2 Januar 2012.

P O R U K E

R E D A K C I J A

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Srbija u godini za nama strana 5

Srpski vilajet strana 6

Kosmet kao dve Nema~ke

Ve}i Srbi od Srba strana 7

Ekonomska saradnja Srbije i SAD strana 8

Novogodi{nja anketa:

Dogadjaj i li~nost koji su obele`ili 2011. strana 10

@arkov neizbrisivo trajni dan strana 13

Prvi sakuplja~ srpskih narodnih umotvorina

Zemlja ~uda strana 14

Markovi konaci

HOD za neiohodan krov nad glavom strana 15

Pravoslavlje - Bo`i}ni praznici strana 17

Pri~e iz d`epa: Srbija na Istoku strana 18

Poklon na{im ~itaocima: strana 20

Pravoslavni kalendar strana 21

Srpski sport u 2011. godini strana 22

Sa~uvajmo jedini srpski muzej u SAD strana 24

Feljton: Istina o Srebrenici strana 25

Rezultati ankete fondacije Studenica strana 26

Zakon strana 27

Investitori iz ^ikaga Andy i Dragan strana 28

Umetnost spaja i oboga}uje duh naroda strana 36

Bo`i}ni ru~ak FS Ilinoisa sa fudbalerima

Rodjendanske ~estitke i Mali oglasi strana 37

Vedra strana strana 38

TIRA@: 20.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}, Slavi{a Peji}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Januar 2012.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

Iz redakcije,U vreme svetlih praznika Hristovog rodjenja, zavr{etka stare i

po~etka nove godine, uvek se osvrnemo unazad i pogledamo rezul-tate. U ovo vreme pra{tanja i davanja ose}am potrebu da se obra-tim svima vama, koji pokazujete podr{ku i vernost na{em listu i nataj na~in omogu}ujete da i dalje trajemo. @elim da znate, da mi va{upodr{ku veoma cenimo i primamo sa velikom zahvalno{}u.

Obra}am se svim na{im ~itaocima i saradnicima, svim pretplat-nicima Ogledala, svima vama koji se reklamirate u Ogledalu, svima

vama koji dolazite na na{e gdi{nje proslave, svima vama koji nov~anim prilozimapoma`ete, jer `elim da vam se iskrenio od srca zahvalim. I kako re~e, na{a uva`enasaradnica Mila Filipovi}, " Ovo jeste ogleda-lo srpske du{e, a lepota srpske du{e je uvama i va{oj dobroti". Zato vas ovom pri-likom molim da ostanete uz nas svojomdobrotom, jer jedino zajedno mo`emo opstatii sa~uvati ono {to je vredno i na{e.

U ime redakcije Ogledala, i moje li~noime, ~estitam vam ovaj veliki praznik, praznikHristovog Rodjenja, `elim da se sjedinite uHristu s'ljubavlju, i da proslavite Njegovorodjenje u sre}i i radosti, sa svojim najbli`imai najdra`ima. @elim vam sre}nu i blagorodnuNovu 2012. godinu, i svaki blagoslov odBoga, uz na{ hri{}anski pozdrav

HRISTOS SE RODIVAISTINU SE RODI!

Slavica Petrovi} sa redakcijom

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

S R B I N F O

4 Januar 2012.

Da OGLEDALO bude u slu`bi otkrivanja i pokazivanja ljudskeduše u nastupaju}oj i u svim nadolaze}im godinama, `eli Vam

Todor Mitrovi} iz Rokforda!

Svim ~itateljkamaOgledala koje donesu ovaj

kupon, odobrava se popust od 20% za jedan tretman lica.

Za va{e odli~no raspolo`enje raspolo`enje u novo-godi{njoj no}i garantuju vam vrsni i provereni muzi~ari.Akusti~na gitara i vokal Vito @drale,violina {to u srce dira, virtuozaJovana Mihajilovi}a, uz pratnjuvrsnog cimbaliste Aleksa Udvarija.

Obilna, odli~na ve~era izdoma}e srpske kuhinje.

Sve je spremno samo jo{ da vipozovete i napravite rezervaciju zagarantovano lep provod u najludjojno}i u godini.

Konzumacija je $60 po osobi. Parking }e biti valet, ili mo`etesami parkirati na Brodvej ulici, preko puta od CVS-a.

SAM Sveti Sava 448 w. Barry Chicago

Za sve dodatne informacije i rezarvacije pozovite:773 - 549 - 9690 ili 773.216.5100Broj mesta je ograni~en,

a da biste sebi zagarntovali dobar provod pozovite nas na vreme!

Do~ekajte pravoslavnu Novu godinu u prvom

Srpskom muzeju u ^ikaguKafe Knji`ara Bubamara

Do~ek pravoslavne nove godinezabavlja}e vas Jasna Ko~ija{evi}

i Nikola Prvulovi}ve~era i open bar

po~etak u 9:00

cena $100 po osobi.

2903 West Irving Park Rd.

Chicago IL. 60618

773.293.6337 ili 847.668.3931

Do~ek Pravoslavne nove godine

Petak, 13. Januar

Nova Gra~anica – ^ikagoZabavlja}e vas:

Gordana Lazarevi}, Cvele Radovanovi}Alija Dalipovi} i Chicago Black Bulls Band (^ikago)

(autori i izvo|a~i himne o Novaku \okovi}u)

Ulaz: $40 bogata ve~era: $15

Za rezervacije pozovite Zdravka

262.331.1614

P O L I T I K A

Januar 2012.

Pi{e: Marijana Maljkovi} VREMEPLOV - 2011. GODINA

5www.serbianmirror.com

25. januarParlamentarna skup{tina Saveta

Evrope, usvojila je Rezoluciju o nehu-manom postupanju prema ljudima i nele-galnoj trgovini ljudskim organima naKosovu, koju je predlo`io specijalniizvestilac Dik Marti. Rezolucijom se pozi-vaju me|unarodna zajednica i vlasti uBeogradu, Pri{tini i Tirani da preduzmumere, kako bi se rasvetlila trgovina ljud-skim organima i drugi zlo~ini tokom iposle sukoba na Kosovu.

27. januarSkup{tina Srbije, u cilju pripreme

Mi{ljenja o zahtevu R. Srbije za prijem u~lanstvo Evropske unije, usvojila je odgov-ore na Upitnik Evropske komisije, koje sukomesaru za pro{irenje, [tefanu Fileu uBriselu, uru~ili predsednik Vlade SrbijeMirko Cvetkovi} i potpredsednik Vlade zaevropske integracije Bo`idar \eli}.

3. februar13.000 ~lanova nezavisnog

sindikata policije stupilo je u {trajk, uzminimalni proces rada, zbog lo{eg materi-jalnog i socijalnog polo`aja. [trajk jeponovljen srednimom decembra, kada sao-bra}ajna patrola nije izlazila na teren, aizdavanje dokumenata je usporeno iote`ano.

23. februarVlastimir \or|evi}, biv{i {ef reso-

ra javne bezbednosti MUP Srbije, osu|enje u Ha{kom tribunalu na 27 godina zatvo-ra, zbog zlo~ina nad kosovskim Albancimatokom 1999. godine. Kako je zaklju~io sud,\or|evi} je imao klju~nu ulogu za uspehudru`enog zlo~ina~kog poduhvata na KiM.

14. martNarodni poslanici podr`ali su

rekonstrukciju Vlade Srbije, koja od togdana ima 17 ministarstava i 21 ~lana.Premijer Vlade Mirovi} je istakao da suprioriti konstruisane vlade, {to br`i ulazakSrbije u EU, o~uvanje Kosova i Metohijeu sastavu Srbije, razvoj privrede ipobolj{anje `ivotnog standarda gra|ana,razvoj socijalno odgovorne dr`ave i soli-darnog dru{tva, beskompromisna borbaprotiv kriminala i korupcije i puna saradn-ja sa Ha{kim tribunalom.

13. martRuski premijer Vladimir Putin

posetio je Beograd, razgovarao sa srpskimvisokim zvani~nicima, {efovima poslani~kihgrupa, privrednicima, odgledao deo fud-balske utakmice na stadionu Crvena Zvezdai obi{ao Hram svetog Save na Vra~aru.

1. majPredstavnici nekoliko sindikata

pozvali su radnike na protesnu {etnjubeogradskim ulicama, da zajedno dignuglas protiv malih plata, lo{ih privatizacija iugro`avanja prava radnika. Oni su kritiko-vali sporazum ostalih sindikata sa vladom,oceniv{i ga ruganjem radni~koj klasi.

26. majUhap{en komandant Vojske

Republike Srpske, general Ratko Mladi},najtra`eniji Ha{ki begunac i isporu~en

Ha{kom tribunalu. U znak protesta,odr`ano je nekoliko mitinga u Srbiji, CrnojGori i Republici Srpskoj.

20. julUhap{en je biv{i predsednik

Republike Srpske Karajine, Goran Had`i},poslednji ha{ki begunac ~ije se izru~enjeHagu zahtevalo od Srbije. Ha{ki tribunal gau 14. ta~aka tereti za zlo~ine pritiv~ove~nosti i kr{enja zakona i obi~aja rato-vanja. Had`i} je deveti ha{ki begunac,kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osamgodina.

23. avgustNema~ka kancelarka Angela

Merkel posetila je Beograd i donela na

poklon, set “kosovskih uslova”. Ona jeistakla glavne uslove za Srbiju – neophod-no je da se obnove pregovori i da se ost-vare rezultati, da Euleksu omogu}i radi naceloj teritoriji Kosova i Metohije, da ukineparalelne strukture i da ne stvara nove.Insistirala je da Srbija napusti administra-tivne strukture koje i dalje funkcioni{u naseveru Kosova, kao {to su po{te, {kole iop{tinske administracije.

5. septembarPovodom 50 godina od osnivanja,

u Beogradu je odr`ana dvodnevna min-istarska Konferencija Pokreta nesvrstanih,na kojoj je u~estvovalo 113 zemalja. ^lan-ice pokreta duboko su zahvalneosniva~ima, jer ciljevi proklamovani prepedeset godina va`e i danas – po{tovanjeteritorijalnog integriteta i suverenitetazemalja u razvoju, suprotstavljanje pretnja-ma, nuklearno razoru`anje.

27. septembarU neredima na prelazu Jarinje,

KFOR je pucao u Srbe koji su protestvo-vali i ranio sedam srpskih civila.

11. novembarPoslanici republi~kog parlamenta

izglasali su dva nova dr`avna praznika, 11.novembar – Dan primirja u Prvom svet-skom ratu i 21. oktobar – Dan se}anja nasrpske `rtve u Drugom svetskom ratu.

23. novembarNekoliko hiljada Srba sa Kosova

zatra`ilo je rusko dr`avljanstvo, tra`e}i odRusije za{titu i slobodu koju im mati~naSrbija ne mo`e obezbediti. Ruski predsed-nik, Dmitrij Medvedev je odbio njihov

zahtev, jer nije u skladu sa ruskimzakonom. Medvedev je me|utim poru~ioda }e Rusija intenzivirati pomo} Srbimadrugim sredstvima.

2. decembarU ovom trenutku Srbija ne ispun-

java zahteve procesa pristupanja EU, reklaje nema~ka kancelarka Angela Merkelova usaop{tenju nema~ke vlade pred predstoje}iSamit EU. Ona je nedavne sukobe na severuKosova nazvala neprihvatljivim i podsetilada dobra “saradnja sa susedima” tako|espada u kriterijume za pro{irenje EU.

8. decembarSrbija je ispunila sve obaveze koje

su pred nju postavljene kao uslovi za stican-je statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskojuniji, konstatovala je Vlada Srbije.

14. decembarProtiv politi~ara Neboj{e ^ovi}a i

Velimira Ili}a, krivi~nu prijavu podneli suMila \in|i}, majka Zorana \in|i}a i nje-gova sestra Gordana Filipovi} \ini|i},preko advokata Sr|e Popovi}a, optu`uju}iih za ume{anost u ubistvo srpskog premi-jera. U prijavi se navodi da su obapoliti~ara kriva za ‘’neprijavljivanjepriprema za izvr{enje krivi~nog dela napa-da na ustavni poredak”.

15. decembarVi{i sud u Beogradu rehabilitovao

kneza Pavla Kara|or|evi}a, nekada{njegnamesnika Kraljevine Jugoslavije.Poni{tavanje odluke iz 1945. kojom jeprogla{en zlo~incem, poni{tene su i svepravne posledice navedene odluke,uklju~uju}i i kaznu konfiskacije imovine.

SRBIJA U GODINI ZA NAMA

6 Januar 2012.

A K T U E L N O

Pi{e: Marko Lopu{ina

Spor Rusa i Euleksa oko zadr`avanja27 kamiona sa 300 tona humanitarnepomo}i na Jarinju, bio je jedna od

tema samita EU i Ruske Federacije.Zvani~ni Beograd jo{ se nije oglasio, jer otome pregovaraju Moskva i Brisel, odnos-no Rusija i Amerika, ~ime se otkrivasu{tina spora na severu srpske pokrajine –da se Moskva i Va{ington otimaju za svojepar~e zemlje na brdovitom Balkanu.

Sa ruskim kamionima na svomdrumu i ameri~kim avionima u albanskojbazi Bonstil, zvani~ni Beograd je opet usituaciji da vodi tu|i rat – Moskve i Va{ing-tona. Zato Boris Tadi} i{~ekuje {ta }e seMedvedev i Obama dogovoriti, dok ner-vozne opozicione i proruske stranke DSS,SNS i SRS tra`e od Euleksa da propustirusku humanitarnu pomo}. Oni mrzovoljnoocenjuju da ovakvim pona{anjem Misija EUna Kosmetu izlazi iz svog mandata.

I dok svako na ovom deluBalkana bije svoje bitke, postaje sveo~iglednije da SAD, NATO i EU `ele daBoris Tadi} prizna nezavisnost tzv. dr`aveKosova, a da Rusija poku{ava da spre~i dase to dogodi. Zapad bi da zvani~no dobi-je svoju interesnu zonu na Balkanu, aIstok bi da ostane na Kosmetu i da rekaDrina i dalje bude me|a planetarnih intere-sa velikih sila. Boris Tadi} je ucenjenodlukom da Srbija ne dobije status kandi-

data, u decembru, ve} u februaru i martu,dok se ne smisli kako da prizna tzv.dr`avu Kosovo, a da ne izgubi vlast uSrbiji. Potpredsednik srpske vlade IvicaDa~i}, zadu`en da javno govori ono {topredsednik Srbije ne sme, je ve} izjavio daEvropa tra`i od Beograda priznanje{iptarske dr`ave – bilo kako. – Tra`e dase odreknemo svog teritorijalnog integrite-

ta i da priznamo pravo u~e{}a tzv. dr`aveKosovo na me|unarodnoj sceni. Nije {ija,nego vrat – ka`e Ivica Da~i}.

Srbija je ve} predlo`ila zvani~nojPri{tini da se po svetu pojavljuje za nazivom“Kosovo 1244”, po rezoluciji UN, koje sesada Zapad odri~e, a Beograd se nje dr`i kaoslamke, da ne potone u politi~ku dubiozu.Nemci, koji poslednjih sto godina sudbonos-no sre|uju Balkan i posebno Srbe, ponudilisu re{enje, koje su ve} sami iskusili.

Funkcioneri vladaju}e Nema~keHri{}ansko-demokratske unije (CDU) Peter

Bejer i Andreas [okenhof tvrde da jepredsednik Boris Tadi}, sredinom ovegodine u Fondaciji Fridrih Ebert u Berlinu,rekao da bi Srbija s Kosovom mogla danapravi sporazum po uzoru na onaj koji susvojevremeno usaglasile Savezna RepublikaNema~ka i Demokratska RepublikaNema~ka. Ovom ve{}u je ponu|eno poli-ti~ko re{enje, koje u prevodu glasi: “Ako jeNema~ka kao gubitnik u ratu ka`njenadeobom na zapadni i isto~ni deo dr`ave,tako }e i Srbija kao gubitnik u poslednjemratu, da podeli Kosmet na albanski i srpskideo. I napraviti Albancima dr`avu!?”Kabinet predsednika Srbije je tu izjavudemantovao, navode}i da je Tadi} u tomgovoru „spomenuo da u vezi s Kosovompostoji, izme|u ostalih i takozvani modeldve Nema~ke, ali nikako poput re{enja zakoje se zala`e”. Srpski predsednik je tadaporu~io da Srbija o~ekuje status kandidataza ~lanstvo u EU i ubrzo nakon toga,po~etak pregovora o pridru`ivanju, ali dane}e menjati stav o nepriznavanju samo-progla{ene nezavisnosti Kosova.

Bejer i [okenhof su rekli da nas-tavak dijaloga Beograda i Pri{tine „nijedovoljan” i da „Srbija mora da promenisvoju politiku prema Kosovu”. Osim toga,Beograd mora da normalizuje svoj odnossa Kosovom i doka`e to u konkretnimkoracima”. Onda je javno do{apnuto dapostoji plan za ure|enje odnosa Srbije iKosova po modelu „dve Nema~ke”. Tu

ideju je inicirao Volfgang I{inger, jedanod trojice me|unarodnih posrednika uranijim pregovorima o statusu Kosova.Me|utim, Vlada i Skup{tina Srbije su2007. odgovorili negativno. Na Srbiji je daopet razmi{lja o ovoj ideji.

SR Nema~ka i DR Nema~ka,jedna prozapadna ~lanica NATO, druga usovjetskom Var{avskom paktu, nastalecepanjem jedinstvene Nema~ke dr`aveposle Drugog svetskog rata, normalizovalesu svoje odnose nizom sporazuma, odkojih je najva`niji onaj iz 1972, kojim jedogovoreno da }e dve zemlje razvijatidobrosusedske odnose i garantovatinepovredivost me|usobnih granica. DveNema~ke su 1974. razmenile stalne pred-stavnike, a 1987. {ef isto~ne Nema~keErih Honeker boravio je u prvoj zvani~nojposeti zapadnoj Nema~koj. Ipak, dvedr`ave formalno nisu priznale jedna drugu.

EU i posebno Nema~ka }e da~ekaju da se Borisu Tadi}u u~ini da jepodela Kosova i Metohije tj. Srbijelogi~na i da ga ne}e ko{tati vlasti nanarednim izborima u maju 2012. godine.Zato se mnogima u Beogradu ~ini da jeEU odlo`ila svoju odluku o kandidaturiSrbije za prole}e, dok se ne vidi kakoBoris Tadi} klima glavom. Ako se slo`i,odluka o kandidovanju Srbije za EU bi}eklju~na ta~ka predizborne kampanje DS iBorisa Tadi}a. A Kosmet }e i ovako ionako ostati vekovni problem Srba.

KOSMET KAO DVE NEMA^KE

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

Izmedju 1459. i 1912. godine Kosovo jebilo u sastavu otomanskog carstva. Tekkada je nakon balkanskih ratova, kralj

Petar I Karadjordjevi} u Ribarskoj banjikod Kru{evca, potpisao dekret o prisajedin-jenju, Kosovo je postalo srpska teritorija.

Sto godina kasnije, Srbija u 2012.godinu ulazi sa barikadama na grani~nimprelazima ka Kosovu. Sever Kosova je idalje srpski, ali situacija je vrlo dramati~na.Kosovo je postalo raj za kriminalne delat-nosti, a najte`e je Srbima koji su ostali nasvom ognji{tu. Preko barikada se ne mo`e,a jedan {iptarski biznismen preti da }ezatvoriti i poslednji prelaz kod Merdara, pa}e se srpska enklava na}i u nekoj vrstimi{olovke, okru`ena naoru`anim vojnicimaKFORA i neprijateljski nastrojenim [iptari-ma. I posle svih ovih dugogodi{njih previ-ranja na Kosovu, jedino srpsko nasledje sumanastiri. Gra~anica, Pe}ka Patrijar{ija,Visoki De~ani, Djurdjevi Stupovi, ManastirBogorodice Ljevi{ke, Lazarica...

Aktuelna srpska politi~ka elita jevrlo uzdr`ana u javnosti po pitanjuKosova. Pitanje je, dokle }e tako? Od EUsmo ponovo dobili prekor. Pored svihuslova, na kraju je opet jedini uslov priz-navanje Kosova. Evropa je ljuta na nas ismatra da ne zaslu`ujemo ni kandidaturu

za ~lanstvo. Nema~ka kancelarka, AngelaMerkel rekla je – ne. Dr Vojislav Ko{tuni-ca se ponovo poneo dostojanstveno iizjavio da Evropu kona~no treba obavesti-ti da vi{e ne}emo ni tra`iti mogu}nost zaulazak u Uniju, jer nam Evropa nije nipotrebna. Ministar policije i zamenik pre-

mijera Srbije, Ivica Da~i} nas je podsetiona ^er~ilovu i Staljinovu podelu Balkana,kada je ^er~il bacio Staljinu crveno –plavu olovku i rekao mu da povu~e crtu namapi. To je ona linija koja Srbiju deli naotomansko i austrougarsko carstvo.

Srpski narod, iscrpljen od revolu-cija, protesta, {trajkova, doveden na ivicu

egzistencije, duboko razo~aran dolaskom“demokrata” na vlast, nema vi{e snage dana bilo koji na~in u~estvuje u politi~kom`ivotu svoje zemlje.

Majka i sestra pokojnog premijeraZorana Djindji}a, podigle su proteklih danaoptu`nicu protiv Neboj{e ^ovi}a i Velimira

Ili}a, za ume{anost u ubistvo premijera.^ovi}u se stavlja na teret i da je „zajednosa licima koja su ve} pravosna`no osu|enaza ovo delo, izvr{io krivi~no delo pod-strekavanja na ubistvo predstavnika najvi{ihdr`avnih organa”.

Sa strahom se srpski narod pita,sta }e nam doneti nastupaju}a godina?

Dolaze izbori i ~esto se ~uje pitanje – zakoga glasati? Ima i onih koji promovi{u“partiju praznih listi}a”, odnosno iza}i naglasanje, a ne dati glas nikome... ^emu tovodi? Zar Srbija nema stav? Ili ne mo`e dase opredeli kada ni nema mogu}nost dabira izmedju dobrog i zlog.

Uostalom, sta je najbolje za Srbiju?Prema zadnjem popisu stanovni{tva, ima nassedam i po miliona. Ne zna se ta~an broj, alise smatra da oko dva miliona Srba `ivi udijaspori, 800 000 osoba u zemlji je sahendikepom i dr`ava nema na~ina da impomogne i `ivot u~ini lak{im. Oko 300 000ljudi `ivi na Kosovu, 700 000 ljudi je na nar-odnoj kuhinji, broj dece u {kolama iz godineu godinu drasti~no opada... Ono {to je izves-no, to je da ne treba o~ekivati pomo} ni odkoga. Mo`e li Srbija sama postati vrednapo{tovanja? Pa da nas mrze, (kao {to nekimisle), a da nam se dive.

Naravno, ne treba zaboraviti ijedinu svetlu ta~ku u 2011. A to je NovakDjokovi}, koji je sa razlogom postaoli~nost godine. Pored toga {to je prvi usvetu, on je svojim pona{anjem pokazaokako se dostojanstveno brani svoj narod.

Njega politi~ki vrh ne treba daprisvaja, kao {to se ~ini, jer je on ve}prisvojen od svakog Srbina i svih ljubitel-ja tenisa koji nisu Srbi.

Aleksandra Maksimovic

SRPSKI VILAJET

Balkanska mu}kalica

7www.serbianmirror.comJanuar 2012.

D R U [ T V O

Pi{e: Aleksandar Kosti}

Problem zaustavljanja konvoja sa

ruskom humanitarnom pomo}i na

prelazu Jarinje re{en je, kako je

saop{teno dogovorom Evropske komisije sa

Vladom Rusije, nakon {to je to

pitanje postavljeno i na samitu

EU-Rusija, odr`anom u Briselu.

Dolazak ruskog konvoja trebalo je

da bude iskori{}en za po~etak rada

albanskih carinika (ili kako se to u

Beogradu ka`e – carinskih svedoka),

ali su u ovom slu~aju Rusi ipak

odlu~ili da budu ve}i Srbi od Srba,

odnosno da ne samo deklarativno,

ve} i prakti~no poka`u da je

Rezolucija 1244 i dalje na snazi, da

Kosovo nije dr`ava – a da Jarinje

nije grani~ni prelaz.

Blokadom konvoja misija

EULEKS na Kosovu je jo{ jednom

pre{la granice svog mandata, koji je

dobila od Saveta bezbednosti UN i

jo{ jednom otvoreno zauzela stranu

pri{tinskih vlasti, dok se {ef me|unar-

odne civilne kancelarije u Pri{tini

Piter Fejt, koji je oholo poru~io ambasadoru

Rusije u Srbiji Aleksandru Konuzinu da nema

{ta da tra`i na Kosovu, pokazao radikalnijim

Albancem od mnogih kosovskih Albanaca.

Zaustavljanje konvoja pokazalo se ipak kao

nepromi{ljen potez, jer posle odbijanja da

Srbima sa Kosova odobri dr`avljanstvo,

Rusija ne bi mogla bez te{kih posledica po

svoj kredibilitet da istrpi takvo poni`enje i

povinuje se zahtevu EULEKS-a i pri{tinskih

vlasti. Politi~ki vrh Rusije zato je o{tro i hitno

reagovao na ovu provokaciju, koju je stalni

predstavnik RF u NATO Dmitrij Rogozin

nazvao humanitarnim zlo~inom, dok je Piter

Fejt u „Glasu Rusije” okarakterisan kao

„nadobudan i ogrezao u kriminal”.

Ruski zvani~nici u svojim reakci-

jama nisu previ{e birali re~i, dok se u isto

vreme, politi~ki vrh Srbije, uz ~iju je

podr{ku EULEKS i stacioniran na Kosovu,

nije oglasio ni jednom re~enicom, verovat-

no u strahu da Brisel, koji je zbog Kosova

upravo odbio srpsku kandidaturu, Beogradu

ne doda jo{ neki minus na njegov evrops-

ki ra~un. Umesto Beograda, oglasili su se

ipak predstavnici lokalnih samouprava sa

severa pokrajine, koji su predstavnicima

KFOR-a, EULEKS-a, UNMIK-a i OEBS-a

uru~ili Mirovnu inicijativu, kojom je pred-

vi|eno da se na miran na~in i dogovorom

privremeno re{i kriza na severu Kosova,

dok se, prema tom dokumentu, ne prona|e

trajno politi~ko i odr`ivo re{enje, kroz nas-

tavak dijaloga Pri{tine, Beograda, Srba sa

severa KiM i me|unarodne zajednice.

Inicijativa predstavnika Srba sa

severa KiM predstavlja promi{ljen zahtev

i odgovor na pritisak koji }e se na njih,

svakako i od strane Beograda biti vr{en u

narednom periodu. Za Srbe na KiM

je ipak najva`nije da posle krize sa

humanitarnim konvojem mogu da

budu sigurni da zvani~ni Beograd

sam vi{e ne}e biti odgovoran za

njihov polo`aj i da su u Rusiji

dobili jakog za{titnika. Posle bro-

jnih i cini~nih komentara, ~ak i sa

srpske strane na zahtev kosovskih

Srba za dvojno srpsko-rusko

dr`avljanstvo, reakcija Rusije na

blokadu njenog konvoja svedo~i da

ona sada ozbiljno razmi{lja da

Srbima na KiM pru`i za{titu koju

su oni o~ekivali, kao i da vi{e ne

`eli da samo posmatra situaciju u

pokrajini.

Ruski ambasador Konuzin

izjavio je povodom toga da „niko sa

strane ne bi trebalo da se me{a u

dogovore Srba i Rusa, nego treba da

obavlja posao koji mu je me|unarodna

zajednica poverila, a treba se samo nadati

da zbog mogu|nosti dobijanja kandidature

u martu, od strane zvani~nog Beograda

ne}e sti}i zahtev da se i odnos Rusije i

Srba sa KiM reguli{e uz pomo} „partnera”

iz EU i EULEKS-a.

VE]I SRBI OD SRBA

8 Januar 2012.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Pi{e: Mila Filipovi}

Srpsko – ameri~ka delegacija, koju supredvodili ministar ekonomije,Neboj{a }iri} i ameri~ka ambasador-

ka u Beogradu, Meri Warlik, polovinomdecembra posetila je Ameriku i imalava`ne razgovore u Njujorku, Va{ingtonu i^ikagu. Za ~lanove delegacije uGeneralnom konzulatu u ^ikagu organizo-van je prijem, a generalni konzul, DeskoNikitovi}, posebno je naglasio va`nostuspostavljanja {to ~vr{}ih ekonomskih vezaizmedju dve zemlje, otvaranje puteva kapi-tala i investicija, jer se jedino takozna~ajno mogu pobolj{ati i politi~ki odnosi.

Svi se sla`u u ~injenici da je uvekdobar trenutak za uspostavljanje ekonomskesaradnje, i da je i tokom ove poseteuglavnom bilo re~i o tome, a mnogo manjeo politici i razli~itostima politi~kih mi{ljen-ja i stavova dve zemlje o nekim klju~nimpitanjima.

“U Va{ingtonu smo se sreli sasvima sa kojima je bilo va`no da se sret-nemo, ova poseta je vrlo specifi~na u poz-itivnom smislu, jer su sa nama i ameri~kaambasadorka, predstavnici Ameri~keambasade u Beogradu, kao i predstavniciAmeri~ke privredne komore. Ovo je noviput u razvoju na{ih ekonomskih odnosa. Saameri~kom kompanijom NCR smo dogov-orili po~etak njihovog poslovanja u Srbijipo~etkom marta. U Va{ingtonu smo bili usvim va`nim institucijama – Stejt depart-

menta, Ministarstvu trgovine, Ministarstvufinansija i Ameri~ke privredne komore.Otvoreno smo razgovarali i o jednom vrlo

konkretnom problemu, koji optere}ujeodnose Srbije i Amerike. Radi se o slu~ajuUniworlda i gospodina Srbe Ili}a, dogovo-rili smo sa OPIK-om na~in na koji taj

problem treba da bude re{en i ja o~ekujemda }emo ga kroz nekoliko meseci izatvoriti. To je va`no jer postoji ogromnointeresovanje ameri~kih kompanija za inve-stiranje u Srbiju, ali ako ne re{imo ovajproblem, na kome insistriaju u svimameri~kim institucijama, ne}e se mnogotoga realizovati. Srbija mora da plati kom-penzaciju koju je medjunarodna arbitra`aodredila, sa druge strane moramo obezbe-

diti da se investicioni ciklus koji je pred-vidjen originalnim investicionim ugovoromizvr{i. U ~ikagu, koji je izuzetno jak

ekonomski centar, poku{a}emo da naposlovnom forumu razvgovaramo sa pred-stavnicima ameri~kih kompanija, ali i kom-panija ~iji su vlasnici na{i sunarodnici. Ja

insistiram na tome i da na{e srpske kom-panije vi{e koriste sistem preferencijala,koji nam je Amerika ponovo odobrila.Efekti ove posete }e se videti u najskori-jem periodu”- rekao je ministar ]iri}.

Na na{e pitanje o tome {ta gaameri~ki sagovornici najvi{e pitaju, na~emu najvi{e insistiraju, kada su u pitanjuinvestitcije u Srbiji, ministar ka`e:

“Ovde je ipak bila na{a inicijativa

u pitanju – inicirali smo razgovore za pot-pisivanje sporazuma o za{titi investicija isporazuma o izbegavanju dvostrukogoporezivanja. Proces pregovaranja o timsporazumima nekada mo`e da traje i pargodina, na na{ zahtev je organizovan sas-tanak u Americi, o problemu Uniworlda,zna~i bili smo proaktivni, do{li smo sa ide-jom da postoje problemi i da `elimo da ih

re{imo, ali i da predstavimo Srbiju uAmeri~koj privrednoj komori, pozvali smoih da nas posete i da razgovore nastavimou Srbiji.”

Poseta ^ikagu desila se u danukada je usvojen bud`et Srbije za narednugodinu, kojim je Va{e ministarstvo dobiloznatno manja sredstva za slede}u godinu.Sigurno je da je pred nama te{ka godina.Mislite li da su onda neozbiljne izjavepojedinih predstavnika Vlade da je kriza uSrbiji pro{la, ili da je u Srbiji nije ni bilo?

“Svi moramo da {tedimo, te{ko jenapraviti restriktivan bud`et, a zadr`atirazvojnu komponentu. Uvek je mogao dabude lo{iji, ja mislim da bolji nije mogaoda bude, ali je va`no da 2012. godina, budegodina u kojoj ne}emo tro{iti vi{e nego {tomo`emo. Vlada je ozbiljna i vodi}e odgov-ornu fiskalnu politiku. I ja stalno ka`em daSrbija jeste statisti~ki iza{la iz krize.Makroekonomski pokazatelji govore da su i2010. i 2011. godina pozitivne. Sa drugestrane, mi su{tinski nismo iza{li iz krize,

na{a stopa nezapolsenosti je preko 20 odsto,privreda je nelikvidna, ono {to je kriza uEvrozoni ima efekta i kod nas, i to je svimajasno. Va`no je da zadr`imo ovaj pozitivnitrend, koji postoji, jer Srbija ipak ima poz-itivan rast, umesto recesije.”

Ambasadorka Amerike uBeogradu Meri Warlik, posebno je zah-valila na gostoprimstvu na koje je nai{la uGeneralnom konzulatu Srbije, isti~u}iva`nost ove posete i delgacije koja mo`epomo}i zna~ajnom pobolj{anju ekonomskihodnosa dve zemlje:

“Imali smo vrlo produktivne sas-tanke u Va{ingtonu, {to je bila odli~na pri-lika za delegaciju da uspostavi kontakte sava`nim ljudima i institucijama u Va{ing-tonu, ali i sa kompanijama i biznismenima

u Americi. Svi smo puni optimizma, ovo jeodli~an na~in da gradimo ekonosmskeodnose. Nismo mnogo govorili o politici,iako je svima jasno da odluka EU

EKONOMSKA SARADNJA SRBIJE

I AMERIKE

Desko Nikitovi}: “Skup poslovnih ljudi u Willis Tower” organizovan je u saradnji sajednom od najve}in svetskih advokatskih firmi “SNR Denton”, u kojoj ima mnogo na{ihprijatelja i onih koji su bili u Srbiji, poznaju investicionu klimu u obe zemlje i znaju kakoda se {to vi{e investicija dovede u Srbiju. Skupu su prisustvovali bankari, proizvodja~i,predstavnici uslu`nog sektora, a utisci o prezentaciji Srbije su veoma zadovoljavaju}i.Budu}e investitore najvi{e zanima politi~ka i makroekonomska stabilnost, ali i pitanjaporeskih olak{ica i specifi~nih potencijala u Srbiji. Mi se u Konzulatu trudimo dauspostavimo {to bolje veze, a otvaranjem ekonomskog odeljenja u na{em Konzulatusve je dobilo jo{ ve}i zamah i va`nost. Poruka dr`ave je takodje da mi poslovnimodnosima dajemo izuzetan zna~aj, i to je neki novi po~etak. Mi{a Ognjanovi},ekonomski savetnik, ula`e izuzetne napore i odli~no radi svoj posao, uspe{an je iefikasan, a postoje}a klima u na{em Konzulatu njemu takodje poma`e da svoj posaoradi dobro, kao i da timski rad dodje do izra`aja u punom svetlu.”

Ljubi{a Mili~i}, advokat firme SNR Denton: “Na{u firmu izuzetno zanima podru~jejugoisto~ne i centralne Evrope, a Srbija je jedna od klju~nih zemalja u tom regionu. Zatosmo rado prihvatili da, uz ~iak{ku privrednu komoru, budemo suorganizatori ovogposlovnog skupa. Ja sam u Srbiji proveo poslednjih 5 godina, i znam koliko je va`no daSrbija bude prisutna u Americi i da se Amerikancima poka`e prava sliku Srbije. Ministar]iri} je detaljno i efikasno predstavio mogu}nosti Srbije i pogodnosti za ulaganje u Srbiju,i ja sam uveren da }e interesovanje za investiranje biti jo{ ve}e. Mnoge advokatskekancelarije takodje ~ekaju taj pravi trenutak da u Srbiju krene vi{e investicija.”

U delegaciji su bili Neboj{a ]iri},ministar ekonomije i regionalnog razvo-ja, Meri Vorlik, ambasador Amerike uBeogradu, Branislav Zec, sekretar uMinistarstvu za ekonomiju, Bo`idarLaganin, direktor SIEPA, Zoran Mali},direktor odeljenja Ministarstva zaekonomiju, Jagoda Lazarevi}, vi{i savet-nik u Ministarstvu, Milun Trivunac,savetnik Ministarstva, Nenad Mijailovi},savetnik Ministarstva, AleksandarMiloradovcih, specijalni savetnik direk-tora SIEPA, Milomir Ognjanovi},ekonomski savetnik Generalnog konzu-lata u ~ikagu, Bojana Risti}, izvr{ni direk-tor Ameri~ke privredne komore u Srbiji,Milo{ Djurkovi}, predsednik Ameri~keprivredne komore u Srbiji, i Bredli Haker,visoki komercijalni zlu`benik Ameri~keambasade u Beogradu.

Desko Nikitovi}, Neboj{a ]iri} i Ljubi{a Mili~i}

Meri Vorlik, ambasadorka US u Srbiji

9Januar 2012. www.serbianmirror.com

N O V O G O D I [ N J A A N K E T A

Srdja Trifkovi},istorijski analiti~ar i urednik Croniclesmagazina:

Dogadjaj: Tzv. “arapskoprole}e” i intervencijaNATO u Libiji, kojima jeomogu}ilo tvrdimislamistima da se dokopa-ju vlasti u Tunisu iTripoliju, a uskoro i uEgiptu. Time je bitno

promenjena strate{ka ravnote`a na Bliskomistoku i isto~nom Mediteranu na {tetuZapada — uz zdu{nu podr{ku zapadnihsila. Politika Va{ingtona je racionalnoneobja{njiva, jer se jo{ jednom pokazalo da“demokratizacija” muslimanskih zemaljaneminovno vodi u njihovu islamizaciju. Tosmo znali i ranije, ali tvorci spoljne poli-tike SAD tu lekciju nikako da nau~e.Li~nost: Novak Djokovi}. Ne samo kaosportista nego kao kompletna li~nost, on jejedinstven fenomen. Svi Srbi mogu bitiponosni na svog trenutno u svetu najpoz-natijeg sunarodnika.

Vukman Krivoku}a, pomo}nik ministra za kulturnu, nau~nu isportsku saradnju sa dijasporom

-Veoma mi je te{ko datiodgovor na ovo pitanje,jer je u protekloj godinibilo toliko dogadjaja kojizaslu`uju pa`nju. Svaki nasvoj na~in ima velikizna~aj za mene, kao i zaministarstvo u kome

radim. Za mene li~no, je uvek mnogo ve}idogadjaj susret sa ljudima iz dijaspore kojiu svojoj otad`bini nisu bili decenijama,nego li odr`avanje Skup{tine dijaspore iSrba u regionu, kao najzna~ajniji. Usvakom slu~aju, godina je obilovala veomazna~ajnim brojem susreta i realizovanihprojekata, u cilju iskrenog ja~anja odnosasa na{om dijasporom od Australije doKanade i naravno Amerike.

Ljubomir Saramandi}, kustos u Srpskoj ku}i na Krfu

- Godinu koja je za namapamti}u po planetarnimuspesima NovakaDjokovi}a. Posebno me jeimpresionirala mera sakojom je ispoljavao svojanacionalna ose}anja ujavnosti. Duboko sam

uveren da je on nametnuo nove (ili se vra-tio na stare) modele patriotizma, koji upra-vo stasava na jedini mogu}i na~in – li~nimprimerom. ^vrsto oslonjen na tradicionalnevrednosti na{eg naroda, ni jedan milimetarnije skliznuo u ki~ ili patetiku. Uprkosplanetarnoj slavi i mo}i, Novak ne zabo-ravlja svoje korene, niti da pomogne onima

kojima je pomo} neophodna. Stoga je svakinjegov uspeh na teniskom terenu istovre-meno i trijumf discipline, po`rtvovanja ialtruizma. Mo`e biti da je to i najefikasni-ji odgovor na situaciju koju mnogi defini{ukao svetska kriza?

Borko Jovanovi}, Profesor i pisac:

Na svetskom nivou,najve}i dogadjaj 2011. jerelativno uspe{na medju-sobna komunikacija ‘naro-dnih masa’, preko interne-ta, twittera i drugih elek-tronskih formi obra}anja.Mobilni telefon, elektron-

ski proizvod, pobedjuje pendrek,drveno/gumeni proizvod, sad za sad.

Vaso Despotovi},srpski biznismen iz Sidneja i vitez VelikeBritanije

Od pozitivnih dogadjajadefinitivno najve}i jeNovak \okovi} i njegovetitule. Po \okovi}u }e sepamtiti 2011.

Aleksandar @igi},Urednik i voditelj Radio Avale i sarad-nik RTS-a iz ^ikaga

Verujem da ne}u bitijedini koji }e to re}i, aliza mene je li~nost godinena{ najbolji i najboljisvetski teniser NovakDjokovi}. Razmi}ljaju}i oli~nosti godine, dolaziloje u obzir vi{e na{ih

zna~ajnih ljudi. Ipak mislim da u ovojgodini Nole nema premca. Takodje sammi{ljenja, da je Djokovi} najsvetlija ta~kaSrbije u ovom trenutku i da nema parakoje bi mogle platiti pozitivan imid` ona{oj zemlji koji je on preneo {irom sveta.To mu ~ak priznaju i vode}i politi~ari uSrbiji. Njegovo pona{anje na i izvan tere-na je fenomenalno. Pored toga {to je veli-ki sportista pokazao je da je i sjajnali~nost.Ovu 2011. godinu }u ina~e pamtiti pouspe{nom radu Radio Avale i mojih TVemisija “Srpska razglednica iz Amerike” naRTS-u, koje su za relativno kratko vremeprivukli veliku pa`nju i po{tovanje publike.Zahvaljuju}i tom mom radu prevezao samse nebrojeno puta s kraja na kraj {ire teri-torije ^ikaga, od Ist ^ikaga i [erervila uIndijani preko Palmer Skvera, RedvudDrajva i Nove Gra~anice do Milvokija, gdesam upravo do`iveo ono najlep{e, po ~emu}u i najvi{e pamtiti proteklu godinu. To suli~ni susreti sa slu{aocima i gledaocimaemisija, koji su uvek divni i daju mi snagui energiju da nastavim sa radom i dalje.

Svim ~itaocima, slu{aocima i gledaocima`elim sre}nu Novu 2012. godinu i sre}anBo`i}!

Irinej Episkop Mitropolijeaustralijsko - novoze-landske

Doga|aj godine je novaokupacija Kosmeta odstrane SAD i [iptara, koji`ele da severni deo pokra-jine potpuno izoluju odSrbije. Da bi u tome uspelizapadni politi~ari, opet,prete Srbiji oru`jem!?

- Li~nost godine je Novak \okovi}, koji jepostao najbolji sportista sveta i najboljiSrbin na planeti, jer se tako divno krstiposle svake pobede. A imao ih je nebrojeno!

Uro{ \uri},slikar i glumac

- Doga|aj i li~nost su knji-ga „Godina pro|e, dannikad” i njen autor, na{poznati glumac @arkoLau{evi}. To je dirljiva,iskrena, po{tena, divnonapisana ispovest ovog sja-jnog glumca, kome je,

na`alost, jedna tragi~na no} presekla `ivotniput i uvela ga u vrtlog, u pakao, iz kojeg jo{uvek nije iza{ao – ka`e Manojlo Vukotic}direktor „Ve~ernjih Novosti” iz Beograda.Li~nost godine: Novak \okovi}, Novak\okovi}, Novak \okovi}.

Ljiljana Habjanovi}\urovi}Knji`evnica

Doga|aj u svetu: Ubistvopukovnika Gadafija.Fotografija koja je obi{lasvet podsetila me je nafotografiju koju samvidela pre skoro ~etrdesetgodina. I tada je ubijenprotivnik demokratije. Da

li je Afrika dobila svog ^ea?Dogadaj u Srbiji: Jedna konobarica izKru{evca prona{la je koverat sa 20.000evra i ne{to dolara i vratila ga vlasniku.Svaka ~ast po{tenom nalaza~u. A onda sepodigla nevidjena medijska halabuka. Zamene je doga|aj godine ta neprimerenareakcija javnosti. Zar smo se zaista moral-no toliko srozali, da nam postupak, kojispada u tradicionalno doma}e vaspitanje,izgleda kao prekora~enje granice mogu}eg?Po ~emu }u ja li~no pamtiti 2011. god-inu: Moj mu`, sin i ja bili smo zdravi,slo`ni i na okupu. Osim toga, moj sin,koji je diplomirao u septembru 2010.(zavr{io je re`iju) radio je ~itave godine,kao asistent poznatih reditelja na neko-liko dobrih serija i filmova. Ja sam i u2011. nastavila sa pisanjem svog novog

romana, dobila sam nagradu “Gra~ani~kapovelja”, ali najzna~ajniji su bili uspesiu inostranstvu. Pored nekoliko knjigakoje su objavljene na stranim jezicima uRimu je napravljena pozori{na predstavapo mom romanu “IGRA AN\ELA” kojije objavljen i na italijanskom jeziku.Tako|e, za roman “IGRA AN\ELA”dobila sam najve}e knji`evno priznanjeslovenskih zemalja – glavnu nagradu“Zlatni vitez” na Drugom literarnomforumu slovenskih zemalja odr`anom uRusiji.Naravno, Kosovo i Metohija je na{a rananeprebolna, i ne treba je me{ati sa drugim,ovozemaljskim stvarima.

Marko Lopu{ina, novinar i publicista iz Zemuna

- Novak Djokovi} je, usvakom smislu, li~nostove godine! On je on na{najbolji svesrpskiambasador!- A dogadjaj godine zanas na Petom kontinentujeste, svakako,

progla{avanje nove, jedinstvene Mitropolijeaustralijsko-novozelandske SrpskePravoslavne Crkve!

Dr @ivojin Pavlovi}, predsednik Srpsko – Ameri~kog muzejaSveti Sava

Najve}i utisak u 2011.godini na mene jeostavio pokret protiv Volstrita, jer simbolizujeborbu naroda protivpohlepe velikih korpo-racija i beskrupuloznihbankara! Poruka demon-

stranata je da protekli dogadjaji na Volstritu vode ka uni{tavanju ljudskog moralai etike. Velike korporacije i daljeuni{tavaju ekonomsku dobrobitstanovni{tva {to upu}uje na propast sred-nje klase i stvara nepremo{tivu razlikumedju ljudima. Surova je stvarnost da tikrugovi prolaze neka`njeno i da zgr}uenormne profite i prave klasni jaz medjuljdima. Grupa protestanata se sastoji odljudi raznih profesija, religijskih verovan-ja i razli~itog su socijalno profila. Ovaraznolika grupa ljudi se ne pla{i da tra`ipromene koje }e obezbediti boljubudu}nost kako za sve ljude sada, tako iza budu}e generacije.Vera u ljudskost i ljudski rod je ve}a odponora u koji ga guraju uticajni politi~kofinansijski krugovi. Samo zajedni~kimnaporima mo`emo pobolj{ati svoj `ivot,svako od nas treba da bude svestan situaci-je i da se pita kako li~no mo`e da dopri-nese promenama. Ovo je moja poruka svim~itaocima uz ~estitke za sre}an Bo`i} iNovu 2012. godinu.

DOGA\AJ I LI^NOST KOJI SU PO VAMA OBELE@ILI 2011. GODINU?

10 Januar 2012.

P O R U K E

Vladimir Marinkov,advokat, unuk Veljka Guberine

Kao advokatu, moram daka`em, da je na menenajja~i utisak ove godineostavila izrada knjige"Istorija srpske advoka-ture", koju je na predlogadv. Veljka Guberine,nosioca Ordena Sv. Save

prvog stepena, izradila Advokatska komoraSrbije, a povodom proslave 150 godinaadvokature u Srbiji i 250 godina advoka-ture u Vojvodini.Na izradi "Istorije srpske advokature supored Veljka Guberine radili i kolegeadvokati @ivojin [esti}, dr. NikolaMemedovi} i dr. @eljko Fajfri}. Isti autorisu pre 10 godina radili na izradi "Istorijejugoslovenske advokature"

Bogdan Kljaji},Diplomirani pravnik,

President’s Club Sales person:

Za mene je svaki Srbin sa Kosova li~nostgodine i po tome }u pamtiti 2011. U neg-ativnom smislu je sigurno bez konkurenci-je Boris Tadi}.

Goran [epa, Gale,Kerber

Proteklu godinu }u pamtiti po ponovnomokupljanju na{eg benda. Kerber je 15.Decembra, proslavio 30 godina, velikimkoncertom u hali ^air u Ni{u. Ba{ kao

nekada. Posebno samsre}an {to su svi na{i pri-jatelji bili sa nama, aneki su specijalno za tupriliku doputovali izAmerike.

Dejan dr Ili}, profesor i vlasnik ameri~kog Oskara za

kinematografsku tehnologiju:

- Jedna dosta uzburkanagodina, ~iji je po~etakpromene obe}avao, azavr{ava se sa dostapitanja. Pojava prirodnihnepogoda – cunami uJapanu – moboli{e ljudskium da razmisli kojim

metodama se mo`e priroda i zbivanja unjoj “ukrotiti”. Ne znam koliko }e druge daopsedaju razli~ita re{enja, ali ja sve vi{erazmi{ljam, ili u najmanju ruku mobili{emkreativnije od sebe, da jo{ br`e zadru unanostrukturu materijala. Jer samo novi,nano-materijali i njihove strukture mogunas dovesti do zna~ajnih koraka napred irazumevanja prirodnih pojava.Posledice u japanskoj nuklearnoj katastrofi,odjeknule su brzo, a u Nema~koj plan ozatvaranju n. elektrana vrlo se brzo preto-pio u zakon.A to ima za posledicu da u alternativneizvore enrgije mora mnogo v{e i br`e da seula`e. Nova nau~na dostignu}a su napomolu u koji su neki skepti~ni. Voleo bihda sada po~injem svoj radni vek.

Li~nost godine je jedan od ideologa e. komu-nikacije – S. Jobs. Njegova smrt me je li~nopogodila i navela na razli~ita razmi{ljanja ovrednostima ljudskog uma i mo}i bi}a.Tu su kao li~nosti godine i na{i sportisti.Dvostruko Evropsko zlato odbojka{ica iodbojka{a me je neizmerno pozitivnouzbudilo, verovatno zato {to je to bio sportmoje mladosti. I {to je jo{ najva`nije,dokazuju da su najja~i kad je najkriti~nije.Po principu na{e stare poslovice“ na muci sepoznaju junaci”. U tome je Novak \okovi}neprikosnoven. Ambasador srpskog naroda !

Dragan Negovanovi},muzi~ar i biznismen

2011. godinu li~no }upamtiti po mno{tvukvalitetnih albuma koji suiza{li iz produkcijeNegovanovi}, kao i pomnogobrojnim nastupima{irom Amerike. Nevezanoza muziku najuzbudljiviji

do`ivljaj za mene li~no, bilo je otvaranjefabrike Sharps Terminator u Kni}u. Fabrikaje ina~e Ameri~ka investicija ostvarenamojim posredovanjem.

Biljana Veljkovi},vlasnica Cafe knji`are Bubamara

Osoba koja je obele`ila 2011. godinu, jena{ najbolji teniser svih vremena, NovakDjokovi}.Doga|aj je, mo`e se re}i knjiga „Godinapro|e, dan nikad” na{eg autora, poznatog

beogradskog glumca @arkaLau{evi}a, koja je za samomesec dana postigla reko-rd najprodavanije knjige u2011- toj godini.

Radoslav Brati},Li~nosti je mnogo, ne bih mogao ni jednuposebno da izdvojim. (Toliko ih je koji suzaslu`ni za uni{tenje ove planete i ovogsveta...) Od svih doga|aja izdvojio bih prenos zem-nih ostataka jednog od najumnijih Srba:pravnika, istori~ara i knji`evnika SlobodanaJovanovi}a. Devedesetih godina bio samurednik Jovanovi}evih Sabranih dela u 12tomova. Krenuli su odmah potom napadibora~kih organizacija, pratijskih komiteta iraznih pojedinaca na BIGZ-ovu redakciju imene li~no: umalo nije do{lo do hap{enja.Spasio nas je akademik Mihajlo Markovi}- tek smo posle saznali – tako {to je oti{aokod Slobodana Milo{evi}a i molio ga da nedira nas mladi}e i uspeo da nas odbrani.Na prenosu kostiju Jovanovi}a, umesto dabude pedeset hiljada Beogra|ana, bilo jejedva dvesto ljudi. I to je pri~a odana{njem vremenu.

Milan Proki},iz Adelaida

U srpskoj hemisveri za mene jenajzna~ajnija pobeda \okovi}a uVimbldonu kada je postao br.1 na svetu! –U celosti, godina je obele`ena finansijskomkrizom u Evropi, a da li je to bio samo vrhledenog brega, vide}emo.