3Vojni veteran Decembar 2010.

Kada su nedavno pitali jednog našeg starog vojnog penzionera da li je tu`iodr`avu zbog duga, on je odgovorio: "Kako mo`ete da me to pitate!? Na svetupostoje predmeti vidqivi golim okom. Postoje oni koji su dostupni samo

uhu i sluhu. Ali postoje i oni koje mo`ete do`iveti i zadobiti samo qubavqu.U takve predmete spada i moja otaxbina, moja dr`ava Srbija, kako da je tu`im?!

A da li na ovakav na~in razmišqaju oni hladni dr`avni ~inovnici koji,posledwih godina, vojnim penzionerima otimaju komad po komad od "hleba sadevet kora" koji su mukotrpno zaradili? Šta se to dogodilo sa dr`avnompravnom sveš}u koja prakti~no ka`wava qude koji su svoj `ivot posvetiliotaxbini?

Ako upitate ministra, ili drugog dr`avnog ~inovnika: ko je vojnepenzionere "utopio" u zajedni~ki PIO, svi }e vam re}i: "Ja nisam bio za to. Toje politika odlu~ila!" Ako ih upitate: ko je naredio da se vojne penzije smawetako što više ne}e pratiti vojne plate, kako je Zakonom bilo regulisano,sle}i }e ramenima. Ako ih upitate: ko je kriv što dr`ava vojnim penzionerimasada duguje milijarde dinara i što postoji opasnost da do}e do blokadera~una Fonda SOVO - Ministarstva odbrane, nai}i }ete na }utawe ili naprebacivawe krivice na drugog.

Sve ovo dovelo je do toga da bar jedna petina vojnih penzionera gladuje.Jedan od wih, bivši oficir Vojske Srbije, besku}nik, donedavno je `iveo ujednoj od "katakombi" kalemegdanske tvr|ave, pa je završio u bolnici.Pokušali smo da ga prona|emo, ~ujemo wegovu pri~u i zamolimo nadle`ne damu pomognu, ali, na`alost, u tome još nismo uspeli. Ka`u da je jedan dannavra}ao u Fond SOVO i raspitivao se za pomo}, ali kasnije se više nijejavqao.

Šta da se radi? U Udru`ewu vojnih penzionera Srbije su svesni danadle`ni dr`avni organi u ovoj godini nisu ispunili ni jedan od ozbiqnijihzahteva UVPS, nisu rešili ni jedan od goru}ih problema vojnih penzionera!Nisu uva`ili predloge UVPS kako da vrate tzv. mali dug, nisu prihvatili nijedan amandman UVPS pri usvajawu izmena i dopuna Zakona o PIO, nisurazmatrali ni amandman na Zakon o buxetu Republike Srbije za 2011, kojim jeUdru`ewe tra`ilo da se u buxetu predvide i sredstva za isplatu duga vojnimpenzionerima po izvršnim sudskim presudama…

Svi koji su, po prirodi stvari, bili du`ni da podr`e pravedne zahtevevojnih penzionera, izneverili su wihova o~ekivawa. Pripadnici VojskeSrbije, koji su u~estvovali u krojewu sudbine vojnih penzionera, ponašali suse kao da nikada ne}e oti}i u penziju. A oni koji su davali najprimamqivijapredizborna obe}awa, u Skupštini su potpuno zaboravili na vojne penzionere.

Vreme je, dakle, za otre`wewe. Na ozbiqno razmišqawe o daqem putu.Sada, kad su izneverena o~ekivawa, sasvim je izvesno, potrebni su odlu~nijipotezi Udru`ewa VPS. Ti potezi mogu da se oslone na nepodeqeno uverewesvih vojnih penzionera da im je dr`ava, izbacivawem iz Zakona i "~erupawempenzije", u~inila veliku nepravdu i da tra`e samo što im je, u stvari,pravnim nasiqem oteto.

Udru`ewe VPS je na potezu.Miladin Petrovi}

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

Zima:Sava [umanovi}

IZDAVA^

Udru`ewe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVA^A

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 84.Decembar 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ^uqi}

STALNI SARADNICIDr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (^a~ak), Petar Kne`evi} (Beograd), BudimirM. Popadi} (Novi Sad), mrAleksandar Simonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac),Jovo Bensun (Zaje~ar)

FOTOGRAFIJE U BROJUBudimir M. Popadi}, M. Petrovi},M. ^uqi}, dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: logosmil@yahoo.com

Osvrt na proteklu godinu

IZNEVERENAO^EKIVAWA

U @I@I

Glavni odbor UVPS odr`ao je, 23. de-cembra 2010. godine, u Centralnomdomu vojske u Beogradu, svoju 5. sed-

nicu - sa dnevnim redom: usvajawe zapis-nika sa 3. i 4. sednice Glavnog odbora iizveštaja o radu izme|u 3. i 5. sednice;donošewe odluke o pove}awu ~lanarinei visini izdvajawa nov~anih sredstavaza rad organa i organizacija Udru`ewa;usvajawe Plana rada i Finansijskogplana za 2011. godinu; problemi u orga-nizaciji i sprovo|ewu zdravstvene za-štite KVP i usvajawe zakqu~aka zarazrešavawe problema i poboqšawezdravstvene zaštite; analiza stawa~lanstva UVPS i donošewe odluke ona~inu prijema u ~lanstvo punoletnog li-ca ~lana porodice KVP i po~asnih~lanova Udru`ewa.

Sednici, kojom je rukovodio predsed-nik UVPS Qubomir Dragawac, osim~lanova Glavnog odbora, prisustvovalisu predsednik Nadzornog odbora, ~la-novi Izvršnog odbora, predstavniciUVPS u Fondu SOVO, predsednici op-štinskih organizacija In|ija, Palilula-Stari Grad, Šabac, Smederevo Mla-denovac, potpredsednik Opštinske or-ganizacije Novi Beograd, gosti-~lanoviUVPS sa Vra~ara, urednik "Vojnog veter-ana" i drugi. Predsednik Dragawac oba-vestio je ~lanove da je ~lan Glavnog odb-ora Jovan Vukobrat dao ostavku na tudu`nost, a da je Udru`ewe vojnih pen-zionera u Republici Srpskoj, umestoVukobrata, predlo`ilo Milovana Ada-movi}a, {to je Glavni odbor jednoglasnoprihvatio.

U Izveštaju o radu Glavnog odboraUVPS izme|u dve sednice, od 16. septem-bra do 23. decembra 2010. godine, isti~ese da je te`ište rada u tom periodu bi-lo u: Dostavqawu predloga amandmanana nova zakonska rešewa o socijalnomosigurawu vojnih osiguranika; Razre-šewu problema u vezi dugova korisnici-ma vojne penzije; Aktivnom u~eš}u u raduorgana i komisija Fonda za SOVO;Razrešewu teku}ih problema u organimaUdru`ewa; Pra}ewu stawa ~lanstva ipreduzimawu mera za u~lawewe novih~lanova i Rešavawu teku}ih problemazdravstvene zaštite i stambenog obe-zbe|ewa.

Vlada Republike Srbije, kako senavodi u Izveštaju, uradila je predlogZakona o izmenama i dopunama Zakona openzijskom i invalidskom osigurawu ukojem su vojni osiguranici svrstani ukategoriju osiguranika zaposlenih itime po mnogim pitawima izjedna~eni sa

civilima. Udru`ewe VPS na taj predlogZakona dostavilo je primedbe i predlogamandmana ~ija se suština sastoji uslede}em:

- Da su vojne penzije uvedene pre 175godina, da je vojna profesija specifi~napo mnogo ~emu kao što je: obrazovnastruktura, puni radni sta`, pove}anonaprezawe, rizik u obavqawu poslova,ograni~ewe qudskih prava, subordi-nacija, disciplina i mnogo toga još štoje opširno obrazlo`eno u predlogu. Vi-še od 85% zemaqa u svetu ima autonom-ni ure|en sistem vojnog PIO kakav je bioi kod nas, pa je ukinut.

- Da se brišu sve odredbe ~lanova uZakonu koje se ti~u ure|ivawa penzijskogi invalidskog osigurawa profesional-nih lica.

- Da se pristupi izradi i donošewunovog Zakona o SOVO.

U slu~aju da se to ne prihvati udru-`ewe je predlo`ilo da se u Upravni od-bor Fonda PIO imenuje jedan ~lan iz na-jbrojnijeg Udru`ewa. Isto tako da seusklade penzije za lica koja su penzion-isana do stupawa ovog Zakona na snagu saprose~nim penzijama istog ~ina ispla-}enim u decembru 2010. godine.

Udru`ewe je, kako se isti~e, pokre-nulo inicijativu da se dosadašwa prava

u oblasti socijalne zaštite i stambenomobezbe|ewu sa~uvaju, a po pitawu zdra-vstvene zaštite izjedna~e sa civilnimosiguranicima.

Predlozi su dostavqeni minista-rstvima Vlade Srbije, svim poslani~kimgrupama i pojedinim poslanicima. Oba-vqeno je nekoliko razgovora sa pot-predsednikom Vlade Republike Srbijepri ~emu su mu detaqno obrazlo`eniproblemi koji mogu nastati donošewempredlo`enog Zakona.

Najviši organi Udru`ewa u ~itavomovom periodu a posebno ~lanovi radnegrupe intenzivno su se borili sa prob-lemima oko isplate duga po rešewima zauskla|ivawe donetih krajem 2007. go-dine. Fond za SOVO doneo je 47.069 re-šewa o uskla|ivawu penzija po kojima jenastao osnovni dug u iznosu od4.512.720.000 dinara.

Veliki broj korisnika vojne penzijeza naplatu duga pokrenuo je sudski spor ido sada je prinudnom naplatom realizo-vano oko 6.000 rešewa (ili oko 12%) inapla}eno je oko 1.300.000.000 dinara od~ega je osnovni dug 42,01%, kamate35,68% i parni~ni troškovi 22,13%.Ukoliko bi se sav dug po donetim re-šewima naplatio prinudnom naplatomto bi iznosilo oko 10,6 milijardi dinara

NA[A TEMA

4Vojni veteran Decembar 2010.

Sa Pete sednice Glavnog odbora UVPS

TRNOVIT PUT DO PRAVDEUdru`ewe VPS }e i daqe, uporno i dosledno, koriste}i sva zakonom dozvoqena

sredstva, zalagati za autonomni sistem socijalnog osigurawa vojnih osiguranika unadle`nosti Ministarstva odbrane, za vra}awe vojnim penzionerima ste~enih asilom oduzetih prava, i za vra}awe svih dugova vojnim penzionerima od strane

dr`ave. Po svemu sude}i, taj put }e i}i i preko Strazbura.

Udru`ewe VPS ne}e odustati ni od jednog zahteva: predsednik Dragawac sa saradnicima

od ~ega su sudski troškovi oko 2,5 mili-jarde dinara.

U drugoj polovini ove godine Fond zaSOVO i sudovi u Beogradu nezakonito suse dogovarali kako bi se rešavawe sud-skih sporova što više odugovla~ilo,opravdavaju}i to "strahom" da ne bi bi-la dovedena u pitawe isplata redovnihpenzija. Kada je saznalo za taj dogovor,Udru`ewe je odmah uputilo dopis VladiRepublike Srbije, zahtevaju}i: da obe-zbedi sredstva za isplatu ukqu~uju}ikamate i troškove parni~nih postupakarebalansom buxeta za 2010. godinu; da upredmetnim parnicama sudovi postupajua`urno, zakonito i nepristrasno bez fa-vorizovawa bilo koje stranke u sporu.

Odgovor na sve, kako se navodi uIzveštaju, bio je formirawe grupe odstrane Ministarstva finansija VladeRepublike Srbije koja }e da pripremipropise u vezi rešewa duga prema koris-nicima vojne penzije. Ovom pitawuUdru`ewe je posvetilo posebnu sednicuGlavnog odbora na kojoj su doneseniposebni zakqu~ci i odlu~eno da se pod-nesu primedbe i amandmani na nacrt Za-kona o pretvarawu dospelih a neizme-renih obaveza prema korisnicima vojnepenzije u javni dug Republike Srbije štoje i ura|eno.

Ministarstvo finansija Vlade R. Sr-bije, nacrt Zakona je dostavilo svim min-istarstvima, ali Vlada se o wemu do sa-da nije izjašwavala.

Udru`ewe, kako se naglašava uIzveštaju, preduzima mere da se Za-konom o buxetu za 2011. godinu predvide

sredstva za isplatu duga. Posebna ak-tivnost je ispoqena kod Upravnog suda uBeogradu da donese prave presude potu`bama za uskla|ivawe vojnih penzijasa vanrednim pove}awem penzija od 1.januara 2008. godine (11,06%). Pripre-mne radwe su u toku i uskoro se moguo~ekivati prve presude.

U Izveštaju se isti~e da je uspešnoorganizovano obele`avawe sedamnaestegodišwice UVPS u Nišu, gde je pris-ustvovalo oko 1.000 vojnih penzionera izcele Srbije i brojni gosti. Uspešno surazrešeni neki problemi u funkcioni-sawu opštinskih organizacija UVPS Za-je~ar, Šabac, ^a~ak i Po`arevac.

Svi ~lanovi u organima Fonda za SO-VO, kako je oceweno u Izveštaju, maksi-malno su ispoqili aktivnost u reša-vawu problema koje imaju korisnici vo-jne penzije.

Udru`ewe je pripremilo specijalniprilog "Vojnog veterana", koji je štampanu više od 30.000 primeraka, u kojem supredo~eni aktuelna problematika ost-varivawa prava vojnih penzionera imere koje su preduzimali Glavni iIzvršni odbor. Prilog je dostavqensvim opštinskim organizacijama radidistribucije korisnicima vojne penzije -~lanovima UVPS. Trebalo bi da svaki~lan Udru`ewa dobije specijalni prilog

NA[A TEMA

5Vojni veteran Decembar 2010.

PRIJEM NOVIH ^LANOVA

Na 5. sednici Glavnog odbora za-kqu~eno je da prijem novih ~lanovaUVPS treba da bude te`išni isvakodnevni zadatak svih opštin-skih (gradskih) organizacija UVPS.Posebnu aktivnost po ovom pitawutreba da ispoqe organizacije kojeimaju u~lawenost ispod 70% (Vo`do-vac, ^ukarica, Vra~ar, Rakovica,Palilula, Zvezdara, Obrenovac,Mladenovac, Smederevska Palanka,Kragujevac, Niš, Surdulica, Pirot,Vrawe, Šabac, U`ice, Po`ega, NoviSad, Ba~ka Palanka, Ruma, In|ija iBela Crkva.

Opštinske-gradske organizacijei Izvršni odbor du`ni su da ne-prekidno vode a`urnu evidenciju~lanstva i da novonastale izmenea`uriraju u najkra}em roku. Sva pi-tawa iz ove oblasti regulisa}eIzvršni odbor najkasnije do 15. janu-ara 2011. godine.

Prema ovom zakqu~ku, posebnupa`wu treba usmeriti prema ne~la-novima kako bi im se dale prave in-formacije i argumenti za{to je dobroda se u~lane u Udru`ewe. Re~ je otome da ni jedan korisnik vojne penz-ije nema pravo da bude pasivan kad suugro`ena prava svih.

Sa Izdava~kog saveta "V. Veterana"

PRO[IRITI SARADNI^KUMRE@U

^lanovi Izdava~kog saveta lista "Vojni veteran" odr`ali su, 14. decembra 2010.godine, sednicu Saveta na kojoj se raspravqalo o ure|iva~koj koncepciji iulozi lista "Vojni veteran" u informisawu ~lanstva i šire javnosti o

najva`nijim pitawima koja se odnose na vojne penzionere. Sednici su prisustvo-vali Tomislav Simovi}, predsednik Saveta, i ~lanovi: Svetomir Obren~evi},Slobodan Pejovi} i Miladin Petrovi}. Opravdano je bio odsutan ~lan SavetaMilenko Gligorevi}, a sednici je (kao gost) prisustvovao i predsednik UVPSQubomir Dragawac.

U Izveštaju o radu Redakcije lista navedeno je da je od maja 2009. godine, odstupawa na du`nost novog glavnog urednika, objavqeno 17 brojeva "Vojnog veter-ana" me|u kojima i dva dvobroja. Na 552 strane objavqeno je oko 850 priloga i oko680 fotografija, a u novembru ove godine objavqen je i specijalni prilog "Veter-ana" na 12 strana.

U ovom periodu, kako je istaknuto u Izveštaju, ~lanovi Redakcije lista trudilisu se da sadr`aje lista prilagode interesima ~lanstva i da se dr`e ure|iva~kepolitike i koncepcije lista u ~ijem su središtu interesi vojnih penzionera i eti-ka novinarskog poziva. Trudili su se da objektivno, blagovremeno i svestranoobaveštavaju vojne penzionere i javnost o najaktuelnijim pitawima vojnopenzion-erske populacije. Pri tome, nije bilo nikakvih pritisaka, niti bilo kakve cenzurekoja bi sputavala rad Redakcije.

^lanovi Izdava~kog saveta su, posle svestrane rasprave i analize sadr`ajalista, zakqu~ili da je "Vojni veteran" u proteklom periodu zna~ajno napredovao.Re~ je o napretku u pogledu kvaliteta i raznovrsnosti priloga i o poboqšawu iz-gleda i fizionomije lista.

Tako|e je zakqu~eno da bi, na neki na~in, trebalo stimulisati dopisnike isaradnike lista kako bi se proširila dopisni~ka i saradni~ka mre`a i kako bizastupqenost organizacija UVPS u prilozima "Veterana" bila ravnomernija.

Zakqu~eno je i to da bi trebalo prona}i na~in kako da se pove}a tira` listakoji je sada oko 2600 primeraka. Tira` je u 2010. godini, u odnosu na prethodnu,pove}an za 120 primeraka, ali Izdava~ki savet je mišqewa da bi se tira` "Vojnogveterana" mogao zna~ajnije pove}ati. P. M.

"Veterana" i to }e biti svojervstantest za opštinske i mesne odbore - dali }e uspeti da svima podele primer-ak.

Zdravstvena zaštita u ovom peri-odu, kako je istaknuto, ostvarivana jesa poznatim problemima koja prate ko-risnike vojne penzije koji se zbri-wavaju u civilnim zdravstvenim us-tanovama.

Izvršni odbor dobio je izveštajeod 32 opštinske organizacije UVPS oorganizaciji zdravstvene zaštite.Sve one se pozitivno izra`avaju okvalitetu zdravstvenih usluga na pri-marnom nivou. Me|utim, svi stavqajuzna~ajne primedbe na ponašawe os-obqa u VMA i na dugo ~ekawe na za-kazane preglede.

Udru`ewe je na ovo intervenisa-lo kod nadle`nih, a pukovnik Rade-nkovi} iz Fonda za SOVO obavestioje Izvršni odbor da je rešen problemsnabdevawa lekovima u Obrenovcu.

U proteklom periodu stambeni or-gan MO izvršio je dve podele stanovau garnizonima Beograd, ^a~ak i Svi-lajnac. U garnizonu Beograd ukupno jepodeqeno 27 stanova, vojnim pen-zionerima 17 ili 63%. U garnizonu^a~ak podeqena su dva stana - oba ko-risnicima vojne penzije, a u Svilajncu- jedan stan, tako|e korisniku vojnepenzije.

U Pravilniku o dodeli bespo-vratnog kredita u vrednosti 20.000evra došlo je do izmene: odobrenasuma u budu}e }e se upla}ivati direk-tno na teku}i ra~un podnosioca zahte-va, ~ime se izbegavaju troškovi okozakqu~ivawa ugovora u vezi kupovinestana ili objekta. Po ovom osnovu dosada je zahteve podnelo 656 KVP,odobreno je 512 zahteva, a 495 KVP jezakqu~ilo ugovor o isplati sume od20.000 evra.

Po Pravilniku o dodeli stanovaiz Fonda za SOVO, a vezano za izmenuta~ke 7, do sada je za 103 podnosiocazahteva preimenovano rešewe saodre|enog na neodre|eno vreme, dok je59 lica otkupilo stanove. Za 82 licaizvršeno je preimenovawe ali koris-

nici još nisu podneli zahtev za otkupstana.

U Izveštaju se navodi da je u pe-riodu od 1. januara do 30. novembra2010. godine u UVPS u~laweno 1.163novih ~lanova. U istom periodu sa ev-idencije je skinuto 1.646 ~lanova(1.497 zbog smrti) a iš~lanilo se 149~lanova, pa je broj ~lanova u UVPSsmawen za 483. Na dan 30.11. 2010. go-dine u UVPS je bilo 32.100 ~lanovakoji pla}aju ~lanarinu.

U ovom periodu, na u~lawewunovih ~lanova posebno su se istakleopštinske organizacije UVPS: NoviBeograd 186, Zemun 188, Niš 123,Kraqevo 49, Novi Sad 46, Zrewanin32, Po`ega 27, Pan~evo 35, Kragujevac20, Rakovica 19, ^a~ak 16, Prokupqe12, Sremska Mitrovica 12 i Ruma 18.

U periodu od 1. januara do 30. no-vembra 2010. godine primqeno je1.677 zahteva za jednokratnu nov~anupomo}, odr`ano je 68 sednica komisi-ja u Fondu za SOVO na kojima je reša-vano 2.105 zahteva za dodelu pomo}ii od toga: doneto je 1.531 rešewe. Po-zitivno je rešeno 1.351, a negativno180. Tra`ena je dopuna za 535 zahte-va. Rešavano je 40 `albi, deset jeprihva}eno a 30 odbijeno.

Na sednici su jednoglasno usvo-jeni: Godišwi plan rada Glavnog odb-ora Skupštine UVPS za 2011. godinu;Izveštaj o radu Glavnog odbora izme-|u 3. i 5. sednice; Izveštaj izdava-~kog saveta lista "Vojni veteran",Odluka o usvajawu predlo`enog Fi-nansijskog plana UVPS za 2011. god-inu, Odluka o otklawawu propustakwi`ewa prihoda i rashoda u organi-zacijama UVPS; i Zakqu~ci za razre-šavawe problema i poboqšawezdravstvene zaštite.

Jedino Odluka o pove}awu ~la-narine sa 0,10 na 0,12 odsto nije pri-hva}ena jednoglasno. Nije bilosporno da se prihvati to simboli~nopove}awe, nego vreme od kada }e seono primewivati. Dok su jedni biliza to da se primewuje od 1. januara,drugi su tra`ili da to bude od 1. ju-na. Pri glasawu, prevagnula je prvaopcija - od 1. januara.

Kad je re~ o glavnom putu kojim }eUdru`ewe VPS daqe i}i, na sedniciGlavnog odbora jasno je poru~eno da}e se UVPS i daqe, uporno i dosled-no, koriste}i sva zakonom dozvoqenasredstva, zalagati za autonomni sis-tem socijalnog osigurawa vojnih osig-uranika u nadle`nosti Ministarstvaodbrane, za vra}awe vojnim pen-zionerima ste~enih a silom oduzetihprava, i za vra}awe svih dugova vojn-im penzionerima od strane dr`ave.Prema re~ima predsednika Dragaw-ca, Udru`ewe ne}e odustati ni odjednog zahteva, a, po svemu sude}i, putdo pravde vodi}e i preko Strazbura.

Vojni penzioneri su prakti~noiznevereni od svih na koje su ra~un-ali, a to zna~i da je do{lo vreme dase ozbiqno razmisli i upita: [ta ikako daqe? Velika je iluzija da }evojnim penzionerima pomo}i oni kojiim jednim potezom bri{u prava kojasu stekli u jednoj od najte`ih profe-sija koje postoje.

E.V.V.

6Vojni veteran Decembar 2010.

ZAHVALNOST TOMISLAVUSIMOVI]U

Dosadašwi predsednik Iz-dava~kog saveta lista "Vojniveteran" Tomislav Simovi} po-dneo je neopozivu ostavku i otome nije vo|ena rasprava ve} jesamo konstatovano.

^lanovi Glavnog odboraizrazili su zahvalnost dosada-šwem predsedniku Izdava~kogsaveta Tomislavu Simovi}u naveoma korisnim savetima, po`e-levši mu dobro zdravqe. Pred-log Izvršnog odbora - da novipredsednik Izdava~kog savetalista "Vojni veteran" bude Krs-man Miloševi}, Glavni odbor jejednoglasno prihvatio. TE@E DEQIVI STANOVI

Iz Uprave za tradiciju, standard iveterane u Udru`ewe je stiglo Obave-štewe o stanovima koje je nemogu}e pode-liti u skladu sa odredbama Pravilnikao stambenom obezbe|ewu.

Prema tom obave{tewu, svi zain-teresovani stambeni interesenti trebada dostave izajave da se odri~u dodelestrukturno pripadaju}eg stana i prih-vataju dodelu ponu|enog odnosno struk-turno maweg stana, kao kona~no rešewesvog stambenog pitawa.

Stanovi su u garnizonima:Garnizon Ba~ka Topola - 1 garsowera;

Garnizon Vaqevo (Bogova|a) - 1 dvosoban;Garnizon Pan~evo (selo Boka) -1 tro-soban, Srpska Crwa -1 dvosoban; Garni-zon Subotica (Ba~ka Topola) -1 jed-nosoban, Garnizon Senta (Ba~ka Topola) -1 jednoiposoban, Garnizon Sombor (s.Staniši}) -1 trosoban, Garnizon Zaje~ar(Kwa`evac) -1 dvosoban.

Izjave overene u sudu ili opštinidostaviti na adresu: Sektor za qudskeresurse MO, Uprava za tradiciju, stan-dard i veterane,

Odeqewe za stambene poslove, Ul.Nemawina br. 15 Beograd.

Ukoliko zainteresovana lica `eleda pogledaju neki od ponu|enih stanovamogu se obratiti:

a) VGC Beograd, Ul. Milentija Popo-vi}a 23-25, kontakt osoba QubišaKosti}, tel.011 2138542, mob. 0648685009

b) Odeqewe VGC u Nišu, Ul. Sokols-ka 6a, kontakt osoba Sr|an Stojanovi},tel. 018 509375 Z. Vu~kovi}

NA[A TEMA

Narodna skupština Republike Srbije,29. decembra 2010. godine, usvojila jeizmene i dopune Zakona o penzijskom i

invalidskom osigurawu.Izmenama i dopunama Zakona o PIO

ure|eno je penzijsko i invalidsko osigurawevojnih osiguranika, (profesionalnih vojnihlica i korisnika vojne penzije) u jedin-stveni sistem penzijskog i invalidskog os-igurawa Republike Srbije.

Do sada je penzijsko i invalidsko osigu-rawe vojnih osiguranika bilo ure|enopropisima o Vojsci, s tim što je samo pitaweuskla|ivawa penzija na osnovu propisa o Vo-jsci, po~ev od 2008. godine ure|eno na istina~in kao i uskla|ivawe civilnih penzija.Kako je ~lanom 19. Zakona o ministarstvimaMinistarstvo rada i socijalne politike na-dle`no za kompletno penzijsko i invalid-sko osigurawe (i vojnih osiguranika), tako suovim Zakonom o PIO ukqu~eni i vojni osigu-ranici, i to od 1. januara 2012. godine.

Prema ovom zakonu (~lan 33), penzije seuskla|uju dva puta godišwe, 1. aprila i 1.oktobra, sa kretawem potroša~kih cena nateritoriji Republike Srbije u prethodnihšest meseci. Pored toga, ako bruto doma}iproizvod u prethodnoj kalendarskoj godiniporaste iznad 4%, penzija se uskla|uje od1. aprila teku}e godine u procentu kojipredstavqa zbir procenta rasta, odnosnopada potroša~kih cena na teritoriji Re-publike Srbije u prethodnih šest meseci i

Usvojene izmene idopune Zakona o PIO

procenta koji predstavqa razliku izme-|u realne stope rasta bruto doma}egproizvoda u prethodnoj kalendarskoj go-dini i stope od 4%.

Me|utim, u odnosu na navedeno, penzi-je }e se od 1. decembra 2010. godine uskla-diti tako što }e se pove}ati za 2%.

Izuzetno od navedenog, u 2011. i 2012.godini, penzije se uskla|uju: 1. aprila 2011.godine sa kretawem potroša~kih cena uprethodna tri meseca; 1. oktobra 2011. go-dine i 1. aprila 2012. godine u procentu ko-ji predstavqa zbir procenta rasta, odnosnopada potroša~kih cena na teritoriji Repub-like Srbije u prethodnih šest meseci i pro-centa koji predstavqa polovinu realnestope rasta bruto doma}eg proizvoda uprethodnoj kalendarskoj godini ukoliko jetaj rast pozitivan.

Nov~ane naknade propisane i ure|eneovim zakonom (~lan 34) uskla|uju se nana~in predvi|en za uskla|ivawe penzija.

Poslove obezbe|ivawa i sprovo|ewapenzijskog i invalidskog osigurawa kao iposlove finansijskog poslovawa koji subili u nadle`nosti Fonda za socijalnoosigurawe vojnih osiguranika (~lan 79), nadan 1. januara 2012. godine preuze}e Re-publi~ki fond za penzijsko i invalidskoosigurawe.

Obezbe|ivawe i sprovo|ewe penzi-jskog i invalidskog osigurawa iz stava 1.ovog ~lana, u odnosu na prava iz penzijskogi invalidskog osigurawa odnosi se na pra-vo na penziju, pravo na dodatak za pomo} inegu i pravo na nov~anu nakandu za te-lesno ošte}ewe. Pravom iz penzijskog iinvalidskog osigurawa smatra se i pravona naknadu pogrebnih troškova.

Danom preuzimawa poslova obezbe-|ivawa i sprovo|ewa penzijskog i in-

validskog osigurawa iz stava 1. ovog ~la-na, Republi~ki fond za penzijsko i in-validsko osigurawe preuze}e imovinu,obaveze i zaposlene od Fonda za socijal-no osigurawe vojnih osiguranika, u delu

koji se odnosi na poslove penzijskog i in-validskog osigurawa.

Obim i na~in preuzimawa iz stava 3.ovog ~lana bli`e }e se urediti aktomVlade u roku od šest meseci od dana stu-pawa na snagu ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog ~lana, preuz-imawe se ne odnosi na obaveze dospelih aneizmirenih nov~anih potra`ivawa ko-risnika vojne penzije, po osnovu deli-mi~nog uskla|ivawa penzija i nov~anihnaknada, utvr|enih u ~lanu 193. stav 2. Za-kona o Vojsci Srbije ("Slu`beni glasnikRS", br. 116/07 i 88/09), a nastalih do stu-pawa na snagu ovog zakona, za koje }e sesredstva obezbediti u buxetu RepublikeSrbije, u skladu sa zakonom i posebnim ak-tom Vlade.

Vrednost imovine, obaveza i kapitalaproceni}e ovlaš}eno lice, u skladu sa za-konom.

U ~lanu 82. regilisano je vremeprimene pojedinih odredbi. Odredbe ~l.240-260, ~l. 262-272, ~l. 274. i 275. i ~l.276. i 277, u delu koji se odnosi na penzi-jsko i invalidsko osigurawe vojnih osigu-ranika, poglavqa XVI Zakona o Vojsci Ju-goslavije (,,Slu`beni list SRJ" br.43/94,28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i ,,Slu-`beni list SCG", br.7/05 i 44/05), kao iodredbe ~lana 192. st. 2, 3. i 4. Zakona oVojsci Srbije (,,Slu`beni glasnik RS",br.116/07, 88/09), primewiva}e se zakqu-~no sa 31. decembrom 2011. godine kadaprestaju da va`e.

Odredba ~lana 192. stav 1. Zakona oVojsci Srbije prestaje da va`i sa 31. de-cembrom 2014. godine.

Primewivawe zakona regulisano je~lanom 84; zakon stupa na snagu osmog danaod dana objavqivawa u "Slu`benom glas-niku Republike Srbije", a primewuje se od1. januara 2011. godine, osim odredaba ~l.1, 10, 15, 20, 21, 23, 26, 31, 54. i 64. ovog za-kona u delu koji se odnosi na profesion-alna vojna lica, koje se primewuju po~evod 1. januara 2012. godine.

Ostoja Popovi}

AKTUELNOSTI

7Vojni veteran Decembar 2010.

Strah od mogu}e blokadera~una Fonda SOVO

AMANDMAN KAO UPOZOREWE

Svesno opasnosti da zbog dugovadr`ave vojnim penzinerima i izvršnihsudskih presuda mo`e do}i do blokadera~una Fonda SOVO, pa i Ministarstvaodbrane, Udru`ewe vojnih penzionera Sr-bije je, krajem 2010. godine, podneloAmandman na ~lan 7. Zakona o buxetu Re-publike Srbije za 2011. godinu. Amandmanglasi: "U ~lanu 7, Razdeo 14, funkcija 210,ekonomska klasifikacija 464, brojka23.500.000.000 u koloni sredstva iz buxe-ta i ukupna sredstva zamewuje se brojkom26.000.000.000".

Obrazlo`eweU obrazlo`ewu je istaknuto da u "pe-

riodu od 1. avgusta 2004. do 30. novembra2007. godine, vojnim penzionerima pen-zionisanim pre 1. avgusta 2004. godine ni-je ispla}ivan iznos pripadaju}e penzije.Usled toga, nastao je osnovni dug FondaSOVO u iznosu od 4.512.720.000 dinara.Pripadaju}im kamatama ovaj dug je do sada

udvostru~en, a sa parni~nim troškovimapremašuje iznos od 10 milijardi dinara.

^lanom 193. Stav 2. Zakona o VojsciSrbije, Vlada je obavezana da problemovog duga reši do kraja marta 2008. go-dine, ali to nije u~inila ni do danas. Sto-ga je preko 27.000 ošte}enih penzionerapokrenulo parnice za naplatu zakinutogdela penzije.

Do sada je oko 6.000 ošte}enih napla-tilo dugovni iznos penzije, u ukupnomiznosu od oko 1.400.000.000 dinara.

Iako sudovi postupaju nedopustivosporo po ovim tu`bama, do sada je godi-šwe rešavano, odnosno prinudno napla-}ivano, oko 1.500 predmeta, pa je realnoo~ekovati da }e, u najgoroj varijanti poošte}ene biti tako i u 2011. godini.

S toga se buxetom za 2011. godinumoraju predvideti sredstva za isplatu poizvršenim presudama kako je to amandma-nom navedeno. U protivnom, mo`e do}i doblokade ra~una Fonda SOVO, pa i Min-istarstva odbrane.

Posebno isti~emo da je rešewe sa-dr`ano u amandmanu zasnovano i na na~inuizmirewa ovog duga normirano ~lanom 79.Stav 5. Predloga Zakona o izmenama i dop-unama Zakona o PIO".

20.000 EVRANA TEKU]I RA^UN

U Slu`benom vojnom listu br. 32 od15. decembra 2010. godine, izašao jePravilnik Fonda SOVO o upotrebi,uslovima i na~inu koriš}ewa sredsta-va za poboqšawe polo`aja KVP bezstana.

Pravilnik se sastoji iz dva dela. Uprvom delu regulisano je ko ima pravo ina koji na~in mo`e ostvariti uve}anetroškove stanovawa, a u drugom deluregulisan je postupak za rešavawe stam-benog pitawa dodelom bespovratnogkredita u iznosu od 20.000 evra u di-narskoj protivrednosti - UPLATOM NATEKU]I RA^UN podnosioca zahteva.

Pravilnik je dostavqen svimopštinskim organizacijama UVPS radiupoznavawa. Z. V.

RE[EN PROBLEM SAPO[IQKAMA

"Od 30. novembra 2010. godine pre-vazi|en je problem dostavqawa po-{iqaka sa povratnicom". To je su{tinainformacije Uprave za tradiciju, stan-dard i veterane o problemu sa dosta-vqawem po{tanskih po{iqaka sapovratnicom, koju je Udru`ewe vojnihpenzionera Srbije ovih dana uputilosvim op{tinskim-gradskim organizaci-jama UVP.

"Problem u dostavqawu po{tan-skih po{iqaka sa povratnicama, kojasu upu}ivana ka Ministarstvu odbra-ne", kako je navedeno u informaciji,"nastao je stupawem na snagu Pravilni-ka o posebnim uslovima za obavqawepo{tanskih usluga u JP PTT saobra}ajaSrbija (Slu`beni glasnik PTT broj 643od 2. 8. 2010. godine) kojim je promewenna~in dostavqawa po{tanskihpo{iqaka sa povratnicom".

U informaciji je precizno navede-na regulativa o postupawu sa po{tan-skim po{iqkama sa povratnicom, kojuje sa~inila Uprava za telekomunikaci-je i informatiku General{tava VojskeSrbije na osnovu dogovora sa Min-istarstvom pravde i JP PTT saobra}ajaSrbija.

Tako je re{en problem o kome je"Vojni veteran", u tekstu "Naredba oizbegavawu po{tara", pisao u pret-pro{lom broju. S. M.

OZAKOWEWE NEPRAVDE

Danas nema ni jedne delatnosti kojanije protkana namenskim informa-cijama. Sve one usmerene su ka

ta~no odre|enom ciqu, a meta im je~ovek, qudski faktor u celini, ~estoi protiv wegove voqe. Dobronamernasaznawa su uglavnom korisna, a~udesno la`ne i tajne informacijemogu da izazovu teške posledice. Tosmo kao narod iskusili i još smo podudarom zlonamerno sro~enih matrica,koje se i daqe vrte protiv nas..

Zanemaruju}i vrhunsku informa-ti~ku tehnologiju na globalnom planu,nas interesuje kvalitet informisawavojnih penzionera. A kako se ono odvi-ja izme|u zvani~nih foruma i ~lanst-va u bazi govore nam ostvareni u~inciu proteklom periodu. Kod vojnih pen-zionera preovla|uje mišqewe da supostignuti izvesni rezultati (kakogde), ali oni u ve}ini nisu ekvivalent-ni ulo`enom trudu od strane organaUVP. Razloga za to ima više,a osnovnisu: nedovoqno energi~no anga`ovaweforuma UVP, a mnogo više neodgov-orno ponašawe vlastodr`aca narešavawu brojnih inicijativa, kaošto su naši opravdani zahtevi, molbe,`albe, predlozi, prigovori, tu`be.

Odbijawem saradwe, dr`avni ~in-ovnici namerno blokiraju tok dvos-mernih komunikacija u razmeni infor-macija. To ujedno zna~i, da se ne poš-tuju obavezuju}i mehanizmi koji pre-cizno regulišu ponašawe strana uslu`beno-pravnim odnosima.

Svesni wihovog nedoli~nog odno-sa, s pravom smo ogor~eni na pojedinezvani~nike (vojne i civilne) i baš za-to ne smemo dozvoliti da nam takvi,poništavawem validnih zakona, sudeu odsutnosti i presu|uju sa pozicijemo}i. Najkra}e re~eno, oni odbacujunašu ~asnu prošlost, da bi namzagor~ali ne baš dugu budu}nost!

Bagatelisawe legitimnih zahtevanereagovawem, mo`emo nazvati samojednim imenom: "Arogancija umišqe-nih vladara prema vojnim penzioneri-ma i wihovim porodicama. Imaju}i uvidu sve nepravde koje su nam materi-jalno i emotivno nametnuli, pitamo se,da li smo pored ve} u~iwenog mogli dapreduzmemo radikalnije mere u ciqumewawa stawa nemo}i u kome smo senašli bez krivice?

Omalova`avawe UVP od strane na-dle`nih (zna se ta~no kojih), povod jeda se uspravimo i da odlu~nijimna~inima rada pristupimo zaštitiste~enih i sad ve} okrwenih prava. Sa~elnicima moramo u}i u oštriji poli-ti~ki duel i re}i im da smo gra|aniSrbije, da nismo neprijateqi sistema,da odbace la`ne predrasude o nama ida su du`ni da naše potrebe rešavajupo slu`benoj du`nosti, kako im tofunkcije i zakoni nala`u.

Sadašwi odnos prema vojnim pen-zionerima kvalifikuje ih u formalnopravnom smislu kao suprotstavqenustranu i zato naivnim konstrukcijamanastoje da skinu odgovornost sa sebe

za totalne promašaje, ne samo u soci-jalnoj sferi. Bivšim i sadašwimdr`avnim ~inovnicima, vojni pen-zioneri su poslu`ili kao pogodansurogat za prišivawe etikete de-`urnog krivca za mnoge neistine. Jed-na od tih vešto poturenih la`i je itvrdwa da su vojni penzioneri krivišto je aktivna vojska slabo pla}ena.Zato ih po stoti put moramo upitati,gde su naše pare iz vojno-penzionogfonda, koje su generacije ~asnih ofi-cira narodne vojske godinama stvar-ali? Da li stvarno umišqaju, da se~erupawem mizernih penzija i wi-hovim svakodnevnim topqewem, ze-mqa mo`e izvu}i iz krize? Narod uve}ini, ali i priznati ekonomskistru~waci, ne veruju da se sporadi-~nim merama i providnim retori~kimobmanama, mogu rešavati ekonomskiproblemi dr`ave. Sve nasle|ene iste~ene navike, kao što su: nerad, ko-rupcija, grabe`, hedonizam, rasip-ništvo, prosja~ewe po svetu, tur-isti~ko-sportska i "poslovna" smu-cawa od Australije do Kanade, treba-lo je odavno da postanu svojina istori-je. Umesto toga, "umereni optimisti"be`e od surove realnosti, nespremnida sirotiwu i svoje bogatstvo podeles narodom. Da, ali tada bi prvo moralida podrede politiku zakonima eko-nomije, prepolove nabujalu birokrati-ju, stave javnu potrošwu na dijetu iskrešu broj stranaka i masovno izmi-šqene partijsko-nepotisti~ke organei funkcije.

Samozamajavawe vode}ih kvazi-eksperata da je najgore prošlo, da po-lako izlazimo iz krize i negovawestila "lako }emo", demotiviše pošte-ne i sposobne stru~wake, da osloncemna radikalne mere i maskirane gomilenovca, na|u izlaz iz krize. Ovakvouquqkivawe je samo dokaz da gospodana vlasti sa bezobrazno visokim pri-mawima i bogataši nisu obuhva}enidr`avnom štedwom, pa je normalnošto krizu i ne ose}aju a narod trpi iumire gladan.

Veruju}i u poštene namere jednogbroja qudi na vlasti, Udru`ewe vo-jnih penzionera je te`ište delovawausmerilo prema nadle`nim organima,kompetentnim za rešavawe problemavojnih penzionera. Na`alost, sa testrane nije došlo do reagovawa, ve}su nastavili sa ignorisawem naših za-konskih prava.

Postoje mnogi pisani dokazi o ak-

tivnostima UVPS, pre svega Glavnogodbora koji su dostavqani raznim or-ganima na rešavawe. Ura|ena je i višeputa pomenuta studija o razvoju sis-tema socijalnog osigurawa vojnih osig-uranika. To je bio jasan i lako primen-qiv predlog da nadle`ni pristuperešavawu spornih pitawa. Studija jeposlata poznatim imenima, kojima smoverovali da }e preduzeti mere na kojeih zakon obavezuje (vidi "V. veteran"br,74 i 75). Sve je, me|utim, bilo istokao i ranije, pa ~ak malo i druga~ijeposle studije. Umesto odgovora, slu-~ajno smo saznali da }e Vlada re-formisati PIOS u celini, bez ukqu-~ivawa predstavnika vojnih penzion-era u wihove radne grupe. ^ak nisunašli za shodno da obaveste Glavniodbor o nameri da }e i vojne pen-zionere strpati u isti koš sa ostalimkategorijama penzionera Srbije.

Zanemarivawe nu`ne poslovneprocedure je osiono ponašawe mo}ni-ka, jer su dozvolili da o `ivotnimpitawima vojnih penzionera jednos-trano odlu~uju unapred pripremqeniqudi koji ne znaju puno o specifi~nos-ti vojne profesije. Pod vidom refo-rme PIO, usiqeni pojedinci i organisu nam na najgrubqi na~in poništa-vali vrednosni sistem koji je stvaranna vekovnoj praksi vojevawa qudi, azatim ga preto~ili u zakone o vojnojprofesiji i vojnim penzijama.

Svi oni koji "brane dr`avu" od vo-jnih penzionera trebalo bi da znaju dai okoreli kriminalci imaju pravo naodbranu, koriš}ewem pravnog na~ela"^ujmo i drugu stranu"! Za wih mi kaodruga i to ošte}ena strana ne postoji-mo, a to ujedno zna~i, da su nas staviliizvan zakona i da mogu jednostavno danam kroje kapu. Sa ovakvim odnosom,organi UVPS su mogli preko javnihmedija svestranije da upoznaju javnostsa grubim kršewem qudskih prava odstrane onih koji su du`ni da ih štitepa i unapre|uju. Zbog odbijawa svakogdijaloga sa vojnim penzionerima, biloje logi~no da se potra`i sudsko reša-vawe nastalih sporova, koje su namzlonamerno uzrokovali i prinudno na-metnuli.

Bez sudske zaštite, sve }e se idaqe odvijati po principu: "presi-pawe iz šupqeg u prazno". Naše prav-dawe da ~inimo sve, ali ne nailazimona razumevawe, nije nikakva uteha zavojne penzionere. Raditi nešto bez

8Vojni veteran Decembar 2010.

LI^NI STAV

Status vojnih penzionera mora biti vra}enu prvobitno stawe

NEMAMO PRAVO NA ]UTAWE

rešavawa goru}ih prob-lema inicira i krajwepitawe: koja je svrha to-ga?

Zato na svaki cini~niodnos dr`avnih organaprema našim pravima mo-ramo im bez ustru~avaware}i da je takvo pon-ašawe nezakonito, amo-ralno i sramno za funk-cije na kojima su.

O svim nepravdamakoje su nam u~inili, moguse pisati kwige, pa ni ta-da ne bismo ostvarilisvoja prava, ukoliko ih neprivolimo, makar i predMe|unarodnim sudom danam isplate dugove i sta-tus vojnih penzionera in-stitucionalno vrate u pr-vobitno stawe. U tom ci-qu moramo podr`ati svenove i energi~nije merenaših foruma na dugo-ro~nom regulisawu irešavawu socijalnihprava vojnih penzionera.

"Vojni veteran" jevaqano glasilo koje se po nameni, ak-tuelnosti, raznovrsnosti, kvalitetusadr`aja, kao i tehni~koj uobli~enos-ti, ve} danas mo`e svrstati u redsavremenih ~asopisa. Bave}i se `iv-otnom tematikom qudi, u potpunosti jezadovoqio potrebe vojnih penzionerau oblasti informisawa. Pa ipak, uzogradu da ne}u biti potpuno u pravu,predlo`io bih da se uspostavi širasaradwa sa civilnim redakcijama uciqu razmene tematskih napisa odzna~aja za sve penzionere. Tako|e, tre-balo bi se izboriti za neki termin uRTV kanalima, jer tamo skoro i da nasnema. Ne treba zaboraviti ni na kon-takte sa vojnim redakcijama, jer nasinteresuje rad i stawe aktivnog delaVS. Najva`nije sadr`aje iz vojnih~asopisa tako|e bi trebalo objavqi-vati u skra}enom obimu.

Pored navedenog, postoji i jedanproblem o kome niko ništa ne govori.Postoji realna bojazan da }emo i o pri-vatizaciji vojne imovine dobiti vest,da je i tu "viša sila" imala odlu~uju}uulogu, jer se sve dešavalo iza našihle|a. Pred ovom ~iwenicom,UVP pa iaktivni deo VS, ne smeju da `mure, jerse tu nalaze rešewa za povratakuništenih fondova, neispla}enedugove, izbegli~ke probleme, opre-mawe VS savremenim NVO i sli~no.

Da "V. veteran" ne bi ostao du`anaktivnim starešinama, mo`emo ih in-formisati o aktuelnostima iz našeg`ivota i rada, šta vojni penzionerimisle o poteško}ama sa kojima sesuo~ava VS, kakvi su nam odnosi i štabi trebalo mewati na tom planu. Bilobi dobro da se aktivni kadar lišinametnutih zabluda, da im trenutnoniko ne treba i da se zemqa mo`ebraniti bez naroda. Ovu tvrdwunamerno isti~em, jer su nam aktivne

kolege sa visokih polo`aja, rade}i nareformama PIO preko našeg glasilaotvoreno rekli da je wihov iskqu~ivizadatak da zaštite interese VS (neka`u od koga) i da vojni penzionerinisu više wihov problem.

Ostali smo, dakle, bez trunke civ-ilizacijskog poštovawa pa i kur-toazne verbalne podrške od našihnaslednika. Zaprepaš}eni ovakvimodnosom, vojni penzioneri se stideuskogrudosti i površnosti ovakvih vo-jnih rukovodilaca. Pa ipak, UVP sene}e odre}i novih generacija i uvek }epodr`ati wihove razumne inicija-tive. Ovo tim pre što za wihovotrenutno `ivqewe u stilu "bitno je daje nama dobro", nisu oni krivi. Okrut-nu stvarnost }e shvatiti po odlasku upenziju i tada }e im biti jasno da susekli granu na kojoj im je nekada bilolepo.

Zbog toga ih povremeno moramo pod-setiti da svi pripadamo ponosnom nar-odu, koji i danas ispašta zbog ve~itihpodela, surove borbe za vlast i odnaroda otu|ene i desetostruko uve-}ane parazitske birokratije. Uz un-utrašwe neda}e, strani mo}nici nasprisiqavaju da se izviwavamo za rat-na zlodela koja su nam po~inili. Nanašu nesre}u, mi prihvatamo neistine,zaboravqaju}i na svoja stradawa, jerne znamo da se branimo ili brzo zabo-ravqamo. Zato je Srbija i daqe nameti gnusnih la`i.

Za realizaciju ciqeva u bazinu`no je detaqno poznavawe situaci-je, jer samo na osnovu pravog uvida ustvarno stawe mo`emo adekvatnoreagovati. Jedan od na~ina koji semo`e više koristiti, a koji se u prak-si pokazao uspešnim je puna saradwasa predsednicima skupština stanara

u zgradama, ulazima,blokovima i drugim nase-qima u MZ. Oni najboqepoznaju status stanara iod wih mo`emo da dobije-mo mnoge podatke, neo-phodne za naše anga-`ovawe. Neformalnedvostrane komunikacijemogu se ostvariti po svimpitawima i uz zajedni~korešavawe problema mo-`emo da ostvarimo svakukonkretnu pomo}. U tomsmislu trebalo bi plani-rati polugodišwe odr-`avawe redovnih sasta-naka, dok bi sve drugekontakte i akcije reša-vali prema prioritetnimpotrebama.

U mestima gde ne pos-toje skupštine stanara,mogu se na dobrovoqnojosnovi anga`ovati jedan-dva saradnika (poznanik,prijateq, komšija). Onibi obaveštavali mesniodbor o iznemoglim, us-amqenim, nepokretnim

vojnim penzionerima, o ~ijem broju istvarnim potrebama moramo u svakommomentu imati a`urnu evidenciju. Zasve ove i druge eventualnosti, mo`emoaktivirati i druge qude dobre voqe,poštare... ~ime bismo izbegli nepri-jatna iznena|ewa koja nam se povre-meno dešavaju. Ne treba zaboraviti niva`na pismena obaveštewa po ulazi-ma u zgradama, ambulantama, prostori-jama vojnih penzionera i drugim mesti-ma gde se vojni penzioneri najvišeokupqaju. Ne bi bilo na odmet da seplaniraju sastanci sa bora~kim orga-nizacijama, kao i izme|u dva i višemesna odbora radi razmene iskustva,razmatrawa novih ideja i dogovora zarešavawe zajedni~kih i razli~itihproblema po mestima stanovawa.

Budu}i da se skoro sve prakti~neaktivnosti odvijaju u bazi, mesni od-bori moraju biti najboqi poznavaociuslova u kojima `ivi ve}ina vojnihpenzionera. Opravdane zahteve sa ter-ena mesni odbori su du`ni da do-stavqaju višim forumima i tra`e od-lu~no rešavawe i povratne informa-cije.

Glavni odbor UVPS, kao legitimnipredstavnik i najviši organ vojnihpenzionera, obavezan je da bez uvijawaodmah upozori zvani~nike da prekinusa ukidawem ustanova vojnih penzion-era koje su do sada uspešno fu-nkcionisale i da ne arbitriraju izvanzakonskih okvira.

Zbog samo nekih navedenih neprav-di, koje dugo traju, vojni penzioneri ne-maju pravo na }utawe i podani~ko pon-ašawe, tim pre što niko nijeovlaš}en da nam jednostrano i trajnouskra}uje pravo na pravdu.

Stevan D. Stojanovi},Beograd

9Vojni veteran Decembar 2010.

LI^NI STAV

10Vojni veteran Decembar 2010.

QUDI I DOGA\AJI

I O NAMANEKO BRINE

Uperiodu od 1.11. do 21.11.2010. godine bio sam na reha-bilitacionom le~ewu u bawi

Selters, koje mi je odobrilaUprava za zdravstvo Ministar-stva odbrane. Ista Uprava mi jedodelila prevoz autobusom spratiocem, ne znaju}i da sam po-lupokretan bolesnik.

Ovim putem `elim da zahva-lim odgovornima u Domu zdravqaJagodina što su mi izašli u su-sret i obezbedili sanitetsko vo-zilo do bawe.

Tako|e, ovim putem zahvaqu-jem i Udru`ewu vojnih penzione-ra, pogotovo Dr. ^aslavu Anti}ušto je preko Uprave za zdravst-vo obezbedio sanitetsko voziloza povratak iz bawe.

Zahvaqujem se i upravnikuCVMU Beograd pukovniku DrDušku Radivojevi}u u ~ijoj orga-nizaciji je realizovan ovaj pre-voz.

Iz ovoga se vidi da se i na-ma, vojnim penzionerima iz unu-trašwosti, izlazi u susret i pu-no vam hvala na tome.

Miroslav Milosavqevi}, zastavnik u penziji, Jagodina

Iz rada Gradskog odbora vojnih penzionera u Nišu

SARADWA RADI ZDRAVQA

Gradski odbor UVPS uNišu, na posledwoj sedni-ci odr`anoj 1. decembra

2010. godine, formirao je Od-bor za saradwu sa zdravstve-nim ustanovama u Nišu.

^lanovi Odbora su: pukov-nik u penziji dr Vitomir Pan-~i}, predsednik, pukovnik upenziji dr Branko Matijaš;~lan i zamenik predsednika,general-major u penziji MirkoStar~evi}, ~lan; i novinar imajor u penziji Ranko Babi},~lan.

Na svojoj prvoj sednici,odr`anoj 10. decembra 2010.godine, Odbor je na osnovuzahteva Glavnog odboraUVPS, analizirao pitawezdravstvenog zbriwavawa vo-jnih penzionera u Nišu, kao iprobleme koji se javqaju po ovom pitawu. Opšti je zakqu~ak Od-bora da je zdravstveno zbriwavawe zadovoqavaju}e, ali da ima ipitawa koja bi mogla da budu mnogo boqa.

S tim u vezi, Odbor je kao glavni zadatak za budu}i rad zacr-tao boqu saradwu sa sanitetskim i zdravstvenim ustanovama uNišu i regionu. Naravno, podrazumeva se saradwa sa na~elnikomsanitetske slu`be u komandi KoV u Nišu, sa predsednikom viševojnolekarske komisije u Vojnoj bolnici u Nišu, kao i sa svim ~i-niocima od uticaja na poboqšawe zdravstvenog zbriwavawa voj-nih penzionera.

^lanovi Odbora su zakqu~ili da je snabdevenost vojne apote-ke neophodnim lekovima nezadovoqavaju}a. Kada je u pitawu iz-davawe - overavawe recepata za civilne apoteke u Nišu, do sadapo tom pitawu nije bilo problema. Ali, kako saznajemo, kadadostavqaju recepte na naplatu vojnim ustanovama, civilne apo-teke zara~unavaju poseban rabat ~ime se buxet Ministarstva od-brane posebno optere}uje.

Ono što zabriwava jeste pitawe rada Urološkog odeqewa uVojnoj bolnici u Nišu. Naime, na ovom odeqewu rade samo dvoji-ca urologa, pa je ~ekawe na preglede dosta dugo i na jednog speci-jalistu dnevno ima mnogo više pacijenata nego što je to po norma-ma predvi|eno. Samim tim, i pregledi nisu onakvi kakvi bi tre-balo da budu, pa su ~lanovi Odbora zakqu~ili da se pitawepostavqawa još jednog urologa mora pod hitno da reši. Kad seovo ka`e ima se u vidu da na to odeqewe dolaze vojni osigurani-ci iz Rasinskog, Timo~kog, Topli~kog, Jablani~kog i P~iwskog re-giona u kojima ima više hiqada vojnih osiguranika.

Jedno od pitawa, koje je bilo na dnevnom redu Odbora je i ne-ujedna~enost korisnika vojne penzije sa pravima koje imaju civil-ni osiguranici. Neshvatqivo je da korisnici vojnog zdravstvenogosigurawa dobijaju za oporavak u zdravstvenim ustanovama posleprele`anih teških bolesti po 14 dana, a civilni imaju po 21 ili30 dana. Da ne govorimo o tome da vojni osiguranici ne mogu da ko-riste desetodnevno le~ewe u specijalizovanoj bolnici „Merkur“u Vrwa~koj Bawi. Ovo se odnosi na bolesnike koji boluju od dija-betisa.

Za sve navedene probleme vezane za zdravstveno zbiwavawekorisnika vojne penzije mora da se tra`i adekvatno rešewe, jer bo-lest ne mo`e da ~eka, a qudi su u poodmaklim godinama `ivota.

Na osnovu svega re~enog, glavni zadatak ~lanova Odbora zazdravstveno zbriwavawe u Nišu bi}e da se preko nadle`nih uUVPS izbori da qudi imaju pravo na ono zdravstveno zbri-wavawe koje im po zakonu pripada, imaju}i pre svega u vidu te`i-nu poslova koje su oni tokom slu`ewa u JNA i Vojsci Srbijeobavqali, jer vojna profesija nije ni malo laka.

Ranko Babi}

Pukovnik u penziji dr. Vitomir Pan~i}

Uorganizaciji Opštinskogodbora UVP Vrawe, 15.decembra 2010. godine, u

kasarni „1300 kaplara“ odr-`ano je informisawe kori-snika vojne penzije, kome su,pored ostalih, prisustvova-li: predsednik UVPS Qubo-mir Dragawac, potpredsed-nik IO Glavnog odbora Slo-bodan Pejovi}, komandantgarnizona i 4. brigade bri-gadni general Milosav Simo-vi} sa saradnicima, pred-sednik Gradskog odbora NišObrad Milenkovi}, predsed-nik Opštinske organizacijeProkupqe i ~lan Glavnog od-bora Vid Šarac i predstav-nici sredstava javnog in-formisawa.

I pored veoma nepovo-qnih vremenskih uslova, od-ziv vojnih penzionera je bioviše nego dobar; odazvalo sepreko 70 odsto od broja po-zvanih.

Predsednik Opštinskogodbora UVP Milorad Marko-vi} ukratko je upoznao pri-sutne o radu Opštinske orga-nizacije u proteklom perio-

du; govorio je i o problemimakoji su bitno uticali na sta-tus KVP u ostvarivawu pravaiz oblasti penzionog, zdrav-stvenog i stambenog obezbe-|ewa. U svom izlagawu po-sebno je istakao veoma dobrusaradwu sa komandom garni-zona.

Brigadni general Milo-sav Simovi} govorio je ostambenoj problematici i re-novirawu Kluba VS koji }e,kako se o~ekuje, biti za-vršen do kraja januara 2011.godine.

Pozdravqaju}i prisutne,predsednik UVPS QubomirDragawac posebno je nagla-sio odli~nu i svestranu sa-radwu sa komandom garnizo-na Vrawe, pri ~emu posebnuzaslugu u tome ima brigadnigeneral Milosav Simovi}.

Govorio je o aktuelnimproblemima u ostvarivawuprava vojnih penzionera izoblasti penzionog i stambe-nog obezbe|ewa i o izmirewutzv. malog i velikog duga.

Voja Mladenovi}

Predsednik Opštinske organizacije UVP Milorad Markovi}u društvu ~lanova KUD iz Vrawa

Iz Opštinske organizacije UVP Vrawe

KOMANDANTOVORAZUMEVAWE

11Vojni veteran Decembar 2010.

QUDI I DOGA\AJI

Iz Udru`ewa vojnih penzionera

u Crnoj Gori

NASTAVQASE BORBA ZA

ZA[TITUPRAVA

Glavni odbor Udru`ewa voj-nih penzionera u Crnoj Goripovodom novogodišwih pra-

znika uprili~io je skromnu sve-~anost za ~lanove, zvanice, do-bitnike godišwih priznawa ipredstavnike javnih glasila.

Prigodnom besjedom prisut-ne je u ime Glavnog odbora po-zdravio predsednik Udru`ewaDragan Tiodorovi}, a zatim re-kao:

„Vojnim penzionerima je iz-gleda predodre|eno da se boreza ostvarivawe zaslu`enih iste~enih prava. Mo`emo slo-bodno re}i da je ova godina bi-la godina borbe za o~uvaweprava i zaštite interesa.“

Novousvojeni predlog Zako-na o penzijsko-invalidskom os-igurawu, istakao je Tiodorovi},samo je delimi~no poboqšaomaterijalni polo`aj vojnih pen-

zionera - pove}awem penzija za10,7% umesto 32% kako je tosudskim presudama i Zakonomregulisano.

Nisu pomogli ni razgovorisa ministarstvima i Fondompenzijsko-invalidskog osigu-rawa u kojima su iznošenivaqani pokazateqi o ste~enimpravima i primawima regulisa-nim zakonom i uredbama. Ne-prihvatawem opravdanih zahte-va vojnih penzionera, vidqivoje da je ovo pitawe iz oblastiprava prevedeno u sferu poli-tike.

Kada se ima u vidu da je uCrnoj Gori oko 300 korisnikavojne penzije bez stana i da seto pitawe rešava veoma sporoi na štetu vojnih penzionera,

o~igledno je da }e naredne go-dine prote}i u nastavku borbeza rešavawe goru}ih pitawavojnih penzionera. To }e serešavati u skladu sa Zakonom iu okviru sistema doma}ih in-stitucija, ali i institucijaEvropske unije ako bude potreb-no. Jedno je sigurno: Zakon ipravda su na strani vojnih pen-zionera, a imaju snage i ume}ada istraju do kraja na ostvari-vawu svojih prava, jer ne tra`eništa što im ne pripada.

Glavni odbor je iz sredsta-va ~lanarine u ovoj godini do-delio 55 jednokratnih nov~anihpomo}i u iznosu od 100 do 150evra uglavnom penzionerima sani`im primawima, koji su bezstana, teško obolelim i nekim

porodicama premi-nulih vojnih penzi-onera.

Vojni penzione-ri razumeju proble-me qudi ugro`enihelementarnim ne-pogodama, pa su uznak solidarnostii humanosti uplati-li nov~anu pomo}od 1000 evra za po-go|ene zemqotre-som u Kraqevu i is-to toliko za pogo|e-ne poplavom u CrnojGori.

Na skromnoj sve-~anosti uru~ena supriznawa. Povequ,

kao najve}e priznawe Udru-`ewa, dobili su: Novak Klisi},jedan od osniva~a Udru`ewa,Pavle Bandovi}, predsednikGradskog odbora Podgorice, Na-da Novovi}, predsednicaopštinskog odbora Berane iBlagoje Dimitrijevi}, potpred-sednik nekadašweg Koordina-cionog odbora u Crnoj Gori -posthumno.

Dodeqene su i zahvalnicezaslu`nim pojedincima me|ukojima i glavnom i odgovornomuredniku „Vojnog veterana“ Mi-ladinu Petrovi}u, za objektiv-no informisawe o radu Udru-`ewa vojnih penzionera u CrnojGori.

Radivoje ZDRAVKOVI]

NOVI SKENER NA VMA

Ministar odbrane Dragan Šutanovacsve~ano je, 27. decembra 2010. godine,pustio u rad novi 128-slajsni skener

na Vojnomedicinskoj akademiji. „ Od tre-nutka kada je VMA otvorena za civilnozdravstvo, svake godine bele`i velikirast u prihvatu civilnih pacijenta, pa smoove godine imali oko 20 hiqada hiruškihintervencija, a 100 hiqada civilnih pa-cijenata je ambulantno zbrinuto. Tako|e,obavqeno je 18 hiqada operacija, od kojih13 veoma teških transplantacija jetre i21 transplantacija bubrega“, rekao je mi-nistar Šutanovac.

Tokom protekle godine, Visoka {kolaove vojnozdravstvene ustanove, podsetioje, upisala je i novu generaciju kadeta ikadetkiwa, od kojih se o~ekuje da ponove iprevazi|u uspeh prethodne generacije.VMA je, tako|e, tokom prošle godine zapo-slila 141 mladog stru~waka, naglasio jeministar.

„Povod današwe posete je po~etak ra-da multifunkcionalnog skenera, koji je je-dan od najzahtevnijih aparata koji VMA po-seduje, a osim Novog Sada, Beograd je jedi-ni centar u Srbiji i regionu koji ga pose-duje. Ovaj aparat }e pomo}i u br`em i kva-litetnijem dijagnosticirawu bolesti idoprineti da liste ~ekawa budu kra}e“,ocenio je ministar odbrane dodaju}i da jere~ o aparatu koji }e sam sebe da otplatiu narednom periodu.

Prema re~ima ministra odbrane, to-kom prethodne godine, u VMA je ulo`enooko 600 miliona dinara, a aparat koji da-nas po~iwe sa radom vredan je 80 milionadinara, što je najve}a investicija tokomove godine. Ministar je, za po~etak slede-}e godine najavio i puštawe u rad hiper-bari~ne komore, koja je tako|e, izuzetnova`na i velika investicija.

Ovaj „rendgen 21.veka“ daje veoma de-taqne i precizne prikaze mekih tkiva,krvnih sudova i kostiju i mo`e da napravi~ak 128 preseka tkiva, što uz veliku pre-

ciznost i informativnost omogu}ava iz-vo|ewe kvalitetne radiološke dijagno-stike i detaqan pregled celog tela za sa-mo nekoliko sekundi.

Za pacijente VMA kupovina ovog skene-ra zna~i skra}ewe liste ~ekawa, kao i br-`u, precizniju i pouzdaniju dijagnostiku.Procewuje se da }e na ovom aparatu mo}ida se uradi godišwe 20 odsto više pre-gleda nego na postoje}em 64-slajsnom ske-neru na kome se u toku jedne godine obavioko 11 hiqada snimawa. S.M.O.

Ho}e li slede}a godina biti boqa?: Nagra|eni u dru{tvu predsednika Tiodorovi}a

Unovosadskom Domu Vojske Srbi-je odr`ana je sednica Gradskogodbora UVP Novog Sada na kojoj

je, izme|u ostalog, zakqu~eno da sutokom 2010. godine u~iweni zna~aj-ni pomaci u radu Organizacije.

Obra}aju}i se prisutnima pred-sednik Gradskog odbora MiloradOreq istakao je niz aktivnosti nakojima su se anga`ovali ~lanoviUdru`ewa. U prvom redu ostvarenje kontakt sa Komandom Prve briga-de Kopnene vojske, pa je za o~ekiva-ti da }e Udru`ewe u narednoj godi-ni svoje poslove obavqati u uslov-nim prostorijama ove Komande.Obavqeni su i razgovori sa uprav-nikom Vojnomedicinskog centra No-vi Sad, pukovnikom Bratoqubom

Brkqa~om, kome su predo~eni pro-blemi koji optere}uju vojne osigu-ranike sa teritorije grada ali ipokrajine, kada je u pitawu wihovozdravstveno zbriwavawe. Iako radVMC optere}uje nedostatak odre-|enog broja specijalista, kao što jena primer urolog, te deo zastareleopreme za pru`awe proteti~kihusluga, izra`ena je spremnost daVMC kao jedina vojna zdravstvenaustanova na teritoriji PokrajineVojvodine u~ini dodatne napore uciqu ubla`avawa postoje}ih pro-blema.

Po oceni Oreqa, tokom prote-kle godine u~iweno je i niz pozi-tivnih pomaka u informisawu voj-nih penzionera o teku}im statu-snim, ali i drugim pitawima, a ve-lika pa`wa posve}ena je i vojnimpenzionerima smeštenim u geron-tološkim centrima na teritorijigrada Novog Sada.

Istaknuta je i sve boqa sarad-wa sa srodnim organizacijama ugradu.

Kao jedan od prioritetnih zada-taka novosadskog gradskog odboraUVP u protekloj godini istaknuto jei anga`ovawe na omasovqewu Or-ganizacije. U tom periodu primqe-na su 54 nova ~lana tako da Organi-zacija sada ima 1649 ~lanova.

Za u~esnike Skupštine, kao iza mnogobrojne goste iz gradskih ipokrajinskih struktura uprili~enje i obilazak nedavno otvoreneSpomen sobe Prve brigade Kopnenevojske.

Budimir M. POPADI]

QUDI I DOGA\AJI

12Vojni veteran Decembar 2010.

U Novom Sadu obele`enDan V i PVO

VELIKI ISKORAKPripadnici 240. samohodnog raketnogdiviziona PVO i ~lanovi Udru`ewapenzionisanih vojnih leta~a i padobra-naca, u novosadskoj kasarni „Jugovi}e-vo“ obele`ili su Dan Vazduhoplovstvai protivvazduhoplovne odbrane VojskeSrbije.

Obra}aju}i se prisutnima, potpukovnik Mom~iloBojani}, komandant diviziona, istakao je dopri-nos ovog roda Vojske Srbije sveukupnim naporima

i rezultatima u profesionalizaciji kao i `equ zawegovim osavremewavawem u narednom periodu, ka-ko bi se stalo uz rame savremenim vojskama.

^estitaju}i zna~ajan datum i 98. ro|endan rodaZlatomir Gruji}, predsednik Udru`ewa penzionisa-nih vojnih leta~a i padobranaca Srbije, je naglasiokako je u gotovo sto godina postojawa pre|en trnoviti ~astan put koji je, izme|u ostalog, iznedrio i veli-ka dostignu}a srpskog vazduhoplovstva i izraziouverewe da }e i sadašwe generacije, na tom poqu,napraviti još ve}i iskorak.

Obele`avawu Dana V i PVO u kasarni „Jugovi}e-vo“, koja se nalazi na mestu nekadašweg vojnog aero-droma, prisustvovali su i Goran Boli}, pomo}nikgradona~elnika Novog Sada, predstavnici jedinicaVS koje lociraju u Novom Sadu, organizacije RVS, Mi-nistarstva unutrašwih poslova, bora~kih i drugihorganizacija i udru`ewa.

Tim povodom su, na spomen obele`je poginulimvazduhoplovcima lova~kih i jurišnih pukova avija-cije, padobrancima 63. padobranske brigade i pri-padnicima 240. samohodnog raketnog diviziona, cve-}e i vence polo`ile porodice poginulih i delegaci-je V i PVO, grada Novog Sada i organizacije rezer-vnih vojnih starešina.

B. M. POPADI]

Sednica Gradskog odbora UVP Novog Sada

VIDQIV NAPREDAK

Peta proširena sednica Opštin-skog odbora UVPS ^ukarica odr-`ana je, 13. decembra 2010. godi-

ne, u prostoriji bivše MZ Cerak-Vi-nogradi. Na sednici, kojoj je predse-davao Zoran Jankovi}, usvojen je planrada Opštinske organizacije za2011. godinu. Prisutni su upoznati sadokumentima Izvršnog odbora Glav-nog odbora UVP Srbije, a bilo je re~ii o pretplati na list „Vojni Vete-ran“, kao i o „slu~aju“ mr Mihajla Jo-vanovi}a, dosadašweg ~lana UVPS.

Govore}i o Planu rada za 2011.godinu, predsednik Zoran Jankovi} jerekao da u finansijskom planu nemanekih posebnih korekcija. Nabrajaju-}i aktivnosti u toku 2010. godine,Jankovi} je istakao da je bila dobrasaradwa sa organizacijama i udru-`ewima na teritoriji opštine ^uka-rica. Prema wegovim re~ima, zadaciza narednu godinu bi}e skoro iden-ti~ni sa dosadašwim. On se kriti~-ki osvrnuo na tzv. omasovqavawe~lanstva, istakavši da su se ove,2010. godine, u~lanila samo trojicakorisnika vojne penzije, te da jeOpštinska organizacija UVP ^ukari-ca po tom pitawu posledwa na teri-toriji Beograda.

U svom dosta opširnom izlagawuJankovi} je, izme|u ostalog, podvu-kao da su sva dokumenta IO Glavnogodbora UVP Srbije „prora|ena“ i da-ta su objašwewa ~lanstvu po nekimpitawima. On je prisutne upoznao sa„slu~ajem mr MihajlaJovanovi}a“. Naime,Jovanovi} je tra`iodosije o wegovom~lanstvu u UVP Srbi-je i, avgusta ove godi-ne, dobio je pismeniodgovor od strane Iz-vršnog odbora, a kojegje potpisao predsed-nik Zoran Vu~kovi}.Jovanovi} je FonduSOVO podneo zahtevza obustavu ~lanari-ne te mu je ~lanstvo uUVPS prestalo 1. ok-tobra 2010. godine.

Tako|e, Jankovi}je prisutne upoznao odrugom slu~aju mr Mi-hajla Jovanovi}a kojije, 20. novembra ovegodine, „izvršioupad“ u prostorije MO„^ukari~ka padina“,~iji je predsednik Bo-ris Peji}. Sa Jovano-vi}em je bio i pred-

sednik Udru`ewa podoficira Srbi-je Nenad Todosi}. Nešto kasnije sudošli i generali u penziji NinoslavKrsti} i David Markovi}, kao ibivši glavni urednik „Vojnog vetera-na“ Milijan Andri} i još ~etiri pre-dstavnika raznih asocijacija. ^lano-vi MO „^ukari~ka padina“ bili su za-te~eni, ali nije bilo nikakvog inci-denta. O tome je Boris Peji} izvestioZorana Jankovi}a i ogradio se od ne-najavqenog dolaska pomenute grupe.

Prema re~ima Jankovi}a, Jovano-vi} je predlo`io osnivawe Savezaveterana i vojnih penzionera, a for-mirana je i radna grupa. Radomir Ro-si} je naglasio da ima raznih udru-`ewa koja se nelegalno ubacuju.

Za re~ se javio mr Mihajlo Jovano-vi} rekavši da u Statutu piše da jeon još uvek ~lan UVPS. Obra}aju}i sepredsedniku Jankovi}u, rekao je:„Predseni~e, prekršio si Statut!“Rekao je da se ne radi o Savezu vojnihveterana, ve} o Savezu vojnih udru-`ewa, a zatim je demonstrativno na-pustio sednicu.

U svom izlagawu Jankovi} je govo-rio i o pretplati i distribuciji li-sta „Vojni veteran“, kao i da trebapove}ati broj pretplatnika. Blagaj-nik Stojan Savanovi} upoznao je pri-sutne da se broj pretplatnika na listza 2011. godinu pove}ao za 10.

Petar KNE@EVI]

13Vojni veteran Decembar 2010.

QUDI I DOGA\AJI

VMANAJBOQA

ZDRAVSTVENAUSTANOVA

U 2010. GODINI

Vojnomedicinska akademija dobitnik jeovogodišwe nagrade ,,Sun~ani sat’’ zanajboqu zdravstvenu ustanovu. Na~elni-

ku VMA, general-majoru, prof. dr MiodraguJevti}u, priznawe, koje ve} 15.godina dode-quju Klini~ki centar Srbije i ~asopis „Vi-va“, uru~io je direktor KBC dr \or|e Bajec.

Dodeli priznawa prisustvovao je i dr-`avni sekretar u Ministarstvu odbrane drZoran Vesi}.

General Jevti} istakao je tom prilikomda }e i u narednom periodu VMA nastojatida bude partner drugim zdravstvenim usta-novama i da poboqšava odnos kako bizdravstvo bilo još ja~e.

„Vojnomedicinska akademija smatra da jeKlini~ki centar centralni stub srpskogzdravstva, nadam se da i vi u nama prepozna-jete strateškog partnera, zbog ~ega verujemda }e se naš odnos u narednom periodu pro-dubiti i na insistucionalnom nivou. Ciq jeda tercijarni nivo zdravstvene zaštiteosavremenimo i podignemo na stepen više“,rekao je general Jevti}. On je zaposlenima uKlini~kom centru Srbije ~estitao 28 godi-na postojawa.

Za najboqi medicinski tim u 2010. iza-bran je Centar za transplataciju bubregaKlini~kog centra Srbije, dok je dobitnikpriznawa za najboqeg pojedinca dr QiqanaBesla} Bubmaširevi}, sa Klinike za neuro-logiju KBC Srbije. S.M.O.

Ponovo na okupu: u Vojnoj akademiji Vojske Srbije,u Beogradu, okupili su se pripadnici 9. klase Vojnotehni~ke akademije da obele`e 45 godina od po~etka školovawa.

Prisustvovalo je dvadeset trojica klasi}a od devedeset trojice koliko ih je završilo akademiju.

Iz Opštinskog odbora UVPS ^ukarica

„UPAD“ BEZ INCIDENTA

Od kolevke pa do groba najlepše je|a~ko doba“. Se}awe na školske da-ne svima ~ini veliko zadovoqstvo.

Se}ati se na našu sredwu vojnu školu,za sve nas koji to još jako `elimo, pose-ban je do`ivqaj. Konkurisali smo u dru-gom polugodištu osmog razreda osnovneškole i imali sre}u da u wu budemoprimqeni kao najboqi od najboqih kan-didata. Školovali smo se u specifi~-nim uslovima i bili spremni na mnogaodricawa za razliku od naših vršwakau civilstvu.

Odrastali smo zajedno u kasarni„Maršal Tito“ u Sarajevu, ponosno kora-~aju}i ka punoletstvu, nošeni verom udr`avu i armiju kojima smo pripadali,odvojeni od svojih roditeqa u godinamakada su nam oni bili najpotrebniji. De-lili smo tugu i radost, u~ili se `ivotui pripremali za samostalni put.

Nestankom dr`ave i armije, nestan-kom sredwe vojne škole u kojoj smo seškolovali i nestankom svih vrednostivezanih za wih, onaj naš pitoma~ki po-nos, sa kojim smo konkurisali i koji nasje vodio tokom školovawa, potisnut jenegde sa strane i trebalo ga je na nekina~in o`iveti.

Godinama tra`e}i na internetu, sko-ro da ništa nisam pronašao o vojnimškolama i akademijama. Tra`io sam, kaošto su i mnogi tra`ili, sa `eqom da vi-dim stare drugare i podsetim se tog naj-lepšeg doba `ivota. Ideja o otvarawusajta je postojala nekoliko godina, aliza wenu realizaciju nisam bio spremanplaše}i se razo~arewa ako ne nai|e napravi odaziv.

Ipak, krenuo sam u nepoznato.Od pi-toma~kih slika i podataka iz mojih pito-ma~kih dnevnika, napravio sam nekoli-ko skromnih internet stranica koje sam,krajem aprila 2009. godine, pustio na in-ternet. To je bilo obaveštewe o po~etkurada sajta i poziv onima koje to zanima -da se prikqu~e kako bi se svi zajednopodsetili lepih i teških trenutakaškolovawa u Sarajevu a kasnije i u osta-lim vojno-školskim centrima.

To je bio samo probni test da bi se vi-delo kakav }e odziv biti. Sre}om, odzivje odmah na po~etku bio zadovoqavaju}i.Prvi komentari, utisci i jake emocijebivših pitomaca bili su ohrabruju}i isajt je po~eo da `ivi. Ako se prelistatanaša kwiga utisaka, mo`e se videti štapišu nekadašwi pitomci o svojoj školii ponovnom dru`ewu. Posle toliko godi-na i svega što se dešavalo, bivši pi-tomci su se, ~ini mi se, lako vratili uono vreme kad smo bili petnaestogo-dišwaci i nisu izgubili onaj ponos kojisam spomiwao.

S obzirom na to da se sajt baviiskqu~ivo periodom školovawa, on jenadogra|en otvarewem foruma i profi-

la na „facebook-u“ gde mogu me|usobno idirektno komunicirati svi oni koji to`ele. To je omogu}ilo da se mnogi po-rušeni mostovi prijateqstava ponovoizgrade izme|u nekadašwih drugara istvore nova poznanstva i prijateqstvana celokupnom prostoru SFRJ, dr`ave~iji smo pitomci bili. Ovi virtualnikontakti su doprineli okupqawu delo-va nekoliko klasa, ali se nadam da }e senarednih godina ste}i uslovi da se neš-to ozbiqnije uradi na organizovawu jed-nog okupqawa svih klasa i postrojavawau krugu ostataka naše „maršalke“ u Sa-rajevu.

Drago mi je da nam se javqaju pitomciiz svih bivših republika i pokrajinaSFRJ. Razumem sve one koje bi ̀ eleli dase pridru`e, ali imaju svoje razloge dato ne urade. Mnogi i ne znaju za sajt, ne-maju tehni~ke mogu}nosti, pristup inter-netu ili im to te`e polazi za rukom.

Trenutno je preko 1350 prijateqa na“facebook-u“, preko 650 komentara ukwizi utisaka, preko 250 aktivnih sa-radnika sajta. Zahvaquju}i wima, sajt sestalno dopuwuje i oboga}uje novimse}awima, anegdotama, dokumentima ipitoma~kim fotografijama koje ~ine naj-ve}i deo sadr`aja.

Trenutno je na sajtu preko 3150 foto-grafija.

Ovom prilikom zahvaqujem se svimakoji su slali pitoma~ke fotografije, a isvima koji su se javili, iskazali `equda ih pošaqu ali su im nedostupne iliuništene. Zahvaqujem se delu komandnogkadra i profesorima koju su nam se pri-

dru`ili, ostavili svoje komentare ilipostali saradnici sajta.

Zahvaqujem se generalu StevanuMirkovi}u koji nam je pru`io podršku iposredovao da se o našem sajtu piše i u„Vojnom veteranu“. Isto tako, zahvaqu-jem se saradniku Darku Ivani}u koji nijebio pitomac, ali nam je poslao na dese-tine ~lanaka iz tadašwih vojnih listo-va koji su pisali o našoj školi. Bez svihwih naš sajt ne bi imao dušu, pitoma~kiduh i ne bi imao razloga da postoji.

Spomenu}u nekoliko zanimqivosti ukomunicirawu sa bivšim pitomcima to-kom 20 meseci postojawa sajta. Velikuve}inu pitomaca, sa kojima sam komuni-cirao, uopšte ne poznajem niti smo seikada sreli a imao sam ose}aj da smo bi-li drugari iz istog voda. Obra|uju}i fo-tografije, se}awa su mi se toliko vra}a-la da sam se na momente potpuno vra}aou taj period kao da je to stvarnost. Nekiput bih se našalio, pa ako bi na nekojfotografiji bilo nezakop~ano dugme, on-da bih vlasniku odgovorio da prvo za-kop~a dugme pa da je ponovo pošaqe... Na-kon postavqawa pitoma~kog foto-albu-ma obavezno obaveštavam onoga ko je po-slao slike. ^edi Papi}u, pitomcu 26.klase, obaveštewe sam napisao u oblikuraportirawa: „Dru`e Papi}u, 3. vod 26.klase ponovo je postrojen na pisti SVŠKoV Sarajevo i spreman je za smotru“ awegov odgovor bila je pesma o sajtu, kojuje napisao u jednom dahu i koja objediwujesve pitoma~ke komentare.

Gašewe CVŠ i SVŠ KoV Sarajevo bi-lo je tu`no. Posledwi pitomac je napu-stio kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu5. juna 1992. godine posle višemese~nihpregovora.

Izvla~ewe je po~elo oko 11 sati i 45minuta i trajalo je oko dva sata. Pitom-ci najmla|ih klasa avionima su preveze-ni u Beograd par meseci ranije. Nekoli-ko svedo~ewa i video-snimak o tome mo-`ete prona}i na sajtu.

Školovali smo se i sa 16 godina da-li zakletvu dr`avi za odbranu wenihspoqnih granica, bili smo rastere}enisvih vrsta me|unacionalnih netrpe-qivosti i mr`we, bili stub nosilac uobu~avawu mnogih generacija mladih voj-nika, bili ponosni što smo deo takve ar-mije a onda su taj ponos po~eli da namruše ...

^etiri godine u SVŠ delili smo ra-dost i tugu, u~ili se `ivotu i iz we iza-šli potpuno spremni za samostalni `i-vot u svakom smislu te re~i osim u jed-nom - da u~estvujemo u me|unacionalnimsukobima. Taj predmet jednostavno nismoimali u Sredwoj vojnoj školi. Mnogi odbivših pitomaca više nisu me|u nama ineka im je ve~na slava. Jedan od ciqevanašeg sajta je i taj da bar virtualno o`i-vimo našu SVŠ i podsetimo se na one le-pe dane i iskreno drugarstvo.

Adresa sajta:http://izvidjaci14cete.free.fr/svs_kov_saraje-vo.htm

Milan Lišanin, autor sajta

PODSE]AWA

14Vojni veteran Decembar 2010.

Sajt o Sredwoj vojnoj školi u Sarajevu ili pri~a o pitoma~kom drugarstvu

NEKAD SMO BILI PONOSNI

Pitomac Milan Li{anin

SUSRETI

15Vojni veteran Decembar 2010.

TRIDESET GODINA 33 KLASE

Pripadnici 33. i 33. A klase Vojne akademije KoV, 6. novembra 2010. go-dine, obelele`ili su 30. godišwicu od završetka akademije. Prvi deosve~anosti, okupqawe, predaja raporta, prozivka i pozdravna re~, odr-

`an je u Vojnoj akademiji KOV u Beogradu.Dru`ewe je nastavqeno u Media centru „Odbrana“, nekadašwem Cen-

tralnom klubu Vojske Srbije. Klasi}i su se setili Lazarevca, Nabr|a,Mawa~e i drugih teških terena, Ojdani}evih komandi „Ostav“, ali sve imje to, ipak, ostalo u lepom se}awu.

@eqa im je da wihov na~elnik klase general Dragoqub Ojdani} štopre iza|e iz haške tamnice i bude s wima na slede}em okupqawu, kao ipre deset godina - na dvadesetogoišwicu završetka školovawa. P.M.

Vezisti iz 33. klase na igralištu Akademije posle 30 godina

„Zlatna svadba“ @ivana i Ru`ice Raj~i}

[EST ZAJEDNI^KIH

DECENIJA

Jedan od prioritetnih zadataka Opštinske or-ganizacije UVP Kruševac je i obilazak starih,bolesnih i iznemoglih ~lanova Udru`ewa.Zadatak Zdravstvene komisije Opštinskog

odbora UVP Kruševac je obilazak starijih KVPkoji imaju 80 i više godina i to na wihov ro|en-dan.

Me|utim Opštinski odbor od 2004. godineorganizuje i posete bra~nim parovima koji su ubra~noj zajednici proveli 50 i više godina.

Nedavno je Komisija za obilazak posetila po-rodicu Raj~i} ta~no na dan wihovog ven~awa -10. decembra 2010. godine. Toplo su ih do~ekaligospo|a Ru`ica i wen suprug @ivan. Oni su togdana proslavili jedanaestu „zlatnu svadbu“, od-nosno u braku su punih 61 godinu. Uz ~estitke,slavqenicima je uru~en i prigodan poklon.

Bra~ni par Raj~i} imaju sina i }erku i dvojeunu~adi. Uz poslu`ewe i kafu, @ivan nam je pri-~ao o svom `ivotnom putu. Ro|en je 12. februara1927. godine u selu Gr~ak, opština @upski Alek-sandrovac, u porodici poqoprivrednika. Odsedmoro dece (petorica bra}e i dve sestre)@ivan je bio najstariji.

Osnovnu školu je završio u selu Pleš, a ko-va~ko- limarski zanat, u trajawu od tri godine,u Aleksandrovcu.

Kada je napunio osamnaest godina, mobilisanje i upu}en u rezervni sastav vojske, tadašwe JA,u Zaje~ar, gde je ostao oko godinu dana, nakon ~egaga upu}uju na školovawe u Šabac - za potrebe slu-`be hemijske zaštite.

Kurs protivhemijsko - biološke zaštite, utrajawu od deset meseci, završava veoma us-pešno.

Unapre|en je u ~in vodnika i upu}en na slu-`bu u garnizon Skopqe, gde je ostao sve do 1966.godine. Radio je poslove iz domena rukovaocamaterijalno-tehni~kih sredstava.

U ovom garnizonu proveo je mnogo lepih tre-nutaka, i tu su mu ro|eni sin i }erka.

Krajem 1966. godine dobija prekomandu uKruševac, gde ostaje do penzije.

U Kruševcu je radio na poslovima rukovaocaMTS slu`be ABHO, do 1973. godine, kada je i pen-zionisan.

@ivan je penzioner punih 37 godina. Mr Aleksandar Simonovski

PREGLED STANOVA U ZAKUP I ADAPTIRANIH PROSTORA ZA PODELU ZA - 2010.

Iz Op{tinskog odboraUVP Sombor

STRPQIVOSTVARAWEPOVEREWA

Opštinski odbor UVP Sombor, 5. no-vembra 2010. godine, u Bawi Junako-vi} u Apatinu, obele`io je 17. go-

dišwicu osnivawa UVPS. Sve~anoj sed-nici, koju je otvorio predsednik Opštin-ske organizacije UVP Sombor Sava Dri-ni}, prisustvovali su: predsednik UVPSQubomir Dragawac, ~lan IO UVPS Dr.^aslav Anti}, direktor Bawe i predsed-nik Opštine Apatin Dr @ivorad Smi-qani}, komandant 1. centra za obuku pot-pukovnik Lazar Ostoji}, predsednikOpštinske organizacije UVP iz Suboti-ce Dragoslav Milenkovi}, sa saradnici-ma, predsednik Gradskog odbora UVP No-vi Sad Milorad Oreq, sa potpredsedni-kom, predsednica Udru`ewa iz ApatinaMileva Babi}, predsednik Udru`ewaRVS Apatina i glavni i odgovorni ured-nik lista „Vojni veteran“.

Predsednik Mesnog odbora Apatin ipotpredsednik UVP Sombora Mi}a Rada-kovi} govorio je o istorijatu organizaci-je i pre|enom putu. Istakao je da je u tojopštinskoj organizaciji zdravstvenozbriwavawe organizovano kombinovano.U Soboru su osloweni na zdravstvenozbriwavawe u 1. nastavnom centru, na ae-rodromu, a vojni penzioneri iz mesnihorganizacija UVP Apatina, Kule i Oxakaosloweni su na civilne ustanove odno-sno domove zdravqa u tim opštinama.Penzioneri su, kako je rekao, zadovoqnizdravstvenom zaštitom a problemi, ko-jih je bilo u po~etku, u hodu su rešavani.

Gradska apoteka u Apatinu bila je ob-ustavila isporuku lekova vojnim penzio-neroma, ali je posle urgencija taj pro-blem rešen. Radakovi} je istakao da ni-su zadovoqni stomatološkim uslugama umesnim organizacijama gde se oslawajuna civilne zdravstvene ustanove, jer ni-su ravopravni sa kolegama koji uslugedobijaju u 1. nastavnom centru, ali o~e-kuju da to bude rešeno. Podneli su, kakoje istakao, ukupno 37 zahteva za dodeluJNP; pozitivno je rešeno 25 zahteva aostali nisu ispunili uslove po Pravil-niku.

Kao poseban problem, Radakovi} jeistakao to što nemaju mogu}nost da zaku-pe prostorije kako bi mogli redovno daokupqaju i informišu ~lanstvo. Zah-vaquju}i razumevawu komandanta 1. na-stavnog centra, Opštinski odbor UVPradi privremeno u Domu JNA.

Predsednik UVPS Qubomir Dra-gawac je istakao da je Opštinska organi-zacija Sombor jedna od najboqih organi-zacija UVP u Srbiji.

„Me|u najboqima ste“, rekao je Dra-gawac, „ zato što se bavite onim suštin-skim pitawima zbog kojih udru`ewe i po-

stoji. Pozvao je ~lanove i rukovodstvosomborske organizacije da tako nastavei da se dosledno i strpqivo bore za pra-va vojnih penzionera, a zatim je opse`noinformisao prisutne sa aktuelnimpitawima s kojima se bavi UVPS. Ozdravstvenom zbriwavawu govorio je Dr.^aslav Anti}, a skup su pozdravili i

potpukovnik Lazar Ostoji} i Dr @ivoradSmiqani}.

Povodom 17. godišwice UVPS, Pla-keta Udru`ewa dodeqena je Komandi 1.nastavnog centra za obuku Vojske Srbije,i ~lanu Udru`ewa Slavici Grbi.

P. M.

POVODI

16Vojni veteran Decembar 2010.

Iz Mesnog odbora UVP MZ „Mladost“ u Novom Beogradu

ODBOR KAO PRAVI SERVIS

Mesni odbor UVPS MZ „Mla-dost u Novom Beograduobele`io je, 28. novembra

2010. godine, 17. godišwicuosnivawa Udru`ewa. Sednicisu prisustvovali MilenkoGligorevi}, predsednik Sku-pštine Fonda za SOVO; ZoranVu~kovi}, predsednik Izvr-šnog odbora UVPS, Pavle Lu-~i}, ~lan Izvršnog odbora;Slavka Vešovi}, predsednikMO Blok 38; \or|e Petrovi},predsednik MO Blok 62; Mila-din Šekari}, predsednik Bo-ra~ke organizacije Blok 62;Nedeqko Popovi}, predsednikBora~ke organizacije Blok 63;i glavni i odgovorni urednik„Vojnog veterana“ Miladin Pe-trovi}.

Pošto je pozdravio prisut-ne, predsednik Mesnog odboraQubiša Jovanovi} osvrnuo se na pre|eni put. Istakao je da je za vreme wegovogmandata u~lawenost pove}ana sa 50 na 80 odsto, ali je konstatovao da je, na`a-lost, i smrtnost u Udru`ewu velika.

Naglasio je da je te`ište aktivnosti usmereno na pomo} qudima kad im je naj-te`e, kad se na|u u nevoqi, ali i svim ~lanovima u ostvarivawu wihovih prava.Na Sve~anoj sednici Opštinskog odbora doneta je odluka da se do Nove godine pri-kupi dobrovoqni prilog za postradale od zemqotresa u Kraqevu.

Jovanovi} je istakao da je Mesni odbor dobro radio i da je to potvr|eno broj-nim priznawima koja su dodeqena ~lanovima mesne organizacije. Rekao je da jezdravstvena zaštita u ambulantama, VMC pa i na VMA je poboqšana ali još imaizvesnih problema oko pregleda na VMA koje bi trebalo rešiti.

Po završetku sve~ane sednice, ~lanovi mesne organizacije i gosti prešli su u novoure|enu kancelariju Mesnog odbora gde ih je ~ekalo skromno

poslu`ewe. P. M.

127. godi{wica od dolaska prvog voza uSremsku Mitrovicu

NA SLAVQU I VOJNI

PENZIONERI

Uokviru proslave godišwice prvog do-laska voza u Sremsku Mitrovicu 10.decembra 1883. godine, u Domu u~eni-

ka u Mitrovici, 11. decembra 2010. godi-ne organizovani su sportski susreti pen-zionera, u kojima su u~estvovali i vojnipenzioneri, i zajedni~ka sve~anost.

U sportskim takmi~ewima u~estvova-li su predstavnici udru`ewa civilnihpenzionera, po{te, `eleznice, Udru`e-wa vojnih penzionera Srbije, Udru`ewaRVS… U~estvovalo je {est ekipa, u tridiscipline: šah, pikado i kartawe... Nasve~anosti je, zajedno sa gostima, u~e-stvovalo oko 120 qudi. Sveukupni po-bednik u sportskim takmi~ewima su voj-ni penzioneri iz Sremske Mitrovice, za-

hvaquju}i pre svega vrhunskoj igri i po-bedi `enske ekipe u pikadu.

Prema re~ima predsednika Op{tin-ske organizacije UVP Sremska Mitrovi-ca Sretena Radenkovi}a, veoma je dobrasaradwa izme|u Op{tinske organizacijeUVP i srodnih udru`ewa u Mitrovici.Vojni penzioneri su ovde poznati kao do-bri organizatori i uvek su rado vi|enina ovakvim i sli~nim manifestacijama.

Sekretar Predrag Dobi} istakao jeda su u wihovoj organizaciji posebno ak-

POVODI

17Vojni veteran Decembar 2010.

Pehar idiplome zanajboqe:predsednikSretenRadenkovi}sa svojom -pobedni~komekipom

OBELE@EN DAN UVP ZAJE^AR

Uskladu sa tradici-jom obele`avawa22. decembra - Dana

UVP Zaje~ar, u organi-zaciji Opštinskog od-bora na popularnom iz-letištu gra|ana Zaje-~ara, na „Popovoj pla-`i“ u restoranu „Srp-ska ku}a“, okupilo sepedesetak ~lanovaUVP. Od osnivawa UVPZaje~ar usvojena je od-luka da se 22. decem-bar, nekada Dan JNA,obele`ava kao DanUVP Zaje~ar i odlu~e-no je da se tog dana or-ganizuje zajedni~ki ru-~ak za sve zaintereso-vane ~lanove. Nekadase zajedni~ki ru~aktradicionalno organi-zovao u restoranu Do-ma Vojske u Zaje~aru. Po prvi put, vojni penzioneri u Zaje~aru ne-maju ustanovu u kojoj su navikli da se okupqaju, dru`e i provodeslobodno vreme.

I ove godine okupili su se da se podsete na tradiciju i u pri-jatnoj doma}inskoj atmosferi, pored kamina, provedu u dru`ewu ivesequ ovaj dan uz zajedni~ki ru~ak i specijalitete doma}e kuhi-we koje nudi uslu`no osobqe restorana „Srpska ku}a“. SekretarUVP Zaje~ar Radomir Jovanovi} svojski se potrudio da bude dobardoma}in prisutnim ~lanovima UVP Zaje~ar i gostima. Posebnu~ast vojnim penzionerima iskazali su svojim prisustvom na~elnikZaje~arskog upravnog okruga Dušan Ivani} i komandant zarnizonaZaje~ar potpukovnik Jene Radi}. Orila se pesma i igralo do kasnou no}. Na kraju dru`ewa razišli su se zadovoqni i puni re~i hva-le za organizaciju, spremni da se i dogodine odazovu pozivu na za-jedni~ko slavqe.

Jovo Bencun

SVE^ANOST U BA^KOJ TOPOLI

Opštinska organizacija UVPS, 22. decembra 2010. go-dine, odr`ala je sednicu Skupštine i obele`ila 17.godišwicu postojawa našeg udru`ewa.Predsednik Opštinskog odbora ukratko nas je infor-

misao o aktuelnim pitawima i podsetio na istorijatnaše organizacije.

Drago nam je bilo videti naše drugove-kolege - Mihaj-la Prov~ija iz Ruskog Krstura, Ratka Šindlera, iz Feke-ti}a i Slavka Vargu iz Novog Orahova.

Na sve~anosti je dodeqeno više priznawa. Milici\or|evi}, koja je bila ~lan 1. opštinskog odbora u našemmestu, dodeqena je Plaketa UVPS, a @ivojinu Šari}u,koji je tako|e bio ~lan 1. opštinskog odbora, uru~ena jeZahvalnica UVPS.

Sve~anosti su prisustvovale i supruge pojedinih ~la-nova, što je kod nas tradicija. I. Šuqok

tivne `ene, kao što su Manuela Vuleti},Desa Haxikaduni} i Milotka Adam~i}koje su od velike pomo}i Op{tinskoj or-ganizaciji.

U ovoj organizaciji se posebno trudeda obilaze starije od 80 godina i bole-sne i nepokretne ~lanove.

Kroz mitrova~ku `elezni~ku stanicupre raspada Jugoslavije dnevno je prola-zilo 200 vozova, a danas dvadesetak.

P.M.

Po~asni gost UVP Zaje~ar, na~elnik Zaje~arskog upravnog okruga Dušan Ivani}do~ekan od strane sekretara UVP Radeta

Jovanovi}a

Zoran M. Dujakovi}, ~lan Op{tinskog od-bora UVPS „Vo`dovac - Savski venac“,mnogo je poznatiji u inostranstvu nego

kod nas. Ovaj svestrani ~ovek, vojni penzi-oner, inovator, ronilac i speleolog tre-nutno radi na nekoliko inovacija iz poqaza{tite `ivotne sredine i poqa autoindu-strije. ^lan je ronila~kog kluba @andar-merije iz Beograda. Hobi mu je speleologi-ja, rowewe, numizmatika i filatelija. Svetro{kove oko inovacija, osim za interna-cionalni sajam u Moskvi, snosio je sam.

Zoran M. Dujakovi} je ro|en 1966. godi-ne u selu \ur|evo, opština @abaq, SR Voj-vodina.

Osnovnu školu završio je u Vrbawi, asredwu vojnu zapo~eo je u Sarajevu a zavr-{io u Beogradu. Po zanimawu je tehni~artelekomunikacija.

Posle završetka vojne škole slu`bo-vao je u Mostaru, U`icu, Sarajevu, Beogradui Bawa Luci. O`ewen je Magdalenom. Imak}erku Hanu i sina Filipa.

Instruktor je rowewa sa me|unarodnomlicencom u asocijacijama CMAS i CEDIP.^lan je mense, a ~lan je i udru`ewa profe-sionalnih instruktora rowewa.

Instruktor je speleologije sa me|una-rodnom licencom UIS. Suosniva~ je i pred-sednik speleološkog kluba Gremlini izBawa Luke. Redovno dr`e škole speleolo-gije a on je predava~ i organizator škole.Anga`ovan je za potrebe me|unarodne agen-cije za tra`ewe nestalih iz posledweg ra-ta. Povremeno radi kao stru~wak i konsul-tant za speleološke aktivnosti i zava|ewe unesre}enih. Sa svojom ekipom, ka-ko ka`e, jedini je u svijetu radio na ekshu-maciji i deminirawu speleoloških objeka-ta dubqih od 100 metara. On i wegov timdr`e svjetski rekord na radovima od 135metara dubine.

Instruktor je visinskih ekstremnih ra-dova i tehnika spašavawa. Povremeno ra-di kao predava~ za firmu ALP komerc si-stemi iz Beograda.

Inovatorskim radom se bavi ve} niz go-dina i do sada ima sedam radova koji suprijavqeni u nacionalnom patentnom zavo-du u Sarajevu.

Dva rada ima prijavqena u me|unarod-nom patentnom zavodu. Za svoje radoveviše puta je nagra|ivan na me|unarodnim idoma}im sajmovima inovacija. Spomenimosamo: Gran pri - Nirmberg i Bordo, Moskva(Arhimed 09) i Rumunija (Arhimed 09), Nir-nberg… Zlatne medaqe: Strazbur, Nir-nberg, Pariz, Varšava, Australija, @ene-va, Moskva… Pa mno{tvo srebrenih i bron-zanih. Tu je i Specijalna nagrada: Beograd,3. mesto, za najboqu „Tehnološku inovacijuu 2008. godini“…

Muke qudi koji su slomili ruku ili no-gu, uskoro bi mogle da budu olakšane zah-vaquju}i inovaciji ovog Bawalu~anina. Onje od posebnog mre`astog materijala napra-vio univerzalni ortopedski ultralakiimobilizator.

- Ovaj patent - mobilizator efikasnijije i boqi od klasi~nog gipsa koji se stavqaprilikom lomova ruku ili nogu. Ukolikouskoro bude prihva}en i od medicinskihstru~waka, nastupi}e velike promjene uzbriwavawu lomova ekstremiteta kod qu-di. U Nirmbergu sam za ovaj izum dobio na-

gradu za `ivotno delo, a bilo je priznawai sa drugih smotri - naglasio je Dujakovi}.

Prema wegovim re~ima, ve} su ra|enieksperimenti sa wegovim izumom na ba-walu~kom medicinskom fakultetu, koji supokazali da je posle zbriwavawa imobili-zatorom skra}en i poboqšan kvalitet opo-ravka kosti, pa ima prednosti u odnosu nakoriš}ewe klasi~nog medicinskog gipsa.

- Ova vrsta imobilizatora omogu}avapacijentima obavqawe pojedinih radwikoje nisu izvodqive kada se koristi kla-si~ni gips. Pošto ima rupice kao šahovskopoqe, slomqeni ekstremitet mo`e da seprovjetri, rashladi, a poslije tuširawaoblog se osuši i o~vrsne za najdu`e dese-tak minuta tako da ne predstavqa problempri oporavku - istakao je Dujakovi}.

On je rekao da se ideja za univerzalniortopedski imobilizator rodila sasvimslu~ajno za vrijeme leta kada je jedan odwegovih prijateqa slomio ruku.

- S obzirom na letwe vru}ine, uo~io

sam probleme sa kojima se suo~avaju qudikoji zbog preloma moraju da koriste gips ko-ji im onemogu}ava provjetravawe. To je bi-la polazna stepenica u kreirawu imobili-zatora - naglasio je Dujakovi}.

On je dodao da bi se primenom ove vr-ste imobilizatora olakšao sam procesimobilizacije povre|enih delova tela.

- Umesto motawa cele ruke ili noge,imobilizacija bi se obavqala tako da senapravi model koji odgovara veli~ini po-vre|enog dela, ~emu bi prethodilo mereweosnovne du`ine i širine za izradu kalupa- naglasio je Dujakovi}.

U Bawoj Luci je formiran tim za reali-zaciju inovacija, a wegovi ~lanovi su pro-fesori sa bawalu~kih fakulteta koji sutako|e dali svoj doprinos prilikom izra-de univerzalnog ortopedskog ultralakogimobilizatora.

Zoran Dujakovi} izlagao je svoje paten-te širom sveta. Za svoje radove dobio jeoko 30 medaqa na sajmovima inovacija, aprošle godine osvojio je 19 internacional-nih nagrada na najve}im svjetskim sajmovi-ma inovacija i patenata. Jedan od prethod-nih patenata je mobilna skela za rad nasvim visinama za koju je dobio 13 interna-cionalnih medaqa.

Inovator Zoran Dujakovi}, na nezvani~-nom svetskom prvenstvu patenata i inova-cija, u @enevi, okitio se zlatnom medaqomza patent „Skela za rad na visini“.

Re~ je o monta`no-demonta`noj plat-formi koja se fiksira u stanu ispod prozo-ra ili balkona, a taj posao ne traje više oddeset minuta.

- Površina koju elementi skele zauzi-maju u stanu, mawa je od dva kvadratna me-tra, a jedan segment skele „obgrli“ prozorsa spoqwe i unutrašwe strane. Pri-lagodqiv je visini prozora i debqini zi-da. Sa spoqne strane se postavqa radnapovršina ~ija je nosivost 500 kilograma.Na woj ima ograda, kao i dodaci za pewawena spratove. Te`ina celokupne skele je stokilograma, ra~unaju}i i neophodnu dodatnuosiguravaju}u u`ad - ka`e Zoran Dujakovi}.

On je tehni~ar telekomunikacija, a uzto je i instruktor rowewa i speleologije.Patent skele je isprobao na jednoj ba-walu~koj desetospratnici, kojoj je okre~iofasadu, jer je godinama pre toga, zbog ne-pristupa~nog terena za postavqawe kla-si~ne gra|evinske skele, predstavqala ru-glo u gradu.

Tad sam na svakom spratu dobijao krozprozor kafu, sokove. Delovao sam im kaoSpajdermen. Ovom skelom se mogu na istina~in koristiti i vatrogasci, pera~i pro-zora, pa i pripadnici antiteroristi~kihjedinica za upad u stanove višespratnica -objašwava Dujakovi}.

Sad, kada su komad daske i nešto u`a-di, nagra|eni u @enevi zlatnom medaqom,mo`da i poraste interes doma}ih firmi zaprimenu mobilne skele za rad na visinama.Do sada to nije bio slu~aj, pa je Zoran u raz-mišqawima da svoj patent proda stranci-ma, onima koji su prvi pokazali interes.No, on bi, ka`e, više voleo da to ostane uBawaluci ili negde na prostoru bivše Ju-goslavije.

Na`alost, Zoran Dujakovi}, starijivodnik prve klase u penziji, i poznati ino-vator, jo{ je podstanar u Beogradu.

P.M

PORTRETI

18Vojni veteran Decembar 2010.un 2010.

INOVACIJE

O„^ep-ampula“: proizvod namewenugostiteqstvu, medicini, turizmu.Re~ je o inovaciji koja se postavqa

na bilo koju fla{u ili sli~an sud sate~no{}u. Kad se navrne do kraja, akti-vira se I stvori se osve`avaju}i napi-tak ili medicinski preparat. U toku supregovori oko otkupa patenta.

„Morska turbina“: nova vrsta dizaj-na turbine koja do sada nigde nije re{e-na na ovaj na~in.

„Ortopedski dr`a~ ki~me“: Osoba-ma sa o{te}ewima ki~me je svakodnev-ni problem obavqawe osnovnih funk-cija higijene i obavqawa svakodnevnihposlova. Novina je u konstrukciji po-kretnog dr`a~a koji omogu}ava da segorwi deo tela nasloni na wega i na tajna~in rastereti ki~meni stub {to omo-gu}ava nesmetano obavqawe svih funk-cija bez bola i bez iritacija. Inovativ-ni pokretni dr`a~ lako se prilago|avasvim osobama pa ga mo`e koristiti vi-{e osoba naizmeni~no.

Svi izumi Zorana Dujakovi}a

INOVATOR, RONILAC I SPELEOLOG

19Vojni veteran Decembar 2010.

POMO] UGRO@ENIMA

Kako pomo}i nepokretnim bolesnicima uku}nim uslovima

POZIV ZA ^OVEKOQUBQEJedina svetla ta~ka i donekle neposredna pomo} pacijentu i wegovim

bli`wim u ku}nim uslovima je zdravstveni tim ku}nog le~ewa i nege, alioni se anga`uju u vremenu od nekoliko minuta do par sati, onda kada medi-

cinski zbriwavaju bolesnika. Me|utim, pra}ewe zdravstvenog stawa i lai~-ko negovawe u toku 24 sata, nedeqama, mesecima pa nekada i godinama pre-

pušteno je ~lanovima porodice kojima nije lako i kojima treba pomo}i.

Teški bolesnik po završetku bol-ni~kog le~ewa, kao i wemu bliskeosobe, na|u se ~esto u situaciji koja

ih psihofizi~ki veoma optere}uje. Po-sebno je izra`en strah pred neizve-snoš}u u vezi ishoda bolesti i adekvat-ne nege i zbriwavawu ku}nim uslovima.

Neizvesnost i napetost kod ~lanovaporodice mogu se smawiti ako znaju, iliako ih neko uputi na postupke, tj. korakekoje moraju preduzeti da ostvare pravakoja pripadaju teško obolelom licu.

Neki od tih zna~ajnijih koraka suslede}i:

1. Sa Otpusnom listom koju bolesnikdobije po završetku bolni~kog le~ewa,~lan porodice ili wemu bliska osoba,odlazi kod lekara u Vojnomedicinskicentar (VMC) gde se nalazi zdravstvenikarton vojnog osiguranika.

2. Kada je u pitawu nepokretni bole-snik kome je potrebno ku}no le~ewe i ne-ga zbog teške telesne povrede (prelomkosti, amputacija ekstremiteta), iliusled krajwe iscrpqenosti organizmazbog dugotrajne bolesti, tada na osnovumedicinske dokumentacije lekar VMC-aprocewuje wegovo zdravstveno stawe iupu}uje lice koje je donelo dokumentaci-ju - da se obrati instituciji koja se baviku}nim le~ewem i negom. Za vojne osigu-ranike u Beogradu, ova zdravstvena in-stitucija se nalazi gde i Centar za Vojnuhitnu pomo}, blizu Slavije u ul. Sveto-zara Markovi}a br. 72. (telefon:3201901).

3. Socijalni radnik iz ku}nog le~ewadaje obaveštewe ~lanu porodice kakvasve prava ima nepokretni pacijent.

Da bi zdravstveni tim (lekar i medi-cinska sestra) došao kod bolesnika ku-}i, i konkretno se ukqu~io u wegovo me-dicinsko zbriwavawe potrebno je da sezdravstveni karton vojnog osiguranikaiz VMC-a prenese na ku}no le~ewe i negu(Ul. Svetozara Markovi}a br. 72).

4. Uz potvrdu prethodno izdatu u ovojinstituciji ~lan porodice se vra}a uVMC, gde na osnovu te potvrde popuwavazahtev za prebacivawe zdravstvenogkartona u ustanovu za ku}no le~ewe.

5. S obzirom na to da se prebacivawezdravstvenog kartona izme|u obe vojneustanove obavqa putem pošte, savetujese ~lanu porodice da proveri na tele-fon 3201901, da li je karton stigao, kakobi procedura zbriwavawa zapo~ela.

6. Kako neka teška stawa kod nepo-kretnih bolesnika prate promene kaošto su: rane na telu, otoci, izrazita

mršavost i dr. što zahteva blagovreme-no pribavqawe odgovaraju}ih zaštitnihpomagala da bi se spre~ilo, ili umawi-lo nastajawe komplikacija koje mogu dauspore oporavak bolesnika. Zatim pro-blemi nekontrolisanog oticawa mokra-}e što zahteva postavqawe stalnog uri-narnog katetera, ili koriš}ewe odgova-raju}ih pelena isto kao i kod elimina-cije izmeta. Navodimo samo neka pomaga-la poput: antidekubit dušek, invalid-ska kolica, proteti~ko sredstvo, slušnopomagalo, zatim odre|ena zaštitna me-dicinska i higijenska sredstva za jedno-kratnu upotrebu (papirna vata, gaza, ru-kavice, zaštitne mušeme za krevet idr.) koja se mogu pribaviti tek nakon pre-gleda i dobijenog recepta, odnosno za-kqu~ka lekara o tome koja su pomagalaili sanitarne sprave neophodne, zatimovere dobijenog formulara. Overa ovogdokumenta vrši se u Fondu za socijalnoosigurawe vojnih osiguranika, u Krunskoj13. Overeni dokument ~lan porodiceosiguranika nosi Komisiji (NVLK) zaodobrewe pomagala na VMC Karaburma.Za bolesnika koji je stekao pravo na od-re|eno pomagalo utvr|uje se i naknadakorisniku vojne penzije za refundaciju uiznosu od 50% do 70% propisanihtroškova u~eš}a korisnika vojne penzi-je za nabavku jednog od navedenih poma-gala.

7. Na~in koriš}ewa sredstava Fon-da za socijalno osigurawe vojnih osigu-ranika, koja se izdvajaju za oporavak ko-risnika vojne penzije, kao i mogu}nost dase dobije jednokratna nov~ana pomo} uko-liko je teška materijalna situacija iza-zvana teškom boleš}u regulisani suPravilnikom (Sl. list SRJ,br. 36/94; iSlu`beni vojni list, br. 13, maj 2009).Osnovni kriterijum za ostvarivawe pra-va propisanih odredbama ~lana 1. stav2. Pravilnika je postojawe teške bole-sti. Tako|e je dat i spisak bolesti kojesu od uticaja na rešavawe jednokratnenov~ane pomo}i (ali pod propisanimuslovima). To su: maligna oboqewa; am-putirawe ekstremiteta; teške traume satrajnim deformitetima; reumatska dege-nerativna oboqewa zglobova i ki~menogstuba sa neurološkim ispadima; hroni~-ne psihoze; sistemske bolesti u odmaklojfazi; dijabetes sa sekundarnim termi-nalnim komplikacijama; maligna hiper-tenzija sa promenama na o~nom dnu, srcui bubrezima; primarne kardiopatije, in-farkt ili operacija na srcu; hroni~naopstruktivna bolest plu}a; dijaliza.

Vojni osiguranik koji oceni da ispuwavaodgovaraju}e uslove date Pravilnikommo`e da se obrati u ul. Otona @upan~i-}a br. 29. (telefon 2608368) za bli`a ob-jašwewa o wegovim pravima. Dugotrajnabolest ili teška povreda nije samo uzdravstvenom, ve} i u socio-psiholo-škom smislu veliki problem, kako zaobolelog, za ~lanove porodice, pa i zadruštvenu zajednicu.

Društvena zajednica se ukqu~uje takošto raznim propisima pravilima i pisa-nom re~ju pru`a informacije za ostvareweprava korisnika i obezbe|uje mu odre|eneuslove za oporavak. U gro planu su papirnadokumentacija i dosta rigidno organizova-ne slu`be u institucijama zdravstvenogsistema. Kada je re~ o nepokretnom bole-sniku i o ostvarivawu wegovih prava uzmnogo napora i mnogo utrošenog vremenanavedene institucije povezuje samo ~lanporodice ili bliska osoba iz bolesniko-ve neposredne okoline.

Jedina svetla ta~ka i donekle nepo-sredna pomo} pacijentu i pomaga~imaobolelog u ku}nim uslovima je zdrav-stveni tim ku}nog le~ewa i nege (lekar,medicinska sestra, po potrebi i socijal-ni radnik) ali i oni se anga`uju u vreme-nu od nekoliko minuta do par sati ondakada medicinski zbriwavaju bolesnika.Pra}ewe zdravstvenog stawa i lai~konegovawe u toku 24 sata, nedeqama, me-secima pa nekada i godinama prepuštenoje ~lanovima porodice što ne retkopredstavqa ozbiqnu pretwu psiho-loškoj i emotivnoj stabilnosti ne samobolesne osobe ve} i najbli`ih koji ~estone znaju kako da se izbore sa situacijomu kojoj su se našli. Malo je danas poro-dica koje mogu da anga`uju i pla}aju uslu-ge stru~nih lica (lekare, sestre fizio-terapeute, negovateqice, laborante)ili da privremeno koriste usluge centa-ra za palijativnu medicinu (poznati kaoHospis centri).

U vrednosnom sistemu današwice as-pekt ~ovekoqubqa sve više uzmi~e iustupa mesto biznisu koji je vešto zaogr-nut plaštom humanosti. Najte`e je ipakbolesniku. Strpqewe i briga ~lanovaporodice, uz pa`wu okoline i povremenuposetu prijateqa i ~lanova Udru`ewamogu donekle da pomognu. Jer, obolelomlicu za vreme wegovog dugotrajnog opo-ravka neophodna je svakako zdravstvena,ali ništa mawe i psihološka i duhovnapodrška.

Ako smo uspeli da vam kroz ponu|eni„vodi~“ pomognemo da budete boqe in-formisani i da se lakše sna|ete u novo-nastaloj `ivotnoj situaciji (od trenutkakada je teški bolesnik došao ku}i, pa dobr`eg dobijawa odgovaraju}e pomo}i nakoju isti ima pravo), onda smo postigli`eqeni ciq. Na kraju, po`ele}emo Vamai vašoj porodici da put ka ozdravqewubude što br`i i efikasniji.

(Komisija za zdravstveno-socijalnapitawa, Mesni odbor UVP,

MZ „Dunavski kej“)

Ustavno definisana kao oru`ana silaRepublike Srbije, Vojska Srbije imazadatak da brani zemqu od oru`anog

ugro`avawa spoqa i izvršava druge za-datke ustanovqene odgovaraju}im zako-nima koji proisti~u iz Ustava. Uporedo stim zadacima, Vojska Srbije je, kao i oru-`ane snage ostalih zemaqa, obavezna dase striktno pridr`ava principa me|una-rodnih propisa putem kojih se regulišeupotreba vojne sile. Izvršewe navede-nih zadataka, posebno onih koji se odno-se na ugro`avawe zemqe spoqa, pret-postavqa odgovaraju}u formacijsku or-ganizaciju jedinica, rodova i slu`bi i,posebno, posedovawe savremenih sred-stava vojne opreme i naoru`awa. Sve to,opet, podrazumeva izdvajawe odgovaraju-}ih finansijskih sredstava, kojih je, na-`alost, vojna sila Srbije lišena. Odproglašewa nezavisnosti Crne Gore, od-nosno zvani~nog preimenovawa u VojskuSrbije, protekle su tri i po godine, aliu organizacionom pogledu nikakav na-predak nije ostvaren. Pre bi se moglo re-}i da je usledilo weno slabqewe, kakobroj~ano tako i stagnirawem u opremawusavremenom vojnom opremom i borbenomtehnikom.

Prerano i neorganizovano pristupi-lo se uvo|ewu civilnog slu`ewa vojnogroka, ~ime je zadan sna`an udarac i ona-ko nezavidnom polo`aju i ugledu VojskeSrbije. Pogrešno vo|ena politika u po-gledu svestranog razvoja nastavqena jezagovarawem profesionalizacije nacio-nalne vojske i nedopustivim smawewemwenog operativnog dela. O pogrešno vo-|enoj politici ponajboqe svedo~i ~iwe-nica da su, u odnosu na našu vojsku, svezemqe u okru`ewu, znatno superiornijeod we, ukqu~uju}i tu ~ak i Albaniju.Hvalisawa da smo najja~a vojna sila u re-gionu, koja dolaze sa vrha dr`avne vla-sti, više su nego smešna. Jer, da zlo bu-de ve}e, i takozvani Zaštitni korpusfantomske dr`ave Kosovo na najboqemje putu da se na lestvici borbeno sposob-nih dr`ava, veoma brzo na|e ispred Sr-bije. Takvom stawu u vezi sa razvojem istvarnim stawem u oblasti odbrane, do-brim je delom doprinela dr`avna poli-tika vo|ena posledwih deset godina. Ta-kva politika je, ina~e, vo|ena pod veli-kim uticajem i pritiscima SAD i EU. Za-hvaquju}i tome, vojska koja se gotovo trimeseca uspešno suprotstavqala zlo~i-na~koj NATO agresiji, svedena je na orga-nizaciju civilnog tipa, a ponajmawe naoru`anu silu sposobnu da uspešno u~e-stvuje u odbrani zemqe. Uništeni subrojni arsenali naoru`awa, bez zana-vqawa odgovaraju}im savremenim borbe-nim sistemima. Istovremeno, u najboqimgodinama penzionisani su profesional-ni i iskusni kadrovi, najve}im delom

u~esnici borbi vo|enih protiv OVK iNATO agresije. Današwa vojska je, stoga,u svakom pogledu inferiornija u odnosuna nekadašwu Vojsku Savezne RepublikeJugoslavije, koja je bila u stawu da, ko-liko toliko, parira odgovaraju}im sna-gama zemaqa u okru`ewu.

O snazi, ta~nije nedostacima mirno-dopskog sastava naše današwe vojske,najboqe govori weno brojno stawe kojejedva dose`e veli~inu jedne oja~anepešadijske divizije. Jer, petnaestak hi-qada pripadnika profesionalne vojske,ubrajaju}i tu i dobar deo starešinskogkadra i civilnih lica na slu`bi u voj-sci, osim eventualnih paradnih i cere-monijalnih aktivnosti, ne uklapaju se ni-kako u oru`ane snage koje se mogu nazva-ti perspektivnim. Posebno što takva or-ganizacija vojske ne obe}ava gotovo niš-ta kada se radi o eventualnoj potrebi daSrbija, zatreba li, formira ratnu armi-ju. U slu~aju neposredne ratne opasnostii ratnog stawa, naime, sve armije svetase oslawaju na rezervni sastav, kakavova zemqa ne}e u najskorije vreme imatipriliku da formira iz jednostavnog raz-

da qudske resurse ~ini demografski po-tencijal Srbije koji je sposoban i obu~enza ukqu~ivawe u sistem odbrane. Oprav-dano se, s tim u vezi, name}e pitawe: ka-ko je mogu}e obezbediti potrebnu brojnuveli~inu qudskih resursa neophodnih zaodbranu, iskqu~ivim oslawawem na pro-fesionalnu vojsku?

U Zakonu o Vojsci Srbije se decidi-rano navodi da rezervni sastav ~ine„oficiri, rezervni podoficiri i vojni-ci u rezervi“. Nejasno je, me|utim, o ko-jim se to vojnicima u rezervi radi posleusvajawa Odluke o ukidawu vojnog roka.Trenutno, to se odnosi na populaciju kojaje proteklih godina prošla kroz redov-nu vojnu obuku, ali u perspektivi u rezer-vnom sastavu }e se na}i samo malobrojniislu`eni profesionalni vojnici, kojisu, po sili zakona - zbog godina starosti,otpušteni iz slu`be u profesionalnojvojsci. Vojnike u rezervi }e, zna~i, madase to u Zakonu o Vojsci Srbije ne navodi,mo}i uglavnom da ~ine bivši profesio-nalni vojnici, s obzirom da za vojsku do-raslo psihi~ki i fizi~ki vojno sposobnostanovništvo, kome nije pru`ena prili-ka za vojnu obuku, ne}e mo}i da se ukqu~iu sastav operativnih jedinica.

Gledano kroz projektovanu brojnu ve-li~inu, sistem odbrane Republike Srbi-je treba da iznosi oko 37.000 lica. Ci-fra u svakom pogledu dostojna pošto-vawa kada bi se odnosila na operativnisastav, ali on }e, gledano kroz broj pro-fesionalnih vojnika, iznositi negde oko11.000 qudi. Ostatak do 37.000 otpada

na vojne slu`benike i na-meštenike, oficire, pod-oficire i, navodno, „ak-tivnu rezervu“ od 2.000pripadnika. Operativnisastav je svrstan u ~etiripešadijske, jednu ar-tiqerijsku i jednu speci-jalnu brigadu. Sa tim jedi-nicama Srbija treba da sebrani u slu~aju eventualneagresije bilo s koje stranedolazila. Takva opasnost,na sre}u, ne postoji ni u na-znakama, tvrde u dr`avnomvrhu, posebno Ministar-

stvu odbrane. Jer, vojni~ki smo, ube|ujunas daqe, „najja~i u regionu“, a i trenut-na bezbednosna situacija u okru`ewu,procewuje se, ne nagoveštava bilo kakvuopasnost po bezbednost zemqe. Takveocene, nije preterano re}i, ukazuju naloše procene i neprofesionalnost onihkoji pokušavaju da u to ubede javnost.

Neprekidno ponavqawe da u dogled-no vreme ne postoji nikakva opasnost odizbijawa oru`anih sukoba, navodi na po-misao da qudi koji to izjavquju, nisu do-bro prou~ili Zakon o strategiji odbranei Doktrinu odbrane Republike Srbije. Utim dokumentima se pored ostalog navo-di da su Srbija, zemqe u wenom okru-`ewu i druge evropske zemqe, suo~enesa ozbiqnim problemima povodom da-vawa legitimiteta dr`avnim tvorevina-ma na teritorijama suverenih dr`ava. Asve to, kako se isti~e u tim dokumenti-ma, pospešuje ja~awe secesionizma ikonflikata na etni~koj osnovi, što dru-

POGLEDI

20Vojni veteran Decembar 2010.

Kako }emo se braniti

VOJSKAI PROFESIONALIZAM

loga što se u rezervu ne mogu pozivatiqudi koji nisu prošli kroz odre|en ste-pen vojnostru~ne obuke. Oslawaweiskqu~ivo na profesionalnu vojsku nedozvoqavaju sebi ~ak i mnogo razvijenijezemqe od Srbije.

U Evropi se nijedna zemqa, izuzima-ju}i Belgiju i Veliku Britaniju, ne osl-awa iskqu~ivo na profesionalnu vojsku.Mnogo bogatije zemqe od Srbije, poputNema~ke, Francuske, Italije i mnogodrugih, osim profesionalnih delova,još odr`avaju sistem regrutacije i re-dovnog slu`ewa vojnog roka. ^ak se iStrategija odbrane Republike Srbije,~itaju}i izme|u redova, zala`e za stva-rawe ratne armije, a evo Odlukom o uki-dawu slu`ewa vojnog roka, usvojenoj ne-davno u Skupštini Srbije, taj se stra-teški dokument na neki na~in anulira.U Strategiji odbrane se, pored ostalog,navodi da su osnovni resursi odbranezemqe qudski i materijalni faktor i

gim re~ima predstavqa ozbiqnu pretwuod izbijawa oru`anih sukoba. Tekstovinavedeni u Zakonu o strategiji i Doktri-ni odbrane, više je nego o~igledno, de-mantuju uveravawa da se Srbija ne suo~a-va sa bezbednosnim pretwama. A da stvarbude ~udnija, na neki na~in i smešna, is-pod tih tekstova stoje imena upravo onihkoji tvrde da nam ne prete nikakve ratneopasnosti. Me|utim, ~ak i pod uslovomda se prihvati pretpostavka da takvaopasnost trenutno ne postoji, neophodnoje imati u vidu da nijedna zemqa na sve-tu ne pravi planove na osnovu trenutnogstawa politi~kih odnosa. Vojska se, popravilu, organizuje na osnovu procenakoje se odnose na du`i vremenski pe-riod. Pri tome se neizostavno uzimaju uobzir i istorijske okolnosti iz prote-klih perioda, pri ~emu se svestrano ana-liziraju i istorijske okolnosti iz pro-teklih vremena.

Kada su istorijske okolnosti upitawu, posebno vaqa imati u vidu da su,ne tako davno, kod nekih zemaqa u regio-nu, a i van wega, postojale - a postoje idanas, aspiracije prema delovima teri-torije Republike Srbije. Takvih prime-ra zaista ima na pretek. Jedan od najsve-`ijih je svakako zagovarawe stvarawatakozvane Prirodne Albanije, pod kojomse, u stvari, podrazumeva Velika Alba-nija u ~iji bi sastav trebalo da u|u i de-lovi Srbije (opštine Preševo, Bujano-vac i Medve|a, a u nekim varijantama ~aki Vrawe). Separatisti~ke snage na juguSrbije su se, ina~e, toliko osilile damimo zakona, bez ikakvih problema ireagovawa dr`ave Srbije, javno isti~uzastave dr`ave Albanije, bez ikakvihobele`ja i simbola Republike Srbije.O~igledne su, tako|e, tendencije u vezisa izdvajawem Raške oblasti i delovaVojvodine iz sastava Srbije, a sa sli~-nim zahtevima oglašavaju se u posledwevreme i delovi bugarske nacionalnemawine sa podru~ja Dimitrovgrada iBosiqgrada.

Slabu stranu odbrambenog sistemaSrbije potvr|uje i podatak o nepokrive-nosti velikog dela teritorije vojnim je-dinicama, što je, objektivno, uslovqenoprethodno navedenim brojnim stawemprofesionalne vojske. O~igledno je,imaju}i u vidu lokacije brigadnih delo-va, da postoji veliki broj praznih pro-stora ~ije zaposedawe od eventualnogagresora, sa bilo koje strane dolazilo,ne}e predstavqati gotovo nikakav pro-blem. Primera radi, navedimo ~iwenicuda od bugarsko-srpske granice kod Dimi-trovgrada, do Niša, nema ni jednog jedi-nog vojnika. Pod pretpostavkom da Bugar-ska krene u ratni pohod protiv Srbije,kao što je to u prošlosti više puta ~i-nila, wene bi jedinice mogle, bez is-paqenog metka, taj deo puta - du`ine oko100 kilometara, da prevale sa puškom „odesno rame“. Sli~na mogu}nost pru`a seMa|arima od Subotice do Novog Sada,Rumunima od Vršca i Bele Crkve do Pan-~eva, Hrvatima od Batrovca do Beogra-da, kosovskom Zaštitnom korpusu doli-nom Ibra do Kraqeva...

Blago tebi Srbijo!Radisav RISTI]

Kuda ide vojska Srbije

^ESTITKE BEZ POKRI]A

Nedavno, o velikim praznicima, trijum-falno nam je saopšteno kako }e„menaxment Ministarstva odbrane do

kraja godine završiti reforme i profe-sionalizaciju Vojske, tako da }e na prole-}e predsednik Republike mo}i da „suspen-duje“ slu`ewe vojnog roka, na zadovoqst-vo nekoliko desetina (ili stotina) NVO,više hiqada vojnih begunaca i dezertera,po`rtvovanih boraca za qudska prava i„pobunu savesti“.

Ministar odbrane uverava nas da }e-mo sa 10 000 vojnika profesionalacapredstavqati „ozbiqnu vojnu formaciju uregionu. Za Dan Vojske izre~ene su i ~e-stitke za uspešne reforme koje doprino-se da ona zauzme ulogu koja joj pripada i dabude osposobqena za sve izazove“.Utešeni smo da }e mladima biti omogu}e-no da ipak slu`e vojsku ako baš `ele i da}e tako biti o~uvana veza vojske i naroda.Ponovqeno je da Vojska postaje „kqu~ni~inilac mira“ i da }emo sve sporoverešavati mirnim, diplomatskim sred-stvima, a borbeni sastavi spremni su zamirovne operacije.

Nije re~eno da ratna armija, prema„Strategijskom pregledu odbrane“ (doku-menat neverovatan i po nazivu, i porešewima, naro~ito o ustrojstvu i veli-~ini Vojske, koji je zaobišao Skupštinu, aostao nepoznat javnosti), ima tek pet-šestbrigada, ili oko 40 000 qudi, naspram 700000 mobilisanih pre jednog veka, svrsta-nih u tri Armije ( nekoliko ~uvenih divi-zija i drugi, veliki borbeni sastavi). Odkoga }emo se odbraniti sa tom - deset ilipetnaest puta mawom vojskom.

Sudbinska i istorijska pitawa refor-me Vojske, sadr`ana u tom ~udnom doku-mentu, donesena su olako, pa i od nenadle-`nih, a set vojnih zakona, sa mnogo ~udnihodredbi, donela je skupšinska ve}ina po-liti~ki nesamostalnih poslanika... Iakoproizvodi neotklowive teške posledicekoje razaraju, rasta~u Vojsku i odbranuzemqe, prolazi bez reagovawa onog delajavnosti koji zna šta je vojska i šta je rat,koji odgovorne ne upita: „Bez vojske ioru`ja ~ime glavu otkupiti“, ili: „Štakad velike nesre}e na narod padnu...“

Jedna ̀ ena, pesnikiwa, Velika Desan-ka, pevala je: „Ni moji preci, ni seqacimoga kraja izdajnici nisu bili / Uvek sustizali na vreme kad je Otaxbina zva-la/Pa i da znam vrednosti slobode i ide-ala.../ A ako sutra zapreti ropstvo momerodu/ Ili ako zatreba istinu opet brani-ti neku/Ne}u im re}i da uteku...“ (sve pose}awu).

Ali, koga više zanima rodoqubiva po-ezija. Nestala je ona iz školskih u~ioni-ca i školskih uxbenika. Nismo godinama~uli da je neko spomenuo Milana Raki}a(osim jednom „Politika“) i one divne sti-hove: „Ako sutra do|e do krvavog boja /Ja}u dati `ivot otaxbino moja...“.

Pravo i du`nost odbrane zemqe - sve-to je pravo i to pravo niko ne sme da uki-ne. Ono je iznad prava na nekakvu „pobunusavesti“ ili „civilnu slu`bu“. Pravo barna minimalnu obuku i pravo na pušku sva-kom vojno sposobnom - niko ne sme da odu-zme. Ali ni dezerterstvo olako da opro-sti.

Ova siromašna zemqa ima i pušaka i~izama, i opasa~a i fišeklija, ~uturica išatorskih krila, i kapa sa dr`avnim am-blemom, sve to vaqa i mo`e se ~uvati stogodina, zlu ne trebalo. Da se brani ku}niprag, `ene i deca, ako do nesre}e velikedo|e.

Zar zaista smemo majkama i sestrama,o~evima i dedovima oduzeti radost ispra-}aja momaka stasalih za vojsku. Zar }eutihnuti pesma „Moj Milane...“ Neverovat-no je i nerazumno što sve ovo godinamaprolazi ~ak i bez protivqewa najširejavnosti, a naro~ito bez ikakvog protestavisokih vojnih starešina, profesionala-ca koji znaju šta je vojska i kako se zemqabrani. Oni zamalo pre nekoliko godina nepristadoše da se otkupquje slu`ewe voj-nog roka.

Poluglasno neslagawe na~elnika Ge-neralštaba o „suspenziji slu`ewa“ vojnogroka mala je uteha, iako raduje. Vaqda jošnije sve propalo. Ostaje pitawe: Kuda ideVojska Srbije?

Jedan potomak ratni~ke desetine de-dova i stri~eva u prošlom veku u Drinskojdiviziji (polovina izginula), a uz to pro-fesionalni bivši vojnik iz epicentra ju-goslovenskog potresa 199o. godine, ovimbrani i pravo na „tri puške i jedan top zasinove Tole Da~i}a ( „Vreme smrti, str.22). Da, i pravo na kowa i pušku za AdamaKati}a. Branim prava potomaka danas.

Rekoh nevi~an i nevešto, kad o svemu}ute naši vojni eksperti i analiti~ari...Rekoh, jer moram, i po du`nosti - pred tre-}u amnestiju vojnih begunaca.

Branimir Baji}

POGLEDI

21Vojni veteran Decembar 2010.

SIMI] PISAO ZA[TITNIKU

GRA\ANA

General-potpukovnik u penziji i~lan Udru`ewa vojnih penzioneraSrbije \or|e Simi} uputio je, 15.

11. 2010. godine, dopis zaštitnikugra|ana gospodinu Saši Jankovi}u ukome ga upozorava da su ugro`enaprava vojnih penzionera Srbije.

Simi} je naveo niz argumenata ko-jima potkrepquje svoju tvrdwu da sevojnim penzionerima dramati~no kr-{e prava. Uz te argumente prilo`ioje, izme|u ostalog, i prilog „Vojnogveterana“: „Naredba o izbegavawupo{tara“.

Ukoliko za{titnik gra|ana odgo-vori, bi}emo slobodni da zamolimogospodina Simi}a da se taj odgovorobjavi u „Vojnom veteranu“.

M. P.

Uz Teslino ime i danas postoji nešto kaostereotip. Opisuju ga kao doslednogne`ewu, ~oveka koji je `iveo samotnim

`ivotom osobewaka, rastrzan fobijama, uzmnoštvo kaprica, a svoj radni dan od dva-deset ~asova provodi u strogoj askezi, klo-ne}i se svakog društva, ravnodušan prema`enama, sam, posve}en nauci, cepaju}i ugo-vore vredne milione dolara, da bi umro bezimetka, bez porodice, bez ikog svog...

O wemu su napisane tolike kwige. Sveodreda i prevashodno u slavu velikih pro-nalazaka i grandioznog nau~nog dela. Ima inekoliko biografija. Postoji i autobiogra-fija. O novinskim tekstovima da i ne govo-rimo. Ipak, i povrh svega, ostala je sasvimu senci Teslina privatna li~nost.

Da bismo, bar s jedne strane, osvetlilito lice u senci „gospodara svetlosti“, kakosu Teslu prozvali ameri~ki novinari, po-mo}i }e wegova tek nedavno objavqena pre-piska s rodbinom i izvesno posezawe zasrpskom kulturnom istorijom...

Sve bi to bilo te`e i zamisliti bez ro-manti~arskog pesnika Laze Kosti}a, koji jenaprasno smislio u manastiru Krušedolu iporu~io svom prijatequ nau~niku u Ameri-ci: „Dragi Tesla, ho}u da Vas o`enim!“

Ne bi ovaj predlog izgledao nimalo neo-bi~an da, nekako baš u to vreme, i ameri~-ka „`uta štampa“, ali i novinari ozbiqnih~asopisa nisu pokrenuli ~itavu poviku ho-te}i, vaqda sli~no kao i Laza Kosti}, dapomognu velikom nau~niku ne bi li selakše opredelio za izabranicu svoga srca.

No pesnik Laza Kosti} je, za razliku odbu~nih i neodmerenih belosvetskih provo-daxija, verovao da boqe poznaje naše nara-vi. Zato on u pismu od 12. juna 1895. godinenudi svom prijatequ Tesli i devojku koju muje namenio:

„Dragi prijatequ, danas je, od prilike,tre}a obqetnica kako smo se ono sastali uPešti i onako lijepo proveli ono nekolikodana. Naumio sam da proslavim taj dan. Štamislite kako? Ne biste nikad pogodili daVam ne ka`em:

Ho}u da Vas o`enim!... Znam šta }ete re}i, znam šta }ete po-

misliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju samvam namenio podobna je da savlada svaku`enomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog o`i-vela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mr-tvog sveca. Zbiqa:

Onomad sam je gledao u manastiru kakoceliva neke mošti, suhu ruku nekog sveca,pa, u zanosu od onog tamjana i od one qepote,~isto sam se za~udio, kako da se ona mrtvaruka ne podigne da je zagrli.

Koji je to svetiteq? Zapitao sam kalu-|era do sebe.

To nije svetiteq.Nego?To je svetiteqka, prepodobna majka An-

gelina.A? Sad razumem.Kalu|er me pogleda kao da me je razu-

meo, a znam da ni ne sluti moje misli.Do sada je odbila ~itavu vojsku prosa-

ca. Roditeqi se zabrinuli: ima joj 24 godi-ne ali ne biste joj dali više do 20. Otac jemoj najboqi prijateq, te sam dakako pri-jateq i woj. Dugo sam se trudio da doznam zauzrok te nemilosti, te jedva jedvice do-znam: Wen je ideal Nikola Tesla.

Ja sam joj priznao da je to i moja dav-našwa misao, ali mi je navijek bilo na umu,kako ste vi do sada svu svoju qubav posve-tili velikoj ideji, pa nemate vremena nimisliti na `ene, a kamoli na `enidbu. Onase ipak uzda da bi Vas obrnula...

Toliko o devojci. A sad (...) o imovini, o `eninstvu ili o pr}iji

wenoj. Ona mo`e doneti od prilike jedanmilion franaka. Ali joj otac tako stoji dabi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednogmiliona dolara, ako zatreba.

Promislite se dobro, sve mislite najedno smislite, pa mi javite, na šta ste smi-slili. Ako pristajete, posla}u Vam odmahsliku moje namjewenice i dozna}ete wenoime. Bilo kako bilo, svakojako vjerujte daostajem navjek vaš prijateq Laza Kosti}.“

Ovo svoje pismo poslao je Laza Kosti}iz manastira Krušedola, u koji se bio povu-kao, jer je i sam bio ne malo pritisnut da seo`eni pošto je punih dvanaest godina bioverenik jedne devojke.

Ali malo je on mario za vlastitu sudbi-nu. Sve od juna pa do septembra napeto jeiš~ekivao odgovor preko Okeana. Kad ga jedobio, nije sasvim poznato. Kako mu je Teslaodgovorio, opet ne mo`emo ta~no znati jerpismo nije sa~uvano. Me|utim, sa~uvano jezato pismo Laze Kosti}a od 4. septembra1895. godine na osnovu kojeg je jasan i Teslinodgovor. Evo tog pisma upu}enog opet izKrušedola:

„ Dragi Prijatequ, ako ho}ete da Vamre~em po duši, ja se drugom odgovoru nisamni nadao. A kad ve} govorim o duši i kad sedobro promislim, vaqa mi priznati: navašem mestu ne bih ni ja drugoja~ije.

Najkrupniji razlog za vašu `enidbu biobi, da se ne satre seme koje ra|a takove de-ti}e. Ali prvo: ne mo`e se niko sasvim pou-zdati da }e imati dece, ni kad bi se o`eniou najboqoj snazi, ni kad bi uzeo najzdravijudevojku.

Drugo: Ko zna kakva bi bila deca? Znamda su najgenijalniji qudi ra|ali nedo-noš~ad, ili bar sasvim obi~ne, svaki-dašwe mozgove...

Pomislite samo, kad bi iza vas ostaladva-tri sina tupoglava, kako bi ti uludo mo-gli potrošiti svu slavu svoje di~ne o~evi-ne...

Zato nemojte misliti ni sa kakvim bo-lom na to da ste vi zadwi svoga roda... Jernapokon, vaše pleme, pa da je i Nemawino

BIOGRAFIJE

22Vojni veteran Decembar 2010.

U SVETU DUHOVNOSTI

Desetak qudi, iz najbli`eg Tesli-nog ro|a~kog kruga, po~ev od oca, bilisu sveštenici. Wegov ujak, Petar, u mo-naštvu nazvan Nikolaj, bio je mitropo-lit dabrobosanski. Wegov sestri}, odnajstarije sestre Angeline, igumanfruškogorskog manastira Šišatovac,bio je naš prvi doktor teologije. Ni-kola Tesla rano je otkrio svet duhov-nosti, kwiga, posve}enosti idejama,nematerijalnih vrednosti. U Americi~udio se, kako je u tom svetu teško na-}i ~oveka kod koga, u isti mah, ima iznawa, i pravi~nosti, i nesebi~nosti.

Mawe poznati detaqi iz `ivota Nikole Tesle

PISMA IZ KRU[EDOLAPrepiska izme|u Laze i Tesle daje uvid u sr` oba ova

zanesena duha, od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorja.

Laza je zaqubqen u Lenku Dun|ersku, ali se, oronuo, ne ose}a dostojan we. Tra`i joj dostojnog mu`a.

Laza Kosti}

Lenka Dun|erski

ne bi se moglo lepše završiti nego takvimegzemplarom...

Napokon vam javqam da }u se ja, ako Bogda, u nedequ posle Male Gospo|e (22/10.septembra) ven~ati sa mojom verenicom Ju-lijom Palana~kom u Somboru. Sad je dvana-esta godina kako sam je bio isprosio... Akoniste verovali u sudbinu, to je prilika dapoverujete...“

Devojka kojom je Laza Kosti} nameravaoda o`eni Nikolu Teslu bila je ~uvena lepo-tica Lenka Dun|erski, koja je poticala izugledne i bogate porodice zemqoposednikau Ba~koj. Ono što se, me|utim, iz prepiskene vidi, to je ~iwenica da je Laza zapravobio do ušiju zaqubqen u Lenku. Sve je mo-gao da prebrodi i premosti, sve da natpevai da nadgovori, ali samo jedno nije: woj jebilo 24, a wemu 54 godine.

U tre}em pismu koje upu}uje Tesli istegodine, opet iz manastira, Laza Kosti} jesamo mogao da obavesti svog prijateqa o iz-nenadnoj smrti Lenke Dun|erski. Dugo je od-lagao da mu javi, ali je to ipak u~inio 31/19.decembra 1895. godine:

„Dragi prijatequ, eto, to je Vaša nesu-|enica!

Vidite, koliko sam se skawivao i lo-mio, dok nijesam prekinuo, da vam ipakpošaqem onaj crni list. Meni je bila kaosestra. Kao što vidite, ne}e ni vaša bio-grafija ostati bez romantike, najlepše alinaj`alosnije.

A ja sam ostavio `enu još prije Lenkinesmrti upravo utekao sam od punica; imam ihdvije. Sad sam opet u manastiru Krušedolu.@ena me zove ku}i. Sad se poga|amo. I to jeromantika, je li?

Sretan vam Bo`i} i da Bog da, da u no-voj godini postignete sve što ste naumili.Navek vaš prijateq Laza Kosti}.“

Tako Lazi Kosti}u nije uspelo, uz savtrud, da o`eni Nikolu Teslu. Nije, što bise reklo, pa kraj. Ali, baš odatle je pesniki pošao. Zašto?

Odgonetku je dao kwi`evnik StanislavVinaver. U svom tekstu „Kako se rodila pe-sma Santa Maria della salute“ on uzima ovu pre-pisku izme|u velikog nau~nika i velikogromanti~arskog pesnika zato što joj je u sre-dištu Lenka Dun|erski. A ta nesre}na mla-da devojka postala je besmrtna tek u Kosti-}evoj labudovoj pesmi, kojom se, kako isti~uneki istori~ari kwi`evnosti, na najlepšina~in okon~ava i srpski romantizam ukwi`evnosti.

Vinaver je pisao:„Prepiska izme|u Laze i Tesle daje

uvid u sr` oba ova zanesena duha, od kojihje jedan hteo da veruje samo u romantiku, adrugi samo u drevne prauzroke i praskozor-ja. Elem: Laza je zaqubqen u Lenku Dun|er-sku. Ali se, oronuo, ne ose}a dostojan we.Tra`i joj dostojnog mu`a. Nalazi: Laza je na-punio romanti~nu Lenkinu glavu Teslinimlikom. Ona je, dosledno, volela wega, Lazu:on se, Laza uplašio i geteovski pobegao odwe, u Krušedol. Lenka veruje Lazi. Kad nijeLaza nek je Lazin Tesla.“

Ali, sve dok Vinaver nije objavio ovuprepisku, pa, mo`e se mirne duše re}i, iposle toga, uz Teslino ime jedva da je bilopomena i Lazinog i Lenkinog.

(Darko Spasi}, Nikola Tesla: Mawe poznati detaqi

iz privatnog `ivota )

OSVRT

23Vojni veteran Decembar 2010.

Posledwi ovogodišwi sastanaknajbrojnije novobeogradske Me-sne organizacije UVP „Blok

23/24“, protekao je u znaku analizeostvarenih rezultata u proteklihdvanaest meseci, sa posebnim osvr-tom na brigu o obolelim ~lanovimai, u ovom trenutku posebno, solidar-nosti sa gra|anima Kraqeva. Uskladu sa višegodišwom praksomkoja se neguje u ovoj organizaciji iovom je prilikom odlu~eno da se to-kom januara 2011. godine, uz uru~eweprigodnih poklon paketi}a, obaviposeta ~etrdeset trojici bolesnihi nepokretnih ~lanova. Tokom obi-laska navedenih ~lanova uru~i}eim se, pored ostalog, zidni kalen-dar UVP za 2011. godinu, decembar-ski broj „Vojnog veterana“, kafa, so-kovi i druge ponude putem kojih }ese simbolizovati jedna od najva`ni-jih i najhumanijih aktivnosti ove me-sne organizacije. Posebno vaqa is-ta}i da se navedena akcija organi-zuje u saradwi sa Mesnom organiza-cijom SUBNOR-a, s obzirom da su po-jedini ~lanovi Mesne organizacijeUVP, istovremeno i ~lanovi SUB-NOR-a.

Pomo} `iteqima Kraqeva kojeje pogodio katastrofalan zemqo-tres i mnoge gra|ane, me|u wima ibrojne vojne penzionere, ostavio bezkrova nad glavom, bila je prošlog iovog meseca u prvom planu. Nepo-sredno po pristigloj vesti o ovojprirodnoj katastrofi, rukovodstvoMesne organizacije „Blok 23/24“prikupilo je dobrovoqni prilog oddesetak hiqada dinara i putempošte uputilo Kraqevu, dok je zna-tan broj ~lanova pomo} uputio pre-ko naloga za uplatu dobijenih u sa-stavu ra~una „Infostana“. Osim to-ga, penzionisanim oficirima JNA,gra|evinskim in`ewerima koji `i-ve u mnogim garnizonima Srbije, upu-}eni su pozivi da se ukqu~e upru`awu stru~ne pomo}i u vezi saobnovom ošte}enih i gradwi novihstambenih objekata. Re~ je, ina~e, oqudima specijalistima za sanacijuobjekata porušenih i ošte}enih to-kom ratnih razarawa i elementar-nih nepogoda. Istovremeno, sugeri-sano je da se na nivou Opštinske or-ganizacije UVP Novog Beograda or-ganizuje sastanak na kome bi se do-nela odluka o oblicima pru`awapomo}i Kraqevu. Na`alost, izostaoje bilo kakav odgovor na ovu, u sva-kom pogledu, humanu inicijativu.

Tokom analize rada Mesne orga-nizacije, ali istovremeno i tokomdiskusije o aktivnostima viših or-gana UVP, ~ula se primedba da je to-kom godine trebalo više pa`we po-svetiti javnom obra}awu dr`avniminstitucijama, odnosno upoznavawujavnosti sa problemima s kojima segodinama susre}u vojni penzioneri.Jer, kako je konstatovano, tih pro-blema nema u medijima, a nema ih niu Vladi i Skupštini Srbije. Osimvojnih penzionera, kako je re~eno, ojavnom dugu dr`ave prema wima, ma-lo je kome poznato u ovoj zemqi. Tre-ba, s tim u vezi, u narednoj godiniviše pa`we posvetiti saradwipredstavnika UVP sa štampanim ielektronskim medijima.

Pretplata na „Vojni veteran“ ina~in pretplate na nezamewivo voj-nopenzionersko glasilo, tako|e jebila jedna od tema na posledwemovogodišwem sastanku. Polovi~nirezultati ostvarivani u pogledublagovremenog izla`ewa i distri-bucije, neophodno nala`u iznala-`ewe rešewa koja }e uticati na po-ve}ano interesovawe ~italaca, atime i pove}awa tira`a. Posebnokada se ima u vidu da pojedini pret-platnici nisu na vreme, a neki ~aki nikako, dobijali list na koji su sepretplatili. Neophodno je, stoga, dase u što kra}em roku donesu kona~-na rešewa kako bi tekstovi „Vojnogveterana“ predstavqali nezaobi-lazno štivo što ve}eg broja vojnihpenzionera.

Kao i na više proteklih sasta-naka i ovom prilikom nisu izo-stavqene diskusije o sporosti sudo-va u pogledu donošewa kona~nihrešewa povodom tu`bi podnetih zatakozvani „veliki dug“ vojnim pen-zionerima. S tim u vezi je ukazanoda na to, na`alost, u znatnoj meriuti~u i institucije, kao što su FondSOVO i Ministarstvo odbrane, kojebi po prirodi stvari trebalo daštite interese vojnih penzionera.

Najbrojnija mesna organizacijapenzionera u Beogradu, verovatno iu Srbiji, upu}uje na kraju svim voj-nim i civilnim penzionerima, pri-padnicima Vojske i svim gra|animaSrbije, srda~ne ~estitke povodomnastupaju}e 2011. godine i Bo`i}nihpraznika, u nadi da u pogledu stan-darda nastupaju boqi dani.

R. RISTI]

Mesna organizacija „Blok 23/24“

U ZNAKU HUMANOSTI

More, kakav san? Nedeqa evo ima kako sene spava. Te Bo`i} došao do Skopqa,sad je u Preševu, pa u Bila~i, i sve bli-

`e i bli`e k nama. Na verigama osušenivrapci ve} se troše. Cipele s „kop~ama“,mintan od jumbasme i šajka~a od vojni~kihšiwela odavno su gotovi i ~ekaju me. Eno ihgde pore|ani jedno do drugog stoje na sanduku.Naro~ito cipele, - one mi nikako ne daju mi-ra. @ute se, cakle, i miriše im |on na }iriš.^im ode majka na pazar, zatvaram sobu i obla-~im se u novo. Šetam po sobi i zagledam se,da vidim kakav }u izgledati na Bo`i}. A Bo-`i}? Eh! Nije ovo Bo`i}. Ovo je nešto štomiriše na oman i suh bosiqak više ikone!Sada me i majka ve} ne grdi ako štogod slo-mim, a kamoli da me bije, jer „lošo“ je predBo`i}. ^ak me druk~ije nekako i gleda. Nekao majka, ve} nekako druk~ije, ponizno, kaostarijeg od sebe.

- Idi da „trguješ“! - šaqe me u ~aršijuda pokupujem sitnice za ku}u. Pa, i ne broje-}i, daje mi novaca.

Odem. Vra}am se. Zavalio sam se od za-ve`qaja i paketa što mi je du}anyija nare-|ao u krilo i po pojasu. Ona me ~eka na kapijii odmah uzima, da mi odlakša. ^ak mi i kusurne tra`i, ve} mi ga ostavqa da wime zveckampo yepovima i hvalim se drugovima. A ona?Nedequ dana kako ne seda da ru~a ili ve~e-ra. Cela je ku}a na woj. Niko vode da joj done-se, a kamoli što drugo pomogne. Rastrgla seod posla. Kukovi joj izišli, šalvare se sma-kle, u~kur otpasao. Svakog ~asa zavezujeboš~u, koja joj posle odmah pada, jer ili uzi-ce olabave, ili popucaju od wena silna sag-ibawa. Pogrbavila se od starosti, a ide, ra-di.

Zasukala rukave, ruke joj umrqane, okonoktiju joj ko`a ispucala od silnog prawa.Nema kad da papu~e ili nanule obuje, ve} ona-ko, u nekim starim, iskrpqenim ~arapamaide i gaca po blatu i mokroti, što je svuda poku}i. Na polici se sjaje sahani; uza zid pris-lowene sofre i tepsije, da se što pre ocede,`ute se, i od wih cure mlazevi vrele vode,od koje se još di`e para. Polica, vrata, pra-govi i }er~iva prozorska, sve je to oribano,vla`no, `uto. Cela ku}a miriše na ~istinu,vlagu i opranost. Pa i ona sama, majka, otkudali joj toliko snage? Radi, a kao da ne posluje.Ne ose}a umor. Ve} jednako, istina ne brzoali polako, durašno, klate}i se, i sva unese-na u posao, radi od rana jutra do mrkla mra-ka.

Pa pored toga mora i oko mene da je. Dami ne da da se omrsim ili od mesa što pris-tavqeno krkqa u loncima pri ogwištu, iliod kola~a što, tek izva|eni iz pe}i i pokri-veni ~aršavom, omeknuli, tako lep, pri-mamqiv miris šire po sobi, gde su skloweni.

- Nemoj, ~edo, - odbija me blago, kao boje-}i se da me ne uvredi. - Nemoj; nana je za tebesve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj! ^e-kaj Bo`i}. Sutra }e. Eno, ve} je došo u Teki-ju...

- Kod koga u Tekiju - pitam ja razroga~eno-, da idem da ga vidim? - I potr~im.

- Ne, ne, - zaustavqa me. - Ne mo’š da gavidiš. Do}i }e i kod nas...

I zaista, Bo`i} dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani.

Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulicedopire oštar bat novih cipela. Više mojeglave, do jastuka, pore|ane haqine i preobu-ka, od kojih me zadahwuje miris na ~istotu inovo. Ispod ikone puckara kandilo, miris odtamjana sobu puni. A soba topla, oribana, me-ko nameštena i ututkana... A ti si u kujni; kro-za san te ~ujem kako posluješ, unosiš korito,bakra~ tople vode. Onda dolaziš k meni, ot-krivaš me, podvijaš tvoje koš~ate, sme`ura-ne ruke poda me i, onako golišava, ugrejanasnom, di`eš me iz posteqe i uzimaš u kri-

lo, qube}i me me|u o~i: - ,,Ajde, sine, ustani, Bo`i} došao... ,,Aj-

de, doma}ine moj... A pri re~i „doma}ine“ osetim kako ti na-

brana, topla usta zadrhte, i suza kane na mojvreo obraz.

Kupaš me. Sva se topiš u puno}i i beli-ni moje snage. A zvona zvone! Ne zvone, negonekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i nasve strane bruje, kolebaju se. Kandilo pucka-ra. Mirišu opajani }ilimi u sobi i slama izasura. Sa ulice se razabiru ve} glasovi. Pro-bija modrina kroz prozore i lomi se sa sve-tloš}u sve}e u ~iraku. Obla~iš me. Ali sveje odelo na meni veliko. Cipele, ~akšire. Jase qutim.

- Nije, nije... Još ti je kratko. Ta ti si miveliki. Ja, koliki si?!...

I raširivši ruke, onako kle~e}i, odmi-~eš se da bi me boqe videla koliki sam. Ida bih bio ve}i, stariji, opasuješ mi o~evsvilen mor pojas. Wegov sahat me}eš mi u ne-dra, vadiš lanac i raspore|uješ ga, da milepše i istaknutije stoji. Na moj mali fesme}eš kitku, staru, o~evu, od samoga fil-diša, koja mi do ispod ušiju dopire. Opre-miš me. Daš sve}u, bosiqak, maramicu. ^akdo kapije ispra}aš me, i jednako, sa svijustrana, zagledaš me i popravqaš odelo nameni. ^ak i kad iza|em na ulicu, pomešam ses drugovima, ja vidim tvoju glavu gde viri izkapije i gleda me, prati...

Da je drugi praznik, ja bih radije otišaona tursko grobqe da gledam kako pune i paleprangije negoli u crkvu. Ali sada, na Bo`i},to mi ni na um ne pada. S rukama u yepovima,sve}om o pojasu, uko~en u novim haqinama istegnut novom jakom košuqe, idem, slušaju}izadovoqno kako mi luparaju nove cipele ikako šušti i krši se nova basma na mintanu.

^aršija zakr~ena. Iz svih ulica izlazei sti~u se u wu. Naro~ito starci. Uvijeni, udugim, postavqenim kolijama, i pogrbqeni,idu polako. Iz cipela im se pomaqaju noge ubelim ~arapama. Oko vrata bele im se isple-tene jake, „koliri“. A na glavama im velike,tople šubare. Svaki s obe strane vodi po ne-koliko unu~i}a, pazi da se koje ne odvoji, iz-gubi, i u}utkuje ih kad se posva|aju me|u so-bom.

Još izdaleka zamiriše tamjan. Iznadcrkve se leluja krug svetlosti od sve}a i pro-bija se krstovima kroz tamni krov. ^uje se ti-ha pesma. O~i mi se zasene od mlazeva toli-kih voštanih sve}a što ih je oko crkve pri-paqeno. A ona, crkva, usred tih sve}a, kojeli`u wene kamene zidove, onako široka i ve-lika, jasno odudara od vedrine svanu}a. Jošs kraja ulice skidam kapu, dobro je uguram unedra, da mi je ne bi ko izvukao, i palim sve-}u. Jedva ako se proguram do porte. Svudasvet, jedno do drugog, pripijeno, zgušeno, sasve}om u ruci, gologlavo, i svaki ~as krste}ise, ponavqa molitve ili pesme što dopiruiz crkve. A unutra, u crkvi samo se videqudske glave, izme|u wih svetlucaju plame-ni sve}a od kojih se dim polako, vijugavo di-`e, stapa i gubi me|u svodovima. Spro}u sesjaji ikonostas, po wemu `mirkaju zapaqenakandila, a više svega, kao zvezde, trep}u iprodiru ozgo upaqene sve}e oko Raspe}a. Naamvonu, okrenut le|ima ovamo k nama, stoji|akon s uzdignutom desnom rukom, glavom upr-tom više dveri i ~ita, - ne, nego peva na savglas jektenija!... Svetlost bleda, a iz dubine,s pevnica, naizmence polazi i di`e se gorepesma:

„Ro`destvo tvoje, Hriste Bo`e na{!“ Pajedva ako se izgubi u jeci zvona i prangija štojednako napoqu gruvaju, te se smrznuta i golazemqa potresa.

Naforu nikako da dobijem od svešteni-ka sa amvona. Moram da se zadovoqim onomšto je daje tutor s diskosa. Vra}am se ku}i.Kapija širom otvorena. Dvorište po~iš}e-no. Drva pod strejom naslagana uza zid,drvqanik ba~en iza ku}e. Ispod basamaka iz-ba~eno truwe, krpe i ostalo što je bilo pre.Polica se cakli sahanima, beli se duga~ka aširoka marama što pokriva testije pune vo-de. Oko ogwišta krk}u lonci, a pod vršni-kom cvr~i pe~ewe. Ulazim u sobu. Majka me,tobo`, ne vidi. Nešto sprema po rafovima iure|uje šoqe, zarfove i jabuke.

- Hristos se rodi!... Ona se okrene. Pa kad me vidi u fesu s

ki}ankom o~evom, u pojasu, ~isto ne veruju}ida sam to ja, prilazi mi.

- Vaisitnu se rodi!... - I kao da bi pre onamoju ruku poqubila, tako mi teško pru`a svo-ju i celiva me u ~elo, o~i, obrve i obraze...Još bi htela, no ja se trzam. Pru`am joj nafo-ru i pitam: da li je ko dolazio? Ali, da znatekakvim je glasom pitam! Glasom od koga onasva raste i ponizno odgovara:

- Kumašini, sine. Zaustavqah ih, dok tido|eš, ali nemaju kad. Eto, ostavili su ti...tugo, tugo, slatko moje dete!

I brzo mi iznosi delove od osušenogvrapca da od wega prvo okusim, kako bih ce-le godine bio lak kao što je vrabac. Ondaostalo. Jedem. Ona jednako tr~kara oko mene,pazi da ne uprqam nove haqine, i odmahskupqa mrve, da se ne bi poznalo kad ko do-|e. A napoqu je sve mirno, tiho. ^uju se svira-~i iz „gorwe ~aršije“, što sviraju u gospod-skim ku}ama. Ulicom i ako pro|e ko, to `uri,grabe}i da svrši ~estitawa, pa da što preru~a. Ja jednako jedem. Ho}u još. Ali mi onane daje:

- Nemoj, dosta je. Pokvari}eš ru~ak. A ido}i }e ko!

I ona sklawa jelo od mene. Ja ho}u na uli-cu, ali mi ona ne da, ve} mi skida fes, pono-vo o~ešqa kosu, mintan pri grlu razgrne, dami se vidi nova košuqa, i ostavqa me u so-bi:

- Sedi! Ko }e goste da do~eka? Zašto sidoma}in! Ja ne mogu. Vidiš, imam rabotu u kuj-ni, a nisam ni obu~ena...

Ostajem ja. Šetam se krupnim koracimapo sobi. A soba miriše. Topla je, ~ista, suva.Kandilo puckara. Tamjan se vije i širi pola-ko, talasasto. Iz kujne mirišu jela. Gosti do-laze. Do~ekujem ih. Još s kujinskog praga vi-~u:

- Hristos se rodi! - I ho}e majci da pri|uruci. A ona se, tobo`, trza, ne daje, ve} ih upu-}uje u sobu k meni. Ulaze oni. Sedaju po min-derluku s rukama na kolenima, gotovi da od-mah sko~e i odu. Pitaju me. Razgledaju po so-bi, mada znaju kako sve u woj stoji. Nije im ovoprvina. Ja se izmaknem onako gologlav, razu-zuren, malo se isprsim, pa im prinosim duvanu taslici. Razgovaramo tj. pri~am o wihovojdeci, mojim drugovima, šta smo radili, kudasmo išli sa sankama itd. dok, eto ti matere.Ulazi pognuto, glavom napred, taru}i ruke oboš~u.

- Pa kako ste mi? Kako na doma? - pita ihi ure|uje im izuvene cipele: okre}e ih takokako bi ih oni mogli odmah, i ne gledaju}i, daobuju kad po|u. Zatim prilazi im, qubi se ipovla~i opet u kujnu, da skuva kafu... Os-

IZ DUHOVNE RIZNICE

24Vojni veteran Decembar 2010.

Borisav Stankovi}

NA[ BO@I]

tavqa mene, da ja - ne da ih dvorim, ve} samos wima, onako, kao svaki doma}in, sedim, raz-govaram. A ona, ne zatvaraju}i vrata za sobom,svakome posebice donosi kafu u belim šo-qama. Pa onda se, iza vrata, do zida, ili bli-zu pe}i, povu~e, stane s prekrštenim rukamana pojasu i ~eka da uzme šoqu, kad onaj ispi-je. A onoga stid što ga ona tako stara dvori,pa nadohvat posr~e kafu, izvadi iz pojasa li-mun ili pomoranyu i ostavqa, odlazi.

Ona ga isprati ~ak do kapije. Red je da gaja ispratim, ali ona ne da, jer zna da bih, ~imbih izašao na kapiju i video ulicu - onaj nizvelikih, starih porta, ispucale zidove, nanekim mestima srozane i polomqene crepo-ve, pa još drugove kako se vuku po ulici tamo-amo, hvale}i se kola~ima i novcem što su do-bili -, odmah i ja otišao tamo, i onda steškom mukom da bi me ona našla i u drugojmahali, a kamoli u našoj.

Zato tada ni iz sobe ne izlazim. Ne dase bojim we, wene grdwe, nego teško bi mi pa-dao tada onaj wen pla~qivi prekor lica, kadbi me gde jedva našla, uzela za ruke, ne pre-korevši me, ve} dovela ku}i, ~ak i zaklawa-ju}i me, da me ne bi ko spazio i video kakosam je samu ostavio ~ak i danas, na ovaj „blag-dan“. Tada ona ne bi kao sada, ovako, svasre}na, postavila sofru, metnula hleb, so,zapaqenu sve}u na sredi i onda ostalo; do-nela u sahan~i}u jela iz kujne, da se ne bi po-sle morala dizati za vreme ru~ka.

I, pošto opere ruke, ode do ikone, i ski-nuvši šamiju jedan jedini put u godini, po~neda ~ita molitvu za „slatko jelo“. Stojim i jaiza we. Krstim se. Ali ne mogu tako da meta-nišem kao ona, sagibam se jako i brzo, padamkolenima i odupirem se rukama i dodirujem~elom pod. Soba se ispuni masnim, jakim mi-risom jela. Više nas polako i tamno gori kan-dilo, osvetqavaju}i naro~ito wu, wenu pro-sedu, gologlavu glavu i razdeqeni joj beli za-tiqak, a ona šapu}e:

- Gospode, Hriste, sveti Nikola, ~udo-tvor~e, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smilujse i pomozi! Blagoslovi sofru, hleb tvoj, štoga ti dade... - I pada kolenima tako silno, dapod odjekuje, i ~ujem kako joj zglobovi pucaju.

Kad svrši, metne šamiju i seda za sofru,dahnuvši slobodno pošto još jednom baci po-gled po sobi, što je trebalo u~initi pre ru~-ka. Ja joj, dr`e}i ~ašu rakije na dlanu, ondaprilazim ruci, i nude}i u isto vreme svojobraz ~estitam praznik:

- Hristos se rodi, nano, i sre}an dan! - Vaistinu i s tobom, ~edo moje! Ove godi-

ne majka ovako s tobom, a dogodine da bog dada mi ti... - i zagrcne se, te jedva ispije ~ašu.

Ru~amo. Ona se jednako di`e i donosi je-lo iz kujne. Od sva~ega ja moram prvo, a onanadohvat, kle~e}i. I, kad se ja sit odmaknem,tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo.

Posle? - Mirno je, tiho. ^uje se kako ma~-ka prede i kokoš u kujni kqunom bije po tep-siji i sahanima, tra`e}i mrve.

Sve ku}e mirišu na masno i silno. Jelamrsna, jaka, te svi leškare ili spavaju u so-bama oko mangala ili pe}i, uvijeni, u kolija-ma, a `ene s preba~enim boš~ama na glavi.Prvi je dan Bo`i}a, pa ne ide da ~ovek od-mah... Ima kad, tri su dana.

I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je po-no} prešla, a pogdegde tek zapišti zurla idopire koji glas pesme.

Ujutru, samo popovi ako odstoje slu`bu, aovi ostali samo pripale sve}u i odmah izla-ze natraške, krste}i se mnogo, brzo, u`urba-no, kao da odu`uju nešto. Iz dimwaka po ku-}ama po~ne da kuqa gust, smolast dim odpe~ewa, mesa, kobasica. Cela ulica zami-riše na pastrmu. Kroz kapiyike i po avlija-ma po~nu da promi~u `ene, zajapurene, nose-}i ~aše, stolice. Ulicom po deset wih idu.Ovlaš zabacili kolije, cipele im dobro neo-

buvene, jer ih svakog ~asa skidaju, o~i im sezakrvavile i ovla`ile. I ve} po~eli, kogagod sretnu od dece i slugu, da šiqu po Fati-mu, ~uvenu, prsatu Ciganku s belim licem, cr-nim i okruglim o~ima. (Wu je, posle, opštinamorala silom da uda, jer, kad se s wom na|u,onda zaborave i ru~ak, ve~eru i no}. Do zorepiju rakiju, kite je i obla`u novcem, svoje `e-ne biju i teraju iz ku}e radi we.) U~as se svepromenilo. A i u vazduhu kao da struji goli-cava raskošnost i izobiqe. Gde god se okre-nete, svuda `agor, pesma, svirka. Svira~i sa-mo ni~u pred ku}ama, zajedno s gomilom dece.Zurle pište, bubwevi biju, da se tresu prozo-ri i gase kandila.

Samo kod nas! Eh!... Odavno smo ru~ali, ito ve}inom ju~erašwa jela, što su nam osta-la. Posle ru~ka izišao sam na kapiju daslušam svirku, pesmu i gledam gde se ludiMenko pijan vaqa po ulici, raspasuje i bacasa sebe odelo. Kad se povratim u sobu, majkune mogu da poznam. Obukla se u staja}e ruvo,oprala glavu, zabradila se lepo šamijom, tejoj obrazi odsko~ili. Sela do prozora i sa za-vu~enim rukama u pazuhe gleda na ulicu,naslowena ~elom na okno. Mada joj je licesme`urano, ipak joj sada došlo ~isto, mi-rišqavo, a oko jagodica izbila jedra, toplarumen. Na wenom, istina starom, ali jakomvratu vide se gde brek}u i trepte vene. U so-bi tek što se stalo`ila prašina od~iš}ewa posle ru~ka. Na sanduku, u staromposlu`avniku, stoje pore|ane ~aše, do wihvelika ~eprwa vina, a u kujni testija, tako|epuna vina, u koju smo izru~ili iz svih sudovašto su nam bile poslale bogatije komšije. Ikafa je bila skuvana u loncu, i meze je bilospremqeno, sve je bilo spremqeno. Ali uza-lud, kad nikoga nema da ga ugostimo i do~eka-mo. Što je dolazilo, to je došlo izjutra, narakiju, kao da nas štede, jer znaju da nemamo,i zato su dolazili ujutru na rakiju, pošto setada ne zaseda i ne pije tako mnogo. A mi nebismo štedeli. Kako bih ja wih dvorio, go-stio, slušao ih i, najviše, pojio, samo da oninama do|u, da nas neštede, nego da smo i mikao svi!... Zato, vaqda, majci igra te`ak os-meh, i o~i je po~ele da svrbe gledaju}i krozkapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promi~eispred naše širom otvorene kapije, a niko uwu ne ulazi, te nam dvorište i ku}a pusti itu`ni. A odasvud, sa sviju strana, po ko-mšiluku pesma, svirka, veseqe. Pa ~ak seve} zašlo i u pi}e.

Eno: Jovan Palamar zaseo nasred ku}e.Izbacio mangal i pe} - vru}ina mu, polomiosve ~aše, i privukao tenxeru i iz we pije. Go-ste ne do~ekuje stoje}i, ne da im da idu, ve}oni moraju posle da se kradu i tako odu odwega. Rista bojaxija ve} se pobio i zatvorioku}u. Seo na doksat, puca iz puške, silom na-gnao `enu da peva, a on iza sveg glasa grdi ipsuje gospodu „stoparce“. Iz nekih dvorišta~uje se kako tutwi kolo, zveckawe dukata i

dubla u nizama, na grudima devojaka... A odStojana Dowovraw~eta dopire pisak dece,pla~ `ene i wegova vika. Tra`i kowa isabqu, neku staru, veliku, koju je za vremeoslobo|ewa dobavio odnekuda. Zatim, eto tiwega na svome vitkom i besnom doratu, obu-~en u vojni~ke, crvene pantalone, sa šajka-~om na glavi, s praznim redenikom i isuka-nom sabqom. Ulazi na kapije, uska~e s kowemu sobe, gone}i ispred sebe svira~e i Fatimu,koja se, u belim, svilenim jelecima i šalva-rama, vije oko wega, igra mu, zapara palcemdahire, pevaju}i besno iz sveg glasa:

Ja ne `alim snagata moja! @alim srmali jelek, `alim srmali jelek! - Ovamo, bre! - odjednom se ~u ispred naše

kapije. Majka sko~i. Suza joj se skotrqa. Na našu

kapiju u|e zanose}i se, sa zavaqenom šuba-rom, naš ~’a Jovan, ortak i pobratim pokojnogoca, a za wim, tiskaju}i se, svira~i.

- Ovamo, - govori im on, i pokazuje na našuku}u. - I u ovoj se ku}i pesma poje.

Za majku ne znam kako je izašla preda wukujnu, samo meni znam da srce stade.

- Ej, doma}ine! - vi~e ~’a Jovan pewu}i se. - Tu smo, tu! - odgovara mu mati, grcaju}i i

trude}i se da se pribere. - Hristos se rodi, doma}ice! Kako, gde je

doma}in?... - Tu je, tu je! - pokazuje na mene i nudi, ~ak

i Cigane propušta u sobu. Ulazi ~’a Jovan;qubim ga u ruku; on, sagiwu}i se, mene u ~elo,obuhvativ celu moju glavu u svoje suhe, stareruke. I seda nasred sobe, prekrstiv noge.

- Sviri, bre! - zapoveda Ciganima, koji suse zbili uza zid.

- Šta, gazdo? - Doma}in šta ho}e! - i pokazuje glavom na

mene. Cigani gledaju u mene iš~ekuju}i, a jacrvenim od zabune i sre}e. Majka ulazi i uprolazu šane: „Ka`i: Ðul miriše, |ul se ras-cvetao!“ - Ka`em ja to Ciganima.

- A! aferim! - posko~i ~’a Jovan odzadovoqstva što sam mu pogodio baš tu, we-govu pesmu. - De sad! To da svirite!... - I po~-ne da im pri~a o nama, našoj ku}i, ocu, s kojimje on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio:kako se kod nas nekad po tri dana pevalo, ve-selilo. A, opet, od Cigana na|e se neki koji jeoca li~no poznavao, svirao mu nekad. Majka,sirota, klecaju}i od sre}e, i wima, Cigani-ma, daje, ne iz ~aše, ve} iz stakleta, svu ra-kiju, i nudi ih, daje im mesa, hleba, a oni štone pojedu guraju u pazuhe ili pojaseve.

- Zlato, sestro slatka. Nemoj. Sedi! -zaustavqa je. - Ima ko, - pokazuje na mene. -Eto ga, neka slu`i on. Vidiš li ga koliki namje porastao? Sedi ti, tako, do mene.

I pomi~e se, da joj na~ini mesto. Majka se-da, klekne, i nudi ~’a Jovana, a ruka joj drh-ti...

- Kusni, Jovane. Obi|i. Ja baš za tebeostavih. Hvala ti što si nas se setio, - i nekazuje svoj bol, ne govori o sebi, ve} o meni. -Da mu je otac ̀ iv, druk~ije bi sad bilo, a ova-ko... Ali hvala ti, hvala što si se bar ti se-tio i došo nam.

- Ja! - vikne ~’a Jovan uvre|eno. - Zar jada zaboravim ovu ku}u?! - Pa, da bi posvedo-~io, okre}e se i silno zapoveda: - Sviri, bre!

I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pamislim da se ~uje ~ak u Tursko. Bubaw bije,staklo igra u }er~ivima, kandilo prska, i sgreda, ozgo, pada crvoto~ina. Napoqu mrak svlagom. ^’a Jovan peva zavaqenim, is-trošenim, sitnim glasom:

Ðul miriše, |ul se rascvetao! A majka, sa suzom koja joj polako, polako

mili niz obraz, gleda me gde gologlav stojimizme|u wih i svira~a i dvorim ih, s o~evimsahatom na prsima, pa kao da mi veli:

- Bo`i}, sine. Vidiš li? 1 900.

25Vojni veteran Decembar 2010.

IZ DUHOVNE RIZNICE

Sli~no je mislio i wegov naslednik,sin Mihailo (1860-1868), koji se smatranajproduhovqenijim vladarom iz dinasti-je Obrenovi}a. I on je javno pretio da se„ra|awe novih partija i raspri svim mogu-}im sredstvima za unapredak ukine...“.Znatno se udaqio od Narodne skupštine iliberala koji su, školovani, dolazili saZapada i iz Vojvodine. Jednom prilikomim je odr`ao i ovakvu besedu: „Ja mogu naprste izbrojati sve evropski obrazovanequde u mojoj zemqi; wih nema više od de-setak-dvadesetak. A ustanove jedne zemqene prave se za dvadeset najviše obrazova-nih qudi; one se moraju podešavati premaopštem nivou naroda“. Kada je pred prvuPreobra`ensku skupštinu odr`anu avgu-sta 1861. dostavqen spisak „skupština-ra“, kwaz Mihailo je rekao: „Jeste li opa-zili koliko je krstova na Adresi (molbi)koju ste mi predali? Dokle god skupšti-nari ne umeju ni svoga imena potpisati ne-

go stavqaju krstove, dotle se, Boga mi, vimladi}i uzalud `urite do velike jevro-pejske slobode...“.

Kada je kwaz Mihailo ubijen u Košut-waku (29. maja 1868), odmah se postavilopitawe naslednika „krune“. Pošto on nijeimao dece, uz podršku vojske, ministarvojni Milivoje Petrovi} Blaznavac je zanaslednika prestola imenovao 14-go-dišweg kne`evi}a Milana, unuka Mi-loševog brata Jevrema Obrenovi}a, kojise u to vreme nalazio na školovawu u Pa-rizu i Be~u. Tamo je otišao Jovan Risti},ministar inostranih dela i doveo kne`e-vi}a Milana. Velika narodna skupština,sa ogromnom ve}inom poslanika koji su se-be nazivali liberalima i konzervativcikoji su bili u mawini, izabrala je jedno-glasno, aklamacijom, Milana za kwaza,ali je do wegovog punoletstva vlast mora-lo da vrši Namesništvo (Milivoje Bla-znavac, Jovan Risti} i Jovan Gavrilovi}).Pomenuti liberali bi}e kasnije glavna„politi~ka poluga“ u parlamentarnomvladawu Srbijom.

Sa tim i takvim razvojem parlamenta-rizma i višestrana~ja, Srbija je save} punoletnim kwazom Milanomuspela da prebrodi dva teška srp-sko-turska rata (1876-1870) i do~e-ka Berlinski kongres (1878), na ko-me je dobila nezavisnost i gradoveNiš, Pirot, Vrawe, Leskovac iProkupqe. U nastalim društvenim,ekonomskim i politi~kim okolno-stima, stvoreni su povoqniji uslo-vi i za „oprezno“ i „boja`qivo“stvarawe legalnih politi~kih par-tija.

Pa tako, odmah po osnivawu svo-je partije, radikalski poslanici suprvo potpisali pristupnice i pro-gram svoje partije, a dva dana kasni-je, da bi spre~ili dolazak na vlastRisti}evih liberala, potpisali sui program Garašaninovih napred-waka, koji su ve} bili na vlasti. Toje, verovatno, jedinstven primer uistoriji svetskog parlamentarizmada poslanici jedne partije, da bidošli do vlasti, u isto vreme pot-pisuju dva politi~ka programa ipristupaju dvema strankama.

No, prema o~ekivawu, radikali-ma ta „egzibicija“ nije pomogla, jerje knez Milan stao na stranunapredwaka, koji }e se dve godinekasnije (1883), uo~i prvih klasi~-nih višestrana~kih izbora, svomsnagom okomiti na prevrtqive ra-dikale. Da bi onemogu}io wihov do-

lazak na vlast, naredio je da se „pod hit-no“ utamni~i 2.000 radikalskih prvaka iagitatora i izvrši dotad najve}a ~istkadr`avne administracije u Srbiji. Semostalog, Milan je tada po prvi put uveokowi~ku `andarmeriju, a za starešine po-licijskih uprava u svim mestima Srbijepostavio svoje odane partijske qude. Ka-ko sve to ne bi izgledalo „prozirno“, ne-koliko sreskih policijskih starešina,koje nije mogao ukloniti ili penzionisa-ti, „unapredio“ je u poštare.

Milanova ~istka bila je toliko de-taqna, da je preko 50 škola, zbog izbora,ostalo bez u~iteqa, naklowenih radika-lima, a najve}i broj urednika opozicionihlistova izbore je do~ekao u zatvoru, ilise od robijawa spašavao bekstvom u ino-stranstvo. Izbori su okon~ani radikal-skom Timo~kom bunom, ugušenom u krvi. Nabuntovnike je upu}ena redovna vojska, za-

ISTORIJA

26Vojni veteran Decembar 2010.

130 godina stran~arewa u Srbiji

VLAST VA@NIJAOD @IVOTA

Ovih dana, pod raznim naslovima, obele`ene su „dve de-cenije od uvo|ewa višestrana~ja u Srbiji“, pozivaju}i sena 9. decembar 1990. godine, kada su odr`ani „prvivišestrana~ki izbori u Srbiji“. Na više mesta se isti~eda su tada osnovane „prve stranke koje su odmerile snagena tim izborima“. Neki ka`u „kasno“, a drugi, „nikada nijekasno“. Da li je baš sve tako?

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

Portret kraqa Milana.

Ipovršan uvid u istoriju KraqevineSrbije tokom posledwe dve decenije19. veka, ukazuje da stran~arewe u Sr-

biji, tako aktuelno i omiqeno kod Srba,nije skorijeg datuma. Staro je najmawe 130godina, koliko je prošlo od januara 1881.kada su osnovane tri prve politi~ke par-tije u Srbiji kneza (od 1882. kraqa) Mila-na Obrenovi}a: Napredna stranka Miluti-na Garašanina, Liberalna stranka JovanaRisti}a i Narodna radikalna stranka (Ra-dikalna stranka), na ~ijem se ~elu posle1882. nalazio Nikola Paši}. Da ne biqutili kontroverznog kneza Milana, Ri-sti}evi liberali su se „ukwi`ili“ kaoDruštvo za pomagawe srpske kwi`evnos-ti, a radikali su srpskoj istoriji ostavi-li ~uvenu krilaticu „Dva Srbina - tripartije“.

Put do osnivawa te prve tri tadašwesrpske politi~ke partije (stranke) bio jeprili~no komplikovan i te`ak. Naime,nešto više od dve decenije ranije, naSvetoandrejskoj skupštini (1858), tokomzasedawa od 60 dana u prisustvu 439 „de-putata“, doneto je 385 raznih odluka. Nawoj je knez Aleksandar Kara|or|evi} pod-neo ostavku na kne`evski presto i „bez ot-pora“ preko Zemuna prebegao u Austriju.Kwaz Miloš je prihvatio poziv i posledve decenije izgnanstva, ponovo se našaou Srbiji 25. januara 1859. godine. Ve} one-mo}ao, ali jednako vlastoqubiv, bahat isamouveren da Srbi ne mogu bez wega i di-nastije Obrenovi}a, ponovio je svoju rani-je ispoqenu diktatorsku samovoqu. Naj-pre je ukinuo Zakon o skupštini, a ubrzo jei raspustio.

U svojim kratkim besedama ponavqaoje svoja ranija politi~ka na~ela popitawu parlamentarizma i odnosa premapartijama: „Ja sam protivne partije u Sr-biji sve uni~to`io (uništio)“. Na jednomdrugom skupu je kazao i ovo: „Ja za partijene}u da ~ujem nikakve, meni je sav narodjedna partija, pa tako ho}u svi da ~uvstvu-jemo“. O~igledno, kwaz Miloš je pod par-tijama, koje su bile tek u za~etku, podra-zumevao svako mišqewe koje je bilo su-protno wegovom. Svakoga ko je druk~ije po-liti~ki razmišqao, proglašavao je za na-rodnog neprijateqa i progonio. Sa obra-zovanim qudima je „terao sprdwu“, a na-jboqi primer za to je i odnos prema VukuKaraxi}u.

vedeno je opsadno stawe i organizovanpreki sud. General Tihomiq Nikoli} jenaredio da se uhva}eni pobuwenici di-vqa~ki likvidiraju: prvo su im pucali unoge, potom u ruke, pa u stomak i na kraju uglavu. Pred sud je izvedeno 819 radikal-skih vo|a i jataka, od kojih je oko 500 osu-|eno na razne vremenske, a 94 na smrtnekazne. Po presudi suda streqano je 21 li-ce.

Me|u osu|enima je bio i Pera Todoro-vi} (1852-1907), politi~ar i novinar, je-dan od osniva~a Radikalne stranke i wenglavni agitator i ideolog. On je pokreta~radikalskog lista Samouprava i ~asopisaRad. Pera se smatra ocem srpskog moder-nog novinarstva. Smrtna kazna mu je za-mewena desetogodišwim zato~ewem u„teškim okovima“. Dok je tamni~io u Beo-gradskoj tvr|avi, jednog dana neo~ekivanoga je posetio kraq Milan. O ~emu su tadarazgovarali, nikada se nije saznalo, alije epilog ubrzo bio poznat. Radikalski pr-vaci su nakon kra}eg vremena napustilizatvore, a Srbija je dobila prvu koalici-onu vladu. ^inili su je liberali i radi-kali koji su se, na opšte zaprepaš}ewe,iznenadno odrekli svih svojih radikal-skih ideja. Bilo je to posle neuspešnogsrpsko-bugarskog rata (1885) u kome jekraq Milan skupo platio svoju opsenu. Ta-dašwe ujediwewe Bugarske nije smetalonikome u Evropi, ni narodu Srbije, ali je-ste kraqu Milanu, koji je 14. novembra ob-javio rat svom dotadašwem dobrom suse-du. Fijasko posle nepotrebnog, nepri-premqenog i najkra}eg rata u srpskoj isto-riji (14 dana), dugoro~no je srozao ugledSrbije. Srbija je izgubila 3.500 vojnika ioficira. Kraq Milan je u panici napustiokomandno mesto u Caribrodu (danas Dimi-trovgrad) i preko Pirota pobegao u BeluPalanku. Potpuno izgubqen, imao je name-ru da abdicira i sa `enom, kraqicom Na-talijom i sinom Aleksandrom, napusti Sr-biju.

U strašnim neredima koji su izbiliprilikom pomenute promene vlade u Srbi-ji, 140 narodwaka je gubitak vlasti plati-lo glavom, a oko 120 narodwa~kih ku}a jesrušeno ili popaqeno. Da bi odbraniosvoju ku}u, Garašanin je iz pištoqa ispa-lio pet metaka u masu. Desetak godina ka-snije, liberali su na izborima osvojilisamo 91.831 glas, a radikali 130.361. No,na opšte zaprepaš}ewe, izborna komisijaje proglasila da ve}ina mandata uSkupštini pripada liberalima.

Ve} tada se u Srbiji govorilo da su„izbori potpuno nepotrebni ako su dobroorganizovani“. Ako ve} moraju da se ra-spišu, znalo se da je „svako brojawe mate-mati~ka radwa, sem brojawa glasova“. Ta-ko je to bilo tada, a mnogo od toga ostaloje i do danas. Tokom prethodnih 20 godina(1990-2010) u Srbiji je bilo osam parla-mentarnih i ~ak devet predsedni~kih iz-bora. Izborni sistem se nekoliko putamewao, a broj partija koji je na wima u~e-stvovao veoma rapidno rastao, popevši seu jednom trenutku na oko 600. Sada je tajbroj desetak puta mawi. U kojoj meri se„demokratija“ za protekle dve decenije„primila“ u Srbiji, na najboqi na~in go-vore mnoge izborne kra|e, protesti, suko-bi vlasti i opozicije, okretawe le|apartnerima sa kojima se gromoglasno ula-zilo u zdawe Skupštine.

Stran~arewe je, ipak, starije nego štoto neki misle. Ono je stara i akutna (jaka)bolest srpske politike.

SUDBINE

27Vojni veteran Decembar 2010.

Pri~a iz kasarne

SLU^AJ STAROG PUKOVNIKA

Za{to ba{ pri~a iz kasarne? Pa da lise uop{te smije ne{to o tome pri~atiili pisati? Pitawa su uvek da li je to

mogu}e, da li su se tokom godina neke stva-ri promenile ili je to tabu tema za qude„van `ice“. Nekad je to tako bilo, moglose samo razgovarati u krugu prijateqa i tou kantini uz kafu ili pivo. No kada se ukasarni provede vi{e od deset godina saporodicom onda to izgleda druga~ije.

I na{a porodica kao i ve}ine drugihdo{la je tu nakon izbegli~kog putovawaod nemila do nedraga. Nekada topli dom uKninu zamenile su podstanarske sobe imagacinski prostori. Kao porodica pati-li smo se i mu~ili, ali na poslu smo uvekbili vredni i savesni. I nikada nismorazmi{qali da }emo se tokom vremenasmestiti u kasarnu. Pa kasarna je za voj-sku, tu su qudi svaki dan pod oru`jem. Pakako onda tu mo`e da se smesti i `ivi po-rodica? Pitali smo se mi, a i na{i koman-danti koji su pratili na{e `ivotne te-{ko}e. I nakon odre|enog vremena donesese odluka - odobrava se sme{taj u kasarni.Bi}e to samo privremeno, za koji mesec,ili, mo`da, do godinu dana. Bar tako sunas uveravali. Pri~ali nam lepe pri~e,obja{wavali planove dr`avnog rukovod-stva za izgradwu novih stanova. I takomesec za mesecom, godina za godinom. Pro-|e i 12 godina stanovawa u kasarni. A dali je stan na vidiku?

Nedaleko od nas stanovao je kom{ija -pukovnik u penziji. Se}am se jo{ kada samde`urao u toj kasarni da je za wegovu po-rodicu adaptiran magacinski prostor.Be{e to jo{ 2000. godine. Zbog bolestioti{ao je u penziju pre rata. Pro{ao je svevojni~ke du`nosti od vodnika do pukovni-ka. Zadwa du`nost mu je bila komandantbrigade. Imao je pre rata lep stan u Hrvat-skoj, ali zbog nacionalnosti i porekla ta-mo nije mogao da ostane. I tako, nakon pu-stih godina rada i brojnih preme{taja, ondobije da se preseli u krug kasarne. Nagra-da ili ne{to drugo, tek samo on zna kako jedo}i u tu situaciju.

Poznavao sam celu wegovu biografi-ju. Bio je po{ten i vredan. Pravo oli~ewevojnika koji je u svakom trenutku mogao daposlu`i za ponos i ugled Vojske Srbije.Imao je dva sina od kojih se jedan u me|u-vremenu o`enio i dobio k}er. Prvo jednua nakon nekoliko godina i drugu k}er. Kaoi svi mi tako je i kom{ija pukovnik u pen-ziji obilazio stambene institucije. Gle-dao je i tra`io sebe na listi. Ali pustihgodina bio je samo „ispod crte“. Stanovesu dobijali tamo neki drugi, qudi koji suimali mawe sta`a i po wegovom „nekedruge argumente“. Stari pukovnik o~itonije imao „nekih drugih argumenata“ osimbodova na listi.

I tako pro|e godina za godinom, smje-{taj u kasarni svima nama postade vreme-{an. Oduqilo se, pro|e vi{e od deset go-dina. Da li je to privremeno ili pre|e ukategoriju trajnosti. Nakon pustih godinaizgubili smo i veru da }emo kvalitetnore{iti stambeno pitawe.

Tek pro{le godine, kom{ija pukovniku penziji nam se pohvali da ima nagove-{taja za re{ewe stambenog pitawa. Ka`e,pojavio se ~etvorosobni stan odnekuda iima {anse da to bude za wega. I{~eprka-la ga stambena komisija, krio se negde alisu ga na{li - u{li mu u trag. Ima puno sta-nova a tamo na Novom Beogradu ga nije la-ko na}i. Ima puno zgrada pa se i ~etvoro-sobni stan mo`e lako sakriti ~ak i od voj-nostambene komisije. I nakon odre|eneprocedure dobije on taj stan i odseli se.

Sretoh ovih dana biv{eg kom{iju - pu-kovnika u penziji. Ka`e da se on i wegovaporodica navikavaju na nov stan. Vi{e su izaboravili na ̀ ivot dostojan ~oveka pa imtreba vremena da se priviknu na ne{to {tobi trebalo biti uobi~ajeno. Davno je bilokada su 1990. oti{li iz svog stana u Hrvat-skoj. A sada je 2011.godina. I tako kom{ijado~eka da za `ivota re{i stambenopitawe. A koliko nas }e biti sretnici dase vidimo u novom stanu.

Major u penziji Dragutin Sklepi}

Burzitis je relativno nepoznato ali ~e-sto inflamatorno oboqewe. Pred-stavqa zapaqewe burze - male zatvo-

rene vre}e ispuwene te~noš}u, koja jesmeštena u unutrašwosti zglobova.Osnovna funkcija burze jeste da smawitrewe izme|u tetiva i kosti, tetiva i te-tiva, i izme|u koštanih izbo~ina i ko`e.@ivot bez wih bi bio veoma bolan. U teluima oko 160 burzi i wihova upala pred-stavqa jedan od oblika vanzglobnog reuma-tizma.

Burzitis naj~eš}e nastaje kod muška-raca verovatno zbog ve}e fizi~ke aktiv-nosti. Do upale naj~eš}e dolazi u predeluramena, lakta, kolena, kukovima, Ahilovojtetivi, stopalima i krstima. Akutni bur-zitis nastaje naglo i pra}en je veoma in-tenzivnim bolom. Hroni~ni burzitis jemnogo ~eš}a forma i naj~eš}e je uzroko-van hroni~nim traumama.

Burzitis u predelu ramena je vrlo~est. Nastaje kada se kalcijumove soli ko-je su naj~eš}e u tetivi miši}a supraspina-tusa dospeju u burzu i izazovu akutnu upa-lu. Bol se javqa naglo, ~esto no}u. Pokre-ti u ramenu su ograni~eni. Le~ewe se spro-vodi postavqawem ruke u polo`aj koji jeodmaktnut od tela umetawem jastu~i}a iz-me|u grudnog koša i nadlaktice. Bolno iote~eno mesto masirati ledom a onda na-neti antireumatsku mast. U slu~ajevima dabol ne popušta, uzeti antireumatik.

Simptomi akutnog burzitisa su: oštarbol koji se pove}ava kada se pokušava na-praviti pokret ili se javqa u toku no}i,ograni~avawe pokreta ugro`enog dela te-la, otok, osetqivost na dodir, bol i to-plota u predelu akutnog zapaqewa.

Ako akutna faza prestane, a naslagekalcijuma i uko~enost u predelu oboqewaostanu, burzitis mo`e postati hroni~an imo`e trajati mesecima i godinama.

Burzitis nastaje razli~itim mehani-zmima - trewem, hemijskim agensima ilisepti~ki.

Trewe se doga|a kod stalnogponovqawa kretwi tetive preko burze, iod ovog oblika naj~eš}e oboqevaju profe-sionalni sportisti i osobe koje u~estaloponavqaju iste pokrete, kao što su tenise-ri, trka~i, ~ista~ice, zidari i dr. Meha-ni~ka iritacija uzrokuje upalu koja dovodido izlu~ivawa te~nosti u samu burzu, štodovodi do otoka i pojave bola. Hemijskiburzitis nastaje kao posledica hroni~nihupalnih procesa okolnih tkiva, naro~itotetiva.

Septi~ki, kao najre|i oblik burzitisanastaje prodirawem bakterija u burzu, pu-tem krvotoka ili prilikom povreda - di-rektno putem ošte}ene ko`e. Studentskilakat - radi se o upali burze na samom lak-tu ispod ko`e, a iznad koštanog vrha,upravo tamo gde lakat dodiruje podlogu ka-da se naslonite na sto.

Kod dugotrajnog naslawawa na laktove(prilikom u~ewa za stolom, ili drugih

sli~nih aktivnosti) dolazi do pritiska nasluznu vre}u, koja zatim reaguje upalom.Upala dovodi do bubrewa burze u kojoj senakupqa te~nost, a sve je to pra}enostvarawem „jastuka“ na laktu uz prisutanbol, pogotovu kod pritiska.

Samo u predelu kolena postoji oko 30sluznih kesica ali najve}i zna~aj ima Pre-patelarni burzitis - na samom vrhu kolenanalazi se koš~ica koju zovemo patela, aizme|u we i ko`e nalazi se tzv prepate-larna burza. Ona se relativno ~esto upa-li, bilo kod du`eg ~u~awa, mawih i }estihudaraca, ili kod jednog ja~eg udarca ilipada. Ovo je stawe gotovo profesionalnooboqewe parketara i kerami~ara, ali se~esto vi|a i u svim sportovima u kojima supadovi ili kontakt sa podlogom ~esti, ododbojke i košarke, preko rukometa i fud-bala pa sve do borila~kih veština i gim-nastike. Burzitis kuka, Trohanteri~niburzitis - u podru~ju velikog trohanteranatkolene kosti (spoqašwa strana kuka)postoji više burza ~ija upala mo`e nasta-ti iz dva razloga: direktne traume - pad nabok, što je re|e, i prenaprezawa - ve}i brojmikrotrauma, što je ~eš}e, a nastaju nakondugotrajnog sedewa, stajawa, tr~awa na du-ge staze. Bol je glavni simptom i uvek sejavqa sa spoqašwe strane, koja se mo`e{iriti du` butine prema kolenu, a poja}a-va se pri pokretima kao što su izlazak izautomobila, pewawe uz stepenice. Bol mo-`emo izazvati i u mirovawu, dodirivawemspoqašweg dela kuka.

Burzitis u podru~ju kuka ne uzrokujevidqivi otok ili crvenilo ko`e jer suburze u tom podru~ju smeštene duboko is-pod „debelih“ miši}a. Burzitisi u prede-lu stopala su ~esti i prave poteško}e prinošewu obu}e. Naj~e{}i je tzv. angularniburzitis koji nastaje u predelu bazalnogzgloba palca. Ispoqava se kao crveno-pla-vi~asta tvorevina koja je elasti~na i bol-na na dodir. Le~i se na prvom mestu uk-lawawem uzroka nastanka a to je treweobu}e i ispup~ewa na palcu. Obu}a treba

da bude mekana i prostrana. U te`im slu-~ajevima radi se operacija koštanog is-pup~ewa.

Dijagnoza se postavqa na osnovu kli-ni~kog pregleda, laboratorijskim nalazi-ma, redgenografijom, ultrazvukom i mag-netnom rezonancom.

Terapija burzitisa podrazumevamirovawe. Ote~eno i bolno mesto bi tre-balo da se 2-3 puta dnevno, po desetak mi-nuta, masira ledom posle }ega treba nane-ti antireumatsku kremu. Ciq je da se bol,otok i upala smawe. U slu~aju da su bolovija~eg intenziteta lekar }e prepisati ne-steroidni antireumatik. Ponekad je neop-hodna i lokalna infiltracija kortikoste-roida u burzu. Terapija ukqu~uje i velikibroj metoda fizikalne terapije, od elek-troterapija, magneta, lasera do ultrazvu-ka. Ukoliko sve klasi~ne metode ne dajurezultate ponekad je neophodno i hiruškoodstrawivawe kompletne burze.

Posle ozdravqewa, redovnim aktivno-stima treba se vratiti postepeno.

Mo`e se primeniti le~ewe lekovitimbiqem - takturom napravqenom od vrbinekore, kore bukovine i celerovog semena,koja se utrqava u bolno mesto…

SAVETI LEKARA

28Vojni veteran Decembar 2010.

NEKE PROMENE U ZDRAVSTVU

Odlukom ministra odbrane utvr-|en je oblik, izgled, sadr`aj i na-~in koriš}ewa lekarskog recep-

ta u vojnim zdravstvenim ustanovama.Odluka je objavqena u Vojnom slu`be-nom listu br. 23 od 30. 9. 2010. godi-ne.

Na jednom receptu mo`e se propi-sati samo jedan lek za jednu osobu iva`i 30 dana od dana propisivawa.

Prema izjavama dr`avnog sekre-tara u Ministarstvu zdravqa Pe-riše Simonovi}a i pomo}nika direk-tora RZZO Vladana Igwatovi}a o~e-kuju se slede}e novine u zdravstvu:

1. Predlo`eno je da osiguraniciimaju pravo na izabranog lekara i uprivatnoj praksi. Ima}e pravo daprepisuju lekove, daju bolovawa, na-loge za medicinsko tehni~ka pomaga-la, upute za specijalisti~ke pregle-de u dr`avne zdravstvene ustanove.

2. Da se na oporavak - bawskole~ewe o trošku zavoda mogu uputitii dijabeti~ari koji su na oralnoj te-rapiji, tj. koji se le~e tabletama.

3. Da osiguranici mogu ostvaritipravo na zdravstvenu zaštitu i u do-mu zdravqa van svoje opštine, a nesamo u hitnim slu~ajevima kako je todo sada bilo.

4. Krajwi rok u kome izabrani le-kar mora da pru`i zdravstvenuzaštitu je 15 dana. Ako to nije mogu}ezdravstvena ustanova je du`na da muobezbedi drugog lekara kako bizdravstveno zaštita bila pru`ena unavedenom roku.

5. Ukida se rok va`ewa uputa iza-branog lekara koji predvi|a da osi-guranik treba da se javi na specijali-sti~ki pregled u roku od 30 dana. Toprakti~no zna~i da osiguranik ne morada uzima novi uput.

Pi{e:mr sc. dr

^aslav Anti}

Burzitis i kako ga le~iti

KAD SE UPALE „VRE]E“ U ZGLOBOVIMA

INFORMATOR

29Vojni veteran Decembar 2010.

Agencija ,,LALA" u Vašem domu za vas, za sve va{e potrebe od od nabavke do nege

•"Kontrola i merewe krvnog pritiska, nivoa še}era (svakodnevno ili poVašoj potrebi) "Svakodnevni obilazak • "Nabavka lekova i dr. `ivotnihnamirnica • "Prevoz do zdravstvenih ustanova i dr. prema Vašim potre-

bama i `eqama • "Spremawe obroka za Vas u Vašem domu • "Pla}awe ra~una i drugih Vaših obaveza

• "^uvawe starih,nepokretnih i bolesnih Tel. 064 3955815

PRODAJEM KU]U U PIROTUU centru Pirota povoqno prodajem 1/2 ku}e sa po-

sebnim ulazom koja se sastoji od trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori{tem i pomo}nim prostorija-ma. Zvati od 16 do 20 ~asova.

Tel.011/164-464

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju šqivovicu, lozova~u i kaj-

sijeva~u, stare do 15 godina, i kvalitetan med.Naru~ivawe na telefone 062/265-275 i 018/531-581.

Advokatske uslugePOVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnoj saradwi zakqu~enogsa UVPS, advokati:

„Ivana C. Jovanovi}, iz Beograda - ul. Balkanska br.18, lokal 93 (TC „Ivanijum“), telefon 011/2644384 i064/1735395;

„Qiqana Jakovqevi}, iz Beograda -ul. ^uburskabr.2, Zanatski centar „Pejton“, telefon 011/2446977 i064/1427122;

„Stanojko Mihajlovi}, iz Beograda - Bulevar Zorana\in|i}a br. 76/28, telefon 011/145617 i 064/1280990,

Obavqa}e za potrebe vojnih penzionera slede}epravne poslove:

1)Davati besplatne pravne savete, i2)Uz naknadu po va`e}oj advokatskoj tarifi

umawenoj za 20 odsto (advokati Qiqana Jakovqevi} iStanojko Mihajlovi}), odnosno 30 odsto (advokat Iva-na Jovanovi}) pru`a}e sve ostale advokatske usluge.

Advokati }e klijente primati: Ivana Jovanovi}utorkom, Qiqana Jakovqevi} sredom, a Stanojko Mi-hajlovi} petkom, svi u vremenu od 17 do 19 ~asova.

USLUGE VEZANE ZA SAHRANUPREKO UDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezi sahrane prekoUdru`ewa vojnih penzionera Srbije trebalo bi da zna-te da usluge mogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanoviwihovih porodica, kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udru`ewa mogu se dobiti kompletne uslugevezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe termina za sahranu ilikremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i posle sa-

hrane radi regulisawa prava ~lanova porodice poslesmrti vojnog osiguranika,

-besplatan dolazak u stan porodice preminulogradi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti u mesnimi op{tinskim organizacijama UVPS ili direktno natel. 011/8333-142 i 011/6161-769.

Kwigu TAJNA

DOBROVOQA^KE ULICE,autora Miladina Petrovi}a,

svedoka doga|aja, mo`ete kupiti u kwi`ariVojna kwiga, Vase ^arapi}a 22, u centru Beograda.

Privredno društvo za proizvodwu promet i usluge

"EKOTEH" d.o.o -Novo SeloVRWA^KA BAWA

Direkcija i proizvodwa: Novo Selo,Teku}i ra~un: 205-14441-27"Komercijalna banka" ad, Tel.faks: 036/631-646

E-mail: ekoteh@ptt.rs

POVOQNA PONUDASUHOMESNATIH PROIZVODA U PAKETU

PAKET BR. I

1. ^AJNA KOBASICA ILI KULEN.....................................1,00 kg2. ŠUNKA U CREVU.............................................................1,50 kg3. PE^ENICA ILI SUVO KOM. MESO............................1,00 kg4. DIMQENA MESNATA SLANINA............. .....................1,50 kg5. ROŠTIQSKA KOBASICA........................ .....................2,00 kg6. VIRŠLA VAKUM....................................... .....................1,00 kg7. ALPSKA SLANINA.........................................................1,00 kg8. PARIZER.................................................... .....................1,00 kg9. DIMQENA SVIW. KOSTI I NOGICE.........................1,50 kg10.DIMQENE KOLENICE I BUTKICE............................1,50 kg11.Dimqena sviwska rebra...............................................1,50 kg12.SVIWSKA MAST, ^VARCI, ILI PAŠTETA U CREVU.............................................................................1,00 kg13.SRPSKA KOBASICA.....................................................1,00 kg14.TOST NAREZAK ILI PICA ŠUNKA............................1,50 kg15.KRAWSKA KOBASICA..................................................1,00 kg

UKUPNO: 18,50 kg CENA: 6.900,00 DIN

PLA]AWE: U TRI RATEPAKET BR. II

1. ŠUNKA U CREVU.............................................................1,50 kg2. SLANINA PRVE KLASE.................................................1,50 kg3. VIRŠLA VAKUM.............................................................1,00 kg4. ^AJNA KOBASICA...................................... ...................0,600kg5. DIMQENA SVIWSKA PE^ENICA...............................0,800kg6. ROŠTIQSKA , SRPSKA ILI KRAWSKA KOBASICA........................................................................1,00 kg7. DIMQENI SV. VRAT ILI KOADNO SUVO MESO......................................................................1,00 kg8. KULEN......................................................... .................... 0,600kg9. MESNI NAREZAK ILI SARDINA... 3 kom/..................1.50 gr/10.KOLENICE I BUTKICE...............................................1,50 kg11.SUVE KOSTI I REBRA............................. ...................1,00 kg

UKUPNA TE@INA PAKETA 11 KGVREDNOST PAKETA JE 4.990,00 din. sa PDV-om

PLA]AWE: U TRI MESE^NE RATE

Naru~ivawe, uplata i prijem vrši se preko opštinskih organizacija UVPS

Pozajmqeno iz~asopisa satire

ETNA

@ivotne etape prevrta~a

Bio je ro|en za komunistu, zasocijalistu je dušu dao, ali je teksada, u starosti, rešio da umre kaodemokrata.

Interes opšte sigurnosti

Niko nema ništa protiv da nampoliti~ari odlu~uju iza zatvorenihvrata. Jedino što bi ispred wihtrebalo qude iz obezbe|ewazameniti tamni~arima.

Neizvesnost progresivnogkru`nog kretawa

Mi stalno idemo napred a nikone zna ta~no da nam ka`e koliko jejoš krugova ostalo do kraja.

Geometrija pravog anormalnog puta

Da bi naš put bio prav, a da bibio normalan, mi moramo sasvimsigurno negde da skrenemo pod uglomod devedeset ste peni!

Pravilo profiterskogpatriotizma

Samo oni koji nisu imali ništaa danas imaju sve, znaju zašto su seborili!

Fenomen grešnog primera

Koliko su nam ga samo putauzimali za primer! A posle su nam gavra}ali sve grešnijeg i grešnijeg!

Zakon objektivneneverovatnosti

Ako je sve kako treba zašto bionda bilo kako jeste.

Specifi~nost brakorazvodneafirmacije

- Da! - re~e ona.- Da! - re~e on.I razvedoše se.

Savet potroša~ima `ivota

Pustite vi te vaše osnovne`ivotne potrebe! Baš ste našlivreme kada }ete da se luksuzirate!

Raša Papeš

SATIRIKON

30Vojni veteran Decembar 2010.

GLASINEU posledwe vreme sve se ~eš}e šapu}e, a

ponekad i glasno govori, da su se u našem ma-lom, provincijskom gradu pojavili - pesnici!

^uli smo da ih ima u ve}im gradovima,ali kod nas ih nikad nije bilo. To ne pamte ninajstariji sugra|ani.

Normalno, narod je uznemiren i uplašen,tim pre što vlast }uti. Niti demantuje nitipotvr|uje da li su se zaista pojavili i ako je-su, koliko ih ima? Neki ka`u da je u pitawusamo jedan pesnik, drugi tvrde da ih jenajmawe trojica. Jedna baba se, me|utim, kuneda je videla sedmoricu!

Okupqaju se, navodno, u jednoj kafani kodautobuske stanice, puše, piju, psuju, glasnorecituju pesme i, s vremena na vreme, neštozapisuju! Pre prvih petlova, ne plativši ra-~un, napuštaju kafanu i gube se u nepoznatompravcu.

Pri~a se da dane provode u napuštenimvagonima blizu `elezni~ke stanice. ^upavisu, bradati, neuhraweni, ~ovek bi rekao - ne-ma ku~e za šta da ih uhvati! Takvi kakvi su, osebi, ipak, misle sve najboqe!

Me|u wima je, navodno, i jedna pesnikiwa,koja tako|e puši, pije, nosi veliki crvenišešir sa ešarpom i neprestano štrika ipri~a bez dlake na jeziku.

Bilo da su se pojavili ili ne, naše mestoviše nije ona mala i pitoma varoš, u kojoj se`ivelo skromno, ali lepo. Zato tra`imoistinu, ma kakva ona bila. Ho}emo da znamoda li su pesnici zaista me|u nama ili nekozbija neslane šale, i nepotrebno uznemiravajavnost?

Ranko Guzina

S R C ESu|ewe je moralo ponovo

da bude prekinuto jer seokrivqeni `alio na sr~anetegobe. Najiskusniji zatvor-ski kardiolog dobio je zada-tak da detaqno ispita paci-jenta, postavi adekvatnu di-jagnozu i ukqu~i potrebnu te-rapiju.

Doktor je prvo pregledaopacijenta. To je bio obi~an ru-tinski pregled stetoskopom,ali što ga je kardiolog višeslušao sve br`e je gubio svojsmiren i stalo`en izgled.

- Ovo je nemogu}e! - nepre-kidno je ponavqao.

Zatim je tra`io da se hit-no uradi EKG srca. Nije odmi-cao od aparata dok sesnimawe nije završilo, a za-tim je zgrabio EKG traku i od-jurio u svoj kabinet.

- Ovo nije mogu}e! - ~ulo se~ak i kroz tapacirana vratakako doktor pri~a sam sa so-bom.

Slede}eg dana pacijent jepodvrgnut svim raspolo`ivimdijagnosti~kim metodama. Pr-vo je ura|en EHO srca, posletoga skener, na kraju ~ak imagnetna rezonanca. Poslesvakog snimka zatvorska bol-nica je odjekivala od dokto-rovog neskrivenog ~u|ewa.

- Ne, ovo nije mogu}e! - kaoda je ube|ivao sam sebe.

Uskoro je vest o ~udnoj bo-lesti stigla i do Glavnog su-dije. On je odmah pozvao dok-tora.

- Mi se borimo za pravdu itrudimo se da ona budezadovoqena. Ali svakako nijeciq da nam bilo kojiokrivqeni umre u tokusu|ewa. Zato vas molim da miiskreno ka`ete kakvo jewegovo zdravstveno stawe ida li wegovo srce mo`e daizdr`i nastavak su|ewa.

- Ne znam - re~e bez raz-mišqawa doktor.

Sudija je biopotpuno iznena-|en.

- Kako, ne zna-te?! Pa vi ste gado detaqa pre-gledali i ispita-li!

- Zaista neznam - bio jeiskren doktor. -Ovaj ratni zlo~i-nac nema srce!

Slobodan Simi}