-ti~wake. Sedmi dan presa|uju se larve zaproizvodwu mle~a ili za drugu partiju ma-tica.

Ako dru{tvo sa izolatorom sluì samokao starter, presa|ene larve ostaju 24 sata uwemu, a nakon toga, primqene larve se doda-ju odgajiva~kom dru{tvu koje je prihrawiva-no prethodnih 4–5 dana.

[ta je novo u ovom odgajiva~kom dru-{tvu? Nema mati~ne re{etke. Dodatelarvice dru{tvo dopuwava mati~nim mle-~om sve do va|ewa mati~nog mle~a. Dobijase mati~ni mle~ bez ponovnog stavqawa ra-ma u starter.

Kada se prvi put dodaju primqeni mati~-waci iz startera (gde su proveli 24 sata) ujako odgajiva~ko dru{tvo, ono ih dopuwavamati~nim mle~om. Posle 28–36 sati vadi seram sa mati~nim mle~om i nosi u prostori-ju gde se vadi mati~ni mle~ na opisani na-~in. Zatim se presa|uju larve u mati~wakeiz kojih je upravo izva|en mle~ i dodaju seistom odgajiva~kom p~eliwem dru{tvu di-rektno, ovoga puta bez upotrebe startera(naravno, uz prihrawivawe).

To odgajiva~ko dru{tvo puni mati~wakemle~om od presa|ivawa do va|ewa mle~i.Ono ima utisak da su to rojidbeni mati~wa-ci. Tako se ceo mesec vadi mati~ni mle~ izodgajiva~kog dru{tva. Matica {eta po ce-loj ko{nici i po mati~wacima i nema {tada ru{i, po{to nema suparnica.

Ako je pa{a dobra i ima unosa, dodaje senastavak ispod nastavka sa izolatorom.

Kada se radi sa jednom ko{nicom, nakon20 dana prenosi se izolator u drugo jakop~eliwe dru{tvo, a matica se pu{ta u svojuzajednicu, te dru{tvo nastavqa normalno daradi, kao i sva ostala dru{tva na p~eliwa-ku. Wegovu ulogu preuzima drugo jako p~eli-we dru{tvo.

ûvawe mati~nog mle~a

Mati~ni mle~ koji se pravilno proizve-de najboqe se ~uva u zamrziva~u na –20 °C.Ostali na~ini ~uvawa nisu podesni za p~e-lare prakti~are.


Pojavom komercijalnog p~elarewa, ame-ri~ka trule` p~eliweg legla dobila je nazna~aju, naro~ito sa stanovi{ta pravovre-menog otkrivawa i le~ewa. Upla{eni veli-kim gubicima, p~elari su se odlu~ivali narazli~ite na~ine suzbijawa bolesti koji su~esto ukqu~ivali i nestru~nu primenu le-kova, naro~ito antibiotika. Posledice ta-kvog pristupa su ~esto {tetne i po p~eli-we zajednice, ali i za qude jer se pri tomene vodi dovoqna briga o opasnosti od osta-taka antibiotika u medu namewenom qud-skoj ishrani.

Ovaj tekst }e se pozabaviti prakti~nimproblemima sa terena, protkanim modernimnau~nim saznawima, a sve u svetlu najnovi-jih propisa koje nam name}e Evropska Uni-ja, jer je to put koji je ova zemqa odabrala.Taj put je dosta trnovit za p~elare, na à-lost. Ali, ne i nesavladiv. Jer, put na kome

nema prepre-ka verovatnone vodi ni-kuda.

Ameri~-ka trule`postoji jakodugo, vero-vatno koli-ko i samap~ela. Mi-lionima go-dina p~elesu uspevale

da joj odole. ôvek se nije me{ao u tu wiho-vu borbu, a i kako bi, kada je nastao pre naj-vi{e 2 miliona godina (u obliku sli~nomdana{wem tek pre 200 000 godina), dok p~e-le u ovom obliku postoje najmawe 40 milio-na. Za svo to vreme one su nau~ile da odoleameri~koj truleì i da je drè pod kontro-lom. One su to ~inile koriste}i potencija-le prirode, lekovitost biqnih smola (pro-polisa), nektara i polena, ali i suptilneimunolo{ko-genetske mehanizme wihovogorganizma, {to se potvr|uje nau~nim istra-ìvawima (Jost H. Dustmann, 1993; Boecking,Spivak, 1999; Gilliam, 1988; Glinski, Jarosz,1995; Casteels, 1985; Van Steenkiste, 1988; Ja-cobs, 1990; Mitro, 1994; Sturtevant, Revell,1953; Rothenbuhler, 1964; Lapidge, 2002; Arat-hi, Spivak, 2001; Spivak, Gilliam, 1998; Spivak,Reuter, 2001).

Problemi

Kada se ~ovek ozbiqnije upleo u ìvotp~ela, izazvao je mnoge stresne poreme}aje up~eliwoj zajednici, od neprirodnog stani-{ta do ve{ta~ke hrane, selidbi, ~estih uz-nemiravawa i insekticida, {to je poreme-tilo i prirodne odbrambene mehanizme p~e-la. Uz to, p~ele su nekada ìvele samo ukrajevima gde im je priroda tokom cele go-dine obezbe|ivala dovoqne koli~ine kva-litetne hrane, a ~ovek ih danas drì i tamogde takvih uslova nema u kontinuitetu, pa sep~ele ~esto izlaù i takvom stresu, {to je

Ro|en 1973. u Aleksincu, p~elari od 1992. Fararovim ko{nicama.Autor je tri p~elarske kwige, „Savremeni principi p~elarewa 1 i 2“i „Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva“ i urednik vi{e wih. Dosada je odrào 163 p~elarska predavawa u svim republikama biv{eSFRJ. Dvostruki je dobitnik diplome profesora @ivanovi}a,najve}eg priznawa Saveza p~elarskih organizacija Srbije.

JEDNOSTAVNOJEDNOSTAVNOOO AMERI^KOJAMERI^KOJTRULE@ITRULE@I

Dr med. Rodoqub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac (018) 846-734, (063) 860-8510

[email protected]

Recenzenti: Dr sci. vet. med. Nada Plav{a, Novi Sad

Dr vet. med. Zlatko Tomqanovi}, Sv. Martin pod Oki}em (Hrvatska)


mo`da i presudno. Uz to, p~ele se danas dr-è na gusto naseqenim lokacijama (p~eli-wacima) gde se neretko na|e i 100 do 500 ko-{nica na jednom mestu, {to je protivpri-rodno, jer su zajednice p~ela u prirodi bileznatno udaqenije jedna od druge nego danas.To je, naravno, rezultovalo novim proble-mima (oskudnija pa{a po jednoj zajedniciumawuje prirodnu otpornost dru{tava nabolesti, lak{e je {irewe bolesti izme|udru{tava, pre svega putem grabeì i zaleta-wem). Stru~waci danas preporu~uju odrà-vawe udaqenosti izme|u susednih ko{nicaod najmawe 1 m (Ralph Büchler, 2002).

[to se ti~e zaletawa, ~iwenica je da sestru~waci ne slaù oko uticaja zaletawa na{irewe ameri~ke truleì. Neki mu prida-ju mali zna~aj, dok ga drugi stavqaju rame uzrame sa grabeòm. Zanimqivo je da neki au-tori tvrde da se zaletawe doga|a kod oko5% svih radilica. Ipak, stru~waci Veteri-narskog fakulteta iz Zagreba, predvo|eniprofesorom Sulimanovi}em su 1985. godinena ostrvu Hvaru do{li do slede}ih zakqu-~aka: U uslovima stacionarnog p~elarewaA@ ko{nicama do 6% p~ela zale}e u drugeko{nice, a u uslovima selidbe i do 18%.Najzanimqiviji podatak je svakako taj da jeprime}en veoma veliki procenat zaletawai izme|u susednih p~eliwaka, ~ak na udaqe-nosti od neverovatnih 500 metara.

Zato danas imamo priliku da sve ~e{}epro~itamo novinske vesti kako je u nekomkraju do{lo do masovne pojave ameri~ketruleì, naj~e{}e nakon bespa{nog perio-da. Dodu{e, to je i period kada se bolest~e{}e otkriva, jer se tada leglo smawuje, pasu lak{e uo~qive promene na wemu.

U provokativne faktore za pojavqiva-we manifestne ameri~ke truleì, poredlo{e pa{e, spadaju i neumerena prihrana{e}erom i/ili zamenama polena, dràwestarog sa}a, oduzimawe mladih p~ela (reci-mo prilikom formirawa paketnih rojeva),~esta i neodmerena uznemiravawa dru{ta-va, dodavawe otvorenog legla bez p~ela, ne-dostatak kontinuiranog obilnog unosa po-lena poreklom od {to ve}eg broja biqnihvrsta i sli~no. Naravno, svi ovi nepovoqni~inioci mogu da izazovu pojavu skoro svakep~eliwe bolesti, ako su uzro~nici prisut-ni u ko{nici.

Uzro~nik

Ameri~ku trule` izaziva bakterija (Pa-enibacillus larvae) specifi~nih osobina. Onase neprestano nalazi u izvesnom broju p~e-liwih dru{tava, ali ne izaziva uvek bolest.Od 8,8% do 12% dru{tava na svim p~eliwa-cima u Danskoj, Norve{koj i Nema~koj imau medu spore ameri~ke truleì, ali dve tre-}ine wih nikada ne oboli (Hansen, 1984; Ha-gen, Hetland, 1988; Ritter, 1990). Na terito-riji Vojvodine utvr|eno je da spora trule-ì ima u 4,65% svih zajednica p~ela (Plav-{a, Dobri}, Stojanov). I u Australiji sekod 4% dru{tava nalaze spore izaziva~aameri~ke truleì, ali nema simptoma bole-sti. Noviji podaci iz Nema~ke (Ritter) gov-ore da je taj procenat i mnogo ve}i u poje-dinim regionima.

Spore kao izvor nerazumevawasu{tine bolesti

[ta su to spore? Spore su, pre svega,glavni razlog zbog ~ijeg nerazumevawa p~e-lari ne slu{aju savete stru~waka, pa svojep~ele nepravilno tretiraju, i {to je najgo-re, nanose {tetu i wima i sebi. Spora je,prostim jezikom re~eno, u~aurena formabakterije. I to tako u~aurena da moè u tojsvojoj ~auri da provede vi{e decenija „bezhrane i vode“, ~ak i do 69 godina (Shimanuki,

Higijena p~eliwaka i p~elarewa uop{te jeveoma va`na u borbi protiv ove opake bolesti

(p~eliwak Sa{e Rako~evi}a u Stancima)


Knox, 1994), i da nekada u dalekoj budu}no-sti, u povoqnim uslovima, prouzrokuje poja-vu ameri~ke truleì.

Danas p~elari ameri~ku trule` sve ~e-{}e suzbijaju antibioticima. I zaista, gle-dano okom (a ne znawem) bolest se uspe{nopobe|uje i nestaje veoma brzo, naro~ito akoje trule` uo~ena u po~etnom stadijumu raz-voja. Me|utim, to je samo prividno. Ova bak-terija ima osobinu da u nepovoqnim uslovi-ma stvara veliki broj spora. Glavna razlika

izme|u bakterije izaziva~a truleì i wenespore leì u tome da odre|eni antibioticiubijaju (vegetativnu) bakteriju bez ikakvihproblema, ali ne i sporu. Bakterija koja jeu~aurena u sporu je POTPUNO otporna naantibiotike.

Zanimqivo je da se nakon ugiwavawalarve, ne razvijaju sekundarni mikroorga-nizmi, ve} samo spore, jer ova bakterijaprilikom stvarawa spora osloba|a prirod-ni antibiotik (Dobri}, Vickovi}, Kuli-{i}, 2000).

Antibiotici

P~elari koji koriste antibiotike neshvataju {ta su uradili. Umesto da po zako-nu zajednicu uni{te i spale je kao izvor za-raze (time se spaquju i bilioni spora, jer sesamo u jednoj }eliji sa uginulom larvom na-lazi i vi{e od 2,5 milijarde spora), oniprimene antibiotik. U ve}ini slu~ajeva vi-dqiva bolest nestane i p~elar je zadovo-qan. Uz put „ogovara“ stru~wake govore}i

kako oni ni{ta ne znaju i kako je on, eto,uspeo da pobedi ovu opaku bolest. Jo{ se ti-me hvali kod kolega p~elara i tako ovu lo-{u praksu {iri i na druge p~eliwake. A{ta za to vreme rade spore? Ba{ ni{ta.One ~ekaju svojih pet minuta. Oni mogu do-}i vrlo brzo, ~im antibiotika vi{e ne budeu ko{nici, ali i mnogo, mnogo kasnije, ~akposle dve, tri ili vi{e godina, kada opetnastane povoqna situacija, tj. pad imunite-ta p~eliwe zajednice izazvan jednim od gorenavedenih faktora. Tokom tih predstoje}ihgodina, p~elar nesmetano obavqa razmenuramova izme|u ko{nica i tako raznosi spo-re po p~eliwaku, sam stvaraju}i katastrofuobimnih razmera do koje }e sigurno do}i,samo je pitawe kada. Ovolika ra{irenostameri~ke truleì danas poti~e upravo odovog nesuvislog postupka nedovoqno obra-zovanih p~elara. Nikakve pri~e tu ne poma-ù. Jer, ovih dana, kada je na vi{e p~eliwa-ka u jednom delu na{e zemqe ustanovqenaameri~ka trule`, prema informacijamastru~waka iz nadle`nog Veterinarskogspecijalisti~kog instituta, narednih danasu, odmah po saznawu da se trule` pojavila,p~elari bukvalno razgrabili antibiotikeiz lokalnih veterinarskih apoteka! Tajtrend mora da se zaustavi.

Sve ovo li~i na za~arani krug gre{aka.Jedna gre{ka provocira drugu. Za{to sve tonije dobro za p~elare? Dva su razloga.

Prvi razlog je svakako taj {to po vaè-}em srpskom zakonu u medu ne smeju da se na-|u antibiotici. U Evropskoj Uniji je prak-ti~no zabrawena upotreba antibiotika up~elarstvu. Kod nas jo{ uvek nije, ali }euskoro svakako biti. Jer, ne postoji stru~-wak koji moè da garantuje da primenom an-tibiotika u bilo koje doba godine, oni ne}edospeti u med. Izvestan, mawi ili ve}i ri-zik uvek postoji. Savremene metode za utvr-|ivawe prisustva antibiotika u medu su ve-oma precizne. Moderna tehnika omogu}ilaje pomerawe granice otkrivawa toliko da jeod 2001. godine mogu}e utvrditi od 6,7 do 20puta mawe doze antibiotika u medu (zavisnood vrste antibiotika), nego {to je to bilomogu}e 1999. godine. Prema zakonodavstvuEvropske Unije, ako se u medu na|u antibio-tici, med se ne{kodqivo uni{tava. To uni-{tavawe, naravno, ne podrazumeva prostobacawe meda na |ubri{te, ve} je to jakoskup proces koji mora da plati p~elar. U iz-vrcanom medu, zbog niè temperature lage-

Satne osnove mogu biti va`na karika upreno{ewu ameri~ke truleì, ako vosak nijedezinfikovan i ako se u wemu nalazi enormno

veliki broj spora ove bolesti


rovawa od one u ko{nici, antibiotici sepotpuno razlaù tek nakon 12–15 meseci(umesto oko dva meseca u ko{nici). Me|u-tim, najnoviji podaci iz Belgije ukazuju dase antibiotici u ko{nici mogu zadràti~ak do 3 godine, a u izvrcanom medu i duè.Za potpuno razlagawe antibiotika u polenupotrebno je ~ak 6 godina (Argauer, Herbert).Ostaci antibiotika oksitetraciklina suna|eni u medu dru{tava koja su se prihrawi-vala poga~icama sa antibiotikom (HenrikHansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005). Trebapomenuti jo{ jednu negativnu pojavu prime-ne antibiotika. Posle dugogodi{we upo-trebe, pojavquje se otpornost uzro~nikaameri~ke truleì na primewivani antibi-otik. Tako je utvr|ena otpornost uzro~nikatruleì na antibiotike u Poqskoj, Ju`nojAmerici, Velikoj Britaniji i SAD-u (Hen-rik Hansen, Camilla Juul BrØdsgaard, 2005).

Drugi razlog leì u ~iwenici da je pri-mena antibiotika {tetna i za same p~ele.Dokazano je da antibiotici i u propisanojdozi skra}uju ìvot p~elama (Tabarly, Mon-teira, Moffet, Wilson, Brizard). Pove}ana dozamoè da dovede i do uginu}a p~ela (Tisseti,Roussean). U preradi polena u pergu p~ela-ma pomaè 227 mikroorganizama (bakterije,gqivice…). Upotreba antibiotika ubije ve-}inu wih i dobija se nekvalitetna perga ko-ja u prole}e ne moè da zadovoqi potrebep~eliwih zajednica, pa je razvoj p~ela uspo-ren i nedovoqan. Uklawawe korisnih crev-nih bakterija kod p~ela pod uticajem anti-biotika daje prostor za razvoj gqivica i du-gotrajnih i te{kih gqivi~nih infekcijap~ela i legla.

Priroda kao lek

Postoji jo{ jedan su{tinski problem.Treba napomenuti da bi u prirodi obolelazajednica najverovatnije uginula. Ovako,„spa{ena“ antibiotikom, p~eliwa zajedni-ca i daqe odgaja trutove koji nose gene kojiuslovqavaju slabu prirodnu otpornost naameri~ku trule` i koji mogu oploditi nekumaticu. Tako se „lo{i“ geni, koji bi u pri-rodi nestali (ili ostali u mawini) prirod-nom selekcijom, ostavqaju da cirkuli{u up~eliwoj populaciji pruàju}i ve}u vero-vatno}u za ra|awe neotpornog potomstva.

Prirodna otpornost p~ela na ameri~kutrule` postoji i odre|ena je stepenom higi-jenskog pona{awa. O tome je pisalo vi{e

autora (Taber, 1982; Kefuss, 1996; Stanimiro-vi}, 2001). Gledano iz ugla p~elara prakti-~ara, oni mogu da podignu nivo higijenskihsposobnosti svojih zajednica (i tako dru-{tva u~ine relativno otpornijim na ame-ri~ku trule`) tako {to }e iz generacije ugeneraciju odgajati matice od dru{tava ko-ja ve} pokazuju visok nivo higijenskog pona-{awa (brzo ~i{}ewe o{te}enog ili zara-ènog legla). Detaqno o na~inu rada pro~i-tajte u P~elaru za januar 2006. na 17. strani.Posle vi{e generacija, ceo p~eliwak }e uproseku imati znatno razvijenije higijen-sko pona{awe. Ali, ova osobina se ne nasle-|uje dominantno, pa je zato uloga trutova ve-oma zna~ajna. Zato takav rad daje dobre re-zultate tek posle vi{e godina, kada se fre-kvencija èqenog gena na p~eliwaku pove-}a. Kada bi se svi p~elari bavili ovakvimradom, brzo bi do{li do rezultata.

Prepoznavawe bolesti

Sama ameri~ka trule` se naj~e{}e lakoprepoznaje po uvu~enim-udubqenim vo{ta-nim poklopcima zatvorenog legla, ~esto iz-bu{enim, sa jednoli~nom masom braon boje u}eliji u koju se pretvorila obolela larva ikoja se razvla~i u duge niti (starost oko 25dana). Skoro sve obolele larve potamne10–15 dana nakon izlegawa. U kwigama pi{eda larve onda po~iwu da trule i imaju miristutkala, ali je mali broj ìvih stanovnikaSrbije imao priliku da u ìvotu oseti mi-ris pravog tutkala, jer je on danas zamewenraznim lepkovima za drvo. Kaè se da je zasigurnu potvrdu da se radi o ameri~koj tru-leì potrebno uraditi laboratorijske ana-lize u Veterinarskom institutu. Ipak, po-stoje neki na~ini koje moè da primeni ip~elar amater, a koji ukazuju na to da se ra-di o ameri~koj truleì sa velikom pouzda-no{}u. Suve kraste, u koje se na kraju pre-tvore larve nakon {ezdesetak dana, jakofluoresciraju kada se osvetle ultraqubi-~astom svetlo{}u. Ovu svetlost daju apara-ti za proveru falsifikovanih nov~anica, au posledwe vreme mogu se nabaviti takvi vr-lo jeftini ru~ni aparati. A kada se suvakrasta stavi u {est kapi mleka zagrejanogna 74 °C, mleko se zgru{ava jedan minut, aonda po~iwe da se naglo razbistrava do pot-pune bistrine kroz 15 minuta. Ovaj efekat(uzrokovan proteoliti~kim enzimima kojise osloba|aju prilikom stvarawa spora) ne


uzrokuje nijedan drugi materijal iz ko{ni-ce, osim ostataka larvi uginulih od ameri~-ke truleì i polena.

Suzbijawe

Suzbijawe se vr{i spaqivawem sadrà-ja ko{nice uz prethodno ugu{ewe p~ela ne-kim otrovnim gasom. Ako je ko{nica stara,spaquje se, a ako je nova, samo se opali letlampom. Ako p~elar po{tuje zakon i dva pu-ta godi{we, u prole}e i jesen, vr{i kon-trolni pregled na zdravstveno stawe svojihp~eliwih zajednica, i ako ispo{tuje proce-duru u saradwi sa veterinarskim inspekto-rom, ima pravo na realnu naknadu {tete uiznosu od najmawe oko 100 evra, zavisno odveli~ine ko{nice i wenog sadràja (med,ramovi, sa}e), i to bez spaqivawa same ko-{nice. Ova zaista realna suma je dovoqanstimulans p~elarima da bolest saseku u ko-renu, ali na àlost, kod nas je jo{ uvek sra-mota imati ameri~ku trule`, pa je p~elariuglavnom ne prijavquju i sami je saniraju,na pravilan (spaqivawe) ili nepravilan ivi{estruko opasan (bumerang) na~in (anti-biotici).

Postoje neke nove metode suzbijawa ame-ri~ke truleì, ali jo{ nisu zakonom pred-vi|ene ni u zemqama gde su otkrivene, jer sezahteva vi{egodi{wa potvrda u praksi. Ra-

di se o dvokratnom stresawu „golih“ p~elana par satnih osnova (paketni rojevi), obaputa u ~istu dezinfikovanu ko{nicu, u raz-maku od 2–3 dana (Henrik Hansen, Camilla Ju-ul BrØdsgaard, 2002, 2005; Wolfgang Ritter,2005). Kod prvog stresawa p~ele upotrebekompletnu zalihu hrane iz medne voqke (zaishranu, gradwu sa}a), koja eventualno mo-è da sadrì spore ameri~ke truleì, i ta-ko ih izbace iz sebe. Manevar se ponovi jo{jednom kroz 2–3 dana. Na kraju se, u okvirutre}eg stresawa, p~ele smeste na nove satneosnove i prihrawuju se da bi ih izgradile.Me|utim, za sada, ovu metodu treba prihva-titi samo kao informaciju, dok se ne doka-è u praksi. Iskustva u nekim zemqama(Danska) pokazuju da ovo ipak nije pouzdanametoda, mada nije najjasnije da li je tamo svera|eno prema najnovijim preporukama. Ikod nas je bilo sli~nih poku{aja, ali nisunau~no obra|eni, pa se ne mogu uzimati kaoreference. Na kraju krajeva, ova metoda ni-je bez mana. Opet ostavqamo maticu koja da-je potomstvo „osetqivo“ na ameri~ku tru-le`, {to je suprotno prirodi.

Prema tome, kod ameri~ke truleì jesve kristalno jasno. Jedini problem leì unerazumevawu problema. Nadam se da samovim tekstom uspeo da taj problem delimi~-no osvetlim i pribliìm ga p~elarima napravi na~in.

Broj ~asopisa P~elar na zalihama u SPOS-u po mesecima i godinama koji se nudep~elarima za dopunu wihovih kolekcija starih brojeva po ceni od 20 dinara po komadu

Godina 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005Januar 42 156 56 55 5 32 320 194

Februar 32 130 130 30 188 2 8Mart 18 174 151 32 105 63 83 8

April 152 60 104 51 140Maj 12 90 100 21 30 153 149 57Jun 6 36 122 100 25 105 115 299 30 50Jul 160 108 100 43 410 86 66

Avgust 32 146 130 9 108 16 183 25Septembar 150 77 100 80 8 2 76 55Oktobar 93 6 150 134 100 83 190 46 81 24

Novembar 19 133 18 100 86 342 83 20 10Decembar 67 95 120 27 100 10 297 35 72 5

Na raspolagawu vam stoji i 555 primeraka vanrednog broja P~elara sa odabranim tekstovima iz 2005.godine. Kad odaberete nedostaju}e brojeve, pozovite SPOS da proverite da li tih brojeva jo{ uvekima na zalihi (011/2458-640, traìte Nata{u). Ako ih ima, izvr{ite uplatu na ra~un SPOS-a (imatega na koricama P~elara). Uplata treba da pokrije vrednost ~asopisa (broj komada puta 20 dinara) ivrednost po{tarine za slawe ~asopisa: Ako naru~ujete jedan primerak, za po{tarinu treba uplatiti12,5 dinara, za dva primerka 16,5 dinara, do 5 primeraka 29 dinara, do 10 primeraka 36,5 dinara, do 20primeraka 49 dinara. U jednom paketu ne moè da se {aqe vi{e od 20 primeraka, pa ako naru~ujetevi{e, treba da se konsultujete sa stru~nom slu`bom SPOS-a. Iskoristite ovu priliku!


Nema~ki autori u tekstu objavqenom ujulskom broju ~asopisa Die biene za 2006. go-dinu, navode da se gubici dru{tava zbog va-roe de{avaju zbog zakasnelog prepoznavawazaraze, odnosno zbog pogre{ne procene efi-kasnosti tretmana koji je sprovo|en. Ko ~e-ka da se pojave jasni simptomi zaraze (o{te-}ewa na leglu, izlegle o{te}ene p~ele, uo~-qive varoe na p~elama) vrlo ~esto izgubisvoja p~eliwa dru{tva.

Nakon saznawa da se tok razvoja varoa upojedina~nim dru{tvima razlikuje, po~elisu da i o tome vode ra~una prilikom odabi-ra zajednica za odgoj matica. U okviru jed-nog projekta za poboq{awe metoda selekci-je, nekoliko godina isprobavali su razli-~ite metode za procenu i ocenu stepena za-raènosti jednog p~eliweg dru{tva.

Prirodno opadawe varoa

Bez ikakvog uticaja na samo dru{tvo mo-gu}e je proceniti stepen zaraènosti naosnovu brojawa prirodno opalih varoa ufioci mreàste podwa~e (to su varoe kojeuginu zbog starosti ili se jednostavno otka-~e od p~ele iz bilo kog razloga). Ova meto-da preporu~uje se za svaki koncept tretmanai u zavisnosti od na|enog broja varoa pri-stupa se odgovaraju}im merama za{tite. Do-du{e, postoji nekoliko prakti~nih proble-ma koji mogu uzrokovati pogre{nu procenu:

– Samo jedan deo uginulih varoa pada napodwa~u.

– Mravi, larve vo{tanog moqca i uho-laè mogu ukloniti varoe iz fioka podwa-~a.

– Tempo opadawa varoa se svakodnevnomewa, {to se lako prevazilazi dugotrajnimpra}ewem opadawa i izra~unavawem dnev-nog proseka, tokom najmawe 2 do 3 nedeqe.

– U otpadu na podwa~i veoma se te{koprepoznaju varoe. Ovaj problem se lako re-{ava ~e{}im brojawem varoa i uklawawemotpada kod svakog brojawa.

– Prirodno opadawe varoa u velikoj me-ri zavisi od ja~ine dru{tva i trenutnogstawa legla.

Pouzdanija procena zaraènosti

Za odre|ivawe relativne zaraènostivaroom moèmo primeniti i metodu broja-wa varoa na uzorku p~ela. Varoe koje se na-laze na p~elama moèmo pomo}u sapuniceisprati sa p~ela i prebrojati.

Ovu metodu su jo{ 1980. godine predlo-ìli Ritter i Ruttner (ADIZ 14:134 do 138).Od po~etka devedesetih se na institutu zap~elarstvo u Hohen Neuendorf-u uspe{noprimewuje.

Upore|ewa metoda su pokazala da jedanuzorak p~ela daje pouzdaniju ocenu o zara-ènosti od tronedeqne kontrole prirod-nog opadawa varoa. Testovi vitalnosti p~e-

KOLIKOKOLIKO VAROAVAROAIMAIMA UU KO[NICAMAKO[NICAMA

Priredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 7/2006, tekst koji su napisali dr Ralph Büchler, Jens Radtke,dr Claudia Garrido, prof. dr Kaspar Bienefeld i dr Klaus Ehrhardt

Varoe na 10 g p~ela

Preìvele beztretmana

Kolaps utoku zime

Kolapspre zime

Zaraènost p~ela 8. jula kod 30 p~eliwih dru{tava i wihova sposobnost za

preìvqavawe bez ikakvog tretmana protivvaroe (test vitalnosti)


la pokazali su da zaraène p~ele ve} po~et-kom jula daju pouzdanu prognozu o sposobno-sti za prezimqavawe netretiranih p~eli-wih dru{tava (slika).

Biolo{ki zna~ajna ~iwenica je da po-sledice zaraènosti p~ela varoom u veli-koj meri zavise i od same ja~ine p~eliwegdru{tva. Jaka dru{tva boqe podnose zarazunego slaba dru{tva. Opasnost za p~eliwedru{tvo se iz tog razloga jasnije oceni naosnovu relativne procene zaraènosti negona osnovu apsolutnog (ukupnog) broja varoa.

Uticaj metodologije uzimawa uzorka

Na pouzdanost odre|ivawa zaraènostiuti~e i deo ko{nice u kome se uzima uzorakkao i veli~ina uzorka. Na institutu za p~e-larstvo Kirchhain povodom toga je izvr{enotestirawe na 19 ve} testiranih dru{tava isa ukupno 247 uzoraka p~ela. Da bi donelipouzdanu ocenu potrebno je najmawe 30 gp~ela po uzorku, dakle otprilike 300 p~ela.Mlade p~ele iz samog legla su najvi{e bilezaraène. Te mlade p~ele sa legla, kao ip~ele koje su se nalazile blizu leta, poka-zale su najve}e odstupawe od prose~ne rela-tivne zaraènosti zajednice. Najpovoqnijemesto za uzimawe uzoraka je medi{ni pro-stor odnosno ramovi sa hranom. Zaraènostp~ela iz tog podru~ja u proseku iznosi 68%od zaraènosti p~ela u leglu, ali je odnosizme|u ove dve vrednosti statisti~ki zna-~ajno povezan (r=0,89, p<0,0001). Odstupawazaraènosti su u medi{nom prostoru mawa(ponovqivost w=0,85 prema w=0,74). Pri-tom treba napomenuti da je uzimawe uzorakaiz medi{nog prostora jednostavnije i neugroàva maticu.

Detaqna uputstva za uzimawe uzoraka iwihovu procenu pogledajte u posebnom tek-stu.

Tuma~ewe rezultata

Nema~ki stru~waci iz iskustva tvrde dap~ele koje su po~etkom jula zaraène varo-om sa mawe od jednim procentom, mogu odga-jiti leglo sa zdravim zimskim p~elama. Ve-}i procenat zaraènosti po pravilu zahte-va tretman tokom leta, tj. krajem jula i u av-gustu.

Ponovqeno uzimawe uzorka, nakon izvr-{enog tretmana, pokazuje u kojoj meri jetretman bio uspe{an. Jer, na kraju krajeva,

nije bitno koliko varoa na|emo na podwa-~i, ve} koliko varoa ostane na p~elama tj. up~eliwem dru{tvu.

Onima koji u~estvuju u uzgoju tolerant-nih sojeva p~ela, relativna zaraènost p~e-la po~etkom jula zajedno sa tronedeqnomkontrolom prirodnog opadawa varoa u pe-riodu kada cveta vrba iva (salix caprea, marti april) jer u ovom periodu zasnivawe za-kqu~aka samo na metodi uzimawa uzorakanije dobro zbog mawe zaraènosti, pruàva`ne informacije o individualnom pove-}awu zaraze u testiranim dru{tvima.

Svim ovim, zajedno sa testom bu{ewa po-klopqenih }elija legla iglama radi utvr-|ivawa higijenskog pona{awa p~ela u gaje-wu legla, dobijamo osnovu za uzgoj p~ela natolerantnost prema varoi.

UPUTSTVA ZA UZIMAWEUZORAKA I PROCENU

ZARA@ENOSTI VAROOM

P~ele sa sredweg rama u ko{nici istre-sti na plasti~nu foliju koja se nalazi napoklopcu, tu foliju skupiti i p~ele presi-pati u posudu koju ste namenili za uzorakp~ela (plasti~na teglica sa poklopcem, za-premine 100 ml, takozvana teglica za uzorakmokra}e). U ovakve posude staje otprilike50 g p~ela.

Veoma va`no je precizno zapisivawe okom dru{tvu se radi (broj dru{tva) i datumuzimawa uzorka. Na ovoj plasti~noj posudi


moète zapisati podatke vodootpornimflomasterom, pa ukoliko èlite da istuposudu vi{e puta upotrebite, moète nat-pis izbrisati alkoholom. Moète koristi-ti i samolepqive etikete i na wima zapisi-vati podatke.

¢Ubijawe p~ela

Radi dobijawa pouzdanog podatka o ste-penu zaraènosti, ubijawe 300 p~ela sigur-no moèmo preboleti, s obzirom da izgubi-mo znatno vi{e p~ela u poqu prilikom wi-hovog izleta. U zatvorenim posudama p~elerelativno brzo uginu, a ako to ne èlitemoète unapred izbu{iti nekoliko rupicana poklopcu.

Posudu sa uzorkom odloìti na hladnomesto (friìder ili led). Ukoliko niste usituaciji da odmah izvr{ite pregled p~elaradi utvr|ivawa stawa, odloìte posudu uzamrziva~. Dodu{e, nekoliko dana i bez za-mrzavawa ne uti~e nepovoqno na sam uzorak(za vreme dok uzorak putuje kao po{iqka donekog instituta) i ne ugroàva rezultateispitivawa.

¢Odre|ivawe teìne

Radi pre-gleda, pre svegase utvr|uje te-ìna uzorka.Za ovo mereweje dovoqna jed-na digitalnavaga (koja merisa precizno-{}u do 0,1 g, uprodaji ovakvavaga staje oko40 evra). Od

bruto teìne posude sa p~elama oduzimamoteìnu prazne i suve posude, da bi utvrdilineto teìnu p~ela.

¢Ispirawe (tu{irawe) p~ela

Nakon merewa, napunimo posudu sa vo-dom i dodamo jednu kap sredstva za prawe po-su|a. Potrebno je da su p~ele u potpunostipokrivene vodom, ali ujedno mora ostatislobodan prostor do poklopca posude od2 cm, da bi zatvorenu posudu sa vodom i p~e-

lama mogli da promu}kamo. U slu~aju da jeposuda do vrha puna sa p~elama, preporu~ujese podela uzorka ili prebacivawe p~ela uve}u posudu.

Nakon intenzivnog mu}kawa posude (ne-koliko sekundi), mora ista da odstoji najma-we 15 minuta. U sapunici se varoe polakoodvajaju od p~ela.

¢Prosejavawe varoa

Ponovo intenzivno mu}kamo posudu sap~elama i vo-dom, otprilike30 sekundi, pasipamo sadràjiz posude u dvo-struko sito iz-nad sudopere.Posudu ispira-mo vodom iznadsita, da bi va-roe koje se nala-ze na zidovimaposude tako|e odstranili. P~ele koje se na-laze u situ ispiramo jakim mlazom vode. Ta-kvim ispirawem varoe padaju sa gorwegkrupnijeg sita u dowe sitnije sito.

¢Brojawe varoa

Brojawe varoa je jednostavnije, ako sevaroe sa sita istresu na svetlu podlogu, iliodmah prilikom ispirawa stavimo gazu iz-me|u dva sita. U slu~aju da ima puno varoa,moèmo pomo}u fine ~etkice da ih podeli-mo u grupe i tako izbrojimo. Za ceo postu-pak, po pravilu, ne treba vi{e od 5 minutapo dru{tvu.

Ko ne èli samostalno da izvr{i proce-nu, u Nema~koj uzorke moè poslati nekomod odgovaraju}ih instituta. Precizan i brzpregled ko{ta otprilike 2,5 evra.

¢Procena zaraze

Dobijeni broj varoa podelimo sa teì-nom uzorka p~ela i tako dobijemo broj varoapo gramu. Da bi dobili vrednosti koje mo-èmo me|usobno upore|ivati, zapisujemokoliko se varoa nalazi u 10 g p~ela (broj va-roa/g puta 10). Po{to masa p~ela od 10 gpribli`no odgovara koli~ini od 100 p~ela,ovakav podatak predstavqa procenat zaraze.


Iako autori ~ija su istraìvawa prene-sena u prethodnom tekstu navode da je meto-da procene zaraènosti varoom na osnovupregleda uzorka p~ela pouzdana i da ta me-

toda pruà kvalitetnu prog-nozu za uspe-{no prezimqa-vawe dru{tva,dr Gerhard Lie-big je u septem-barskom broju~uvenog nema~-kog ~asopisa ob-jasnio za{to onipak daje pred-nost metodi kojado zakqu~aka o za-raènosti dolazina osnovu prebroja-vawa opalih varoa u

fioci mreàste podwa~e. Varoa se razmnoàva iskqu~ivo u }eli-

jama legla. Zato, u periodu kada ima legla,populacija varoe se pove}ava. Broj varoa seu toku jednog meseca udvostru~i, ~ak i utro-stru~i. Rast populacije varoa zavisi od ko-li~ine legla. [to je ve}a koli~ina legla,utoliko je ve}a zaraènost varoom. O{te-}ewe legla nastupa ako je vi{e od jedne va-roe u }eliji. Mogu}nost zaraàvawa }elijelegla sa vi{e varoa pove}ava se sa relativ-nim stepenom zaraènosti p~ela i legla.Samim tim dolazi i do ve}eg o{te}ewa le-gla. Takva zaraènost fundamentalno nega-tivno uti~e na zajednicu p~ela u kasnomletwem i jesewem periodu kada se stvara le-glo zimskih p~ela, koje biva zna~ajnijeo{te}eno i dobijaju se nekvalitetne zimskep~ele (mawe otporne i sa kra}im ìvotom).Iz tih razloga potrebno je da dobrodeluju-}im tretmanima uklonimo varou iz dru-

{tva. U celom tom procesu, mnogo je bitni-je saznawe koliko varoa je preìvelo iostalo da ìvi u dru{tvu, a ne koliko ih jeotpalo.

Tri mogu}e metode

Sigurna ocena uspe{nosti tretmana zah-teva {to ta~niju procenu zaraènosti i prei posle tretmana.

Postoje tri metode koje nam omogu}avajuovakvu procenu:

– Pregled uzorka p~ela, da bi se odredi-la zaraènost p~ela, kao {to su opisaliRalph Büchler, Jens Radtke, Claudia Garrido,Kaspar Bienefeld i Klaus Ehrhardt u prethod-nom tekstu.

– Znatno komplikovaniji (zahtevniji)pregled uzorka legla.

– Jednostavna dijagnoza na osnovu otpa-lih varoa u fioci mreàste podwa~e.

Nedostaci pregleda uzorka p~ela

Kod pregleda uzorka p~ela i uzorka le-gla utvr|uje se relativno stawe zaraèno-sti samo u tom uzorku. Da bi se utvrdilopravo ~iweni~no stawe zaraènosti po-trebna je precizna informacija o ta~nombroju zaraènih p~ela, a posebno }elija le-gla radilica i trutova, jer je leglo znatnovi{e zaraèno nego same p~ele. Ovo pravi-lo vaì posebno za leglo trutova. Wegovarelativna zaraènost je u proseku osam pu-ta ve}a nego zaraènost radili~kog legla.Razvoj zaraze u jednom p~eliwem dru{tvuzavisi od koli~ine legla radilica i truto-va. Kod uzgoja p~ela i ovakvog utvr|ivawazaraènosti trebalo bi obratiti pa`wu ina otpornost konkretnih dru{tava prema

PRAVILNAPRAVILNA PROCENAPROCENAZARA@ENOSTIZARA@ENOSTI VAROOMVAROOMPriredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006, tekst koji je napisao dr Gerhard Liebig


varoi, ali takva pa`wa izostaje skoro usvim istraìvawima.

Odnos broja varoa na p~elama i u }elija-ma legla u velikoj meri odre|uje sama koli-~ina legla. Vi{e legla – mawe varoa na p~e-lama. I ba{ iz tih razloga ne bi trebali dase oslonimo iskqu~ivo na pouzdanost pre-gleda uzorka p~ela. U pore|ewu sa metodompregleda broja opalih varoa u fioci mre-àste podwa~e, takva metoda je jako zahtev-na.

Pregled opalih varoa u fioci mreàste podwa~e

Pregledom opalih varoa u fioci podwa-~e moè se utvrditi prirodna zaraènostvaroom. Opadawe varoa u fioku uglavnomnastaje prilikom izlegawa p~ela iz zaraè-nih }elija legla. U tom slu~aju se na podwa-~ama nalaze jo{ ìve ènke varoe, ali iuginule varoe. Sve su otpale sa ili bez do-datnog rada p~ela ~ista~ica. Aktivna od-brana radilica od zaraze ne mora da zna~ida su varoe o{te}ene ili ubijene! Ovakavstepen otpornosti moèmo najboqe oceni-ti prema odnosu broja tamnih opalih varoai preìvelihvaroa u dru-{tvu (varoena leglu i nap~elama).

Prilikombrojawa otpa-lih varoa be-leè se poredtamnih varoai one svetli-je, koje imajuk a r a k t e r i -sti~an oval-ni i spqo-{teni oblik.U dru{tvimasa leglompreovla|ujusvetle varoe.U dru{tvimabez legla opadaju tamnije varoe i to u ma-wem ukupnom broju.

Odre|ivawe broja opalih varoa

[to se ti~e p~elarske prakse i potrebap~elara prakti~ara, dovoqno je ako uloàk

Zna~ajna ruska istraìvawa Brzina rasta broja varoa nije apso-

lutna veli~ina, ve} se moè mewati poduticajem nekoliko faktora, koji se za-snivaju na sredwoj plodnosti varoa.Maksimalna brzina rasta broja varoa je39,1±4,7% za 12 dana.

Mi smo posmatrali razvoj varoa na-kon tretirawa dru{tava sumpornim ga-som. Posle dva do tri meseca izjedna~iose broj varoa u tretiranim i netretira-nim zajednicama. Vidimo da se efekattretmana pri kome je palo mnogo varoa upotpunosti kompenzovao pove}anom br-zinom rasta broja varoa. Pove}awe plod-nosti varoa nakon tretmana nekim pre-paratima primetio je i N. M. Stolbov(1978). Ali, nemaju svi preparati takavefekat. Tako|e, pri upotrebi hemijskihpreparata koji nemaju stoprocentniefekat, p~elar vr{i odabir (selekciju)najotpornijih varoa sa najve}om ìvot-nom sposobno{}u (to se de{ava i pritermo obradi). To dovodi do pove}awabrzine rasta broja varoa. Ovaj nedosta-tak nije prisutan kod biolo{kih meraborbe, gde se varoa uklawa bez obzira nawenu ìvotnu sposobnost. Na plodnostvaroe i pove}awe wenog broja uti~e„efekat grupe“ (I. V. Pileckay, 1982).On se odnosi na snièwe sredwe plodno-sti varoe kada u jednu }eliju legla u|udve ili vi{e varoa. Ukoliko se rasporedvaroa u leglu zasniva na verovatno}i (V.V. Skripnik, 1985), to }e procenat varoakoje }e u}i u jednu }eliju zavisiti od ste-pena zaraènosti legla. [to je niìstepen zaraènosti legla, to je mawibroj }elija legla u kojima ima vi{e odjedne varoe. Kako pokazuju istraìvawa,pri zaraènosti legla od 10%, svega 5%varoa nije samo u }eliji legla.

Ta~no odre|ivawe brzine rasta brojavaroa u trutovskom leglu nismo sprovo-dili, ali prema raspoloìvim podacimaona nije mnogo ve}a nego u radili~komleglu. Vi{a plodnost varoe u trutov-skom leglu se umnogome kompenzuje du-ìm vremenom provedenim u }eliji (oko25%).

V. V. Skripnik (1986)

Mreàsta podwa~a i fiokaispod we su u modernom

p~elarstvu neizbe`ne. Ko u pozno leto i u jesen otpale varoe prebrojava pre i posle

tretmana, taj drì varou podkontrolom


u fioci podwa~e stoji od 1 do 3 dana. Trajnopostavqawe uloàka treba izbegavati, jerse tada nakupe mravi i uholaè, koji opalevaroe smatraju izvorom hrane. Boqe je ulo-àk mewati bar dva puta nedeqno (na 1 do 3dana), nego isti ostaviti cele nedeqe u ko-{nici. Sa takvim tempom izmene uloàkane dolazi do prenatrpanosti varoa i broja-we je jednostavnije. Izuzetak su pozna jeseni zima.

Tuma~ewe zna~ewa broja opalih varoa

Va`no jeustanoviti pro-se~an broj dnev-no opalih varoa.Broj varoa udru{tvu je popravilu za 100do 300 puta ve}i.To je dovoqnoprecizno za de-finisawe opa-snosti po daqirazvoj zajednicei weno preì-

vqavawe (to zna~i da je opasna granica ste-pena o{te}ewa prekora~ena u avgustu ili useptembru/oktobru ili tokom zime, a za pot-puno razumevawe ovog problema poèqno jeda pogledate tabelu koju je ve} dao dr Ger-hard Liebig i koja je objavqena u P~elaru zaoktobar 2006. godine na 444. strani). Prili-kom obra~unavawa treba obratiti pa`wuna prethodno proceweni tj. o~ekivani ste-pen zaraènosti, zdravstveno stawe dru-{tva, ja~inu dru{tva, obim legla i godi-{we doba. U jako zaraènim dru{tvimaopada vi{e varoa nego kod slabo zaraènih,kod dru{tava sa ve}im leglom opada vi{enego kod onih sa mawim leglom. Iz dru{tvakoje je jako zaraèno varoom, bez tretmanamoè svakodnevno da opadne vi{e od 300 va-roa, ali ipak postoji mogu}nost da ih u dru-{tvu ima mawe od 10 000. U dru{tvu bez le-gla sa 1 000 varoa koje su sve na p~elama, ot-padnu samo 2 tamne varoe dnevno.

Kontrola uspe{nosti tretmana protiv varoe

Pra}ewe opalih varoa u fioci mreà-ste podwa~e preporu~uje se uglavnom u po-

zno leto ili jesen i u toku zime, pre i posletretmana protiv varoe. Posebna preporukaza svakog p~elara je da utvrdi zaraènostna pomenuti na~in pre tretmana mravqomkiselinom, kojom se dru{tvo tretira u tokuleta i u poznu jesen. Na osnovu takve dijag-noze znate na ~emu ste. To vredi mnogo vi{enego uzorak p~ela koji se uzima po~etkomjula.

Bitno je znati da mravqa kiselina delu-je i u poklopqenom leglu i da opadawe va-roe prouzrokovano tretmanom traje 12 do 13dana nakon tretmana. Oksalna kiselina de-luje samo na varoe koje se nalaze na p~elama,nezavisno od toga da li se tretira sublima-cijom, prskawem ili nakapavawem. I ovevaroe ne padaju odmah, ve}ina wih (80%) ot-padne u prvoj nedeqi nakon tretmana, osta-tak otpadne kasnije. Posle tretmana oksal-nom kiselinom potrebno je najmawe 4 do 5nedeqa da bi se opadawe varoe izjedna~ilosa prirodnim opadawem. U toku zime obave-zno obratiti pa`wu da uginule p~ele kojese nalaze na mreàstoj podwa~i ne ometajuopadawe varoa u fioku.

UTVR\IVAWEZARA@ENOSTI PÊLAVAROOM ILI BROJAWE

OPALIH VAROA U FIOCIMRE@ASTE PODWAÊ?

Pomo} u pravilnoj proceni zaraènosti varoom

Priredila: Danijela Stojkovi}Stru~ni izvor: Nema~ki ~asopis Die biene, 9/2006,tekst koji su napisali dr Wolfgang Ritter i dr JürgenSchwenkel

Nakon objavqenih tekstova o razli~i-tim metodama utvr|ivawa zaraènosti va-room, redakcija nema~kog ~asopisa Die bie-ne, dobila je veliki broj reakcija p~elaraprakti~ara. Pored moralno opravdanog ne-razumevawa za ubijawe dragocenih zimskihp~ela, vi{e puta je nagla{eno da se meto-dom brzog i povr{nog pogleda na uloàk ufioci mreàste podwa~e, bez problemaorijentaciono moè zakqu~iti kakvo jestawe u ko{nici po pitawu varoe, a ako è-limo preciznije podatke, varou jo{ moramo

Prirodno opadawe varoa jednog jako zaraènog

dru{tva. Broje se i svetlevaroe (vidi strelice i

uveli~ani deo slike)


i prebrojati. Poznate orijentacione vred-nosti o opadawu krpeqa, predstavqale su upraksi sasvim dobre ili u najmawu ruku za-dovoqavaju}e pokazateqe u kojoj meri jedru{tvo zaraèno varoom i koje mere vaqaprimeniti. Dr Gerhard Liebig tako|e dajeprednost pra|ewu tempa opadawa i brojaopale varoe. Idealan na~in ne postoji, kao{to je to, uostalom, ~est slu~aj u p~elar-stvu. Iz tih razloga redakcija ~asopisa Diebiene stavila je ~itaocima na raspolagawetabelu na osnovu koje oni mogu uporeditiove dve metode i koja }e im zna~ajno pomo}iu proceni zaraze.

U osnovi su obe metode za odre|ivawezaraènosti varoom primenqive i prihva-tqive. Oni p~elari kojima je potreban re-lativno egzaktan broj odlu~i}e se za metoduzorkovawa p~ela. Uzimawem uzorka p~elaubija se otprilike 300 p~ela, {to za jednodru{tvo nije opasno, ali takav postupak neodobrava svaki p~elar. U takvim slu~ajevi-ma postoji jo{ jedna mogu}nost, koja do sadanije napomenuta, a to je uspavqivawe p~elau staklenoj posudi pomo}u etra, nakon ~egase broje krpeqi koji se nalaze na p~elama.

Ovakav postupak zahteva dosta vremena inapora, jer se p~ele mogu vratiti dru{tvutek nakon {to se probude i miris etra ispa-ri.

Ali, ako èlite da procenite samo opa-snost od varoe, metod brojawa opalih varoasasvim zadovoqava potrebe. Ovakav postu-pak je veoma jednostavan, ako su ko{niceopremqene mre-àstim podwa~a-ma sa fiokama.Ali i oni p~ela-ri koji moraju daubace specijalneulo{ke za priku-pqawe opale va-roe, dobijaju sa-svim jasnu sliku ozarazi. Iskusnimp~elarima je ~esto dovoqan sam pogled nauloàk, da bi procenili stawe dru{tva ieventualnu predstoje}u opasnost od varoe.

U osnovi vaì pravilo da ko redovnoproverava broj varoa u dru{tvu, apsolutnonebitno kojom metodom, izbegava ve}e po-sledice tj. gubitke od varoe.

Pra}ewe opadawa varoa Pra}ewe varoa na p~elama (uzorak p~ela)

[ta se dijagnostikuje?

Opadawe varoe uglavnom prilikomizlegawa p~ela Varoe na odraslim p~elama

Kada? Od jula do oktobra i tokom zime Jul

Kako? Postavqawe uloàka u fiocimreàste podwa~e na 1 do 3 dana 300 p~ela (30 g) iz medi{ta

Odre|ivawe Brojawe varoa (i tamnih i svetlih) Kupawe i ispirawe p~ela urastvoru sapuna i vode

Zapisivawepodataka Broj dnevno otpalih varoa Broj varoa po gramu p~ela

Ukupan brojvaroa

100 do 300 puta ve}i broj od prose~nogbroja dnevno otpalih varoa Nema podataka

Granice i stepeno{te}ewa

Jesen: mawe od 10 varoa dnevnoZima: mawe od 1 varoe dnevno

Mawe od 1% zaraènih p~ela u julu

Prednosti inedostaci

Odre|ivawe samo pomo}u uginulih varoa

îweni~no stawe o zaraènosti p~ela

Mogu}a pogre{na dijagnoza: prisutnost mrava, uholaà

(samo kod duèg stajawa ulo{ka)

Ta~no utvr|ivawe broja svihprisutnih varoa

Razli~ito opadawe varoa iz dana u danNapadadnuta p~ela iz medi{ta

daje jasniju sliku o zaraènostiod p~ele koja se nalazi u leglu

Te{ko prepoznavawe varoa u otpadu na podwa~i Relativno sloèn postupak

Opadawe varoa zavisi od ja~inedru{tva i aktivnosti u plodi{tu

Relativna napadnutost varoomzavisi od ja~ine dru{tva

Najve}i broj varoa se krije u leglu,

naro~ito trutovskom

U ~asopisu Journal of Economic Entomo-logy za oktobar 2006. objavqen je tekststru~waka sa Univerziteta ameri~ke drà-ve Nebraska, Odeqewa za entomologiju, ko-ji su potpisali Nicholas P. Aliano, Marion D.Ellis i Blair D. Siegfried. Tekst pokazuje da suse kona~no i Amerikanci zainteresovali zaoksalnu kiselinu, verovatno pritisnutisve ve}im zahtevima za o~uvawe izvornogkvaliteta meda, bez ostataka raznoraznihpesticida koji se koriste u p~elarstvu ve}duì niz godina.

Laboratorijski eksperimenti su oba-vqeni da bi se vi{e saznalo o akutnoj kon-taktnoj otrovnosti oksalne kiseline (OK),odnosno da bi se odredila smrtonosna dozaza varou i medonosnu p~elu. Rezultati uka-zuju da OK ima nisku akutnu toksi~nost zap~ele i visoku akutnu toksi~nost za varou.Ovi podaci }e pomo}i nau~nicima da do|udo optimalnih doza OK, ali }e olak{ati ieventualno budu}e pore|ewe toksi~nostiukoliko otpornost varoe na OK postaneo~igledna.

U 1987. godini varoa je otkrivena uSAD-u i od tada se pro{irila na ve}inu

regiona u zemqi. Trenutnopredstavqa naj-

opa-

snije oboqewe gajenih p~eliwih dru{tava{irom sveta (Anderson&Trueman, 2000).

Za borbu protiv varoe se upotrebqavajurazna sredstva i mnogi p~elari rutinskitretiraju svoja dru{tva da bi smawili brojparazita. Otpornost parazita na fluvali-nat (Apistan) i kumafos (Checkmite+), dvanaj~e{}e primewivana sredstva, postala jeglavni problem za p~elare SAD-a i Evrope.Otpornost na piretroid fluvalinat je do-kumentovana u SAD-u (Eischen, 1995, 1998;Elzen, 1998, 1999; Macedo, 2002) i u Evropi(Milani, 1994; Lodesani, 1995; Thomson, 2002).Isto tako, zabeleèna je i otpornost na ku-mafos u SAD-u (Elzen, Westervelt, 2002) iItaliji (Lodesani, 1996). Lipofilna priro-da fluvalinata i kumafosa im omogu}ava dase gomilaju u sa}u (Wallner, 1999). Rizik odzaga|ewa ko{nice i smawena efikasnostpostoje}ih tretmana stvara potrebu za al-ternativnim strategijama suzbijawa.

U Evropi i Kanadi se za borbu protivvaroe puno primewuje OK zbog wene visokeefikasnosti (>90%) i malog rizika od zaga-|ewa (Charrière, Imdorf, 2002; Special Supple-ment, 2005). Oksalna kiselina se primewujeprskawem ili nakapavawem rastvora oksal-ne kiseline u {e}ernom sirupu preko p~elaili isparavawem kristala uz pomo} toplo-te. U Kanadi je pri nakapavawu OK prepo-ru~ena primena 50 ml rastvora po ko{nicikoji sadrì 35 g dihidrata oksalne kiseli-ne u 1 litru {e}ernog sirupa 1:1. Kada se uKanadi primewuje metod isparavawa, pre-poru~ena je primena 2 g dihidrata OK poko{nici (Special Supplement, 2005). IakoOK obezbe|uje efikasno suzbijawe varoe,wen na~in delovawa nije poznat. Osim toga,

KONA^NOKONA^NO JE ODRE\ENAJE ODRE\ENAOTROVNOSTOTROVNOST OKSALNEOKSALNE

KISELINEKISELINE ZAZA VAROUVAROU II PÊLUPÊLUPriredila: Zorica GregoStru~ni izvor: âsopis Journal of Economic Entomology, oktobar 2006.

Prema ve} ustaqenoj praksi, ~esto objavqujemo stru~ne tekstove namewene onimakoji èle da znaju vi{e. Ovog puta, to je jedan veoma vaàn tekst sa rezultatimanajnovijih istraìvawa o oksalnoj kiselini, koji je toliko nov da je nepoznat dobrombroju ~ak i najve}ih evropskih stru~waka (nekima smo ga odmah po prijemu prosledili).Najsrda~nije se zahvaqujemo Gregoru Podgorniku iz Slovenije koji nam je dostavio tekst.


Oksalna kiselina bezbedna za zimski tretman varoe

Foto: Predrag Dimitrijvei}


samo jedno ispitivawe je izmerilo kontakt-nu otrovnost oksalne kiseline za varou(Milani, 2001), dok kontaktna otrovnost OKza p~ele jo{ uvek nije utvr|ena. Ukratko,OK se uveliko uspe{no primewuje bez po-znavawa osnovnih toksikolo{kih svojstavaza varou i p~elu.

Tretman varoe

Odrasle radilice su sakupqane samo izjednog zaraènog dru{tva krawske rasep~ela sme{tenog u krugu Univerziteta Ne-braske u februaru 2005. P~ele su sa svih 12ramova stresane kroz levak u veliku kutiju.Zatim su pregra|ene u {est mawih drvenihboksova dugih 17,75 cm, {irokih 15,25 cm idubokih 10,15 cm. Svaki boks je imao mreì-cu sa jedne strane od 17,75×15,25 cm za ven-tilaciju i sakupqawe varoe. Na svaki boksje prika~ena po jedna tegla {e}ernog siru-pa (1:1) i boksovi su ~uvani na temperaturiod 15,6 °C u potpunom mraku do upotrebe zaeksperiment.

Paraziti su obarani sa odraslih p~elaprimenom 18 g {e}era u prahu kroz mreìcusvakog boksa (Aliano, Ellis, 2005). Kada sup~ele bile potpuno pokrivene {e}erom uprahu, boksovi su okrenuti da bi se sakupi-la varoa (≈30 s). Boksovi su ostali okrenutidok varoe nisu prestale da opadaju (≈20 mi-nuta). Na|eno je oko 100 vitalnih varoa pokavezu. [e}er u prahu je uz pomo} slikarske~etkice ne`no skinut sa varoa, a zatim supreba~ene u scintilacione staklene bo~i-ce od 20 ml za izlagawe oksalnoj kiselini.

Kori{}ene su tehnike rada koje opisujuPlapp i Vinson (1977) i Macedo (2002). Pri-premqen je niz razblaènih dihidrata ok-salne kiseline u acetonu (>99% ~isto}e) iobavqen je preliminarni ogled za odre|i-vawe raspona, kako bi se odredile najmawetri koncentracije koje bi obezbe|ivalesmrtnost varoe od >0% i <100%. Za kona~aneksperiment je pripremqeno sedam koncen-tracija OK u acetonu (1,0, 0,3, 0,1, 0,03, 0,01,0,003 i 0,001 mg/ml). Pola mililitra svakograstvora je pipetom ukapano u ~etiri scin-tilacione staklene bo~ice od 20 ml za svakitretman, ukqu~uju}i kontrolu sa acetonom.Osam koncentracija oksalne kiseline dokojih se do{lo i koje su testirane u kona~-nom ogledu su 500, 150, 50, 15,5, 1,5, 0,5 i0,0 µg oksalne kiseline po bo~ici. Sve bo-~ice (32 ukupno) okrenute su na stranu i ko-

trqane u specijalnim uslovima da bi ispa-rio aceton dok su se bo~ice ravnomernoprevla~ile oksalnom kiselinom. Po{to jeaceton ispario, bo~ice su blagovremenouklowene (4–5 minuta). Deset varoa je ne-`no uneseno ~etkicom u svaku bo~icu, po-klopac je ~vrsto za{rafqen i bo~ice sustavqene u tamni inkubator (26 °C i 90%relativne vla`nosti). Smrtnost varoa jezabeleèna nakon 24 ~asa ispitivawem va-roa pod mikroskopom. Paraziti su se sma-trali uginulim ako nisu odgovarali na do-dire malom slikarskom ~etkicom.

Tretman p~ela

Postupak je bio skoro istovetan sa onimza varoe. C. F. Koehnen & Sons Inc. (Glenn,CA) su u martu 2005. poslali p~ele stare 2–7dana na Univerzitet Nebraske i one su ko-ri{}ene za odre|ivawe raspona. Kona~nieksperiment je obavqen u septembru 2005.kori{}ewem p~ela starih 2–7 dana koje sudobijene sa ramova legla koji su dràni uinkubatoru. Deset p~ela je sme{teno u sva-ki od 32 Bentonova kaveza za slawe sa poga-~icom za maticu. Svaki od kaveza je nasu-mi~no podvrgnut jednom od osam tretmana.Pripremqen je rastvor OK u acetonu od200 mg/ml. Medonosne p~ele su izloène do-zama od 10,0, 8,0, 4,0, 2,0, 1,0 ili 0,5 mikroli-tara ovog rastvora. Ove doze odgovaraju do-zama od 2 000, 1 600, 800, 400, 200 i 100 µg OKpo p~eli. Po{to se p~elama dao CO2 kaoanestetik, date doze su primewene na abdo-mene pojedina~nih p~ela kori{}ewem Ha-miltonovog mikro{prica i raspr{iva~a.Kontrola sa 10 mikrolitara ~istog acetona(bez OK) je bila ukqu~ena u ogled zajedno sasuvom kontrolom u kojoj je p~elama dat CO2,ali nisu tretirane acetonom. P~ele su dr-àne na 21,7±0,4 °C i 46,3±1,5% relativnevla`nosti u tami tokom 72 ~asa, osim tokomkratkih perioda kada je u kaveze uvo|ena vo-da. P~elama se voda davala dva puta dnevnotokom celog eksperimenta tako {to se namreè kaveza nanosilo nekoliko kapi vode.Smrtnost je procewivana 24, 48 i 72 sata po-sle tretmana.

Rezultati su analizirani uz pomo} Pro-bit analize (Finney, 1971) primenom POLO-PC statisti~kog softvera (LeOra Software,1991) i uzet je u obzir prirodni mortalitet.Koncentracije kori{}ene za analizu poda-taka su izraène u mikrogramima po bo~ici


(kod varoe) i mikrogramima po p~eli (kodp~ela).

Rezultati

Rezultati kona~nog eksperimenta za va-rou su sumirani u tabeli. Prirodan morta-litet za kona~an eksperiment je bio9,7±3,4% posle 24 ~asa.

Doze OK mawe od 100µ µg po p~eli nisuizazvale zna~ajan mortalitet posle 48 satiu eksperimentu za odre|ivawe raspona. Po-red toga, bilo je nemogu}e izra~unati LD50vrednosti na 24 i 48 sati za medonosne p~e-le testirane za odre|ivawe raspona, jer sezna~ajna smrtnost pojavila tek posle najma-we 72 ~asa nakon tretmana. Rezultati ko-na~nog eksperimenta su sumirani u tabeli.Jedino je kontrolna grupa tretirana samo sa10 mikrolitara acetona kori{}ena za Pro-bit analizu, jer je imala ne{to vi{u smrt-nost nego suva kontrolna grupa. Prirodanmortalitet za kona~an eksperiment je bio4,0±2,5% posle 48 sati. Nisu uspeli da izra-~unaju pouzdan LD50 za 72 ~asa jer su svep~ele u tretmanima sa 2 000, 1 600, 800 i400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata.Procewena LD50 za 72 ~asa za p~ele bila je194,89 µg po p~eli, na osnovu tretmana od100 i 200 µg OK po p~eli.

Diskusija

Milani (2001) jedini je podneo izve{tajkoji odre|uje toksi~nost OK za varou saku-pqenu iz p~eliweg legla, gde je sredwa smr-tonosna koncentracija za 24 ~asa (koli~inaOK za koju se o~ekuje da izazove 50% smrt-nosti) za varou sakupqenu sa p~eliwih lut-ki sa belim o~ima bila 1,9 µg po cm2. Varoasakupqena iz legla je bila izloèna oksal-noj kiselini tokom 4 sata stavqawem na sta-klene diskove koji su prskani rastvorimaOK. Varoe su zatim prenesene u ~iste sta-

klene Petrijeve {oqe na 32,5 °C i 75% re-lativne vla`nosti.

Rezultati ameri~kog eksperimenta uka-zuju da LC50 za 24 sata za varoe iznosi5,12 µg po bo~ici. Uz pretpostavku da je po-vr{ina jedne scintilacione bo~ice od20 ml tretirane oksalnom kiselinom bila≈20 cm2, izra~unato je da je sredwa smrtono-sna koncentracija OK za 24 ~asa u ameri~-kom ispitivawu bila 0,26 µg po cm2. Jedanmogu}i razlog za o~igledno ve}u toksi~nostu ameri~kom ispitivawu je da je Milani izlo-ìo varou oksalnoj kiselini tokom 4 ~asa upore|ewu sa 24 ~asa kod Amerikanaca. Po-red toga, italijanska studija je kao eksperi-mentalni materijal koristila varoe saku-pqene iz legla, a Amerikanci su varoe saku-pqali sa odraslih p~ela. Razlike izme|uvaroa sakupqenih sa odraslih jedinki ionih sa legla bi tako|e mogle da uti~u narezultate. Me|utim, Amerikanci smatrajuda je boqe koristiti varoe sa p~ela za oba-vqawe eksperimenta sa oksalnom kiseli-nom, jer kada se primeni u ko{nici, OK neubija varoe u leglu.

Na~in delovawa oksalne kiseline nije upotpunosti razja{wen. Ameri~ki rezulta-ti sugeri{u da OK moè da pokazuje svojesmrtonosno dejstvo na varoe putem kontak-ta. Oni ne mogu da uspostave pravilo da jedeo smrtnosti varoa izazvan izloèno{}uisparewima OK. Pretpostavqaju da je smrt-nost varoa koja poti~e od izloènosti is-parewima oksalne kiseline bila minimal-na, jer OK ima veoma nisku isparqivost nasobnoj temperaturi (pritisak isparewa<0,001 mmHg na 25 °C; ta~ka topqewa od101–102 °C) (Merck Index, 1996). Charrière iImdorf (2002) su zabeleìli da OK pome{a-na sa {e}ernim sirupom (2:1) pokazuje boqeefekte protiv varoe nego rastvori sa upolamawe {e}era. Oni su tako|e pokazali da po-ve}avawe sadràja {e}era pove}ava toksi~-nost po p~ele. Pored toga, Milani (2001) uka-zuje da su saharoza i glicerol sinergisti

Mortalitet medonosnih p~ela kao reakcija na dihidrat OK kada se lokalno primeni na abdomen p~ela u acetonu i mortalitet varoe u staklenim bo~icama

Mortalitet n Slope±SE LD10 (95% CL) LD50 (95% CL) LD90 (95% CL) χ2

P~ela24 h 280 2,87±0,54 564,05 (95,22–877,92) 1 575,85 (1 087,44–2 962,72) 4 302,6 (2 541,78–48 848,75) 6,4248 h 280 3,96±0,54 176,68 (120,36–225,44) 372,01 (306,78–439,88) 783,27 (643,5–1 042,56) 3,95

Varoa24 h 320 2,28±0,35 1,4 (0,63–2,26) 5,12 (3,47–7,0) 18,69 (13,14–31,7) 1,85

LD vrednosti za medonosne p~ele su u mikrogramima po p~eliLD vrednosti za varoe su u mikrogramima po bo~ici


oksalne kiseline pod laboratorijskimuslovima (pomaù delovawe OK), zbog spo-sobnosti saharoze „da oksalnu kiselinuu~ini higroskopnijom“. Mogu}e je da ras-tvor {e}ernog sirupa boqe priawa na p~e-le, pa tako pove}ava izloènost varoa ok-salnoj kiselini.

Doze od 400, 800, 1 600 i 2 000 µg po p~eliprimewene u kona~nom eksperimentu potpu-no su pokrile abdomen p~ela kristalima

OK. Pored toga, doza od 2 000 µg po p~elikoja je primewena sa 10 µmikrolitara aceto-na je potpuno natopila p~ele sa malo otica-wa. Ameri~ki rezultati ukazuju da je gotovonemogu}e 100% ubiti populaciju odraslihp~ela u roku od 24 ~asa lokalnom primenomOK u acetonu. Zakqu~uju da oksalna kiseli-na ima relativno malu akutnu otrovnost zap~ele.

Tipi~no dru{tvo medonosne p~ele u se-vernom delu centralnog regiona SAD-a unovembru ima populaciju od 35 000 odraslihp~ela (neobjavqeni podaci). Prema Kanad-skom protokolu (Special Supplement, 2005),p~elar moè da primeni maksimum 2 g OKpo ko{nici za tretman protiv varoe (naka-pavawem ili isparavawem). Kona~ne dozeOK po p~eli bi imale maksimalnu vrednostod 57,1 µg (2 000 000 µg OK na 35 000 p~ela).Rezultati iz eksperimenta o akutnoj izlo-ènosti ukazuju da je 57,1 µg po p~eli zna-~ajno ispod LD10 za 48 sati (176,68 µg pop~eli). Ameri~ki rezultati su pokazali dasu sve p~ele dozirane sa 2 000, 1 600, 800 ili400 µg OK po p~eli uginule posle 72 sata.P~ele koje su bile izloène dozi od 100 µgOK po p~eli su preìvele duè od 72 sata isve je bilo sli~no kontrolnom tretmanu.Ameri~ki rezultati se mawe ili vi{e po-klapaju sa preporu~enom dozom dihidrataOK po ko{nici (2 g), zato {to doza od100 µg OK po p~eli u ameri~kim eksperi-mentima nije izazvala zna~ajniju smrtnost,a preporu~enih 57,1 µg po p~eli je znatnoispod te, i tako ve} bezbedne, granice.

UU PRAKSIPRAKSIIako dru{tva krawske rase imaju

mawu snagu od italijanskih, pa ih u no-vembru u ko{nicama ima oko 20 hiqa-da prose~no (a moè i mnogo, mnogo vi-{e, samo re|e, ali tako|e moè i ma-we), doza koju mi dajemo takvom p~eli-wem dru{tvu nikako ne prelazi 40 mlpreporu~enog rastvora ({to predsta-vqa vrednost do koje se stigne kad p~e-lar ne primeni propisanu dozu od 5 mlpo punoj ulici p~ela, ve} je prekora-~i) koji u sebi sadrì 1,4 g dihidrataoksalne kiseline, ili 70 µg po p~eli,{to je i daqe zna~ajno mawe od pro-klamovane i tako bezbedne granice od100 µg.

Urednik

KOJA DOZA OKSALNE KISELINE UBIJA VAROU? U datom tekstu se ne vidi koja doza oksalne kiseline ubija jednu varou, pa da

poku{amo sami da je izra~unamo. Ciq istraìva~a je verovatno bio da na bo~icamanaprave odgovaraju}i sloj oksalne kiseline, {to je adekvatno sloju koji se stvori nap~elama na kojima su varoe tokom zime. U bo~icu je stavqeno 10 varoa, a povr{inabo~ice sa unutra{we strane je 20 cm2. Po{to je utvr|eno da na 10 varoa smrtno delujedoza od 5,12 µg po bo~ici, a povr{ina varoe je pribli`no 0,03 cm2, prora~unom seutvr|uje da na tu povr{inu deluje doza oksalne kiseline od 0,0077 µg. Ta doza, koja ubijavarou, je ~ak 12 987 puta mawa od doze od 100 µg koja je bezbedna za jednu p~elu!

Me|utim, Antonio Nanetti je u Aleksincu jula 2006. preneo podatke o eksperimentutretirawa radioaktivnom oksalnom kiselinom. Nakon tretmana je opala varoaizloèna snimawu gde je utvr|eno da u woj nema oksalne kiseline, ve} da se ona nalazisamo na wenim „stopalima“ i na obodima wene leve i desne strane. Kada se i to uzme uobzir, proizlazi da oksalna kiselina deluje na mnogo mawoj povr{ini od ovdeprora~unate, pa bi bilo logi~no zakqu~iti da je smrtna doza za varou i mnogo mawa.

Mi ne moèmo ovde doneti kona~an i adekvatan sud, jer ne raspolaèmo svim potreb-nim ulaznim podacima. Taj posao se mora prepustiti nau~nicima, koji se do sada nisuusudili da direktno utvrde smrtnu dozu za varou, ve} idu posrednim putem.

Milan Jovanovi}, Rodoqub @ivadinovi}


U dana{we vreme, kada se sve vi{e gov-ori o profitabilnosti p~elarewa i oenormnim zaradama p~elara (ide se dotle dapojedini predava~i „p~elari“ na svojimpredavawima svrstavaju p~elarstvo unajprofitabilniji biznis u Srbiji), sma-tram se prozvanim da iznesem svoje vi|eweekonomske opravdanosti ove grane poqo-privrede.

Otac se bavio p~elarstvom i pre mogro|ewa, a ja od momenta kada sam fizi~kimogao da po~nem da privre|ujem na p~eli-waku. Od 1978. svoj p~eliwak selimo na tripa{e. Od 1983, po zavr{etku {kolovawa iusled nemogu}nosti zaposlewa, po~iwemaktivnije da se bavim p~elarstvom koje je uto vreme na{em poqoprivrednomdoma}instvu donosilo solidne prihode. Od1985. sam pravim ko{nice.

Od 1986. po~iwem da odgajam prve mat-ice za svoje potrebe. Uz mnogo odricawa i`rtvovawa sebe i svoje porodice, od 2000.godine imam p~eliwak od 200 ko{nica ipo~iwem profesionalno da se bavimp~elarstvom. Tokom 2001. godine shvatam datro{kove p~eliwaka u sezoni ne mogu dafinansiram sa medom u buradima, ve} samogotovim novcem, pa odlu~ujem da krenem ukomercijalno odgajawe matica.

Krajem pro{le 2006. godine shvatam dasvoju porodicu ne mogu da izdràvam saovim brojem ko{nica. Svako pro{ireweiziskuje velika sredstva i bar jednog radni-ka, {to moje p~elarsko doma}instvo nemoè finansijski da podnese.

Godinama vodim dnevnik i kwigovodstvosvog p~eliwaka, pa }u vam izneti tro{kovepo ko{nici za godinu dana na p~eliwaku od200 ko{nica. Smatram da je ovaj broj maksi-

mum koji mogu da opsluè dva radnika, uovom slu~aju supruga i ja.

Rashodi

Godi{wa amortizacija jedne ko{nice je4 evra, jer je wena cena 40 evra. Pri inten-zivnoj seobi (4 godi{we), radni vekko{nice je 10 godina, nekih delova i mawe(podwa~a 4 do 6 godina).

Tro{kovi seobe za p~eliwak od 200ko{nica iznose 1 200 evra za ~etiri pa{e.Cena prevoza je ona koju meni napla}ujeprevoznik. I ako posedujete svoj kamion,cena nije znatno mawa, kad uzmete u obzirtro{kove registracije, odràvawa i amor-tizacije.

Svakom p~elaru profesionalcu automo-bil je osnovno sredstvo za rad. Moja Zastava101 se 90% koristi u p~elarske svrhe. NovoZastavino vozilo ko{ta oko 4 500 evra, a90% wegove cene je 4 050 evra. Uzmimo 10godina za wegov radni vek, {to po ko{niciiznosi najmawe 2 evra.

Registracija i odràvawe automobilagodi{we optere}uje svaku ko{nicu sa jo{najmawe po 2 evra.

Utro{eni benzin me ove godine staje85 000 dinara, {to je oko 1 000 evra, te to

Ro|en je 1961. godine. P~elarstvom se bavi profesionalno od 2000.godine. Inèwer je agronomije. P~elari sa 200 LR ko{nica, proizvodimatice i rojeve.

DADA LILI JEJE EKONOMSKIEKONOMSKIOPRAVDANOOPRAVDANO BITIBITI

PÊLARPÊLARPROFESIONALACPROFESIONALAC

Dragorad Kova~evi}15355 Crna Bara

(kod Bogati}a) (063) 8426-187

(064) 490-44-95


optere}uje svaku ko{nicu sa 5 evra. U savremenom p~elarewu neophodan vam

je i {e}er, 10 kg po ko{nici. Trenutna cena{e}era je oko 70 dinara, {to svaku ko{nicuoptereti sa 8,5 evra.

Zbog odgajawa matica redovno koristimfumagilin (1 evro po dru{tvu). Za suzbi-jawe varoe je potreban jo{ oko 1 evro, {toje ukupno 2 evra i to je minimalna suma, jerako koristite neke novije preparate, cenavrtoglavo raste.

Na sve navedene tro{kove, koji ukupnoiznose 31 evro, treba dodati bar jednusolidnu centrifugu i otklapa~, ambalaù(kante, burad) za med. Imaju}i u vidu kako semed prodaje, otkupqiva~i vam na 10 tonameda godi{we zagube ambalaù bar za500 kg. Najskupqa stavka koju nisamura~unao su zgrade i magacini.

Sve ove stavke nisam obra~unao jernisam stru~an da im odredim vrstu i radnivek, te to prepu{tam vama da sami uraditeza svoje uslove.

Mnogi }e re}i da sam preterao. I to }ere}i oni koji rade u dobrim firmama, pose-duju 50 do 60 ko{nica i sav med prodaju u timistim firmama po dobrim cenama. Tip~elari i zastupaju tezu da je p~elarstvonajunosniji biznis. Zato ih ja ovom pri-likom pozivam da napuste posao i okrenu seprofesionalnom p~elarewu, pa da onda gov-ore o profitabilnosti.

Sa druge strane, mnogi profesionalci}e mi zameriti da nisam obra~unao svetro{kove, i to je ta~no. Posedujem komplet-no kwigovodstvo p~eliwaka za posledwih 6godina, ali smatram da bi to bilo zamornoza ~itaoce.

Sada da vidimo koliko smo zaradili!

Prihodi

Dvadesetogodi{wi prose~ni prinos namom p~eliwaku je 34 kg. Neko }e re}i da jemali. Bilo je godina kada sam vrcao i 140 kg

po ko{nici (1993), ali i 3 godine u kojimase centrifuga nije okrenula.

Cena meda na veliko na na{em trì{tuje 100 dinara mada ga trenutno niko ne kupu-je, ili oko 1,2 evra s obzirom na ~esta vari-rawa kursa. To iznosi 40,8 evra prihoda poko{nici za med.

Po{to me je jedna ko{nica ko{tala naj-mawe 31 evro, a od meda sam prihodovao 40,8evra, zarada je 9,8 evra po ko{nici.Me|utim, po{to veliki broj stavki nisamura~unao u tro{kove, verovatno da po ovojceni p~eliwak profesionalca od 200ko{nica nema dobiti!

Neko }e re}i da odgajam matice i rojevei da tu imam velike prihode. U proizvodwumatica angaùjem 60 dru{tava, koja uprose~noj godini uz solidnu cenu meda mogudoneti iste prihode kao i u odgajawu mati-ca, i to uz mnogo mawu muku i obaveze.Jedina prednost u odgajawu matica je gotovnovac kojim moète da finansiratesezonske tro{kove.

Proizvodwa rojeva izgleda druga~ije.Rojevi nakon bagremove pa{e dolaze mi kaovi{ak koji je dobro prodati i zaraditi nawima, pod uslovom da se traè. Posledwihgodina je sve ve}a ponuda, a sve mawapotra`wa.

Roj na 5 LR ramova, po mom prora~unu,mene, kao proizvo|a~a, ko{ta 20 evra:

– 5 ramova i 5 satnih osnova su 5 evra– med koji ide uz roj je najmawe 3 evra – matica je 5 evra – p~ele su oko 7 evra Ja takav roj prodajem po 25 evra, s tim

{to na tih 5 ramova stresem p~ele sa jo{jednog rama. Smatram da moja zarada zauloèni trud treba da iznosi 5 evra po roju.Kada sve to izra~unate i na|ete sebe, azatim otvorite ~asopis i na|ete mali oglasslede}e sadrìne: „Vrlo povoqno, rojevina 5 LR ramova 20 evra“, shvatite da steproma{ili zanimawe, jer qudi koji ne ìveod p~elarstva ugroàvaju va{ opstanak.

Rezime

Pri~e pojedinih „p~elara“ o enormnimzaradama u p~elarstvu dovele su do toga dapojedini profesori i stru~ni saradnicisvim raspoloìvim sredstvima poku{avajuda se ugrade u te basnoslovne sume, neshvataju}i koliko smo mi profesionalcisiroma{ni. Mukotrpno. Deo p~eliwaka Tome Radivojevi}a iz Kwaèvca


@ivotopis prote Stevana Dimitrijevi}a pokazuje kako treba ìveti. Raditi,stvarati, ostavqati primer i znawe generacijama koje dolaze. Da je svaki stoti ~oveknalik protiv Stevi, svet bi verovatno li~io na raj.

ZABORAVQENOZABORAVQENO TRUDOQUBQETRUDOQUBQE PROTEPROTESTEVANASTEVANA M. DIMITRIJEVI]AM. DIMITRIJEVI]AZorica Pele{, kwièvnik i nau~noistraìva~ki radnik Ul. Obalskih radnika br. 17, stan 36, 11159 Beograd (011) 2546-166, (063) 1643-338

Zahvaquju}i Arhivu Srpske akademijenauka i umetnosti, polako se otvarajustranice zaborava, na kojima je upisano iime protojereja stavrofora doktoraStevana M. Dimitrijevi}a, velikogp~elara o kome se u na{im p~elarskim kru-govima ne zna skoro ni{ta.

Istraùju}i wegovu bogatuzaostav{tinu u ovom Arhivu, prona{la sampismo Srpskog p~elarskog dru{tva od 4.maja 1900. godine kojim seprota Stevan obave{tavada ga je SPD izabralo zasvog redovnog ~lana nasvom II godi{wem zboru16. aprila, cene}i wegovrad na unapre|ewup~elarstva, ali ga i moleda se {to pre primi ~lan-skog uloga i po{aqe gadru{tvenoj blagajni.

Prota Stevan je u tovreme bio rektor ~uveneBogoslovsko-u~iteqske{kole u Prizrenu u koju jedo{ao po zavr{etkuKijevske duhovne akademi-je po~etkom {kolske 1899.godine, poloìv{iprethodno u Beogradu 3.maja profesorski ispit. Tema wegovog pro-fesorskog ispita bila je „Sve{tenik ipoqska privreda“ u okviru koje je on daoveoma interesantno izlagawe o p~elarstvu,obra}aju}i se maturantima Beogradskebogoslovije, budu}im sve{tenicima.

Prvo ih je podsetio da je srpskosve{tenstvo uvek smatralo za svoj poziv dausmeno i pismeno u~i narod privredi. Nijesramota, rekao je daqe u svom izlagawu,niti }e sve{tenik uniziti svoj ~in ako

uredi sebi p~eliwak. Koliko tek tema dajesve{teniku p~ela i wen ìvot, koje mogu daposluè kao predmet razgovora sa parohi-janima. Vredno}a p~eliwa, rad u ko{nici,~isto}a, pokornost, po{tovawe i ~uvawestarijeg, najstroìja podela rada, pa i~i{}ewe trutova – sve su to vrline, na kojemoè da se nadoveè i o~igledno primenimnoga pastirska pouka sve{tenikova.

Kao {to je govorio da odlazak u crkvuupitomquje narod, istotako je govorio i da rad up~eliwaku opitomquje isamog sve{tenika, jer je isve{teniku posle te{kihumnih napora bilopotrebno odahnuti du{om.

Interesantno je kakoje on tada pitao mla|ebogoslove gde bi bilonajboqe za sve{tenika daiskoristi svoje vremeodmora: „Da li usmrdqivoj i duvanskimdimom zaobla~enoj kavani,gde na{a inteligencija udangubi odìvquje svojvek, i ubijaju}i zdravqe istawe svoje, onesposobqa-va i duh svoj za stvaran

rad; o}e li da traì odmora u kartama idominama ili u praznom }askawu, koje jeobi~no predmet poniàvawa bli`wih irazvijawa poroka rekla-kazala. Ne, nijetamo mesto utvr|enom pastiru. U vrtu, uvo}waku, kod p~ela – tamo on mora daprovodi ~asove odmora, te da po primeruapostola predwa~i drugima u vredno}i, daodràva i bogati zdravqe, i najzad, dapopravqa svoje materijalno stawe, te dane mora i}i putem ve}ine inteligencije,


koja naj~e{}e na ra~un usta svoje dece inasu{nih doma}ih potreba podmirujekavanski buxet, i u badavisawu ne moè dase naàli na te{ku slu`bu, a malu platu,sa ~ega smo svi mi i u poslovicu u{li“.

Svoje tvrdwe da rad u p~eliwakuodràva zdravqe, popravqa materijalnostawe i u{te|uje svakom sve{teniku ikafanske tro{kove, potkrepio je tada jed-nom interesantnom pri~om o odli~nomp~elaru i sve{teniku, Milo{u Markovi}uiz Obrenovca, koji mu je 1896. ispri~aosvoju p~elarsku pri~u: „Dok se nisam po~eobaviti p~elarstvom, nije mi doktorizlazio iz ku}e, a kada sam napunio ku}umedom i dajem deci da ga koliko o}e i kado}e jedu, ja sam se i sa apotekom razrodio.Sem ovoga i sem znatne materijalnekoristi koju imam od prodatog meda ivoska, p~ele mi u{te|uju i kavanskitro{ak. Kao svuda, tako je i u Obrenovcuprimqeno, da se u kavanama sastajemo s pri-jateqima i poznanicima radi dogovora iposla da nam se ne bi pripisalo da smo nesu-vremeni i da nismo za dru{tvo. To ~ini, teje dnevni kavanski tro{ak najmawe jedandinar. Me|utim, u razmnoènom avanlukuima leti tako mnogo zanimqivog iinteresantnog posla i to ba{ u ono doba,kad se ide na fatalno pivo, da seodu{evqeni p~elar ne bi udaqio iz krugasvog kovanluka ni za kakvo blago, a kamoliza nekoliko gutqaja gorkog piva, koje se~esto puta iz mode i nekog reda mr{}ewemi bez svakog apetita pije. Kad bi se dakleuzela u ra~un i ova kavanska u{teda zavreme p~eliwe sezone koja traje nekolikomeseci, onda ta jadna, ako i slabija odostalih, okolnost treba da svakogsve{tenika sprijateqi s vrednom p~elom“.

Prota i p~ele

Protu Stevu je s p~elom sprijateqiowegov otac Mijalko, poreklom iz Kratova,kao i vredna majka Mladena (Dena), rodomiz Soko Bawe. Oni su kao izvrsni vo}ari ivinogradari kod svog sina razvili i velikuqubav prema p~elarstvu, koju je on poslesvr{ene Beogradske bogoslovije, rade}ikao u~iteq u selima Dorosava kodLazarevca, U{}e kod Obrenovca i u manas-tiru Sveti Stefan u Lipovcu kodAleksinca, prenosio i na svoje |ake i naostalo seosko stanovni{tvo. A kada je

do{ao u Prizren za rektora Bogoslovsko-u~iteqske {kole 1899. pokazao je sve svojeume}e, ne samo kao rektor i profesor, negokao pravi narodni u~iteq izgradiv{iprelep vo}wak, vinograd, povrtwak, vrt iveliki p~eliwak. Wegov veliki trud okounapre|ewa poqoprivrede zapazilo je Prvosrpsko poqoprivredno dru{tvo izBeograda, primiv{i ga za svog ~lana, ane{to kasnije i Srpsko p~elarsko dru{tvo.

Sveti vladika Nikolaj Velimirovi}u~enik prote Steve

Wegov u~enik sveti vladika NikolajVelimirovi}, koji ga je nazvao „An|eoBo`ji za ju`nu Srbiju“, pi{u}i o wegovomtrudu, uporedio ga je s p~elom: „ProtaSteva je sam po sebi kao karakter nesumwi-vo jedna velika i originalna li~nost u srp-skom narodu ovog stole}a. Radio je mnogo zadobro Hilandara. Pripremao je srpskinarod za oslobodila~ki rat 1912. godine.Na wega se oslawala srpska vlada uBeogradu vi{e nego na svoje konzule.Trudoqubqe prote Steve prosto nepodleè opisu kao ni trudoqubqe p~ele.Te{ko je re}i na kom se on poqu vi{e tru-dio: crkvenom, nacionalnom, prosvetnomili kulturnom“.

Na kraju ovog na{eg podse}awa na protuStevu Dimitrijevi}a, ~ije ime nosi danasTehni~ka {kola u Aleksincu, kao i jednaulica u istom gradu, dajemo wegov kra}iìvotopis.

@ivotopis

Prota Steva je ro|en u Aleksincu 1866.godine, gde je po~eo {kolovawe, koje je nas-tavio u Beogradu u Prvoj beogradskoj gim-naziji, a potom je zavr{io Beogradskubogosloviju i bio u~iteq. Radio je kaopisar Duhovnog suda u Ni{u i u isto vremepredavao veronauku u ni{koj gimnaziji, ukojoj je tada radio i Stevan Sremac. Odlazi1894. godine na studije u Kijevsku Duhovnuakademiju. Po povratku iz Rusije postajerektor Bogoslovsko-u~iteqske {kole uPrizrenu 1899. gde je „od jednog pustogkamenitog mesta obrazovan {kolski vrt,vinograd i vo}wak, na|ena i dovedena voda,sve gotovo snagom i radom u~enika“ pot-puno promenio izgled okoline. U svojimse}awima na te dane prota Steva je posebno


naglasio da „u svim ovim poduhvatima ikod nastavnika i u~enika paralisao jezamornost nacionalni duh i te`wa daSrbin dobije ono {to drugi nemaju, da srp-ska {kola bude u svemu obrazac, a wen vrt umoru zadivqenosti da postane oaza kul-ture i lepote. Ovo su im priznavali i sviposetioci inoverci i inoplemenici, kojisu ~esto ponavqali, pa me|u wima ifratri katoli~ki i oficiri turski,{kolovani u Nema~koj, da rado dolaze uBogosloviju zato {to se u woj osete da suu Evropi“.

U Prizrenu je prota Steva osnovao iprvu banku pod pla{tom Fonda crkveSvetog \or|a. U Bogosloviji je organizo-vao analfabetski kurs i prazni~nuTrgova~ko-zanatlijsku {kolu za omladinuPrizrena.

Godine 1903. odlazi u Beograd za profe-sora veronauke u Beogradsku bogosloviju, a1904. u Skopqu postaje direktor Srpskegimnazije i U~iteqske {kole u kojima je uto vreme radio na{ poznati kwièvnikPetar Ko~i}. Iz Skopqa odlazi naHilandar i od 1906. do 1910. radi kao refer-ent za hilandarska pitawa u Generalnomkonzulatu Kraqevine Srbije u Solunu. Ujanuaru 1906. na Hilandaru otvara {kolu zana{e monahe. U Prizren se vra}a na mestorektora ponovo 1911. godine, a tu ga jezatekao i Prvi svetski rat kada su gaBugari uhapsili i odveli u zato~eni{tvo.Iz logora se vra}a krajem 1918. godine i ve}po~etkom 1919. godine obnavqa radPrizrenske bogoslovije, a 1920. odlazi u

Beograd gde postavqa kamen temeqacPravoslavnom bogoslovskom fakultetu ipostaje wegov prvi dekan, kao i profesorIstorije Srpske pravoslavne crkve. Umartu 1936. postaje prvi po~asni doktorBeogradskog univerziteta bogoslovskestruke, a u maju iste godine odlazi u penzi-ju. Ukazom gr~kog kraqa \or|a II, 9. aprila1937. godine je progla{en po~asnim dok-torom Atinskog univerziteta.

Pomenimo i protino humanoangaòvawe u Rusiji posle Oktobarske rev-olucije. Wegovo ìvotno delo ipak jeposve}eno prou~avawu vekovnih srpsko-ruskih duhovnih i politi~kih veza.

U Srpskoj Kraqevskoj Akademijiizabran je 1922. za ~lana Etnografskog odb-ora, a komunisti~ke vlasti su ga 1947.postavile za ~lana novoosnovanogIstorijskog instituta Srpske akademijenauka.

Jedan je od utemeqiva~a Hrama SvetogSave na Vra~aru, a predsednik Dru{tvaSveti Sava je bio 20 godina. Bio je velikidarodavac Narodnog i Etnografskog muzeja,kao i Nacionalne biblioteke, urednik ves-nika Srpske Pravoslavne Crkve, napisao jedosta radova, koje je objavila i SKA.

U rodnom Aleksincu je podigao spomencrkvu. Bio je profesor ~etvorice srpskihpatrijarha: Varnave, Gavrila Doì}a,Germana i sada{weg patrijarha Pavla.Odlikovan je 23 puta od dinastijeObrenovi}a, Kara|or|evi}a, SrpskePravoslavne Crkve i mnogih drugih. Umroje 24. novembra 1953. godine.

IZVE[TAJ SA SEDNICE IO SPOS-a odràne 18. novembra 2006.Donete su slede}e odluke: u P~elaru }e se objaviti obrazac tabele za u~lawivawe u

SPOS; stru~na slu`ba SPOS-a }e u roku od 3 do 7 dana pruàti informacije ~lanovimaIO, uredniku P~elara, komisijama SPOS-a i ostalim ~lanovima SPOS-a iz oblastiwihove nadle`nosti, a uz odobrewe IO; na osnovu tendera, usvaja se najpovoqnija ponudaKolor Presa iz Lapova za {tampawe P~elara, dok su druge {tamparije ponudile ilivi{u cenu ili nepotpunu dokumentaciju; Kolor Pres treba da od{tampa rokovnike zaIO; zadràva se porodi~na ~lanarina u SPOS-u po ceni od 200 dinara bez dobijawa~asopisa za p~elare koji ìve na istoj adresi, ali ti ~lanovi ne uti~u na pove}awe kvotaza delegate na Skup{tini; dozvoqava se reklamirawe na naslovnoj strani P~elara poceni od 5 000 dinara po cm2, ali oglas ne moè biti mawi od 4 cm2 ni ve}i od 6 cm2; uIzdava~ki savet P~elara bira se prof. dr Zoran Stanimirovi}; usvojene su izmene i dop-une Poslovnika o radu IO; usvojen je izve{taj Komisije za priznawa uz dopune; Nata{iRwak se produùje radni odnos u SPOS-u pod istim uslovima; na osnovu àlbe GoranaPavlovi}a iz Prijepoqa zbog uginu}a p~ela usled ishrane neadekvatnom hranom, savetu-je mu se da se obrati sudu; na osnovu pisma Marka Stanojevi}a, isti se zaduùje da do 22.XII 2006. prikupi nedospele radove sa III kongresa SPOS-a, kako bi se eventualno plani-rala sredstva za {tampawe Zbornika radova u 2007. godini; Rajku Pejanovi}u }e seisplatiti honorar po redovnoj ceni za tekst objavqen u latini~nom pilot broju P~elara;svaki predava~ SPOS-a je duàn da godi{we odrì jedno besplatno predavawe po planuIO, a ako odbije, vi{e ne}e mo}i da se prijavi za listu predava~a.


Prvog dana zime, tj. 22. decembra 2006.godine, mo`da je za nas p~elare nai{aoprvi dan prole}a. Naime, toga dana uIzvr{nom ve}u Vojvodine dodeqena su trinova sertifikata „Najboqe iz Vojvodine“,a me|u ta tri brenda je i jedan p~elarski,dodeqen na{em poznatom p~elarskomzaqubqeniku, Vladimiru Huwadiju izPetrovaradina, za monoflorni vrcanilipov med. Veliko priznawe za Vladu iwegovu suprugu Mariju, ali i za p~elarstvoi p~elare ~itave na{e zemqe.Bio sam izuzetno sre}an iponosan {to sam toga dana bio uprilici da prisustvujem ovom,za nas p~elare, va`nom doga|aju.

Odluka o ustanovqewu znaka„Najboqe iz Vojvodine“objavqena je u Sl. listu APVojvodine br. 25/2004, 10/2005. i19/2005. i wome se propisujuuslovi konkursa i na~in dobi-jawa sertifikata. Osnovni ciqprojekta „Najboqe izVojvodine“ jeste podizawekvaliteta doma}ih proizvoda iusluga, kao i promovisawe za{titeintelektualne svojine. Na taj na~inproizvodi i usluge koji dobijaju pravo nakori{}ewe ovog znaka bili bi prepoz-natqivi i na doma}em i na stranomtrì{tu. Procedura dobijawa znaka nijenimalo jednostavna i ima nekoliko koraka.Nakon raspisivawa konkursa od stranePokrajinskog Sekretarijata za privredu,prispele zahteve razmatraju slede}iSaveti:

– Savet za standardizaciju i za{tituintelektualne svojine koji obrazujestare{ina pokrajinskog organa upravenadle`nog za poslove privrede,

– Savet za kvalitet koji obrazujestare{ina pokrajinskog organa upravenadle`nog za poslove nauke i tehnolo{kograzvoja,

– Savet za ~istiju proizvodwu kojiobrazuje stare{ina pokrajinskog organauprave nadle`nog za poslove za{titeìvotne sredine i odrìvi razvoj.

Saveti, nezavisno jedan od drugog,utvr|uju predlog liste za dodelu prava nakori{}ewe znaka „Najboqe iz Vojvodine“, akona~an predlog liste za dodelu prava nakori{}ewe znaka, Savet za standardizacijui za{titu intelektualne svojine dostavqaIzvr{nom ve}u AP Vojvodine, kojomutvr|uje pravo na kori{}ewe znaka zaodre|ene vrste proizvoda. Sem uloge nave-denih Saveta, posebnu, veoma zna~ajnu uloguima i kontrolna ku}a koja najmawe jednom

godi{we vr{i kontroluispuwenosti propisanih uslova.Akreditovana ku}a je bila„Jugoinspekt“ iz Novog Sada.Osnovni kriterijumi za ostvari-vawe prava na kori{}ewe znakasu:1) Obavezni kriterijumi:

– proizvod mora da ispuwavauslove propisane posebnimPravilnikom,

– prehrambeni proizvodimoraju da zadovoqe zahteveHACCP standarda,

– proizvod mora da zadovoqidodatne kriterijume koje utvr|uje eksperts-ki tim za pojedina~ne grupe proizvoda,

– koli~ina proizvoda mora konstantnoda zadovoqava potrebe trì{ta,

– proizvod treba da ima profesionalnodizajniran vizuelni identitet.2) Dodatni kriterijumi:

– sertifikovan sistem menaxmentakvalitetom ISO 9001/2001;

– sertifikovan sistem menaxmentaza{tite ìvotne sredine ISO 14001;3) U izuzetnim slu~ajevima, kada je re~ ospecifi~nim vrstama proizvoda, Savetmoè da predloì Izvr{nom ve}u APVojvodine da proizvo|a~ima tih proizvoda,dodeli pravo na kori{}ewe znaka, iako neispuwavaju sve dodatne kriterijume.

Kompletan Pravilnik za p~elarskeproizvode, saglasno Odluci o ustanovqewuznaka „Najboqe iz Vojvodine“ nije mi ucelosti poznat, ali mi je poznato da suwegove odredbe po mnogim zahtevima mnogostroìje od vaè}eg na{eg Pravilnika o

NA[ PRVI PÊLARSKI BRENDNA[ PRVI PÊLARSKI BRENDDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}, predsednik SPOS-a

Vladimir Huwadi


kvalitetu i drugim zahtevima za med, drugep~eliwe proizvode, preparate na bazi medai drugih p~eliwih proizvoda (Sl. listSCG, 45/2003). Tako, na primer, ukupansadràj polena lipe prema prvomPravilniku („Najboqe iz Vojvodine“)iznosi najmawe 60%, a po drugomPravilniku svega 25%. U 2006. godini lipana Fru{koj Gori je veoma slabo medila,mnogi p~elari koji redovno, svake godinesele svoje p~eliwake na lipovu pa{u, ovegodine nisu bili na fru{kogorskoj lipi. Urazgovoru sa gospodinom Huwadijem,interesovalo me je kako je uspeo da zadovo-qi sve uslove iz Pravilnika, a posebnokako je mogu}e da je wegov lipov med u ovojgodini imao ~ak 67% polena lipe.Vladimir Huwadi je u svom prepoz-natqivom stilu odgovorio:

– Na prvom mestu je rad, veliki rad, nadrugom mestu je posedovawe jakih zajednica,na tre}em je dobro poznavawe biologijep~eliwe zajednice i na kraju, sve je bezvred-no ako nema{ podr{ku svoje supruge, a ja samje, hvala Bogu, od svoje Marije uvek imao.

– Pa dobro, kolega Vlado, {ta si ti totoliko radio {to smatra{ da drugip~elari nisu hteli, znali ili smeli raditina lipovoj pa{i?

– Na po~etku lipove pa{e, sav med samizvrcao i iz medi{ta i iz plodi{ta, tj.ostavio sam p~eliwu zajednicu na „suvo“.

– Hazarderski potez, kaèm ja, ali {ta

bi se desilo da je lipova pa{a sasvim oman-ula, da nije bilo uop{te unosa?

– Da bih bio siguran u ispuwavawe uslo-va kvaliteta za projekat „Najboqe izVojvodine“ morao sam da rizikujem. Da jesasvim omanula lipova pa{a, bilo bi velik-ih problema, ni prihrawivawe ne bi spasi-lo moje p~ele, pojele bi same sebe i zna~ajanbroj zajednica bih izgubio, to sam znaounapred, ali „ko hazardira –profitira“.

Vladimir jo{ napomiwe koliko mu jeputa dolazila u posetu kontrolna organi-zacija „Jugoinspekt“, ali i ukazuje na~iwenicu da je kontrola prisustva lipovogpolena na po~etku pa{e iznosila ~ak 85%,ali da je pri kraju pa{e kada su svi p~elarive} oti{li na suncokretovu pa{u, zbogneo~ekivanog unosa lipove medqike, uku-pan sadràj polena bio smawen na 67%.

Kolega Vladimire, bravo! Nadam se da}e ti na ovom laskavom, u nas prvom priz-nawu ovakve vrste, ~estitati svi p~elariSrbije.

Ube|en sam da je ovo zna~ajan koraknapred za p~elarstvo ne samo APVojvodine, ve} i ~itave Republike Srbije.Verujem da }e ovakav lipov med kudikamolak{e na}i put do kupaca ne samo u Srbiji,ve} i do kupaca na inostranom trì{tu.Nadam se da }e ova akcija Izvr{nog ve}aVojvodine biti signal i za Vladu Srbije zaeventualno ustanovqewe brenda „Srpskibagrem“.

Prvu polovinu januara karakterisa}e hladno vreme,ali bez ekstremnih mrazeva i sa obilnim padavina-ma. Jutarwe temperature kreta}e se oko –4 °C, dok }emaksimalna dnevna dosezati +4 °C. Ovaj periodobilova}e padavinama, uglavnom susneìca i sneg, au toplijim danima ki{a. Polovinom meseca seo~ekuje pojava prvih ledenih dana sa temperaturamakoje ne}e prelaziti nulti podeqak. Prvi talasiznatno hladnijeg vremena nai}i }e po~etkom drugepolovine meseca, dok se prodori vrlo hladnog vaz-duha predvi|aju tokom druge i tre}e dekade, da bipred kraj meseca do{lo da blagog otopqewa.APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA JANUAR

Priprema: Dejan Krecuq

POZIV NA SKUP[TINU BUP-aBUP organizuje Redovnu godi{wu Skup{tinu 3. II 2007. u 10 sati u sali Rudarsko-

geolo{kog fakulteta u Beogradu. Pozivaju se ~lanovi da do|u na Skup{tinu i da se dotada na telefon 011/3444-624 informi{u o dnevnom redu i materijal li~no podignu.

POZIV NA PREDAVAWE O APIGUARD-u 10. III 2007. godine u sali Rudarsko-geolo{kog fakulteta u 10 sati, predavawe na temu

„Jo{ odlu~nije protiv varoe novim preparatom Apiguard“ odrà}e dr med. Rodoqub@ivadinovi}. Pozivaju se p~elari Beograda i okoline da prisustvuju ovom predavawukako bi se detaqno upoznali sa ovim novim preparatom za suzbijawe varoe.


Nova kwiga

PÊLARSTVO PÊLARSTVO Na{ najve}i i u svetu najpoznatiji p~elarski stru~wak

svih vremena, prof. dr Jovan Kulin~evi}, izdao je novukwigu „P~elarstvo“. Nakon tri klasi~na reprinta, ovakwiga predstavqa peto, zna~ajno dopuweno i izmewenoizdawe ove wegove ~uvene kwige, oboga}eno novimsadràjima i saznawima iz p~elarske prakse i nauke.

Iako sam kwigu dobio od profesora jo{ pre par meseci,nisam nalazio vremena da joj se posvetim, pa zato nisammogao da vam je prezentujem. Jer, profesorovi tekstovizahtevaju punu koncentraciju sa jedne strane, a sa drugestrane, u wima svaka re~ ima svoje zna~ewe i mora joj seposvetiti maksimalna pa`wa. Kona~no, po~eo sam da ~itamkwigu, tj. delove kwige kojima je ona dopuwena u odnosu naprethodno izdawe. I odu{evio sam se vrhunskom jednos-tavno{}u koju zahteva najneobrazovaniji p~elar ~italacali, u isto vreme, i vrhunskom stru~no{}u zasnovanom na

najnovijim referencama, koja pokazuje da profesor svojim uvek opreznim i razlo`nimrazmi{qawima ide ispred svog vremena.

Profesor se potrudio i skoro svako poglavqe mawe ili vi{e dopunio. Naro~itupa`wu je posvetio novinama u selekciji p~ela i odgajawu matica uz prikaz kompletnemetode wegovog rada u Apicentru na ovim poslovima. Dati su i iscrpni podaci o virusi-ma p~ela. Tu je i potpuno novo poglavqe o organskom p~elarewu.

Posebna pa`wa poklowena je tehnici p~elarewa, u koju su ukqu~ene sve one najva`nijeoperacije koje se obavqaju na p~eliwacima, kako u prakti~nim zahvatima po~etnika, takoi ve} iskusnih p~elara. Kratak pregled radova na p~eliwacima po mesecima namewen jepo~etnicima i onima koji nisu spremni ili nemaju vremena za ~itawe detaqnijih izla-gawa. Onim p~elarima koji rade sa velikim brojem dru{tava posve}eno je poglavqe o orga-nizaciji proizvodwe meda na ve}im p~eliwacima. Poseban naglasak dat je pripremidru{tava za iskori{}avawe glavne pa{e. Jedno od najva`nijih i najobimnijih poglavqabavi se problemom p~eliwih bolesti. Nije propu{teno ni da se daju recepture za izraduraznih kozmeti~kih preparata na bazi p~eliwih proizvoda koji mogu da uve}aju buxetp~elara. Kwiga ima 322 strane B5 formata.

U svakom slu~aju, treba re}i da nijedna p~elarska ku}a ne sme biti bez ove kwige, akoiole drì do sebe i svog znawa. Korisni telefon je: 011/397-4540.

Urednik

Nova kwiga

GOSPO\ICA PÊLICA

Iz {tampe je iza{la izuzetna zbirka pesama o p~eli,autora Du{anke Boji~i} iz Beograda. Ova odli~no ilus-trovana kwiga, prepuna kolornih crteà iz p~eliwegìvota, pleni ve} na prvi pogled. Pesmama }e bitiodu{evqeni i deca i odrasli, jer se vidi da su tako lakonapisane, od srca. Stihovi se lepe jedan za drugi kao med zanepce i slade na{ um, oslabeo od monotone svakodneviceprepune zgrada, automobila i smrknutih qudi. Ako steumorni i neveseli, uzmite ovu kwigu, idite u prirodu, nap~eliwake i pro~itaje sve ove divne pesme va{im unucima.Bi}e vam zahvalni i sigurno }e odrasti u boqe qude.

Korisni telefon je: 011/3236-746 Urednik


– Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{iniili kompjuteru (po{aqite ih na disketiili CD-u, autori iz Srbije treba da koristepo mogu}stvu }irili~ni font, recimo CirTimes, najboqe u WORD-u ili QU-ARKXPRESS-u, bilo koja verzija), ali akone raspolaète takvim tehni~kim mogu}no-stima, primamo i rukopise i sve druge mogu-}e digitalne zapise. Radove {aqite naadresu urednika ili ~asopisa ili na e-mail:[email protected]. Ako ne dobijete e-mail od-govor od urednika da je tekst stigao, sma-trajte da ga niste ni poslali;

– Trudite se da pi{ete kra}e i konkret-nije tekstove. Duì tekstovi }e se u ~asopi-su objavqivati samo izuzetno;

– Fotografije {aqite iskqu~ivo po-{tom. Ako fotografije imate u elektron-skom obliku, {aqite ih na CD-u, nikako pu-tem elektronske po{te (internetom);

– Tekstovi, fotografije, diskete i kom-pakt diskovi se ne vra}aju;

– Na pole|ini fotografije obaveznonapi{ite ime i prezime autora, adresu i te-lefon, mesto i vreme fotografisawa;

– Uz rad obavezno po{aqite va{u foto-grafiju u koloru skorijeg datuma, punuadresu i telefon, i kratku p~elarsku bio-grafiju u 4–5 re~enica (ta~an datum ro|e-wa, profesija, od kada p~elarite, kojim ti-

pom ko{nica i sli~no). Svaki ~lanak bi}epropra}en fotografijom autora, a prvi ugodini i biografijom;

– Radove i oglase {aqite najkasnije do10. u mesecu za naredni mesec;

– Ako tekst {aqete P~elaru, nemojtega slati drugim ~asopisima dok ne bude ob-javqen ili dobijete informaciju da ne}ebiti objavqen;

– Broj re~i za priloge u rubrikama Sku-povi i reportaè i IN MEMORIAM je ogra-ni~en (osim ako urednik zbog posebnog zna-~aja i po prethodnom dogovoru odobri dru-ga~ije):

130 re~i (za skupove sa lokalnim zna~a-jem), 200 re~i (za skupove sa pokrajinskimili regionalnim zna~ajem), 300 re~i (za dr-àvne skupove) i 50 re~i za IN MEMORIAM.Tekstovi koji imaju ve}i broj re~i ne}e seobjavqivati dok ih autor ne skrati. Prepo-ru~ujemo da za pisawe ovih tekstova kori-stite kompjuterski program WORD kojiima opciju brojawa re~i. U suprotnom vasmolimo da re~i sami izbrojite;

– Ne}e se objavqivati napisi kojima jeiskqu~iva svrha kritika nekog ve} {tampa-nog teksta. Oni koji imaju druga~ije mi-{qewe, neka napi{u tekst na istu temu;

– Redakcija zadràva pravo da vr{iskra}ewa ili doterivawa tekstova.

UPUTSTVOUPUTSTVO SARADNICIMASARADNICIMAZAZA PRIPREMUPRIPREMU TEKSTOVATEKSTOVA

UPUTSTVOUPUTSTVO SARADNICIMASARADNICIMAZAZA PRIPREMUPRIPREMU OGLASAOGLASA

– Oglase po mogu}stvu otkucajte na pi-sa}oj ma{ini ili kompjuteru. Ako do|e doslovnih gre{aka prilikom objavqivawauslovqenih slawem ne~itkog teksta oglasanapisanog rukom ili poslatog faksom, a nepisa}om ma{inom ili kompjuterom, ured-nik se ne}e smatrati odgovornim i oglas sene moè ponoviti. U slu~aju dostavqawapogre{nih podataka od strane ogla{iva~a,oglas se ne}e ponoviti u narednom broju;

– Za iznete tvrdwe u oglasima odgovaraogla{iva~;

– Na uplatnici za oglas i pored samogoglasa obavezno navedite za koji mesec (ili

mesece) upla}ujete. Ako na uplatnici ne na-vedete za koji je mesec oglas, on ne}e bitiobjavqen;

– Oglas se moè uplatiti do godinu da-na unapred;

– Za objavqivawe oglasa tokom najmawe6 meseci, odobrava se popust od 25% (osimza osminu strane);

– Naknada za objavqivawe oglasa seupla}uje iskqu~ivo unapred. Po dobijawuprofakture, rok pla}awa je 15 dana;

– Dinarske uplate se vr{e na ra~unSPOS-a 160–17806–08, a devizne na deviznira~un:


BANCA INTESAINSTRUCTION FOR CUSTOMER

TRANSFERS IN EUR

56: Intermediary:BCITITMMBANCA INTESA SPA (FORMERLY INTE-SABCI - BANCA COMMERCIALE ITALY)MILANO, ITALY

57: Account with institution:DBDBCSBGBANCA INTESA AD, BEOGRADMILENTIJA POPOVI]A 7BBEOGRAD, SRBIJA I CRNA GORA

59: Beneficiary:/CS73160005080000751572SAVEZ PÊLARSKIH ORGANIZACIJASRBIJE

– Po uplati, kopiju ili originaluplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~it-ko napisanim ili otkucanim tekstom oglasai po{aqite na adresu SPOS-a (SPOS, Mo-lerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do 10.u mesecu za naredni mesec). Oglasi poslati

faksom ne}e se uzimati u obzir, jer su naj~e-{}e ne~itki. Oglasi dostavqeni bez uplat-nice ne}e se uzimati u obzir;

– Precizno prebrojte broj re~i u malomoglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu.Oglasi sa nedovoqnom uplatom ne}e se ob-javqivati. Broji se svaka re~. Jedan tele-fon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreniili skup cifara) je jedna re~;

– U slu~aju objavqivawa pogre{nih po-dataka usled {tamparske gre{ke, oglas }ebiti ponovqen u mesecu koji odabere ogla-{iva~. Druga vrsta nadoknade ne moè seostvariti;

– Ogla{iva~ koji {aqe oglas za osmi-nu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ili celustranu, mora da dostavi kompletno grafi~-ko re{ewe oglasa. Ako to ne u~ini, objavi-}e se samo tekst, bez fotografija. Ogla{i-va~ moè da uplati izradu grafi~kog re{e-wa oglasa SPOS-u u slede}oj vrednosti: zaosminu i ~etvrtinu strane 300 dinara, zatre}inu strane 400 dinara, za polovinustrane 600 dinara i za celu stranu 1 000 di-nara. Odgovornost za dizajn oglasa od stra-ne SPOS-a snosi ogla{iva~.

CENOVNIKCENOVNIK OGLA[AVAWAOGLA[AVAWA1) Zadwa strana korica 16 100 dinara (12 075 sa popustom)2) Polovina zadwe strane korica 9 200 dinara (6 900 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 13 800 dinara (10 350 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 8 050 dinara (6 037,50 sa popustom)5) Unutra{wa strana (134×194 mm) 12 075 dinara (9 056,25 sa popustom)6) Polovina unutra{we strane (134×95 mm) 6 900 dinara (5 175 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{we strane (134×63 mm) 5 750 dinara (4 312,50 sa popustom) 8) êtvrtina unutra{we strane (134×45 mm) 4 600 dinara (3 450 sa popustom) 9) Osmina unutra{we strane (65×45 mm) 3 450 dinara (bez popusta) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 46 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 69 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i– Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci. – Za ogla{iva~e iz inostranstva cenovnik ogla{avawa se uve}ava za 50%. Trenutna vred-nost evra je 80 dinara, ali je pre uplate treba proveriti kod kwigovo|e SPOS-a (+381 112458-640). I cene oglasa i honorari izraèni u evrima variraju od meseca do meseca, zav-isno od kursa evra.

VA@NA INFORMACIJA ZA UDRU@EWA PÊLARA IZ SRBIJESva udruèwa koja imaju mogu}nost da spiskove svojih ~lanova {aqu putem e-mail

poruka, mole se da svoje spiskove, u vidu obrasca koji je objavqen u decembarskom broju~asopisa, rade u Excel formi kako bi mogli biti direktno preuzimani iz poruke iuno{eni u bazu podataka. Pri tome je neophodno da poqe „JMBG“ bude iz jednog dela, tj.da ne bude podeqeno u }elije (13 }elija za 13 cifara mati~nog broja) ve} da bude sas-tavqeno od jedne }elije gde }e biti uneto svih 13 cifara mati~nog broja. U poqu }iril-ica/latinica treba nazna~iti samo ako p~elar èli latini~no izdawe. Oni saneozna~enim poqem dobija}e }irili~ni ~asopis. Sekretar SPOS-a


1) Stranica teksta1 100 dinara (13,75 evra)

2) Stranica autorskog teksta ~iji je autornau~ni radnik (doktor ili magistar poqo-privrednih, veterinarskih, farmaceutskih,medicinskih i drugih p~elarstvu srodnihnauka) 1 500 dinara (18,75 evra) 3) Fotografije i originalne ilustracije,tabele i grafikoni

300 dinara (3,75 evra)4) Fotografija za naslovnu stranu

500 dinara (6,25 evra) 5) Tekstovi i fotografije za rubriku Sku-povi i reportaè se ne honori{u.

Svi pisci kojima je tekst objavqen uP~elaru, za naplatu honorara trebaju se ja-viti kwigovo|i SPOS-a Jagodi Milenko-

vi} na telefon (011) 2458-640 i (064) 40-191-63 (od 8 do 15 sati), radi obezbe|ewa po-trebne dokumentacije. Potrebne podatkenemojte slati uredniku ili redakciji P~e-lara, jer urednik obra~unate honorare do-stavqa kwigovo|i koji vr{i isplatu.

Prema odluci Izvr{nog odbora SPOS-a, sve fotografije koje se {aqu ~asopisu iu wemu objavquju i honori{u od majskogbroja 2006. godine postaju vlasni{tvo svih~lanova SPOS-a i mogu ih koristiti u li~-ne svrhe, ali uz obaveznu naznaku odakle supreuzete i ko im je autor. Nepoznavawe oveodluke od strane autora fotografija ne mo-è biti argument za ostvarewe autorskihprava, jer su ona otkupqena samim honorisa-wem fotografija.

AUTORSKIAUTORSKI HONORARIHONORARI UU PÊLARUPÊLARU

IN MEMORIAM

15. oktobra 1996. zauvek je oti{ao prof. dr Bogoqub Konstantinovi}. Se}aju}i ga senakon 10 godina, se}amo se i wegovog dela. Se}a ga se i 36 generacija studenata.@ivot mu je bio ispuwen dobrotom, kao }elije sa}a medom. Wegova predavawa su ple-nila i punila sale slu{aocima. Bio je bard p~elarske nauke Srbije. Ve~no hvala islava za dela koja je ostavio.

DP „Bogoqub Konstantinovi}“, Kru{evac



11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080; 064/864-20-19; 064/864-20-21

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije







PRODAJEM POLEN I MED. Naranxi} Milan, [id. 022/710-998

EKOMED Ni{. Proizvodwa ko{nica za p~e-le, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Sadnice medonosnog drve}a. Preko dvadesetvrsta. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

PROIZVODWA I PRODAJA: KO[NICALR, Dadan-Blat i Farar, RAMOVA od lipovogdrveta, ELEMENATA ko{nica (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), KAVEZA za matice,ANTIVAROZNIH – @IÂNIH PODWA-Â od kvalitetnog materijala, precizne izra-de i u dogovorenom roku Za ve}e poruxbineodobrava se popust! Jevti} Boban, Kru{evac.

037/887-471, 064/35-84-037

Kwigu APITERAPIJA od Dr Mladenova iMilenka Radosavovi}a, nagra|enu zlatomApimondije, moète naru~iti.

034/316-402, 064/3221-311

Prodajem BAGREMOV i SUNCOKRETOVMED. Sa{a – Vla{ki Do.

012/276-161, 063/835-35-42

Prodajem med i polen. Boèndi} Rajko, [id.022/710-619

Osam godina poverewa! Najkvalitetniji i naj-jeftiniji eko-dekristalizator meda.

022/553-753, 063/563-189

Prodajem seme facelije „JULIJA“, Qubojevi}Milorad. 021/743-162, 99387-55-321-050

Prodajem auto Wartburg karavan i 2 A@ko{nice sa p~elama. 064/38-55-380

Nova dvoosovinska prikolica. Nosivost1800 kg. Naletne ko~nice, {apa. Dimenzije310×170×100 cm. Kombinovana ma{ina zaobradu drveta. 024/539-342, 063/588-978

Proizvodim, prodajem: ko{nice, elemente,lipove ramove (sklopqene, oì~ene).

025/744-061, 064/299-80-55

Prodajem PVC mati~ne re{etke, hranilice 2,5litra, beàlice, boksese, kaveze, beàlica zaleto. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem vi{e komada DB i LR ko{nica i ele-menata istih. 011/84-16-597, 063/757-800

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

Prodajem sadnice bagremca (Amorpha fructi-cosa). Dragan. 010/319-105

Prodajem kwigu DESETORAMNA DADAN-BLATOVA KO[NICA i satne osnove.

037/711-039

Zbog starosti smawujem p~eliwak. Prodajem50 DB dru{tava u odli~nom stawu. Bosi}.

011/3582-860, 031/827-166

Prodajem prikolicu sa ko{nicama i p~elamaLR 48 komada. Milica. 064/84-88-556

Prodajem ve}u koli~inu facelije Julija ipolen. Mi{a. 063/8534-398, 022/737-462

Prodajem kamion „FAP furgon“ sa A@ ko{-nicama, sa p~elama i nukleusima.

064/318-52-36

MAMALLI OI OGGLALASSII

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218


Documents

Izdvajamo iz sadr`aja · 2014. 8. 24. · The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER The Beekeeping Association of Serbia, Serbia, 11000 Belgrade, 13 Molerova St. Predsednik SPOS-a