Embed Size (px)
Citation preview
Izvansvakogzla
Vladislav Petkovi} Dis 32 Gradska biblioteka
1896/97. Gde je Dis zavr{io osnovnu{kolu te{ko je pouzdano tvrdi-ti. Gimnazijsko obrazovawe za-po~eo je 1891. godine u polugim-naziji u ^a~ku, a na kraju {estograzreda 1897. nije ga bilo naspisku odli~nih i vrlo dobrih|aka. ^a~ansku realku je u peri-odu od 1889. do 1904. zavr{ilo{estoro dece Petkovi}a (Miha-ilo, Jelenka, Radoslav, Vladi-slav, Milan i Milo{).
1898/1900.Sedmi i osmi razred Vladislav zavr{a-va u gimnaziji „Dositej Obradovi}“ uZaje~aru gde krajem 1897. godine Disovbrat Radoslav dobija razme{taj u 12. pe-{adijski puk. Vladislav nije polo`iomaturu 1899. ve} je odbijen na godinudana. Poku{aj da maturu pola`e 1900. ugimnaziji „Kraq Milan“ u Ni{u nijeodobren, pa je Dis upu}en ponovo u Zaje-~ar na ispit koji nije polo`io.
1901. Umire Disova majka Marija, a imovina seprodaje na licitaciji. Brat MihailoPetkovi} je pisar u okru`nom sudu u^a~ku, ali iznenada umire 1905. godine.Mihailu Dis posve}uje „Jutarwu idilu“.
To je onaj `ivot gde sam pao i ja
VLADISLAV PETKOVI] DIS
1880. Ro|en je 27. februara (po sta-rom kalendaru), odnosno 10.marta (po novom), u selu Zabla-}u kod ^a~ka, kao deveto odtrinaestoro dece Dimitrija iMarije Petkovi}. Vladislav jekr{ten u mesnoj crkvi Svetogarhangela Gavrila 2. marta(stari kalendar), kuma je bilaKristina ]iri}, trgovac iz^a~ka, a kr{tewe je obavio paroh Vladimir Popovi}. Disje jedino od dece Petkovi}a koje je ro|eno u Zabla}u gde Di-mitrije (1835-1893) od {ezdesetih godina 19. veka dr`i me-hanu.
1893. Dimitrije Petkovi} se sa bra}om Cvetkom i Mladenom dose-lio u ^a~ak oko 1860. godine iz sela Tabanovci kod Kumano-va. Otac im se zvao Petko Pavu-lovi}. Dimitrije je imao meha-nu u Zabla}u i ku}u u Palilul-skom sokaku u ^a~ku. Sa Mari-jom Gejovi} iz ^a~ka (1846-1901) o`enio se 1863. godine.Iznenadna Dimitrijeva smrt1893. godine ozna~ila je mate-rijalnu propast porodice ~ijaje imovina rasprodana potom nadobo{.
Izvodiz Kwigekr{tenihu zabla}kojcrkvi
Porodica Petkovi}
Mehana Dimitrija Petkovi}au centru Zabla}a, 1955. Disova majka Marija
Disov brat Radoslav
Mali Dis Nekada{wi izgled crkve u Zabla}usa ju`ne strane
Ku}a Dimitrija Petkovi}a nalazila seu Paliliulskom sokaku, dana{wojUlici Vojvode Stepe Stepanovi}a
Vladislav Petkovi} Dis 32 Gradska biblioteka
1896/97. Gde je Dis zavr{io osnovnu{kolu te{ko je pouzdano tvrdi-ti. Gimnazijsko obrazovawe za-po~eo je 1891. godine u polugim-naziji u ^a~ku, a na kraju {estograzreda 1897. nije ga bilo naspisku odli~nih i vrlo dobrih|aka. ^a~ansku realku je u peri-odu od 1889. do 1904. zavr{ilo{estoro dece Petkovi}a (Miha-ilo, Jelenka, Radoslav, Vladi-slav, Milan i Milo{).
1898/1900.Sedmi i osmi razred Vladislav zavr{a-va u gimnaziji „Dositej Obradovi}“ uZaje~aru gde krajem 1897. godine Disovbrat Radoslav dobija razme{taj u 12. pe-{adijski puk. Vladislav nije polo`iomaturu 1899. ve} je odbijen na godinudana. Poku{aj da maturu pola`e 1900. ugimnaziji „Kraq Milan“ u Ni{u nijeodobren, pa je Dis upu}en ponovo u Zaje-~ar na ispit koji nije polo`io.
1901. Umire Disova majka Marija, a imovina seprodaje na licitaciji. Brat MihailoPetkovi} je pisar u okru`nom sudu u^a~ku, ali iznenada umire 1905. godine.Mihailu Dis posve}uje „Jutarwu idilu“.
To je onaj `ivot gde sam pao i ja
VLADISLAV PETKOVI] DIS
1880. Ro|en je 27. februara (po sta-rom kalendaru), odnosno 10.marta (po novom), u selu Zabla-}u kod ^a~ka, kao deveto odtrinaestoro dece Dimitrija iMarije Petkovi}. Vladislav jekr{ten u mesnoj crkvi Svetogarhangela Gavrila 2. marta(stari kalendar), kuma je bilaKristina ]iri}, trgovac iz^a~ka, a kr{tewe je obavio paroh Vladimir Popovi}. Disje jedino od dece Petkovi}a koje je ro|eno u Zabla}u gde Di-mitrije (1835-1893) od {ezdesetih godina 19. veka dr`i me-hanu.
1893. Dimitrije Petkovi} se sa bra}om Cvetkom i Mladenom dose-lio u ^a~ak oko 1860. godine iz sela Tabanovci kod Kumano-va. Otac im se zvao Petko Pavu-lovi}. Dimitrije je imao meha-nu u Zabla}u i ku}u u Palilul-skom sokaku u ^a~ku. Sa Mari-jom Gejovi} iz ^a~ka (1846-1901) o`enio se 1863. godine.Iznenadna Dimitrijeva smrt1893. godine ozna~ila je mate-rijalnu propast porodice ~ijaje imovina rasprodana potom nadobo{.
Izvodiz Kwigekr{tenihu zabla}kojcrkvi
Porodica Petkovi}
Mehana Dimitrija Petkovi}au centru Zabla}a, 1955. Disova majka Marija
Disov brat Radoslav
Mali Dis Nekada{wi izgled crkve u Zabla}usa ju`ne strane
Ku}a Dimitrija Petkovi}a nalazila seu Paliliulskom sokaku, dana{wojUlici Vojvode Stepe Stepanovi}a
„Zvezda“, „Pijemont“, „Pravda“, „Samo-uprava“, „Carigradski glasnik“ i dru-gim, poslu`ila je Disu da zatra`i i do-bije posao u {koli. Ministar prosvetei crkvenih dela postavqa ga 16. septem-bra 1906. godine za privremenog u~ite-qa u Prliti podno Vr{ke ~uke kod Za-je~ara. Dis u Prliti ostaje do 19. fe-bruara 1908. godine kada dobija na li~-nu molbu jednogodi{we odsustvo zbogbolesti. Pesnik se vra}a u Beograd istanuje u Hilandarskoj ulici broj 6.
1908/09. Vladislav Petkovi} podnosi molbu mi-nistru prosvete da ga pre vremena vratiu {kolu i 10. oktobra 1908. raspore|enje za privremenog u~iteqa tre}eg razre-da u selu Melnica u po`areva~kom okru-gu. Dis dolazi u Melnicu 7. novembra1908. i radi do 6. marta 1909. kada sezbog bolesti vra}a u Beograd. Na li~nizahtev ministar ga 20. maja iste godinerazre{ava du`nosti. Izve{taji nadzor-nika o u~iteqevom radu u Prliti i Mel-nici su nepovoqni, {kola je pre bila beg pesniku od nema-{tine u prestonici i bede.
1911. Ovo je presudna godina u Disovom `ivotu: u aprilu Smiqka\okovi} upoznaje pesnika Disa (31) sa devetnaestogodi{womslu`benicom „Dnevnog lista“ Hristinom Tinkom Pavlovi}(1892-1968). Poznanstvo se zavr{ava ven~awem 7. septembra ucrkvi Svetog Marka u Beogradu. Kum je bio Milan Gavrilovi},
1903. Vladislav Petkovi} je u Beogradu.„Srpski kwi`evni glasnik“ 1. jula1903. {tampa wegovu prvu pesmu„Idila“ potpisanu pseudonimom –Dis. U „Novoj iskri“ Dis objavqujepesme „Pod prozorom“ i „Prvi su-sret“. U Beogradu pesnik radi naop{tinskoj tro{arini i bele`idnevni promet na vagi.
1904/05.Dis objavquje u „Delu“ pesmu „Po-gled“, a zatim se 1905. pridru`ujeSimi Pandurovi}u u ure|ewu „Kwi-`evne nedeqe : ~asopis je izlazio uperiodu od 10. oktobra 1904. do 13.marta 1905, a Dis sara|uje od 19 bro-ja. Iza{lo je samo 22 broja ~asopisa.U „Kwi`evnoj nedeqi“ Dis objavqu-je pesme „Himna, „Pogreb“, „Uteha“.
Pesnik poku{ava da `ivi od malihhonorara. U ovom periodu kratko ra-di u Jagodini gde ga u poreskoj upra-vi zapo{qava Dragi Nikoli}. Po-znata je anegdota o Disovom stalnomka{wewu na posao. Jednoga dana od-lu~i da do|e na vreme, ali u pore-skoj upravi ne zati~e nikoga. Domar mu objasni da su svi oti-{li na podnevnu pauzu za ru~ak
1906.Posredovawem prijateqa Sime Pandurovi}a, Dis dobija po-sao u vaqevskom sudu, ali zakratko. Saradwa u listovima
Vladislav Petkovi} Dis 54 Gradska biblioteka
FaksimilDisovepesme„Idila“
Dis i Sima Pzndurovi}
Dis (stoji), Branislav Nu{i}i Sima Pandurovi}
Karikatura nepoznatogautora: Dis
„Pozori{na kafana“ u Beogradu
„Zvezda“, „Pijemont“, „Pravda“, „Samo-uprava“, „Carigradski glasnik“ i dru-gim, poslu`ila je Disu da zatra`i i do-bije posao u {koli. Ministar prosvetei crkvenih dela postavqa ga 16. septem-bra 1906. godine za privremenog u~ite-qa u Prliti podno Vr{ke ~uke kod Za-je~ara. Dis u Prliti ostaje do 19. fe-bruara 1908. godine kada dobija na li~-nu molbu jednogodi{we odsustvo zbogbolesti. Pesnik se vra}a u Beograd istanuje u Hilandarskoj ulici broj 6.
1908/09. Vladislav Petkovi} podnosi molbu mi-nistru prosvete da ga pre vremena vratiu {kolu i 10. oktobra 1908. raspore|enje za privremenog u~iteqa tre}eg razre-da u selu Melnica u po`areva~kom okru-gu. Dis dolazi u Melnicu 7. novembra1908. i radi do 6. marta 1909. kada sezbog bolesti vra}a u Beograd. Na li~nizahtev ministar ga 20. maja iste godinerazre{ava du`nosti. Izve{taji nadzor-nika o u~iteqevom radu u Prliti i Mel-nici su nepovoqni, {kola je pre bila beg pesniku od nema-{tine u prestonici i bede.
1911. Ovo je presudna godina u Disovom `ivotu: u aprilu Smiqka\okovi} upoznaje pesnika Disa (31) sa devetnaestogodi{womslu`benicom „Dnevnog lista“ Hristinom Tinkom Pavlovi}(1892-1968). Poznanstvo se zavr{ava ven~awem 7. septembra ucrkvi Svetog Marka u Beogradu. Kum je bio Milan Gavrilovi},
1903. Vladislav Petkovi} je u Beogradu.„Srpski kwi`evni glasnik“ 1. jula1903. {tampa wegovu prvu pesmu„Idila“ potpisanu pseudonimom –Dis. U „Novoj iskri“ Dis objavqujepesme „Pod prozorom“ i „Prvi su-sret“. U Beogradu pesnik radi naop{tinskoj tro{arini i bele`idnevni promet na vagi.
1904/05.Dis objavquje u „Delu“ pesmu „Po-gled“, a zatim se 1905. pridru`ujeSimi Pandurovi}u u ure|ewu „Kwi-`evne nedeqe : ~asopis je izlazio uperiodu od 10. oktobra 1904. do 13.marta 1905, a Dis sara|uje od 19 bro-ja. Iza{lo je samo 22 broja ~asopisa.U „Kwi`evnoj nedeqi“ Dis objavqu-je pesme „Himna, „Pogreb“, „Uteha“.
Pesnik poku{ava da `ivi od malihhonorara. U ovom periodu kratko ra-di u Jagodini gde ga u poreskoj upra-vi zapo{qava Dragi Nikoli}. Po-znata je anegdota o Disovom stalnomka{wewu na posao. Jednoga dana od-lu~i da do|e na vreme, ali u pore-skoj upravi ne zati~e nikoga. Domar mu objasni da su svi oti-{li na podnevnu pauzu za ru~ak
1906.Posredovawem prijateqa Sime Pandurovi}a, Dis dobija po-sao u vaqevskom sudu, ali zakratko. Saradwa u listovima
Vladislav Petkovi} Dis 54 Gradska biblioteka
FaksimilDisovepesme„Idila“
Dis i Sima Pzndurovi}
Dis (stoji), Branislav Nu{i}i Sima Pandurovi}
Karikatura nepoznatogautora: Dis
„Pozori{na kafana“ u Beogradu
1912. Srbija vodi oslobodila~keratove na Kosovu. Dis se pri-javquje u dobrovoqce, ali jezbog bolesti odbijen. Ro|enoje prvo dete, Gordana (devoj-~ica je nastradala u po`aru1918.). Petkovi}i `ive u Ku-manovskoj broj 14. Pesnik Mi-lan Raki} poma`e Disu da do-bije privremeno posao u Mi-nistarstvu inostranih dela.
1913.Dis objavquje o svom tro{kudrugu kwigu pesama inspiri-sanu pobedom u balkanskim ra-tovima pod nazivom „Mi ~eka-mo cara“, koju posve}uje pre-stolonasledniku Aleksandru, komandantu Prve Armije. Kwi-gu potpisuje punim imenom –Vladislav Petkovi} Dis. Na 44strane objavqeno je 16 rodoqubivih pesama. Petkovi}ima sera|a sin Mutimir (1913-1945).
Iz Fonda Zadu`bine Mihaila i Marije Milivojevi}, koji po-stoji pri Srpskoj kraqevskoj akademiji, Dis 29. decembra do-bija pomo} od 960 dinara u zlatu koju podi`e posledweg da-na 1913. godine. Pomo} je dodeqivana za dobre kwige ili pe-snicima koji su lo{eg zdravqa, a prijateqi su se pla{ili dasu Disu dani odbrojani.
1914.Izlazi drugo izdawe zbirke „Mi ~ekamo cara“ za koju Dvor-ska kancelarija daje pomo} od 500 dinara.
slu`benik Ministarstvainostranih dela, a starisvat poru~nik Radoje Jan-kovi} iz ^a~ka. Ven~aweje obavqeno u {est satiizjutra posle ~ega su mla-denci oti{li na posao.Mladi je prsten pozajmi-la slu~ajna prolaznicadok se nesu|eni deverDu{an Popovi}, poznatisocijaldemokrata, zaspa-vao i nije stigao na ven-~awe.
U maju objavqena je u auto-rovom izdawu kwiga„Utopqene du{e“. Pesnikkwigu potpisuje samo pse-udonimom –Dis. Na stostrana kwige objavqeno je47 pesama. Zbirka je{tampana u {tampariji„[tampa“ St. M. Ivkovi-}a i Komp, a ko{tala je dva dinara. Drugih podataka nema.
Kwi`evni kriti~ar Jovan Skerli} „Utopqene du{e“ i Diso-vu poeziju progla{ava dekadentnom, neukom, grubom imitaci-jom, bolesnom... Skerli} je protiv „la`nog modernizma“, po-ezije mese~arstva, splina, pijanstva, bluda, ve} za „poezijuzdravqa“. „Kad ~ovek u 30 godina objavi ovakvu kwigu od we-ga treba di}i ruku“, ka`e Skerli} a o{trica ovog ma~a dugo}e sasecati Disove grane.
Vladislav Petkovi} Dis 76 Gradska biblioteka
Tinka i Dis na ven~awu7. septembra 1911. godine
Dis sa prijateqima
Disova i Tinkina decaGordana i Mutimir
1912. Srbija vodi oslobodila~keratove na Kosovu. Dis se pri-javquje u dobrovoqce, ali jezbog bolesti odbijen. Ro|enoje prvo dete, Gordana (devoj-~ica je nastradala u po`aru1918.). Petkovi}i `ive u Ku-manovskoj broj 14. Pesnik Mi-lan Raki} poma`e Disu da do-bije privremeno posao u Mi-nistarstvu inostranih dela.
1913.Dis objavquje o svom tro{kudrugu kwigu pesama inspiri-sanu pobedom u balkanskim ra-tovima pod nazivom „Mi ~eka-mo cara“, koju posve}uje pre-stolonasledniku Aleksandru, komandantu Prve Armije. Kwi-gu potpisuje punim imenom –Vladislav Petkovi} Dis. Na 44strane objavqeno je 16 rodoqubivih pesama. Petkovi}ima sera|a sin Mutimir (1913-1945).
Iz Fonda Zadu`bine Mihaila i Marije Milivojevi}, koji po-stoji pri Srpskoj kraqevskoj akademiji, Dis 29. decembra do-bija pomo} od 960 dinara u zlatu koju podi`e posledweg da-na 1913. godine. Pomo} je dodeqivana za dobre kwige ili pe-snicima koji su lo{eg zdravqa, a prijateqi su se pla{ili dasu Disu dani odbrojani.
1914.Izlazi drugo izdawe zbirke „Mi ~ekamo cara“ za koju Dvor-ska kancelarija daje pomo} od 500 dinara.
slu`benik Ministarstvainostranih dela, a starisvat poru~nik Radoje Jan-kovi} iz ^a~ka. Ven~aweje obavqeno u {est satiizjutra posle ~ega su mla-denci oti{li na posao.Mladi je prsten pozajmi-la slu~ajna prolaznicadok se nesu|eni deverDu{an Popovi}, poznatisocijaldemokrata, zaspa-vao i nije stigao na ven-~awe.
U maju objavqena je u auto-rovom izdawu kwiga„Utopqene du{e“. Pesnikkwigu potpisuje samo pse-udonimom –Dis. Na stostrana kwige objavqeno je47 pesama. Zbirka je{tampana u {tampariji„[tampa“ St. M. Ivkovi-}a i Komp, a ko{tala je dva dinara. Drugih podataka nema.
Kwi`evni kriti~ar Jovan Skerli} „Utopqene du{e“ i Diso-vu poeziju progla{ava dekadentnom, neukom, grubom imitaci-jom, bolesnom... Skerli} je protiv „la`nog modernizma“, po-ezije mese~arstva, splina, pijanstva, bluda, ve} za „poezijuzdravqa“. „Kad ~ovek u 30 godina objavi ovakvu kwigu od we-ga treba di}i ruku“, ka`e Skerli} a o{trica ovog ma~a dugo}e sasecati Disove grane.
Vladislav Petkovi} Dis 76 Gradska biblioteka
Tinka i Dis na ven~awu7. septembra 1911. godine
Dis sa prijateqima
Disova i Tinkina decaGordana i Mutimir
1916.U januaru Dis je na Krfu, pre`i-veo je patwe kroz Albaniju, umartu je preba~en u Marsej uFrancuskoj gde susre}e brataMilana. Ovde nastaje na \ur|ev-dan pesma „Me|u svojima“. Ovupesmu na Krfu objavquju 9. juna„Srpske novine“. Pesnik putujeu Pariz, a 10. juna u Normandijugde je u gradi}u Pti Dalu otvo-rena izbegli~ka kolonija.
Na sve~anosti u Pti Dalu 24. av-gusta 1916. godine pro~itan jeDisov govor zahvalnosti Fran-cuskoj koji je preveo na francu-ski i pro~itao student Bora M.Martinac. Disov govor objavilesu „Srpske novine“ na Krfu u dvabroja (13. i 15. septembar). Iz Pti Dala Dis odlazi na Krf, ave} po~etkom novembra je ponovo u Parizu gde provodi zimu.
1917.Dis saznaje da wegova plata koju je jedan prijateq trebalo saKrfa da {aqe Tinki u Beograd, ne sti`e porodici. Po~etkommaja odlu~uje se za put na Krf kako bi razjasnio situaciju i po-mogao svojima. Kre}e vozom za Marsej, pa preko Rima i Napuqaza luku Galipoqe na jugu Italije. Na parobrod „Italija“ ukr-cava se 16. maja, a brod za Krf isplovqava oko devet uve~e.U zoru 17. maja (29. maj po novom kalendaru) brod torpedujenema~ki sumaren i potapa. Me|u nastradalim putnicima je i
Pres biro Vrhovne komande prihvata molbu kwi`evnika i ~i-novnika Narodne skup{tine Vladislava Petkovi}a Disa iraspore|uje ga 14. oktobra za ratnog dopisnika pri Brani~ev-skom odredu. Dis je u Po`arevcu u oktobru 1914. gde mu se do-seqava i porodica i ostaje do jeseni 1915. Plata mu je 120 di-nara godi{we.
1915.U februaru Dis dobija pomo}od 300 dinara od Ministar-stva prosvete i crkvenih dela
U oktobru je po~ela nema~kaofanziva na Srbiju. Na Mole-rovom {ancu 27. oktobra Srbiodnose pobedu, a dva dana ka-snije Dis je na boji{tu i za„Ratni dnevnik“ pi{e potre-sne tekstove „Boj kod Smedete-va“ i „Posle boja kod Smedere-va“. Sa vojskom Dis se povla~iu Kru{evac, pa u Kraqevo, a15. oktobra se opra{ta od po-rodice koja se sklonila u ^a-~ak. Vrhovna komanda 25. no-vembra izdaje naredbu o povla-~ewu vojske i naroda prekoCrne Gore i Albanije. U izbe-gli~koj koloni je ~etvoro bra-}e Petkovi}a: oficir Rado-slav, ratni izve{ta~ Vladi-slav, vojnici Milan i Milo{.Pravac je: Pri{tina, Pe},Skadar, Krf...
Vladislav Petkovi} Dis 98 Gradska biblioteka
Disova ratna fotografija,Nica 1916.
Tinka sa decom
Srpski ~asopis na francuskomjeziku ure|ivao je u Parizu
Dragomir Ikoni} (1916-1918)
Pjer Kri`ani}: Dis
Pariz
1916.U januaru Dis je na Krfu, pre`i-veo je patwe kroz Albaniju, umartu je preba~en u Marsej uFrancuskoj gde susre}e brataMilana. Ovde nastaje na \ur|ev-dan pesma „Me|u svojima“. Ovupesmu na Krfu objavquju 9. juna„Srpske novine“. Pesnik putujeu Pariz, a 10. juna u Normandijugde je u gradi}u Pti Dalu otvo-rena izbegli~ka kolonija.
Na sve~anosti u Pti Dalu 24. av-gusta 1916. godine pro~itan jeDisov govor zahvalnosti Fran-cuskoj koji je preveo na francu-ski i pro~itao student Bora M.Martinac. Disov govor objavilesu „Srpske novine“ na Krfu u dvabroja (13. i 15. septembar). Iz Pti Dala Dis odlazi na Krf, ave} po~etkom novembra je ponovo u Parizu gde provodi zimu.
1917.Dis saznaje da wegova plata koju je jedan prijateq trebalo saKrfa da {aqe Tinki u Beograd, ne sti`e porodici. Po~etkommaja odlu~uje se za put na Krf kako bi razjasnio situaciju i po-mogao svojima. Kre}e vozom za Marsej, pa preko Rima i Napuqaza luku Galipoqe na jugu Italije. Na parobrod „Italija“ ukr-cava se 16. maja, a brod za Krf isplovqava oko devet uve~e.U zoru 17. maja (29. maj po novom kalendaru) brod torpedujenema~ki sumaren i potapa. Me|u nastradalim putnicima je i
Pres biro Vrhovne komande prihvata molbu kwi`evnika i ~i-novnika Narodne skup{tine Vladislava Petkovi}a Disa iraspore|uje ga 14. oktobra za ratnog dopisnika pri Brani~ev-skom odredu. Dis je u Po`arevcu u oktobru 1914. gde mu se do-seqava i porodica i ostaje do jeseni 1915. Plata mu je 120 di-nara godi{we.
1915.U februaru Dis dobija pomo}od 300 dinara od Ministar-stva prosvete i crkvenih dela
U oktobru je po~ela nema~kaofanziva na Srbiju. Na Mole-rovom {ancu 27. oktobra Srbiodnose pobedu, a dva dana ka-snije Dis je na boji{tu i za„Ratni dnevnik“ pi{e potre-sne tekstove „Boj kod Smedete-va“ i „Posle boja kod Smedere-va“. Sa vojskom Dis se povla~iu Kru{evac, pa u Kraqevo, a15. oktobra se opra{ta od po-rodice koja se sklonila u ^a-~ak. Vrhovna komanda 25. no-vembra izdaje naredbu o povla-~ewu vojske i naroda prekoCrne Gore i Albanije. U izbe-gli~koj koloni je ~etvoro bra-}e Petkovi}a: oficir Rado-slav, ratni izve{ta~ Vladi-slav, vojnici Milan i Milo{.Pravac je: Pri{tina, Pe},Skadar, Krf...
Vladislav Petkovi} Dis 98 Gradska biblioteka
Disova ratna fotografija,Nica 1916.
Tinka sa decom
Srpski ~asopis na francuskomjeziku ure|ivao je u Parizu
Dragomir Ikoni} (1916-1918)
Pjer Kri`ani}: Dis
Pariz
1943.Prema odluci Ministarstvaprosvete u lektiru za sredwe{kole prvi put je ukqu~ena ipoezija Vladislava Petkovi}aDisa, ~ime ministarstvo „po-puwava predratnu prazninusrpske istorije kwi`evno-sti“. Novo vrednovawe Diso-ve poezije zapo~iwe RadomirKonstantinovi} (1951), Bori-slav Mihajlovi} Mihiz, Mio-drag Pavlovi}, Zoran Gavri-lovi} i dr.
2001.U anketi „Ve~erwih novosti“za „Kwigu veka“ u~estvovalo jevi{e od sto kwi`evnih kriti-~ara, pisaca, esejista, profe-sora univerziteta. Disove„Utopqene du{e“ zauzimajutre}e mesto, odmah nakon poe-zije Vaska Pope i Mom~ila Na-stasijevi}a. „Mo`da spava“ jeprogla{ena za jednu od najlep-{ih pesama napisanih na srp-skom jeziku.
pesnik Dis. U xepu mu je na|ena drahma i po i nao~are. Ostaoje u Plavoj grobnici Jonskog mora zauvek. Vest o tragedijiVladislava Petkovi}a Disa 20. maja objavile su „Srpske no-vine“. Nekrolog je napisao Vladimir Stanimirovi}. „Beo-gradske novine“ na srpskom i nema~kom jeziku smrt pesnikaobjavile su 11. jula. Nekrolog Vladislavu Petkovi}u Disu na-pisao je kwi`evnik Milorad Petrovi} Seqan~ica.
Prvu antologiju u kojoj su objavqe-ne Disove pesme, sastavio je 1917.godine Milivoje Pavlovi}. Anto-logija je objavqena u Nici, a Disasu zastupale „Nedovr{ene pesme“.Drugo izdawe antologije objavqe-no je 1927. godine u Beogradu sapredgovorom Ja{e Prodanovi}a.
1921.U Beogradu izlaze iz {tampe Di-sove „Sabrane pesme“. Izdava~ jekwi`ara „Napred“. Osim pesamaobjavqeni su i nekrolozi BrankaLazarevi}a, Mom~ila Milo{evi-}a, Vladimira Stanimirovi}a iS. Milenovi}a.
1939.U 42. kolu Srpske kwi`evne zadruge, kao 285 kwiga, objavqe-ne su „Pesme“ Vladislava Petkovi}a Disa. Pesme je sredio ipogovor napisao Bo`idar Kova~evi}.
Vladislav Petkovi} Dis 1110 Gradska biblioteka
Bogi} Risimovi} Risim: Dis
Gradi} Pti Dal u NormandijiDragan ]irkovi}: Dis Ostrvo Krf, 1917. godine
1943.Prema odluci Ministarstvaprosvete u lektiru za sredwe{kole prvi put je ukqu~ena ipoezija Vladislava Petkovi}aDisa, ~ime ministarstvo „po-puwava predratnu prazninusrpske istorije kwi`evno-sti“. Novo vrednovawe Diso-ve poezije zapo~iwe RadomirKonstantinovi} (1951), Bori-slav Mihajlovi} Mihiz, Mio-drag Pavlovi}, Zoran Gavri-lovi} i dr.
2001.U anketi „Ve~erwih novosti“za „Kwigu veka“ u~estvovalo jevi{e od sto kwi`evnih kriti-~ara, pisaca, esejista, profe-sora univerziteta. Disove„Utopqene du{e“ zauzimajutre}e mesto, odmah nakon poe-zije Vaska Pope i Mom~ila Na-stasijevi}a. „Mo`da spava“ jeprogla{ena za jednu od najlep-{ih pesama napisanih na srp-skom jeziku.
pesnik Dis. U xepu mu je na|ena drahma i po i nao~are. Ostaoje u Plavoj grobnici Jonskog mora zauvek. Vest o tragedijiVladislava Petkovi}a Disa 20. maja objavile su „Srpske no-vine“. Nekrolog je napisao Vladimir Stanimirovi}. „Beo-gradske novine“ na srpskom i nema~kom jeziku smrt pesnikaobjavile su 11. jula. Nekrolog Vladislavu Petkovi}u Disu na-pisao je kwi`evnik Milorad Petrovi} Seqan~ica.
Prvu antologiju u kojoj su objavqe-ne Disove pesme, sastavio je 1917.godine Milivoje Pavlovi}. Anto-logija je objavqena u Nici, a Disasu zastupale „Nedovr{ene pesme“.Drugo izdawe antologije objavqe-no je 1927. godine u Beogradu sapredgovorom Ja{e Prodanovi}a.
1921.U Beogradu izlaze iz {tampe Di-sove „Sabrane pesme“. Izdava~ jekwi`ara „Napred“. Osim pesamaobjavqeni su i nekrolozi BrankaLazarevi}a, Mom~ila Milo{evi-}a, Vladimira Stanimirovi}a iS. Milenovi}a.
1939.U 42. kolu Srpske kwi`evne zadruge, kao 285 kwiga, objavqe-ne su „Pesme“ Vladislava Petkovi}a Disa. Pesme je sredio ipogovor napisao Bo`idar Kova~evi}.
Vladislav Petkovi} Dis 1110 Gradska biblioteka
Bogi} Risimovi} Risim: Dis
Gradi} Pti Dal u NormandijiDragan ]irkovi}: Dis Ostrvo Krf, 1917. godine
Uo~i otkrivawa spomenika uprili~eno je kwi`evno ve~e opesni{tvu Vladislava Petkovi}a. O pesniku je govorio Cvet-ko Petkovi}, Disov sinovac.
1963.Osmogodi{wa {kola u Zabla}u, rodnom selu VladislavaPetkovi}a Disa, dobila je pesnikovo ime. U {koli je pokre-nut i u~eni~ki list „Disovac“ koji i danas izlazi.
1964.Na predlog kwi`evnika BrankaV. Radi~evi}a, Dis u zavi~ajudobija svoje pesni~ke sve~ano-sti –Disovo prole}e. Prva pe-sni~ka priredba odr`ana je 13.aprila pred Disovim spomeni-kom u dvori{tu Narodnog muze-ja. Sve~anosti je prisustvovalai Hristina Petkovi}-Morozov,pesnikova supruga. Disovo pro-le}e odr`ava se u organizacijiGradske biblioteke svake godi-ne, od 10-marta do kraja maja.
1971. Gradska biblioteka izdaje prvu kwigu pod nazivom „Dis“,kwi`evnika i kriti~ara Radomira Konstantinovi}a. Kao iz-dava~ potpisano je –Disovo prole}e, a kwiga nosi broj 1. i{tampana je u hiqadu primeraka. Ova edicija nije za`ivela. Gradska biblioteka od Osmog „Disovog prole}a“ pokre}e lististog imena – „Disovo prole}e“, koji izlazi jednom godi{we.
DIS U ZAVI^AJU
1933.Dru{tvo za unapre|ewe ^a~kai okoline organizovalo je 7.maja koncertno ve~e u spomen„po~. Vlad. Petkovi}a –Disa-^a~anina, koji je svoj `ivotizgubio za vreme rata“. Kon-certno ve~e odr`ano je u hote-lu „Kren“. O `ivotu i radupesnika govorio je gimnazijskiprofesor Sava Ristanovi}, adva u~enika gimnazije recito-vala su Disove pesme. Posletoga bila je igranka. Ovo je pr-vi pomen Vladislava Petkovi-}a Disa i wegove poezije u za-vi~aju. Lokalne novine „^a-~anski glas“ i „^a~anski po-kret“ izve{tavaju o ovom doga-|aju i objavquju priloge S. Ristanovi}a i Sini{e Kordi}a opesni{tvu rodona~elnika srpske moderne.
1958.U ^a~ku je 14. decembra u dvori{tu Narodnog muzeja otkrive-na bista pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu, rad akademskogvajara Sretena Stojanovi}a iz Beograda. O pesniku je govorioMilan Bogdanovi}, potpredsednik Saveza kwi`evnika Jugo-slavije. Disove stihove kazivao je Dragoqub Ocokoqi}, glu-mac Narodnog pozori{ta.
Vladislav Petkovi} Dis 1312 Gradska biblioteka
^a~ak – Osnovna {kola i gimnazija
Nikola Be{evi}: Dis
Dis Zabla}e – Osmogodi{wa {kola
Sreten Stojanovi}: Dis
Uo~i otkrivawa spomenika uprili~eno je kwi`evno ve~e opesni{tvu Vladislava Petkovi}a. O pesniku je govorio Cvet-ko Petkovi}, Disov sinovac.
1963.Osmogodi{wa {kola u Zabla}u, rodnom selu VladislavaPetkovi}a Disa, dobila je pesnikovo ime. U {koli je pokre-nut i u~eni~ki list „Disovac“ koji i danas izlazi.
1964.Na predlog kwi`evnika BrankaV. Radi~evi}a, Dis u zavi~ajudobija svoje pesni~ke sve~ano-sti –Disovo prole}e. Prva pe-sni~ka priredba odr`ana je 13.aprila pred Disovim spomeni-kom u dvori{tu Narodnog muze-ja. Sve~anosti je prisustvovalai Hristina Petkovi}-Morozov,pesnikova supruga. Disovo pro-le}e odr`ava se u organizacijiGradske biblioteke svake godi-ne, od 10-marta do kraja maja.
1971. Gradska biblioteka izdaje prvu kwigu pod nazivom „Dis“,kwi`evnika i kriti~ara Radomira Konstantinovi}a. Kao iz-dava~ potpisano je –Disovo prole}e, a kwiga nosi broj 1. i{tampana je u hiqadu primeraka. Ova edicija nije za`ivela. Gradska biblioteka od Osmog „Disovog prole}a“ pokre}e lististog imena – „Disovo prole}e“, koji izlazi jednom godi{we.
DIS U ZAVI^AJU
1933.Dru{tvo za unapre|ewe ^a~kai okoline organizovalo je 7.maja koncertno ve~e u spomen„po~. Vlad. Petkovi}a –Disa-^a~anina, koji je svoj `ivotizgubio za vreme rata“. Kon-certno ve~e odr`ano je u hote-lu „Kren“. O `ivotu i radupesnika govorio je gimnazijskiprofesor Sava Ristanovi}, adva u~enika gimnazije recito-vala su Disove pesme. Posletoga bila je igranka. Ovo je pr-vi pomen Vladislava Petkovi-}a Disa i wegove poezije u za-vi~aju. Lokalne novine „^a-~anski glas“ i „^a~anski po-kret“ izve{tavaju o ovom doga-|aju i objavquju priloge S. Ristanovi}a i Sini{e Kordi}a opesni{tvu rodona~elnika srpske moderne.
1958.U ^a~ku je 14. decembra u dvori{tu Narodnog muzeja otkrive-na bista pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu, rad akademskogvajara Sretena Stojanovi}a iz Beograda. O pesniku je govorioMilan Bogdanovi}, potpredsednik Saveza kwi`evnika Jugo-slavije. Disove stihove kazivao je Dragoqub Ocokoqi}, glu-mac Narodnog pozori{ta.
Vladislav Petkovi} Dis 1312 Gradska biblioteka
^a~ak – Osnovna {kola i gimnazija
Nikola Be{evi}: Dis
Dis Zabla}e – Osmogodi{wa {kola
Sreten Stojanovi}: Dis
1999. Naziv priznawa koje se od 1965. dodequje savremenom pesni-ku, preimenovano je u Disovu nagradu koja se sastoji od plake-te (dodequje je Biblioteka) i, po prvi put, nov~anog dela na-grade (donator pet godina bila ^a~anska banka, a potomSkup{tina ^a~ka). Prvi dobitnik Disove nagrade bio je pe-snik Branislav Brana Petrovi}.
2000. Povodom 120. godina od ro|ewa Vladislava Petkovi}a Disa,Gradska biblioteka u saradwi sa Institutom za kwi`evnosti umetnost u Beogradu, organizuje nau~ni skup o wegovom pe-sni{tvu i `ivotu. Projektom rukovodi prof. dr Novica Pet-kovi}. Nau~nim skupom po~ele su 37 sve~anosti Disu u ~ast, adobitnik nagrade bio je pesnik Milosav Te{i}. Naredne go-dine {tampan je zbornik radova „Disova poezija“.
2003. Ustanovqena je nagrada „Mladi Dis“, koja se dodequje mla-dom autoru do 31 godine starosti, ~iji rukopis za prvu zbir-ku pesama stru~ni `iri proglasi najboqim. Biblioteka na-gra|enom pesniku {tampa prvu kwigu u ediciji „Tokovi“.
2006. Skup{tina op{tine ^a~ak proglasila je „Disovo prole}e“„manifestacijom u oblasti kulture od zna~aja za op{tinu^a~ak“.
Prvi broj iza{ao je 16-17. maja 1971.a gost je bio pesnik Oskar Davi~o.
1972. U ^a~ku izlazi prvi broj ~asopisa zakwi`evnost, umetnost i kulturu„Disov glasnik“. Izdava~ je Kwi-`evni klub „Dis“, a urednik Vero-qub ]endi} Avramov. Do oktobra1977. godine, kada se gasi, iza{lo je17 brojeva „Disovog glasnika“.
1973. Gradska biblioteka je ustanovila bi-blioteku „Kwiga gosta“ u kojoj obja-vquje poeziju laureata plakete sa Di-sovim likom. Prva kwiga u ediciji je„Stra`ilovo“ Milo{a Crwanskog.
1979. Gradska biblioteka pokre}e konkursza rukopis za prvu kwigu pesama mla-dog autor, koji pi{e na srpskom jezi-ku. Prve godine nagradu dobija ^a-~anka Branislava Maltez. Ustano-vqena je edicija „Tokovi“ u kojoj seobjavquju prve kwige nagra|enih mladih pesnika. Edicija zapo~iwe „Tragovima“ Branke Maltez.
1998. Povodom obele`avawa 150. godina postojawa, Skup{tina op-{tine ^a~ak u novembru donosi odluku da Gradska bibliote-ka nosi ime pesnika Vladislava Petkovi}a Disa.
Vladislav Petkovi} Dis 1514 Gradska biblioteka
List „Disovo prole}e“
Nagrade„Disovog prole}a“
1999. Naziv priznawa koje se od 1965. dodequje savremenom pesni-ku, preimenovano je u Disovu nagradu koja se sastoji od plake-te (dodequje je Biblioteka) i, po prvi put, nov~anog dela na-grade (donator pet godina bila ^a~anska banka, a potomSkup{tina ^a~ka). Prvi dobitnik Disove nagrade bio je pe-snik Branislav Brana Petrovi}.
2000. Povodom 120. godina od ro|ewa Vladislava Petkovi}a Disa,Gradska biblioteka u saradwi sa Institutom za kwi`evnosti umetnost u Beogradu, organizuje nau~ni skup o wegovom pe-sni{tvu i `ivotu. Projektom rukovodi prof. dr Novica Pet-kovi}. Nau~nim skupom po~ele su 37 sve~anosti Disu u ~ast, adobitnik nagrade bio je pesnik Milosav Te{i}. Naredne go-dine {tampan je zbornik radova „Disova poezija“.
2003. Ustanovqena je nagrada „Mladi Dis“, koja se dodequje mla-dom autoru do 31 godine starosti, ~iji rukopis za prvu zbir-ku pesama stru~ni `iri proglasi najboqim. Biblioteka na-gra|enom pesniku {tampa prvu kwigu u ediciji „Tokovi“.
2006. Skup{tina op{tine ^a~ak proglasila je „Disovo prole}e“„manifestacijom u oblasti kulture od zna~aja za op{tinu^a~ak“.
Prvi broj iza{ao je 16-17. maja 1971.a gost je bio pesnik Oskar Davi~o.
1972. U ^a~ku izlazi prvi broj ~asopisa zakwi`evnost, umetnost i kulturu„Disov glasnik“. Izdava~ je Kwi-`evni klub „Dis“, a urednik Vero-qub ]endi} Avramov. Do oktobra1977. godine, kada se gasi, iza{lo je17 brojeva „Disovog glasnika“.
1973. Gradska biblioteka je ustanovila bi-blioteku „Kwiga gosta“ u kojoj obja-vquje poeziju laureata plakete sa Di-sovim likom. Prva kwiga u ediciji je„Stra`ilovo“ Milo{a Crwanskog.
1979. Gradska biblioteka pokre}e konkursza rukopis za prvu kwigu pesama mla-dog autor, koji pi{e na srpskom jezi-ku. Prve godine nagradu dobija ^a-~anka Branislava Maltez. Ustano-vqena je edicija „Tokovi“ u kojoj seobjavquju prve kwige nagra|enih mladih pesnika. Edicija zapo~iwe „Tragovima“ Branke Maltez.
1998. Povodom obele`avawa 150. godina postojawa, Skup{tina op-{tine ^a~ak u novembru donosi odluku da Gradska bibliote-ka nosi ime pesnika Vladislava Petkovi}a Disa.
Vladislav Petkovi} Dis 1514 Gradska biblioteka
List „Disovo prole}e“
Nagrade„Disovog prole}a“
2008. Za 160 ro|endan Skup{tina grada ^a~ka dodequje „Decembar-sku nagradu“ Gradskoj biblioteci „Vladislav Petkovi} Dis“„kao najvi{e priznawe za doprinos ugledu i napretku grada^a~ka“.
2009. Zajednica mati~nih biblioteka Srbije progla{ava najboqim inagra|uje projekat „Digitalna biblioteka 2006-2009.“ Grad-ske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.
2010. Odbornici Gradske skup{tine doneli su odluku da se odMinistarstva odbrane otkupi za 130 miliona dinara zgradaDoma vojske i naredne godine adaptira za potrebe Gradskebiblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.
*BIBLIOTEKA DANAS
Pozajmna odeqewa Biblioteke sme{tena su u Domu kulture, aZavi~ajno, Odeqewe periodike, ~itaonoca za dnevnu {tampui Centar za digitalizaciju su na lokaciji u Gospodar Jovano-voj 6. Biblioteka raspola`e fondom od oko 150.000 kwiga.Pro{le godine kroz wena odeqewa pro{lo je vi{e od100.000 korisnika, izdato je na kori{}ewe 146.340 kwiga,dnevnih novina i ~asopisa. ^a~anska biblioteka je mati~naza 52 op{tinske, {kolske i specijalne biblioteke u Mora-vi~kom okrugu. Sajt biblioteke posetilo je u 2009. godinioko 80.000 korisnika. Besplatan pristup internetu imajukorisnici u mati~noj biblioteci i ograncima u Mr~ajevcimai Zabla}u. Bibliote~ku porodicu ~ini 27 stalno zaposlenihi vi{e od 5.500 ~lanova.
Vladislav Petkovi} Dis 17
GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“
1848. Godina osnivawa Dru{tva za ~itawe Srbsko-Slovenskij no-vina u ^a~ku uzima se i za godinu osnivawa biblioteke.
1860. Otvarawe i osve}ewe ^itali{ta pozdravqeno je pucawemprangija i ogla{avawem crkvenih zvona sa hrama Svetog Vaz-nesewa.
1946. Narodni odbor osniva Gradsku kwi`nicu i ~itaonicu.
1961. Ustanova dobija naziv –Gradska biblioteka.
1981. Zajednica biblioteka Srbije dodequje nagradu „Milorad Pa-ni} Surep“ Gradskoj biblioteci.
1994. ^a~anska Biblioteka progla{ena je mati~nom ustanovom zaMoravi~ki okrug.
1998. Za 150. ro|endan Gradska biblioteka dobija ime pesnikaVladislava Petkovi}a Disa.
2002. Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ dobija Vuko-vu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture RepublikeSrbije i svesrpskog kulturnog prostora.
16 Gradska biblioteka
2008. Za 160 ro|endan Skup{tina grada ^a~ka dodequje „Decembar-sku nagradu“ Gradskoj biblioteci „Vladislav Petkovi} Dis“„kao najvi{e priznawe za doprinos ugledu i napretku grada^a~ka“.
2009. Zajednica mati~nih biblioteka Srbije progla{ava najboqim inagra|uje projekat „Digitalna biblioteka 2006-2009.“ Grad-ske biblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.
2010. Odbornici Gradske skup{tine doneli su odluku da se odMinistarstva odbrane otkupi za 130 miliona dinara zgradaDoma vojske i naredne godine adaptira za potrebe Gradskebiblioteke „Vladislav Petkovi} Dis“.
*BIBLIOTEKA DANAS
Pozajmna odeqewa Biblioteke sme{tena su u Domu kulture, aZavi~ajno, Odeqewe periodike, ~itaonoca za dnevnu {tampui Centar za digitalizaciju su na lokaciji u Gospodar Jovano-voj 6. Biblioteka raspola`e fondom od oko 150.000 kwiga.Pro{le godine kroz wena odeqewa pro{lo je vi{e od100.000 korisnika, izdato je na kori{}ewe 146.340 kwiga,dnevnih novina i ~asopisa. ^a~anska biblioteka je mati~naza 52 op{tinske, {kolske i specijalne biblioteke u Mora-vi~kom okrugu. Sajt biblioteke posetilo je u 2009. godinioko 80.000 korisnika. Besplatan pristup internetu imajukorisnici u mati~noj biblioteci i ograncima u Mr~ajevcimai Zabla}u. Bibliote~ku porodicu ~ini 27 stalno zaposlenihi vi{e od 5.500 ~lanova.
Vladislav Petkovi} Dis 17
GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“
1848. Godina osnivawa Dru{tva za ~itawe Srbsko-Slovenskij no-vina u ^a~ku uzima se i za godinu osnivawa biblioteke.
1860. Otvarawe i osve}ewe ^itali{ta pozdravqeno je pucawemprangija i ogla{avawem crkvenih zvona sa hrama Svetog Vaz-nesewa.
1946. Narodni odbor osniva Gradsku kwi`nicu i ~itaonicu.
1961. Ustanova dobija naziv –Gradska biblioteka.
1981. Zajednica biblioteka Srbije dodequje nagradu „Milorad Pa-ni} Surep“ Gradskoj biblioteci.
1994. ^a~anska Biblioteka progla{ena je mati~nom ustanovom zaMoravi~ki okrug.
1998. Za 150. ro|endan Gradska biblioteka dobija ime pesnikaVladislava Petkovi}a Disa.
2002. Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ dobija Vuko-vu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture RepublikeSrbije i svesrpskog kulturnog prostora.
16 Gradska biblioteka
• TTrrii ~~iittaaoonniicceeNa De~jem, Nau~nom i odeqewu za dnevnu {tampu
• CCeennttaarr zzaa ddiiggiittaalliizzaacciijjuuDigitalizacija gra|e i odr`avawe veb sajtova
ODEQEWA
UU DDoommuu kkuullttuurraa• Odeqewe za odrasle• Odeqewe stru~ne obrade• Internet klub• Sekretar• Nau~no odeqewe• De~je odeqewe
UU GGoossppooddaarr JJoovvaannoovvoojj 66• Direktor• Mati~na slu`ba• Zavi~ajno odeqewe• Odeqewe periodike• ^itaonica za dnevnu {tampu• Centar za digitalizaciju
RRaaddnnoo vvrreemmee:: rraaddnnii ddaannoomm 77,,3300 ddoo 1199 ~~aassoovvaassuubboottoomm oodd 88 ddoo 1133 ~~aassoovvaa
Vladislav Petkovi} Dis 19
Tradicionalne manifestacije koje organizuje Biblioteka su:Disovo prole}e (1964-), [tampana re~ (1999-), Dani evrop-ske ba{tine (2004-)
Gradska biblioteka je od 1973. godine objavila blizu 200 pu-blikacija. Ustanovqene su edicije: „Kwiga gosta“ (objavqeno35 kwiga) za dobitnike Disove nagrade, „Tokovi“ (28 kwiga)za mlade autore, Biblioteka „Vrelo“ (16 kwiga), Zavi~ajnabibliografija (15 kwiga) i Edicija „Katalozi izlo`bi“. Bi-blioteka izdaje i stru~ni ~asopis za bibliotekarstvo „Glasbiblioteke“ (16 brojeva) i ~asopis za kwi`evnost „Disovoprole}e“ (40 brojeva)
USLUGE
• OOddeeqqeewwee zzaa ooddrraassllee ~~iittaaoocceeNajnovija izdawa –najtra`eniji naslovi
• DDee~~jjee ooddeeqqeewweeKwige, slikovnice, lektira, leksikoni, kwi`evnost zadecu. Internet kutak
• NNaauu~~nnoo ooddeeqqeewweeStru~na literatura iz raznih oblasti
• IInntteerrnneett kklluubbBesplatno za sve ~lanove
• ZZaavvii~~aajjnnoo ooddeeqqeewweeSve o ^a~ku i okolini, zavi~ajnim piscima i temama
• OOddeeqqeewwee ppeerriiooddiikkeeDnevne, nedeqne i mese~ne novine i ~asopisi - preko 100razli~itih naslova
18 Gradska biblioteka
Najmla|ima su {irom otvorena vrata biblioteke
• TTrrii ~~iittaaoonniicceeNa De~jem, Nau~nom i odeqewu za dnevnu {tampu
• CCeennttaarr zzaa ddiiggiittaalliizzaacciijjuuDigitalizacija gra|e i odr`avawe veb sajtova
ODEQEWA
UU DDoommuu kkuullttuurraa• Odeqewe za odrasle• Odeqewe stru~ne obrade• Internet klub• Sekretar• Nau~no odeqewe• De~je odeqewe
UU GGoossppooddaarr JJoovvaannoovvoojj 66• Direktor• Mati~na slu`ba• Zavi~ajno odeqewe• Odeqewe periodike• ^itaonica za dnevnu {tampu• Centar za digitalizaciju
RRaaddnnoo vvrreemmee:: rraaddnnii ddaannoomm 77,,3300 ddoo 1199 ~~aassoovvaassuubboottoomm oodd 88 ddoo 1133 ~~aassoovvaa
Vladislav Petkovi} Dis 19
Tradicionalne manifestacije koje organizuje Biblioteka su:Disovo prole}e (1964-), [tampana re~ (1999-), Dani evrop-ske ba{tine (2004-)
Gradska biblioteka je od 1973. godine objavila blizu 200 pu-blikacija. Ustanovqene su edicije: „Kwiga gosta“ (objavqeno35 kwiga) za dobitnike Disove nagrade, „Tokovi“ (28 kwiga)za mlade autore, Biblioteka „Vrelo“ (16 kwiga), Zavi~ajnabibliografija (15 kwiga) i Edicija „Katalozi izlo`bi“. Bi-blioteka izdaje i stru~ni ~asopis za bibliotekarstvo „Glasbiblioteke“ (16 brojeva) i ~asopis za kwi`evnost „Disovoprole}e“ (40 brojeva)
USLUGE
• OOddeeqqeewwee zzaa ooddrraassllee ~~iittaaoocceeNajnovija izdawa –najtra`eniji naslovi
• DDee~~jjee ooddeeqqeewweeKwige, slikovnice, lektira, leksikoni, kwi`evnost zadecu. Internet kutak
• NNaauu~~nnoo ooddeeqqeewweeStru~na literatura iz raznih oblasti
• IInntteerrnneett kklluubbBesplatno za sve ~lanove
• ZZaavvii~~aajjnnoo ooddeeqqeewweeSve o ^a~ku i okolini, zavi~ajnim piscima i temama
• OOddeeqqeewwee ppeerriiooddiikkeeDnevne, nedeqne i mese~ne novine i ~asopisi - preko 100razli~itih naslova
18 Gradska biblioteka
Najmla|ima su {irom otvorena vrata biblioteke
Vladislav Petkovi} Dis 5
OGRANCI
• Mr~ajevci (ponedeqak i ~etvrtak od 8 do 14 ~asova)• Zabla}e (utorak i sreda od 9 do 14 ~asova)• Prijevor (~etvrtak od 8 do 14 ~asova)• Preqina (petak od 8 do 14 ~asova)
KONTAKT
Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“Gospodar Jovanova 6, 32000 ^a~akKONTAKT TELEFONI:
032/223-608 (direktor) [email protected] (centrala)342-755 (Odeqewe za odrasle)222-098 (Zavi~ajno, Periodika, Digitalizacija)[email protected], [email protected],[email protected], www. cacak-dis. rs/dig_bibl/801-050 (Ogranak Mr~ajevci) [email protected] (Ogranak Zabla}e) [email protected]
Faks:032/223-608E-mail: [email protected],Internet adresa: www.cacak-dis.rs
2010.Izdawe povodom 130 godina od ro|ewa
Vladimira Petkovi}a DisaIzdava~: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“
Priredila: Danica Ota{evi}Dizajn i {tampa: „Grafika Jure{“ ^a~ak
Tira`: 2.000
20 Gradska biblioteka
![舒康雞 HOLSEM · 2020. 4. 3. · : BA]2020/30797 : 2020/03/17 I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I Il I Il I I I I I I I I I I I I I I I I I Il I Il I I I I Ill I I I I I I](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/60e1a613faf52e69a51b7862/ee-holsem-2020-4-3-ba202030797-20200317-i-i-i-i-i-i-i-i-i-i.jpg)
