Izrada Projektne Dokumentacije Deo 7.Pdf_III Izdanje

7/29/2019 Izrada Projektne Dokumentacije Deo 7.Pdf_III Izdanje

1/73

365

VII IZRADA PROJEKTNE

DOKUMENTACIJE I

PRIPREMA REALIZACIJE

POSLA

7.1 Znaaj i principi projektovanja

Rezultati projektnog procesa imaju odluujui uticaj na konaan finansijski uspeh jednog

projekta, sa stanovita investitora, i sa stanovita generalnog izvo

aa. U tom smislu moguse definisati dve karakteristine situacije (pristupa). Prva je da se projektni proces odvija

pod nadzorom investitora i za investitora, a druga da se projektni proces odvija uizvoakoj grupaciji koju zastupa generalni izvoa. Izmeu ove dve situacije, naravno,postoji niz modaliteta vezanih za realizaciju pojedinih faza sa stanovita investitora (vidi IIpoglavlje) ili sa stanovita izvoaa (vidi III poglavlje).

U prvom sluaju investitor definie svoje elje - zahteve i mogunosti odreenoj projektnojfirmi koja, na osnovnu njih projektuje, i daje projektna reenja ne uzimajui u obzir moguutehnologiju izvoenja radova nekog konkretnog izvoaa. Prolazei sa investitorom krozfaze definisane u taki 2.2, drugog poglavlja, projektant (konsultant) obavlja svoju funkcijuod izrade idejnih skica i reenja do izrade izvoakih detalja u skladu sa opisom poslova

datih u navedenim takama. Njegov posao je posebno znaajan kod izradepredinvesticionih studija u kojima se opredeljuju osnovni trokovi budueg projekta.Znaajno je ovde, ve na poetku, istai fundamentalnu vezu izmeu procesa projektovanjai ukupnih trokova projekta. Naime, smatra se da se kvalitetnom kontrolom trokovabudueg projekta u procesu projektovanja moe da ostvari 85% do 90% od moguih utedana projektu, a da se preostali iznos od samo 10% do 15% od moguih uteda ostvaruje ufazi izvoenja radova. Investitori (bi trebalo da) dobro znaju ove podatke i zato maksimalnupanju posveuju izradi projektne dokumentacije, naroito u ranim fazama projektovanja


2/73

366

kada se definiu kljuna reenja, pri emu njihovi konsultanti imaju punu kontrolu nadprojektnim procesom.

Meutim, sa stanovita izvoaa, interesantnija je druga situacija koja se javlja ili u sluajukada je investitorov upit bio definisan optim funkcionalnim parametrima, pa izvoa

angauje svoje projektante da bi odredio vrstu i obim budueg posla, ili u sluaju kada,polazei od svojih interesa i konkretne situacije lokala i lokalnih uslova, investitor vrlodetaljno razrauje i definie neke odreene funkcionalne parametre na nivou idejnogprojekta (preliminary design), a nakon sklapanju ugovora preputa izvoau izradu glavnogi izvoakog projekta (final design). Radi se, dakle, o situaciji u kojoj izvoa ima, doodreene granice, funkciju projektanta. U takvoj situaciji, u oba navedena sluaja, investitoru ugovoru uvek zadrava za sebe pravo kontrole toka izrade projektne dokumentacije isamih projektnih reenja koju za njega, po pravilu, obavlja konsultant. Svakako, da mu je udrugom sluaju, u kojem je ve detaljno definisao i uneo u ugovor svoje strateke elje naprojektu, daleko lake i da kontrolie. Bez obzira na navedenu kontrolu, za izvoaa je vrloznaajno da, u punoj meri, iskoristi poziciju projektanta, jer i napred navedenih 10% do15% od moguih uteda na projektu tokom izvoenja radova za izvoaa mogu dapredstavljaju, u odnosu na njegove cene u ugovoru, vrlo velika finansijska sredstva. Iznosnavedenih uteda se kalkulie u odnosu na ukupnu vrednost projekta, a ne u odnosu naugovorenu cenu izvoaa, pa je, prema tome, jasno da izvoa ima dobar prostor zadodatnu zaradu. Osnovna prednost situacije u kojoj izvoa radi projektnu dokumentaciju

je u tome to on ima ansu da sva projektna reenja prilagodi svojim mogunostima,odnosno svom tehnolokom znanju, resursima kojima ve raspolae i tradicionalnimpodizvoaima i kooperantima sa kojima ima dobre poslovne odnose.

Ve iz ovoga je jasno da, po svojoj sutini, projektovanje ima tehniko-komercijalnufunkciju, kao i veliki uticaj na sve pokazatelje uspenosti graenja i projekta u celini.Pozicija projektanta je dominantna pozicija na projektu i, po prirodi stvari, sugerie

monopol na znanje o projektu i na mogua tehniko-tehnoloka reenja, koja opet direktnoutiu na odluke u oblasti finansiranja i potronje na projektu. Zbog toga treba teiti praksida upravljanje izradom projektne dokumentacije i upravljanje izvoenjem radova ine

jednu funkcionalnu celinu, objedinjenu u funkciji direktora projekta (project manager), kojiima punu odgovornost tokom realizacije projekta, ali i pravo odluivanja o svim bitnimpitanjima. U tako kompleksnom poslu direktor ima puno saradnika grupisanih u razliitimoblastima, ali i u razliitim nivoima upravljanja i rukovoenja. Mada je organizacionastruktura svakog projekta specifina i zavisi od niza parametara (vidi poglavlje III), navelikim projektima, kada je re o oblasti projektovanja, on, uglavnom, ima dva kljunasaradnika: organizaciono i ugovorno upravljanje projektovanjem obavlja rukovodilacprojektovanja (design manager), a tehniko-tehnoloko upravljanje projektovanjem glavni iodgovorni projektant (key designer).

Generalnom izvoau poseban problem predstavlja realizacija ugovornih obaveza naprojektu kod obaveza paralelnog rada na izradi projektne dokumentacije i izvoenju radovana gradilitu. To je, inae, esta situacija u praksi koja se javlja i u sluaju kad je predmetugovora definisan na bazi dokumentacije koju je prethodno pripremio investitor, i u sluajukada je predmet ugovora definisan na bazi projektnih reenja koje je dao ponua. I u

jednom i u drugom sluaju, uglavnom, izvoa radi projektnu dokumentaciju za izvoenjeradova, ali dodatna obaveza paralelnog projektovanja i izvoenja radova predstavlja


3/73

367

znaajan problem, jer moe da rezultuje nizom neracionalnih reenja tokom izvoenjaradova. U takvoj situaciji je izrada projektne dokumentacije dominantna vrsta rada kojoj jepotrebno da se posveti puna panja kod planiranja i organizacije projekta. Od uspenostirada u tom delu posla direktno zavisi izvravanje svih ostalih aktivnosti na projektu. Tuposebno treba ukljuiti aktivnosti na ugovaranju sa podizvoaima radova i kooperantima

za isporuku materijala i opreme za projekat. Zato je opravdano u organizacionoj strukturiprojekta da se formira poseban organizacioni deo, u njemu uoi i definie pojedinehijerarhijske nivoe i podelu posla i pridrui mu se podsistem informacionog sistemaprojekta. Koliko je ovo sloen posao moe da ukae i prosto nabrajanje oblasti u kojima setrae projektna reenja na primeru naselja od par stotina kua sa prateim objektima:

- urbanizam kojim se reava i ureenje terena;

- infrastruktura u kojoj se projektuju i reavaju ulice, spoljni razvod elektrineenergije, gasnih i telefonskih instalacija, toplovoda, spoljno osvetljenje, vodovod ikanalizacija, i preiavanje otpadnih voda;

- arhitektura u kojoj se reava i unutranja obrada povrina i opremanje objekata;

- geomehanika;

- konstrukcija i to u betonu, eliku i drvetu;

- fundiranje;

- termotehnika u kojoj se reavaju problemi grejanja, ventilacije i za pojedineprostore klimatizacije;

- elektroinstalacije koje obuhvataju instalacije jake struje i instalacije slabe struje(telefonija, protivpoarni i protivprovalni sistemi, a nekad i audio-vizuelni sistemiu objektima);

- vodovod i kanalizacija sa reenjima protivpoarnih sprinkler sistema;

- gasne instalacije, itd.

Navedeni niz projektnih aktivnosti obavezno uslovljava i veliki broj prethodnih aktivnostikod istranih radova i prikupljanja podataka i uslova za projektovanje od odgovarajuihinstitucija i komunalnih firmi. Sa njima se paralelno odvijaju i aktivnosti na geodetskomsnimanju terena, i izradi projekta organizacije i tehnologije graenja. Prema tome,upravljanje izradom projektne dokumenatacije je vrlo sloen posao koji zahteva prethodnovrlo precizno definisanu organizacionu strukturu sa jasno podeljenim pravima i obavezama,i razvijen informacioni sistem projekta i podsistem izrade projektne dokumentacije i vezutog procesa sa sektorima za ugovaranje, komercijalu i izvoenje radova. Vrlo je vano dase, u okviru organizacione strukture za proces projektovanja na horizontalnim nivoima,

razviju jake meusobne veze radi ostvarivanja bolje koordinacije izmeu projektanatarazliitih struka, kao to je prikazano na slici 7-1. Pojedini nivoi primaju zajednike ulaznepodatke bitne za taj nivo upravljanja, ali i upravljake akcije vieg nivoa upravljanja kojem,povratnom spregom, alje potrebne informacije. Istovremeno, na bazi dobijenih informacijataj nivo alje upravljake akcije niem nivou od kojeg, opet, povratnom spregom dobijapotrebne informacije.


4/73

368

Podsistem - nivo

Podsistem - nivo

Podsistem - nivo

N

N - 1

N - 2

ulaz

ulaz

ulaz

upravlja~ka

upravlja~ka

akcija

akcija

povratnasprega

povratnasprega

rukovodilac projektovanja

rukovodioci timova

timovi

izlaz

SISTEM PROJEKTOVANJA

Sl. 7-1 Vertikalne interakcije izmeu hijerarhijskih nivoa u (pod)sistemuprojektovanja

Valjano upravljanje procesom projektovanja podrazumeva i postojanje baze istorijskihpodataka o tipiziranim tehnolokim i projektnim reenjima na realizovanim projektima.Generalno, ulaz u sistem projektovanja predstavljaju podaci o ugovorenoj dokumentaciji,standardima, propisima, uzansama, istranim radovima, uslovima za projektovanje,izvrenim geodetskim snimanjima, pa i obiajima u pojedinim podnebljima, a izlazneveliine su projekti (skraeno od: projektna dokumentacija) u razliitim stepenima razrade.

Tokovi razmene informacija i odluivanja u procesu projektovanja direktno zavise odpolaznih osnova za projektovanje koncipiranih u ugovoru, kao i od strukture i obima i vrsteposla. U tom smislu vrlo su bitni i podaci o opremi koja se ugrauje u objekat, jer, nekitipovi opreme, direktno utiu na projektna reenja. Zato se, sa stanovita nivoa zahtevanihinformacija u toku procesa projektovanja, mogu definisati tri osnovna tipa opreme:

1. Oprema tipa A koju je neophodno definisati pre poetka izrade idejnih projekata.To je, po pravilu, nestandardna i skupa oprema iji izbor odluujue utie na svaprojektna reenja, kao to je sluaj kod projektovanja specijalnih postrojenja zaobradu otpadnih voda ili velikih fabrikih kompleksa, gde je ceo objekat podreennjegovoj tehnolokoj funkciji.

2. Oprema tipa B koju je neophodno definisati pre izrade glavnog projekta iizvoakih crtea. To je relativno skupa, ali i standardna oprema ija finalnareenja imaju male razlike u zavisnosti od proizvoaa, odnosno isporuioca.Tipian primer su standardni liftovi u objektima, delovi sistema za kondicioniranjeili znaajnija elektro-oprema.


5/73

369

3. Oprema tipa C je standardna oprema koja se moe ugovarati pre i u toku radovana gradilitu, jer ne opredeljuje projektna reenja na bilo kom nivou razrade. Ovde

je uglavnom re o pokretnoj opremi, nametaju, inventaru.

Znai, potrebno je da se obezbedi kvalitetno rukovoenje i kontrola procesa projektovanja,

koordinacija i pravovremena razmena informacija, uporeivanje planiranog i stvarnogulaza, stanja i izlaza iz sistema i pronalaenje uzroka eventualnih razlika. Kod planiranjaaktivnosti na izradi projektne dokumentacije korisno je da se definu pojedini organizacionikodovi vrste posla. Time se, jo u fazi formiranja strukture mrenog plana, omoguujedobijanje selektivnih izvetaja o planiranoj dinamici i toku realizacije radova za pojedineprojektne timove i rukovodioce (vidi primer 7.3.5).

Uporedo sa izradom finalnog projekta, ako ne i ranije, pristupa se tehniko-tehnolokoj ikomercijalnoj pripremi i planiranju izvoenja radova. Planiranje i kontrola izvoenjaradova i svih aktivnosti na projektu, kao sastavni deo upravljanja projektom, znaajno utiuna poslovni uspeh generalnog izvoaa. Veliki broj isporuilaca raznovrsnih materijala iopreme, podizvoaa na gradilitu i ostalih uesnika u poslu zahtevaju izvanrednu

koordinaciju i tehnoloki opavdane dinamike planove. Zato su tehnoloka reenjapojedinih tehnolokih procesa, koji e biti uspostavljeni na gradilitu, primarni u prvoj faziplaniranja. Ona su i izvor podataka o potrebnoj radnoj snazi, materijalu, mehanizaciji nagradilitu i potrebnim vremenima za izvravanje pojedinih aktivnosti. Na osnovu prvobitnihtehnolokih reenja i podataka dobijenih na osnovu njih mogue je obaviti optimizacijutehnolokih procesa, odnosno mrenih planova, porema postavljenoj funkciji cilja i zadatihuslova ogranienja. Funkcija cilja je, najee, uklapanje dinamike izvoenja radova uugovorene rokove, a uslovi ogranienja mogu biti: meteoroloki uslovi, odnosno vremepovoljno za izvravanje pojedinih vrsta radova, raspoloivi broj radnika ili mesta za smetajradnika, vremena pristizanja kapitalnih delova procesne opreme, raspoloivost pojedinihgraevinskih maina, mogui frontovi rada, itd..

Poto je gradilite otvoren sistem na koji deluju mnogi spoljanji uticaji sa neizvesnimishodom, neophodno je, radi kvalitetne kontrole nad svim eventualnim poremeajima,strukturom mrenog plana predvideti i sve aktivnosti za snabdevanje gradilita potrebnimresursima, radnom snagom i mehanizacijom, kao i aktivnosti na ugovaranju, transportu,carinjenju, montai i probnom radu opreme.

7.2 Tehnologija izrade planske dokumentacije

U prvom delu ovog poglavlja ukazano je da, nakon sklapanja ugovora, izvoa esto u

situaciji da samostalno radi izvoaki projekat ili glavni projekat, a potom izvoaki.Meutim, graevinska firma moe da bude i investitor, odnosno u poziciji korisnikazemljita, koji na odreenoj lokaciji gradi objekte za trite. Da bi uopte obezbedilalokaciju, a potom i sve potrebne uslove za projektovanje, graevinsku dozvolu i izgradnju,graevinska firma treba da razvije poseban kadar koji e, sa puno razumevanja i znanja,umeti da savlada vrlo komplikovane procedure u izradi detaljnog urbanistikog plana i,posebno, akta o uslovima za ureenje graevinskog zemljita. Zato se u narednom tekstu i


6/73

370

prezentiramo samo deo problematike na izradi planske dokumentacije sa osnovnim ciljemda se graevinskim inenjerima ukae na okruenje u kojem se ceo proces izvrava.

7.2.1 Osnovni smisao i znaaj planske dokumentacije

U gradovima se intenzivno deavaju procesi prostornog, populacionog i privrednog razvoja.Da bi se potrebe i mogunosti ovih promena uspeno mogle uskladiti, planira se i usmeravarazvoj, i blie odredjuje donoenjem prostornih i urbanistikih planova i kontrolom njihoverealizacije. Planska dokumentacija predstavlja celovit sklop i medjusobnu interakcijuuzajamno povezanih parcijalnih inilaca stanovanja, privrednih i drutvenih aktivnosti ipotreba. Prostornim reenjem se utvrdjuju smernice za ostvarenje planiranih kvantitativnih ikvalitativnih pokazatelja vremena i prostora.

Najvanije karakteristike u procesu planiranja su:

- integralnost, jer se istovremeno tretiraju i drutveni i prostorni elementi razvoja

(drutveni se bave ekonomskim, a prostorni prostornim aspektima razvoja);- usklaenost (potuje usklaivanje planova po predmetu, podruju i vremenskom

periodu);

- koordinacija (kojom se obezbeuje meusobna informisanost, usklaivanje razvojai zajednikih interesa);

- utvrivanje obaveza i odgovornosti u izradi i sprovoenju planova.

7.2.2 Prostorni planovi

Prostornim planovima optine, grada i regionalnim prostornim planom definie se granicapodruja na koje se plan donosi, a u njima se odreuju namena povrina, razmetajstanovnitva, mrea naselja, saobraajna i tehnika infrastruktura i osnove za stimulisanjerazvoja, to se i grafiki prikazuje. Prostorni plan podruja sa posebnom namenom donosise za podruje koje zbog svojih karakteristika, namee posebne zahteve za ureenjem ikorienjem prostora. Detaljni prostorni plan radi se za podruje van naseljenih mesta, akosu planirani radovi za koje uslovi za ureenje prostora nisu utvreni u prostornom planu.

Donoenjem prostornih planova obezbeuje se planska izgradnja i ureenje celokupneteritorije, a posebno vangradskih podruja koja nisu obuhvaena urbanistikim planiranjem,ime oni postaju osnova celokupne politike planiranja. Prostorni planovi su dugoroniplanovi i njima se planira razvoj za period od vie decenija.

U procesu izrade prostornog plana uoavamo sledee faze:

Faza pripreme u kojoj odluku o pripremanju prostornih planova donosi organ nadlean zadonoenje planova, a to je obino skuptina podruja za koje se plan donosi. Nakondonoenja odluke, utvruje se program rada na pripremanju prostornog plana, kojim seblie definiu: organizacija izrade, faze rada, rokovi i obaveze firmi i ustanova koje


7/73

371

uestvuju u pripremi i izradi plana. Za izradu prostornog plana obrazuje se komisija ija jenadlenost da prati i usklauje zajednike interese.

Faza dokumentacije i analize obuhvata pribavljanje i analizu planova, karata i drugihpodataka potrebnih za izradu plana. Ove poslove rade obraiva plana, organi uprave i

firme koje raspolau neophodnim podacima.

Faza izrade nacrta obuhvata i izradu projekcije drutveno-ekonomskog razvoja,organizacije i ureenja prostora, predlog, ocenu i analizu varijanti uredjenja prostora.Nakon zavrene izrade, organ uprave podruja, za koje se plan donosi, utvruje nacrt planana osnovu predloga koji dostavlja vladi nadlene skuptine.

Faza javne rasprave u kojoj se o nacrtu prostornog plana sprovodi javna rasprava, priemu su nain organizovanja i trajanje rasprave utvreni odgovarajuim dokumentaima.Primedbe i predloge iz javne rasprave se razmatraju, a eventualne izmene unose udokument.

U fazi izrade predloga i donoenja prostornog plana na oformljen plan se pribavljajusaglasnosti dravnih organa, nakon ega prostorni plan donosi Skuptina, a on se objavljujeu zvaninom glasilu (Slubenom glasniku).

Nadzor nad procedurom donoenja prostornog plana obavlja urbanistika inspekcija, kojaproverava da li je plan donesen u skladu sa odgovarajuim zakonom. Nadleni organodreuje organizaciju koja obavlja strune poslove na pripremanju i sprovoenjuprostornog plana.

7.2.3 Urbanistiki planovi

Prostornim planom se odreuje podruje naseljenog mesta za koje se kriterijumi i reenja zaizgradnju i ureenje utvruju urbanistikim planovima kojim se usaglaavaju potrebe imogunosti urbanih sredina i predvidjaju optimalna urbanistika reenja i organizacijaprostora. Reenja data urbanistikim planovima zasnivaju se na prirodnim karakteristikamaterena, stepenu izgraenosti stambenih, privrednih i objekata infrastrukture, ekonomskerazvijenosti, zatite prirodnih, kulturnih dobara i ivotne sredine i planiranog drutveno-ekonomskog razvoja. Urbanistiki planovi se dele u sledee tri kategorije:

1. generalni urbanistiki plan;

2. detaljni urbanistiki plan, i

3. urbanistika ureajna osnova

Karakter i sadraj urbanistikog plana odreuje se u zavisnosti od kategorizacije gradova inaseljenih mesta. Na osnovu toga, moemo razlikovati:

- gradove, naselja gradskog karaktera, kao i naseljena mesta u kojima se nalazisedite optine koja moraju imati generalni urbanistiki plan, a dalja razrada seobavlja detaljnim planom;


8/73

372

- manja naseljena mesta koja ne spadaju u kategoriju gradova prema statistikimkriterijumima, a imaju urbanistike planove koji sadre elemente generalnog idetaljnog urbanistikog plana. Objedinjavanje sadraja je uslovljeno sloenou iveliinom naselja koje je predmet planiranja;

- ostala naseljena mesta koja su u svom prostornom razvoju nesamostalna ifunkcionalno nekompletna, a razrauju se urbanistikom ureajnom osnovom.

Ureivanje zemljita i uloga gradske uprave

Uredjivanje zemljita obuhvata radove na pripremanju i komunalnom opremanju zemljita,na osnovu srednjoronih i godinjih planova. Srednjoroni plan uredjivanja gradjevinskogzemljita za period od obino pet godina donosi se za teritoriju svake optine i grada ucelini. Realizacija srednjoronih planova i njihova razrada se obavlja u godinjimoptinskim i gradskim programima uredjivanja zemljita i njima se za predmetnu lokacijuutvrdjuju vrste, rokovi i vrednosti izvrenja radova i eventualne dopune i izmene. UBeogradu, na primer, uredjivanje zemljita se moe podeliti na:

- primarno uredjivanje, i

- sekundarno uredjivanje.

Primarno uredjivanje podrazumeva izgradnju gradske infrastrukture koja je uslov za daljurealizaciju investicionih planova manjih celina, bloka ili vie blokova koje obradjujedetaljni urbanistiki plan (DUP). Ono obuhvata objekte saobraajno-komunalneinfrastrukture zajednike za vie DUP-ova.

Sekundarno uredjivanje obuhvata radove na pripremanju i opremanju zemljitaobuhvaenog granicama usvojenog detaljnog plana, pri emu pripremanje podrazumeva

reavanje imovinsko-pravnih problema, odnosno raseljavanje lokacije, a opremanjeizgradnju sekundarne infrastrukture za povezivanje izgraenih objekata na primarne sistemevodovoda, kanalizacije, toplovoda, itd. U Beogradu se, na primer, u poslednje vremepreputa korisnicima lokacija da sami pripreme i opreme zemljita. Takvo reenje je dalekopovoljnije, sa stanovita tehnologije izvoenja radova, i sa stanovita planiranja realizacijeprojekata, jer je mogue da se ostvari daleko bolja koordinaciju u realizaciji radova naizgradnji objekata i prateih infrstrukturnih sistema.

Na poslovima oko planske dokumentacije rade organi gradske uprave (Sekretarijat zaurbanizam i slino), dok se za odredjene strune poslove, bitne za grad, angauju struneinstitucije, kao to su Zavod za planiranje i Gradski geodetski zavod.

7.2.4 Generalni urbanistiki plan

Generalnim urbanistikim planom se utvrdjuju:

- granica podruja za koje se plan donosi;

- osnovna namena povrina;


9/73

373

- infrastrukturni objekti i to gradske saobraajnice sa prikljucima na saobraajniceireg podruja, mrea hidrotehnikih, energetskih i TT instalacija sa prikljucimana okruenje;

- osnovna koncepcija stambene izgradnje;

- nain ozelenjavanja sa podelom na javne parkovske povrine, park-ume i zatitnozelenilo;

- zatita prirodnih vrednosti i kulturnih dobara.

Svi navedeni sadraji se i grafiki obrauju. Ovaj planski dokument sadri i osnovne usloveza uredjenje prostora prema nameni povrina, podatke o racionalnosti planiranih reenja ibilans povrina. Generalni urbanistiki plan predstavlja osnov za izradu detaljnihurbanistikih planova i u njemu se nalaze smernice za njihovu izradu.

Generalni urbanistiki plan se realizuje po sledeim fazama:

Faza pripreme obuhvata donoenje odluke o izradi GUP-a, koju donosi skuptina optine,odnosno grada, na osnovu predloga nadlenog izvrnog organa (vlade). Odlukom se obinoutvrdjuje period za koji se GUP donosi, rok podnoenja nacrta plana, trajanje i nainorganizovanja javne rasprave i nain obezbedjenja finansijskih sredstava. Nakon doneseneodluke moe da se izabere nosilac izrade plana.

Faza dokumentacije i analize predvidja prikupljanje i analizu geodetskih i drugih planovai podataka neophodnih za izradu ocene stanja i mogunosti razvoja. U njoj su podjednakoukljueni nosilac izrade, skuptina optine, odnosno grada, radne organizacije kojeposeduju neophodne podatke i mesne zajednice.

Faza izrade programskog dela GUP-a treba da rezultuje projekcijom drutveno-

ekonomskog razvoja kao i predlogom varijanti razvoja u proizvodnji, urbanizaciji,zaposlenosti i drutvenim aktivnostima, sa povezivanjem tih parcijalnih varijanti u celovite,a sve u skladu sa regionalnim funkcijama grada u odnosu na ire okruenje.

U fazi izrade prostorne koncepcije GUP-a blie se odreuje organizacija i uredjenjeprostora, a sprovodi se analizom prirodnih i stvorenih inilaca, izradom sintezne karteogranienja, utvrdjivanjem apsolutnih i relativnih ogranienja i ciljeva organizacije iuredjenja prostora. Na osnovu toga rade se varijante prostorne koncepcije, a analizavarijantnih reenja precizira se sa stanovita ekolokih, razvojnih, kompozicionih,sociolokih i ekonomskih parametara, pri emu se rezultati sintezne analize koriste zaocenu i izbor optimalne varijante.

Faza strune i javne rasprave omoguava da strune organizacije, i svi zainteresovani sapodruja koje GUP obradjuje, daju konkretne predloge i ocene varijantnih koncepcija kojese razmatraju na zasedanjima skuptinskih izvrnih organa i ugradjuju u predlog planskogdokumenta.

U fazi izrade predloga i donoenje GUP-a pribavljaju se miljenja i saglasnosti nadlenihdravnih organa i donosi Generalni urbanistiki plan za odreeno podruje.


10/73

374

7.2.5 Detaljni urbanistiki plan

Detaljni urbanistiki plan predstavlja zavrnu fazu urbanistikog planiranja. Njime sekonkretizuju postavke generalnog urbanistikog plana u nameni povrina i poloajustambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata, a predstavlja prostornu i etapnu razradu

generalnog plana. Izuzetno, detaljni plan se moe doneti i za naseljeno mesto ili njegov deoza koje nije donet generalni plan, ukoliko je to predvieno prostornim planom optine,grada ili prostornim planom podruja posebne namene.

U funkcionalnom pogledu detaljni urbanistiki plan razrauje manja naselja u celini, kao idelove gradova koji ine funkcionalnu celinu kao to su mesna zajednica, jedan ili vieblokova, industrijski kompleksi, rekreativni centri, saobraajnice, specijalizovani centri iobjekti druge namene. Izrada detaljnog urbanistikog plana utvruje se srednjoronim igodinjim programima ureenja prostora.

Sadraj detaljnih urbanistikih planova

S obzirom da prostorni urbanistiki planovi daju i odreuju programsku koncepcijuprojekcije razvoja, detaljnim urbanistikim planom se prikazuje planirana izgradnja i radovina ureenju prostora, a sadraji se prostorno definiu i detaljno razrauju.

Tekstualni deo DUP-a obino treba da sadri:

- opti deo u kome se navode pravni osnov i povod za izradu i donoenje detaljnogurbanistikog plana, cilj izrade i tok javne rasprave;

- uslove za uredjenje prostora kojima se preciziraju smernice za privodjenje prostoraplaniranoj nameni;

- obrazloenje detaljnog urbanistikog plana u kome se obrazlau usvojenaprostorna reenja.

Grafiki deo DUP-a na situacionim planovima precizira prostornu koncepciju. Prikazuju sedetaljna namena povrina i granica podruja koju planski dokument obradjuje, steeneurbanistike obaveze, objekti koji se zadravaju i rue i regulaciona i nivelaciona reenjaplaniranih povrina i objekata. Na nivou idejnih reenja daju se grafiki prilozi zasaobraajne povrine, hidrotehniku, energergetsku, TT i toplovodnu mreu i uredjenjeslobodnih povrina. Sva tehnika infrastruktura mora prostorno da se uskladi, a to sepredstavlja u skupnom prikazu reenja, odnosno sinhron planu. Poloaj kompleksa,saobraajnica i tehnike infrastrukture utvrdjuje se analitiko-geodetskim elementima zaobeleavanje. U sluajevima kada je planskim dokumentima predvidjena izgradnja

porodinih stambenih zgrada u DUP-u se na auriranoj katastarskoj podlozi predstavljaplan parcelacije.

Dokumentacija DUP-a je uslovljena nainom izbora najboljeg reenja za planirani viduredjenja zemljita. Kako bi se sagledala opravdanost i pruilo obrazloenje usvojenogreenja, dokumentacija treba da sadri prostorno-programske elemente, izvod iz plana viegreda, auriranu geodetsku podlogu, inenjersko-geoloke podatke o zemljitu, prikazpostojeeg stanja graevinskog fonda, tehnike infrastrukture i saobraajnih povrina.


11/73

375

Pripremanje, izrada i donoenje DUP-a

Zakonom o planiranju i uredjenju prostora preciziran je postupak pripremanja, izrade idonoenja detaljnih urbanistikih planova. Taj proces se moe ralaniti na sledee faze:

1. faza pripreme u kojoj nadleni organ uprave donosi odluku o izradi DUPa.2. faza dokumentacije i analize u kojoj se pribavljaju i analiziraju geodetski i drugi

planovi i podaci potrebni za analizu, ocenu postojeeg stanja i utvrdjivanjetendencija razvoja, izgradnje i uredjenja prostora.

3. faza izrade programske osnove u koje se analiziraju programske koncepcijeGUP-a i utvruju programski elemenati u granicama podruja za koje se radidetaljni urbanistiki plan, pri emu je obavezno da se uskladi programska osnovaGUP-a i programi razvoja svih mikro celina za koje se radi detaljni plan.

4. faza izrade prostorne koncepcije obuhvata analizu i ocenu stanja na osnovugeodetskih podloga, katastra podzemnih instalacija i inenjersko-geolokih

planova. Raspored ovihinilaca moe da predstavlja izvesna apsolutna i relativnaogranienja na osnovu kojih se dobija pregled raspoloivih povrina koje se mogu

koristiti bez ogranienja, povrina koje se mogu koristiti samo za neke namene ionih koje se ne mogu koristiti za predvidjenu izgradnju i uredjenje. Varijantnareenja analiziraju se uporednim ispitivanjem varijanti sa stanovita:

- ekologije - za razradu mera ouvanja i unapredjenja ivotne sredine;- ekonomije - razmatraju se trokovi realizacije i eksploatacije planiranog

prostora;

- kompozicione analize reavaju osnovne dileme budueg naina izgradnjeobjekata i uredjenja javnih prostora.

5. faza javne i strune rasprave prua mogunost da se svi zainteresovani izjasne o

predloenim reenjima i da se njihovim ueem iznadje optimalna varijanta.

6. faza predloga i donoenja DUP-a obuhvata formiranje elaborata i donoenjeodluke o usvajanju na skuptini nadlenog organa.

U planskoj dokumentaciji je i urbanistika uredjajna osnova. To je planski dokumentkoji se donosi za naseljena mesta za koja, na osnovu prostornog plana optine, odnosnograda, nije predvidjena izrada generalnog urbanistikog plana, odnosno detaljnogurbanistikog plana.

Slino drugim urbanistikim planovima, urbanistika uredjajna osnova precizira uslove zakorienje zemljita (naroito poljoprivrednog), uslove parcelacije za javne sadraje,

reenja za izgradnju saobraajnica i objekata. Dakle, ona ima karakter generalnog, tj.detaljnog urbanistikog plana za utvrdjivanje opteg drutvenog interesa, a radi se naosnovu odluke koju donosi skuptina optine podruja koje se planira.


12/73

376

7.2.6 Urbanistiki ulazni podaci za projektovanje

Akt o uslovima za uredjenje prostora (AUUP) predstavlja urbanistiki osnov za izradutehnike dokumentacije, pri emu svako gradjenje i radovi kojima se menja stanje uprostoru treba da bude u skladu sa uslovima za uredjenje prostora. On sadri podatke o

lokaciji, urbanistiko-tehnike i posebne uslove za izgradnju. Iako sadraj ovog planskogdokumenta zavisi, pre svega, od planirane namene podruja za koje se donosi, on treba daobezbedi:

- podatke o lokaciji u koje spadaju kopija plana i podaci o katastarskim igradjevinskim parcelama, saobraajnim povrinama sa nivelacionim iregulacionim karakteristikama, prikaz tehnike infrastrukture i mesta prikljuakaza vodovod i kanalizaciju, elektro-energetsku mreu, javno osvetljenje i TT mreu,prikaz uredjenja slobodnih povrina i podatke o poloaju regulacione, odnosnogradjevinske linije;

- urbanistiko tehnike uslove kojima se utvrdjuje nain privodjenja zemljita

planiranoj nameni, kapacitet i vrsta planiranih objekata, nivelacione i regulacionekarakteristike objekata na gradjevinskoj parceli, i uslove za izgradnju saobraajnih,slobodnih povrina, prikljuivanja na komunalnu infrastrukturu, zatitu kulturnihdobara, ivotne sredine, zatitu od elementarnih nepogoda i standarde zaprojektovanje i izgradnju objekata.

Akt o uslovima za uredjenje prostora radi se na osnovu detaljnog urbanistikog plana, ali seu njemu mogu initi neznatne izmene veliine objekata, njihovog prostornog poloaja, trasesaobraajnica i tehnike infrastrukture ukoliko su novoplanirana reenja racionalnija, a neugroava se korienje susednog zemljita. Ako se ne pristupa izgradnji i uredjenju prostorapo usvojenom prostornom, odnosno urbanistikom planu, mogu se utvrditi privremeniuslovi za uredjenje prostora za izgradnju privremenih objekata.

Priprema, izrada i donoenje AUUP-a

I u ovom delu posla na pripremi osnovnih ulaznih podataka za projektovanje mogu se, radibolje koordinacije, definisati na primeru grada Beograda sledee faze :

Faza pripreme, u kojoj, na osnovu godinjih programa ureenja zemljita i usvojenoginvesticionog programa predmetnog podruja, nadleni gradski organ koji raspolaegraevinskim zemljitem, kao investitor, koji se stara o ureivanju graevinskog zemljitaili drugo pravno lice koje ima pravo korienja graevinskog zemljita radi izgradnje,donosi odluku o izradi Akta o uslovima za ureenje prostora, a u svemu prema usvojenomdetaljnom urbanistikom planu. Investitor ili njegov zastupnik sprovode postupak izboranajpovoljnijeg nosioca izrade i to konkursom ili direktnom pogodbom.

Faza prikupljanja dokumentacije u kojoj se, s obzirom da se AUUP radi na osnovuusvojene planske dokumentacije, prikupljaju potrebne geodetske, geoloke i druge podloge,uslovi za projektovanje koje daje nadleno javno komunalno preduzee, i institucija ivaeih standarda, normativa i propisa za vrstu radova predvidjenih predmetnim AUUP-om. Zavod za zatitu ivotne sredine, Zavod za zatitu zdravlja, ustanove koje brinu okulturnim spomenicima, Gradski geodetski zavod i komunalna preduzea su duni da daju


13/73

377

uslove za projektovanje i da uestvuju u utvrdjivanju tehnikih podataka za projektovanjesaobraajnica, tehnike infrastrukture i objekata, pri emu bi ponuena reenja trebalo dazadovolje i sa stanovita zatite ivotne sredine, kulturnih dobara i protiv-poarne zatite.

Faza izrade, u kojoj projektant na osnovu prikupljene dokumentacije, radi predmetni

AUUP, koji na kraju treba da dobije sve potrebne saglasnosti komunalnih preduzea inadlenih organa.

Faza izdavanja Akta o uslovima za ureenje prostora, koji daje optinski, odnosnogradski organ uprave nadlean za poslove urbanizma. Ukoliko se radi objekat znaajan zarepubliku predvien prostornim planom republike, akt izdaje nadleno republikoministarstvo.

7.2.7 Problemi u vezi sa planskom dokumentacijom

Zakonskim aktima je, uglavnom, preciziran nain izrade i donoenja planske doku-

mentacije. Srednjoronim i godinjim programima uredjenja prostora na odreenoj teritorijipredvia se i program izrade planskih akata, kako bi se navedeni programi moglirealizovati. Neposrednim ueem svih zainteresovanih na podruju na kojem se plandonosi, kao i struno-tehnikom kontrolom od strane ovlaenog revidenta, utvrdjuju seprimedbe i predlozi, a nosilac izrade plana je duan da ih razmotri pri kompletiranjuplanskog dokumenta.

Bez obzira na usvojenu metodologiju izrade planske dokumentacije utvrdjenu zakonskimaktima i tano definisanog poloaja svih subjekata planiranja esto dolazi do problema kojise vrlo teko ili, ak, nikako ne reavaju.

Jedan od osnovnih problema predstavlja odvojenost drutveno-ekonomskog i prostornogplaniranja po podruju i vremenskom periodu. Kako se ekonomski razvoj ne procenjujedugorono dovoljno izvesno, postoje primeri da su se planovi zasnivali na nerealizovanimprocenama razvoja. Podjednako je loa osnova kada se plan zasniva na pogrenim ili nanepostojeim ekonomskim procenama. Ovaj problem moe se reiti tako da ekonomskirazvoj utie na dinamiku realizacije plana i da se etapnost realizacije prilagoava tekuimekonomskim promenama u sklopu dugorone strategije. Dugoroni prostorni razvoj moese zasnivati na proceni potreba i iskustava gradova slinih po strukturi i veliini u zemljamakoje su postigle razvoj kome se kod nas tei. Dakle, procene koje se daju predstavljajudugorone potrebe etapno se realizuju bre ili sporije, uz mogunost promena a da neugroavaju kontinuitet razvoja i celokupnost predloenih reenja.

Nedovoljna informisanost i potovanje usvojenih planova ine veoma rairenuproblematiku kod nas. Hijerarhijom prostornih i urbanistikih planova, planska reenjavieg reda bi trebalo da budu ulazni podaci za planove nieg reda. Tu, naravno, moe dapostoji opasnost da se neloginosti u planovima vieg reda prenose dalje, tako da jeneophodno da se obavlja sveobuhvatna i precizna kontrola pre faze donoenja plana.

Posebnu panju trebalo bi obratiti na prevazilaenje nedoslednosti i neadekvatnogsprovodjenja u ivot usvojenih planova i na nedovoljnu koordinaciju razvoja i plana.


14/73

378

Problem je u tome to se ponekada planiranje i izgradnja odvijaju paralelno ili, ak, iobrnutim tokom. Deava se da planovi slue kao osnova za izmenu i dopunu, odnosno kaopokrie za izgradnju koja se odvija uporedo sa izmenom plana. Umesto da se odluka donosiza uradjeni plan, u praksi se javljaju sluajevi da se plan radi kao pokrie unapred doneteodluke. Treba se pridravati obaveze da se ne moe graditi suprotno planu bez obzira na

interese vlasnika i da se planom usvojena namena striktno sprovodi i ne menja bez valjanograzloga.

Saradnja nosioca izrade plana i ostalih uesnika u planiranju je ponekad takva, kao dazadatak i jednih i drugih nije zajednika izrada dobrog plana. Kako mnoga komunalnapreduzea imaju svoje generalne strategije razvoja koje ponekada nisu u skladu sageneralnim strategijama razvoja grada u celini, gradskim propisima bi trebalo ovlastitiinstituciju koja bi pratila razvojne planove komunalnih preduzea, i obezbeivalauskladjenost reenja. U praksi, ustanovljena su nepisana pravila ponaanja svih uesnika uizradi planskih akata, koja neravnomerno snose odgovornost.

Neophodno je da se definie sadraj i nivo obrade tehnike infrastrukture u planskoj doku-

mentaciji. Nedovoljno detaljna reenja donoenjem plana se ozakonjuju, da bi se, kada sepristupi izradi tehnike dokumentacije, uoilo da se mora pristupiti izmenama. Ako supodaci neprecizno dati mogu neracionalno poveati koridor saobraajnice, izazvatineracionalno korienje gradjevinskog zemljita ili na drugi nain poremetiti koncepcijuplaniranja.

7.3 Tehnologija izrade projektne dokumentacije

7.3.1 Projektni zadatakU uvodnoj taki ovog poglavlja ukazano je na mesto i ulogu procesa projektovanja tokomrealizacije projekta. Prethodnom takom 7.2 analizirana je izrada planske dokumentacijekojom se definie niz ulaznih podataka relevantnih za izradu projektne (u naim zakonskimaktima esto: tehnike) dokumentacije. Ovi ulazni podaci, koje administrativno propisujenadleni organ, moraju se potovati od strane uesnika u projektu. Pored ulaznih podatakaiz planske dokumentacije, za izvoaa je bitno da se dobro sagledaju i potrebe investitora,

jer je njegova odluka o ulasku u realizaciju projekta obavezno uslovljena prethodnimrazmiljanjem i odreenom predstavom o tipu, funkciji i veliini budueg objekta.

Izrada projektne dokumentacije je proces koji ima svoj razvojni put koji je u potpunoj

korelaciji sa nivoom preciznosti ulaznih podataka koje definie onaj koji postavlja zadatak,najee sam investitor, u vidu projektnog zadatka. Projektnim zadatkom investitor, popravilu, precizira kakav i koliko veliki objekat eli, gde hoe da ga izgradi, kakve sadrajepotencira u njemu i slino. Za vee projekte, uobiajeno je da projektni zadatak zaprojektovanje nastaje na osnovu angaovanja konsultanta, iskustava investitora i rezultatadobijenih predinvesticionim studijama (vidi detaljnije poglavlje o sagledavanju realizacijeprojekta sa stanovita investitora, poglavlje II).


15/73

379

Moe se rei da je prouavanje potreba investitora za izvoaa znaajan posao u okvirufaze istraivanja trita. O ovome je ve bilo rei u poglavlju IV, gde je ukazano na dobrupraksu da se neiskusnijem investitoru ponudi pomo i besplatne usluge u koncipiranjuprojektnog zadatka, ime se stie psiholoka prednost i u zadatak ugrauju sopstvenatehnoloka reenja.

Svakim novim uraenim segmentom projektne dokumentacije poveava se nivo znanja oprojektu i, samim tim, vie i bolje preciziraju tehniko-tehnoloki, funkcionalni i finansijskizahtevi, ali i uslovi i ogranienja koji bitno utiu na dalji rad u procesu izrade projektnedokumentacije. U pitanju je svojevrstan iterativan proizvodni proces kojim treba upravljati,a radi kvalitetnijeg upravljanja potrebno ga je u celini sagledati i isplanirati i to po svimparametrima od potrebnih resursa do striktnog sprovoenja kontrole kvaliteta. Upravo zato

je za primer u taki 7.3.57 prezentiran pristup upravljanju izradom projektne dokumentacijeza rekonstrukciju jednog industrijskog objekta.

7.3.2 Nivoi razrade projektne dokumentacije

Osnovna pravila projektovanja objekata kod nas navedena su u Zakonu o izgradnji objekata(Sl. glasnik RS, br. 44/95 i 24/96). Zakon definie nekoliko nivoa izrade tehnike(projektne) dokumentacije,:

- razrada projektnih skica (generalnog reenja), gde se uoava koncepcija objekta;

- idejni projekat, koji nastaje razradom generalnog reenja i zajedno sa njimpredstavlja najnii nivo detaljnosti u razradi tehnike dokumentacije;

- glavni projekat, u kome "moraju biti odredjena sva fizika, tehnika i tehnolokasvojstva objekta, koja omoguavaju operativne poslove gradjenja objekta, odnosnokoja su od znaaja za zatitu javnog interesa i proveru potovanja vaeih propisa(bezbednost, stabilnost, uskladjenost sa zadatom funkcijom, uticaj na okolinu i sl.),to se kontrolie u postupku pribavljanja gradjevinske dozvole"[81];

- izvoaki projekat (radna dokumentacija), kojim se dokumentuju pojedineoperacije tokom izgradnje i ijim nivoom detaljnosti se obezbeuje tehnikiispravno izvoenje pozicija iz glavnog projekta;

- projekat izvedenog objekta, koji je, u stvari, kombinacija glavnog i izvoakogprojekta, sa unetim izmenama tokom gradnje, u formi pogodnoj za eksploatacijuobjekta.

Zakonska regulativa prihvata i znaaj projekta odravanja objekta, kao i projektatehnologije i organizacije graenja, koji obezbeuju sagledavanje vanih aspekataizgradnje i eksploatacije objekta, a ne samih koncepcijskih i detaljnih tehnikih reenja oobjektu i sadraja unutar objekta.

U lanu 15. Zakona o izgradnji objekata Republike Srbije utvrdjeni su uslovi za sticanjeprava (licence) na izradu tehnike dokumentacije. Prema primenjenim kriterijumima,tehnika dokumentacija je svrstana u dve grupe. Prvu, standardnu, ini tehnika


16/73

380

dokumentacija za sve objekte na koje se primenjuju odredbe ovog zakona, osimdokumentacije za objekte za koje gradjevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo(objekti od znaaja za Republiku), koja je svrstana u posebnu grupu i za iju su izradupropisani otriji uslovi. [81] U vezi odredaba lana 15. Zakona, a da bi se izbegli eventualninesporazumi, treba naglasiti da se on ne primenjuje na izradu skice objekta i radova.

Tehniku dokumentaciju ne mogu da izradjuju preduzea, odnosno druge organizacije kojisu zakonom ili drugim propisom ovlaeni da odredjuju neki od uslova sadranih uurbanistikoj dozvoli prema kojoj se izradjuje tehnika dokumentacija, odnosno gradiobjekat. Od ovog ogranienja su izuzetna preduzea koja obavljaju komunalne delatnosti,ali samo za dokumentaciju za objekte koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti.Takodje, tehniku dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnimkulturnim dobrima, moe da izradjuje organizacija koja obavlja delatnost zatitenepokretnih kulturnih dobara (ako ispunjava i druge uslove propisane Zakonom).

Drugo ogranienje se odnosi na angaovanje pojedinih lica u izradi tehnikedokumentacije. Analogno prethodnom ogranienju, za izradu tehnike dokumentacije ne

mogu se angaovati lica zaposlena u preduzeu ili organizaciji koja je ovlaena dapropisuje neki od uslova pod kojima se ta dokumentacija radi, odnosno objekat gradi.Razume se, izuzeci koji su u ovom pogledu propisani za preduzea, odnose se na lica kojasu u njima zaposlena. U izradi tehnike dokumentacije, takodje, ne mogu da uestvuju licakoja obavljaju nadzor nad primenom ovog zakona. [81]

Tehniku dokumentaciju, kao i njene sastavne delove, odnosno projekte, potpisuju lica kojasu kao odgovorni projektanti rukovodili njenom izradomi imaju zakonska odgovarajuazakonska ovlaenja (poloen struni ispit).

Zakon predvidja dve vrste provere ispravnosti (revizije) tehnike dokumentacije:kontrolu generalnog i idejnog projekta, odnosno prethodne studije opravdanosti i studijeopravdanosti i, kao drugu vrstu, tehniku kontrolu glavnog projekta. [81] U principu,kontrolu tehnike dokumentacije mogu vriti firme i pojedinci koje su kvalifikovani zanjenu izradu. Tehniku kontrolu ne moe da vri lice koje je zaposleno u preduzeu,odnosno drugoj organizaciji koja je izradila tehniku dokumentaciju, odnosno lice koje jeuestvovalo u izradi te dokumentacije, lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrinadzor nad primenom zakona. Izvrena tehnika kontrola projektne dokumentacije je uslovza dobijanje graevinske dozvole.

Poseban vid tehnike kontrole projektne dokumentacije, po naem zakonu, obavlja se usluaju "nostrifikacije" projekata pripremljenih po inostranim propisima. U tom sluajuproverava se saglasnost inostranih propisa i procedura sa naim.

Na mnogim inostranim tritima su pojmovi predprojektovanja (skice), idejnog projekta,glavnog projekta i izvoakih detalja takoe veoma dobro poznati i razraeni.Upotpunjavanje izvoakih i radionikih detalja se reava mahom standardizovanimcrteima, dobijenim od isporuilaca i specijalizovanih izvoaa. Na ruskom tritu je slinapodela u kojoj se pojavljuju predprojekat (uobiajeni naziv forprojekat), tehniki projekat,koji podlee obaveznoj reviziji i radna dokumentacija na osnovu koje se izvode radovi.


17/73

381

Jasno je, ve na osnovu sagledanih nivoa razrade projektne dokumentacije, da je izradaprojektne dokumentacije vrlo kompleksan poduhvat. Ako u dalje razmatranje uvrstimo iinjenicu da se na svakom nivou razrade radi veliki broj raznovrsnih projekata po vrstamaradova ili fazama od arhitektonsko-graevinskih, preko velikog broja instalaterskih doprojekata enterijera i ureenja terena (vidi taku 7.1), razumljivo je da investitor najveu

panju poklanja upravo izboru projektantske firme koja e koordinirati izradu celokupneprojektne dokumentacije. Taj izbor je jo znaajniji za industrijske objekte, za koje jepotrebno da se prvenstveno urade tehnoloki projekti za sve proizvodne procese planiraneinvesticijom, i koordinirati ih sa navedenim standardnim projektima. Tehnoloki projekat

je, posebno kod kompleksnijih objekata koji sadre opremu tipa A, vaan ulazni podatakbez koga se ne moe zadovoljavajue kompletirati praktino ni jedan nivo razrade projektnedokumentacije. Kako je ve napomenuto u poglavlju VI, investitor u takvoj situaciji ulogukoordinatora najee preputa upravo projektantu tehnologije, jer on uglavnom preuzimana sebe garancije za postizanje projektovanog proizvodnog programa u ugovoru tipa"proizvod u ruke".

7.3.3 Procedura (tok) projektovanja

Procedura projektovanja je redosled meusobno uslovljenih koraka koji uesnici urealizaciji projekta, a posebno investitor, izvoa i projektant, ine od poetne ideje, pa doformiranja dokumentacije o izvedenom objektu. Procedura projektovanja je veomauslovljena osnovnom zakonskom regulativom iz ove oblasti, o emu je ve bilo rei u ovompoglavlju, ali i mnogim drugim faktorima. Pri tome treba istai uticaj tipa objekta, obima ikompleksnosti radova, opremljenosti objekta i drugih specifinosti samog predmetakonkretnog posla (vidi, na primer, poglavlje o istraivanju trita, posebno ilustrativniprimer sa ruskog trita). Pored toga, na proces projektovanja veoma mnogo moe da utie isam investitor, odluujui se za forsiranje odreene ugovorne strategije (o ovome vidi

detaljnije u poglavlju VI, koje se, izmeu ostalog, bavi ugovornim strategijama zarealizaciju projekata). Zbog ovako raznovrsnih uticaja na projektovanje, nemogue jegovoriti o jedinstvenoj proceduri projektovanja i receptu za sve sluajeve realizacijeprojekta. Naprotiv, mogue je samo dati blia uputstva o emu treba voditi rauna prilikomsagledavanja projektovanja za svaki pojedinani poduhvat. Dobra je praksa da se, kodkompleksnijih projekata, procedura projektovanja posebno i jasno obrazloi u nekom odugovornih priloga.

U procesu projektovanja opredeljuju se kljuni trokovi celokupne investicije, a naroito uprvim nivoima razrade kada se rade idejna reenja i idejni projekat. Tada je uobiajeno dase radi nekoliko varijanti da bi se sagledale sve tehniko-tehnoloke, funkcionalne ifinansijske posledice svake od njih, naravno i prednosti, i donela odluka o daljem pravcurada na razradi projektne dokumentacije. Ukoliko postoji elja za varijantnim reenjima, totreba uzeti u obzir prilikom utvrivanja procedure projektovanja za odreeni projekat.

Pristup izradi projektne dokumentacije i prikupljanju potrebnih podataka umnogome zavisii od toga da li se projektuju novi objekti ili je u pitanju rekonstrukcija postojeih. Odtoga, kao i od vrste objekta, u mnogome zavisi i sastav i hijerarhija projektnog tima ukoji se, po potrebi, mogu ukljuiti i strunjaci koji dobro poznaju tehnologijufunkcionisanja predmetnog objekta. Nisu retke situacije da se u projektne timove ukljuuju


18/73

382

priznati strunjaci iz medicine, ako se gradi bolnica ili scenograf, reiser i muziar ako segradi pozorite ili kongresni centar. Ukljuivanje vie uesnika, a posebno specijalnihkonsultanata zahteva izvanredne mere planiranja i koordinacije projektovanja.Poveanjem kompleksnosti projekta, utie se na strukturu i obim projektnedokumentacije (koja je finalni proizvod projektovanja). Praksa pokazuje da je veoma

korisno da se na poetku realizacije veeg projekta proui i definie koja projektnadokumentacije je neophodna za izvoenje predmetnog posla, poto zakonski minimumiponekad neprecizno i nedovoljno to definiu. ak i banalni sluaj da se ne predvidikopiranje dovoljnog broja primeraka projektne dokumentacije moe da dovede do ne malogpoveanja trokova kod izuzetno velikih projekata.

Sa stanovita procedure projektovanja, idejnim skicama i reenjima sagledavaju se eljainvestitora, obim budueg posla, funkcionalnost objekta i, eventualno, proizvodnog procesai obezbeuju osnovni podaci za precizniji proraun opravdanosti celokupne investicije.Kada se na ovako dobijena reenja obezbedi saglasnost svih zainteresovanih strana, radi seprojektni zadatak za izradu kompletnog idejnog projekta za predmetni objekat. Znai, idejniprojekat se radi na bazi usaglaenih zahteva i pribavljenih uslova i podloga neophodnih zanjegovu izradu. Identifikacija svih neophodnih ulaznih podataka je ozbiljan problem udefinisanju procedure projektovanja.

Idejni projekat sadri idejne projekte svih vrsta radova, odnosno faza, na objektu u kojimase obavezno nalaze: tehniki opisi projektovanih radova, osnovni prorauni, predmer ipredraun radova i grafiki prilozi i to najee u razmeri 1:200. U sluaju da postojeposebno interesantni delovi ili problemi, oni se detaljnije analiziraju i prezentiraju. Ovajdeo posla zahteva izvanrednu saradnju i koordinaciju projektanata svih struka, kao i dobrukontrolu projektovanja. Kontrola projektovanja treba da obuhvati stalnu proveru tehnikeusaglaenosti izmeu delova dokumentacije, ali i kontrolu trokova i vremena u fazi izradeprojektne dokumentacije.

Na slici 7-2, kao ilustracija, prikazana je procedura - tok izrade idejnih (preliminarnih)projekata za jedan poslovni objekat, pri emu su naglaeni nivoi koordinacije. Rad poinjeizradom arhitektonskih osnova koje su, opet, osnovna baza za dalji rad projektanatakonstrukcije, instalacija i enterijera. Njihove povratne informacije bitno utiu na dalji radkoji se, kroz etiri nivoa koordinacije (usaglaavanja), zavrava izradom definitivniharhitektonskih osnova usaglaenih sa svim projektantima na objektu. Procedura iskazanaovakvom ili slinom emom je veoma korisna na poetku realizacije posla, jer se njomidentifikuju organizacioni nivoi i osnovne aktivnosti u fazi izrade projektne dokumentacije.Ali, ona ni sluajno nije i dovoljna da bi se projektovanje efikasno obavilo, jer nedostajedinamika i trokovna komponenta projektovanja, koja se obino analizira mrenimplanom.


19/73

383

Arhitektonskicrte`i odobreni od

Investitora

Preliminarnearhitektonske

Tehni~ka kontrola

Revizijapreliminarnog

projekta

KONSTRUKCIJA INSTALACIJE INFRASTRUKTURA. . .



Detaljne preliminarne

Zavr{ni preliminarni

prva koordinacija komentari i potrebe

druga koordinacija

tre}akoordinacija

komentari i potrebe

razmena informacijao zavr{nom prelimi-narnom projektu

~etiri - dopunska koordinacija konstruktivnog itermomehani~kog preliminarnog projekta

osnove

arhitektonskeosnove

arhitektonskiprojekti

Sl. 7-2 Koordinacija i razmena informacija tokomprocesa preliminarnog projektovanja

Nakon investitorovog usvajanja idejnog projekta, esto se na velikim projektima pristupaformiranju tenderske dokumentacije i izboru izvoaa radova, kojem se ili preputa daljaizrada projektne dokumentacije pod striktnom kontrolom konsultanata, ili mu sekontinuirano obezbeuje od strane investitora potrebna projektna dokumentacija zaizvoenje radova koji, esto, teku paralelno sa izradom izvoakog projekta. U ovom,poslednjem sluaju, investitor preuzima na sebe sve propuste koji mogu nastati usledneblagovremenog obezbeenja projektne dokumentacije i eventualnih nesaglasnosti u njoj.Zato investitori ponekad tee da dalju izradu projektne dokumentacije prepuste izvoau,koji u takvoj situaciji, sva dalja projektna reenja moe da prilagoava svojim eljama i

tehniko-tehnolokim mogunostima. Meutim, tada i svi propusti u projektnojdokumentaciju idu na teret izvoaa. U sluaju tradicionalnog pristupa realizaciji projektasituacija je bitno drugaija, jer investitor na svoju odgovornost, a uz angaovanjeodgovarajueg konsultanta, priprema dokumentaciju i daje je izvoau na realizaciju.Ugovaranje projektovanja je, svakako, vaan korak uproceduri projektovanja kome trebaposvetiti maksimalnu panju. Mogue ugovorne strategije i odnosi investitora, projektanta iizvoaa su brojne, a detaljno su razmatrane u poglavlju VI, koje se bavi problemimaugovaranja. Ono to je za njih zajedniko, to je da za razne sluajeve definiu podelu


20/73

384

odgovornosti izmeu glavnih uesnika u fazi projektovanja. Ova injenica je od izuzetnogznaaja za fazu izvoenja radova, gde je veliki procenat nesporazuma i poremeaja rezultatpropusta u izradi projektne dokumentacije.

Posle investitorovog usvajanja idejnog projekta i saglasnosti svih zainteresovanih, pristupa

se izradi glavnog projekta. Glavni projekat svake vrste rada, odnosno faze, treba daobuhvati sve potrebne, a ne samo neophodne, elemente da bi se moglo pristupitirealizaciji izvoenja radova. Na primer, ako je u pitanju industrijski objekat u koji seugrauje oprema tipa A ili tipa B, potrebno je tano odrediti mesta prikljuaka takveopreme, kao i dimenzije, stepen potronje i eventualne posledice koje moe da izazove utoku eksploatacije. Iako graevinski deo glavnog projekta nije uvek primaran, najee seba na tom delu projekta i insistira, jer se u dinamici izvoenja radova na gradilitu upravonajranije javlja potreba za izvoenjem graevinskih radova na gradilitu. est je sluaj daisforsirani graevinski projekat ne sadri potrebne detalje o otvorima za prolaz instalacija ilida lokacija armirano-betonskih greda ne odgovara trasama ventilacionih kanala, to jeneminovno uvod u spornu situaciju. Glavni projekat minimalno treba da sadri: detaljantehniki opis svih predvienih radova, sve proraune bitne za procenu tanosti i kvalitetausvojenih reenja, detaljan predmer i predraun svih predvienih radova koji obuhvatajupojedine faze, grafike priloge koji po svom obimu mora da budu takvi da kompletnodefiniu izgradnju objekta, a u razmeri koja je za predmetnu fazu neophodna i koja moeda se kree u razmeri od 1:100, 1:50, pa sve do 1:1.

Projekat izvedenog stanja na objektu, ranije je reeno, lako se formira kontinuiranimevidentiranjem izmena tokom realizacije posla na gradilitu. Time se obezbeujedokumentacija neohodna za eksploataciju i odravanje objekta.

7.3.4 Usaglaenost izrade delova projektne

dokumentacijeU prethodnom opisu procedure projektovanja pomenut je znaaj koordinacije, tj.usaglaavanja pojedinih tehnikih reenja tokom izrade tehnike dokumentacije. Naveden

je i jednostavan primer neusaglaenosti graevinskog i mainskog projekta, koji moe darezultira dodatnim radovima na obezbeenju otvora za prolaz instalacija u betonskimelementima. Poto su dodatni radovi na gradilitu esto i predmet sporenja izmeuinvestitora i izvoaa, jasna je potreba da se preduzmu mere u cilju njihovog izbegavanja.

Gornje razmiljanje je posebno aktuelno za kompleksnije infrastrukturne projekte.Projektovanje i izgradnja infrastrukturnih objekata, zbog kompleksnosti i velikog brojainfrastrukturnih sistema koje je potrebno koordinirano projektovati, graditi i funkcionalnoukomponovati, predstavlja znaajan struni poduhvat, est u praksi, a na alost poznat poloim reenjima. Zato je narednim tekstom data detaljnija analiza pristupa izradi projektainfrastrukturnih objekta i, posebno, izrada sinhron plana. Sinhron plan je kljuni dokumentkoji pokazuje "preklapanje" i usaglaenost razliitih vrsta instalacija, kombinovano saarhitektonskim osnovama i presecima gde se stie vei broj instalacija. est je sluaj da seupravo pri izradi sinhron plana uoavaju sve slabosti i propusti tokom rada na izradipojedinih delova projektne dokumentacije i njihove meusobne koordinacije.


21/73

385

Infrastrukturni objekti, a naroito objekti smeteni ispod povrine terena, predstavljajuposeban problem projektantima. Nije retka situacija da trokovi izgradnje nekog vodovoda,fekalnog ili kinog kolektora u gradskim uslovima viestruko premauju ugovoreni iznos zanjihovu realizaciju. Problem nastaje onog momenta kada izvoa radova u koridoruinstalcije koju izvodi naie na drugu instalaciju koja nije definisana projektnim reenjem,

odnosno nije ucrtana u situaciji. Projektantima, esto, nisu na raspolaganju potrebni podacio postojeim infrastrukturnim objektima, iako su veim delom evidentirani uodgovarajuim gradskim slubama. Posebno je apsurdna situacija da se kod izvoenjapotpuno nove kompletne infrastrukture javljaju konfliktne pozicije i da se naknadno dajuprojektantska reenja. Svakako, to rezultuje poveanjem trokova, pomeranjem roka zazavretak radova i iznalaenjem prinudnog reenja koje je esto u sukobu sa vaeimpropisima i, po pravilu, skuplje.

Da bi se pristupilo izradi kompleksnijeg projekata infrastrukture, potrebno je da seobezbede sledee podloge, elaborati i podatci:

- urbanistiki uslovi;

- geodetske podloge;

- elaborat istranih geolokih radova;

- svi vaei propisi i standardi koji se odnose na predmetne instalacije;

- podaci o postojeim instalacijama infrastrukture.

Pre poetka izrade projekata infrastrukture utvruje se popreni presek izmeu regulacionihlinija, koji obino obuhvata koridor saobraajnice, i definisan poloaj svih instalacija, ihorizontalno i visinski. Takoe odgovarajuim ematskim prikazom odreuje se i poloajsvih instalcionih prikljuaka uz objekte. Na osnovu ovakvog rasporeda projektanteinfrastrukture postavljaju se linije svojih instalacija, kao to je prikazano na sl.7-3:

Sl. 7-3 Popreni presek saobraajnice sa rasporedom instalacija infrastrukture

Integralno sagledavanje instalacija infrasturkture u vidu sinhron plana u okviru izradeprojekta kompleksnog graevinskog objekta je jedan od najvanijih uslova za njegovuoptimalnu realizaciju. Izrada sinhron plana u urbanim prostorima, podrazumevausklaivanje (sinhronizaciju) situacionog i nivelacionog poloaja svih instalacija


22/73

386

infrastrukture u regulacionoj irini (saobraajnice). Pri tome, projektni elementi sepreuzimaju iz odgovarajuih glavnih projekata pojedinih instalacija. Krajnji rezultat jeobjedinjeni projekat svih instalacija prikazanih na jedinstvenom situacionom planu ipotrebnom broju preseka, u razmerama 1:500, 1:250, 1:200 i 1:100 i analitiki definisanisvi potrebni elementi za geodetsko obeleavanje svake pojedine instalacije.

Najznaajnija funkcija sinhron plana je da dokae da projektovani objekat infrastrukturenije u prostornoj i funkcionalnoj koliziji sa ostalim postojeim i projektovaniminstalacijama i objektima. Zavisno od rezultata koje oekuje od sinhron plana investitordefinie i projektni zadatak. Ukoliko se od izrade ovakvog elaborata oekuje samodobijanje potrebnih saglasnosti i dozvola, onda se definiu minimalni zahtevi. Tehnikaobrada sinhron plana se svodi na situacioni plan nekog od projekata, najee saobraajnica.

Dosadanja projektantska praksa uvodila je u proceduru izradu sinhron planainfrastrukturnih instalacija nakon zavretka svih projekata infrastrukture, kao finalniprojekat. Ukoliko se svi projektanti striktno dre koridora predvienih za njihoveinstalacije, onda su korekcije obuhvaene projektom sinhron plana manje. U sutini, efekat

izrade sinhron plana bi bio daleko vei da se njegova izrada sprovede u dve faze:

I faza obuhvata sinhronizaciju svih glavnih linija instalacija u zacrtanimkoridorima i definsanje lokacije prolaza ispod kolovoza saobraajnica, i

II faza obuhvata sinhronizaciju svih objekata infrastrukture (ahtovi, temelji,razvodni ormani itd) i kunih prikljuaka.

U ovakvoj raspodeli posla, projektanti infrastrukture trebalo bi da pristupe detaljnoj razradisvojih projekata tek nakon prve faze sinhron plana i na podlogama na kojima su uneseneglavne linije svih instalacija infrastrukture. U meuvremenu, bi trebalo da se prikupljadetaljna graa za izradu druge faze sinhron plana. Navedenim postupkom bi se izbegle

znaajne izmene na konanom usaglaavanju glavnih projekata infrastrukture, koje su, popravilu, posledica definitivnog usaglaavanja instalacija infrastrukture sinhron planom.

Da bi se realizovao ovakav sloen proces projektovanja i dostigao potreban nivo tehnikekoordinacije, neophodno je da se obezbedi i adekvatna kontrola procesa izrade projektnedokumentacije. U organizacionoj emi datoj na sl. 7-4 proceduralno su sumirani potrebnitokovi informacija pri izradi projekata objekata infrastruktrure, gde je izrazito znaajnasinhronizacija projektnih reenja. Kljunu funkciju u organizacionoj emi upravljanja naizradi projektne dokumentacije ima rukovodilac projekta i njegovi saradnici, dakle sugeriese primena projektne organizacione strukture.

Pri izradi projektne dokumentacije znaajan segment je izrada projekta upravljanja

radovima, kod kojih se posebna panja usmerava na koordinaciju uesnika pri izradiprojektne dokumentacije objekata infrastrukture. U dinamikom planu izrade projekatainfrastrukutre neophodno je da se definiu aktivnosti koje se nalaze na kritinom putu, apredstavljaju meufaznu kontrolu usaglaenosti svih relevantnih elemenata infrastrukture ieventualne korekcije. Ovaj projekat treba unapred da narui nosilac ugovora, a njegovosprovoenje je ugovorna obaveza svih uesnika u izradi projektne dokumentacije.


23/73

387

TOPLOVOD

SINHRON PLAN

PROJEKTI INFRASTURKTURE

ULAZNI PODACI:

- URBANIZAM- GEODETSKE PODLOGE- PODACI O POSTOJE]OJ INFRASTRUKTURI- GEOLO[KI ELABORAT- DEPONIJE I POZAJMI[TA- VA@E]I STANDARDI I PROPISI

SAOBRA]AJNICE

ULI^NARASVETA

KI[NAKANALIZACIJA

TT KOMUNIKACIJETELEFON, TV

ELEKTROSNABDEVANJE

GASFEKALNAKANALIZACIJA

VODOVOD

PROJEKATARHITEKTURE

RUKOVODILACPROJEKTA

(DESIGN MANAGER)

PROJEKTOVANJEIZVO\ENJE

GENERALNI

IZVO\A^

NADZORNIORGAN

(REVIDENT)INVESTITOR

Sl. 7-4 Organizaciona ema izrade projektne dokumentacije

za kompleksniji projekat, uz potrebu koordinacije tehnikih reenja

Investitori na ruskom tritu, gde nae firme rade, ele da podignu kvalitet investicionihradova, naroito objekata individualnog standarda. Ovakav zahtev je ponekad u direktnojsuprotnosti sa zateenom strukturom lokalne graevinske operative, kao i sa rasploloivomtehnikom podrkom potrebnom da se obezbede kvalitetni ulazni podaci za analizu i izraduprojektne dokumentacije. Preuzimanje podloga od ruskih investitora, a pre svega za izraduurbanistikih i infrastukturnih projekata, nosi visok rizik da se uraena projektnadokumentacija prilikom aplikacija na terenu nae u znaajnoj koliziji sa aktuelnim stanjem.Zato se strogo preporuuje kvalitetno istraivanje trita, ukljuujui upuivanje terenskih

ekipa na lice mesta radi obezbe

ivanja adekvatnih geodetskih i geolokih podloga ielaborata. Trokovi koji optereuju projekat viestruko e se isplatiti u varijanti grubihgreaka kod zemljanih radova, nivoa podzemne vode ili neadekvatnog geomehanikogprorauna.

Rusko trite je specifino i vrlo interesnantno za nau operativu. Kao ilustracija daje sepreciznija procedura izrade projekata sinhron plana infrastrukture za jedno stambeno


24/73

388

naselje od 500 porodinih kua, raeno na ovom tritu, koja sadri sledee korake kaozaokruene celine.

1. Prikupljanje svih raspoloivih podataka za svaki pojedini projekat infrastrukture,utvrivanje graninih elemenata plana i profila u skladu sa odgovarajuim

standardom SNIP.Upoznavanje sa svakim projektom infrastrukture uz pomo odgovornogprojektanta i uoavanje eventualnih grubih greaka i njihovo lociranje.

Detaljno usaglaavanje meusobnog horizontalnog i visinskog poloaja svihinstalacija infrastrukture i njihovih elementa (ahtovi, temelji, ventili, zatitnekonstrukcije itd.)

Izrada poprenih preseka ulica u zoni regulacione linije sa detaljno unesenim sviminstalacijama infrastrukture i reenja njihovih prolaza ispod kolovoza imeusobnih ukrtanja

2. Izrada odgovarajueg CAD alata prilagoenog specifinostima pojedine

instalacije. (Ova faza je suvina u varijanti da projektant ve posedujeodgovarajui program i eventualno moe da obuhvati delimino prilagoavanjesistema specifinostima koje nisu obuhvaene gotovim programom)

3. Unos glavnih linija instalacija, razvrstavanje po tipu, prenicima i vanosti (svakainstalacija ili njen element se smeta u zaseban "layer")

4. Udruivanje svih instalacija infrastukture u jedinstvenu datoteku, detaljan pregled ikorekcija eventualnih konfliktnih taaka.

5. Definisanje kunih prikljuaka za svaku instalaciju infrastrukture sa detaljnomjedinstvenom anotacijom, to, uostalom, znai da svaki kuni prikljuak ima svojjedinstveni identifikacioni kod, kao ustolaom i svaki glavni i prikljuni aht, stub,

ventil, vor itd.6. Ekstrakcija tabelarnih podataka za svaku instalaciju posebno (glavne linije i kuni

prikljuci),

7. Izrada crtea i grafikih priloga (vidi ilustraciju na sl. 7-5).

Sllina procedura, sa manjim prilagoavanjima, vaie i za druge projekte koji ukljuujumnotvo spoljnih radova u slinim okolnostima.

Sinhron plan u moderno voenom i racionalno upravljanom projektu ima znaajnu ulogu. Utom sluaju zahtevi definisani projektnim zadatkom su maksimalni: trai se preciznopozicioniranje svih instalacija u situacionom i nivelacionom planu uz potpunu analitiku

obradu i prikaz svih analitikih elemenata. Sinhronizacija nije samo formalna ve se, nasvakoj lokaciji ukrtanja i grananja instalacija, zahteva analiza meusobnih odnosa ipotovanje svih tehnikih propisa i uslova. Rezultat ovakvog rada je kompletan zasebanelaborat koji ima sve atribute izvoakog projekta za trase instalacija. Njegova izradapredstavlja znaajnu stavku u ceni projektovanja, ali su utede, koje ovako realizovansinhron plan donosi, neuporedivo vee i viestruklo isplauju uloeni trud i sredstva.


25/73

389

Sl. 7-5 Detaljni sinhron plan (separat)

7.3.5 Praktian primer upravljanja izradom projektnedokumentacije

Na osnovu prethodnih razmatranja i ukazane potrebe da se izrada projektne dokumentacije

koordinira, ne samo u tehnikom, ve i u vremenskom i trokovnom smislu, zakljueno jeda treba teiti kompletnom upravljanju izradom projektne dokumentacije. Takav pristup jerazumljiv, jer je izrada projektne dokumentacije praktino poduhvat za sebe, sa skoro svimoptim atributima projekta koji se realizuje u graevinarstvu.

Za ilustraciju kompleksnosti upravljanja izradom projektne dokumentacije daje se kratakprikaz sistema koji je osmiljen za fazu izrade tehnolokog i izvoakih projekata za jednuFabriku specijalnih automobila u Rusiji.

Zadatak koji je postavljen pred jugoslovenske projektante nije bio ni malo lak. U relativnokratkom roku trebalo je snimiti postojeu tehnologiju u fabrici automobila, doraditi ikompletirati postojeu dokumentaciju, pa tek, na osnovu toga, predloiti poboljanja ikonkretna reenja za proirenje fabrike. Proirenje fabrike ukljuivalo je rekonstrukcijupostojee hale, izgradnju potpuno novih proizvodnih i administrativnih objekata ioriginalno reenje za novu tehnologiju proizvodnje. Pri koncipiranju sistema za upravljanjeizradom projektne dokumentacije ceo proces projektovanja podeljen je na dve faze(sl. 7-6):


26/73

390

DEO_A Projektovanje tehnologije proizvodnje

DEO_B Izrada glavnih izvoakih projekata

Sl. 7-6 Globalna podela sistema za upravljanje izradom projektne dokumentacije

Sva projektna reenja trebalo je uraditi na izvoakom nivou. Taj zahtev investitora jeukljuivao i detalje spojeva i radionike crtee, kao i kompletno reenje za sve instalacije(signalizacija, protivpoarni ureaji, napajanje maina, komunikacije, grejanje, ventilacija,osvetljenje), a za fabriku tehnologiju detaljne specifikacije alata i maina, kao i emurasporeda radnih mesta, taan pregled normativa za rad, program sistema kontrole i obukeosoblja i niz drugih detalja oko eksploatacije opreme. Izuzetno sloen tehnoloki proces

zahtevao je i sloenu proceduru projektovanja objekata, uz stalnu interakciju izme

utehnologa i ostalih projektanata. Posebno su bili strogi zahtevi oko deponovanja i unitenjaotpadnih materijala iz tehnolokog procesa. Ilustracije radi, treba napomenuti da je samo

jedna izmena u tehnolokom procesu, po pravilu, imala za posledicu izmenu gabarita u tomdelu objekta, promenu u razmetaju instalacija, drugaiji sistem fundiranja maina i nizposledica na ulazne podatke za pojedine projektante-specijaliste. Zbog navedenihspecifinosti, na poetku je sagledan ukupan obim radova na izradi projektnedokumentacije i identifikovani su svi projekti koje je trebalo uraditi. Njihov deliminispisak sa pripadajuim kodovima dat je na sl. 7-7.

Poto je nedvosmisleno definisan obim radova na izradi projektne dokumentacije, uoeno jeda kvalitetno upravljanje procesom projektovanja treba da obrati panju ne samo na strune

oblasti (vrste projekata) koje treba razraditi u dokumentaciji, ve i na izdvojene tehnolokeceline koje sainjavaju projekat. Drugim reima, uoena je potreba za odvojenim sistemomkodiranja koji je trebalo da obuhvati izdvojene objekte u proizvodnom kompleksu(proizvodni i administrativni deo, pomoni objekti itd), i tehnoloki zaokruene grupeposlova u toku izrade projektne dokumentacije. Tehnoloki zaokruene grupe poslova, kojebi bilo poeljno posebno razmotriti u odreenim situacijama, izdvojili smo, na primer,poslove na snimanju postojeeg stanja objekta i poslove na osmiljavanju i projektovanjuunutranjeg transporta u fabrici. Opisana podela usvojena je u potpunosti u skladu saugovorom, pa su i odgovarajui kodovi dobili vrednosti prema brojevima odgovarajuihlanova ugovora sa investitorom (vidi deo liste kodova dat na sl. 7-8). Na taj nain,omoguena je kasnija kontrola procesa projektovanja o svim znaajnim ugovornim

odredbama, to je imalo velikog uticaja na korektnost i principijelnost u odnosima sainvestitorom.


27/73

391


11 Globalni snimak postojeeg stanja tehnoloke opreme

12 Izrada specifikacija materijala za proizvodni proces15 Tehnoloka obrada

16 Izrada grupne tehnologije

17 Izraunavanje normativa rada

21 Snimanje postojee linije montae, opreme, normativa

22 Projektovanje linije montae

24 Projektovanje specijalne opreme kod kooperanata

42 Projektovanje alata za liniju montae

62 Izrada projekata organizacije proizvodnje


AI Enterijeri

AR Arhitektonska reenja

AZ Antikoroziona zatita

EM Energetska oprema

EO Elektrino osvetljenje i utinice

KZ Armirano - betonske konstrukcije

OV Grejanje i ventilacija

RP Radni projekat

SS Veze i signalizacija

TH Tehnologija proizvodnje - oprema

TK Tehnoloke komunikacije - cevovodiVK Vodovod i kanalizacija

Sl. 7-7 Kodiranje po vrstama projekata u sistemu za upravljanje izradomprojektne dokumentacije

Prikazani sistem kodiranja u upravljanju izrade projektne dokumentacije omoguio jeselektivno izvetavanje o svim uoenim oblastima. Na osnovu definisanih grupa kodova,

planski zadaci i kontrolni izvetaji su grupisani po odreenom hijerarhijskom redosledu kojije omoguavao optimalno upravljanje. Da bi izvetaji bili i formalno upueni na konkretnognosioca zadatka, uvedena je grupa kodova po odgovornim projektantima (vidi delimianspisak dat na sl. 7-9). Na taj nain, svakoj aktivnosti je dodeljeno ime strunjaka koji je bioovlaen da rukovodi njenom realizacijom. Jednom nedeljno odravani su koordinacionisastanci ovlaenih uesnika na kojima su analizirani kontrolni izvetaji i deljeni korigovaniplanski zadaci za naredni period.


28/73

392


331 Tehnoloki projekat procesa proizvodnje (lan 3.3.1)

332 Lay-out za tehnoloki proces (lan 3.3.2)

333 Izrada spiska opreme i tendera (lan 3.3.3)

334 Projektovanje specijalnih alata (lan 3.3.4)

335 Projektovanje unutranjeg transporta (lan 3.3.5)

6 Projektovanje organizacije rada i kontrole (lan 6)


31 Snimanje postojeeg stanja objekta (lan 3.1)

341 Proizvodni deo koji se proiruje i rekonstruie (lan 3.4.1)

342 Proizvodni deo koji se dograuje (lan 3.4.2)

343 Administrativni deo (lan 3.4.3)

344 Projekat kompresorske stanice (lan 3.4.4)8 Projekat glavne zgrade (lan 8)

Sl. 7-8 Deo liste kodova po tehnoloki zaokruenim grupama poslova iizdvojenim objektima, u skladu sa nomenklaturom iz ugovornedokumentacije

Posebno je znaajna injenica da je po ugovoru postojala grupa aktivnosti koja je

predstavljala iskljuivu nadlenost investitora. Takve su, na primer, bile aktivnosti"Obezbeenje dokumentacije za postojei tehnoloki proces", "Dostavljanje geomehanikih

podloga", "Revizija dostavljenih projekata" itd. Zato je u definisanju odgovornosti zarealizaciju tih aktivnosti ustanovljen poseban kod INVE, koji je sluio za trenutno dobijanjeizvetaja sa obavezama investitora. Eventualno investitorovo neispunjenje usvojenog planaimalo je za posledicu kanjenje ostalih aktivnosti, pa je bilo predvieno da se, po potrebi,uz zahtev za produenje roka ili odobrenje dodatnih trokova, kao obrazloenje prosleuju iodgovarajui komparativni izvetaji.

Uz kratak prikaz analize posla sa stanovita upravljanja njegovom realizacijom, trebanapomenuti da je, u sklopu priprema za uspostavljanje informacionog sistema, definisan isistem kodiranja listova, crtea i sveski sa projektnom dokumentacijom. Predloeno je, ali

zbog nedostatka sredstava nije i realizovano, formiranje raunarske baze podataka koja bisadrala kompletnu projektnu dokumentaciju (crtee, tekstualne opise, prepisku, zapisnike,napomene). Prototip ovakve baze podataka realizovan je u jednom drugom projektu iukratko prikazan u poglavlju VIII ove knjige.


29/73

393


GODI Goran Divjak sa pet saradnika

KOOP Deo projektovanja koje radi kooperant

SLDA Slavko Danilovi sa jednim saradnikom

ZIDE ivko eki


BRTR Branislav Trajkovi, vodovod i kanalizacija

DRDO Drago orevi, termotehnika i ventilacija

MILE Milan Lenasi, arhitektura

NELA Nevenka Lali, elektrika

SIOR Sima Orli, mainske instalacije i kompresorska stanica

SVI Zajednike nadlenosti

INVE Radovi za koje odgovornost snosi investitor

Sl. 7-9 Deo liste kodova kojima je definisana odgovornost uesnikau izradi projektne dokumentacije

Na kraju, na slikama 7-10 i 7-11 dati su ilustrativni izvetaji korieni za potrebeupravljanja izradom projektne dokumentacije. Periodinim izvetavanjem, u obimuprilagoenom svakom pojedinanom uesniku, lake su uoavani propusti, odstupanja od

usvojenog plana, a korektivne akcije su bolje i efikasnije planirane.

Izvetaj na sl. 7-10 predstavlja detaljniju terminiranu listu dela ugovornih obaveza izvoaao izradi tehnolokih projekata, dok izvetaj na sl. 7-11 prikazuje deo obaveza izvoaa okoprojektovanja pojedinih objekata ili delova objekata. U oba izvetaja aktivnosti sugrupisane prema merodavnim lanovima ugovora.


30/73

394

Sl. 7-10 Deo obaveza izvoaa po pitanjima izrade tehnolokih projekata


31/73

395

Sl 7-11 Deo ugovornih obaveza izvoaa vezano za projektovanje pojedinihobjekata ili delova objekata u okviru projekta


32/73

396

7.4 Izrada projekta tehnologije iorganizacije graenja

7.4.1 Pojam projekta tehnologije i organizacije graenja

Projektom tehnologije i organizacije graenja se na jasan i pregledan nain pokazujekoncepcija izvoenja projektovanog objekta. Njime se, u uem smislu, definiu elementi zaformiranje predraunskih kalkulacija trokova za prethodne, pripremne i "ostale" radove, naosnovu sagledavanja elemenata usvojene tehnologije, odnosno izabranog sistema graenja iopremanja objekta, izabrane mehanizacije, planiranog rasporeda proizvodnih delovagradilita, sastava i broja radne snage, mree spoljnih i unutranjih transportnih puteva, itd.

Za manje objekte osnove tehnologije graenja esto su ve ugraene u projektantsketehnike opise i kalkulacije, dok za kompleksnije objekte ovaj aspekt obavezno treba

posebno sagledati. Kako se u praksi, po pravilu, prua mogunost izbora izmeu viemoguih tehnologija rada, to su neophodne odreene optimizacije na bazi tehniko-ekonomskih parametara organizacije poslovanja. Projektom se, izmeu ostalog, eksplicitnodokazuje opravdanost primene preporuene tehnologije i njene prednosti u odnosu naalternativna reenja. Ponekad je, ak, uputno promeniti i osnovna projektantska reenja,zbog uteda koje sugerie tehnoloka i organizaciona analiza.

Projekat tehnologije i organizacije graenja je sastavni deo projektne dokumentacije koji seradi nakon zavretka odreenog broja ostalih projekata, pre svega arhitektonsko-graevinskog i projekata instalacija i opremanja, ukljuujui pratee predmere i,eventualno, preliminarne predraune. Ti, prethodno uraeni projekti, mogu biti razraeni na

idejnom ili detaljnom nivou, pa, u skladu sa tim, moemo govoriti o nivou razrade projektatehnologije i organizacije graenja. Pored gotovih projekata, podloge za izradu projektaorganizacije i tehnologije graenja su obavezno i ugovor o graenju, topografske karte isnimci terena, karte javnih puteva, geoloki i geomehaniki izvetaji, hidroloka imikroklimatska opaanja ponaanja relevantnih veliina (nivoi vode, temperatura, dubinamrnjenja, vlanost i brzina vetra u zoni gradilita ...). Neophodno je da se prikupe iinformacije o proizvoaima materijala, aktuelnim cenama, prospekti maina, katalozi alatai materijala, graevinske norme, uslovi snabdevanja energijom i tehnike specifikacije. Nakraju, dragoceni su i podaci dobijeni intervjuisanjem pojedinih eksperata i moguihuesnika u realizaciji projekta, kao i razni izvetaji sainjeni posle obavljanja istranihradova i obilaska zone gradilita.

7.4.2 Uticaj projekta organizacije i tehnologije graenjana kvalitet upravljanja projektom

Na osnovu kvalitetnog projekta organizacije i izbora optimalne tehnologije graenjamogua je kasnija procena ukupnih trokova graenja, za objekat u celini i njegovimdelovima. Dalje, omogueno je pravovremeno sagledavanje prvih koraka koje trebapreduzeti za formiranje gradilita, pripremu posla i poetak radova, jasno razgranienje


33/73

397

obaveza investitora i izvoaa, a posebno je bitno to se unapred formira kompletnapredstava o realizaciji posla. Pored toga, obezbeuju se neophodni elementi zazakljuivanje o dinamici odvijanja radova i potrebama gradilita za kljunim resursima. Naosnovu svega toga propisuje se optimalan pristup upravljanja projektom u toku izgradnje.

Obzirom da se upravljanje projektom moe sagledati tek na osnovu odlinog poznavanjatehnologije graenja, esto se ova dva pitanja prepliu, pa ak i zajedniki razmatraju.

7.4.3 Sadraj projekta tehnologije i organizacijegraenja

Sadraj i forma projekta tehnologije i organizacije graenja nisu striktno zakonski propisanii mogu da variraju, zavisno od tipa objekta i specifinih uslova u kojima se on realizuje.Metodologija projektovanja tehnologije i organizacije graenja je tokom godina prouavanana Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pa se detaljnija uputstva mogu

pronai, recimo, u knjizi "Organizacija gra

evinskih radova"prof. dr Bogdana Trbojevi

a,izdanje Graevinske knjige iz Beograda.

Informacije radi, na ovom mestu dajemo samo mogui sadraj projekta tehnologije iorganizacije graenja, prilagodjen ukusu i iskustvu autora. Osnovna karakteristika takodefinisanog projekta organizacije i tehnologije gradjenja je sto se on daje kombinovano saosnovnim elementima upravljanja projektom.

Ranije je ve naglaeno da je poznavanje tehnologije graenja preduslov za kvalitetnoupravljanje projektom to je projekat obimniji i kompleksniji, komponenta upravljanjaprojektom je izraenija i potrebnija. Model koji predlaemo je ve nekoliko godina osnovaza izradu diplomskih radova na Graevinskom fakultetu u Beogradu, a istovremeno i

proceduralni vodi kod reavanja praktinih problema:

1. Tehniki izvetaj sa osnovnim tehnolokim i organizacionim uslovima zaizvoenje radova je poslednji u nizu tekstualnih priloga koji se izrauju, ali se, poredosledu korienja projekta, stavlja na prvo mesto. Njegov cilj je da itaocu pruiprvu i dovoljnu informaciju o osnovnoj koncepciji tehnologije i organizacijegraenja. On, izmeu ostalog, obuhvata i sledee vanije stavke:

- potpun naslov i adresu investitora;

- naziv objekta i adresu mesta gradnje;

- naziv i adresu projektanta, kao i ime odgovornog projektanta;

- tehniko-ekonomske pokazatelje o objekatu - spisak prostorija sa njihovom

namenom i obraunom graevinske povrine, kotanje po jedinici mere povrstama radova i delovima objekta, ukupnu cenu objekta;

- osnovne tehnoloke podatke o objektu, komentar i poboljanja reenjapreuzetog od projektanta objekta, opis tehnologije izgradnje po vrstamaglavnih radova sa komentarom unutranjeg i spoljanjeg transporta,predloeni sistem kontrole kvaliteta;


34/73

398

- podatke za kontrolu realizacije projekta - planirani datum poetka i moguirok zavretka radova, pretpostavke pod kojima je plan sainjen, dinamikuplaniranog utroka resursa, propisani sistem kontrole ovih veliina, analizu;

- spisak vanijih objekata privrednog gradilita obuhvaenih projektom i kratakopis njihovog razmetaja;

- napomene o primeni angaovane mehanizacije;- karakteristike i napomene o trasi razvoda fluida i elektrine energije za

potrebe gradilita;- komentar usvojene organizacione strukture upravljanja projektom i reenja

informacionog sistema projekta.

Delovi tehnikog opisa detaljne tehnologije izvoenja pojedinih radova esto se prikljuujuprojektantskim specifikacijama (tehnikim opisima), kako se ne bi rasipale informacijebitne za sagledavanje trokova.

2. Tehnologija izvoenja radova zasniva se na prouavanju prikupljenih podloga isagledavanju uslova za izvrenje radova. Specifini podaci, kao to su npr. nivo

podzemnih voda, vrsta i kategorija tla, slojevitost, dobijaju se analizom tehnikedokumentacije (izvodi iz geomehanikog elaborata, tehniki opis objekta) i koristepri formiranju globalne strategije izvoenja odreenih radova (zemljani radovi iizrada konstrukcije ispod nivoa terena) i irem izboru mehanizacije.

Metode koje se koriste za analizu i prikaz tehnologije su karta procesa i/ilidijagram toka, ilustrativne eme za kljune tehnoloke postupke i dijagrami radnihoperacija. Nije redak sluaj da se izbor nekih tehnolokih postupaka ilustrujesnimcima sa slinog projekta, ili fotografijama lokacije, kako bi se to jasnijeistakla neka znaajna stanja lokaliteta (pojava klizita, stanje puta koji se morarekonstruisati, profil kanjona na mestu budueg mosta ili brane...). Takoe, estose prilau i fotografije ili delovi prospekata postrojenja i ureaja koji e biti

korieni u toku izgradnje (fabrika betona sa dodacima za rad u posebnimklimatskim uslovima, asfaltna baza, mobilna drobilana, lansirna reetka, proteza zapodizanje pri montai vitkih elemenata konstrukcije ...). Preciznim prikazomtehnologije olakava se zadatak izbora mehanizacije i statiki i dinamiki proraunpotrebnih resursa.

3. Proraun fonda radnog vremena se radi na osnovu statistiki obraenihpodataka o temperaturi i koliini padavina u oblasti graenja u toku dvadesetposlednjih godina. Ovi podaci se pribavljaju iz hidro-meteorolokih biltena igodinjaka, a neki od njih sadrani su i u pojedinim standardima. Npr. ruskistandardi za pojedine zone u toj zemlji preciziraju maksimalne i minimalnetemperature vazduha za pojedine mesece u toku godine. Tabelarnim proraunom

broja dana kada je mogue izvrenje odreene vrste radova, kao to su betonski,zemljani, montani, rad sa kamenom, i usvajanjem dnevnog fonda radnih sati,broja i trajanja smena, dobija se godinji fond radnog vremena koji se koristi kodprorauna izbora mehanizacije i kod planiranja - terminiranja pomenutih vrstaradova. Precizno utvrivanje fonda radnog vremena je posebno vano kod onihradova koji su osetljivi na promene klimatskih karakteristika, kakvi su, na primer,nasipanje i zbijanje materijala u toku izrade nasutih brana ili betonski radovi.


35/73

399

4. Analiza cena osnovnih materijala "franko gradilite" na bazi studije izvorasnabdevanja ili uslova nabavke, sa trokovima transporta, skladitenja imanipulacije predstavlja osnovni postupak za dobijanje jedininih cena resursaneophodnih pri izradi ili kontroli predrauna radova. Podloge za ovu taku su:spisak proizvoaa osnovnih materijala, nabavne cene materijala, duine i nain

transporta od proizvoaa do gradilita, cene pakovanja i transporta po jedinicimere. Uslove snabdevanja treba tehniki opisati, a analizu cena prikazali tabelarno.Za materijale koji se, na osnovu sagledane dinamike izvoenja radova, morajudeponovati na gradilitu treba da se prorauna veliina neophodnih skladita, uskladu sa dinamikom potronje. Dobijene rezultate treba primeniti u izradi emeureenja gradilita.

5. iri i ui izbor graevinskih maina za glavne radove zasniva se na spiskuraspoloivih maina iz mainskog par

Documents

Izrada Projektne Dokumentacije Deo 7.Pdf_III Izdanje