^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u SPOS-u P^[email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija

Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slo-bodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare izMakedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi.

^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inos-transtva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije:

160–17806–08

Saradwa sa ~asopisomSaradwa sa ~asopisomRukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elar-

skih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerovabr. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcijazadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori. Za sadràj oglasaodgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimajuradove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno naveduizvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan

je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godinenastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga uRumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa sre-brnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo,tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Mir pod snegom

Fotografija na naslovnojstrani: Ivan Arsi}, Te~i}

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo

PÊLARPÊLARIzdava~: Savez p~elarskih

organizacija Srbijeul. Molerova br. 13

11000 Beograd

Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63www.spos.info [email protected]

Internet diskusiona grupa: [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPERBEEKEEPERPublisher: The Beekeeping Association

of Serbia, Serbia&Montenegro11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)

Prof. dr Jovan Kulin~evi}Prof. dr Bosiqka \uri~i}

Prof. dr Desimir Jevti}Prof. dr Slobodan Miloradovi}

Prof. dr Miloje Brajkovi}@arko @ivanovi}

Redakcija

Dr sci. vet. med. Nada Plav{aDiplomirani novinar Milanka Vorgi}

Prof. dr Milan ]irovi}Dr Slavomir Popovi}

Mr Neboj{a Nedi}Vladimir HuwadiIng. Robert Past

Dejan KrecuqMilutin Petrovi}

Branislav Karleu{a

2006

APIMONDIA FoundationAPISLAVIA

PÊLAR, februar 2006. 49

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVOSPOS-a51Vladimir Huwadi

PISMO PÊLARIMA ZA FEBRUAR52Milo{ Milosavqevi}

FEBRUAR – MESEC ODLUKE

54Budimir Atanaskovi}

SPOKOJNO @IVIM ZIMI 57Dobrosav Be{inovi}

ZIMSKA VENTILACIJA IPROLE]NI RAZVOJ 58Mileta Markovi}

SPREÂVAWE ROJEVOG NAGONA U DB KO[NICAMA62Rajko Pejanovi}

VERTIKALNI OSMODELNI OPLODWAK65Dejan ]ukalovi}

RAM GRA\EVWAK RAZLOG VI[E68Ratko Jokovi}

MOJ IZBOR TIPA KO[NICE 70

Mileta Markovi}

MATI^NA RE[ETKA

73Sr|an Arsi}

NAJTAWA UOKVIRENAMATI^NA RE[ETKA SA LETOM76Jovan Kulin~evi}

CENE UVEZENOG I DOMA]EG MEDA U NEMA^KOJ77Dr vet. med. Miodrag Pe{i}

PROJEKAT MINISTARSTVAPOQOPRIVREDEZA JUGOISTO^NU SRBIJU79IZVE[TAJ PREDSEDNIKA80Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA FEBRUAR 2006. 80SKUPOVI I REPORTA@E82

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

50 PÊLAR, februar 2006.

RRee~~ uurreeddnniikkaa Misao mesecaAko imate samo ono {to lopovimogu ukrasti, a moqci pojesti,

{ta }ete raditi ako to lopovizaista ukradu, a moqci pojedu?

Na skup{tini SPOS-a odrànoj 28. januara 2006, kaonikada do sada ~ulo se mnogo ru`nih re~i i neistina. Zagovornicu je mogao da iza|e ko je hteo i da iznese neargu-mentovane tvrdwe. I nikom ni{ta. Kao da su rekli dobardan. Niko, ~ak ni biv{i predsednik SPOS-a, nije na{aoza shodno da iza|e i kaè da su to izmi{qotine.

I prema uredniku su upu}ene neargumentovane optu-`be. Iako je svima jasno stavqeno do znawa da je sve ra-|eno po odlukama Izvr{nog odbora SPOS-a i po posto-je}im pravilnicima, mnogima nije smetalo da sa govor-nice iznose neistine. Dodu{e, razlog su bili izbori.Ali, ciq ne opravdava sredstvo. U ciqu objektivnog in-formisawa èlim da vam iznesem ~iwenice koje poti~uiz zvani~nih dokumenata SPOS-a.

SPOS je 2004. nabavio fotoaparat i stavio ga ured-niku na raspolagawe za oboga}ivawe ~asopisa namen-skim fotografijama kojih nikad nema dovoqno. Odmahsam uvideo mogu}u opasnost da mogu biti kritikovanzbog eventualno visokih honorara za objavqene fotogra-fije i predloìo da mi se umawe honorari za fotogra-fije na~iwene tim fotoaparatom za 40% u odnosu naostale saradnike, a da uop{te ne napla}ujem honorar zafotografije na~iwene na putovawima gde putne tro{ko-ve snosi SPOS. Sve to da se ne bi ustru~avao da ~asopisoboga}ujem fotografijama. Do danas, na osnovu tog mogpredloga, SPOS je ostvario u{tedu u isplati honoraraod 97 265 dinara. Od tada je objavqeno 20 brojeva P~ela-ra, i prose~no sam po broju objavqivao 11,65 fotografi-ja za koje sam naplatio honorar po umawenom cenovnikui 12,75 fotografija za koje nisam naplatio nikakav ho-norar. Prema dana{wem cenovniku, to je autorski hono-rar od 2 097 dinara mese~no za fotografije. Me|utim,zamereno mi je {to sam i toliko fotografija objavio!Ako je tako, zaista ne razumem za{to je fotoaparat uop-{te kupqen, ako je 11,65 fotografija mese~no mnogo?

Moj mese~ni honorar u posledwih godinu dana za ure-|ivawe P~elara je 20 140 dinara, a u prethodnoj godini jeiznosio oko 18 000 dinara. U tu sumu ura~unati su i tro-{kovi koje imam (telefon, papir, toner, struja, amorti-zacija moje kompjuterske opreme), koji iznose i do 5 000dinara mese~no, {to moj honorar svodi na petnaestak hi-qada dinara. Ukupni autorski honorar (i za fotografi-je i za tekstove) je ove dve godine prose~no mese~no izno-sio 6 434,80 dinara. Zna~i, samo oko 1 400 dinara vi{e odtro{kova.

Prema tome, to je istina. Istina je i da sam u SPOS-u imao najmawi honorar. Honorar predsednika bio je ve-}i za oko 7%, a sekretara i kwigovo|e za oko 20%.

Smatram da sam svoj posao obavqao vaqano. Stra{nosam razo~aran uvredama koje sam na skup{tini morao dapodnesem. Ali, bez obzira na sve to, ìvot ide daqe.Sada svi moramo da se ujedinimo u ostvarivawu jednoginteresa. A to je razvoj p~elarstva u Srbiji.

Za{to je kasnio ~asopis za januar

Usled velikog broja pritu`bizbog nedobijawa ~asopisa „P~e-lar“, a u skladu sa onim {to je ob-javqeno u broju 12/2005 istog, u ve-zi sa u~lawivawem, stru~na slu-`ba SPOS-a mora da kaè slede-}e.

Na na{u adresu je do 20. 12.2005. godine stiglo 70 spiskova.Onima koji su spisak DOSTAVI-LI do 20. 12. 2005. godine, ~asopisje i poslat 28. 12. 2005. godine(2 000 brojeva). Ina~e, urednik je~asopis u SPOS dostavio 22. de-cembra 2005, ali nije slat dok senisu unele sve adrese pristigle do20. decembra. Posle 20. 12. 2005. go-dine, stigli su naredni spiskovip~elara sa ne{to preko 3 000 adre-sa. Wima je ~asopis poslat posleNove godine, i to u dva navrata: 9.1. 2006. godine (1 000 brojeva) i 20.1. 2006. godine (1 200 brojeva).Ostalima koji su spiskove dosta-vili u tom periodu ~asopis }e bi-ti poslat najkasnije do 27. januara.Svima koji su spiskove dostaviliposle Nove godine do 20. 1. 2006,~asopis }e biti poslat prvih danafebruara, a ostalima koji spisko-ve dostave posle ovog datuma ~aso-pis }e biti poslat tokom februa-ra. Uz èqu da na{a saradwa i da-qe bude dobra i uspe{na kao i dosada sve najboqe u Novoj godinièli stru~na slu`ba SPOS-a.

Odre|eni broj spiskova je bionepotpun npr. bez po{tanskog bro-ja i sli~no, pa vas zato molim daubudu}e spiskovi izgledaju ovako:

Prezime i ime; Po{tanskibroj; Mesto; Adresa; Telefon; LRbroj; DB broj; A@ broj; Fararbroj; polo{ke broj; ostale broj;ukupno broj; seli.

Sekretar SPOS-a, Predrag Martinovi}


Izborna skup{tina SPOS-a odràna je28. januara 2006. godine. Na skup{tini jeizabrano novo rukovodstvo SPOS-a.

Izborna trka je bila veoma te{ka, iobavqena je u dva kruga. U prvom krugu sepokazalo da su trojica najozbiqnijih kandi-data imala skoro podjednaku podr{ku dele-gata (@ivoslav Stojanovi} iz Subotice 57glasova, \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i 54glasa, Vlastimir Spasi} iz Ni{a 51 glas iDragoslav Ili} iz Leskovca 1 glas).Odlu~ilo je svega par glasova. Isto sedogodilo i u drugom krugu (@ivoslavStojanovi} 81 glas, \oko Ze~evi} 77 glaso-va). Pobedniku najsrda~nije ~estitamo.

Novog predsednika SPOS-a u radu pra-ti}e i novi Izvr{ni odbor u slede}em sas-tavu: Joèf Agardi iz Subotice, Dejan]ukalovi} iz In|ije, Mom~ilo Kon~ar izAleksandrova, \oko Ze~evi} iz NoveVaro{i, Milijan Trifunovi} iz Gorweg

Milanovca, Zvoni-mir Vasi} iz Lesko-vca, Milivoje Pero-vi} iz Kur{umlije,Nenad Marinkovi}iz Kru{evca,Dragutin Gaji} izVelikog Gradi{ta,Svetozar Jovanovi}

iz Kriveqa, Rajko Pejanovi} iz [apca,Dragan Beqinac iz Obrenovca, Stoi{aIvanovi} iz Jagodine i Miroslav Vujnovi}iz Beograda.

Nadamo se da }e novo rukovodstvoSPOS-a uspeti da ostvari programskeciqeve iz programa predsednika i da }eSPOS u~initi jo{ uspe{nijom organizaci-jom kroz niz uspe{nih projekata. P~elarisvakako najve}i napredak o~ekuju u sferiprodaje p~eliwih proizvoda i saradwi sanadle`nim dràvnim organima.

Na àlost, atmosfera na skup{tininije bila na zadovoqavaju}em kolegijalnomnivou. U predizborne svrhe mnogi su neargu-mentovano optuìvali dosada{we rukovod-stvo SPOS-a za finansijske malverzacijekoje ne postoje, {to je svakako uticalo nareme}ewe me|uqudskih odnosa.

Pitamo se svi da li }emo ikada prebo-leti de~je bolesti demokratije, ili }emo idaqe vrhuncommudrosti smatrationu narodnu da jeuvek najboqe dakom{iji crknekrava, bez obzira{to to ide i nana{u sopstvenu{tetu.

IIZZAABBRRAANNOO NNOOVOVORRUKUKOOVOVODDSTVOSTVOSPSPOS-aOS-a

Period kada p~ele prenose ìvot iz jed-ne sezone u drugu odvija se od novembra dofebruara. Tada p~elama treba obezbeditibesprekoran mir.

Do januara, sve ìvotne aktivnosti p~e-liwe zajednice svedene su na minimum. Iz-nad klubeta se nalazi medna kapa, visine7–10 cm. To je tada jedini izvor hrane i~uvar toplote. Ve}e zalihe hrane nalaze selevo i desno od klubeta, i tokom jakih zima~esto su nedostupne p~elama.

Tokom zimskih meseci, do kraja januara,p~ele tro{e najmawe hrane. Prose~na po-tro{wa u tom periodu je od 0,9–1,1 kg hranemese~no.

Spremaju}i zimnicu tokom jula, letwep~ele postavqaju med iznad i oko legla, ko-ji }e im u zimskim mesecima posluìti kaoneophodna hrana, ali i toplotni omota~.Mnogi p~elari ne uvi|aju zna~aj ovog p~e-liweg pona{awa, ve} vi{e obra}aju pa`wuna toplotnu izolaciju zidova i poklopnihdasaka svojih ko{nica. P~ele nikada neumiru od zime, nego uvek od gladi i bolesti.

Samo besprekorno mirovawe, bez ika-kvog uznemiravawa, omogu}uje p~elama da itokom najsurovije zime, i sa minimumomutro{ka ìvotne energije, prezime i do~e-kaju lepe prole}ne dane. Jer, nije dovoqnoda p~ele samo prezime i ostanu u ìvotu.Moraju da budu sposobne za brzo umnoàva-

we broja p~ela tokom prole}a. To je jedinipreduslov za visoku produktivnost tokomnastupaju}ih pa{a.

Svako uznemiravawe p~ela u zimskomperiodu dovodi do stresa p~eliwih zajedni-ca. U slu~aju uznemiravawa, p~ele uzimajuprekomerne koli~ine hrane i samim tim do-lazi do skra}ewa ìvota svake jedinke u za-jednici zbog nepotrebnog iscrpqivawa.

P~eliwe zajednice treba da imaju potpu-ni mir i budu u zaklonu od jakih vetrova. Ta-ko|e je neophodno da jo{ u toku jeseni, preuzimqavawa, budu udaqene od blizine pro-metnih saobra}ajnica. P~eliwak treba dabude tako postavqen i da ga ne uznemiravajudoma}e ìvotiwe.

Najve}u opasnost za lo{e zimovawe p~e-liwih zajednica moè da predstavqa i rado-znali p~elar (po~etnik), koji iz znatièqezaviruje u ko{nice i tako remeti potrebanmir koji su p~ele sa velikim naporom stvo-rile radi bezbednog zimovawa.

Dopuna rezervne hrane morala je bitiobezbe|ena najkasnije u avgustu i prvim da-nima septembra. ^vrsta hrana u obliku ra-znih poga~a ({e}erne ili medne), moè sedodavati p~elama tek u drugoj polovini fe-bruara. Ukoliko se poga~e dodaju ranije, re-meti se èqeni mir.

P~elar treba da interveni{e na p~eli-waku samo ukoliko se pojavi topao dan, ip~ele imaju uslova za izlet. Zimski izletisu blagodet za svaku p~eliwu zajednicu. Tosu takozvani pro~isni izleti na kojima sep~ele osloba|aju nagomilanih ostataka hra-ne u debelom crevu. Naro~ito su zna~ajni ugodinama kada med medqikovac zaostane uzimskim zalihama hrane, naro~ito zato {toon u svom sastavu ima mnogo nesvarqivihmaterija. Med medqikovac svojim prisu-stvom dodatno optere}uje svaku p~elu i za-jednicu u celosti, pa retki zimski izletimogu da izazovu neèqene posledice (pro-liv).


PPIISMOSMO PP ^̂EELALARRIIMAMA ZZAAFFEEBBRRUUAARR

Vladimir Huwadiul. Tunislava Paunovi}a br. 8, 21131 Petrovaradin, (021) 6433-271, (063) 86-999-79

P~elar moè da postavi prostirku (sla-ma, karton i sli~no), ukoliko je to potreb-no, da p~ele ne bi ostajale na hladnoj i mo-kroj zemqi, travi ili snegu. De{ava se damrtve p~ele zagu{e leto (~e{qevi), i takoèqeni pro~isni izlet ne bude obavqen,{to moè da izazove katastrofu.

Tokom februara mewa se ìvot u zim-skom p~eliwem klubetu. Po~iwe produè-we vrste (ve} tokom januara), pojavquje seprvo leglo, koje u ovom trenutku nije veli-ko, ali je zna~ajno. [to je p~eliwa zajedni-ca brojnija, tim je i leglo ve}e. Zajednice saobiqem polena u svojoj zimskoj hrani imajuleglo ve}ih povr{ina.

Nemojte biti znatièqni i zavirivatiu p~eliwe gnezdo (podizati i pomerati ra-move), iako postoji mogu}nost da se u ovommesecu pojavi i po koji topao i sun~an dan.P~eliwa zajednica je utro{ila mnogo ener-gije da proizvede tako potrebnu toplotu iodgovaraju}u vla`nost vazduha (mikrokli-mu) u rejonu legla, i to ne bi trebalo reme-titi bez preke potrebe.

U ovom periodu svaki dan je za nekolikominuta duì u odnosu na prethodni. P~eleto veoma dobro ose}aju. Potro{wa hrane sepove}ava (u februaru 3–4 kg). Zalihe polena(perga) ispod venaca potro{enog meda ima-ju veoma veliki zna~aj za ovo tako va`nozimsko leglo. To su prve jedinke mladih

p~ela koje }e u p~eliwoj zajednici nakondvadesetak dana zameniti p~ele uginule to-kom zime.

Najboqe je ako p~elar zna da wegove p~e-liwe zajednice imaju dosta hrane (debelevence meda iznad klubeta), jer onda ne morada interveni{e. P~elari koji nisu sigurniu kvalitet i koli~inu hrane u svojim p~eli-wim zajednicama, ili su se uverili da je ne-ma u dovoqnoj koli~ini i na pravom mestu,treba da interveni{u ~vrstom hranom. Nesme se dozvoliti gubitak p~eliweg dru{tvazbog nedostatka hrane.

êsto se postavqa pitawe, ako se ve} mo-ra, kakvu poga~u dati: {e}ernu, {e}ernu saraznim stimulativnim sredstvima, {e}ernusa lekovima, mednu ili medno–{e}ernu.

Kristalisani med stavqen u plasti~nuvre}icu i postavqen iznad klubeta u febru-aru (sa {to mawe uznemiravawa), po kvali-tetu ne moè da zameni nikakva druga hrana.

Med za prihranu p~ela koristiti iskqu-~ivo sa svog p~eliwaka, naravno pod uslo-vom da su u prethodnoj sezoni p~ele bilepotpuno zdrave. Ako se koristi med nepo-znatog porekla, preporu~qivo je odneti gana ispitivawe najblièm veterinarskominstitutu. Ukoliko se otkrije da je med po-zitivan na spore bilo koje p~eliwe bole-sti, takav med se ne moè koristiti u pri-hrawivawu. Uvek koristiti med iz burnihpa{a.

U februaru, na izmaku zime i na po~etkuprole}a, p~ele su najslabije i najrawivije.Prera|ivawem raznih surogata one crpesvoju ìvotnu energiju, koju treba da prene-su na svoje potomstvo. U prole}e, p~elaro~ekuje brz razvoj svojih p~eliwih zajedni-ca. Mnogi p~elari ne mogu da otkriju razlogza{to je do{lo do zaostajawa u razvoju p~e-


Da li postoji neka hrana za p~elekoja moè da zameni med? Ne!„Med je jedino prirodno slatko. Sve

ostale slatke materije se moraju prera-|ivati, pri ~emu se mewa i wihova pri-roda da bi posluìle kao prakti~nahrana. Med je onakav kakav dolazi izko{nice odli~na hrana i ni{ta se nemoè u~initi da bude boqi. Zbog togasu p~elari u jedinstvenom poloàju damogu dati ono {to drugi ne mogu.

Qudi nikada nisu bili sposobni daproizvode med ili ne{to {to sasvimli~i na ovaj proizvod.

S druge strane „med“ iz hranilicasa {e}ernim sirupom ne moè biti nimed ni prirodna hrana, kako za p~eletako i za qude“.

Jugoslovensko p~elarstvo, br. 1–2/1968. str. 23.

Prirodna poga~aPostavqeni drveni prsten ispod

poklopne daske, koji omogu}ava posta-vqawe po horizontali rama sa krista-lisanim medom iznad klubeta, daje isterezultate. Po{to pokriva celo klube(skoro ceo nastavak) i boqe.

Svetozar Stefanovi}, Novi Sad

liwih zajednica. Razloge treba traìti unedovoqnoj i nedovoqno kvalitetnoj zim-nici, kao i nekvalitetnoj prihrani u ranoprole}e.

Ako se pojavi duì period toplog vre-mena, u trajawu od nekoliko dana, p~ele }esakupqati polen, naro~ito tamo gde leskeima u izobiqu, ali i drugih polenarica. To}e biti dodatni stimulans za razvoj p~eli-we zajednice. Tek to je momenat kada se p~e-liwe dru{tvo moè dodatno utopliti. Vre-}ica sa ~vrstom hranom }e p~ele obezbeditii vodom (kondenzacija), koja }e u narednomperiodu, kako leglo raste, biti sve potreb-nija. P~ele }e imati preko potrebnu vodu, amawe }e izletati traè}i je van ko{nice, itako }e mawe propadati u prirodi. Ina~e,higijensko pojilo treba postaviti na sun~a-

nom mestu, u zaklonu od vetrova. Potrebakoju p~ele imaju za vodom neguju}i leglo jenekoliko puta ve}a od koli~ine hrane kojupotro{e.


Vrlo vaàn mesec je pred nama. Na osno-vu uvida u stawe p~eliwih dru{tava do sa-da, a i pra}ewem istih tokom februara, do-nosimo plan rada sa na{im p~elama u aktiv-noj sezoni 2006. godine.

Po~etkom novembra, primenili smo ok-salnu kiselinu i sa wom, ube|eni smo, o~i-stili p~ele od varoe. Pra}ewem i utvr|iva-wem da se na mreì podne daske, kod ve}inedru{tava, nalaze izba~eni ostaci p~eliweglegla, po~etkom januara 2006. godine u 95%dru{tava, stavqene su medno {e}erne poga-~e koje sadrè pelin i sitno mlevenu qutupapriku (detaqno opisane u pro{lom bro-ju).

Za{to tako rano? Na{a metoda rada sa p~elama u mnogome

se razlikuje od na~ina rada u drugim kraje-vima na{e zemqe. Nije ni ~udo, kada se znada se na{i p~eliwaci nalaze u brdsko-pla-ninskom kraju, odmah ispod same planineKopaonik. Klima specifi~na – potkopao-ni~ka, a pa{a jo{ specifi~nija. Prole}na,fina, sa milionima cvetova vo}nih staba-

la. Letwa, livada i raznorazni korovskicvet. U kasno leto i jesen dominiraju tamnimedovi sakupqeni sa li{}a drve}a i plodo-va raznog vo}a. Dru{tva treba tako razvitida {to pre oja~aju i da sna`na stignu da po-kupe ba{ tu finu prole}nu pa{u, ali i dasurove vremenske prilike koje se de{avajupodno Kopaonika {to bezbolnije podnesu.

Kako mi to radimo sa na{im p~elama uuslovima kada su vremenske prilike sli~neonima na Pe{teru, i kada u kasno leto p~e-le nakupe zna~ajne koli~ine, za nas p~elare

P~elarewe u surovim planinskim uslovima

FFEEBBRRUUAAR – MR – MEESESECC OODDLLUKE UKE Milo{ Milosavqevi}ul. 1. maja br. 2/2, 36344 Baqevac na Ibru(036) 790-555, (063) 88-75-541, www.pcelinjaci.co.yu

odli~nog meda, a za p~ele vrlo lo{e hrane,koju one u znatnoj meri odloè tamo gde netreba, odnosno u plodi{te ko{nice?

I pored svih pravila da se sa ce|ewemmeda mora zavr{iti do Svetog Ilije, mi dr-ìmo medi{ta na svojim ko{nicama dok po-stoji unos medne rose koju p~ele kupe u ju-tarwim ~asovima sa listova listopadnogdrve}a. Ce|ewe meda nastojimo da zavr{i-mo {to hitrije, skidawe medi{ta i pregle-di se obavqaju vrlo brzo. Zamena matica seobavi za tri dana. Ove godine zamenili smo86 „crvenih“ matica sa isto toliko mladihplavo obeleènih matica. Mladu maticu,samu u kavezu dodajemo odmah dru{tvu po od-uzimawu stare, koju ubijamo mrve}i je o mre-ù kaveza matice koju dodajemo. Ove godineuspeh u prijemu matica je bio stoprocentan.Potrebnu hranu, koju treba dati pojedinimdru{tvima, radi obezbe|ewa zimske rezerv-e, dajemo u velikim koli~inama u vidu blagorazblaènog invertovanog sirupa. Vrlo jeva`no da kaèm da svaku operaciju koju iz-vodimo u p~eliwaku, za svaku ko{nicu, od-nosno dru{tvo, unosimo u dnevnik rada, auve~e te dragocene podatke iz dnevnika uno-simo u centralne kwige p~eliwih dru{ta-va. Ta evidencija nam umnogome pomaè priodluci {ta kojem dru{tvu i kada treba ura-diti, dodati, zameniti i tome sli~no. [tose ti~e zimske zalihe hrane poku{avamo da

na{a dru{tva ne u|u u zimu sa velikim za-lihama meda. Ako uspemo da sa prihranomna{e p~ele u zimu u|u sa 12–15 kg medaostvarili smo pun pogodak, pa tako po~et-kom januara p~eliwe klube, idu}i za hra-nom, do|e pod poklopnu dasku ko{nice. Akobi dru{tva imala vi{e hrane u na{im uslo-vima, p~eliwe klube ne bi stiglo pojestisvu hranu sme{tenu na ramovima uz predwustranu ko{nice, i ne bi iza{lo pod poklop-nu dasku ko{nice, gde ga mi o~ekujemo okopo~etka januara sa svojom lekovitom poga-~om. Mlade matice su ve} po~ele sa leglomi p~ele su u obavezi da temperaturu u delugde je leglo drè na 36 °C. Poga~a je stavqe-na odmah iznad klubeta p~ela, pokrivaju}iznatan deo unutra{wosti ko{nice. Svojimsadràjem daje p~elama solidnu hranu i ta-ko potrebnu vodu, koja se hvata na kesi poga-~e. Pelin i sitno mlevena paprika izaziva-ju nepovoqnost razvoja spora nozeme u crev-nom traktu p~ele. Napomenuo sam da samodesetak na{ih dru-{tava nije bilospremno za poga~upo~etkom januara,jer smo, verovatno,ta dru{tva malovi{e nahranili utoku avgusta, pa susa klubetom p~elebile dosta nisko –ispod satono{aramova dru{tva.Ta ve}a medna kapaiznad klubetaspre~ava p~ele dauzimaju poga~u, iistima je ne daje-mo. Radi se uglav-nom o dru{tvimasme{tenim u DBko{nicama.

Februar je me-sec po koli~iniradova sli~an junu,s tom razlikom{to se poslovi ujunu skoro 80%obavqaju u p~eli-waku, a 20% unutarprostorija, dok je ufebruaru situaci-ja obrnuta.

Najva`niji po-sao u februaru je-


ste vrlo ozbiqno pra}ewe potro{we poga-~e koju smo ve} dali. Mnoga dru{tva su jeili pojela ili su pri kraju sa poga~om. Nesme se dozvoliti da p~ele ostanu bez poga~e.Po~etkom meseca vr{imo dodavawe poga~adru{tvima koja su poga~u pojela, skidaju}ipre toga plasti~nu foliju, kesu u kojoj je po-ga~a bila upakovana ili povla~ewem kese sajo{ po malo poga~e u uglovima kese u zadwideo ko{nice, a stavqawem nove cele poga~eu zonu iznad p~eliweg klubeta. U dnevnikobavezno unosimo podatak o broju zaposed-nutih ulica, uzimawu poga~e, stawu ostalehrane, mikro klimi u ko{nici, prisustvuvlage, pona{awu p~ela. A ako poga~e jo{ima, procewujemo za koliko }e dana bitipotrebno da se doda nova.

Mnoga dru{tva }e u ovom mesecu pojestii tu drugu dodatu poga~u pa im pri kraju me-seca, treba dodati jo{ jednu, tre}u po redupoga~u.

Na kraju meseca treba sesti i na bazipra}enih podataka o svakom dru{tvu izra-diti plan rada sa dru{tvima u nastupaju}ojgodini. Plan obuhvata podatke o dru{tvimakoja smo odredili da budu u funkciji medo-brawa, koja smo odredili da ve{ta~ki raz-rojimo, podatke koliko ve{ta~kih rojevamoèmo obezbediti za na{e kupce koji svo-je ko{nice za prihvat roja treba da donesu umartu, eventualno u aprilu, podatke o dru-{tvima koja }emo ostaviti za pravqeweoplodwaka. I odgajiva~ka dru{tva tako|etreba planirati. Na kraju ostaju sumwivadru{tva, ona koja su pri otvarawu davalalo{e znake. Mo`da se jo{ u toku februaraona mogu sanirati (ako bude par dana lepogvremena, sa temperaturom oko 15–18 °C).

Lepo vreme, kada p~ele op{te sa okoli-nom, koristimo za probno ispitivawe da lije u ko{nicama sve u redu. Sojino bra{noprospemo na ~ar{av ili ve}i papir usredp~eliwaka. P~ele vrlo brzo prona|u prosu-tu soju i u rojevima navale da je kupe u svoje

korpice i ùrno odnose u svoje ko{nice.Mi ih sa velikom pa`wom pratimo i bele-ìmo ko{nice u koje p~ele ne unose nano-àk. U tim dru{tvima u 90% slu~ajeva nemamatice, ili je ima, ali je lo{a. Nama je zataj test potrebno oko 2 kg sojinog bra{na.Pri svakodnevnom obilasku postavqenihmalih mi{olovki na drvenim nosa~ima, ko-je su u slu`bi za{tite p~ela od ptica,uglavnom senica, obra}amo posebnu pa`wuna spoqa{wi izgled ko{nica. Pratimo daneko telo ko{nice, pod dejstvom vremen-skih prilika i neprilika, nije popustilo,{to bi zna~ilo sigurnu opasnost od pojavegrabeì kada vreme omogu}i da p~ela izle-ti.

U prvoj polovini meseca treba obezbe-diti pojiloza p~ele ublizini p~e-liwaka. Uko-liko se najavelepi dani vo-du sipati uve} postavqe-no pojilo.

U toku da-na, kada namhladno}a nedozvoqava da se mnogo zadràvamo napoqu,unutra sasvim dobro do|e posao bu{ewa iumetawa nitni u bo~ne stranice ramova.Klasi~nu bu{ilicu smo prepravili i omo-gu}ili da na vrlo lak na~in odjednom izbu-{imo sve rupe na stranici i ugradimo nit-ne u iste bez pode{avawa visine na klasi~-nim bu{ilicama. Uz pomo} jednostavne na-prave, bez ~eki}a, mogu}e je sastaviti zna-tan broj ramova i po izradi rama oì~itiga i bez prqawa prostorija ugraditi satnuosnovu. Kompletni ram ko{nice treba slo-ìti u nastavak i odneti u prostoriju dobroosiguranu od ulaza mi{eva, rov~ica, pacovai drugih nepoèqnih uqeza.

Februar moè prijatno p~elara iznena-diti toplotom i lepim vremenom, te prvimgrudvicama polena sa visibabe, leske, kuku-reka, jove. To je bogom dati dar p~eli i p~e-laru, i tome se treba radovati. Uve~e kadamrak ipak savlada poprili~no oduào dan,neka kwiga, ili ~asopis, uzet od kolege p~e-lara, ili iz biblioteke, znatno }e doprine-ti da san lak{e do|e, no} neosetno pro|e, asa wim i februar – odlu~uju}i mesec za nasp~elare.


Test sasojinim bra{nom

Unazad vi{e od dve decenije (a p~elarim~etrdesetak godina), tokom zimskog perio-da, ta~nije od polovine oktobra do krajamarta, gotovo da nemam nikakve potrebe ni-ti pravog razloga da bilo {ta radim u svomp~eliwaku. U to vreme na p~eliwaku vladapotpuni mir. Jedini posao koji obavqam je-ste posledwe tretirawe p~ela protiv varoenekim od sredstava koja se upotrebqavajukada u ko{nicama nema legla.

U vreme vrcawa bagremovog meda ne odu-zimam nijedan okvir sa polovi~no i totalnootvorenim medom. Taj med ostaje u prvom po-lunastavku moje DB ko{nice, prvo kao even-tualna rezervna hrana p~ela ako tokom julau prirodi ne bude zadovoqavaju}e pa{e, idrugo, kao podsticajna hrana za normalnozalegawe matice (po~ev od 5. jula) za legloiz kojeg }e se izle}i zimske p~ele. Smatramda je va`no da budu}e zimske p~ele ìve uuslovima obilne koli~ine hrane, jer samotako mogu stvoriti svoje tzv. masno tkivo itako biti sna`ne, izdr`qive i naravnozdrave, sposobne da preìve surove zimskeuslove. Ukoliko bude druge letwe pa{e, medoduzimam krajem jula. I ovom prilikom p~e-lama tako|e ostavqam nepoklopqen med.Tada obavezno „silazim“ u plodi{ni pro-stor radi utvr|ivawa koli~ine meda i per-ge. Na osnovu koli~ine i kvaliteta legla(otvorenog i zatvorenog) utvr|ujem kvali-tet matice i na osnovu svega odre|ujem da lije p~eliwa zajednica sposobna da u|e u zimu.Slede}i korak je dopuna eventualno nedo-staju}e energetske i proteinske hrane. Sva-ka p~eliwa zajednica obavezno mora da imaza zimu najmawe 22 kg hrane i dovoqno per-ge. Ukoliko te hrane nema, dopuwavam je ve}obezbe|enom koli~inom nektarskog medauzetog iz plodi{ta za vreme malog i veli-kog pro{irivawa prostora za zalegawe ma-tice tokom vo}ne pa{e, kao i dodavawemokvira sa pergom obezbe|enim tako|e u vo}-noj pa{i. Ako i tada nema dovoqno hrane,

dopuwavam zalihu sirupom od invertovanog{e}era koji dodajem u ve}im dozama u krat-kom vremenskom periodu. Pritom pazim dakoli~ina sirupa ne bude ve}a od jedne peti-ne ukupne koli~ine meda, i da dodata hranane blokira zalegawe matice. Vodim ra~unai da sirup dodajem na kraju dopune hrane ka-ko bi isti bio sme{ten {to bliè budu}emp~eliwem klubetu, kako bi ga p~ele potro-{ile do po~etka novog legla. Ukoliko nebude bilo zadovoqavaju}e podsticajne pa{eu avgustu, p~ele ipak stimulativno prihra-wujem najkasnije do dvadesetog avgusta.

Ovako obezbe|ena p~eliwa dru{tva sadovoqnom koli~inom kvalitetno odgajenihzimskih p~ela, dovoqnom i kvalitetnom za-lihom hrane, mladim sa}em, dobrom mikro-klimom i ventilacijom mogu bez ikakve po-mo}i p~elara da do~ekaju prve cvetove xana-rike. Dakle, nema otvarawa ko{nica radidodavawa bilo kakve hrane. Moje p~ele zi-muju sa jednim polunastavkom u ~ijim poluo-kvirima uvek ima izvesne koli~ine meda.

Utopqavawe p~eliwih zajednica vr{imsamo od prvog marta do kraja aprila kada za-tvaram i ì~anu ventilaciju na podwa~i.

Prole}e Polovinom cvetawa xanarike obavqam

prvi prole}ni pregled i malo pro{iriva-we dodavawem jedne vo{tane satne osnove.Po{to moje p~ele nikada ne gladuju, veomaretko imam gubitke. A ako ih i bude, bude ihzbog bolesti p~ela {to je iskqu~ivo mojagre{ka jer se veoma te{ko snalazim u (zamene) haoti~nom stawu na trì{tu lekovaza p~ele.

Po meni je svako otvarawe ko{nica zbogdodavawa hrane tokom zimskog perioda (akonije u ciqu spasavawa dru{tava) nepotreb-no i {tetno. Za{to bih obavqao poslovekoji uz to donose polovi~ni uspeh po snegu ihladno}i kada se to moè uraditi tokom le-ta. Zima sluì za i{~itavawe literature.


SPSPOOKKOOJNJNOO@@IIVVIIMM ZZIIMMI I

Budimir Atanaskovi} ul. Knegiwe Milice br. 74/12, 37240 Trstenik, (037) 711-039

Zima je poseban period za p~ele, naro~i-to {to se ti~e zimske ventilacije. Za ì-vot u prirodnim uslovima one su stekle spo-sobnost da se suprotstave mnogim nepovoq-nim uslovima. Ali, ko{nica je ne{to sa-svim drugo.

P~ele }e dobro prezimiti u nametnutojim ko{nici samo ako su zdrave i broj~anodovoqno jake, ako imaju dovoqno kvalitet-ne i pristupa~ne hrane i ako imaju dovoqno~istog vazduha i suvu ko{nicu.

U praksi postoji dosta nedoumica kad jeu pitawu zimska ventilacija. Zato }u svojeprakti~no iskustvo da prikaèm u sklopuuobi~ajenih oblika zazimqavawa sa uto-pqavawem i bez utopqavawa. Problematikanije nova, ona je bila predmet mnogih istra-ìvawa. Me|utim p~elarstvo i daqe trpiposledice nekih lo{ih re{ewa kod pripre-ma p~eliwih dru{tava za prezimqavawe.îwenica je da i danas jo{ uvek ima p~ela-ra koji enormno p~ele zatrpavaju raznimutopqavaju}im materijalom, vo|eni krila-ticom da se „mala soba lak{e zagreje od ve-like sale“. Ovu misao izrekao je Freudenste-in, i ona je bila jaka argumentacija za propa-gandu velikog utopqavawa p~eliwih dru-{tava sa ciqem da se {to boqe ~uva zimskoklube od hladno}e. Ali, i drugi istraìva-~i, tridesetih godina pro{loga veka (Phil-lips, Armbruster i drugi) bili su mi{qewada p~eliwe dru{tvo tokom zimovawa ne gre-je samo zimsko klube nego i prostor oko we-ga. Danas znamo da to nije ta~no.

Takvu teoriju zazimqavawa preko kon-zervisawa energije p~ela velikim utopqa-vawem, veliki broj p~elara je napustio jersu nova istraìvawa dala prednost snazidru{tva i obilnim zimskim zalihama hra-ne. Toplota klubeta je najbitnija, dok ga ko-{nica samo {titi od vetra i vlage. Farrar jedetaqno ispitivao fiziologiju prezimqa-vawa p~ela. Konstatovao je da p~ele grejusamo klube, a da se i ne trude da zagreju pro-stor u ko{nici oko klubeta. Proizvodwa

toplote u klubetu je onolika, koliko je po-trebno da se nadoknadi gubitak toplote sapovr{ine klubeta gde temperatura treba dase odrì na nivou od oko 7 °C. Takav toplot-ni reìm p~ele odràvaju kori{}ewemglavnog mehanizma klubeta za termoregula-ciju. To je promena gustine kore i promenazapremine klubeta. Odnosno, kada spoqnatemperatura opada tada se klube skupqa, akada raste dolazi do {irewa. To zna~i daklube podnosi hladno}u i u normalnimuslovima izbori}e se sa wom na ra~un uma-wewa gubitka toplote i poja~ane potro{weenergije.

Za na{ slu~aj bitna je ~iwenica, da jegubitak toplote srazmeran povr{ini klu-beta, te mawe klube gubi vi{e toplote {tonadokna|uje ve}om potro{wom hrane po jed-noj p~eli. Time }e biti pove}ana i vla-`nost. Preterana vla`nost uve}ava rela-tivnu hladno}u u ko{nici za klube, a p~elena to odgovaraju pove}anom potro{wom hra-ne ~ime se stvara jo{ ve}a vla`nost {toobi~no vodi ka kobnim posledicama po p~e-liwe dru{tvo. Tako|e negativna osobinauve}ane vla`nosti je i to {to dovodi dosledstvenog pove}awa temperature u klube-tu i po pravilu matica otpo~iwe sa polaga-wem jaja. Zimsko leglo je veoma skupo zap~ele i ima rizi~an ishod. Pod takvimokolnostima stvoreni su idealni uslovi zarazvoj nozeme (optimalno oko 31 °C – pritemperaturi niòj od 22 °C i vi{oj od 34 °Cnozema prekida svoj razvoj – Poltev, Mo-skva, 1984). To je karakteristi~no za slabadru{tva i tamo gde je u ko{nici vlaga „za-robqena“ nepravilnim uzimqavawem. Takop~ele prevremeno istro{e organizam {toumawuje sposobnost kvalitetnog odgoja pro-le}nog legla. P~elama se smawuje duìnaìvota, dru{tvo slabi i obi~no oboli palako postane plen grabeì.

Nisam za to da se klube „zasipa“ utopqa-vaju}im materijalom koji }e da zarobi vla-gu, ali ni za to da se „ogoli“ smatraju}i do-


ZZIIMSKA VEMSKA VENNTTIILALACCIIJA IJA IPPRROOLLEE]N]NI RI RAAZZVOVOJ J

Ing. Dobrosav Be{inovi} ul. Proleterska br. 137/21, 19250 Majdanpek, (030) 582-130

voqnim to {to samo sebe greje. Potpun od-govor je te{ko dati, ali mislim da trebauzeti u obzir ~iwenicu da se iz klubetastalno emituje toplota koja zagreva vazduh,a on se zatim {iri prema hladnijim delovi-ma ko{nice. Po{to se u toplom vazduhu na-lazi vodena para (kao produkt ishrane p~e-la), vrlo je va`no weno odstrawivawe izplodi{ta pre kondenzacije. To se postièdobrom ventilacijom koja je delom uslovqe-na tehni~kim karakteristikama odre|enogtipa ko{nice. Moja zapaàwa su vezana zaDB ko{nicu sa kojom radim. Eksperimenti-ma sam do{ao do zakqu~ka da sa standardnomDB ko{nicom nije mogu}e ostvariti ozbiq-niju produktivnost bez uvo|ewa nekih kon-strukcijskih izmena i postupaka u tehnicip~elarewa. Lovro Peradin (Nove metodep~elarewa, str. 167) isti~e: „Sve poznateko{nice nastale su u vremenu kada jo{ nijebio poznat odlu~uju}i uticaj obilnih za-liha hrane na razvoj p~eliweg dru{tva ikad jaka p~eliwa dru{tva nisu zbog malogplodi{ta ni postojala“. Taj problem do-bro je prou~io Farrar i jo{ davne 1943. godi-ne pokre}e novu ameri~ku {kolu p~elarewautemeqenu na jakom uzimqenom p~eliwemdru{tvu i obilnim zimskim zalihama hrane(~ak 30–40 kg u severnijim krajevima). Takonastaje i modifikovana Dadanka koja u svomsastavu kod uzimqavawa iznad plodi{taima pun polunastavak sa medom i otvorom odoko 2,5 cm u pre~niku. Ispitivawa takvoguzimqavawa vr{ena su i kod nas i o pozi-tivnim rezultatima pisali su pokojni Ti-homir Jevti} i Bogoqub Konstantinovi}.Da je problem uzimqavawa ozbiqno shva-}en, ukazuje da je dosta istraìva~a prou~a-valo p~eliwe zimsko klube sa aspekta uma-wewa gubitaka koji pored ostalog nastaju ikao posledica vlage. Kao {to znamo, ona jeprodukt potro{we meda za odràvawe p~e-liweg dru{tva koje je u zavisnosti od brojap~ela i prema Avetisjanu bilo bi:

Tabela jasno upu}uje {ta vaqa ~initi i{ta da o~ekujemo ako to ne ~inimo. I Lebe-dev potvr|uje ~iwenicu da slabo dru{tvo

zimi tro{i vi{e hrane od optimalnog. Onukazuje i na to da za svaku rasu p~ela posto-ji biolo{ki optimum zimskog klubeta, jer ivelika dru{tva imaju tako|e velike zimskegubitke. I Xefri govori o optimalnomklubetu, a ne o velikom klubetu. I na{ap~elarska praksa uvi|a zna~aj optimalnogdru{tva zazimqenog na optimalnoj hrani,koje sve svoje prednosti ispoqava u prole}-nom razvoju kao i u pa{i. U Rusiji je defi-nisana optimalna veli~ina tako da dru{tvau jesen treba da imaju 8–9 ulica p~ela ilioko 2 kg. Ako vlada bolest ili druge nepo-voqnosti do 2,5 kg. U tabeli 2 prikazana jepotro{wa hrane prema snazi dru{tva kao izimski gubici. U mojoj praksi, dru{tva samagacinom ulaze u zimu sa 8–9 ulica, dok bezmagacina obi~no sa 6–7 ulica p~ela. Aliovde pored ve}eg broja p~ela i wihov kvali-tet ima bitan uticaj u toku zime.

Dati prikaz ukazuje na {tetnost uzi-mqavawa slabih dru{tava (za wih postojidruga tehnika uzimqavawa), ali i vodi kacentralnom problemu ove teme.

Kako sa~uvati toplotu i snagu zimskogklubeta, a odstraniti vlagu?

To je problem koji mu~i sve p~elare jernije ni malo jednostavan. Nije, zato {to tuima vi{e uticajnih faktora (kvalitet zim-skih p~ela, hrana po obimu i kvalitetu, sna-ga, tip ko{nice, lokacija, pa{ne prilike idrugo) koji su u sprezi sa zimskom ventila-cijom, na koju p~elar ipak moè da ima di-rektan uticaj.

Objasni}u kako uzimqavam DB ko{niceu mom DB sistemu (P~elar, 2/2002). Osnovnopolazi{te je biolo{ko utopqavawe kao me-ra o~uvawa toplote. Ogleda se u optimal-nom dru{tvu sa kvalitetnim i zdravim zim-skim p~elama. Pitawe hrane ogleda se krozne{to ve}e zalihe. One su nu`ne, kako bizimsko klube oformilo {to prirodniji po-loàj, a time i boqe prezimilo. Poloàjkoji zauzima zimsko klube u DB ko{nicinije prirodan i zato ona sa svojim tehni~-


Tabela 1. (1 kg ima oko 10 000 p~ela)

Masa p~eliweg dru{tva (kg) 1 1,5 2 2,5

Prose~na potro{wa hrane (kg) 9,67 8,78 7,99 5,74

Tabela 2.

Ja~ina dru{tva (broj ulica) 4–5 6–7 8–9

i vi{ePotro{wa hrane

po ulici (kg) 1,9 1,3 1,0

Uginule p~ele (grama) 32.9 19,2 9,4

kim karakteristikama ne obezbe|uje dobroprezimqavawe, a ono je temeq uspeha u na-rednoj godini. Zato su uvedeni AB magacinihrane u uzimqavawe i razvoj, {to nije isto{to i magacin hrane o kojem je ve} bilo re-~i. U ciqu boqeg sagledavawa posluì}u seprimerom iz tabele 3.

Gubitak toplote zavisi od odnosa povr-{ine (P) i zapremine (V) klubeta. UkolikoK raste, utoliko je potro{wa hrane ve}a, atime i prisustvo vlage u ko{nici. Moè sezakqu~iti da }e dru{tvo zazimqeno sa 5ulica biti skoro duplo optere}enije oddru{tva zazimqenog sa 9 ulica. Ako znamoda je visina DB rama 27 cm, a od toga, cen-tralni ramovi su sa mednom kapom u visiniod oko 12 cm i da se klube formira oko 25%na medu, a 75% na praznom sa}u, tada nije te-{ko zakqu~iti prema pre~niku klubeta(ili broju ulica) da optimalno dru{tvo od8–9 ulica ne moè da formira idealno klu-be (loptu) {to povla~i negativne posledi-ce (klube je razvu~eno, obuhvata ve}i brojulica od potrebnog {to izaziva dodatno op-tere}ewe p~ela u toku zime).

Uvo|ewem AB magacina u sastav plodi-{ta mnogo se toga mewa kada je u pitawuprezimqavawe i razvoj (globalna {ema ob-javqena je u Zborniku radova sa II kongresap~elara Srbije, Aleksinac, 2002), ali ja }use zadràti na deo vezan za prezimqavawep~ela kao preduslov razvoja. AB magacini usastavu DB plodi{ta su idealna kombinaci-ja za stacionarno p~elarewe.

Opisa}u u praksi ispitanu, a mawe slo-ènu varijantu sa jednim telom i adaptira-nim zbegom. Telo je prilago|eno za vi{e na-mena, ali u su{tini zajedno sa zbegom obez-be|uje dobru zimsku ventilaciju. Detaqnije}e biti dat funkcionalni prikaz kroz sli-ku 1, a o tehni~kim detaqima drugom prili-kom. Obja{wewa polaze od trenutka podme-tawa AM ispod plodi{ta. AM pun medapodme}e se oko 1. avgusta i do zime ostane

mahom prazan. Time se, pored regulacije mi-kroklime ostvaruju i indirektni ciqevi.

– Podsti~e prirodan razvoj kvalitet-nih zimskih p~ela (boqe hrawene i ve}iunos polena);

– Uti~e se na veli~inu medne kape ipravilniji raspored hrane prema veli~iniklubeta;

– AM prihvata pri formirawu i deoklubeta;

– U sklopu sa antivaroznom podwa~om,koriste se prednosti ranijeg prekida i ka-snijeg zapo~iwawa sa odgajawem legla.

(Napomena: za na{ slu~aj va`no je napo-menuti da je krawska rasa p~ela prilago|e-na za na{e terene, da dobro prezimquje iekonomi~na je u tro{ewu zimskih zaliha,{to nije slu~aj recimo sa italijanskom ù-tom p~elom).

U periodu do pa{e AM uglavnom {titiklube od direktnog uticaja hladnog vazduha.U wemu se stvara toplija tampon zona u ~ijisastav ulaze i produkti ìvotne aktivnostip~ela, vodena para i ugqendioksid. Po{toje sastav gasova u zimskom klubetu (kiseo-nik se smawuje sa 21% na 17–18%, a ugqendi-oksid pove}ava sa 0,03% na 3,5–4,5%) druga-~iji od prirodnog, kada ugqendioksid (poLebedevu) prelazi koncentraciju od 4%,p~ele aktivno provetravaju klube po prin-cipu odozgo na dole. Budu}i da je ugqendi-oksid nastao disawem p~ela u klubetu on jezagrejan pribli`no do temperature kojavlada u wemu. Ali u sastavu te dowe toplot-ne zone ulazi kao produkt i vodena para. Po-stoje zasi}ene i nezasi}ene pare. Toplijeidu gore i delom izlaze kroz otvor na po-klopnoj dasci. On treba da bude na predwojstrani, nikako na sredini ili na zadwojstrani. U suprotnom bi se smawila relativ-na vla`nost vazduha u ko{nici ispod 60%

Tabela 3. Broj

uzimqenihulica

5 6 7 8 9 10 11

Pre~nikklubeta

(cm)15,4 19 22,6 26,2 29,8 33,4 37

Odnos P : V = K 0,39 0,32 0,27 0,23 0,20 0,18 0,16


kada dolazi do kristalizacije meda, {to ta-ko|e ne pogoduje p~elama. Kod vla`nostine{to iznad 60% dolazi do upijawa vlage uotvoreni med koji je pripremqen za kori-{}ewe od p~ela u klubetu, {to je va`no, dajako dru{tvo zimi ne bi patilo od è|i (otome detaqnije u kwizi E. K. Eskova „Mi-kroklimat p~elinog ìli{~a“). Nezasi}e-ne pare ostaju dole gde nema ni p~ela ni hra-ne. Tako ohla|ena, ali jo{ nekondenzovanapara, pada dole i izlazi kroz leto i zamre-èni deo poda podwa~e. To je nu`no, jer je~esto taj izlazak vlage oteàn kao i prilivsveèg vazduha. Zimski otvori leta, onakokako se u praksi prirede, ne obezbe|uju do-bru ventilaciju. Taj problem se dobro re-{ava zamreènim (ili perforiranim)otvorom na limenoj kaseti. On je sa zadwestrane u duìni od oko 10 cm i sa otvoromleta u potpunosti omogu}ava i izlazak suvi-{ne vlage kao i priliv sveèg vazduha. Tajvazduh prolazi kroz dowu toplotnu zonuklubeta i ne{to ugrejaniji diè se u gorwutoplotnu zonu. P~ele usisavaju}i tako to-pliji i sveìji vazduh mawe energije tro{eza zagrevawe klubeta. Ta ~iwenica je veomabitna sa aspekta toplotnog reìma unutarklubeta. Klube mawe gubi toplotu u difu-znom procesu, ~ime je lak{e odràva na op-timalnom nivou. Ali i kada se otpo~ne od-goj legla, p~ele lak{e odràvaju tempera-turu na nivou 34–35 °C. Da je to tako, govore~iwenice {to nema razvoja nozeme i nika-kve potrebe za upotrebom fumagilina.

Gorwa toplotna zona je vi{eslojna: deoneposredno iznad klubeta, deo iznad PD ko-ji uglavnom „pokupi“ suvi{nu vlagu i deo uVM koji sa S ~ini termo most.

Sve procese u ko{nici pripremqenoj nana~in kao na slici, nije mogu}e lako i u ce-losti opisati. To {to se zbiva u klubetu ioko wega, zahteva {ire odgovore. Ali samsiguran da }e, sa aspekta zimske ventilaci-je, sama slika u mnogo ~emu dopuniti mojprikaz. Isto mogu da tvrdim da adaptacijaklasi~ne DB ko{nice nije ni malo sloè-na. AM treba da bude visine 105 mm, a nekao standardni DB polunastavak. Poznatoje da i polunastavci mogu za to da posluè,ali svedoci smo da se u praksi nije puno od-maklo od ideje. AM treba da bude samo maga-cin hrane i pro{irewe plodi{ta u skladusa vremenskim potrebama. U poziciji premaslici postignuta je optimalna mikroklimasa minimalnim toplotnim gubicima i zado-

voqavaju}im nivoom vlage. Pokazateqiupore|ewa bili su:

– Potro{wa hrane je optimalna, jerp~ele izlaze iz zime vitalne i bez tragovabolesti;

– Suva ko{nica obezbe|uje izlazak p~e-la na pro~isni let pri optimalnoj spoqnojtemperaturi. P~ele iz klasi~nih ko{nicaizle}u pri nepovoqnijim vremenskim uslo-vima, gubici p~ela pri izletu su evidentnikao i tragovi lo{eg zimovawa (nozema);

– Optimalni nivo razvoja do 2,5 kg brèse dostiè, {to dovodi do blagovremenihkvalitativnih promena p~ela, {to se ispo-qava u bagremovoj pa{i;

– Nema prehla|enog legla, {to je karak-teristi~no za jaka dru{tva iz klasi~nih ko-{nica;

– Prole}ni razvoj je ubrzan uz velikukoli~inu unetog polena {to dovodi do raneblokade matice. Pro{irewe legla mora dase obavqa ~e{}e nego kod klasi~nih ko{ni-ca. Ja vr{im stimulativnu deblokadu tamogde ima legla na ~etiri rama.

Kod informativnog pregleda zapo~iwei razvoj. PD se delimi~no demontira i namesto ~etiri sredi{we daske dolazi poga-~a. Ona sa ostalim utopqavaju}im materija-lom boqe ~uva toplotu, a i sada neophodnuvlagu. Kod glavnog pregleda AZ i PD preu-re|uju se u telo koje prihvata ramove izAM. PD ~ine 4 daske dimenzija446×74×8 mm i 2 daske dimenzija472×87×12 mm. Kra}e su u sredini i form-iraju ventilacioni otvor, a duè su sa stra-ne. Kod preure|ewa, dve duè u uspravnompoloàju ~ine nosa~e ramova dok ostale podve dolaze do zida zbega. Tako se dobije te-lo–zbeg sa otvorom od 450×440 mm {to jedovoqno za sme{taj 12 ramova za vi{kove izvo}ne pa{e. AM je sada duboka podwa~a ko-ja i daqe {titi leglo, ali i po potrebi po-sle vo}ne pa{e do bagrema ponovo postajemagacin hrane sa ramovima iz adaptiranogzbega. U pa{i AM ide iznad mati~ne re{et-ke gde postaje medna kapa. Tu ostaje do po-~etka nove p~elarske sezone kada ponovo za-uzima svoje mesto na podwa~i. Mere su dateza dvanaestoramnu DB ko{nicu. Ovim jedno-stavnim izmenama kod DB ko{nice postièse u{teda u vremenu, mawi broj otvarawako{nice i stresnih situacija, dobro uzi-mqavawe i prezimqavawe i pravovremenirazvoj za bagremovu pa{u. Posebna pogod-nost je za stacionarno p~elarewe.


U savremenom pristupu p~elarstvu, gle-dano sa pozicije p~elara, smatra se da roje-we p~ela po svojoj {tetnosti, dolazi odmahposle {tete koju p~elarstvu nanose zaraznebolesti. I u p~elarskoj literaturi i u pre-davawima ovoj temi je posve}eno dosta pro-stora i vremena ali p~ele ne znaju da ~itajukwige i slu{aju govore ve} se pona{aju posopstvenim instinktima i prirodnim nago-nima.

Sve tehnolo{ke zamisli p~elara, po~evod raznih metoda prepakivawa okvira, odu-zimawa legla i p~ela, dodavawa satnihosnova, odstrawivawa ili „hap{ewa“ mati-ce, se~ewa wenih krila i sli~no naj~e{}esu padale u vodu pred snagom prirodnog in-stinkta p~ela da se u odre|enim okolnosti-ma izroje i tako ostave p~elara i bez p~elai bez prinosa. Sva ulagawa oko negovawa ta-kvih zajednica u tom trenutku bivaju obez-vre|ena a ose}aj razo~aranosti postaje ja~iod èqe da se ovim poslom i daqe bavi.

I ova tema odnosi se na sagledavawe tihokolnosti, koje dovode do pojave rojevog na-gona, sa ciqem da se {to je mogu}e dubqeprodre u tajne pona{awa p~ela i shodno to-me izna|u re{ewa koja }e pomo}i da ovihpojava bude {to mawe a samim tim da budemovi{e uspe{ni i vi{e zadovoqni sa poslomkojim se bavimo.

Ne smatram sebe ba{ posebno iskusnimp~elarom ali obzirom da ve} duì vremen-ski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DBko{nica sa 12 okvira, nepobitno sam uo~ioda je pojava rojevog nagona nesrazmerno vi-{e izraèna kod DB u odnosu na LR ko{ni-ce. Delimi~no re{ewe sam potraìo u pre-pravqawu 25 DB ko{nica sa 12 okvira u ta-ko|e DB ko{nice sa 10 okvira nadaju}i seda }e zbog maweg plodi{nog prostora pro-blem rojewa biti re{en. Nakon dve godinerada sa wima uverio sam se da je problem po-

jave rojevog nagona i daqe bio prisutan aline u meri kao {to je to bio slu~aj sa dvana-esticama. Stawe je bilo ne{to povoqnijejer je wihovo plodi{te, zbog mawe zapremi-ne. popuwavano p~elama do ili za vreme cve-tawa jabuke, tako da su u tim uslovima p~e-le lak{e prelazile u medi{te a samim timi mawe se rojile.

U takvim okolnostima nije mi preosta-lo ni{ta drugo nego da problem sagledavammnogo detaqnije da bi rojewe u DB ko{ni-cama sveo na najmawu mogu}u meru ili da teko{nice rasprodam. Imao sam strpqewa iupornosti da primewena re{ewa testiram uduèm vremenskom periodu, znaju}i da je re-{ewe vaqano samo onda ako ga praksa kon-stantno iz godine u godinu potvr|uje.

Koriste}i se dostupnom literaturom,konsultacijama sa iskusnim i uspe{nimp~elarima i sopstvenim iskustvom, zakqu-~io sam da je pojava rojevog nagona u DB ko-{nicama vezana za tri osnovna uzroka.

Prvi i ujedno osnovni uzrok rojewa jerojevna matica. Nije mi poznata takva teh-nologija p~elarewa koja }e spre~iti pojavurojevog nagona ako u ko{nici imamo p~elesa genetski izraènim rojevnim osobinama.Ove p~ele imaju osobinu da se u rano prole-}e enormno brzo razvijaju, ali i izraènusklonost za natprose~nim unosom polena.Ve} u aprilu kada polenske pa{e ima u izo-biqu, pona{awe ovih p~ela se usmerava kawihovoj primarnoj genetski nasle|enoj oso-bini – rojewu. Jo{ kada sam pre dvadeset go-dina po~eo izraàvati svoju èqu da se ba-vim p~elarstvom, moja sada ve} pokojna bakami je govorila: „Nemoj sine da uzima{ od ne-koga p~ele rojilice da ti se samo roje, uzmip~ele medarice da ti donesu meda da ima{kakve vajde od toga“. Tada tu poruku nisammogao najboqe da razumem ali ve} na samompo~etku bavqewa ovim poslom, poruka mi je


SPSPRREEÂÂVVAAWE WE RROOJEJEVOVOG NAG NAGGONAONA

U DU DB KB KOO[[NNIICACAMAMA Mileta Markovi} 14226 Jabu~je

(014) 74-581, (064) 1917-333 [email protected]

bila potpuno jasna i ~ak vrlo precizna. Nezna~i li to da je u na{em narodu odavno bi-lo poznato da postoje razli~ita pona{awapojedinih p~eliwih zajednica, da je to tako-|e nauka apsolutno potvrdila ali da se ta~iwenica i u sada{wem vremenu vrlo ~estozanemaruje. Dakle, nesporno je da ako èli-mo da od p~ela osim qubavi imamo i kori-sti, u ko{nicama moramo imati p~ele kojenemaju izraèn instinkt rojewa. Takve p~e-le se mogu dobiti samo dugogodi{wim oda-birawem, odnosno selekcijom p~eliwih ma-tica. Svaki drugi izbor p~eliwih matica jeslu~ajnost koja se u praksi naj~e{}e ne po-tvr|uje.

Drugi po zna~aju vaàn uzrok pojave ro-jevog nagona nalazi se u nedovoqno funkci-onalnim ko{nicama u koje su p~eliwe zajed-nice sme{tene. Jedna funkcionalna ko{ni-ca treba da omogu}i nesmetanu pokretqi-vost p~eliwe zajednice zavisno od wenogstadijuma razvoja i pa{nih uslova koji su uodre|enom vremenskom periodu prisutni.Osnovna zamerka konstrukciji DB ko{niceje svakako u prevelikoj visini plodi{nihokvira na kojima se formiraju visoki med-ni venci {to ~ini ozbiqnu smetwu pokre-tqivosti p~ela iz plodi{nog u medi{niprostor. Analizom prole}nog razvoja p~e-liwe zajednice u DB ko{nici sa 12 okvira,ovaj problem se jasnije uo~ava a samim tim iboqe obja{wava.

U jednoj sredwe jakoj p~eliwoj zajedni-ci, pri prose~nim klimatskim uslovima zavreme prole}nog razvoja, prvog maja trebada se nalazi oko 30 000 p~ela i oko 50 000 }e-lija legla. To je stawe kada je p~elama gustozaposednuto svih 12 okvira DB ko{nice. Ta-da naravno treba dodati polunastavak jer sep~eliwa zajednica po~iwe dnevno uve}ava-ti za preko 1 500 p~ela. Me|utim, od 1. do 15.maja u klimatskim i fenolo{kim uslovimakakvi vladaju na {irem podru~ju Srbije,p~eliwa pa{a je veoma oskudna tako da p~e-le nemaju razloga da ulaze u prazan poluna-stavak a posebno {to bi pri tom morale dasavladaju visoke vence zatvorenog meda kojise nalaze na plodi{nim okvirima ko{nice.U tom slu~aju p~ele se gomilaju u plodi{tu,zatrpavaju plodi{ni prostor polenom pri~emu matica ostaje bez praznih }elija za po-lagawe jaja, pa je samim tim pojava rojevognagona neminovnost koja se vi{e sa sigurno-{}u nikakvim radwama ne moè spre~iti.

Tre}i uzrok pojave rojevog nagona nala-zi se u poreme}enoj biolo{koj ravnoteìp~eliwe zajednice. Izaziva~i ovog uzrokarojewa su pojedini p~elari, koji primewujutehniku p~elarewa koja je u savremenimtrendovima p~elarewa potpuno neprihva-tqiva. Ona se sastoji u postupku da se neko-liko dana pre po~etka pa{e p~eliwa dru-{tva dele na proizvodna i pomo}na. Iz tihpomo}nih dru{tava uzimaju se okviri sa za-tvorenim leglom i dodaju proizvodnim. Me-|utim, posle izlegawa p~ela iz dodatog le-gla snaga p~eliwe zajednice postaje nesra-zmerna biolo{koj snazi wene matice. Da jeta matica imala ve}u biolo{ku snagu ona bisvakako odgajila i biolo{ki sna`niju za-jednicu. Zbog nemogu}nosti da matica sadalu~i pove}anu koli~inu feromona, kojitreba da dopre do svakog ~lana zajednice, za-jednica gubi svoju celovitost i homogenost.U tim okolnostima po~iwe deoba p~eliwezajednice koja ustvari i nije vi{e zajedni-ca, ve} formirani rojevi koji }e ne{to ka-snije kada sazru mati~wa-ci, svaki sa svojom mati-com potraìti novi dom.Sli~ne posledice se moguo~ekivati i poja~avawemjedne ko{nice naletomp~ela iz drugih ko{nica.

Samo otklawawem ilire{avawem sva tri nave-dena uzroka pojave rojevognagona u „paketu“ obezbe-di}emo uslove za maksi-malni biolo{ki razvojp~eliwe zajednice, puneko{nice meda i sa~uvatisnagu p~eliwe zajedniceza uspe{no u~e{}e u na-rednim pa{ama. Sigurnoje da za wihovo re{avawe ne postoji univer-zalno pravilo, ali obzirom da je i osnovnasvrha postojawa ~asopisa „P~elar“ da omo-gu}i razmenu iskustava, iskoristi}u dobije-ni prostor da iznesem svoj pristup i prime-wena re{ewa na sopstvenom p~eliwaku.

Prvi uslov rojewa – rojevna matica Re{ewe za ovaj problem potraìo sam i

na{ao u nau~no-p~elarskoj ku}i „Apicen-tar“ u Beogradu. Zbog ~ega? Zbog toga {tojedino u na{oj zemqi ova ustanova skorotri decenije vr{i selekciju p~eliwih ma-tica, gde se osim selekcije na mednu produk-


tivnost i druge prate}e osobine, vr{i oda-birawe matica i po osnovu ocewivawa wi-hove rojivosti. To prakti~no zna~i da semladim maticama iz ovog programa nije ro-jila ni majka, ni baba, ni prababa i tako re-dom deset do petnaest predaka, jer da su sematice iz te porodi~ne loze rojile, selek-ciona linija bi bila prekinuta i ne bi tra-jala ovoliko koliko ~iweni~no traje. Ovipodaci obezbe|uju najvi{i nivo pouzdano-sti da }e se ovim maticama i }erke i budu}enaslednice sli~no pona{ati a {to je na mo-jem p~eliwaku od preko 300 ko{nica apso-lutno potvr|eno.

Drugi uslov rojewa – nedovoqna funkcionalnost ko{nice

Re{ewe ovog uzroka rojewa usmereno jeprema DB ko{nici sa 12 okvira u kojoj jeovaj problem najvi{e i izraèn. Da bi ovajproblem re{io a da bih izbegao komlikova-ne radwe va|ewa plodi{nih okvira da bi ihstavio u medi{te ili obrnuto, na svom p~e-liwaku uvek imam mawi broj Fararovih ko-{nica koje su formirane od polunastavakaDB ko{nica. Broj ovih ko{nica je zavisanod broja DB ko{nica. Okviri tih Fararo-vih ko{nica u kojima se nalazi med, polenali i okviri sa mawom povr{inom mladoglegla uvek su dobro do{li da p~ele iz DBplodi{ta na najbezbolniji na~in i u pravomtrenutku prevedemo u medi{te. Dodavawempomenutog sadràja u polunastavak DB ko-{nice obezbe|uju se uslovi za brzo rastere-}ewe plodi{ta od suvi{nih p~ela a samimtim i „probijawe“ medne kape sa plodi{nihokvira. Preno{ewem meda iz plodi{nihokvira u dodati polunastavak, p~ele se do-datno zapo{qavaju stvaraju}i pri tom pri-vid unosa {to se pozitivno odraàva naradno raspoloèwe i atmosferu u celoj za-jednici. Time se u plodi{tu obezbe|uje pro-stor za nesmetano zalegawe matice i norma-lan razvoj legla.

Za vreme trajawa bespa{nog perioda ko-ji je prisutan od cvetawa jabuke do cvetawabagrema, ko{nice je poèqno povremenoprihrawivati. Razloge za potrebu prihra-wivawa u ovom periodu (ako na tom podru~-ju nema pa{e) treba opet traìti u prirod-nim instinktima p~ela. âk iako bi zapo-~eo proces pripreme p~eliwe zajednice zarojewe, pri pojavi obilnije pa{e p~ele naj-~e{}e odlu~uju da od rojewa odustanu ili daga odloè i da pritom uni{te eventualno

izgra|ene ili zapo~ete mati~wake, {topretpostavqa da je jedino instinkt unosa ja-~i od instinkta rojewa.

Nije potrebno posebno nagla{avati daiz tog prvog polunastavka nije korektno va-diti med jer u wemu ima i meda od prihraneali i ostataka (rezidua) od lekova kojima jeplodi{te ko{nice bilo tretirano jer semed iz mednih venaca plodi{nih okvira sa-da nalazi u ovom polunastavku. Kada po~nepa{a pod ovaj polunastavak }e se podbaciva-ti medi{ni polunastavci iz kojih }e se ce-diti med a ovaj polunastavak }e sluìtip~elama kao stalna zaliha hrane. Ova zali-ha hrane p~elama je neophodno potrebna jerposle skidawa medi{nih polunastavaka ice|ewa meda iz wih, u plodi{tu DB ko{ni-ce ne ostane ni{ta ili bezna~ajno malo hra-ne da bi se zajednica u narednom periodunormalno razvijala.

Tre}i uslov rojewa – poreme}aj biolo{ke ravnoteè

Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevognagona, „proizvodna“ ili boqe re~eno jakap~eliwa dru{tva ne formiram nekolikodana pre pa{e, ve} taj posao uradim u peri-odu od 15. jula do 15. septembra prethodnegodine. Davno sam ve} shvatio da ako u tomperiodu nisam obezbedio sve optimalneuslove za normalni prole}ni razvoj p~eli-we zajednice, ne postoji tehnolo{ka ili bi-lo koja druga radwa koja bi u prole}e to sta-we mogla da izmeni a da nije u suprotnostisa zakonima bilogije koji u to vreme nepri-kosnoveno vladaju u p~eliwoj zajednici. Bi-olo{ka ravnoteà koja je u to vreme uspo-stavqena izme|u biolo{ke snage matice,brojnosti p~ela, povr{ine legla i brojatrutova sme se remetiti samo u okvirimabiolo{ke tolerancije zajednice.

Umesto zakqu~ka, ose}am za potrebu dajo{ jednom naglasim da se navedeni uzrocirojewa moraju posmatrati u paketu. Re{ava-wem samo jednog ili dva uzroka bez re{ava-wa tre}eg, ne moè se biti siguran da }e sespre~iti rojewe a samim tim i na{e velikorazo~arewe. Sve dok ih nisam na taj na~insagledao i na opisani na~in re{io, cela mo-ja okolina je u svojim ko{nicama ili oxaci-ma imala rojeve koji su poticali iz mojihko{nica, a to prizna}ete nije ni malo pri-jatan ose}aj ni za jednog p~elara a posebnone za onoga koji pretenduje da postane ve-lep~elar.


Ovaj nukleus tj. oplodwak ima sve osobi-ne ko{nica neograni~enog prostora, a p~e-liwa zajednica ga naseqava svih 365 dana ugodini. Pruà optimalne uslove za uzgoj 30matica u sezoni. Dovoqno je veliki da obez-bedi odgovaraju}u mikroklimu i potrebnukoli~inu p~ela, legla, polena i meda, zarazliku od bebi oplodwaka, a istovremeno idovoqno mali, da uzgoj u~ini jeftinijim uodnosu na oplodwake sa ramovima standard-nih ko{nica. Pri tom zajednica u wemu mo-è uzgojiti prirodne mati~wake i dati je-dan roj pred bagremovu pa{u.

Oprema za rad Opremu ~ine: ~etvrtasti na-

stavci dimenzija 280×280 mm,koji imaju visinu LR telaod 242 mm, vi{e pregrad-nih dasaka, ramska hrani-lica i krov.

U nastavak staje 6 ra-mova, {irine 225 mm iv i s i n e232 mm, {to

~ini jednu polovinurama LR ko{nice (sli-ka 1 i 1a). Konstrukci-ono re{ewe satono{e(slika 2) omogu}avajednostrano spajawedva rama oplodwaka ujedan veliki, tj. stan-dardni LR ram (slika 3). To daje mogu}nostnaseqavawa oplodwaka uz pomo} standardneko{nice, koja se moè koristiti za izgrad-wu, zalegawe i snabdevawe hranom malih ra-mova. Postupak moè biti i obrnut, jer se

spojenim ramovima oplod-waka moè naseliti LR

ko{nica. Nastavak semoè podeliti pre-gradom na dva delasa po 3 rama (slika4) i tako od wegadobiti 2 oplodwa-ka.

Pregradna da-ska, dimenzija280×280 mm sluì

za razdvajawe tela oplodwaka. Sastoji se odrama 20×20 mm sa otvorima za leta na su-protnim stranama i podaod lesonita koji moèimati zamreène otvore.I ceo pod moè biti za-mreèn (slika 5). Pre-gradna daska se kori-sti i kao poklopnadaska (slika 6) sazamreènim otvo-rima za leta. Sli-ka 7 pokazuje pre-gradnu dasku u ulo-zi podwa~e posta-vqene na ameri~kopostoqe. Pregrad-na daska i ramska hranilica tako|e od leso-nita (slika 8) impregniraju se pre prve upo-


Ro|en je 1949. u p~elarskoj porodici. Diplomirani je pravnik. P~e-lari sa oko 200 p~eliwih dru{tava u LR i Farar ko{nicama. Na listije predava~a SPOS-a.

VEVERRTTIIKAKALNLNII OSMOOSMODDEELNLNIIOOPPLLOODWDWAKAK

Rajko Pejanovi}ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530, (064) 404-7968

Fotografije pod brojevima 1, 1a, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 12: Veroqub Umeqi}, KragujevacFotografije pod brojevima 9, 10, 11: Petar Pejanovi}

1

2

1a

3

4

5

trebe potapawem u kqu~ali parafin.Oplodwak ima krov sa limom kao i stan-dardna ko{nica.

Na~in rada P~eliwa zajednica sa mladom testira-

nom maticom zimuje obi~no u 2 nastavka(slika 9).Klube je ve-}im delom udowem, a ugorwem su za-lihe hrane.^ e t v r t a s t ioblik tela da-je mogu}nost

postavqawa ramova prema letu u hladan ilitopao poloàj.

Prvo otvarawe uz kratkotrajan pregledobavi se krajem februara. Pri tome se u do-we telo, do zida postavi ramska hranilica

n a p u w e n akristali-sanim me-dom.

Drugi,detaqnijip r e g l e d ,

vr{i se po-lovinom mar-

ta. Pro{iri seprostor tre}im

telom i zameni ma-tica. Tre}i nastavak sa probranim zalega-nim sa}em, podme}e se ispod postoje}ih, napodwa~u (slika 10), kako se ne bi remetilamikroklima. U wega se spusti ramska hrani-lica dopuwena kristalisanim medom. We-nim spu{tawem, u drugom nastavku nastajeprazan prostor u kome }e p~ele izgraditi

zaperak trutovskog sa-}a koji ima ulogu gra-

|evwaka. Na ovom, sadasredwem telu, aktivirase pomo}no leto u obli-

ku kru`nog otvorapre~nika 20 mm.

Nakon pro{i-rewa prostora iz-vr{i se zamena ma-tice. Nukleus do-bije najboqu (ilijednu od najboqih)matica sa p~eli-waka. To je starija

matica koja je u pret-hodne dve godine raz-vila najuspe{nijuproizvodnu zajedni-cu. Ta rekordna zajed-nica, na startu sezonedobije mladu kvali-tetnu maticu koja jezimovala u nukleusu.A stara iz we }e u nu-kleusu posluìti zauzgoj mladih.

Tre}i put zajedni-ca se pregleda u vo}-noj pa{i, polovinomaprila. Do tada su na-stavci popuweni p~elama, leglom i hranom.Trutovski zaperak je izgra|en, a leglo u we-mu poklopqeno. Sadase trutovsko sa}e od-se~e, ramska hranili-ca dopuni a prostorpro{iri ~etvrtim na-stavkom (slika 11) ukome su postavqene 4satne osnove. Ovaj na-stavak se stavi izme|udosada{weg tre}eg samedom i drugog sa le-glom. Time je omogu}endaqi razvoj zajednice,spre~ena blokada pro-stora a pojava rojevognagona odloèna. Kadmatica razvije leglo unovom nastavku aktivi-ra se i wegovo pomo}noleto.

êtvrta intervencija obavqa se krajemaprila ili po~etkom maja, kad dobro razvi-jena zajednica izgradi rojeve mati~wake.Sva ~etiri tela (u povoqnim godinama tre-ba i peto) prepuna su p~ela, legla i hrane.Na 18–20 ramova sa leglom vise grozdoviprirodnih mati~waka, uzgojenih od najkva-litetnijeg materijala dostupnog p~elaru,postupkom koji je usavr{avan milionimagodina.

To je trenutak za radikalni zahvat kojimse dosada{wi nukleus transformi{e u 8oplodwaka:

– Nukleus se pomeri u stranu a na wego-vo mesto postavi podwa~a sa LR nastavkom ukome su izgra|eni ramovi i ramska hranili-ca napuwena hranom.


6

7

8

9

10

– Prona|e se matica i prebaci u LRnastavak, tako {to se ram na kome je onaspoji sa drugim na kome je zrelo leglo.

– LR ko{nica se poklopi, a weno le-to otvori da primi izletnice iz nukleu-sa i tako se formira roj.

– Zatim se nastavci nukleusa me|u-sobno razdele pregradnim daskama i po-dele vertikalnim pregradama. Tako seoformi 8 oplodwaka sa po 3 rama. Napod svakog postavi se par~e poga~e i ak-tivira wegovo leto. Leglo, p~ele i hra-na rasporede se po oplodwacima ravno-merno i svakom se ostavi po jedan zreomati~wak.

– Sledi postavqawe oplodwaka nastalno mesto, naj~e{}e na istom p~eli-waku, udaqeno od drugih ko{nica i po-godno za izlet matica. P~ele ne}e napu-stiti oplodwak jer su u rojevom nagonu.

– Drugo i ~etvrto telo sa svojimpregradnim daskama, okre|u se za 90° ka-ko bi leta wihovih boksova bila na bo~-nim stranama. Na svakoj strani osmodel-nog oplodwaka funkcioni{u po 2 leta(slika 12). Zatvaraju se pomo}na leta na

nastavcima (kru`ni otvori) jer nisu u funkciji sve do kraja se-zone uzgoja matica.

Na kraju bagremove pa{e mlade matice imaju svoje leglo. Kad potpuno zalegnu raspolo-ìvi prostor, ~ime se omogu}ava stalno obnavqawe p~ela, oduzimaju se, a u oplodwake po-novo stavqaju zreli mati~waci.

Na kraju seozne, odstrane se vertikalne pregrade i pregradne daske, pa oplodwak posta-je jedna zajednica u kojoj }e zimovati jedna matica.

Ovaj oplodwak izloìo sam na ta{majdanskoj izlo`bi 2005. i dobio zlatnu medaqu zainovaciju, kao i odrào predavawe o svom na~inu uzgoja matica.


1112

DOPUNA SPISKA PREDAVAÂZbog boravka u inostranstvu, jedan od predava~a SPOS-a nije bio u mogu}nosti da u~e-

stvuje na na{em konkursu, pa je Izvr{ni odbor SPOS-a odlu~io da ga naknadno upi{e u spi-sak predava~a.

Predsednik Komisije za obrazovawe, Slobodan Vu~i}evi}

@ivko Markovi}, profesor15300 Loznicaul. Nikole Tesle br. 16(015) 872-696

– Odràvawe optimalne snage p~eliwih dru{tava tokom cele godine u funkcijiostvarewa visokih prinosa

– Najnovija tehnika p~elarewa LR ko{nicama i drugim nastavqa~ama u funkcijidobijawa visokih prinosa p~eliwih proizvoda

– Priprema p~ela za zimovawe i brz razvoj u prole}e za glavne pa{e – Opravdanost investicionog ulagawa u p~elarstvo i ekonomski efekti – Apiterapija, le~ewe p~eliwim proizvodima

Ne moèmo a da se ne setimo sedamdese-tih godina pro{log veka kada je varoa uni-{tila p~eliwake. Ali, izgleda da taj su-mrak i lutawe u wemu i daqe traje. Iz godi-ne u godinu kori{}ene su razne hemijskesupstance koje su u telo varoe prodirale navi{e na~ina. Na àlost, uvek je preìvqa-vao jedan broj varoa koji je tu svoju prirod-nu otpornost prenosio na budu}a pokolewa.Pandorinu kutiju smo otvarali svojom neu-ko{}u sa svakom oborenom varoom koja seponovo popela na p~elu. U zavisnosti odume}a p~elara, varoa je suzbijana sa maweili vi{e uspeha. Me|utim, u posledwih pargodina ponovo dolazi do ekspanzije varoe iuginu}a mnogih p~eliwih dru{tava koja ~e-sto ne do~ekaju ni kraj teku}e godine. Varoasti~e sve ve}u otpornost na do sada upotre-bqavane preparate (amitraz, fluvalinat),i kao da su joj oni „stimulans za brè raz-mnoàvawe“. Treba da pomislimo i na to dasedimo na pragu Evropske Unije, a velikimbrojem tretirawa zatrovali smo i ramove iko{nice i vosak i med.

P~eliwi proizvodi prvo su lek, a tekonda hrana, i tako moramo gledati na wih itakve ih proizvoditi. Posedujem izvod izsvetski priznate laboratorije u Bremenu sapodacima {ta sve med (ne) sme i u kojoj ko-li~ini da sadrì (rezidue insekticida iantibiotika, HMF i ostale standardne pa-rametre). Propisi su strogi i to stalno mo-ramo imati na umu. Sa wihovom potvrdom okvalitetu moète izvoziti med {irom sve-ta.

Zato ve} sada moramo da razmi{qamo osmawewu broja tretirawa, a da varou tokomcele godine odràvamo u ko{nici na tole-rantnom nivou.

Svaki lek ima i dobre i lo{e strane.êsto se ~uje od p~elara: „Sve sam uradio i

tretirao i vi{e nego {to treba, a opetsu mi p~ele izimile slabe“. Sigurno da po-ve}awem broja tretirawa varou svodimo napodno{qiv broj, ali ~esto i dru{tva iza|uiz zime slabija zbog velike zatrovanostiko{nice. Time bi nauka trebalo da se in-stitucionalno pozabavi i utvrdi praviefekat na p~ele. Uzmimo za primer ekspe-rimente Perepelove iz pedesetih godinapro{log veka. Radi ve{ta~ke oplodwe up~elarskoj stanici u Tuli matice su uspa-vqivane hemikalijama. Pored etra i hloro-forma, najboqe se pokazao gas ugqene kise-line koji je brzo uspavqivao matice i onesu se budile posle 15 minuta bez vidniho{te}ewa. Ali, prvo su tretirane p~ele ra-dilice. Wihovim posmatrawem prime}enoje da sve mlade p~ele preska~u ve} poznaterazvojne etape svog ìvota, i odmah postajusabira~ice nektara. Pri wihovom secira-wu ustanovqeno je da su im unutra{wi orga-ni ostarili. Naru{eno je razvi}e `lezda ip~ela je postala fiziolo{ki starija. Akoje tako mogu}e u kratkom periodu ve{ta~kiizmeniti tok razvitka p~ele, ko nam garan-tuje da hemijske supstance koje primewujemonemilosrdno ne uti~u na vek na{ih dru{ta-va? Jer otrov truje podjednako sve, samo u za-visnosti od doze nekoga obori odmah (va-rou), a za nekoga je potrebno vi{e takvihdoza (p~ele). Sre}om po nas, p~ela predsta-vqa jako elasti~an ìvotni sistem, jer kobi jo{ dozvoqavao da se na wemu toliki u~e,a da on ipak preìvi? P~elama je uspevaloda milenijumima preìve bez uplitawa ~o-veka. Mo`da je ba{ to uplitawe wih i dove-lo u beznade`nu situaciju. Bez nas su se p~e-le slobodno rojile. Svi prisutni negativnifaktori delili su se na onoliko delova ko-liko i sama zajednica. Na ruku im je i{lonovo stani{te koje je nezaga|eno. Izvu~eno


Ro|en je 13. jula 1959. godine u Beogradu. P~elarstvom se bavi od1986. godine. Nosilac je priznawa Zaslu`ni p~elar. ^lan je Predsedni-{tva SPOV-a i Izvr{nog odbora SPOS-a.

RRAAMM GRGRAA\E\EVWVWAK AK

RRAAZZLLOOGG VVI[I[EE Dejan ]ukalovi} ul. Kara|or|eva br. 3

22320 In|ija (022) 551-232, (063) 7501-214

novo sa}e je mawe „privla~no“ za varou i bo-lesti p~ela. Pored toga, stalno poku{ava-mo da elimini{emo qutinu kod p~ela. A ~e-sto se pokazuje da qute p~ele imaju boqe hi-gijensko pona{awe, a prema mom iskustvu imawe varoe. To bi svakako trebalo nau~noproveriti.

Slobodno moèmo re}i da i varoa imasvoj biolo{ki sat koji povremeno kulmini-ra ekspanzijom razmnoàvawa. Ponekad serazmnoì do te mere da uni{ti svog doma-}ina, ili doma}in mora da napusti stani-{te ostavqaju}i za sobom leglo, i to po pra-vilu svo zatvoreno, ne bi li u ko{niciostalo {to vi{e varoe. Kad se varoa ve} ta-ko pona{a, treba joj dati ono ~emu ne moèda odoli! @enka varoe daje prednost polaga-wu jaja u trutovsko leglo. Razvoj do polnezrelosti traje kod ènki 8–9 dana, a kodmu`jaka 6–7 dana. Trutovsko leglo nudi ide-alnije uslove jer je niè temperature, imaduì period razvitka i veoma obilno je hra-weno. Ram gra|evwak je zato neodoqiv ma-mac, pravi {vedski sto za varou. P~ele ugra|evwaku 90% izvla~e trutovsko leglo~iji je period razvi}a bar 24 dana, u zavi-snosti od varijacija temperature. Takvominkubatoru sa obilnom hranom niko ne biodoleo. Ovu slabu ta~ku varoe moramo mak-simalno iskoristiti.

Najva`nije je da je varoa pod kontrolomuz pomo} gra|evwaka, i vi{e od toga. Kla-si~na tretirawa pokazuju jako malo opada-we varoe. Za pore|ewe koristim rojeve kojisu se razvijali bez prisustva gra|evwaka.Pri wihovom tretirawu u jesen u pore|ewusa dru{tvima u kojima sam koristio gra|ev-wake, otpadne i do 10 puta vi{e varoa. U ro-jevima ne koristim gra|evwake da ne bi tro-{ili ìvotnu energiju na izvla~ewe pra-znog sa}a, kojeg i tako 80% izvla~e radili~-kim }elijama.

Bitno je i to {to trutove tako na nekina~in drìmo pod kontrolom. Moramo zna-ti da se kod p~ela sve de{ava sa nekom name-rom i svrhom. Prvo se proizvede velikibroj trutova, pa se dru{tva roje. Pove}anbroj trutova indirektno uti~e na koli~inudonetog meda, a bez puno meda i dobrog uno-sa nema ni rojewa. Kontrolom broja truto-va, rojewe se odlaè.

Ne smemo zaboraviti i da su trutu vratasvih ko{nica otvorena tako da moè da vr-{i razmenu varoe izme|u dru{tava. Kilo-

gram trutova za ìvota pojede oko 15 kilo-grama meda (ustanovqeno u Rusiji).

Gra|evwacima uti~emo na populacijutrutova u vreme odgajawa matica. Neodseca-wem gra|evwaka u ko{nicama sa èqenimosobinama, uti~emo na odabir trutova kojinose èqene gene, koje }e pri parewu mati-ca preneti potomstvu.

Gra|evwaci nam pomaù i u dobijawu ve-}ih koli~ina voska, {to danas uop{te nijeza potcewivawe.

Gra|evwak ubacujem u dru{tva prvi putpri vrcawu nakon bagremove pa{e. Perio-di~no se iseca gra|evwak sa zatvorenimtrutovskim sa}em. Otklapawem ise~enog sa-}a sa leglom kontroli{em da li i kolikoima zarobqene varoe. Gra|evwak mora uvekbiti dostupan matici od maja do avgusta, ka-da mlade p~ele nisu dovoqno zaposlene. Sadolaskom jeseni matica prekida polagaweneoplo|enih jaja, a p~ele prekidaju izradugra|evwaka, pa je i wegova funkcija po pi-tawu varoe zavr{ena. Zamewujemo ga izgra-|enim ramom sa radili~kim sa}em.

Priroda je sama ponudila re{ewe za va-rou, bar donekle, kroz druga~iji biolo{kirazvoj trutovskog legla i wegovu ve}u pri-vla~nost za varou. Bilo bi neodgovorno od-baciti pruènu ruku i zapostaviti ovakavna~in re{avawa problema zvanog varoa. Nabiolo{ki na~in odstranimo varou bore}ise wenim oru`jem protiv we same. Od iseca-wa gra|evwaka jo{ nije razvila rezistenci-ju. Dobijmo tako ekolo{ki ~iste p~eliweproizvode.


O izboru „pravog“ tipa ko{nice ~itaosam i slu{ao razna mi{qewa ali mi se ~i-ni da nijedno od wih nije bilo zasnovano naubedqivoj praksi. Svako je, bez izuzetka,hvalio svoj izbor. Svestan sam da je te{kootrgnuti se od te zamke i da }e i ovo razmi-{qawe zvu~ati sli~no.

Nisam robovao zabludama da je svaka ko-{nica kod iskusnog p~elara jednako dobraniti da je uslov svih uslova uspe{nog p~ela-rewa „pravi“ tip ko{nice. Nisam zanema-rivao presudni uticaj p~eliwe pa{e alisam se uverio da jaka dru{tva ne{to u~ine iu slaboj pa{i, a da slaba ne u~ine ni{ta niu najja~oj. Zakqu~io sam da je kqu~ uspe-{nog p~elarewa jako dru{tvo. P~eliwa pa-{a je po zna~aju na drugom mestu, jer ni{tai od najboqe pa{e ako nemamo jaka dru{tva.Ni{ta novo jer je sve to odavno poznato. Zauspeh u p~elarstvu treba samo spojiti jakadru{tva sa jakom pa{om. Na pa{u se ne mo-è uticati, ali na snagu dru{tava moè. Dali se taj uticaj moè vr{iti i „pravim“ ti-pom ko{nice?

Neka predznawa o p~elama sam imao na-sle|ena od dede i oca. Wihova iskustva u ra-du s polo{kama i DB ko{nicama u uslovimastacionarnog p~elarewa bila su i moja is-kustva. Isti~em da je otac bio veliki zaqu-bqenik u p~ele i da nije mario za komerci-jalnu stranu bavqewa p~elarstvom i da je~ak znao da bude grub prema medarima kore-}i ih „{to p~elama du{u uzimaju“.

Znao sam da sa p~elama {est meseci tre-ba raditi i da ih {est meseci ne treba uzne-miravati.

Znao sam da na p~eliwaku treba dràtisamo zdrave i od varoe o~i{}ene p~ele, datreba uzimqavati samo jaka dru{tva, da dru-{tvima za zimnicu treba ostaviti obiqeprirodne hrane, da dru{tva tokom zime netreba uznemiravati niti nepotrebno opte-re}ivati preradom surogata wihove pri-

rodne hrane. Ja i sad verujem da }e zdravap~eliwa dru{tva na obiqu hrane i pod {e-{irom prezimiti. Znao sam da matice svakedruge godine treba mewati, da sa}e u ko{ni-ci treba podmla|ivati, da treba dràti do-ma}e (autohtone) p~ele i da se u radu sa p~e-lama ne treba upu{tati u rizike.

Nisam bio pristalica novotarija poputzagrevawa ko{nica tokom zime i prole}ajer mi se to ~inilo neprirodnim. Nisam biopristalica ni nekog od vidova dvomati~nogp~elarewa jer mi se i to ~inilo neprirod-nim, a pitao sam se i da li je taj na~in p~e-larewa racionalan. Naravno da mi na pametne pada da osporavam te na~ine p~elarewaniti da o tome polemi{em.

Moje iskustvo s polo{kom nije preporu-~ivalo taj tip ko{nice jer rezultati koje jes tim tipom ko{nice postizao moj deda me-ne nisu zadovoqavali.

U radu sa nastavqa~ama nasledio samoca koji je p~elario standardnom DB ko-{nicom. Rade}i s tim tipom ko{nice shva-tio sam da je prazna pri~a da na{e p~ele zi-muju u klubetu od 25–30 hiqada jedinki jer jeto nekriti~ki godinama preno{eno iz ru-ske p~elarske literature. Te brojke su mo-`da i ta~ne za sredwerusku p~elu ali ne iza na{u jer su moje p~ele u dvanaestoramnimDB ko{nicama zimovale u klubetu od 15–20hiqada jedinki, retko do 25 hiqada i vero-vatno nikad sa 30 hiqada jedinki.

Shvatio sam i da najja~a dru{tva, na vr-huncu snage, ne dostignu 60 hiqada p~ela.Procewivao sam da taj broj moè biti 45–50hiqada, retko 55 hiqada jedinki, 60 hiqadaverovatno nikad. Mo`da sredweruska p~eladostiè 60 hiqada. Ako zimuje sa 30 hiqadajedinki, to je mogu}e. Na{a p~ela to objek-tivno ne moè.

Upore|uju}i broj, odnosno koli~inup~ela u dru{tvu (ko{nici) s brojem, odno-sno koli~inom legla i znaju}i da od dana za-


MOMOJ IJ IZBOZBOR R TTIIPA KPA KOO[[NNIICCE E

Ratko Jokovi} ul. Nikole Tesle br. 1, 32240 Lu~ani, 032/817-740, 032/818-324

Iz mog ugla

legawa jaja{ca do izlaska p~ele pro|e 21dan uo~io sam nesklad i posumwao da p~eleìve onoliko dugo koliko to kompletnap~elarska literatura i p~elarska nauka ipraksa tvrde.

Vi{egodi{wim posmatrawem uo~io samda su p~ele na mom p~eliwaku na biolo-{kom minimumu 20. marta i da od tada po~i-we burni prole}ni razvoj dru{tava. Da nebude zabune, razvoj dru{tava po~iwe s pr-vim jaja{cima koje matice zalegu sredinomjanuara, a u martu po~iwe ekspanzija.

Tako|e vi{egodi{wim posmatrawemsam uo~io da glavna pa{a (pozni bagrem) namom p~eliwaku po~iwe 20. maja jer bagrempo~iwe da cveta izme|u 15. i 25. maja i da seza prole}ni razvoj dru{tava ima na raspo-lagawu samo dva meseca. U me|uvremenu, iz-me|u 20. marta i 20. maja traje cvetna pa{a.Ekstenzivno vo}arstvo sa zapu{tenim i na-pu{tenim vo}wacima pruà odli~ne usloveza prole}ni razvoj dru{tava, a jaka dru{tva„znaju“ da u povoqnim vremenskim prilika-ma sakupe i solidne koli~ine meda za vrca-we.

Ponovih, jaka dru{tva, a ni{ta ne rekoh{ta u~initi da sva ili bar ve}ina dru{ta-va budu jaka? Prole}na stimulativna pri-hrawivawa kod mene gotovo da nisu davalanikakve rezultate. Nisam ni{ta spektaku-larno ni o~ekivao jer su dru{tva uvek uzi-mqavana sa obiqem hrane i u prole}e imhrana nije nedostajala. înilo mi se ~ak dasu ta prihrawivawa bila kontraproduktiv-na i da su se p~ele, umesto da greju i negujuleglo, samo dodatno optere}ivale i iznuri-vale preradom {e}ernog sirupa ili {e}er-nog testa.

Rezultati ogleda koje sam izvr{io sadva sedmoramna nukleusa u koje sam u jesennaselio dva osredwa dru{tva su me natera-li na ozbiqno razmi{qawe. P~ele su u sed-moramnim nukleusima neuporedivo boqezimovale nego u dvanaestoramnim DB ko-{nicama. Gotovo da nije bilo gubitaka ubroju uzimqenih jedinki jer su i 20. martap~ele gusto posedale svih sedam okvira. Go-tovo da su se mogle odmah pro{iriti. Ono{to je p~ele iz tih nukleusa odvajalo oddrugih bila je wihova sveìna, ìvotnost iizletawe na rad i u vremenskim prilikamakad su p~ele u susednim dvanaestoramnimDB ko{nicama jedva izlazile napoqe. Za-lihe hrane u nukleusima, svo vreme posednu-te p~elama bile su sa~uvane, p~ele o~igled-

no ni jednog trenutka nisu gladovale i nijebilo nikakvih {tetnih tragova povi{enevla`nosti.

Dok sam razmi{qao o rezultatima ogle-da sa sedmoramnim nukleusima prelistavaosam stare brojeve „P~elara“ i „P~elarstva“koje je posle Drugog svetskog rata izlazilou Zagrebu. U jednom broju „P~elarstva“ bezkorica, koji se nalazio me|u brojevima iz1946. godine i izvesno bio iz te godine, utekstu „Izbor tipa ko{nice i jedinstvenamjera“ Ive Antoniolia (uglednog predrat-nog i poratnog p~elara koji je p~elario usvim republikama biv{e Jugoslavije, izuzevSlovenije – konstruktora ko{nice „Jugo-slovenka“) pro~itah: „Opiti su zadwih 6godina nedvosmisleno dokazali, da u sredwojpa{i ve}i prinos na med daju DB nastavqa-~e sa 10 od onih sa 12 okvira u plodi{tu“.

Da li je desetoramna DB ko{nica prava?Da li je to ko{nica koju ja èlim? Sedmo-ramni nukleus, ipak nije ko{nica.

Ponovo sam analizirao {ta èlim:– ko{nicu za jednomati~no p~elarewe;– ko{nicu neograni~ene zapremine (na-

stavqa~u);– ko{nicu sa dovoqno prostora za so-

lidne zimske zalihe hrane i udoban sme{tajp~eliweg klubeta u plodi{tu;

– ko{nicu sa dovoqno prostora u plo-di{tu za brzi prole}ni razvoj;

– ko{nicu kojoj veli~ina prostora uplodi{tu ne}e biti smetwa za rani prela-zak p~ela u medi{te;

– ko{nicu za {to jednostavniji na~inp~elarewa (bez va|ewa okvira u jesen, wi-hovog ~uvawa van ko{nice i vra}awa u pro-le}e, bez hrawewa p~ela zimi i u rano pro-le}e);

– ko{nicu pogodnu za seobu p~ela na pa-{u.


Foto: Borivoje Stojkovi}P~eliwak Radojka Stojkovi}a

Po~eo sam se baviti i ra~unom. Nisamprebrojavao }elije na ramovima ali sam izp~elarske literature znao da 10 DB ramovana kojima je sa}e pravilno izgra|eno moguimati oko 95 000 }elija, mada neki teoreti-~ari kaù i 98 000. Prihvatio sam da za sme-{taj jednog kilograma meda treba oko 2 500}elija, mada neki teoreti~ari kaù da je do-voqno 2 300 i zakqu~io da za sme{taj oko20 kg zimnice treba tek ne{to vi{e od po-lovine ukupnog skladi{nog (}elijskog)prostora u desetoramnoj DB ko{nici, ilioko 6 DB ramova. Zakqu~io sam da uz solid-ne zimske zalihe hrane u desetoramnoj DBko{nici ostaje dovoqno prostora za udobansme{taj zimskog klubeta p~ela.

Analizirao sam i mogu}nosti za brzprole}ni razvoj. Prihvatio sam da visoko-produktivna matica moè za 21 dan da po-legne 47 500 jaja{aca odnosno u proseku2 250 dnevno. Ovo 2 250 dnevno uzeo sam kaosredinu izme|u 2 000 i 2 500 dnevno {to senaj~e{}e sre}e u p~elarskoj literaturi.Zakqu~io sam da jedna matica u desetoram-noj DB ko{nici moè „zauzeti“ tek oko jed-ne polovine }elijskog prostora ili 5 DBokvira.

Shvatio sam da je tvrdwa Ive Antonio-lia logi~na i to dokazivao primerom. Akouzmemo dva dru{tva, jedno u desetoramnoj idrugo u dvanaestoramnoj DB koja su iz zimeiza{la jednaka sa po 20 000 p~ela koje zapo-sedaju po 8 DB okvira. Pretpostavio sam dai prole}ni razvoj oba dru{tva bude identi-~an i da oba dru{tva u narednih 15 dana do-biju jo{ po 5 000 jedinki. Oba dru{tva }ezaposedati po 10 DB okvira. „Desetka“ semora nastaviti a „dvanaestici“ treba bar 10dana da dobije jo{ 5 000 jedinki i zaposednepreostala dva okvira u plodi{tu u koje }eza to vreme odloìti oko 8 kg meda. Za istovreme, uz novih 5 000 jedinki i dru{tvo u„desetki“ }e tako|e doneti 8 kg meda i odlo-ìti ga u medi{tu. Kad prvih 5 000 jedinkibude u medi{tu „dvanaestice“, u medi{tu„desetke“ bi}e dvostruko vi{e p~ela, odno-sno 10 000, ~iji }e u~inak biti vi{e negodvostruko ve}i. Tih prvih 5 000 jedinki ko-je se u „desetki“ jave kao „vi{ak“ u ranoprole}e, ostaju „vi{ak“ do kraja sezone.

Neki }e pitati za{to onda ko{nicu jo{ne smawiti? Ne moè. Mora se po{tovatipravilo: koliko }elija s leglom, toliko }e-lija s hranom. Napred sam rekao da produk-tivnoj matici treba 5 DB okvira za leèwe

{to istovremeno zna~i da p~elama treba 5DB okvira za deponovawe hrane za to leglo.To ujedno zna~i da je 10 DB okvira dowa gra-nica veli~ine plodi{ta ko{nice i isto-vremeno zna~i da je to optimalna veli~inaplodi{ta. Odlu~io sam se za desetoramnuDB ko{nicu.

Odmah sam „produìo“ tu ko{nicu iprihvatio ram sa satono{om duìne 48 cm,odnosno izjedna~io sam satono{u DB ramasa satono{om LR rama. Unutra{we mere ra-ma su 43×27 cm. Smatram da treba po~eti saduìnom satono{e od 48 cm i sa desetoram-nom ko{nicom pa neka svako bira visinuplodi{ta (DB, LR, Farar) prema svojim ge-ografskim, klimatskim, pa{nim i drugimprilikama.

Osam godina jedne pored drugih na momp~eliwaku su bile desetoramne i dvanaesto-ramne DB ko{nice i bez obzira na pa{neprilike „desetke“ su uvek bile uspe{nije.„Desetke“ su bile uspe{nije i na livadskojpa{i na Pe{teru i na suncokretovoj pa{i uBanatu.

Ivo Antonioli je tvrdio da su „desetke“uspe{nije na sredwoj pa{i. U mojoj praksijake pa{e su bile vrlo retke a i kad ih je bi-lo (bagrem) „desetke“ nisu prepu{tale pri-mat.

Ve} 20 godina na mom p~eliwaku nemadrugih ko{nica osim DB 10 (desetoramnaDB ko{nica sa satono{om od 48 cm).

Medi{ta Lutao sam u po~etku u izboru medi{ta.

Na kraju sam ostao iskqu~ivo na poluna-stavcima. Visina polunastavka jednaka jepolovini visine plodi{ta a visina zbegapolovini visine polunastavka tako da se izbegovi mogu koristiti za polunastavke apolunastavci za plodi{ta. Uvek sam kori-stio drvene poklopne daske. Kasnije sampre{ao i na duboke podwa~e sa ì~anommreòm koja je na mojim podwa~ama fiksi-rana i nisam uo~io {tetne posledice ~ak niu rano prole}e. Fijoka duboke podwa~e jestalno zatvorena sem dok traje seoba p~ela.

Desetoramna DB ko{nica je moj promi-{qeni i potvr|eni izbor tipa ko{nice.

Nedavno, u Gorwem Milanovcu, ~uh, odzaista uglednog p~elara Milijana Trifu-novi}a da za „P~elar“ èli da napi{e kakoje p~elarski vek proveo u neznawu koliko jedesetoramna DB ko{nica boqa od dvanae-storamne. Iskreno mu rekoh da to napi{e.


Mati~na re{etka je poznata kao dopun-ski element ko{nice. Razlozi za upotrebumati~ne re{etke kod jednog broja p~elarasu brojni. Isto toliko p~elara ima razlogei da je ne prihvati. I u jednom i u drugomslu~aju moè se govoriti da su razloziuglavnom opravdani.

Da bi se mogla analizirati svrsishod-nost upotrebe mati~ne re{etke primarno jepre svega imati postavqene ciqeve koji seèle ostvariti u pojedinim procesima p~e-larske proizvodwe.

Ako se radi o tehnici odgajawa mati~-waka ili proizvodwi mle~a u ko{nicama saprisustvom matice, mati~na re{etka svaka-ko mora biti obavezan element ko{nice.Kada se radi o p~elarewu na med u uslovimatihih livadskih i drugih pa{a, gde se dnev-ni unos kre}e do 2 kg, tada je upotreba ma-ti~ne re{etke veoma zna~ajna. Ukoliko ma-tica u tim uslovima nije ograni~ena na ma-wi prostor, leglo }e se u ko{nici nekon-trolisano {iriti tako da zap~elara prakti~no ne}e biti me-da. Jasno je da bi ovakav unos nek-tara stimulativno delovao narazvoj legla a samim tim i na ne-potrebno i tada neèqeno umno-àvawe p~eliwe zajednice osimako nije u planu neka kasnija pa-{a ja~eg intenziteta kojom bibili nadokna|eni prinosi kojibi se mogli ostvariti na toj ti-hoj pa{i.

Osnovna funkcija mati~nere{etke je da ograni~i plodi-{ni prostor za razvoj legla, od-nosno da onemogu}i matici pola-gawe jaja u medi{nim okvirima.Time se ~uva ~isto}a i prirodnaboja meda i ne ugroàva kasnije~uvawe sa}a od napada voskovogmoqca. Poznato je da voskov mo-qac uglavnom ne napada devi~an-sko sa}e, ve} samo sa}e u kojem jeve} bilo leglo.

Mnogi p~elari poku{avajuda sa mawim brojem okvira u me-

di{tu dobiju sa}e sa dubqim }elijama u ko-jima matica po pravilu ne zaleè, ali se ti-me stvara drugi problem. Naime, med u ta-kvom sa}u veoma te{ko sazreva i po pravi-lu, iako je poklopqen, ostaje re|i, odnosnosa ve}im procentom vla`nosti od meda iznormalnih }elija (dokaze za ovu tvrdwu mo-ète na}i u P~elaru za februar 2002. godi-ne na 73. strani – primedba urednika).

Ako je sve tako kao {to je napisano na-me}e se potreba da se obratimo proizvo|a-~ima mati~nih re{etki, kako bi se odlu~i-li koji tip re{etke je najfunkcionalniji.Postoje dva osnovna standardna tipa re{et-ki i to jedan sa okvirom koji ima dimenzijespoqnih mera ko{nice i neuokvirene kojese postavqaju na satono{e, odnosno imajuunutra{we mere ko{nice. Kod ovih posled-wih se propustqivost p~ela iz plodi{ta umedi{te bitno smawuje jer re{etka veli-kom povr{inom prakti~no naleè na sato-no{e. Veliki deo preostalih otvora p~ele

zatvore voskom i tako kretawep~ela kroz re{etku postajejo{ sporije {to na jakim pa{a-ma dovodi do velike blokadeplodi{ta, zastoja u razvoju le-gla a samim tim i stvarawauslova za pojavu rojevog nago-na.

Uokvirene mati~ne re{et-ke pove}avaju razmak izme|uplodi{nih i medi{nih okvi-ra, a poznato je da svaki razmakve}i od tzv. p~eliweg prostorap~ele nadogra|uju zapercima uèqi da ostvare vezu izme|uplodi{ta i medi{ta ili izme-|u dva plodi{ta i dva medi-{ta. Ovi zaperci tako|e uti~una smawewe prostora za kreta-we p~ela ali ipak u mnogo ma-woj meri nego {to je to slu~ajkod re{etki koje se nalaze di-rektno na satono{ama. Uokvi-rene re{etke mogu biti izra-|ene sa letom ili bez leta.Tehnolo{ki gledano re{etke


MAMATTII^NA R^NA REE[[EETKATKAMileta Markovi}, Jabu~je

U gazdinstvu Nikoli}a izSlatine kod Leskovca

mati~ne re{etke ~ekajuaktivnu sezonu

sa letom su funkcionalnije iz razloga {tokroz wega p~ele mogu direktno komunicira-ti sa prirodom bez provla~ewa kroz re{et-ku, ali i zbog mogu}nosti izletawa trutovaako na medi{tima nemamo pomo}na leta.Uvaàvaju}i sve iznesene ~iwenice logi~-no je da }emo se odlu~iti za nabavku uokvi-renih mati~nih re{etki sa letom ali pretoga je potrebno jo{ jednom sagledati pozi-tivne i negativne posledice p~elarewa saili bez re{etke, naravno na jakim inten-zivnim pa{ama jer smo konstatovali da je natihim pa{ama re{etka neophodna.

Intenzivna pa{a bez upotrebe mati~ne re{etke

Pozitivni efekti:– unos meda ve}i za 20–30% (na vagi); – nema izraène blokade plodi{ta; Negativni efekti:– matica ulazi u medi{te i zaleè izve-

stan broj okvira zbog ~ega se bitno smawujekoli~ina meda za ce|ewe, uz to ostavqaju}ive} opisane negativne posledice po kvali-tet medi{nog sa}a kao i kvalitet meda;

– oduzimawe meda iz ko{nice je veomaoteàno i dugotrajno jer se mora pojedina~-no vaditi svaki okvir i sa wega stresatip~ele. Vrlo ~esto se de{ava da na tim okvi-rima bude i matica koja se na taj na~in mo-è lako izgubiti.

Intenzivna pa{a sa upotrebom mati~ne re{etke

Pozitivni efekti:– matica ne}e zalegati u medi{ne okvi-

re pa }e med i sa}e sa~uvati svoju prirodnuboju i ~isto}u;

– postavqawem beàlice bi}e omogu}e-no brzo i jednostavno oduzimawe medi{nihnastavaka.

Negativni efekti:– mawi unos meda za 20–30% (na vagi); – neizbe`na blokada plodi{nih okvira

koja uzrokuje smawewe koli~ine legla a sa-mim tim i smawewe snage p~eliwe zajedniceza naredne pa{e.

Sagledavawem svih ovih efekata moè-mo samo jo{ jednom potvrditi p~elarskopravilo da se ne moè nikada uraditi ne-{to dobro a da nije i{lo na {tetu ne~egdrugog. U ovom slu~aju se ~ini da se ipak mo-è uraditi vi{e od navedene konstatacije,te }u poku{ati da u daqem tekstu opi{emsopstveni pristup tehnologije sa LR ko-

{nicom i mati~nom re{etkom kao wenimsastavnim delom:

1. april: cvetawe tre-{we (pozicija 1)

Nastavak B: – oko 20 hiqada p~ela– oko 30 hiqada zaleè-

nih }elija (4–5 punih okvi-ra)

Aktivnost: – osim dodavawa satnih

osnova nema drugih postupa-ka

15. april: cvetawe ja-buke (pozicija 2)

Nastavci A+B: – oko 25 hiqada p~ela– oko 40 hiqada zale-

ènih }elija (5–6 punihokvira)

Aktivnost: – vr{i se izmena plo-

di{nih nastavaka– poletna daska (D) po-

stavqa se na poziciju sredweg leta dowegplodi{ta

1. maj: nema obilnijepa{e (pozicija 3)

Nastavci A+B:– oko 30 hiqada p~ela– oko 50 hiqada zale-

ènih }elija (7–8 punihokvira)

Aktivnost:– stimulativno pri-

hrawivawe– dodavawe 1–2 okvira

sa satnim osnovamaNapomena: Od 1. do 20.

maja dnevni prirast p~eliwe zajednice iz-nosi preko 1 500 p~ela.

10. maj: cvetawe ba-grema (pozicija 4)

(dnevni unos do2 kg)

– oko 45 hiqadap~ela

Aktivnost:– vr{i se izmena

plodi{nih nastavakai postavqa mati~nare{etka (R)


– dodavawe nastavka za med (C)– poletna daska (D) na poziciji leta na

mati~noj re{etkiNapomena: U plodi{nom nastavku (B) je

mogu}a pojava maweg broja prinudnih mati~-waka, ali }e p~ele te matice izleène izwih za kratko vreme likvidirati.

15. maj: puno mede-we bagrema (pozicija5)

(dnevni unos pre-ko 2 kg)

– 52 hiqade p~e-la

– ovaj broj p~ela}e se uve}ati i dosti-}i apsolutni biolo-{ki maksimum od 60hiqada

Aktivnost: – nema drugih zahvata osim dodavawa

jednog medi{nog polunastavka (E)

U ovoj poziciji najve}i deo p~ela funk-cioni{e na leta broj 3 i 4 i nesmetano bezprovla~ewa kroz mati~nu re{etku ostvaru-je unos kao da mati~ne re{etke nije ni bilo.Za to vreme na leta broj 1 i 2 ulazi}e veomamali broj izletnica stvaraju}i u dowemplodi{tu povoqnu atmosferu za normalnirazvoj legla koje }e nam obezbediti p~ele zanaredne pa{e. Mlade p~ele koje su u kontak-tu sa maticom prenosi}e mati~ne feromonena sve ~lanove zajednice tako da }e biti po-stignuta maksimalna stimulacija za unos iiskqu~iti mogu}nost pojave rojevog nagona.

Posle oduzimawa medi{nih nastavaka,ko{nica se priprema za pa{u na drugom, po-znijem bagremu.

Aktivnosti:– izmena plodi{nih nastavaka– matica se stavqa u nastavak na podwa-

~i– postavqa se medi{ni nastavak– po dolasku na pa{u poletna daska se

postavqa na po-ziciju leta ma-ti~ne re{etke

N a p o m e n a :Za vreme seobeko{nica veomaje va`no da seplodi{ni na-stavak sa glav-

nim sadràjem legla nalazi iznad mati~nere{etke.

Po zavr{etku letwih pa{a i oduzimawumedi{ta gorwi nastavak plodi{ta }e prak-ti~no biti pun meda. Uklawawem mati~nere{etke, na dowim rubovima ovih okviraformira}e se leglo i time }e se stvoritiuslovi za pravilan sme{taj zimskog klubetakoje }e iznad sebe imati dovoqno visokevence visoko kvalitetnog prirodnog medakoji }e osigurati uspe{no i sigurno prezi-mqavawe p~eliwe zajednice.

Ukoliko se pak posle prve bagremove pa-{e, koja prose~no traje oko 12 dana, èliformirawe roja za trì{te ili sopstvenepotrebe izdvoji}e se nastavak sa sadràjemkoji je bio iznad re{etke. U ovom plodi-{nom nastavku }e se u tom trenutku nalazi-ti dovoqna koli~ina zatvorenog legla i do-voqne zalihe meda, kome }e se dodati mladamatica. Tako }e biti stvoreni svi uslovi dase roj do suncokretove pa{e razvije u solid-no dru{tvo i na toj pa{i sebi obezbedi do-voqno hrane za uspe{no prezimqavawe.Treba imati na umu da je tom roju izvr{en iprekid legla u dovoqnom vremenskom peri-odu i da }e sa jednim ili dva tretirawa bi-ti oslobo|en od varoe.

U ovom slu~ajuosnovna ko{nica dobi-ja poziciju broj 7 sa do-voqno sabira~ke snage,jer su se izletnice izroja vratile u osnovnuzajednicu, i ukqu~uje seu predstoje}u tihu li-vadsku pa{u.

Zakqu~ak Savremeni svetski trendovi podrazume-

vaju p~elarewe sa velikim brojem ko{nicauz ostvarivawe visokih prinosa sa {to ma-wim utro{kom qudskog rada. Istovremeno,svetski standardi zahtevaju visok kvalitetp~eliwih proizvoda. Da bi se ova dva uslo-va ispunila, mati~na re{etka mora svakakopostati nezamenqiv sastavni deo tehnikep~elarewa sa svim tipovima ko{nica na-stavqa~a.

Interesantno je da u na{oj p~elarskojliteraturi nije bilo tekstova koji bi ovutemu ozbiqnije tretirali. Imao sam name-ru da u ovom tekstu iznesem svoje vi|ewe ko-ri{}ewa mati~ne re{etke i tako podstak-nem p~elare da objave svoja iskustva.


Prilikom uokviravawa mati~ne re{et-ke, svi pravimo jednu osnovnu gre{ku. Priprora~unu visine okvira obavezno planira-mo da u okvir use~emo `leb u koji bi ugradi-li mati~nu re{etku. I tu stra-{no gre{imo. Jednostavno, `lebnije potreban!

Naime, napravi se najobi~ni-ji okvir od lipovog drveta de-bqine svega 6 mm. Na wega se sa-mo po idealnoj sredini prisloniprovla~ena mati~na re{etka iukuca ekserima, koji se sa drugestrane saviju. Tek onda se prose-~e leto, uklawawem dela okvirasa kra}e stranice. Mati~na re-{etka prakti~no sada upada u do-wi nastavak i ravna se sa wego-vom gorwom ivicom, {to p~ela-ma i trutovima obezbe|uje ne-smetan ulaz.

Na slikama se sve ovo vidi veoma jasno.Prednost ove mati~ne re{etke leì u tome{to je kona~no p~eliwi prostor skoro ide-alno ispo{tovan i {to ni u najja~im pa{a-

ma nema za-p e r a k a ,{to jeo s n o v n amana osta-lih tipova

uokvirenih mati~nih re{etki sa letom, ~i-ja debqina nije mawa od 15 mm. Debqinapri izradi od 6 mm u praksi se zbog naslagapropolisa pove}ava na 7 mm.

Re{etka je isprobana na oko 150 ko{ni-ca na p~eliwaku Rodoquba @ivadinovi}a,urednika P~elara, i na mom p~eliwaku. Da-la je odli~ne rezultate. Svi standardniproblemi sa uokvirenim mati~nim re{et-kama su nestali. Zato je svima toplo prepo-ru~ujem.


NANAJTJTAAWWA UA UOOKVKVIIRREENANAMAMATTII^NA^NA RREE[[EETKATKA SSAA LLEETTOMOM

Sr|an Arsi}, ul. Ni{ka br. 49, 18220 Aleksinac, (018) 803-789

Uz sve ve}u proizvodwu meda u Srbiji, uzsve mawe mogu}nosti prodaje na doma}em tr-ì{tu, na{i p~elari, a pogotovu oni krup-niji pokazuju sve vi{e interesa za izvoz udruge evropske zemqe.

Da bi stekli koliko toliko realnu sli-ku o takvim mogu}nostima, poku{a}emo dana{im p~elarima predo~imo stawe ponudekod najve}eg potro{a~a meda u Evropi, a toje sigurno Savezna Republika Nema~ka.

Op{te je poznato da je Nema~ka i najve-}i uvoznik meda iz mnogih zemaqa i da po-red toga ima i zna~ajnu doma}u proizvodwukoja je posebno vrednovana od strane nema~-

kih potro{a~a. Najve}i deo toga meda jeupakovan od strane proizvo|a~a u tegle od500 g sa garantnom trakom Nema~kog p~e-larskog saveza.

Cene koje }e biti prikazane poti~u izuvoznih firmi i to: Sonnentracht ImkereiGmbh i Hönig–Mehler, a odnose se na med uambalaì od 12,5, 25 i 40 kilograma meda. Tosu na neki na~in u wihovim uslovima veli-koprodajne cene.

Ova ista firma nudi organski proizve-den med u Nema~koj i uvezen iz drugih zema-qa. Na ovaj na~in }e se ste}i uvid u stvarnurazliku u ceni izme|u klasi~nog meda iz

konvencionalne proiz-vodwe i organski proiz-vedenog meda. Analizi-raju}i ovaj pregled mo-è se lako zakqu~iti danajniù cenu ima cvetnimed uvezen iz Argenti-ne, Isto~ne Evrope i[panije. Ako se uzme uobzir da p~elar u Argen-tini kao proizvo|a~ do-bije 76 dinara za kilo-gram meda, nije ~udo dase takav med prodaje za161,50 dinara. Naravno,neke druge vrste meda iz


CCEENN EE UUVEVEZEZENNOOGG IIDDOMAOMA]]EEGG MMEEDADA UU NN EMAEMA^K^KOOJJ

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd

Sonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz konvencionalne proizvodweVrsta meda Zemqa porekla Cena: evra/kg Cena: dinara/kg

{umski Italija 3,15 267,7cvetni [panija 1,95 165,7

bagrem, ekstra svetao Ma|arska 3,05 259,2uqana repica, fino kristalisan ê{ka 2,40 204,0

suncokret, fino kristalisan Rumunija 2,50 212,5cvetno-{umski Nema~ka 3,35 284,7

bela jela Poqska 5,60 478,0pomoranxa Brazil, Meksiko 3,15 267,7

prosek 3,14 266,9

Sonnentracht Imkerei Gmbh: Med iz organske proizvodwe

Vrsta meda Zemqa porekla(organizacija) Cena: evra/kg Cena: dinara/kg

bagrem Nema~ka (Bioland) 5,30 450,0lipa Nema~ka (Bioland) 4,20 354,0

uqana repica Nema~ka (Bioland) 4,35 369,7{umski Italija ( Bio) 3,90 331,5

cvetni (divqe biqe) Kuba ( Bio) 2,65 225,2suncokret Rumunija ( Bio) 3,25 276,2

prosek 3,94 334,5Med u sa}u, kutija sa 12×340 g (Bio)

bagrem Bio 44,40 3 774,0cvetni 39,60 3 366,0manuka Novi Zeland 46,80 3 978,0

iste zemqe postiù boqu cenu. O~ekivatije da med namewen pekarima ima najniù ce-nu.

Interesantno je da najvi{e cene imajumedovi od bele jele i vreska iz ê{ke iPoqske, kao i egzoti~ni medovi sa NovogZelanda i Tasmanije. To u prvom redu vaìza med od manuke koji ima izuzetno lekovi-to dejstvo kod obolelih od ~ira na èlucu(detaqnije o ovome moète da pro~itate uP~elaru za jul 2000. godine na 301. strani –primedba urednika). Posebno skup med je imed od timijana. Ove vrste meda doprinose uvelikoj meri sredwoj vrednosti cena uvo-znog meda, tako da ispada da u tom pogledunema velike razlike izme|u cena uvoznog inema~kog meda.

Za na{e p~elare od posebnog interesa jekotirawe bagremovog, suncokretovog, lipo-vog i {umskog meda iz Ma|arske, Rumunije iBugarske, u odnosu na iste takve nema~kemedove.

Uzimaju}i u obzir tro{kove pri-preme za izvoz, razne da`bine i zara-du izvoznika kao i tro{kove uvoznikai wegovu zaradu kod prodaje trgovina-ma u Nema~koj, na{i p~elari te{koda bi mogli ra~unati na neku boqu ot-kupnu cenu pri sada{woj strukturi itro{kovima proizvodwe. Izlaz izovakve situacije bi bio u pove}awubroja dru{tava po jednom p~elaru ipove}awu proizvodwe meda po p~eli-wem dru{tvu kako bi se smawili tro-{kovi, tj. cena ko{tawa kilogramameda za p~elara kao proizvo|a~a. Re-{ewe treba traìti i u pove}awu do-ma}e potro{we meda kroz organizo-van pristup i propagirawe terapeut-skih vrednosti meda kako je to pre vi-{e godina propagirao autor ovog pri-kaza. Nije jasno {ta spre~ava krupni-je proizvo|a~e da se organizuju radiboqeg i za wih profitabilnijeg pri-sustva na trì{tu.

Na{e p~elare zaokupqa i organ-ska proizvodwa meda, u ~emu je Nema~-

ka oti{la najdaqe. Zato je interesantnouporediti cene wihovog organski i konven-cionalno dobijenog meda. Lako je izra~una-ti da organski med ima za oko 20% ve}u ce-nu od konvencionalnog. Ovo je dovoqno dase raspr{e zablude koje vladaju da je cenaorganskog meda ve}a za 50% ili ~ak 100%.


Hönig–Mehler: Uvozni medVrsta meda Zemqa porekla Cena: evra/kg Cena: dinara/kg

cvetni Isto~na Evropa 1,99 169,10

cvetni Argentina 1,90 161,50

uqana repica ê{ka 2,60 221,00

bagrem Rumunija 3,80 323,00

lipa Rumunija 2,90 246,50

cvetni (divqe biqe) Brazil 3,45 293,20

detelina Argentina 4,15 352,70

suncokret Rumunija 2,90 246,50

pomoranxa [panija 3,45 293,20

ruzmarin [panija 3,90 331,50

detelina Tasmanija 5,48 465,80

koàsto drvo Tasmanija 5,54 470,50

eukaliptus [panija 3,00 255,00

{umski Italija 3,25 276,20

{umski Bugarska 3,70 314,50

{umski Argentina 2,30 195,50

{umski Novi Zeland 3,00 255,00

bela jela ê{ka 5,50 467,50

bela jela Poqska 5,50 467,50

kesten [panija, Italija 3,80 323,00

manuka Novi Zeland 6,97 592,40

timijan Novi Zeland 5,38 457,30

vresak Poqska 7,65 650,20

vresak Novi Zeland 5,75 488,70

pekarski med bez porekla 1,85 157,20

prosek 3,99 339,10

Nema~ki konvencionalno proizvedeni medVrsta meda Cena: evra/kg Cena: dinara/kgrana pa{a 3,20 272,00

letwa pa{a 3,64 309,40uqana repica 3,30 280,50

bagrem 4,30 365,50lipa 3,35 284,70

{umsko-cvetni 3,64 309,40

{umski 4,70 399,50crvena jela 4,50 382,50

bela jela 5,60 476,00kesten 5,00 425,00heqda 5,00 425,00prosek 4,20 357,00

Vrsta meda Ma|arska (din/kg) Rumunija (din/kg) Bugarska (din/kg) Nema~ka (din/kg)bagrem 259,20 323,00 365,50

suncokret 212,50276,20

lipa 246,50 284,70{umski 314,50 399,50

cvetno-{umski 309,40

Vi{egodi{wa plodna saradwa sa Regio-nalnom asocijacijom p~elara jugoisto~neSrbije, kulminirala je u prole}e pro{legodine, kada smo osmislili jedan veoma obi-man i kompleksan projekat u p~elarstvu nateritoriji koju pokriva na{ Institut, akoja se poklapa i sa teritorijom na kojoj de-luje Asocijacija. Naime, na{i stru~waci,pod vo|stvom dr vet. med. Zorana Rai~evi}aizradili su ambiciozan projekat kontrolei utvr|ivawa zdravstvenog stawa p~eliwihzajednica i kvaliteta meda u prometu naovoj teritoriji (25 op{tina u Ni{avskom,Pirotskom, Topli~kom, Jablani~kom iP~iwskom okrugu) i izdejstvovali kom-pletno finansirawe od strane Ministar-stva poqoprivrede Republike Srbije (ugo-vor 401-00-6744/05 od 14. decembra 2005)!Projekat je potpuno besplatan za p~elare ipodrazumeva obilazak ~ak 125 p~eliwaka iuzimawe uzoraka p~ela i legla iz 10% zajed-nica, kao i uzimawe uzoraka meda iz skladi-{ta p~elara. Pored toga, projekat podrazu-

meva i obilazak apsolutno svih pijaca uovih pet okruga, zajedno sa Veterinarskominspekcijom, gde }e se metodom slu~ajnog iz-bora uzorkovati med u prometu, ~ime }e ovajprojekat naneti veliki udarac falsifika-torima meda. Ciq projekta je utvr|ivawestawa na ovoj teritoriji po pitawu p~eli-wih bolesti i kvaliteta meda u prometu.

I tokom proteklih godina, obezbe|iva-li smo p~elarima ovog regiona sve {to jebilo u na{oj mo}i: znatno jeftiniji pregle-di p~ela i legla za ~lanove Asocijacije,stru~na i finansijska pomo} u organizova-wu savetovawa i izlo`bi, a od ove godine i20% popusta na analizu meda za ~lanoveAsocijacije koji potpi{u ugovor sa Insti-tutom. U razgovoru sa mnom i predsednikomAsocijacije Vlastimirom Spasi}em pri ne-davnom susretu, dr vet. med. Dejan Krwaji},direktor Uprave za veterinu Ministarstvapoqoprivrede, maksimalno je podrào na-{e aktivnosti i obe}ao pomo}.


PPRROOJEJEKAKATT MMIINNIISTSTAARSTVRSTVAAPPOOQOQOPPRRIIVVRREEDDEE

ZZAA JUJUGGOOIISTSTO^NO^NUU SRBSRBIIJUJUDr vet. med. Miodrag Pe{i}direktor Veterinarskog specijalisti~kog Instituta u Ni{u

Nova kwiga

VOSAK – TEHNOLOGIJA PROIZVODWE Ovih dana iza{la je iz {tampe tre}a kwiga Desimira

Jevti}a iz oblasti p~elarstva. Ciq autora bio je da naosnovu dostupnih informacija i bogatog p~elarskog isku-stva skrene pa`wu p~elara na mogu}nosti pove}awa proiz-vodwe p~eliweg voska i za{titu wegovog kvaliteta. Na 80strana i kroz 52 slike autor informi{e ~itaoca o raznimmogu}nostima modernizovawa proizvodwe i prerade voska.Ovaj, posle meda drugi po zna~aju, p~eliwi proizvod postaoje vaàn ograni~avaju}i faktor za razvoj p~elarstva, po-sebno sa aspekta za{tite zdravqa p~ela i kvaliteta p~eli-wih proizvoda. Kwiga nudi informacije o mogu}nostimapove}awa proizvodwe voska i podizawa kvaliteta preradesatnih osnova.

Kwiga ko{ta 400 dinara i moè se poru~iti pouze}emod autora na telefon: (011) 33-76-728 i (035) 722-565.

Vladan Jevti}

Iako zimski mesec, uobi~ajeno je da u na-{im krajevima februar karakteri{u po-vremeni prodori toplog vazduha sa tempera-turama povoqnim za masovnije pro~isne le-tove. Prema dugoro~nim predvi|awima me-teorologa, i ove godine vreme }e ve} u prvojpolovini meseca biti relativno stabilnosa prili~no ujedna~enim temperaturama.Wihove vrednosti }e se kretati od jutarwihoko 5 stepeni Celzijusove skale ispod nule,do isto toliko stepeni u pozitivnom deluskale tokom dana.

Ovako povoqno vreme omogu}i}e da seosmatrawem moè da utvrdi kako je koja za-jednica zimovala, oceni wena ja~ina i utvr-di eventualna potreba za hranom.

Ako se prognoze ostvare, ne treba o~eki-vati neke zna~ajnije hladno}e, sem par danakrajem prve i po~etkom druge dekade, odno-sno pred kraj meseca. Kako kaù statistike,vreme }e biti nalik onom s kraja 1977. i po-~etka 1978. godine. Prognozirana koli~ina

padavina bi}e u pr-voj polovini mese-ca 30 milimetara,{to }e nas kona~noosloboditi izuzet-no u~estalih iobilnih padavinakoje su obeleìleskoro celu pro{lugodinu i ostavile jeu pam}ewu po poplavama. U prvoj polovinimeseca svega dva dana se o~ekuje ki{a, prvogi {estog u mesecu jer }e tada temperaturebiti pozitivne. Na àlost, u Beogradu iokolini sneg u februaru }e ostati samo è-qa.

Ali, ne treba se previ{e radovati, jerse predvi|a vrlo ~esta pojava magle i, {toje za slabo za{ti}ene p~eliwake vrlo nepo-voqno, veoma u~estao vetar koji }e duvati uintervalima po nekoliko dana sa isto toli-ko dana pauze.


AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KAKA PPRROOGNGNOOZZAAZZAA FFEEBBRRUUAAR 2006. R 2006. Dejan Krecuq

IIZZVEVE[[TTAAJ PJ PRREEDDSESEDNDNIIKAKATre}i kongres SPOS-a je uspe{no odràn 17. i 18. decembra 2005. godine, a svi ~lanovi

SPOS-a }e u martu kroz Zbornik radova dobiti svih 39 radova koji su na kongresu predstavqe-ni.

Krajem decembra je odràn veliki broj besplatnih predavawa po okru`nim dru{tvima gdeje bila prilika da se uplati ~lanarina za 2006. godinu. Po{to neka dru{tva nisu dobro razu-mela, treba naglasiti da se u~lawivawe u SPOS obavqa preko cele godine, ali mi {tampamoP~elar u jednom tiraù, i kada broj ~lanova pre|e taj tira` (10 000), stari brojevi se ne}e mo-}i da isporu~uju novim ~lanovima. Zato smo apelovali na {to ranije u~lawivawe.

U „Sl. Glasniku RS“ br. 3/2006 od 13. januara 2006. godine, objavqena je Uredba o utvr|iva-wu Programa mera za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2006. godinu. Uredbase odnosi na registrovana poqoprivredna doma}instva, pa se oni p~elari koji imaju taj statusmogu informisati o kratkoro~nom i dugoro~nom kreditirawu u 2006. godini.

Izvr{ni odbor izvr{io je pripreme za odràvawe izborne Skup{tine 28. januara 2006. go-dine. U~iweno je sve da se na najdemokratskiji na~in izabere novo rukovodstvo SPOS-a za sle-de}i mandat, {to je i u~iweno. Novom predsedniku SPOS-a @ivoslavu Stojanovi}u iz Subo-tice ~estitam na izboru.

Moj mandat predsednika ja prestao i ovom prilikom èlim da se zahvalim p~elarima naukazanom poverewu da „vodim“ SPOS u proteklom periodu. Radio sam najboqe kako sam znao iumeo i nadam se da sam ispunio o~ekivawa ve}ine. Ako na{ Savez uporedim sa savezima okol-nih zemaqa pa i {ire, mislim da je dosta ura|eno, a najve}i je uspeh jedinstvo Saveza. Deobe uSavezu kakve se sre}u u drugim zemqama su ve}i neuspeh od bilo kakvog uspeha. Nadam se i è-lim da ovaj Savez oja~a, o~uva jedinstvo i pruì ve}i doprinos svima nama p~elarima, a ja }uuvek biti na usluzi prema mojim mogu}nostima. @eli Vam svako dobro i svaku sre}u Miqko[qivi}.


Obave{tavamo sva p~elarska dru{tva i p~elare u Srbiji i Crnoj Gori da }e se od 11. do12. 2. 2006. godine na Poqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6,odràti dvodnevno XIV Nau~no-stru~no savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em podnazivom:

Za{tita i proizvodwa doma}e p~ele i medaOrganizatori: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Biolo{ki fakultetBeograd, Fakultet veterinarske medicine, Nau~ni Institut za veterinarstvo Srbije

PROGRAM

UPUTSTVO UÊSNICIMA Kotizaciju u iznosu od 350 dinara treba uplatiti na ìro ra~un 840–1872666–79.Primalac: Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Nemawina 6, 11081 Beograd – Zemun.Svrha uplate: „Kotizacija za XIV Nau~no savetovawe iz p~elarstva“ sa imenom i prezimenom licaza koje se upla}uje.Kotizacija se moè uplatiti i li~no na dan Savetovawa, na pultu za registraciju u~esnika.Zbornik radova i Program, kao i prisustvo predavawima i diskusijama mogu}e je uz dokaz (priznan-icu) o obavqenoj uplati kotizacije.Za dodatne informacije moète se obratiti na telefon 011/2615-315 lok. 318 ili 240; 064/1361-721;064/2278-520; 064/1643-727 ili elektronskom po{tom na adresu [email protected]

Subota, 11. 2. 2005. godine1. Medna produktivnost nekih selekci-jskih linija maticaMi}a Mladenovi} 2. Azotne i mineralne materije izrazli~itih vrsta meda kao faktor svar-qivosti kod p~elaN. \or|evi}, N. Nedi}, M. Mladenovi}, S.Ra{i}3. Nutritivna vrednost polenaJelena Gudeq4. Med i mikrobiolo{ki rizici N. Karabasil, M. Z. Balti}, Nata{aKilibarda, V. Teodorovi}, MirjanaDimitrijevi}5. Ispitivawe kvaliteta meda iz prometa Nada Dugali} Vrndi}, N. Nedi}, M.Mladenovi}6. Iskori{}avawe doma}e karnike uopra{ivawu poqoprivrednih kultura G. Jevti}, M. Mladenovi}, N. Nedi}, Q.Stanisavqevi}7. Nektarnost kod suncokreta kao pri-marni faktor atraktivnosti premap~elama V. Mikli~, N. Du{ani}, D. [kori}8. Tehnolo{ka svojstva meda i mogu}nostpreradeB. Zlatkovi}, S. Jovi}9. Savremeni aspekti dijagnostikezaraznih bolesti p~elaBosiqka \uri~i}

Nedeqa, 12. 2. 2005. godine1. Rezidue u p~eliwim proizvodima,posledice i zakonska regulativa Klaus Wallner, Nema~ka2. Molekularna karakterizacija Apis mel-lifera carnica u Sloveniji i doprinos selek-ciji Peter Kozmus, Slovenija3. Biolo{ki aktivne komponentepropolisa Miroslava Stankovi}4. Analiza kriti~nih ta~aka u procesuproizvodwe p~eliwih proizvoda Nada Plav{a, Balti} M, Nedi} N,Mladenovi} M.5. Uslovi objektivizacije kod senzornogvrednovawa boje meda Popov-Raqi} J, Gorjanovi} R, Lali~i} J,Sikimi} V.6. Zakonska regulativa u p~elarstvuN. Terzi}7. Mogu}nost organizovawa kooper-antskih odnosaS. Vidojevi}8. Proizvodwa i selekcija matica uIsto~noj HercegoviniRadivoje Maksimovi}

SKSKUUPPOOVVI I RI I REEPPOORRTTA@EA@EIzlo`ba u In|iji

22. i 23. oktobra 2005. u In|iji je odrà-na prva izlo`ba meda, p~eliwih proizvodai opreme „Dani meda“, sa 27 izlaga~a p~eli-wih proizvoda i 3 izlaga~a opreme. Pokro-viteqi su bili SO In|ija i Turisti~ka or-


Dru{tvo p~elara „JASENICA“ izSmederevske Palanke organizuje

18. februara 2006. godine u sali Skup{tine Op{tine

TRADICIONALNO X SAVETOVAWE

„Tehnologija p~elarewa“

8.00 Otvarawe prodajne izlo`be 9.00 Otvarawe savetovawa9.15 Uzgoj matica na malim p~eliwacima(dodavawe i uvo|ewe)

Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beo-grad10.15 Bolesti p~ela i p~eliweg legla

Predava~: Reli} dr vet. med. Renata, Be-ograd11.30 Dobijawe meda

Predava~: Karleu{a Branislav, Beograd12.15 Pauza12.30 Skupqawe (va|ewe), konzervirawe i~uvawe mati~nog mle~a, polena, perge, pro-polisa i voska sa izradom preparata na bazip~eliwih proizvoda

Predava~: Popovi} dr Slavomir, Beo-grad13.30 Pitawa i odgovori

Svi u~esnici prodajne izlo`be opremeda se prijave pismenim putem, najkasnije do15. 2. 2006, na adresu dru{tva ili e-mail: [email protected]. Tro{kove zakupa prostorasnose izlaga~i.

3. PÊLARSKI DANIsa me|unarodnim u~e{}em

Vinkovci, Hrvatska, 10, 11. i 12. mart 2006.

Izlagawe radova na ovom stru~no-nau~-nom skupu obavi}e se u drugom i tre}em danumanifestacije. Odrà}e se i p~elarski sa-jam opreme i p~eliwih proizvoda. U~e{}ena prodajnom p~elarskom sajmu je bez pla}a-wa naknade za zauzeti prostor. Prijava i in-formacije na: Drago Josipovi}, ul. J. S.Reqkovi}a br. 17, 32281 Ivankovo, Hrvat-ska, ++385 32 377 283, [email protected]

OOBBAAVEVE[[TTEEWEWEKomisija za me|unarodnu saradwu

SPOS-a planira da u martu 2006. orga-nizuje dolazak u Srbiju istaknutogstru~waka za bolesti p~ela i p~eliweglegla, doktora A.N. Sotnikova iz Vete-rinarskog instituta u Moskvi. Ovajstru~wak bi u na{im ve}im p~elarskimcentrima odrào nekoliko predavawana aktuelne teme (varoa, ameri~ka tru-le`, nozemoza, kre~no leglo). Sagla-snost doktora Sotnikova ve} je dobije-na, a ~eka se samo saglasnost novog ru-kovodstva i predsednika SPOS-a.

Komisija predlaè da prevoz na re-laciji od Moskve do Beograda i obratnosnosi SPOS, a prevoz u zemqi, sme{taji dnevnice, zainteresovana udruèwaili asocijacije p~elara.

Predsednici udruèwa ili asocija-cije koje èle da organizuju predavawa,treba da se tokom februara obrate ~la-nu Komisije za me|unarodnu saradwuSPOS-a prof. dr Milanu ]irovi}u natelefone (034) 318-037 ili (063) 10-28-408 radi evidentirawa.

Kona~an raspored (plan) predavawabi}e objavqen u martovskom broju„P~elara“, ako se sa ovom idejom sloìnovo rukovodstvo SPOS-a.

Komisija za me|unarodnu saradwu SPOS-a

ganizacija In|ije. Predavawe „Med u ishra-ni stanovni{tva“ odràla je nutricioni-sta @ivka Vlajkovi} iz Zemuna, predava~SPOS-a.

@arko Jovanovi}, sekretar UP „Roj“, In|ija

Izlo`ba u ProkupquUP „P~elica“ iz Prokupqa organizova-

lo je izlo`bu meda i drugih p~eliwih pro-izvoda 26. novembra 2005. u centru grada. Iz-lo`bi je prisustvovao i ing. VlastimirSpasi} iz Ni{a, predsednik Regionalneasocijacije p~elara jugoisto~ne Srbije.Istog dana odràna je i Skup{tina. Pred-sednik Slavoqub Radivojevi} podneo je iz-ve{taj o radu i plan daqeg rada. VlastimirSpasi} je preneo utiske sa 39. KongresaApimondije, a nakon wega je Mile Veli~ko-vi} iz Ni{a odrào predavawe o zimovawup~ela. Zatim je Qubisav Aran|elovi} izProkupqa govorio o stresu p~ela koji iza-ziva p~elar nestru~nim radom, ali i stresuzbog varoe, trovawa itd.

Naredna Skup{tina odràna je 23. de-cembra 2005. uz goste iz @itora|e. Predava-we je odrào Zvonimir Vasi} iz Leskovca,profesionalni p~elar, koji je govorio otehnici p~elarewa desetoramnom DB ko-{nicom. Stoj~e Petrovi} (ro|en 1921)predloèn je za zlatnu zna~ku SPOS-a i,kao najstariji ~lan, progla{en je po~asnim~lanom na{eg udruèwa.

Q. Aran|elovi}

Med za Badwe ve~e

Udruèwe p~elara „Poàrevac“ je u pe-tak, 6. januara, bolnici u Poàrevcu, kaopoklon bolesnicima koji Badwe ve~e provo-de u bolnici, poklonilo 40 kg meda. Udru-èwe svake godine od svojih ~lanova priku-pqa med i u prigodnim prilikama poklawaustanovama u regionu.

U saradwi sa Srpskim lekarskim dru-{tvom organizovano je i predavawe u Poà-revcu, 25. januara 2006. u sali Doma kulture,za p~elare i sve gra|ane na teme:

– Med u ishrani stanovni{tva;– Propolis i med, prijateqi èluca u

zdravqu i bolesti.Predava~ je bila @ivka Vlajkovi}, nu-

tricionista.Peri} Radomir

Uspe{na Sremska Mitrovica Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}“ iz

Sremske Mitrovice odràlo je 24. decem-bra 2005. godi{wu Skup{tinu. Usvojeni susvi izve{taji i plan rada za 2006. godinu.Dru{tvo je u 2005. ostvarilo plodnu aktiv-nost. Angaòvano{}u Upravnog odbora, na-stojalo je da se ~lanstvo redovno okupqa, dase obrazuje kroz redovna predavawa (tokom2005. godine bilo ih je 4), da se razmewujuiskustva.

Ostvaren je zna~ajan vid saradwe sa dru-{tvima u okruèwu kroz posete poznatimp~elarima. Poseban naglasak dat je omaso-vqewu ~lanstva pre svega mla|im p~elari-ma {to je rezultiralo ~iwenicom da je Dru-{tvo danas tre}e u Vojvodini po broju ~lan-stva (posle Novog Sada i Sombora).

Od akcija koje je Dru{tvo vodilo u 2005.od posebnog zna~aja je pruàwe pomo}i p~e-larima poplavqenog podru~ja Banata (Ja{aTomi} i Me|a). Inicijativa koju je predlo-ìo predsednik Dru{tva Nedeqko Stevano-vi} je prihva}ena i dobrovoqnom akcijom jeprikupqeno i isporu~eno 14 ko{nica. Naprole}e je predvi|ena jo{ ve}a pomo} u ro-jevima i vosku. Na{oj akciji se pridruìoi ~ika Veqko Pauni} iz Badovinaca sa 2 LRko{nice sa 2 nastavka i jakim dru{tvima.

Na Skup{tini su uru~ena priznawaSPOS-a zaslu`nim p~elarima, a posle jeodràno predavawe na temu „Tehnika p~ela-rewa nastavqa~ama jednomati~nim i dvoma-ti~nim sistemom“. Predava~ i gost Dru-{tva bio je Rajko Pejanovi}, p~elar iz[apca. Predavawe je odràno bez nov~anenaknade.

Ratko [avija, ~lan UO Dru{tvaul. Stari most 15/7, Sremska Mitrovica

II Dani Meda u MoraviciNa severu Ba~ke, u Staroj Moravici su

po drugi put od 25. do 26. novembra odrànidani meda. Poku{ali smo ukqu~iti {irok



krug stanovni{tva. U~esni-ci osnovne {kole St. Kova~Dula su sa svojim radovimau~estovali: od I–IV razredasu crtali, a od V–VIII su pi-sali o p~elama. Najboqe ra-dove nagradili smo medom.Organizovali smo prodajnuizlo`bu gde su izloìli nesamo p~elari na{e zemqenego i iz Ma|arske (Baja iKiskunhalas) i iz Hrvatske(Beli Manastir).

Prvog dana, za stanovni{tvo i u~enikeosnovne {kole odràno je predavawe saprikazivawem filma na temu „Med kao is-hrana i lek“ (predava~ dr Olah Lasonc Mag-dolna).

U subotu je predsednik Holo Ferenc po-zdravio prisutne, a predsednik mesne zajed-nice Fazekas Robert otvorio manifestaci-ju. Gosti su bili predsednik op{tine Ba~kaTopola Babi Atila, predsednik skup{tine

Feher I{tvan, delegati drugih udruèwap~elara…

Uve~e je na stru~nom predavawu obra|e-na tema „P~elarewe na med i spre~avawerojidbenog nagona“ (predava~ Vladimir Hu-wadi).

Na kraju manifestacije odràn je balp~elara sa ve~erom, muzikom, plesom i bo-gatom tombolom.

Holo Ferenc

IN MEMORIAM

Mr Zoran Mu~alica (1929–2005), profesor biologije, entomolog i p~elar iz-nenada je preminuo 24. novembra 2005. godine. Bio je kao matica za svoje u~enikekoje je nau~io najve}im vrlinama, radu i redu. Ro|en je 1929. u ]i}evcu u u~iteq-skoj porodici. Sredwu poqoprivrednu {kolu zavr{io je u Vaqevu. Upisao se naVi{u pedago{ku {kolu u Beogradu, grupa biologija–hemija. Kasnije je i preda-vao u toj {koli. Postdiplomske studije upisao je 1972. Profesor i mentor biomu je ugledni profesor i p~elar Simeun Grozdani}, zet profesora @ivanovi}a.

Neposredno pred smrt poklonio je svoju entomolo{ku zbirku Prirodwa~kommuzeju u Beogradu, sa ukupno 4 612 primeraka.

Napisao je vi{e stru~nih radova iz p~elarstva. Obradio je pojavu albinoo~iju kod p~ela. Objavio je kwigu „[teto~ine i bolesti medonosne p~ele“, zna~ajan priru~nik zap~elare.

Bio je tih, vredan i nenametqiv. Dr Qiqana Proti}

OOBBAAVEVE[[TTEEWEWERedakcija i urednik se izviwavaju ~itaocima {to u ovom broju nije objavqen

izve{taj sa III Kongresa p~elara Srbije koji je odràn 17. i 18. decembra 2005. Naime,u na{u redakciju jo{ uvek nije pristigao kompletan izve{taj sa Kongresa.Raspolaèmo izve{tajem sa samo dve sekcije.

Kompletan izve{taj objavi}emo odmah po wegovom pristizawu u redakciju.

IISPSPRRAAVKAVKAU pro{lom broju objavqen je prikaz p~elarske prikolice. Kako saznajemo, u tek-

stu se potkrala gre{ka. Naime, prikolice do 750 kg nosivosti mogu se voziti sa B kat-egorijom. Ali, prikolice sa ve}om nosivo{}u mogu da se voze iskqu~ivo sa kategori-jom E uz B.


IN MEMORIAM

@ivan Veselinovi} (22. 12. 1916 – 25. 11. 2005). Oti{ao je onako kako je ìveo. Brzo i ne~ujno.Do pre nekoliko dana nije ni znao da podmukla bolest ne pra{ta. Umeo je u {ali re}i: „Ja sam mlad~ovek, ne znam {ta }e biti kad ostarim“. Nije stigao da ostari iako je hteo vi{e od ovih godina.I ìvota. Radan i vitalan nije ni imao vremena za starewe. Mawe od mesec dana ga je delilo od de-vedesetog ro|endana, a skoro sve te godine su pro{le u radu. Mladi u srpskom selu rano postaju qu-di. Tako se i @ivan rano za~ove~io.

Od jeseni 1928. u~i {aba~ku gimnaziju. U drugoj godini odli~nog |aka vra}aju ku}i, u Cerovac.Mu{ko je da nasledi imovinu, a ne za kwige – znalo se u to doba.

I opet rad. Na wivi, sa ma{inama, oko ma{ina. Kroz taj rad izu~io je mnoge majstorluke pa jegodinama kasnije mla|ima pripovedao kako ne postoji ono {to nije mogao popraviti ili ne{to{to nije mogao napraviti.

Tako je ve} 1931. napravio prve ko{nice. Svoje, u koje je uselio p~ele iz babine vr{kare. Na-stavio je tradiciju p~elarstva dugu u Veselinovi}a dve stotine godina. Znali su ga od Vardara pado Triglava, a on je do smrti pamtio sve staze i bogaze, sve p~eliwe pa{e od primorja do vrletnihplanina. Radio je, stekao ugled i imovinu.

Po{tovao je p~elu i wen dar. Po{tovao qude. I oni wega. Preneo je p~elarsku praksu i na svoje potomke, pa je kod Veselinovi}a kao u ko{nici. Oti{ao je p~elar @ivan Veselinovi}. Oti{ao je ~ovek koji }e imati za{to da se pamti.

Rajko Pejanovi}, predsednik Dru{tva p~elara „[abac“

Radomir Simi} (1925–2005). Srpsko p~elarstvo ostalo je bez poznatog uì~-kog p~elara, p~elarskog pisca, predava~a i inovatora. P~elarstvom se bavio vi-{e od 50 godina. Odrào je 9 kurseva za odgoj matica po najsavremenijoj metodi.Objavio je oko 50 zapaènih napisa u P~elaru. Napisao je 4 zapaène bro{urei monografiju o uì~kom p~elarstvu. Konstruisao je ~uvenu Simi}evu hranili-cu za dvojna dru{tva. Odrào je veliki broj predavawa {irom Srbije. Wegovapredavawa na debatnom klubu u Uìcu osta}e za primer kako se priprema i dr-ì kvalitetno predavawe.


Bio je i izuzetan ~ovek, pomagao svakom ko pomo} zatraì, poklawao rojeve, kwige, alat i pri-bor. Dobio je najvi{a priznawa: Zlatnu medaqu Zaslu`ni p~elar, diplomu „Profesor Jovan @iva-novi}“, Spomenicu sa zlatnom medaqom Apislavije. Biran je za sekretara, predsednika i po~asnogdoìvotnog predsednika Dru{tva u Uìcu. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Dru{tvo p~elara Uìce

Predrag Milenkovi} Peca preminuo je 1. januara 2006. u 72. godini ìvota.Jedan je od osniva~a p~elarskog udruèwa „Roj“ iz In|ije. Bio je jedan od retkih{kolovanih p~elara sredwe poqoprivredne {kole iz Smedereva gde je predmetp~elarstvo imala samo ta generacija. Nesebi~no je sa svima delio svoje znawe ka-da je p~elarstvo bilo u povoju, pa samim tim i svo wegovo pregala{tvo u ulozidugogodi{weg sekretara i predsednika Udruèwa ima posebnu teìnu. Zahvaqu-jemo mu se u ime svih koji su se sa wime druìli. Ve~no hvala!

Dejan ]ukalovi}, P~elarsko udruèwe „Roj“ In|ija

Na{ predsednik OI Aleksi} êdomir iznenada je napustio dru{tvo p~elara u sedamdesetoj go-dini, nakon duè bolesti. Bio je veliki i uzoran p~elar sa preko stotinu dru{tava, spreman da sva-kome pomogne.

Nagra|ivan je svim najvi{im priznawima p~elarske organizacije. Hvala mu na svemu! Tav~ar Tomislav, predsednik DP „Beli bagrem“ Vrawe

U 75. godini ìvota preminuo je na{ p~elar Gaji} Bratislav Gane iz Aran-|elovca. P~elarstvom se bavio kao u~iteq od svoje rane mladosti, punih 50 godi-na. Svoje bogato iskustvo nesebi~no je prenosio mla|ima putem rado slu{anihpredavawa.

Bio je ~lan predsedni{tva i predsednik Dru{tva u Aran|elovcu. Dao je ve-liki doprinos u negovawu saradwe sa susednim p~elarskim dru{tvima. Ostavioje uzoran p~eliwak od 60 zajednica. Potomci }e nastaviti wegov rad. Neka mu jeve~na slava i hvala za sve {to je u~inio za Dru{tvo.

Dru{tvo p~elara Aran|elovac

Dana 30. 11. 2005. iznenada je preminuo Zoran Gavrilovi}, p~elar iz Smede-revske Palanke, ~lan Dru{tva Dowa Jasenica. Aktivno je u~estvovao u organizo-vawu svih izlo`bi. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava! Mi, wegove ko-lege uvek }emo ga se se}ati.

Dru{tvo p~elara Dowa Jasenica





P ^ E L A R S K A F A R M A J E V T I ] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma

Isporuka rojeva u na{oj ambalaì. Milan Jevti}, 35267 Opari}(035) 722-564, (063) 895-86-08




OSNIVAWE PÊLARSKE ZADRUGE U SRBIJI Imaju}i u vidu probleme na koje nailazimo mi p~elari prilikom prodaje meda

kao {to su falsifikovani medovi, ucewivawe od strane otkupqiva~a, nemogu}nostdobre reklame za med i drugo, moramo posegnuti ka jedinoj preostaloj mogu}nosti,a to je udruìvawe u p~elarsku zadrugu radi zajedni~kog nastupa na trì{tu iborbu za kvalitet. Jedna takva ideja rodila se me|u p~elarima Aran|elovca iLazarevca, a vo|eni tekstom jednog na{eg kolege. Molimo sve p~elare da tekstpa`qivo pro~itaju i obaveste ostale p~elare. Tako|e, ko bude zainteresovan, poslepro~itanog teksta molimo da obavesti autora putem mejla ili telefonom radizakazivawa zajedni~kog okupqawa.

Idejni tekst moè se na}i na internet adresama:www.pcelarska-zadruga.co.sr www.pcela.co.yu/inpcelarskazadruga.htm

Ko nema ra~unar moè ga dobiti po{tom od autora teksta:Du{an Miri} iz Belanovice: 014/89-769, 063/80-76-142, [email protected]

Aca Stankovi} iz Aran|elovca: 034/711-991, 064/193-85-92, [email protected]

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije




Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DBi FARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a,nastavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svihtipova, KAVEZA za matice i ANTI-VAROZNIH - @IÂNIH PODWAÂ.Jevti} Boban, Kru{evac. 037/887-471,064/35-84-037

Izra|ujem sve vrste ko{nica, elemenata iramova. Mladen. 011/8416-597, 063/575-800

„EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice,ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

Prodajem bagremov i suncokretov med.Sa{a, Vla{ki Do.

012/276-073, 063/835-35-42

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavni-ci), 063/639-424

Ugovaram prodaju rojeva i p~eliwihdru{tava pre i posle bagremove pa{e na DBi LR ramovima. Todosijevi}, Trstenik.

037/711-335

Prodajem seme facelije sorta Julija. Cena200 dinara. Branimir [o{i}.

011/87-50-688

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve imed na veliko. Pavlovi} Miroslav iNeboj{a. Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem Dajc 5000 registrovan do aprila sap~elama (A@) i prikolicu Zmajevu sa 48dru{tava (Tama{ko 30×40) t. registrovan,zvati uve~e. 024/843-035

Pro{logodi{wi rojevi na LR ramovima.Peri} Milenko. 014/71-742, 014/473-184

Facelija na prodaju, sorta „Julija“.Beànovi}, In|ija. 022/551-761

Prodajem dva autobusa sa ko{nicama A@ bezp~ela. P~eliwak Nikole Gosi}a.

011/426-308, 064/1120-510

Prodajem pokretni p~eliwak sa 37 A@ stan-dard ugra|enih na kamion Zastava 640 ipaviqonski p~eliwak sa 20 A@.

021/434-923, 064/23-00-442

Prodajem autobus SANOS bez p~ela, atesti-ran sa 54 A@ ko{nice. Lepo sre|en, o~uvan,krevet, radni sto, vaga, centrifuga.Radomir. 031/811-297

Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bezp~ela. 015/346-258

Seme facelije „Julija“. Cena 200 dinara.\uri} Qubi{a, Svilajnac. 035/322-391

TAM 5000 registrovan 41+6 A@ grom sap~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nicaA@ sa p~elama. 063/71-99-230

Prodajem 60 LR dru{tava sa ko{nicama.Kova~evi} Vladimir, Kikinda.

0230/31-821, 063/8147-165

Prodajem p~eliwa dru{tva na A@ ramovimastandard. 064/360-88-23

Prodajem presu za osnovu 30×40, odli~noradi, original Nema~ka. Velika p~elarska prikolica bez p~ela, savazdu{nim ko~nicama, ista se moè koris-titi i za druge potrebe, zvati uve~e.

025/23-308, 25-850

Prodajem liniju za proizvodwu satnih osno-va „Riche“. Sveto. 011/80-65-694

Prodajem selektirano seme facelije, p~elena LR ramovima. 065/2407-237

Seme facelije „Julija“. Povoqno. Dragan.023/837-363, 063/7821-145

Seme heqde, medonosne biqke ma|arskesorte „Hajnalka“, za redovnu i postrnu setvu.

024/712-135

Prodajem 10 DB dru{tava po povoqnoj ceni.Hitno. 015/692-005


Prodajem 25 DB dru{tava i prikolicu 28regala za (DB, LR, FAR, A@) ko{nice.

025/744-061, 064/299-80-55

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema,100 rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni.Mi{ko Jovanovi}.

011/8124-929, 064/258-23-22

Prodajemo selektirano seme facelije, sorta„Julija“, prva reprodukcija, rod 2005. Uzpo{iqku {aqemo i uputstvo o semenu iobradi zemqi{ta. P~elari [e{um Milka iSavo. 021/750-895, 064/24-64-316

Prodajem 30 dru{tava LR sa p~elama, mladematice. \uro \ur|evi}.

011/2139-378, 063/842-50-42

Prodajemo seme facelije „Julija“. Cena 200dinara. Obradovi} Vinka i Mirko.

023/818-145

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE.

014/222-700, 064/65-11-500

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

Documents

^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u SPOS-u P^[email protected] The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER Publisher: The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro